Fantastika
General Category => Vesti iz Fantastike => Topic started by: Lidija on November 01, 2017, 09:48:13 AM
-
Elem, ovo je topik za vesti iz pera cenjenog dr. Nedeljkovića. :)
-
ja samo molim nadležnog a sposobnog druga da ovaj naslov prebaci makar u srpsku latinicu (š umesto sh...) ako ne i u ćirilicu... ipak je čak i dr abn odavno (pre nekoliko godina) napustio svoje 'sh' 'ch' 'tj' itd. pisanje... ;)
-
Nećeš verovati ali samo sam kopipejstovala ABNov zahtev… ja njega nikada ne ispravljam u pravopisu. :D
-
Цењени,
ево вести Српског друштва за научну фантастику, које припрема углавном проф. др Александар Б. Недељковић, настављају се на овом форуму, код Либеат и Миће, којима се захваљујемо на гостопримству
– пошто је на вредној, храброј и одличној Арт Аними пао форум (а тамо смо били 11 година, од 2006. године, и имали преко хиљаду транши тих вести, са преко 400.000 посета...),
дакле тамо је пао форум, и највероватније се неће поново подизати. Хакери су били јачи, а број активних добронамерних учесника мали. Ево скромних вести за данас:
(1) изгледа да ће заиста данас (среда, 1. новембар 2017) на телевизији “Фокс” кренути комична серија “Орвил”, отприлике пародија на “Звездане стазе”, најављено је да ће бити од 22.00 до 22.55 часова.
(2) Као што сте већ могли да приметите овде на Либеатином и Мићином форуму, биће у Београду у Дому омладине почетком новембра Беокон, изгледа опет без редног броја - - дванаести? тринаести?? - - и изгледа да ће бити опет под финансијским и организационим окриљем јапанске “Сакурабане”, више као генерални фестивал поп-културе и косплеја, али ће бити ипак и неких СФ садржина, дакле неће бити сасвим без СФ, па ће се догодити и посета, почасни гост Норман Спинрад (!), рођен 1940, велико име светске научне фантастике, аутор значајног СФ алтернативно-историјског романа Гвоздени сан (Iron Dream, 1972). Е сад чекамо да сазнамо тачан програм,
(3) а добро би дошао и програм “Лазе Комарчића” за новембар.
(4) На ТВ каналу “Нешенал џиографик”, наставила се недељом уноћ серија Година милионита (National Geographic, Year Million, 2017) али сценарио није добар, испретурано је, тема тамо – тема онамо, набацано, има и сензационализма, није добро. Почев од наслова, који није тачан, не одговара садржини.
-
Sudeći po onome što je do sada objavljeno, na ovogodišnjem Beokonu će i te kako biti SF-a. The Expanse, Star Trek: Discovery vs The Orville, Doctor Who, Alien, Sluškinjina priča, Mormoni u svetu naučne i epske fantastike... Moguće je da sam nešto zaboravila, a ni sve najave nisu još izašle.
-
Ovo sa Mormonima mi zvuči ultra zanimljivo, pa kad saznaš nešto više detalja o planu i rasporedu bar za ovu temu, šibni nam ovde.
-
Za sada stoji ovo:
MORMONI U SVETU NAUČNE I EPSKE FANTASTIKE
Orson Skot Kard (pisac sage o Enderu i "Priča o Alvinu Tvorcu"), Brendon Sanderson (pisac "Reda magle" i poslednje tri knjige "Točka Vremena") i Stefeni Mejer (spisateljica "Sumraka") neki su od autora koji su aktivni članovi Crkve Isusa Hrista Svetaca Poslednjih Dana. Saznajte kako je njihova vera uticala na svetove fantastike po kojima su postali poznati, kao i u kakve kontroverze su se neki od njih upleli. Pored diskusije o autorima, tu je i osvrt na prikaz Mormona u popularnoj kulturi, od Šerloka Holmsa, preko "South Park"-a pa do "The Expanse"-a. O piscima i delima koje volimo (ili mrzimo) pričaju Vladimir Matic-Kurylev i Nikola Ilic.
Al' i dalje su to samo teaseri (mada, kako je krenulo, konkretnije stvari tipa satnica i više detalja (ako ih bude) će tik pred konvenciju).
-
A dobro, ja se nadala da će tu da ubace i malko kontroverze, barem u vidu Briana Evensona… :)
-
Evo ga puni program sa satnicom: http://beokon.rs/wp-content/uploads/2017/11/Beokon-2017-Sheet1-1.pdf
Na sajtu su najave za većinu dešavanja.
Poslao sam u štampu Emitor 482
Za Beokon treba da spremim i 483, dobili smo prava za dve priče od Spinrada, "Carcinoma angels" i "Entities"
Miloš bi da pravi specijalac o Bladerunnerima, al otom potom, posle Beokona...
-
Eh. Neću moći da slušam o mormonima, pošto je Spinrad u isto vreme.
-
To je zakk namerno stavio da ne odemo u sektasenje... :)
-
Одлично, хвала на програму, има ту СФ. Е још кад бисте могли да нас подсетите који датум и који дан у недељи је први дан,
а који други, и,
који трећи.
(Неко је то мало заборавио или склон да заборави.)
Неповољно је за фанове СФ то, што се трећег дана у 12 часова сударају и преклапају две теме баш за њих, Dr Who и Alien, било би добро кад би се неком рокадом могло нешто од та два померити мало.
(2) Предлог: дајте овом Беокону неко име, на пример “Беокон 2017”, макар то било само интерно, а још интерније можемо да нагађамо који је то по реду Беокон, на пример, по уверењу АБН-а овај сад је јубиларни, десети. Хајде да се договоримо да, у недостатку јачих тврдњи, као јесте можда као баш десети? Ако неко зна боље, широко му поље!
(3) Ех кад би се још могао добити и програм Лазе за новембар… Претпостављам да ће један термин бити: ништа, одмарање од Беокона.
(4) Данас у „Политици“, па на стр. отприлике 18 (нема пагинације), то је рубрика „Синоћ у Београду“, прилично велика слика, Павле Зелић, који је допринео и научној фантастици итекако, а ту је на некој трибини о стрипу.
(5) Прва епизода Орвила, јуче увече: слаба је, слаба и прилично досадна пародија Star Trek-a, серије која је и сама изгубила ону своју праву вредност и постала досадна.
Беспотребно су убачени непристојни изрази ту-и-тамо, неки WC хумор.
Из разлога политичке коректности, главна јунакиња је таква да изгледа већа (по висини) од свог (разведеног, бившег) мужа, а и изгледа (осим по дугачкој коси) као мушкарац, а и као личност је надмоћна, а он је као личност комичнији, и инфериоран; то вам је сад диктат политичке коректности.
-
10-12 novembar.
Evo ga i sajt, pa tu ima svašta: http://beokon.rs/
-
draža se oglasio ovde:
http://www.art-anima.com/vesti/zatvaranje-foruma
Obaveštenje povodom zatvaranja foruma Art-Anima
Obaveštavamo posetioce portala Art-Anima da je naš forum (art-anima.com/forumi), koji smo pokrenuli 2006. godine i koji je bio dostupan svim zainteresovanim ljubiteljima fantastične književnosti punih 11 godina, nedavno zatvoren iz tehničkih razloga. Nije izvesno da li će forum biti vraćen u funkciju.
Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku, koje priprema prof. dr Aleksandar B. Nedeljković i koje su bile objavljivane na forumu od njegovog osnivanja, sa preko hiljadu postovanih tranši i preko 400.000 poseta, nastavljaju da se objavljuju na forumu fantastika.in.rs.
Prekid rada foruma ne odražava se na funkcionisanje ostalih segmenata sajta Art-Anima. Pored redovnih vesti iz sveta fantastične književnosti, na sajtu vas uskoro očekuju nove priče domaćih autora, prikazi, eseji, intervjui…
Uredništvo sajta Art-Anima
-
Хвала на преносу те информације, др Гул.
Е сада:
(1) програм “Лазе К“ за данас, и за остатак овог месеца, успели смо да добавимо тек данас, и то само у овом врло концизном облику:
Program Laze za novembar 2017:
06.11.2017
Емитор 492
10. – 12.11.2017
целодневни догађај, Беокон 2017
13.11.2017
Накнадне истине
20.11.2017
фолклорна фантастика: У врзином колу
27.11.2017
Фантастична читаоница 52: Подземна железница
То је то.
Ето дакле није била тачна наша претпоставка да ће понедељак после Беокона бити дан одмора.
У програму не видимо часопис “Знак сагите” 24, неки су се надали да ће бити сад. Због Сајма књига, итд. Али Бобан Кнежевић је непредвидив, могло би се то појавити данас… или кроз икс година…
(2) У данашњем “Блицу”, на стр. 21, Слободан В. Ивков приказује, веома позитивно, антологију са 25 српских хорор прича Страх и трепет, и помиње да су ту заступљене, између осталих, и приче, цитирамо, “већ деценијама познатих српских књижевника (Горан Скробоња, Бобан Кнежевић, Иван Нешић, Илија Бакић, Ђорђе Бајић Дарко Тушевљаковић…)”.
(3) “Политикин забавник” бр. 3430, петак 03.11.2017, нема СФ причу, али има на стр. 8-9, чланак, како је Џон Бел својом теоремом доказао да Ајнштајнова идеја о скривеним варијаблама (као у ЕПР појави квантне спрегнутости, quantum entanglement) не може бити тачна.
На стр. 10-13, истраживања како функционишу неурони у људском мозгу, па и забадањем оптичких влакана, много рђава ствар!
На стр. 21, торијум би се такође могао користити за нуклеарне реакторе.
На на стр. 63, стубац десно, граматика па рекли бисмо и стилистика српског језика, глаголски парови типа поштовати – испоштовати, попуњавање празних места у категорији глаголског вида. (Не придевског вида; дакле није то оно, видим црн бор, тај црни бор је… некакав… итд.) Интересантно.
Шта сад с тиме чинити, или учинити? (несвршени глагол, и, свршени) Да ли то треба контролисати, или исконтролисати? Само да не буде да нас то малтретира, или измалтретира!
(4) У “Данасу” је у суботу 4. новембра 2017, дакле у викенд-броју, био, у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. IX, врло кратак приказ колекције осам прича: Дарко Тушевљаковић, Накнадне истине. Стиче се утисак да је то све фантази, не СФ. Приказ потписује, само иницијалима, К.А.Д. – О тој колекцији је најављен разговор у „Лази“ 13. новембра.
(5) Тог истог дана, 4. новембра, на ТВ каналу Сци Фи (Сај Фај) био је филмски маратон, сва три филма о Јура парку, један за другим. То је похвално као покушај тог канала да мало живне.
Да се подсетимо, у складу са битним холивудским принципом strut your stuff (демонстрирај оно што имаш, шепури се с тиме...), сценарији су морали бити намештени да се диносауруси максимално размахну, тј. да буде максимално искоришћен цео њихов драмски потенцијал, отуд се у сва та три филма људи прилично намештају (јер су некомпетентни, глупи, корумпирани, несложни, суицидални итд) да настрадају од диносауруса, разних; па, чак и они врло мали добију прилику да поједу једног пијанца, који је у шуми врљао ноћу по мраку и пао у јендек... тачно пред њих...
-
Цењени ,
(1) у Београду у Дому омладине почиње данас Беокон, вероватно десети по реду, али пошто нико није сигуран у то, онда се и не слави као јубиларни. – Битни СФ програми су сутра и прексутра.
(2) Данас у “Данасу” на стр. 16, имате чланак, преведен, потписује Марк Леонард, директор Европског савета за спољне послове, а ту се сугерише да ће се у будућности, злоупотребом интернета, и лажних вести, итд, “најгори страхови и Орвела и Хакслија постати манифест … стварајући другачију врсту дистопије”. Ово “постати манифест” вероватно није добро преведено са енглеског, јер, ако је писало “become manifest”, то је требало превести као “испољити се” па можда и “остварити се”.
(3) Данас је у “Политици” на стр. 17 велики чланак који каже, да ће од 14. до 17. децембра бити у Београду Фестивал науке, и то, једанаести по реду. Да ли је то оно што је својевремено било у оној великој трговачкој згради испод Београђанке, прекопута СКЦ-а, где је сад нека кинеска трговина? Е па сада ће бити на Београдском сајму, у неколико разних хала (!), у циљу популаризације науке, а у хали 5 најављена је, изгледа за млађу публику, “Научнофантастична бина”, а на њој, “заблистаће боје Пољске, Естоније, Бугарске и Израела”. Последњи пасус каже: “Звезда овогодишњег фестивала биће Стив Вулф, комуникатор науке, који ће демонстрирати научне принципе који стоје иза специјалних ефеката у холивудској филмској индустрији”.
-
Цењени ,
(1) у Београду у Дому омладине био је Беокон, то је био вероватно десети, дакле, Беокон 10.
Иако то није прави, само-СФ догађај, него смо ми тамо прилично небитни (Бобан Кнежевић је у праву, кад то каже), ипак, добро је што Беокон, макар и овакав, постоји, и добро је што учествујемо на њему. Главни догађај, са становишта СФ, било је гостовање Нормана Спинрада.
Ја се у име свих захваљујем zakk-u и мићи на огромном труду који су уложили, веома успешно, вредно помажући, данима, око тог гостовања великог писца.
Мића је овде на овом форуму дао добар приказ о томе, а могли бисмо додати следеће: на теоријско питање, о његовом противљењу изразу “сај-фај”, Спинрад је дао доста нејасно објашњење, у смислу, да је Sci-Fi (Sy-Fy) свака фантастика, све врсте фантастике, па и фантази, али и СФ, дакле широки, обухватни термин, а унутар тога, science fiction је један жанр, издвојен својом оријентацијом према науци. Али он је то рекао само врло кратко, и, није нас много убедио.
(2) Била је на Беокону и трибина (три учеснице) у суботу од 12 до 13 ч, о Маргарет Атвуд и њеном роману Слушкињина прича (Margaret Atwood, The Handmaid’s Tale, 1985). Учеснице су заступале, сложно, политичку идеју да су на данашњем Западу женска права све мања и мања, под сталним нападом, и да се постепено иде ка ситуацији поробљености жена, као у том роману.
После једно пола сата тога, АБН је покушао да усмери разговор ипак, барем мало, ка научној фантастици, указујући да радијација не би могла да функционише тако (као што је у роману намештено… више као литерарна конвенција), и, да би Америка у тој будућности вероватно имала и технологију вештачког оплођења, коју и сад има, итд,
али, узалуд, трибина је од почетка била, па је и остала, претежно бављење феминистичком политиком, и доказивање да се тај роман бори против америчког председника Трампа! Отприлике, напад на Трампа. Као, ајмо сви, и све жене, против Трампа. Било је то дибидус без везе са СФ, било је као део једне политичке кампање, па је АБН интервенисао из публике, питањем: “А која то права жена је укинуо председник Трамп у ових десетак месеци откад је на власти?” на шта су учеснице изгледале пренеражено, као да је на трибину залутао неки лудак или нациста, биле су запањене да неко брани Трампа, а њихов једини одговор био је, “Па, овај Мајк Пенс је нешто говорио против абортуса”.
(3) Политикин забавник” бр. 3431, петак 10.11.2017, нема СФ причу, али, на стр. 63, интересанта ситница из астрономије: како Сунце, загревајући трунчице прашине, мале астероиде итд, може да утиче на њихову орбиту, једним интересантним начином. То је познато као ефекат Јарковског (Yarkovsky effect) и има на:
https://en.wikipedia.org/wiki/Yarkovsky_effect
и још је познато као (друга врста) Поинтинг-Робертсонов ефекат (Poynting-Robertson effect) о коме имате на:
https://en.wikipedia.org/wiki/Poynting%E2%80%93Robertson_effect
То су врло мали ефекти, рекло би се занемарљиви, али, настављају се веома упорно, дуготрајно, па, током стотина милиона година дају понекад и велики резултат.
(4) У “Политици” је у понедељак, 13. овог месеца, на стр. негде-око-двадесете, био је интересантан прилог о појму “змајеве кочије”. Потписује Зорица Мршевић, сарадник у Институту друштвених наука у Београду. Помиње и научну фантастику. Она указује да је наука, својим силовитим кретањем према вештачкој интелигенцији, покренула нешто што има огроман замах, али је питање да ли ћемо ми, ускоро, моћи то да контролишемо. То су “змајеве кочије”. Она каже да је тај појам дао неки Гиденс, не знамо да ли је то британски социолог Anthony Giddens , и не знамо како се то каже на енглеском, да ли, можда, dragon’s chariot , или како. Али, змајеве кочије! одлично звучи, и много каже.
-
Александре, ко су ти *ми* који су били небитни на Беокону, и у чему су тачно замерке?
За сада знам само за једну конкретну замерку, од вас, а то је нумерација Беокона. Ако се неко осећа небитним, нек каже зашто.
-
Па није фер питати да ли се “неко” као индивидуа “осећа небитним”, тј. осећа се као маргинализовани појединац. Јер, лепо сам рекао, ми. Дакле то је неки мали фаул, цењени zakk ; не треба то тако.
Поготову сад кад смо претрпели губитак форума Арт Аниме, кога су вероватно хакери измасакрирали; то је био болан, велики, стварни, трајни ударац нашем озбиљном СФ фандому.
Није ово она врста форума где, као у ТВ риалити програмима, што се јаче и горе свађају, то народ више гледа… не не. На овом Либеатином и Мићином форуму, не треба тако.
Е сад: да ли говоримо о оној, пре неки дан, конвенцији глобалне поп-културе?
Па, тако се зове, зар не. А то можда и јесте. Ту је научна фантастика проглашена за поп-културу, а то је good-bye статусу високе, озбиљне, квалитетне књижевности и уметности.
Тај назив конвенције могао би се превести овако: конвенција тривијалне, површне, кич-забаве за најшире народне масе. Мада, наравно, могло би се дискутовати, шта уопште значи синтагма “поп-култура”.
Шта год да значи, ми смо на то пристали, јер нам је то вероватно била једина могућност да уопште имамо икакав Беокон. Ја чак кажем да је то био добар потез. Али прави Беокон више никада нећемо видети, ниједан.
-
Pitao sam vas lično pošto se očigledno identifikujete. Mislim, stvarno, ne pokušavam da vređam, pokušavam da ustanovim šta biste tačno vi i Boban, šta vas žulja.
Deo odgovora sam dobio, hvala.
-
Ali sve konvencije naučne fantastike imaju taj revijalni karakter. Pogledajte samo fotografije sa ovogodišnjeg WORLDCON-a
https://photos.google.com/share/AF1QipND0mYdt_47pw3IkDjExtUZLnGcZuH-dRBBDy6rA4vT3QEM8stJNdE8y0yj8MsUaA?key=c0tVZkNmTkdjVmFTM2lVNENRMGg0XzhYeHdkM2Vn
Ja ne kažem da sam presrećan što je najveći broj ljudi na konvenciji došao zbog cosplay-a i što 95% ljudi nije nikada čulo za Normana Spinrada, ali to je fakat. Mi nećemo ništa promeniti time što bismo gurali glavu u zemlju i skrivali se od činjenice da je naprosto danas došlo takvo vreme da je nemoguće objaviti Spinrada na srpskom.
Kada smo ga prvog dana pitali koju bi svoju knjigu predložio za prevod rekao je Rusko proleće.
Ali kako da mu kažemo da Rusko proleće ima gotovo 1000 kartica teksta i da bi za dobar prevod i korekturu trebalo da se da 3000-4000 evra, a da možemo da prodamo 300 primeraka u sledećih par godina, možda. Dakle, ništa od Spinrada!
Svet je otišao dalje i konvencije kao što su bili Beokoni iz 1985. naprosto više ne funkcionišu.
Ako ja to u 56 godini vidim, to bi ovi mlađi morali još bolje da vide.
A mi da se borimo da određene vrednosti i dalje ostanu, da pokušamo da im približimo neke vrednosti kao što je
Spinrad. Ja to tako vidim.
Da održavamo neke veštačke događaje sami za sebe sa 10 učesnika, naprosto nema smila.
Možemo da odemu u kafanu ili kod mene kući i da se družimo.
A ono što meni najviše smeta je činjenica koju sve više srećem i u svojoj profesiji. Kada ja nešto nisam organizovao,
onda neću ni da dođem da budem prisutan na tome, pa ma ko došao i ma šta se događalo. Bojim se da toga i
u SF F i H okruženju ima sve više.
Aco, SF je oduvek bio deo pop-kulture. Beokon je uvek imao pop-kulturni karakter. Šta je po vama "pravi Beokon"?
Uvek smo na Beokonima imali te elemente, od "igrica" :), pa do maskenbala...
-
A ono što meni najviše smeta je činjenica koju sve više srećem i u svojoj profesiji. Kada ja nešto nisam organizovao,
onda neću ni da dođem da budem prisutan na tome, pa ma ko došao i ma šta se događalo. Bojim se da toga i
u SF F i H okruženju ima sve više.
Uh, da. Ima kod nas ljudi koji se bave ili su se bavili naučnom fantastikom, znaju ko je Spinrad, ali nisu došli. Ne razumem zašto. Zašto propustiti takvu priliku? Koliko sam videla, u publici je više bilo mlađeg sveta, ljudi koji ni ne znaju ko je Spinrad, ali eto, već su tu, na konvenciji, on je počasni gost, i radoznali su da nešto saznaju.
-
mene spinrad savršeno ne zanima pa sam njega svesno preskočio sasvim, ali sam zato obišao jedno 5-6 tribina na teme koje su me zanimale, uključujući neke sa učesnicima s kojima inače ne govorim i nisam 'u ljubavi'.
čak sam svratio na neke gde me tema apsolutno ne zanima (moj gejmotron je veći od tvog, npr) ali sam hteo da vidim na šta to liči...
dakle, nisam se rukovodio principom 'nisam ja to organizovao - nisu 'moji' ljudi na tribini - neću da idem'.
jedino mi krivo što se ne prijavih na kviz, kad su svi bili toliko zapeli, rekoh - ajde nek se igraju deca, I'm too old for that shit, a onda dođe petrik, i uprkos stravičnom ispoljenom neznanju, postade pobednik...
inače, što se mene tiče, ovo je definitivno manifestacija za zevzečenje i karnevale, za fanovske sviđizme a ne za teoretisanja i akademike, i svakako masovno privlači vrstu publike koja KNJIGE NE ČITA, ili ako i čita - to je nešto budibogsnama.
prodaja knjiga i stripova išla je vrlo slabo, koliko čujem od kolega.
posle tribine o ligotiju i lavkraftu NIKO nije kupio nijednu od novih knjiga ove dvojice autora.
za ligotija još i da razumem - kult, nije slavan, nije IN, ali za LAVKRAFTA da se NIKO ne uhvati...?!
-
Sakurabana je stidljiva sa teoretskim/akademskim predavanjima, valjda se boje da niko ne bi bio zainteresovan, pa ih je bilo otprilike jedna po konvenciji, i redovno su punile sale. I kad pitaju prisutne da li bi ih zanimalo još takvih predavanja, odgovor bude poprilično glasno DA.
-
slušalaca mnogo --- kupaca = 0.
no, dobro, zavaravamo se da je neko seme posejano, da će nekome ko je to slušao nešto da se 'primi'.
ps: ne treba smetnuti s uma detalj sa plaćanjem ulaznice, kad se već priča o tom NEKAD I SAD.
ulaznica nije zanemarljiva, 350 din za 1 dan - hej, to je skuplje od ulaznice za sajam knjiga (250 din, za libeat, koja nije odavde).
a za te pare čovek MOŽDA dobije jednu ili dve tribine koje ga zaista zanimaju.
to svakako može biti faktor koji odbija one koji bi inače, da je dž upad, došli.
ipak imajmo na umu da su ljudi koji čitaju KNJIGE po pravilu veća sirotinja od ovih što se karnevališu i glupiraju s tim igricama i animama i koječime.
-
Za prodaju:
Većina prisutnih su ipak mlađarija bez nekih para. Kupovali su al stvari od 100-300 dinara.
Odrasli su cenim još na sajmu nabavili šta su hteli, ili takođe nemaju para.
Ulaznica je neminovnost i ostaje, a o ceni može da se razgovara. Na manifestacijama sa slobodnim ulazom je bilo krađa, pipača maloletnica, klošara koji ulaze da ištu posluženje pa se dure što nema... sa ulaznicom tome se stalo u kraj.
A gomili ljudi nije bilo problem da plate ulaz ni samo radi jedne tribine — statistika prodaje je jasna.
-
zakk, тотално сте у праву за улазнице, оне морају и треба да постоје, и да цена буде озбиљна.
Мићо, прави Беокон не зове се, на постеру, Belgrade comic con.
Публику треба и изградити, створити. Од детињства, од младости. У том смислу, ми трпимо огромну штету зато што у “Политикином забавнику” већ годинама СФ практично нема. И зато што нема српске СФ у школској лектири. И зато што клуб ЛК производи углавном, дакле претежно, фантази и хорор усмерење, још од године 1995. отприлике.
И зато што српских СФ филмова и серија нема, немојмо се заваравати, ту је дебакл тоталан, осим студентских покушаја са микро-буџетом. Празнина толика да је чак ни не примећујемо. Била је нека нада за Шкрбин филм, али, ја не знам, нисам информисан, нисам чуо да су успели.
Пад Арт Анима форума, и ситуација на једном другом форуму где се повремено грозно свађају и псују, тако да то дефинитивно није за децу, па чињеница да наша држава не учествује у истраживању свемира преко ЕСА (European Space Agency) и да још немамо ниједног астронаута нити астронауткињу, део су те слике. Па ипак, па ипак, чак и овакав Беокон много је бољи него ништа. Чак и на оваквом треба учествовати.
Похвала скромном беоконском Емитору, али, оно на задњој корици је нечитко.
-
Мићо, прави Беокон не зове се, на постеру, Belgrade comic con.
А како би требало да се зове?
Похвала скромном беоконском Емитору, али, оно на задњој корици је нечитко.
Зар не завређујемо ни констатацију да су унутра две чисто-СФ приче, и да су ћирилицом? Хоћете ли их прочитати?
-
Добро је што су ћирилицом, али, није то битно, нисам ја против латинице. Ниједно писмо на свету није савршено; свако писмо, па и српска ћирилица, је несавршено, свако писмо има и своје слабе стране, тј. мане, и проблеме.
Ех читао сам ја “Карцинома анђеле” још око 1975. године, и сматрао сам да је једна литерарно богата, али не много научна, егзибиција, јако је близу фантазији, па је моја оцена гласила, тада, “GOODISH”.
Али много више ми се допала његова прича:
Norman Spinrad, “The National Pastime” (in: No Direction Home, Glasgow, Fontana Books, 1977, story number 9 in that book) – is combat rugby,
као што сам већ једном поменуо у овим вестима, али на Арт Аними, 3. маја 2015, у тој причи навијачи могу а и морају да се бију, на трибинама, а зато и долазе, то је одличан СФ хумор, а о томе је урађен (и сачуван, итекако; ту је) и један студентски семинарски рад у Крагујевцу. Не сад, по Болоњи, мастер-дипломски; него по оном старом систему, семинарски.
Ови „Ентитети“, е то сам прочитао тек сада, по први пут, захваљујући вама у ЛК; хвала! – то је исто једна бравура, једна богата културолошка егзибиција, јако на трагу „Он који обликује“ Роџера Зелазнија, и, јесте баш СФ, и јесте снажан и искусан покушај да се дочара како ће једна сасвим друга врста свести, електронска, посматрати и покушавати да схвати нас живе. Тешко се и споро чита, и статична је, та прича, али вреди труда, и њено време тек долази. И то не само у Канзасу, Тото, него и у Белгрејду. И свуда где лимене главе буду покушавале (крцкајући трилионе података у секунди) да нас, некако, схвате.
-
Е сад: да ли говоримо о оној, пре неки дан, конвенцији глобалне поп-културе?
Па, тако се зове, зар не. А то можда и јесте. Ту је научна фантастика проглашена за поп-културу, а то је good-bye статусу високе, озбиљне, квалитетне књижевности и уметности.
Znate, ovo je za nas ovde možda najkontroverzniji deo oko SFa, ta ideja da se nekakva visoka, ozbiljna, kvalitetna (štagod to kome podrazumevalo) SF književnost može postići bez kontakta sa savremenim žanrom. Ja Vam tvrdim da ne može. Jer sve i ako neki pisac uspe da iznaslaže te nekakve efemerno "kvalitetne" rečenice koliko ga volja, ako mu je tekst sadržajno i idejno zastareo u žanrovskom smislu, to će mu biti od male pomoći. A gubitak kontakta sa savremenim žanrom to maltene garantuje, jer ako se mi i danas pozivamo na žanrovsku prozu pisanu pre 50 ili 60 godina, mi tu ne govorimo samo o esencijalno drugačijim žanrovskim normama, nego i o žanrovskom svetonazoru koji danas naprosto ne funkcioniše kao relevantan. A SF mora da bude relevantan da bi bio kvalitetan, zar ne? I to je zapravo aspekt u kome treba tražiti uzroke za pad kritične mase SFa na ex-yu prostoru - ta promena popkulturne paradigme, koja je sa sobom donela i sasvim nov sistem vrednosti.
-
Цењени ,
(1) данас у “Политици” на стр. ваљда 32, задњој, имате велику, импресивну слику Халка (Hulk), онако зелено-плавог, изнад тога је наслов “Акциона фантазија”, а испод је информација да на Сај-фај каналу данас имате два филма о Халку, узастопно, у 18.30 па, онда, иста прича али друга верзија, у 21.20 часова. Евидентно, ово би био део напора тог ТВ канала да се мало ојача.
(2) Исто у данашњој “Политици” али у суботњем културном додатку, па на стр. 6-7, имате чланак о СФ стриповима, потписује Игор Станојевић, са насловом “Јеванђеље по Џеку Кирбију”, углавном о супер-херојима куће Марвел, и о једном новом издању тога код нас под насловом Чудесни, код “Чаробне књиге”. Илустровано је сликом где један супер-херој има бледо назначена симболична крила као анђео, а носи на рукама неко дете.
(3) У данашњем (и сутрашњем; викенд-број) “Данасу”, па у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. (римско) X, имате чланак, потписује И. Матијевић, у коме се у првом пасусу каже да је на Београдском сајму књига, награда за младог дизајнера књига додељена тако да је деле дизајнери из две издавачке куће, од којих је једна сасвим нова а једна релативно нова, а та друга је “Контраст” и добила је то “за дело Књижевна фантастика”.
Е сад, а АБН је управо у овим вестима недавно критиковао Књижевну фантастику 4 управо због дизајна! Ето, укуси се разликују.
(4) Политикин забавник” бр. 3432, петак 17.11.2017, нема СФ причу, али има чланак за хорористе: на стр. 44-46, како је јефтино, “сиротињски”, сниман хорор (не СФ) филм Халовин (Ноћ вештица), са Џејми Ли Кертис, где лудак Мајкл Мајерс са ножем прогања тинејџере и увек је некако изненада близу, а нико нема пиштољ да се одбрани (нити присебност, нити паметну подршку осталих).
На стр. 47-49, клонирање паса, мачака, коња итд.
На стр. 50, како је у Енглеској око 1830 била продаја лешева за медицинске факултете, па и убијених за ту сврху, баш као у причи: Robert Louis Stevenson, “Body Snatcher” (1884).
Стр. 62, разлика циклона (шири појам) и урагана (врло јак циклон).
На стр. 67, претпоследњој, афоризми и сентенције (има баш лепих) о масовним медијима а нарочито о телевизији. Али... гле... па ниједна та сентенција није из старог Рима, и Грчке, из антике? Ниједна... како то? Чак ниједну није дао ни Кант, ни Хегел...? Ни Виџинија Вулф? Па, зашто не? :) Али има једна од Шарл Бодлера о штампи.
(5) Цењена Либеат, жанровске норме су остале углавном исте, само се оне данас (и у Србији, и у свету) у знатној мери напуштају, али, то не значи да морамо да напуштамо и ми.
Ако би једне године, у будућности, сви писци СФ почели да пишу само о пчеларству и производњи меда, то не значи да бисмо и ми прихватили то као нову парадигму па тако и ре-дефинисали жанр. Не. Само бисмо констатовали да су га они напустили.
-
Халовин (Ноћ вештица), са Џејми Ли Кертис, где лудак Мајкл Мајерс са ножем прогања тинејџере и увек је некако изненада близу, а нико нема пиштољ да се одбрани (нити присебност, нити паметну подршку осталих).
pištolj je imao doktor (!) i ispalio ceo šaržer - pa eno koliko mu je to pomoglo.
ko je gledao film, znaće, a verujem da većina ovde - s izuzetkom dr ABN-a - jeste.
има једна од Шарл Бодлера о штампи.
Šarla Bodlera
-
Уупс… хвала на исправци, др Гул… о том хорор филму.
А оно што сте Ви мени већ неколико пута замерали: наиме, што се тиче сусрета нашег система падежа (српских), са иностраним именима, која могу бити дводелна или троделна,
ту понекад има сувишног, има проблема; могло би се поједноставити. Па мењати само онај последњи део.
Пример: ако се неко зове Лиу Шао Чи, како бисте написали да сте отишли у посету ког њега? “Отишао сам код…” кога? Па, не бисте ваљда написали “код Лиуа Шаоа Чиа”?
Хм, па и ако је дводелно, неко се зове Тригве Ли, ех ја помало чак и памтим његово време (Trygve Lie)… Васко Да Гама… наравно питање је великог слова код Де, Да, Ван (Гог), Фон (Штојбен), али то је већ друга тема.
А кад разговарају Џек и Чак (Jack, Chuck), и, поздрављају се, да ли бисте Ви то превели “Здраво, Џече.” – “Здраво, Чаче.” У том случају номинатив звучи много боље. Само се треба одважити на то.
Па, рецимо, ако правите белешку о Роберт Луис Стивенсону… или о Хенри Дејвид Тороу… хм, о политичару Џон Квинси Адамсу… наравно главни проблем је, где се зауставити са том реформом, али, ако ће читаоцу бити јасно, и ако нема проблема за изговор, онда је то ваљда ОК.
Е сад.
(1) У данашњем “Блицу”, па на стр. 24, Слободан В. Ивков даје кратки приказ једне врло необичне дисертације коју је, стварно, неко одбранио на универзитету Колумбија, а која је, буквално, стрип-књига! Аутор је Ник Сузенис,
https://en.wikipedia.org/wiki/Nick_Sousanis (https://en.wikipedia.org/wiki/Nick_Sousanis)
а код нас је то сад објављено као стрип-књига Одравњивање.
На енглеском, податак би био:
Nick Sousanis, Unflattening (2015, Harvard University Press)
Он се ослонио на добро познату и важну, интелектуално утицајну, новелу из деветнаестог века, са јаким елементима научне фантастике, “Флетленд” (Edwin A. Abbott, “Flatland”, 1884) о пљоснатом свету чији становници живе у само две димензије и одбијају да поверују да је могућа и трећа димензија.
Па, Ник Сузанис нас позива да не будемо ограничени досадашњим навикама у размишљању, и да више размишљамо неком мешавином слика и речи. Имате на нету неколико снимљених страница те књиге, лако се нађе. Рецимо, овлаш скицирана људска глава, из које испадају или теку, као реке, многе мале слике али и речи. Дакле његов пледоаје био би, да престанемо да будемо равни, и да се винемо у неке интелектуалне просторе са више маште и додатним (ликовним) димензијама.
-
Цењени ,
у данашњем “Блицу” па у уметнутом прилогу “Поп & култура”, па на стр. 7, Иван Карл пише да и најновији филм са неколико супер-хероја из разних имагинарних универзума, измешаних, дакле крос-овер (crossover), Лига правде (Justice League, 2017), не ваља, није паметан, празан је... наравно.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2017-11-21-Karl-kros-over-Liga-pravde-ne-valja.JPG)
Крос-овери могу бити прихватљиви у жанру фантазије, наравно,
али, у СФ само изузетно, и то углавном у неком не-баш-озбиљном, или у сасвим комичном модусу (типа Абот и Костело наишли на Франкенштајна), јер тада нам не сметају, или не много, логичке неуклопивости (неспојивости) различитих имагинарних универзума.
-
SF? Da li biste rekli da su filmovi o Supermenu ili Betmenu SF?
-
Да, јесу СФ, у оној мери колико се држе научног погледа на свет и научног начина размишљања, за сврхе правдања својих новума.
Док, рецимо, крос-овер филм Лига екстраординарних џентлмена, иако има читав низ СФ ликова, ипак није СФ, него је претежно фантази, јер је такав галиматијас да се и не може схватити као научна фантастика, и, конкретно, садржи као свој интегрални део поједине ликове и елементе из фантазије, на пример, ту је Вилхелмина – Мина Харкер, из Дракуле, коју глуми Пета Вилсон, а ту се, гле, нађе (и буде употребљена) и она уметничка слика са натприродним моћима из романа Слика Доријана Греја, итд. Али тај филм је на свој начин и забаван, и успешан, али није СФ.
-
Supermen može da leti zato što je vanzemaljac. Nisam baš sigurna da se to može nazvati "naučni pogled na svet". :)
Justice League nisam gledala, gledala sam Betmena protiv Supermena, i tu nije problem što je u pitanju kros-over (sukob između Betmena i Supermena je više puta obrađen u stripu, tako da taj kros-over nije ništa novo, baš kao što i Justice League postoji kao strip već decenijama, a bilo je već i filmova i serija), problem je što je to jednostavno loš film. Predugačak, dosadan, pokušava da ispriča nekoliko priča odjednom, a ne ispriča nijednu kako valja... Tretman likova da i ne pominjem, moj 20 godina mlađi brat se bunio na Supermena, kaže, gleda ga u dva filma (Čovek od čelika i Betmen protiv Supermena) i i dalje ne zna kakav je on kao osoba, pa mu je potpuno nebitno kad pogine (a valjda ne bi smelo da se desi da gledate kako Supermen gine, a ne osećate ama baš ništa).
Ovi novi filmovi iz DC univerzuma uglavnom ispadaju loše, pohvale sam čula samo za Wonder Woman, pa me ne bi čudilo da je i Justice League brljotina.
-
Supermen može da leti zato što je vanzemaljac. Nisam baš sigurna da se to može nazvati "naučni pogled na svet". :)
neka leti na svojoj planeti - ili unutar svoja 4 vanzemaljska zida- ali da leti po planeti zemlji, sa njenom gravitacijom, bez ikakvih pomoćnih čuda-muda, e, to neće moći!
zar je to 'naučni pogled na svet' koji se nudi mladim naraštajima?!
-
Др. Гул, дајте да се ограничимо на пристојне нивое дискусије. – Please watch your language.
Супермен, да, њему се замерало, много пута, да нема никакав видљиви механизам на себи, за летење. Али, планета Криптон, технолошки огромно испред нас, па, отац научник, итд. – то га одржава изнад црте, он остаје СФ.
Могући погон? Па, дало би се замислити. Рецимо, космос помоћу своје гравитације вуче све нас, веома јако, све време, у свим правцима подједнако, па зато и не осећамо то. Ако би се могао успоставити неки штит против гравитације на пример лево од вас, ви бисте полетели страховитом снагом на десно. То би био идеалан космички погон, којим би се итекако могло убрзавати годинама непрекидно, и достићи блиско-светлосну брзину.
-
Verujem da se Ghoul našalio i da nije nameravao da bude nepristojan.
Zaista mi je teško da "nauku" u stripovima/filmovima o Supermenu shvatim ozbiljno, a čisto sumnjam i da joj sami autori ozbiljno pristupaju. Nivo "nauke" je taman prikladan za ovakav kros-over.
-
Супермен, да, њему се замерало, много пута, да нема никакав видљиви механизам на себи, за летење. Али, планета Криптон, технолошки огромно испред нас, па, отац научник, итд. – то га одржава изнад црте, он остаје СФ.
tata mu naučnik, pa prema tome - to je sf? :D
prajsles rizoning.
nego, ček, kad smo kod letenja, je li za vas E.T. tvrdi sf ili meka fantazija?
-
Одакле сад тај израз “тврди СФ”, знам ја да постоји тај израз (неки људи га користе, hard SF) али ја га нисам употребио. И, питање је шта Ви, др Гул, мислите кад кажете “тврди СФ” а нарочито је питање како бисте онда означили оно поље изван тога, неки, као, СФ који није тврди а јесте СФ.
Зар бисте Ви, у спорту, рекли да постоји, рецимо, “тврди фудбал” и “фудбал”. Или, рецимо, “скијашки скокови” и “тврди скијашки скокови”.
Ја бих замолио да то мало објасните, и то са неким примерима, конкретним. Дајте неке примере, једног и другог.
-
И, питање је шта Ви, др Гул, мислите кад кажете “тврди СФ” а нарочито је питање како бисте онда означили оно поље изван тога, неки, као, СФ који није тврди а јесте СФ.
ovaj forumski post nije bio naumljen kao deo akademskog rada te se izvinjavam što nije bio praćen definicijama i fusnotama.
tvrdi sf, kako ga ja shvatam, je onaj koji se maksimalno trudi da bude naučno utemeljen, da se ne protivi poznatim naučnim činjenicama o prirodi i vasioni.
pošto me ta vrsta sf-a nikad nije zanimala, ne znam da li su primeri pravi, ali čini mi se da su oni crveni plavi zeleni i ostali marsovi primer tvrdog sf-a. i mnoga dela klarka, asimova, lema (ali ne sva).
sf bez te 'tvrdoće' je onaj kojem to utemeljenje nije naročito bitno, koji se ne drži nauke kao pijan plota - npr. hiperion dena simonsa.
meki sf je, za mene, sinonim za fantasy sf (ili, ako naginje na tu stranu, horror sf) - stvari kao E.T., supermen, ratovi zvezda, itd.
recimo, za moj groš je E.T. pripadnik sf-a tačno toliko koliko je THE ROCKY HORROR PICTURE SHOW = horor film.
-
Примере СФ сте добро изабрали. Ким Стенли Робинсон, Марс те једне, друге, и треће боје, ОК. И, тако је, многа али не сва дела Асимова, Кларка, и Лемов Соларис. Да. Ту се могу сложити. Јесте то СФ. Само ја га не зовем тврди СФ. Него, просто: СФ. Тако сам и говорио студентима.
Али, али, шта Вам је ово даље (сад, латиницом):
fantasy sf ??
horror sf ??
a oba su meki sf ?? a to je sinonim za fantasy ??
Wow!
A kad pomenuste Rocky Horror Picture Show, to donosi uspomene – eh, u jednom davnom trenutku, Skrobonja je napravio horor-Emitor sa oko 100 stranica (!!!) i mislim da je u njemu bilo o tome. Ali ja to nikada nisam pročitao. Ali, beše li tamo da se kosturi ratnici pomoću merdevina penju uz zidine tvrđave, a tip ih odozgo mlati, mačem?
-
Цењени ,
(1) у данашњем “Блицу” па на стр. 19, писац Дејан Стојиљковић кога неки зову (латиница) Dexa даје обиман чланак, који са илустрацијом заузима скоро целу ту страницу, са насловом “Копље судбине: завештање Светог Лонгина”, и ту он примењује једну стратегију: износи рационално и трезвено причу о тој легенди, помиње да је било неколико примерака за које се тврдило да су баш то копље, или део њега (па, јасно, ако има неколико примерака, сви осим једног су свакако лажни…) али, али, ипак, пред крај, помало и усмерава ка претпоставци да један део једног тог копља може бити права ствар, аутентично то копље, што би имало и импликацију да можда има неку натприродну моћ. Дакле прво наступа као скептични и резервисани објективни историчар, али онда, кад на тај начин стекне поверење читаоца, заокреће делимично и ка промотирању фантастичне претпоставке.
(2) Наишли смо на вест да је робот Роби (Robby) из филма, који је свакако класика СФ, Забрањена планета (Forbidden Planet, 1956) продат недавно, као предмет, као сценски реквизит са снимања тог филма, сада заправо музејски примерак, за нешто преко пет милиона долара.
Нашли смо то на:
https://sfpisb.wordpress.com/2017/11/25/robi-prodat-za-536-miliona-dolara/ (https://sfpisb.wordpress.com/2017/11/25/robi-prodat-za-536-miliona-dolara/)
-
(5) Цењена Либеат, жанровске норме су остале углавном исте, само се оне данас (и у Србији, и у свету) у знатној мери напуштају, али, то не значи да морамо да напуштамо и ми.
Pa, ako time podrazumevate norme koje se odnose na samo žanrovsko stremljenje, dakle, na cilj koji SF želi da postigne, onda da, slažem se sa Vama.
Ali ako pri tom mislite na norme (konvencije) koje regulišu način na koji to SF postiže, e tu već nailazimo na problem, jer taj način je po pravilu veoma podložan duhu vremena, a taj se, jelte, rapidno menja. Kao što se menja i sve ostalo, naravno.
Recimo, lakšeg sporazumevanja radi, možda bi bilo praktičnije da u Vašoj izjavi “Да, јесу СФ, у оној мери колико се држе научног погледа на свет и научног начина размишљања, за сврхе правдања својих новума” taj deo “naučni način razmišljanja” preformulišemo u “racionalni, realistički način razmišljanja”. Tad bi već neke nedoumice bile eliminisane, jer bilo bi jasnije da se ne radi toliko o podilaženju samoj nauci (koja, jelte, može a i često i jeste i sama bila u silnim zabludama), nego se radi više o načinu razmišljanja (toku svesti) koji izbegava iracionalnosti, odnosno - izbegava nelogični, neracionalni, dogmatski tok misli i razmišljanja. U tom smislu, smatram da razlučenje između kognitivnog žanra kao što je SF i nekognitivnih kao što su horor ili fentezi postaje prilično jasnije.
-
Тачно је, цењена Либеат, да је СФ когнитивни жанр, то је суштина и главни део његове привлачности и његове књижевне, дакле литерарне, вредности. Специфичан жанр, специфична и аксиологија! Дакле: I want to know! Vorrei sapere!
Е, сад,
са знатним закашњењем, али, ипак, ево вести:
(1) За хорористе: у данашњем “Блицу”, на стр. 24, у рубрици “Фантастикологија”, па под насловом “Вампири у позоришту”, Ивков приказује књигу за коју не бисте помислили да постоји: наслов је Драмска баштина, издавач је Музеј позоришне уметности Србије (да ли сте знали да такав музеј уопште постоји?), а ако смо добро разумели, они су објавили неколико српских старих драма у којима се појављују вампири, али, само у једној за озбиљно, а у осталима само као део комедије, само кобајаги.
(2) У данашњој “Политици”, на стр. 3 (дакле, то је близу почетка, обично је то место за веома важне теме) имате чланак под насловом “Роботи убице силазе са филмског платна”, потписује Јелена Каваја; ово је о војним и полицијским дроновима, који су све мање научна фантастика, а све више су стварност. Ауторица на самом крају закључује, оправдано и истинито, да ће такви роботи моћи да се користе, цитирамо, “ … и против цивила у репресивним режимима. Док учесници побуне против диктатуре могу да рачунају на савест и самилост оружаних снага, роботи би свакако бранили режиме без много преиспитивања”.
Да; то је тако. Диктатор кога буду бранили роботи, моћи ће да им нареди… било шта.
(3) Такође у данашњој “Политици”, али на стр. 11, два чланка из астрономије, и то оба о планетама, а то је тема за коју се народ доста интересује; један је под насловом “Лов на нову настањиву планету”, дакле, о трагању за таквом планетом изван Сунчевог система, потписује Слободан Бубњевић, а други је под насловом “Најлакши смо на Плутону, најстарији на Меркуру”, потписује С. Гуцијан (то ће бити Сандра Гуцијан, вероватно), где се, са илустрацијом, приказује да година различито траје на разним планетама, а и ваша тежина била би веома различита на тим планетама, па, рецимо, ако имате овде тежину 70 кг, на Плутону бисте имали тежину од само 4,6 кг, дакле нешто преко четири и по. Е сад, због једноставности Сандра је користила “кг” као меру тежине, мада је то, строго узев, мера за масу, док је килопонд мера тежине. Килопонд, неки га зову (на енглеском) и: kilogram-force. Дакле ваша маса, строго узев, остала би свуда 70 килограма, и ви на Земљи имате тежину 70 килопонда, али бисте на Плутону имали исту масу а тежину од само 4,6 килопонда – али, у популаризацији науке, та врста компликације се често избегава, да не би многи читаоци “укрстили очима” и одустали.
(4) Басара се опет ближи неким нашим терминима, данас у “Данасу” на стр. 20 (задњој) свом чланку даје наслов “Миленијумска робија” и размишља да ли би то значило хиљаду година робије. Али наравно оријентише се на политику и сатиру.
-
Тачно је, цењена Либеат, да је СФ когнитивни жанр, то је суштина и главни део његове привлачности и његове књижевне, дакле литерарне, вредности. Специфичан жанр, специфична и аксиологија! Дакле: I want to know! Vorrei sapere!
Naravno, ne bi trebalo smetnuti sa uma čovekovu urođenu sklonost ka iracionalnim uverenjima, koja redovito stvaraju daleko uverljivije (a da ne pominjem i zanimljivije) intelektualne uvide… kao rezultat, iracionalno razmišljanje više prija, plus i ostavlja privid sve-znanja kakvom racionalno razmišljanje teško može da parira.
A to pak dalje znači da niti jedna čovekova aktivnost nije toga pošteđena, pa ni sama nauka: osim pseudo-nauka kao takvih, fer je priznati i da su sve grane nauke bile (i ostaće) tome podložne, u manjoj ili većoj meri i pogotovo u svojim ranim fazama. Otud, što se samog žanra SFa tiče, i on je tome bio (i ostaće) podložan, kao što Vaš primer sa Supermenom to dokazuje: naravno da je svakom jasno da je Supermenova ‘sposobnost’ letenja puka iracionalnost, koja se kvazi-racionalizuje isto tako iracionalnim aksiomima da na drugim planetama vladaju uslovi koji se ne povinuju prirodnim zakonima kakve poznajemo. Dakle, tu imamo dobar primer neracionalnog sleda razmišljanja opravdanog kvazi-racionalnim ‘argumentima’, no kao što i sami primećujete, taj konkretno nekognitivni “deo” SFa je nastao unutar specifičnih uslova koji su žanr oblikovale baš kao i što su ga posredno oblikovale sve ostale dogme.
Trebalo bi imati u vidu da je upravo taj pseudo-racionalni deo SFa onaj najtanji deo žanrovske membrane koji je ne samo dopustio mešanje SFa sa nekognitivnim žanrovima, nego ga maltene i uslovio.
-
Фантазија уме да буде дивна, прекрасна.
Док је постојао форум Арт Анима, ја сам тамо, и то 16. јуна 2015, рекао:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Ако сведемо на само по једну реч, шта захтевамо од ког жанра, те речи биле би: СФ треба да буде интелигентна, фантазија треба да буде дивна, а хорор треба да буде ужасавајући.
КРАЈ ЦИТАТА.
То се односи и на СФ, фантазијско, и хорор сликарство. Поједина дела фантазије су тако дивна, да је научној фантастици практично немогуће да их надмаши… али понегде и у СФ има дивних ствари.
Интересантно је што помињете мембрану. Ја сам склонији да то видим као сиву зону: границе између жанрова умеју да буду понекад магловите и несигурне, па ипак, оне постоје.
(2) Узгред, наишао сам, у антологији The 2017 Rhysling Anthology, на један диван, нов, СФ, приближно-хаику (near-haiku), ауторица је позната у СФ поезији и зове се Каролин М. Хиндерлитер (Carolyn M. Hinderliter), наслов је “Божић на Марсу”, али не смем овде да окачим превод, а тек оригинал сасвим сигурно не, јер немам дозволу од ауторице, са становишта копирајта.
Такође узгред, та антологија је ове године много ситно и бледуњаво штампана, раније је била боље штампана. А што се тиче жанра и квалитета: има тамо отприлике подједнако песама СФ и фантази, па можда и понека хорор, а од оних које јесу СФ, већина је слаба, али има неколико добрих, па и одличних.
-
I ja sam divan, ali nisam fentazi...
Aco, jeste li pitali autoricu za dozvolu? Verujem da biste dobili dozvolu da okacite svoj prevod na nas sajt.
-
Uzgred, predlozio bih da se na forumu otvori poseban topik za Acine vesti, jer su vesti koje donosi meni jako zanimljive, ali, s obzirom na to da vrlo cesto se ticu i stvari koje nisu vezane za domacu fantastiku, zasluzuju poseban topik, ili mozda da se prebace u ostalo. Slicno je je i sa najavama za dogadjanja u Drustvu Lazar Komarcic i sl. Mozda da se topik nazove Vesti iz fantastike?
-
Uzgred, predlozio bih da se na forumu otvori poseban topik za Acine vesti, jer su vesti koje donosi meni jako zanimljive, ali, s obzirom na to da vrlo cesto se ticu i stvari koje nisu vezane za domacu fantastiku, zasluzuju poseban topik, ili mozda da se prebace u ostalo. Slicno je je i sa najavama za dogadjanja u Drustvu Lazar Komarcic i sl. Mozda da se topik nazove Vesti iz fantastike?
Tražite i biće vam dato… :)
Trebaju mi samo detalji, dal da istrebim ovaj topik od svih digresija pa ih strpam u novi topik, ili da ostavim sve ovo kako jeste a da tvoj predlog praktikujemo od sada pa nadalje i ubuduće?
-
Одувек је било разних дигресија, које настану из нечијих коментара обично; то је неминовни саставни део ових вести. И треба да буде. Па, не би то требало раздвајати.
Да ли сам питао Каролину М. Хиндерлитер за дозволу да објавимо њену песму у преводу? Нисам, не стижем ја све… ни приближно све…
Имам ја евиденцију свих добрих (па, и одличних) СФ песама из тих антологија у последњих десетак година, и евиденцију одличних кратких СФ прича, иза те евиденције стоје многе хиљаде сати мог читања, али, не видим издавача који би могао да плати преводиоца (мене, рецимо) и да плати копирајт тј. ауторско право, па да то
(не-пиратски) објави у Србији, и још да му се исплати… не видим то… а ако бих ту моју евиденцију објавио, то би се завршило вероватно масовним пиратисањем тог материјала… било би, опет, дакле, несавесно. Дакле ја из чисто неког академског разлога чувам ту евиденцију о блиставо доброј научној фантастици објављеној у последњих петнаестак година, и не видим никакву перспективу да од тога буде ма и најмање користи, за било кога.
-
Nisam mislio da se topik očisti od digresija. Ja obožavam digresije. Mislio sam da se topik prebaci iz dela o srpskoj fantastici u poseban odeljak da svima odmah bude jasno da je to Acin odeljak. Ovako se utapa u odeljak vezan za srpsku fantastiku. Samo to. Naravno, ako se svi složite. Ne smeta ni ovako. Mislio sam samo da bude vidljiviji...
-
Ja sam za, koliko piše, stvarno zaslužuje sopstveni odeljak. :)
-
Да, може, ја сам сагласан. - - I’m OK with it.
-
Hvala ABN-u i Libeat što su mi pomogli oko registracije za ovaj forum.
Za ljubitelje 'Zvezdanih staza' je dobra vest da je u toku prikazivanje novog serijala pod imenom 'Discovery'. Nove epizode su dobile pozitivne kritike. Izgleda da su neke od epizoda 'procurile' na Dailymotion. To bi trebalo proveriti.
-
Поздрав, цењена Славо, добродошли сте на овом форуму!
Е сад,
(1) вест у данашњој “Политици” на стр. 14 каже, да ће вечерас у 18 часова бити вече стрипа, у Француском институту у Београду (да ли је то оно што старији Београђани зову “Француска читаоница”, у Кнез Михајловој?) и да ће говорити и Слободан Ивков, доајен СФ извештавања, који нас је толико пута заступио у “Блицу” и другде.
(2) У “Политикином забавнику” који је још само данас на киосцима (требало је раније да јавимо… пардон…), насловна тема је руска Октобарска револуција, дакле “Црвени октобар” године 1917. Гле, стогодишњица. Па, у ПЗАБ, главни текст о томе потписује историчар (сада и политичар) др Предраг Ј. Марковић, а након тога, на стр. 7-9, је текст са насловом “Острво доктора Мороа” али то је уствари текст који је написао и у “Политици” године 1919. објавио, гле, Станислав Винавер, где он износи своја сазнања о тој револуцији и пореди ту револуцију са тим СФ романом Х.Џ. Велса, из 1896. године. Каже Винавер, “читаоци се можда сећају романа енглеског социјалисте утописте Х. Велса Острво доктора Мороа” и онда развија то поређење, и извлачи неке политичке закључке. За нас је овде важно да је Винавер још 1919. имао толико на уму тај СФ роман!
Другим речима, најбољи међу нама имали су неку свест о научној фантастици, барем о најбољој светској, још тада, и ценили су је!
-
Evo jos jedne dobre vesti. Uskoro kreće četvrta sezona serije 'Crno ogledalo'. Prva epizoda pod nazivom 'Uss Callister' biće prikazana pred Novu godinu. Izgleda da je ta epizoda usko povezana sa prvim serijalom 'Zvezdanih staza'.
Takođe, ABN je podosta pisao o seriji 'Sluškinjina priča'. Mene ta serija podseća na češki film 'Lebensborn'. I tematika te serije kao da potiče iz tog bizarnog nacističkog programa 'Lebensborn'.
-
Хвала на информацији, Славо.
Е сад:
(1) данас у “Данасу” (викенд број) па у уметнутом културном прилогу “Недеља”, па на стр. VIII, имате приказ једне књиге која је изашла код нас: Реј Бредбери, Мрачни карневал, колекција 13 прича. Чланак потписује Д. Игрошанац, то је вероватно Драгољуб Дража Игрошанац од Арт Аниме. Наднаслов је “Хорор” а наслов гласи “13 пилула ужаса које не треба узимати пре спавања”. То су одабране приче из једне Бредберијеве колекције (Dark Carnival, 1947).
Дража лепо описује, најсажетије, о чему су поједине приче. Инсистира да су хорор, али, знајући Бредберија, претпостављамо да су у оном под-жанру хорора који је фантазијски; фантази-хорор. (А не реалистични хорор.) Ту дистинкцију Дража не помиње. Такође не помиње ни преводиоца. А треба помињати преводиоце… тврд је то хлеб, треба да се поштује.
Али најинтересантније би било: ко је издавач. Наведен је на енглеском: McMillan. Добро, МакМилан, али зар није то енглески издавач? – код нас? Ово није објашњено.
(2) У данашњој “Политици”, па у суботњем културном додатку, па на стр. 10 тог додатка, имате кратак чланак, наслов је “Паника у колору”, поднаслов “реч уметника”, десно је прилично велика слика неких грађана који у лакој летњој одећи беже преко неког травнатог, вероватно спортског терена (сасвим кратко покошена трава), чланак потписује Иван Јовановић (средње слово не знамо), имамо утисак да је он тај уметник, он је то насликао, а у чланку се прецизира да је то слика из циклуса “Tehnikolor Panik” (тако је написано), а да се тај циклус уметничких слика заснива на филму Дан кад је Земља стала (The Day the Earth Stood Still, 1951). Дакле на тој, првој верзији, а не на римејку из 2008. Не прецизира се да је то СФ филм, али, ваљда је то читаоцима јасно. Јовановић каже да је његова тема: оживљавање „парадигме човекове параноје и оправданих, а сублимираних страхова“.
(3) У истом културном прилогу али на стр. 9, врло обиман чланак (пола стране) потписује Слободан Бубњевић, наслов “Шта је живот”, тема је то што наука не може да докаже којим хемијским и физичким процесима је настао живот на Земљи (нити да их репродукује), па, отприлике на средини четвртог ступца, помиње идеју да је цела планета Земља у једном метафоричном смислу “жива” као једно колективно живо биће састављено од многобројних појединачних живих бића, та идеја “јављала се и у ес-еф литератури као мотив”.
Добро. Јесте. Надамо се да ће читаоци тог листа схватити шта је ес-еф.
(4) Изнад тога је чланак о генетици, где се помиње хипотеза да у нашем ДНК има свега и свачега, што се накупило током стотина милиона година, дакле и много пре него што смо постали људи; па, и остаци појединих вируса, који су успели да се уграде у гене наших предака. Ми их, и не знајући, носимо у себи, и понављамо их… репродукујемо, у свакој следећој генерацији… То је, барем, претпоставка. Наслов је “Древни вируси у нашим телима”. Потписује Милица Момчиловић, за коју се, испод чланка, каже да је потпредседница управног одбора Светске федерације научних новинара. А председник је Мухамед Јахија из Египта.
(5) У истом прилогу, али на стр. 4, чланак, потписује Милена В. Ђорђијевић, о провокацији кад је неки уметник донео WC као експонат за сликарску изложбу, и сличној провокацији у једном филму режисера по имену Буњуел, и зашто такве ствари данас више не изазивају неку особиту реакцију или узнемирење у јавности, а на самом крају, видимо ову реченицу: “Шта би на све то рекла Софија, хуманоидни робот, први у историји човечанства који је недавно добио држављанство?”
Имате о тој Софији на:
https://en.wikipedia.org/wiki/Sophia_(robot) (https://en.wikipedia.org/wiki/Sophia_(robot))
а добила је држављанство Сауди Арабије.
(6) и, поменули смо пре неколико дана, а ево сад, са малим закашњењем, и слике, дакле био је овај чланак, овај наслов:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2017-11-27-roboti-ubice-silaze-sa-film-platna.JPG)
(7) Заборависмо: јуче, 1. децембра 2017, је у “Политици” био убачени “Политикин ТВ магазин” са програмима телевизије за седам дана, а у том магазину, на стр. 34, оно што (памтите) потписује Владан Пауновић, са приказима филмова и назнаком “видео”, то би дакле били филмови доступни у некој видео-варијанти; овог пута приказао је четири филма, а од та четири, један је СФ, веома озбиљан, Гатака (Gattaca, 1997) о будућности у којој се на вашој генетици заснива одлука колико ћете грађанских права имати, а и стално се по тој основи проверава ваш идентитет – али један човек покушава да се провлачи мимо и изван система;
а други је са насловом Епски филм (Epic Movie, 2007), што је код нас изгледа преведено као Хит филм, нецензурисано, а то је једна фантази-општи-џумбус-кросовер-комедија у којој се ликови из Нарније, али и пирати са Кариба, јуре са Икс-менима и другим СФ фигурама, видимо ли тамо у гужви и Супермена, итд; забавни општи хаос и микс фантастике; снимљен за око 20 милиона долара, добио лоше критике, али зарадио око 80 милиона долара. Пауновић му даје крајње скромну оцену, али закључује: „Ипак, гледљиво је, а то је за многе сасвим довољно“.
-
Izdavač je McMillan, tako se zovu, i nije engleska izdavačka kuća: http://www.mcmillan.rs/
-
(1) Ангел 011, хвала за ово о МакМилану! Нисам знао, па, они имају врло интересантне књиге популаризације науке! Право мало откриће.
Е али ако се појаве и српске издавачке куће Penguin и Puffin, ала ћу се изненадити.
(2) Славо, тачно је, падом Арт Анима сајта, што се догодило на прилично сумњив начин, пропала је гомила материјала.
А тај роман Е баш вам хвала (то је без запете после Е) ја сам итекако запазио, као врло интересантну (и са одличним насловом, и одличном корицом у том садашњем, првом издању) алтернативну историју, али не знам још да ли је у СФ жанру, или фантази. Надам се да је СФ, а у том случају ћу га једног дана прочитати, вероватно.
(3) Погрешили смо јуче, оно у петак није био “Политикин ТВ магазин”, не зове се тако, била је то “Политикина ТВ ревија”, са текстовима о Гатаки и Епском филму, а недељом је, ево данас на пример, “Политикин магазин”. То су две разне ствари. Али су сличне па се лако помеша. Пардон.
(4) Заборависмо јуче, у том тексту Слободана Бубњевића, прецизира се да је у формирању те идеје о Геи тј. Земљи као колективном живом бићу, знатан допринос дао СФ писац Вилијам Голдинг, добитник Нобелове награде.
(5) Заборависмо такође, у јучерашњем (а и данас је на киосцима) “Данасу”, у прилогу “Недеља” па на стр. IX, имате прилог, о још три књиге СФ стрипа Флаш Гордон објављене сада код нас, код “Чаробне књиге” (наводно су биле на Сајму књига), али заправо је тај чланак (половина ступца, али веома широког ступца; добро набијено текстом) својеврсна, изненађујуће добра мини-студија о Флаш Гордону, са пуно интересантних детаља о аутору, историјату настанка, итд. Каже се да је то био најпопуларнији и најутицајнији авантуристички стрип у периоду пре Другог светског рата (ово би могло бити тачно!). Потписује, само иницијалима, Д.С.
(6) Данас у “Блицу” преко скоро целе стр. 12 имате чланак, потписује Слободан В. Ивков, под насловом “Хогаре, Србине!”, где се на мало чудновато-тематски-повезан начин анализира Хогар Страшни (из тог стрипа) као пример… српског патријархалног “свезналице”… Наднаслов је “Кад у прочеље славске трпезе седне неки паметњаковић…”
(7) Данас у “Политици” на стр. 36, у рубрици “ТВ излог”, најављују да ће вечерас у 22 часа на ТВ каналу “Историја” (History) бити емисија о супер-херојима у контексту америчке цивилизације, али и побуне против ње, итд, дакле неки културолошки историјски приступ, а под насловом “Разоткривање суперхероја”.
-
Pre mnogo godina gomila materijala je propala i na hrvatskom sajtu 'Poezijaonline' kada su ga napali hrvatski nacionalisti. Taj sajt se više nikada nije oporavio nakon tog napada.I danas taj sajt postoji, ali je prilicno slabo osmisljen i uredjen.
Veliki problem na ovim prostorima predstavljaju ti besciljni politicki i interesni ratovi. Ja uvek imam utisak da se nalazim između dve vatre. Na kraju taj propali materijal je samo kolateralna šteta. Neće to moći još dugo da tako funkcioniše.
-
Хвала на информацији, Славо.
Е сад,
(1) та емисија коју смо вам најавили била је у недељу, у 22 часа на ТВ каналу “Историја” (History), наслов је Superheroes decoded - - дакле суперхероји декодирани, дешифровани; било је пуно примера тј. илустрација, па ипак, лоша емисија, упорно су наметали тумачење да појава суперхероја у стриповима јесте одраз социјалних проблема у Америци (теорија одраза), на пример великог пада берзе 1929. године, итд, и наставили су тако, са позиција отприлике социјалистичких и марксистичких, ДВА САТА, упорно, досадно, а СФ аспекти их нису много занимали.
Показали су нескривено партијско, страначко опредељење, на једном месту, кад су за једног суперхероја (вероватно за Супермена; нисмо добро запамтили то) рекли да се борио за добро народа, и бранио народ, као социјалиста, “као Берни Сендерс на стероидима” (“Bernie Sanders on steroids”, што би значило да је тај старији политичар америчке Демократске странке, зато што је по идеолошком опредељењу близак социјализму, налик на Супермена; физички не тако јак, али морално племенити бранилац народа – дакле и Супермен је социјалиста. То је дибидус политика!
Најавили су наставак, где би вероватно било више одломака из новијих филмова, али, ко ће претрпети још два сата једног-те-истог тумачења?
Ко би очекивао, такав талас марксизма али и страначке обојености, у једној америчкој емисији.
(2) Јуче, дакле у понедељак 4. децембра 2017, у “Блицу”, на стр. 23, Ивков је дао приказ заснован на тој трибини (коју смо вам најавили) која је била у четвртак 30. новембра у Француском институту, и то, дао је приказ једне књиге стрипа, аутор је Фред, наслов је Путовање неверника, Ивков сам каже да је то “фантазија над фантазијама” тако да је јасно који је жанр, али има СФ елементе, нпр. планету са два сунца.
(3) Јуче је у “Политици” на стр. 12 у рубрици “Наука” (чини нам се; вероватно) погрешио Слободан Бубњевић, рекао је, у научно-популарном чланку “Шта је снег”, да је вероватноћа да икада на нашој планети настану, током свих милијарди година њеног постојања, две апсолутно идентичне, до последњег молекула једнаке, пахуљице снега, “равна нули”.
Није равна нули. Нек је и један кроз гуголплекс – али ипак је некаква, није једнака нули. Јер, пре свега, поставља се питање дефиниције, шта је пахуљица; могло би се дефинисати да и најмањи кристалић леда који пада кроз ваздух, па макар се састојао од само два молекула воде, јесте пахуљица. Друго, питање је шта тачно значи да су молекули H2O “распоређени” идентично, или не идентично; до ког нивоа величине се гледа, да ли се рачуна само цео молекул, што би ваљда било оправдано, или сваки протон и електрон засебно, или сваки кварк! да ли се посматра до Планкове константе, итд.
Треће, молекули воде често не иду као слободне луталице, индивидуално, него се држе један за други, у групама, па можда и у неке пахуљице снега могу да се уклапају тако.
Према томе, вероватно ипак постоји (зависно од одговора на горња питања) нека, можда јако мала, али ипак некаква, вероватноћа да настану две исте пахуљице.
(4) Кад се догоди промоција неке књиге па је сви хвале, а нико ни да зуцне о жанру – ког је жанра, та књига! – то вероватно значи да је фантази али да се надају да “прође” уједно и као СФ.
-
Aco,
Goli glasovi Adrijana Sarajlije su, u suštini, zbirka fantastičnih priča. Pojedine su čist SF - po bilo kom kriterijumu, (uključujući i veoma stroge Lidijine :)), dok se druge mogu čitati u različitim modovima fantastike.
Ako se ne prihvatite čitanja, ostaćete uskraćeni za neke od najboljih domaćih SF priča svih vremena...
-
Ха ха.
Погодак.
Е сад, видео сам извештаје Невидљивог, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/04/drutvo-ljubitelja-fantastike-lazar-komarcic-istrajavanje-kratke-price-goli-glasovi-adrijana-sarajlije/
и такође на:
https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/04/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-istrajavanje-kratke-price-goli-glasovi-adrijana-sarajlije/
и стварно бих ценио кад би неко написао које приче, од тих 15, јесу, баш, СФ. А не спекулативно изазовне. Или, као, измичу жанровским одредбама, итд.
Наслови! које су СФ! и зашто то није речено? Зашто то није на корици? “збирка СФ прича”!
Много би ми времена и труда уштедело.
Подсећа ме то на причу “Себастијан” из збирке Накнадне истине Тушевљаковића. Та прича јесте (али, једва; може да се провуче) СФ. Јер тај Себастијан је као дух, и можда се само причињава тој болничарки, која је можда мало хистерична па умишља, а то је онда тачно она стратегија (за постизање књижевне респектабилности у чаршији) коју сам описао у Знаку сагите бр. 22, провокативно можда-постојање натприродних појава. Али као хајде за нијансу преовлађује утисак да је то ипак СФ. Али пошто Себастијаново појављивање нема никакве везе ни са ратом, ни са чим, онда је то слаб СФ новум, и слаба СФ. Дакле ипак је неко мене навео да упропастим моје време, утрошим га сасвим узалуд, на “Себастијана”.
Није фер. Није нимало фер.
Али, знам зашто није на корици написано “збирка СФ прича”: зато што онда књижевна чаршија не би хтела то ни да погледа. Али мој је став, да треба да нас буде баш брига, ако књижевна чаршија игнорише наш жанр, то не треба да нам буде апсолутно никакав оријентир нити критеријум.
-
Da li smatrate da je "Sebastijan" loša priča, pa ste straćili vreme čitajući je? :)
Zbirka Goli glasovi ima 143 strane. Neće vam biti potrebne godine da je celu pročitate; osim toga, priče su povezane, pa biste preskakanjem nekih bili na gubitku.
-
То је, заиста, прецизно питање.
Наравно да је лоша прича. Сигуран сам у то. “Себастијан” је лоша СФ прича. Можда је одлична проза, можда и врхунска проза, али то ме не интересује. Квалитет прозе је у научној фантастици споредан (али, пожељан, итекако), а новум је битан. Квалитет новума одлучује да ли је дело добра научна фантастика. Апсолутно сам страћио време читајући причу “Себастијан”. Ког љубитеља СФ интересује такав новум: можда-дух који се можда-причињава некоме или је гост из друге реалности али не постиже ништа?
Има једна прича о гајењу корњача да би се продавале док су мале, као кућни љубимци. Врхунска проза, предивна. Феноменално добро писано. Према животињама треба да се поступа хумано. Ура, напред корњачице! Али мене та проза не интересује нимало, и нећу то читати, јер ме не интересује тема. Нити ме интересују милиони других тема, одлично обрађених, широм света. Поштујем и ценим друге теме, и жанрове, и писце који се њима баве. Свака част и поштовање њима. Али мене интересује СФ жанр. Читао сам ја поприлично и изван СФ жанра, стотине књига и прича, али, сада више не, или само изузетно. Само понекад.
(Неко је недавно рекао да сваки источноевропски народ има две хиљаде књижевника.)
Знам ја да је Тушевљаковић веома способан писац, имао је једну причу са незаборавно одличним, заиста брилијантним насловом, “Успон планином погрешних поступака”, мислим да је то нека хорор-фантази прича о пропасти неког брака. Па, кад год сазнам да је написао неку СФ причу, ја ћу настојати (ако стигнем…) да је прочитам, и забележим моје коментаре, наравно. Али, његове (нити ма чије) фантази или хорор приче, не.
(2) Биле би ми итекако потребне године, па и деценије, да прочитам све приче и романе чији жанровски идентитет је нејасан, а вероватно су 99% неки други жанр а не СФ. То са нејасним жанровским идентитетом: има тога на хиљаде. Немам уопште намеру да се тиме бавим.
Ако је Сарајлијина књига роман, са 15 поглавља, као што Бобан сугерише, и ако су поједина поглавља тог романа фантази, или ако је макар једно поглавље фантази, онда је цео тај роман фантази, ма колико много било СФ у неким поглављима. Јер, на пример, ако се у само једном поглављу појави дедица чаробњак, са магичним штапићем и високом купастом капом тамноплаве боје са насликаним звездама – готово је, тај роман више није СФ.
-
Uh... Ne bih ja to nazvala romanom, sem ako poprilično ne rastegnemo pojam romana, i upustimo se daleko u eksperimentalne vode. A onda nek' neko proba da dopliva nazad.
Mislim, već bi i posmatranje ove zbirke kao romana bio misaoni eksperiment. Zanimljiv, to sigurno, ako vas takvi eksperimenti zanimaju.
Priče su povezane, uglavnom, ali ne previše striktno; ima tu dosta poigravanja i varijacija (recimo). Obe priče u kojima ne vidim elemente SF-a (Leptir i Sveti Ajden i dobri ljudi) bi mogle da se posmatraju, recimo, kao kad neko u SF romanu ispriča priču koja služi kao metafora za nešto što ima veze sa njihovim svetom, iako u toj metafori nema tehnologije. U ostalim pričama ima elemenata SF-a, negde manje, negde više.
Molim da me ostali koji su pročitali zbirku isprave ako lupetam. :)
-
Nije roman, ali je vrlo kohezivna zbirka.
-
Pojedine su čist SF - po bilo kom kriterijumu, (uključujući i veoma stroge Lidijine :))...
Elem, vratiću se ovome jednom kad overim zbirku (nadam se uskoro ;) ), jer ne mogu a da ne primetim izbor rečiju kad o mojim kriterijumima govoriš – dakle, uvek su strogi, nikad samo… pa, precizni, recimo. Što ja mislim da jesu, i to primarno, e sad, koliko tebi ta preciznost podrazumeva strogoću, to je već druga stvar, ali pomenuti samo strogoću, pa, eto, to meni zaista ne podrazumeva i preciznost.
No dobro sad, otom potom, nego ne mogu a da sada ne primetim kako ti i cenjeni ABN imate prilično sličan stav kad je reč o ‘mešanju’ SFa sa ostalim žanrovima, i taj stav je prilično negativniji (stroži? …muahaha) od moga, po tom konkretnom pitanju. Pa me otud uvek iznova iskreno čudi kako uspevate da pomirite tu svoju netrpeljivost ka ‘mešanju’, dok istovremeno uvelike negujete sklonost ka SFu punom apsurda kakav je (po meni) sasvim nespojiv sa realističkom percepcijom. Jer da budem iskrena, smatrati Supermena SFom je daleko veći podvig nego smatrati SFom neke od žanrovski ‘mešanih’ ili krosover produkata u kojima se fentezi ili horor aspekti ipak adekvatno racionalizuju.
-
Priče su povezane, uglavnom, ali ne previše striktno; ima tu dosta poigravanja i varijacija (recimo). Obe priče u kojima ne vidim elemente SF-a (Leptir i Sveti Ajden i dobri ljudi) bi mogle da se posmatraju, recimo, kao kad neko u SF romanu ispriča priču koja služi kao metafora za nešto što ima veze sa njihovim svetom, iako u toj metafori nema tehnologije. U ostalim pričama ima elemenata SF-a, negde manje, negde više.
Da li time misliš na onu vrst svrhovito ‘umetnutih’ priča kao u Levoj ruci tame, recimo?
-
I da i ne.
Goli glasovi nisu roman, tako da ni ovo nisu stvarno svrhovito umetnute priče u roman.
Leptir i Sveti Ajden i dobri ljudi su, uh, mitološko/cinično-poučnog karaktera (ova druga cinično-poučnog, znatno više ciničnog nego poučnog), ili tu nešto, tako da je razlika između njih i ostalih priča (sa svom njihovom tehnologijom, asocijacijama na sajberpank i slično) znatno veća od razlike između svrhovito umetnutih priča u Levoj ruci tame i ostatka romana.
A opet, to je taj pogled na svet, ima tu još nekih sličnosti, i lako možeš da zamisliš nekog od junaka iz ostalih priča da jednu od ove dve priča nekome, i da to ima smisla.
-
Хвала на информацијама и коментарима.
(1) у петак 8. децембар 2017. у “Блиц” је била уметнута Блицова ТВ ревија, грозно лоше обрезана са горње и доње стране (неких 2 сантиметра укриво!!! ромбоид некакав), и штампана неком бојом која можда прилично остаје на прстима (то никако није добро… морају се добро опрати руке, од тога, пре јела… далеко било да неко у то замотава хлеб), а унутра, на стр. 24-25 промо чланак, најава да у српским биоскопима у среду 13. децембра треба да крене филм Ратови звезда 8, Последњи џедај. (Или ће то испасти “последња џедајевка”?) Наслов чланка је “Шта је било са Луком последњих 30 година”, потписује Миона Ковачевић.
(2) А на стр. 30 краћи чланак, у коме се између осталог најављује да ће у среду 3. јануара 2018, на ТВ каналу Фокс, кренути наставак ТВ СФ серије Досије икс – X Files. Да, са Фокс Молдером и Дејном Скали, а изгледа да ће се вратити, стар али жив, Cancer Man (мислили смо да су га докрајчили они хеликоптери који су на њега испалили ракете?), вероватно и сад неодвојив од својих цигарета.
(3) Ех ово је требало раније да вам јавимо: у данашњој (субота, 9. децембар) “Политици”, па у културном прилогу, па на стр. 7, имате обиман чланак, наслов је “Супермен – натчовек и један од нас”, потписује Игор Станојевић, вероватно је поводом изласка, код издавача Дарквуд, књиге стрипа Супермен међу звездама, где, ако смо добро схватили, Супермен погине. Чланак је претежно културолошки оријентисан.
-
Ратови звезда 8, Последњи џедај. (Или ће то испасти “последња џедајевка”?)
Poslednji džedaji.
-
Ех заборависмо још две-три ствари.
Прво, ево како изгледа у “Данасу”, преко целе ширине странице, онај наслов да се у Немачкој синдикати плаше за судбину неколико милиона радних места, због роботизације (на слици сасвим десно, коју смо изоставили, је, ха ха, Карл Маркс, теоретичар радничког комунизма):
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2017-12-09-V-brat-robovorkeri-protiv-radnika.JPG)
(2) У том истом “Данасу”, који је ево и сад (још неколико сати) на киосцима (ако нису затворени, јер је недеља поподне…) имате у културном додатку “Недеља”, па на стр. XI , приказ једног СФ романа, који је изашао код нас код издавача IK Evro Book. Аутор је Енди Вир, онај исти који је написао Марсовца (па је по томе снимљен филм Марсовац), наслов је Артемида, а у роману, тако се зове један град на Месецу, па, у Артемиди се догађаји дешавају. Приказ потписује, само иницијалима, К.Е.Д. Овај роман добио је награду Goodreads у категорији СФ.
Ех… ето видите… СФ роман добио награду у категорији СФ!
А гле, фантазијски роман Fantastic Beasts од Џ. К. Роулинг добио ту исту награду, у категорији фантази.
Па, додајмо томе, роман Стивена Кинга Sleeping Beauties добио у категорији хорор. (Као ко-аутор потписан је и његов син Оувен Кинг, Owen King.)
Ето. Нису неке муљаве мешовите категорије добиле награду “онако за уопште, за добру прозу”, не, не,
него, свако дело у својој категорији.
Дакле: жанрови постоје.
Жанрови постоје.
Жанрови постоје.
Један од њих је научна фантастика.
(2) На претходној страници “Данаса”, дакле на стр. X, је и приказ српских фантази романа у серији Косингас. Наднаслов гласи “Страхор”, наслов “Без обзира на давну клетву”, а потписује К.Д.
-
Fantastic Beasts nije roman nego scenario.
-
Хвала на исправци, ангел 011.
(1) Данас у “Блицу” на стр. 20, Ивков у рубрици “Фантастикологија” приказује дело из Русије, Владимир Сорокин, Мећава, изгледа да је фантази са елементима СФ,
уједно Ивков коментарише о укупној сцени фантастике у Русији, где су се изгледа појавиле серије романа, наиме, знате, Сергеј Лукјањенко, Ноћна стража, Ивков каже да је потом настала и “дневна, јутарња, сумрачна, зорокликна, последња, Повратак Страже…” ха ха, дакле то би значило да и Руси умеју да навале са сиквелима, кад се исплати.
(2) Гледали смо и овог пута у недељу, јуче, дакле 10. децембар 2017, у 22 часа на ТВ каналу “Историја” (History Channel), емисију са насловом Superheroes decoded - - дакле суперхероји декодирани, дешифровани. Нових два сата досаде, али, овог пута је било још горе, коначно су се “провалили” у смислу да се показало шта су стварно хтели и шта је разлог да им емисија толико огромно траје: искористили су СФ као алат за политичку индоктринацију деце и омладине, тј. за политичку пропаганду. Све је било у корист оне једне, а против оне друге америчке политичке странке, па, слике појединих политичких лидера појавиле су се и по пет пута, па (укупно у та четири сата програма) и по десетак пута! Било је намештено у смислу да сва деца и сви млади, а и сви остали, треба да буду, а и јесу, сви, присталице једне партије, а не оне друге. Сценаристички галиматијас, политичка злоупотреба. У смислу, хајмо децо, хајмо млади, и сви који воле супер-хероје, сви да гласамо за…. ту-и-ту политику. Само је фалило још да запевају “Друже Тито, љубичице бела, тебе воли омладина цела”, па би били комплетни.
(3) Заборависмо, било је пре неки дан: “Политика”, четвртак 7. децембар, на стр. негде око 20, чланак о неким грађанима Ваљева, наслов је:
“Битлси” у ваљевској подвали
а описује се како ти грађани, који су у чланку приказани као шерети и шаљивџије, тврде да су у њиховом граду својевремено гостовали Битлси (музичка група), па је сада као тим поводом организована манифестација “Четврта БитлВАнија”, итд. Ово помињемо само због Горана Скробоње и његовог пројекта алтернативне музичке историје “Гумена душа” о Битлсима.
(4) На истој страници “Политике” помиње се и пројекат “Тера” али то није онај Тикин и Филипов фанзин “Тера” него је нешто из области грнчарства… теракоте.
(5) Пар пута смо се замрсили око две публикације које су или ревија или магазин. Шта је ревија а шта магазин? И ево тек сада, ваљда смо размрсили то, најзад. Било би логично да је то уређено на исти начин у “Блицу” и у “Политици”, али, није.
“Политика” има петком “ТВ ревију” а недељом “Магазин”. ОК.
Али, “Блиц” има петком “ТВ магазин” а недељом напросто “Магазин”. Е то није много логично, јер, има дакле два различита магазина, од којих се један зове “(нешто) магазин” а други се зове само “магазин”.
То би значило да ТВ магазин није магазин! Замислите да вам неко каже, знате ово није магазин него је ТВ магазин!
Или, рецимо, ово није човек него је запослен човек!
Или кад би неко продавао две врсте јабука, од којих се једне зову, рецимо, зелене јабуке, а друге се зову јабуке.
Али, шта је – ту је, у “Блицу” су тако одлучили, и тако зову те своје публикације.
Зашто уопште помињемо то? Прво, јер је било забуна око тога,
а друго, подсећа на очајни и несретни, у суштини баш такав промашај кад неко говори о “фантастици и научној фантастици” и није свестан да греши. Било је тога и код појединих истакнутих личности у области фантастике у Србији.
-
Цењени ,
(1) прво нешто за хорористе: у данашњем “Блицу” па у уметнутом прилогу “Поп & култура” па на стр. 3 тог прилога, Иван Карл у рубрици “Блокбастери” даје своје виђење хорор филма То (It) по роману Стивена Кинга.
Ми додајемо: у хиљадама америчких врло малих градова (у суштини, то су села, али их они зову “town” чак и кад то има мање од хиљаду становника; а то је зато што никада нису имали прави Средњи век па ни права средњовековна села у европском смислу…) једини долазак мистерије и чудесног у село био је, кад дође путујући циркус, а у њему и ти људи којима је дозвољено маскирање врло великим количинама шминке – кловнови. Отуд је лик кловна близак америчкој националној свести па и машти.
(2) Потенцијално историјска вест, мада ће до реализације протећи још доста година: амерички председник Доналд Трамп потписао је, свечано, документ који је у јавности добио назив Space Policy Directive 1,
а који је уствари измена и допуна једне председничке директиве од пре око седам година.
На свечаном потписивању у Белој кући присутни су били два астронаута (један од њих је Баз Олдрин, други човек који је шетао по Месецу), две астронауткиње, потпредседник Мајк Пенс, и низ других личности. Био је изложен један камичак са Месеца, тежак само 14 грама, али био је лично присутан и човек који га је са Месеца донео; очигледно подсећање на дане старе славе.
(Иначе, само да знате, Бела кућа је отприлике велика колико и Универзитетска библиотека у Београду – то вам је десно од Правног факултета и од хотела “Метропол” – отприлике толико је висока, широка, и отприлике исто изгледа; али, многи, па баш и у Србији, верују и замишљају, због јаког утиска у филмовима, да је много већа! али, није!)
На нету је доста тешко пронаћи како, заправо, гласи ова Трампова директива, али има на:
https://www.whitehouse.gov/the-press-office/2017/12/11/presidential-memorandum-reinvigorating-americas-human-space-exploration (https://www.whitehouse.gov/the-press-office/2017/12/11/presidential-memorandum-reinvigorating-americas-human-space-exploration)
и гласи овако:
Section 1. Amendment to Presidential Policy Directive-4.
Presidential Policy Directive-4 of June 28, 2010 (National Space Policy), is amended as follows:
The paragraph beginning “Set far-reaching exploration milestones” is deleted and replaced with the following:
“Lead an innovative and sustainable program of exploration with commercial and international partners to enable human expansion across the solar system and to bring back to Earth new knowledge and opportunities. Beginning with missions beyond low-Earth orbit, the United States will lead the return of humans to the Moon for long-term exploration and utilization, followed by human missions to Mars and other destinations;”.
а после иде неколико реченица административних формалности типа “дисклејмера” (disclaimers) које нису ни у каквој у вези са самом суштином. И онда потпис – DONALD J. TRUMP.
Реално – само две реченице, не много дугачке, уопштене, без прецизног конкретног набрајања које године би се полетело у коју мисију итд, о чему тек треба да буду смишљене идеје, па донете одлуке, па одобрен буџет, па расписани тендери да се види да ли приватници могу то јефтиније, итд.
Трамп и Пенс су том приликом говорили, било је и мало разговора, е сад ви можете комплетан текст, званични службени транскрипт онога што се рекло, читати на:
https://spacepolicyonline.com/news/text-of-remarks-at-signing-of-trump-space-policy-directive-1-and-list-of-attendees/ (https://spacepolicyonline.com/news/text-of-remarks-at-signing-of-trump-space-policy-directive-1-and-list-of-attendees/)
па, битан део је ово:
REMARKS BY PRESIDENT TRUMP
AND VICE PRESIDENT PENCE
AT SIGNING CEREMONY FOR SPACE POLICY DIRECTIVE – 1
Roosevelt Room
2:58 P.M. EST
THE PRESIDENT: Thank you very much, Vice President Pence, for helping – where’s our Vice President – great job, great job – to restore American leadership in space. So important.
Cabinet members, General Selva, Deputy Secretary Shanahan, Acting Administrator Lightfoot, members of Congress, and the National Space Council, thank you all for being here.
And especially, Mike, as I said, I want to thank you. I know how active you’ve been and how important this is to you. So we appreciate it. Thank you very much.
We also welcome astronauts Christina Koch and Peggy Whitson. Christina, thank you. Peggy, thank you very much. Peggy recently returned from the International Space Station and has now spent an incredible 665 days in space. You’ll have to explain that. That sounds tough. (Laughter.) More than any other American; more than any woman ever.
Finally, we’re honored to be joined by Apollo astronaut Jack Schmitt. Exactly 45 years ago, almost to the minute, Jack became one of the last Americans to land on the moon. Today, we pledge that he will not be the last. And I suspect we’ll be finding other places to land in addition to the moon.
What do you think, Jack? Where’s Jack? What do you think, Jack? We’ll find some other places out there? There are a couple of other places, right?
MR. SCHMITT: Yes, we should. Learn from the moon.
THE PRESIDENT: We’ll learn. The directive I’m signing today will refocus America’s space program on human exploration and discovery. It marks an important step in returning American astronauts to the moon for the first time since 1972 for long-term exploration and use. This time, we will not only plant our flag and leave our footprint, we will establish a foundation for an eventual mission to Mars. And perhaps, someday, to many worlds beyond.
This directive will ensure America’s space program once again leads and inspires all of humanity. The pioneer spirit has always defined America, and we’re picking that up in many other fields. I think you see that. I think it’s obvious. All you have to do is look at what’s happening with the markets and all of the great things that are happening. We’re leading in many different fields again, and it’ll get more and more obvious as you go along.
After braving the vast unknown and discovering the new world, our forefathers did not only merely sail home – and, in some cases, never to return. They stayed, they explored, they built, they guided, and through that pioneering spirit, they imagined all of the possibilities that few dared to dream.
Today, the same spirit beckons us to begin new journeys of exploration and discovery, to lift our eyes all the way up to the heavens, and once again imagine the possibilities waiting in those big, beautiful stars if we dare to dream big. And that’s what our country is doing again: We’re dreaming big.
This is a giant step toward that inspiring future and toward reclaiming America’s proud destiny in space. And space has so much to do with so many other applications, including a military application. So we are the leader and we’re going to stay the leader, and we’re going to increase it many-fold.
I’d like to invite Vice President Pence, if he would, to say a few words. He’s been leading this for me and I appreciate it.
Mr. Vice President.
THE VICE PRESIDENT: Mr. President, thank you. Thank you for your leadership and thank you for the honor to be here today in my capacity as chairman of the National Space Council for what I believe is a momentous occasion in the history of American space exploration.
To all the extraordinary leaders who are gathered with us today, to members of Congress, and the pioneers of space exploration who are gathered here, we thank you. We thank you for all you’ve done to serve our nation and expand the horizons of human knowledge and advance American leadership in outer space.
Mr. President, in signing this space policy directive, you are ensuring that America will lead in space once again. To guide this new era of American space leadership, President Trump has relaunched the National Space Council. And at the Council’s inaugural meeting in October, we unanimously approved a recommendation to instruct NASA to return American astronauts to the moon, and from there to lay a foundation for a mission to Mars.
Today’s action by President Trump makes that recommendation official national policy for the United States of America. As everyone here knows, establishing a renewed American presence on the moon is vital to achieve our strategic objectives and the objectives outlined by our National Space Council.
In pursuing these objectives, Mr. President, we will, as you said, enhance our national security and our capacity to provide for the common defense of the people of the United States of America. We will also spur innovation, as the space program has always done, Mr. President. You’ve reflected on it often, and we’ll see jobs created that we couldn’t even imagine could be created today.
We’ll also ensure, lastly, that the rules and values of space exploration are written with American leadership and American values.
Mr. President, you’ve said that the pioneer spirit has always defined America. And by your action today, with this clear vision – returning Americans to the moon, preparing to lead to Mars and beyond – you’re ensuring, Mr. President, that America will lead in space in the future and for generations to come. And I thank you for the honor of being a part of this.
THE PRESIDENT: This is very exciting and very important for our country. And it also happens to mean jobs. Jobs. And we love jobs too, right? Congratulations.
(The directive is signed.) (Applause.)
THE PRESIDENT: Thank you, everybody. Thank you very much.
END 3:06 P.M. EST
Интересантан чланак НАСА о овом потписивању имате на:
https://www.nasa.gov/press-release/new-space-policy-directive-calls-for-human-expansion-across-solar-system (https://www.nasa.gov/press-release/new-space-policy-directive-calls-for-human-expansion-across-solar-system)
а можете и слушати, на:
https://www.youtube.com/watch?v=fbmGw4sJCpU (https://www.youtube.com/watch?v=fbmGw4sJCpU)
Све у свему, ипак је то једна капитална одлука, потенцијална прекретница у истраживању свемира, и то баш са људским присуством (а не само машинама…), а да ли ће се ишта од тога остварити, и кад, и како – показаће следеће године… године…
Колико знамо, засад нимало не учествује Србија у раду ЕСА – European Space Agency, и још не постоји српски астронаут (астронауткиња). Колико би то значило за мотивисање младих… па и за научну фантастику…
-
Колико знамо, засад нимало не учествује Србија у раду ЕСА – European Space Agency, и још не постоји српски астронаут (астронауткиња). Колико би то значило за мотивисање младих… па и за научну фантастику…
značilo bi koliko i postojanje nekog srpskog egzorciste ili crnog maga za motivisanje mladih da se bave hororom.
-
Hvala ABN-u što je preneo značajnu vest iz SAD-a. Tu vest sam i ja zapazila u nekim medijima. Da bi se ostvarili tako ambiciozni svemirski projekti potreban je novac, a novca će biti nakon ove, po mom mišljenju, dobre odluke američkog predsednika. Što se tiče eventualnog učešća Srbije u tim projektima mislim da to ovde malo koga interesuje. Trebalo bi prvo iz vojske regrutovati potencijalne kandidate za put na Mesec ili Mars.
-
Цењени др Гул, успеси у истраживању космоса мотивишу младе да се баве и науком, али и научном фантастиком. То јесте баш тако: такви успеси јесу велики и позитиван мотивациони фактор.
Па, кад би, рецимо, нека млада поручница Војске Србије, и то из Ниша, боравила три месеца у орбити, на Интернационалној свемирској станици, то би свакако била једна чињеница у историји нашег народа, и једна инспирација многима – зар не?
-
cenjeni ABN, ja ne delim vaš optimizam po pitanju uzročno-posledične veze između takvih stvari, a naročito danas, ali ko zna - možda i grešim.
voleo bih da budemo u prilici da proverimo - tj. da neko odavde postigne tako nešto, pa onda odjednom mladi krenu da pišu tvrdi sf, sve sa novumom i bez strašnih čudovišta i bez čikice sa čarobnim štapićem nego samo čisto i tvrdo...
živi bili pa videli.
-
Да, па, морам признати, ја то гледам из перспективе моје генерације. Сигурно знам, и сведок сам, да је нас истраживање свемира у знатној мери инспирисало да се интересујемо и за науку, и за СФ. Можда су сад неке другачије генерације.
(2) Али, баците поглед мало даље у будућност. У насељима на Луни и на Марсу, кроз неколико векова, након што се тамо оствари индустријализација, биће вероватно мали број људи, а хиљаде километара тунела, хиљаде “махуна под притиском” (pressurized pods) тј. модула; па, радиће јаке нуклеарне електране, јер треба све то, па и пољопривредне и стамбене модуле, грејати, осветљавати, покретати машине… и роботе. Постојаће и напуштени тунели, напукли, и стално ће на нас вребати изненадне декомпресије, саботаже, и велике количине… мрака. Јер није ни рационално баш све осветљавати све време. Па још ако процури радијација… па ако ту настану мутације… веома хорорично!
(3) Узгред, пре пола сата почела је премијера Последњих џедаја у Cineplexx биоскопима. Тако је барем најављено у данашњем “Данасу” на стр. 15. И још кажу, у Cineplexx Delta City у Београду, пре почетка филма, у 18.30 требало је да буде наступ хора Viva Vox који ће отпевати карактеристичне музичке теме из Ратова звезда, али, без инструмената и без озвучења, него, само и једино својим гласом уживо.
-
Bilo bi lepo kada bi neki vojnik sa ovih prostora postao astronaut, ali to je ipak naivni optimizam. Da li je ijedan srpski ministar odbrane ikada makar izrazio želju da bi voleo da se vojska uključi u neke međunarodne svemirske projekte? Možda neki general? Kod nas se vojska shvata na tradicionalan način.
-
Или цивил, наравно. Свакако би добродошао и цивил. Штета што ово не чита неко из Друштва астронома Србије, или, неко други из природних наука, ко би могао да нам каже да ли је икад ико покренуо неку такву иницијативу овде.
-
Kod nas civil nije bitan. Civil ne bi mogao da prođe.
I još nešto u vezi editovanja mojih komentara.
Jasno mi je da me moderatori na ovom forumu ne poznaju i da su male šanse da će me ikada upoznati.Zbog toga ću napisati samo nekoliko reči o meni.
Moje interesovanje za naučnu fantastiku potiče iz srednjoškolskih dana. Umesto zadate lektire uglavnom sam čitala sf i to uglavnom romane i priče Artura Klarka. Posle nisam imala mnogo vremena za čitanje sf-a. Danas povremeno čitam sf literaturu. Dakle, ja nisam stručnjak ni za sf literaturu, ni za literaturu uopšte, već sam samo ljubitelj sf literature i molim da me se uvaži kao takvog člana ovog foruma.
Ukoliko moderatori ne žele da budem član ovog foruma oni su slobodni da čine što im je volja, a ja ću prisustvo na ovom forumu ograničiti na odgovarajuću meru.
-
Не видим зашто не би од нас, из фантастике, кренула иницијатива да наша држава, или нека приватна компанија као спонзор, пошаље човека у свемир, то се може код Руса (као превозника) остварити за можда само 40 милиона евра.
-
I još nešto u vezi editovanja mojih komentara.
Jasno mi je da me moderatori na ovom forumu ne poznaju i da su male šanse da će me ikada upoznati.Zbog toga ću napisati samo nekoliko reči o meni.
Moje interesovanje za naučnu fantastiku potiče iz srednjoškolskih dana. Umesto zadate lektire uglavnom sam čitala sf i to uglavnom romane i priče Artura Klarka. Posle nisam imala mnogo vremena za čitanje sf-a. Danas povremeno čitam sf literaturu. Dakle, ja nisam stručnjak ni za sf literaturu, ni za literaturu uopšte, već sam samo ljubitelj sf literature i molim da me se uvaži kao takvog člana ovog foruma.
Ukoliko moderatori ne žele da budem član ovog foruma oni su slobodni da čine što im je volja, a ja ću prisustvo na ovom forumu ograničiti na odgovarajuću meru.
Koja slučajnost! evo sam u Dubaiju i eto, naletim na ovo... :)
Slavo, da smanjimo nesporazume, post koji ti je moderisan nije imao veze sa SFom, čak ni sa njegovom srpskom varijantom, nego eto, imao je veze sa izvesnim pretpostavkama ko je i zašto “srušio” Art-Animin forum. Pošto i sama znam kako to izgleda sa forumima, nalazim da su ti pretpostavke malko odveć fantastične... ako vas stvarno zanima, pa, pitajte Dražu, a do tada, okanimo se konspiracijskih teorija koje nemaju veze ni sa čime, a kamoli sa SFom.
Tako da... ajde da se makar potrudimo da sve sagledamo u kontekstu, pa neće ni biti ikakve potrebe za moderisanjem..
-
Цењени, захваљујући Невидљивом сазнали смо за овај линк, хора Viva Vox пева карактеристичне музичке теме из Ратова звезда, првих два минута су стварно нешто одлично:
https://www.youtube.com/watch?v=phUtl5yJKDA (https://www.youtube.com/watch?v=phUtl5yJKDA)
-
Lidija, ja Dražu neću pitati zašto je njegov forum zatvoren. A što se tiče konspiracijskih teorija takve teorije ne podržavam i ako mislite da je moje nagađanje naginjalo ka tome onda je dobro što ste to izbrisali. A i danas je ponešto izbrisano iz mog posta. Dakle, na vašem forumu stvari treba da se svedu na odgovarajuću meru. Pozdrav
-
Slavo,
ja sam bio taj koji je izbrisao deo vašeg današnjeg posta. Ja bih vas zamolio da se, kao i svi ostali na ovom forumu, ograničimo na ono što svi volimo, a to je fantastika.
Potpuno ste u pravu kada kažete da stvari treba da se na forumu svedu na odgovarajuću meru. Moderatori ovoga foruma će se truditi da sadašnji vid komunikacije u potpunosti zadrži i da svakom članu ovog foruma bude prijatno da boravi na njemu.
-
Заборависмо, “Политикин забавник” бр. 3435, петак 08.12.2017, нема СФ причу. Међутим, на стр. 25-28, спаљивање стрипова у Америци после Другог светског рата, али, и у Србији 1971. године, у време Тита. О томе је и илустрација на насловној страни, где горе тј. падају на ломачу углавном стрипови о Супермену и Бетмену.
-
Цењени ,
“Политикин забавник” бр. 3436, петак 15.12.2017, дакле данашњи, нема СФ причу.
стр. 2, у рубрици “Јесте ли већ чули да…”, врло кратки текст о Лази Комарчићу. Цитирамо цео. Пише, испод његовог портрета, овако: “Лазар Комарчић (1839-1903) писац је нашег првог научнофантастичног романа, Једна угашена звезда, који је објављен 1902. године”.
Добро, али, “прогешили” су, он је умро не 1903, него тек 1909, један дан након свог седамдесетог рођендана. Ово можете проверити на:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B)
На стр. 4-6, побуна сеоских жена, и то прилично успешна, наводно се догодила у околини Сарајева против пописивања и одузимања тј. отимања стоке и хране крајем 1917. пред пад Аустроугарске, главна је била Ана Њего.
стр. 10-11, како су настали називи неких нуклеарних честица, нпр. електрон, протон итд.
стр. 10-13, такође физика, физичар Ерик Верлинд (Erik Verlinde) покушава да измири теорију релативности и квантну теорију, тако што тврди да је Ајнштајн само описао гравитацију као деловање материје на простор, али није и пронашао механизам, начин, како се то деловање остварује.
стр. 22-24, компјутеристкиња Маргарет Хамилтон, која је помогла да успе Аполо 11, добила медаљу од председника Обаме. Ту је и слика и сентенција, Нил ДеГрас Тајсон каже: “Без радозналости наша будућност изгледаће исто као наша садашњост”.
стр. 44-45, постојала је и Моцартова сестра, веома талентована за музику, Ана Марија Моцарт.
стр. 46-48, Фантомас (не Фантом!!! то је други лик!), француски књижевни и филмски и стрипски детективски-и-хорор лик, можда утицао на лик Џокера, у Бетмену. Можда има неке мале везе са фантастиком. Потписује Никола Драгомировић.
стр. 54-56 како је „свето копље судбине“ (лажно) наводно крадено и узимано после Другог светског рата.
стр. 62, начини за спасавање морнара из подморнице ако она не може да изрони.
И, чланак о комик-коновима, кос-плеју, итд, у Србији сада; промотивно.
-
Poštovani ABN,
hvala Vam što ste poslali link sa horom Viva Vox koji na svoj način izvodi muziku iz 'Ratova zvezda'.
Ali 'Ratovi zvezda' nisu naučna fantastika za razliku od 'Zvezdanih staza'. To su dva podjednako popularna serijala, ali 'Zvezdane staze' su daleko bolje.
Na primer u 'Ratovima zvezda' imate veoma problematične Stormtrupere. Zar ne podsećaju ti stormtruperi na nacističke šturmere? U prevodu bi to bili jurišnici. A postojao je i umetnički pravac Sturm und Drang koji ima i nekih sličnosti sa Futurizmom.
Dakle, vojska za nekoga predstavlja bezglave jurišnike, a za nekoga kapetana svemirskog broda i pametne stručnjake vojnike koji znaju pravila igre i poštuju hijerarhiju.
Nedavno sam u Rumuniji videla jedno vrhunsko umetničko delo-glavu mladog čoveka iznad koje je izvajana kosturska glava-smrt u obliku vojničkog šlema, istog oblika kakvog nose stormtruperi u 'Ratovima zvezda'.
Istina zna da progovara iz velikih umetničkih dela.
A evo linka za jedan spot u kojem jedan od izvođača nosi masku-šlem sličnu maski stormtrupera, ali šlem više liči na kantu:
https://m.youtube.com/watch?v=Tx1sqYc3qas
-
Хвала, Славо. А да ли мислите да је “Вива вокс” то извео професионално, или аматерски; добро, или лоше; има ли то (или нема) музичку уметничку вредност?
Е сад,
(1) у данашњој “Политици” је најављено да ће вечерас на ТВ каналу РТС 2, и то, у 23.05 ч, бити приказан домаћи филм Процеп, и да је научна фантастика, а тема је: српски и амерички тајни агенти трагају за америчким шпијунским сателитом који је пао у Србију, али, кад га нађу, “схватају да је нешто друго дошло из свемира…”, режија Дејан Зечевић.
Снимљен је 2016. године. На енглеском наслов је The Rift. На енглеском постеру се види астронаут у белом скафандру и иза њега вероватно Месец, у плавичастој боји.
Колико год да је добар или лош… успешан или не… требало би се наоружати стрпљењем и одгледати га, јер нам је, ваљда, једини…
(2) Такође је најављен за вечерас, али на каналу Пинк 2, и то у 20.02 ч, један веома значајан филм, класик светског СФ филма, Ја, робот (I, Robot, 2004), главна улога Вил Смит, режија Алекс Пројас (Will Smith, Alex Proyas). Ако га нисте гледали, савет је: сада га не пропустите.
(3) У јучерашњем (па, и данашњем) “Данасу”, на задњој страни, Басара помиње паралаксу, појам из оптике, итекако важан у астрономији; али, помиње на такав начин да није сигурно да ли он зна тачно шта је паралакса. Ово се питамо због наслова, који гласи “Угао паралаксе”. И наравно он то користи само за политичку сатиру, метафорично, рекло би се можда у смислу: искривљени угао гледања на неке политичке ствари у Србији.
Астрономи успевају помоћу паралаксе да измере растојања и до 10 светлосних година од Земље… надајмо се да ће једног дана моћи и више.
(4) Јуче је у “Политици” на стр. 4 културног додатка приказана једна књига поезије, аутор је енглески песник Вилијам Батлер Јејтс (William Butler Yeats), преводилац је Бојан Белић, издавач “Паидеја”, а наслов књиге гласи Једрење у Визант. Претпостављамо да се то односи на чувену Јејтсову песму “Sailing to Byzantium” (1928), по којој је велики СФ писац Роберт Силверберг (1935 – ) дао наслов својој изванредној, величанственој СФ новели, врхунског литерарног квалитета, “Sailing to Byzantium” и за њу добио награду “Небула” 1985; можете је прочитати на српском у антологији (уредио Бобан Кнежевић) Монолит 3, где почиње на стр. 409, превео А. Б. Недељковић, утопијска СФ прича о далекој, врло богатој и срећној будућности у којој грађани, ради забаве и учења, реконструишу поједине старе градове и цивилизације, па и нашу Византију. (Нашу јер су многи Срби, вековима, живели у Византији. Заувек остајемо уграђени у њу.) Запрепашћујуће добра, прелепо сетна прича о том самоувереном утопијском свету. Не, немојте мислити да се тој цивилизацији дешава некакав катастрофални преокрет на крају. Ништа слично. Ово је вероватно најбоља СФ прича коју је Силверберг икад написао. Виртуозна научна фантастика, врхунски литерарно квалитетна; “Пловидба за Византију” је аутентично велико дело светске књижевности. Уверени смо да Силвербергову “Пловидбу за Византију” треба уврстити међу најбољих 100 приповедака у историји светске књижевности.
Поента? Па, ето могућа су два различита превода тог наслова на српски, па се може поставити и питање шта је боље:
“Пловидба за Византију”
или
“Једрење у Визант”.
(5) Такође у “Политици” јуче, дакле 16. децембра 2017, али не у културном додатку, него на страници (негде око двадесете) “Синоћ у Београду”, јављено је да је отворена ликовна изложба под насловом “Арс фантастика – ирационални цртеж” која се састоји од цртежа петнаест уметника, међу којима су и Оља Ивањицки, и Милић од Мачве; изложба ће у галерији “Блок” у Београду бити отворена још десетак дана, до краја децембра.
Али и све ово што ми радимо овде јесте, у ширем смислу, ars fantastica. Али ако је ирационално, онда је фантази, а ако је рационално, онда може бити СФ. Зато претпостављамо да то, сад, није изложба СФ сликарства, него фантазијског.
У сваком случају, наслов, назив те изложбе је интересантан за нас.
(6) У јучерашњој “Политици”, али на стр. 11, наслов са хумористичном интенцијом, о пензијама код нас, а поводом једне (већ раније помињане у штампи) изјаве једног министра. Овог пута наслов гласи:
Надградња “теорије релативитета” у српском банкарском систему
а поента је: имаш право на пензију, да да, свакако, али у ком износу – е то је релативно!
Па добро, схватили смо форицу. Ха ха.
(7) У данашњу “Политику” убачен је “Магазин”, чија насловна страница, у колору, приказује једног неуверљиво скрпљеног лименог робота који, као, у својим рукама носи послужавник са храном, у неком ресторану. Испод тога је натпис “Сутрашњица је почела”. Унутра је, на стр. 3-5, чланак, у формату “10 питања”, како то већ бива у том магазину: новинари поставе некоме десет питања, па та питања, и одговори на њих, сачињавају чланак.
Овога пута наднаслов је
О новим технологијама, “суперкомпјутери” и “суперљуди” ускоро међу нама
а наслов је, ех,
Сутрашњица је већ почела
потписује (вероватно је и формулисала питања?) Александра Мијалковић, одговоре даје Милош Жикић који је професионално ангажован на ИТ технологијама, а поента је да су компјутери већ веома присутни у нашем животу и раду, а вероватно ће у будућности бити још присутнији.
“Технологије које смо, пре једва двадесетак година, могли да сретнемо само у научнофантастичним романима или филмовима сад су ту, око нас, у нашем пословном окружењу, у кући, на улици.” (стр. 3)
Чланак је, чини нам се, мало прегрејан, претерано оптимистичан, тако да га неки мало старији читалац може доживети као одјек из, рецимо, београдског часописа “Галаксија” из 1980-тих година. На питања новинарке да ли је будуће умножавање компјутера и робота потенцијално опасно, Жикић одговара, отприлике, да је једина права опасност људска природа, тј. евентуална склоност неких људи да злоупотребе те машинерије будућности.
-
Тај прошлогодишњи домаћи СФ филм, Процеп (The Rift), жанровски јесте СФ, али са јаким отклоном ка хорору. Сасвим је неуспео. Већ шпица, дуготрајна, досадна и празна, сасвим разочара (види се само Месец, који се врти... врти... и још се врти...), и наговести промашај. Таква је и прва секвенца, лутање главне јунакиње по граду (а то она ваљда само сања како је ишла да посети своје дете у болници, па су зато призори изобличени). Онда сазнајемо и пратимо како се у Београду састају: она (а она је наша агенткиња ЦИА, била је на паузи па се сад ре-активира ?) и један Американац агент ЦИА, и један агент неке безбедносне агенције Србије, дакле тајни агенти се састају практично јавно, и иду, колима, у Војводину, једно ваљда стотинак километара на север, јер је тамо негде, као, пао амерички тајни шпијунски сателит па иду да га нађу. То је наравно као заплет већ сасвим бесмислено, јер то уопште не би ишло тако.
(Али, генерално, наши кад замишљају како би снимили српски СФ филм, и покушавају да смисле синопсис па сценарио, обично пођу од тога да нешто падне у Србију, јер, кад већ немамо истраживачке капацитете, респектабилне велике инсталације, богате и јаке лабораторије итд, да нешто откријемо, направимо, онда новум може само да нам падне с неба... то је доста јадно... А тако је ваљда и широм екс-Ју простора, и на целом Балкану...)
Ови тог јутра оду колима у Војводину, и нађу се на неком путељку, изађу из кола, пођу између жбуња… и већ је пала ноћ! густа црна ноћ! Од тог тренутка, све даље у филму је бесмислено и беспредметно, јер, шта, пешачили су можда дванаест сати, је ли? и нико жедан, нико гладан ни уморан? Али морало је тако, морала је да падне ноћ, јер оно што следи, толико је нелогично и неуверљиво, да само у мраку може да “прође”. Показује се да су они све време имали “сигнал” и знали су тачно где је пао сателит, а то као српске власти појма немају, тамо нема полиције (!?) него ови дођу до неког као оронулог салаша, шуњају се као лопови (?), неки чичекања распали из пушке (сачмарице?) ка њима, и то не један хитац него много, а они потежу пиштоље и пуцају на њега (зашто?), после у подруму нађу амерички свемирски скафандер ваљда од мртвог астронаута који је ето био пре много година био у тајној додатној Аполо мисији, слетео на “тамну страну Месеца” (!!!) па је сад тек пао, накнадно, са Месеца, у Војводину … и то се даље тако наставља, очај, непојаман промашај.
Ефекти? Који ефекти?
Колор? у мраку? Филм више изгледа као црно-бели.
Са становишта популаризације науке, ниједан сценариста нема право да наводи гледаоце на погрешно уверење да Месец има “тамну страну” која је тајанствена. Као што смо поменули у овим вестима 25. октобра 2015, тада на форуму Арт Аниме, ниједна страна Месеца није трајно тамна; он се окреће, баш као и Земља, само спорије; увек је једном страном окренут ка Сунцу, као и Земља, па, и код нас, кад је у Србији дан, у Јапану је ноћ, а кад је у Србији ноћ, у Јапану је дан; ниједна страна Земље (а ни Месеца) није стално тамна.
Могао би овај филм да прође као “Б минус” продукција, ако и толико…
-
(2) Заборависмо, у данашњем “Блицу” на стр. 22, у колумни “Стрипологија”, Ивков извештава о једној књизи која је изашла код нас код “Чудесне књиге”, у два тома са укупно око 500 страница одлично штампаних стрипова о супер-херојима који се крећу кроз мноштво разних универзума, а наслов је Смак безброј светова.
(3) И трећа вест за данас, завршен је на Сајму, у Београду, тај Фестивал науке, па, данас у “Политици” на страници “Синоћ у Београду” имате чланак о томе, наслов каже да је било “више од 30.000 задовољних посетилаца”, не прецизира се да ли је и колико било незадовољних; било је разних садржина и на “научнофантастичној бини”.
-
Pa potrudili su se iz Viva Voxa. Za ljubitelje 'Ratova zvezda' to je zanimljivo.
I još nešto u vezi linka koji sam podelila. Taj izvođač koji nosi beli šlem što je sličan belom šlemu stormtroopera se zove murshmello po kolaču murshmallow. Njegova originalna zamisao je bila da sakrije svoj identitet iza kacige-šlema u obliku tog kolača. Kod nas je popularan slatkiš munchmallow sa belim filom koji je sličan filu u šampiti. Eto, neko može da napravi kacigu u obliku šampite i nazove sebe šampito ili npr. šampion šampito. U Srbiji da bude šampion šampito, u Hrvatskoj šampinjon šampito, a u Bosni samo šampito.
-
Jedna ispravka : ime izvođača je marshmello, a kolača marshmallow. I izgleda da se poigravanje rečima i šlemom dobro isplatilo .
-
(2) Заборависмо, у данашњем “Блицу” на стр. 22, у колумни “Стрипологија”, Ивков извештава о једној књизи која је изашла код нас код “Чудесне књиге”, у два тома са укупно око 500 страница одлично штампаних стрипова о супер-херојима који се крећу кроз мноштво разних универзума, а наслов је Смак безброј светова.
Čarobna knjiga, ne Čudesna knjiga. :)
-
Хвала, Славо, и хвала на исправци, ангел 011.
(1) Можете гледати, целу ову емисију, на линку:
https://www.youtube.com/watch?v=dwXtgyMMF74 (https://www.youtube.com/watch?v=dwXtgyMMF74)
Наиме, на државној телевизији Србије, дакле РТС, била је 6. децембра 2017. та емисија, прилично добра, у трајању од 53 минута, са темом: утопија. Говорило се доста и о СФ.
У првих седам и по минута говорили су проф. др Зорица Ђерговић-Јоксимовић,
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2017-12-06-na-TV-o-utopiji-dr-Zorica-Djergovic-1.GIF)
која је одлично поставила основне појмовне оријентире, и, још један учесник. Негде око 16. минута поменут је наш хорориста Ото Олтвањи. Средњи део емисије мало се можда расплинуо у разматрањима о рок-музици и хипи покрету као борби за идеални, слободнији свет, и у неодређеној критици. Критици чега? Па, погађате… капитализма… али (погађате и то) без предлога шта би била алтернатива за капитализам, како се зове оно нешто, друго, боље. Било је ту и неких удаљавања од теме, разних прилога о неким мало удаљеним ликовним и позоришним презентацијама. Али емисија се онда вратила теми. Негде око 46. минута говорио је др Младен М. Јаковљевић,
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2017-12-06-na-TV-o-utopiji-dr-Mladen-M-Jakovljevic.GIF)
који је одлично изнео основне одреднице једног под-жанра који се појављује као ретро-технолошка фантазија са много СФ елемената, а који се зове стим-панк (steam punk). Ту је било баш интересантних прилога (инсерти из филмова).
Било је говора и о чињеници да се утопија појављује свакодневно на ТВ екранима у великим количинама – у облику реклама, где срећни потрошачи у својим нереално-идеалним животима срећно конзумирају разне производе; чињеница толико очигледна свима нама сваки дан, да је више и не опажамо, толико смо се навикли.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2017-12-06-na-TV-o-utopiji-dr-Zorica-Djergovic-2.gif)
Било је говора и о Хакслију, Орвелу, компјутерским игрицама, итд,
а да је АБН био тамо, заступио би тезу да нам вероватно предстоји, за коју стотину година, роботски комунизам, који би могао бити диван и одличан, али после кога ће негде око 26. века можда наступити владавина тј. власт робота над нама, што би могло бити катастрофално.
(2) Нисмо стигли да вам јавимо прекјуче ујутро, а требало је! Пардон! У “Блицу”, дакле, 19. децембар 2017, па у уметнутом прилогу “Поп & култура”, па на стр. 7 тог прилога, у рубрици “Блокбастери”, Иван Карл је дао чланак под насловом “Последњи џедаји, последња бајка за одрасле” где, међутим, ништа није последње. Пред крај му је промакло нешто, дао је наслов тог филма ипак у једнини, Последњи џедај. (На енглеском је двосмислено, The Last Jedi може се схватити сасвим и као једнина, и као множина, нема ту никакве граматичке индикације да ли је једно или друго.)
-
Цењени ,
(1) вечерас у 20 ч почиње на каналу National Geographic реприза одличне, веома вредне серије Геније о Алберту Ајнштајну. Да подсетимо, ту је и Милеви дато пуно простора, са великим поштовањем према оба аспекта њене личности: и као његовој супрузи али и као способној научници. Ако сте раније пропустили ову серију, ето шансе да је видите!
Можда је најбоље то што његово презиме изговарају (све док је он у Немачкој) онако како и треба, Ајнштајн, а не као многи Американци данас, са погрешним изговором, као, “Ајнстаин”, или “Еинстеин” или чак “Иин-стиин” (!). Дакле најзад ће милиони гледалаца на енглеском говорном подручју сазнати како се он стварно звао, уколико досад нису знали. Али, знаће и како се изговара Милевино име… и да јој је он говорио “Мици”, то јој је био надимак.
(2) Басара као Басара, у данашњој својој колумни на задњој страни “Данаса” показује да је приметио ово како су Руси потопили једног пса под воду али са толико кисеоника у тој води да је он успео да дише (воду) и остане жив, па, кад су га извукли, чак се нормално понашао. Наставља Светислав Басара: “… па се та научнофантастична скаска нашла на ударним странама светских – а нарочито српских медија”.
(3) У “Блицу” данас (петак) имате убачен “Блиц магазин” а у њему на стр. 20 чланак како одлази можда последњи Доктор Ху (Dr. Who) мушкарац, а долази прва докторка Ху, жена. Њу ће глумити Џоди Витакер.
На стр. 21 кратак приказ ваљда ТВ серије Чудније ствари (Stranger Things) која је ваљда хорор-фантази, дакле хорор оне фантазијске врсте. Приказ потписује Блажа Синеманијак.
-
Stranger Things na Vikipediji nazivaju naučnofantastičnim hororom, na IMDB-u dramom, fantazijem i hororom... Nema tu baš puno horora, makar i ubacivali čudovišta, a nema ni magije (nema, kako biste vi rekli, dedice čarobnjaka sa čarobnim štapićem, a ima naučnika i eksperimentisanja).
-
Хвала на информацији, ангел.
Е сад. Јављено је још 19. септембра ове године, изашао је дакле овај часопис, овако изгледа предња корица (не насловна страна; то није насловна страна; то је баш предња корица) која је само бела, са црним словима – а ову стрелицу и линије лила боје додали смо ми! Дакле:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Zbornik-Matice-srp-2017-sv1-a-prednja-korica.GIF)
дакле то је један од најугледнијих научних часописа у Србији за област српске књижевности и српског језика, има највећу могућу категоризацију, М 24, а рад је:
др Никола М. Бубања и др Александар Б. Недељковић, Путовање кроз време као инструмент класних и националних преокупација у Х. Џ. Велсовој новели “Времеплов” и причи “Равнодушност црвеног сунца” Миодрага Б. Миловановића. Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад, 2017, стр. 131-144.
Ево како изгледа прва страница тог рада:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Zbornik-Matice-srp-2017-sv1-b-Bubanja-i-Nedeljkovic.gif)
Требало је ово још у септембру да окачимо, али није се стигло, пардон! Друга страница изгледа овако:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Zbornik-Matice-srp-2017-sv1-c-o-vremeplovu-kod.GIF)
и ево само још једне, дакле трећа страница изгледа овако:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Zbornik-Matice-srp-2017-sv1-Velsa-i-M-Milovanovica.GIF)
Цео рад можете узети тако што ћете, заправо, узети цео тај број овог зборника. То се узима бесплатно, са сајта Матице српске, то је њихова прва свеска за 2017. годину; линк за то је:
http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSKJ_65_1.pdf (http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSKJ_65_1.pdf)
па, изволите. Али, кад се појави она прва, потпуно бела страница, немојте мислити да је то неки квар – напросто, та прва страница јесте бела!
Онда, знате како се узимају pdf документи: Save page… и оно “сејвне” цео документ.
-
Такође данашње вести, обе из истих новина:
(1) у данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, рубрика “Гледам, слушам, читам”, која је обично на дну последње странице, хоризонтално раширена, и то у колору, сада је на стр. 17, и то црно-бела, и усправна; а на та три питања – која дела гледа, слуша и чита ових дана, одговорио је овог пута Зоран М. Стефановић (напомена испод његове слике гласи: писац, издавач, историчар културе) познат неким фановима и као Расткомен, због сајта српске књижевности “Растко”.
(2) Такође у “Данасу” али у уметнутом културном прилогу “Недеља”, нешто из фантази жанра: на стр. X дакле римско десет, имате прилог, потписује Јелена Тасић (средње слово не знамо), наслов чланка “Мајстор иновативне фикције”, наднаслов “Свет легенди”, а тема је књига: Нил Гејмен, Нордијске легенде. Ако добро схватамо, аутор је испричао известан број скандинавских легенди и митова, али, како год се њему хтело, дао им је неки свој потпуно лични “спин”, прерадио их и преправио по свом укусу.
-
Цењени ,
(1) данас у “Блицу” на стр. 20 у рубрици “Фантастикологија” Слободан В. Ивков даје веома похвалне коментаре о једној књизи која је изашла код “Порталибриса” ове године, а то је књига са два остварења Драгутина Ј. Илића (али, Ивков не помиње то средње слово, Ј, а оно је важно, јер, постојао је и један други књижевник Драгутин Илић) и то, СФ драма После милијон година (1889, прва научнофантастична драма у историји светске књижевности) и фантази “о раџама, гуруима и тигровима” Секунд вечности.
Али, Ивков оштро критикује што дело После милијон година још није преведено, али, ми знамо да јесте преведено (као што смо вам, уз помоћ др Гула, јавили, још одавно, 31. маја 2016, на форуму Арт Аниме…), наиме, осморо студената код проф. др Зорице Ђерговић-Јоксимовић, у Новом Саду, превели су то дело, а професорка је проверила и уједначила превод, и тако сада оно постоји на енглеском, најзад, најзад, и то, на линку:
http://www.ikum.org.rs/files/biblioteka/ilic_knjiga1.pdf (http://www.ikum.org.rs/files/biblioteka/ilic_knjiga1.pdf)
али, на неки начин Ивков и јесте у праву: на енглеском није још на папиру штампано, и, није промотирано у земљама енглеског говорног подручја, а што је најважније, (колико знамо…) није још ниједном изведено на позорници тамо, у свету. Била би заиста дужност наше државе да око тога помогне – а да ли смо се ми из СФ ангажовали да укажемо Министарству на то? Чија је то дужност? Па, то је наша дужност…
(Узгред, Ивков је у “Блицу” помињао Кроз милијон година и 15. августа 2016.)
(2) Било је у штампи ових дана нешто о неком руском филму епске фантастике, мачеви, врачеви, и онај велики медвед (Коловрат?), неко је рекао да је то имало 15 милиона гледалаца у Русији, и зарадило 4 милиона долара? Да ли се тај филм приказао сад на нашој телевизији? Не, ову вест заиста нисмо добро ни схватили, ни испратили…
(3) Они који критикују капитализам, а не помињу никакву алтернативу (како се она зове, итд) могли би погледати у овај сад “Политикин забавник”, дакле бр. 3437, петак 22.12.2017, који нема СФ причу, али, на стр. 12-15 има обимно о кибуцима у Израелу, који јесу један облик комунизма, заснованог на верској и националној припадности. Потписује Н. Мрђеновић. Интересантно је то, што чланак добро приказује да заправо постоје веома различите врсте кибуца, и да се они с временом и мењају. Е сад један израз, руски, за чланове кибуца је, “кибуцники”, помиње се већ у наслову, који је (наслов), ех, дат словима црвене боје (као комунистичке заставе…). Па, ако вам се не свиђа капитализам, можете постати кибуцник.
-
Цењени ,
данас је у “Блицу” преко целе стр. 24 реклама, у колору, за едицију књига (ћирилицом) за популаризацију науке (рекло би се претежно за децу), наслов едиције “Сто открића”, издавач “Књига комерц” из Београда. Изгледа да ће се ова едиција продавати на киосцима, сваке среде по једна књига, по цени од 469 динара. Садашња књига је Сто открића: астрономија.
Међутим, нису потписани ауртори, него је само наведено да је радила екипа ликовних уметника, “а податке су бирали и обрађивали врхунски стручњаци из сваке области”.
Наднаслов овог чланка у “Блицу” није добар, гласи овако:
Едиција “Сто открића” даје одговоре на сва питања
а то наравно не може бити буквално тачно, може само да се схвати као стилска фигура, хипербола, јер, нико не може дати одговоре на сва питања. У популаризацији науке, такве реченице нису добре.
-
Može se postaviti pitanje odnosa avangarde i naučne fantastike. Da li bi bilo naučne fantastike bez avangarde tj. da li je naučna fantastika ponikla iz avangarde? Na ta pitanja bi odgovore trebali dati stručnjaci, ukoliko smatraju da ta pitanja imaju smisla.
Ja gajim pozitivan stav i o avangardi i o naučnoj fantastici. Danas sam na sajtu Peščanika pročitala jedan tekst u kojem se avangarda stavlja u negativan kontekst. Tekst nosi naziv Srbija - avangarda populizma, a autorka teksta je istoričarka Dubravka Stojanović (http://pescanik.net/srbija-avangarda-populizma-2/). Avangarda je loša, populizam je loš, a Srbija tj. ceo Balkan je loš primer za obe pojave.Srbija je to već iskusila, a napredni svet upravo prolazi kroz te loše stvari, a mogao bi nešto da nauči i iz negativnog srpskog iskustva, pa da se opameti. To bi otprilike bila poruka teksta.
Ali da li je avangarda nastala u Srbiji? Da li je avangarda bila modernistički ili antimodernistički pokret? Avangarda i populizam svakako se mogu povezati i to je autorka odlično povezala. Ipak pojam avangarde je mnogo širi. To je cvet sa hiljadu i jednom laticom.
Na forumu Art-Anime pisalo se o sf literaturi ruskog autora Natana Dubovickog. Evo na jednom sajtu objavljen je engleski prevod desetog poglavlja iz njegove knjige 'Oko nule'. Iznenađujuće je da se mogu naći sličnosti u pisanju Dubovickog i našeg pisca fantastike Zorana Živkovića: http://www.inpatientpress.com/blog/2017/5/3/almost-zero-by-natan-dubovitsky-aka-vladislav-surkov
A evo i snimka jedne avangardne kompozicije Nauma Lurije (kompozicija je iz 1914. godine!) : https://www.youtube.com/watch?v=QTZ7BeuKOiQ
-
Dubravka Stojanović je odličan istoričar i sve njene knjige koje sam pročitao, a posebno Kaldrma i asfalt, jesu odlične knjige. Svako povezivanje avangarde kao umetničkog pokreta i Dubravkinog korišćenja termina u izvornom smislu "prethodnica" ja mislim da je pogrešno. Dubravka nigde ne govori o avangardi kao umetničkom pokretu, a još manje ga smatra lošim. To što populizam smatra lošim, teško da joj se može zameriti, bar po mom mišljenju.
A što se tiče odnosa avangarde i naučne fantastike, to je već složenije pitanje. Ja ne mislim da je naučna fantastika potekla iz avangarde, to je gotovo sigurno. Opet, kažem, pod pretpostavkom da se složimo šta je avangarda. Ali da je bilo određenog uticaja avangardnih pokreta (futurizam, ekspresionizam, i sl.) u prvoj polovini dvadesetog veka na naučnu fantastiku - to bih već mogao da podržim. Određena ostvarenja koja se danas nalaze u bazi naučne fantastike kao žanra - Roman Mi Jevgenija Zamjatina ili film Metropolis Frica Langa, sasvim sigurno duguju dosta toga pokretima koji se mogu svrstati pod terminom "avangarda". Ghoul bi mogao da izvede slična i još jača poređenja sa hororom i uticajem nemačkog ekspresionizma na taj žanr. Ali to zahteva posebnu elaboraciju...
-
Ja avangardu shvatam istovremeno i kao umetnički i kao politički i društveni pokret ili grupu ljudi koja se zalaže za određene ciljeve.
U tekstu Dubravke Stojanović proizilazi da su i ženska prava ugrožena zbog avangardnog populizma. Doduše, ona samo jednom upotrebljava te dve reči zajedno- avangardu i populizam. I evo direktno se možemo zapitati- gde su žene i muškarci plaćeni isto za isti posao koji obavljaju, a gde nisu? U Srbiji su zarade male, ali za isiti posao žena i muškarac su isto plaćeni. Čemu možemo zahvaliti na tome? Možda onima koji se danas pogrdno nazivaju komunjarama? Ovim pitanjima ne želim da podržim komunizam, a osporim kapitalizam, već jednostavno ne želim da se stvari vidim crno-belo.
U jednom od postova dr. ABN se iščuđava kako se u jednoj američkoj seriji o superherojima eksplicitno promovišu levičarske ideje, ali to je prirodna posledica stvari. U Sjedinjenim Američkim Državama su iste visine zarada žena i muškaraca za obavljanje istih poslova još uvek naučna fantastika tj. daleka budućnost. Kada vam neko drži lekcije o ljudskim pravima i humanosti treba se držati činjenica i biti na Zemlji, a ne na Marsu ili Mesecu.
U prethodnom postu sam podelila link za kompoziciju prvobitno sovjetskog, a potom američkog kompozitora Nauma Lurije tj. Artura Lurijea. On je bio avangardni kompozitor futurista, koji je u Sovjetskom Savezu radio u Narkomprosu ( https://en.wikipedia.org/wiki/People%27s_Commissariat_for_Education).
Ruski i sovjetski naučnik Jakov Perelman ili Pereljman je prvi put upotrebio kovanicu naučna fantastika u jednom od časopisa za promovisanje nauke. To je verovatno bio njegov prevod kovanice science fiction. Perelman je takođe aktivno, kao i Lurija, učestvovao u izgradnji sovjetskog obrazovnog sistema. Pisao je udzbenike i bio jedan od sastavljača školskih planova i programa.
-
I još nešto u vezi obrazovanja. Danas se sve više propagira školovanje koje se skupo plaća, jer ako platite onda će školovanje biti kvalitetnije. Dakle, plati da bi stekao pravo na učenje i obrazovanje. Isto se dešava i u zdravstvu. U nekom ranijem dobu propagiralo se besplatno školovanje,omasovljavanje pismenosti i podizanja opšteg obrazovnog nivoa stanovništva. Postavlja se pitanje šta je za jednog običnog civila bolje- da plati ili da se besplatno školuje, da plati ili da se besplatno leči?
-
То сам ја нешто помињао о оној емисији (у два наставка, по два сата) на ТВ каналу “Историја” (History), политички грозно пристрасној, у корист садашње америчке левице; наслов је био Superheroes decoded - - суперхероји декодирани.
Пре Другог светског рата, политички и уметнички покрети, претежно европски, названи авангарда, и, футуризам, свакако су имали неке додирне тачке са СФ; међусобно струјање утицаја.
Свакако да су комунисти за понешто били и у праву; ранији режими нису тек тако пали, без разлога, него су били у много чему трули. Ето, на пример, жене су (након много година упорне борбе сифражеткиња) добиле право гласа (на “великим” изборима, за парламент) у Америци 1920. године (а пре тога, само на локалним, малим изборима, то је било, као, експериментално), у Британији 1928, а у Краљевини Југославији (колико је мени познато) никад! Због овога су многе школоване младе жене приступале организацији СКОЈ (Савез комунистичке омладине Југославије), постајале скојевке, а могла се због тога и глава изгубити. Онда, у рату, колико сам нешто чуо, постојали су пропагандни плакати левице, на којима се види како млада партизанка гласа, убацује листић у гласачку кутију (али, никад нисам лично видео ниједан такав плакат). Додуше ни мушкарцима, након увођења Шестојануарске диктатуре, није право гласа много вредело.
Али није левица све у праву! Далеко од тога!
Америка данас? Нисам нешто баш сигуран да професорка у државној школи у САД добија мању плату него професор, службеница или рецимо лекарка мању него службеник или лекар, итд. – не знам да је то тако.
Али ми ту одосмо много у политику.
-
Jedna ispravka moje greške u čitanju. Dubravka Stojanović piše o avangardi populizma, a ne o avangardnom populizmu. Ipak na početku teksta stavlja socijalizam Svetozara Markovića i radikalizam Nikole Pašića u isti negativni koš populizma, što je možda i bio razlog moje greške u čitanju.
-
Što se tiče plata u državnim institucijama u Sjedinjenim Američkim Državama, pretpostavljam da su plate žena i muškaracaza obavljanje istih poslova iste, ali za privatni sektor nisam sigurna.
-
Да, цењена Славо, и онда у Америци буде дебата, да ли држава има право да прописује равноправност у платама код приватника, итд.
Е сад.
(1) ту књигу (коју смо поменули) популаризације науке, па, о астрономији, видели смо данас и на киоску, на корици је слика астрономске опсерваторије са отклопљеним оним прорезом горе, за телескоп.
(2) У “Политици” данас на стр. 15 најава, наслов је “Филхармонија свира музику из холивудских блокбастера”, чланак није потписан никако (па ни иницијалима), а каже се да ће вечерас и сутра на “Коларцу” у Београду, а 30. децембра у Српском народном позоришту у Новом Саду, свирати Београдска филхармонија, са 107 чланова, диригент Алан Бјелински, а музика ће бити из филмова о супер-херојима – о Супермену, Бетмену, и из Ратова звезда, итд.
О овоме извештава, са сликом, данас, и Невидљиви, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/28/superheroji-na-kolarcu/ (https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/28/superheroji-na-kolarcu/)
па, можете их видети, али на тој слици нису баш свих 107, рекло би се да се види само око седамдесет њих.
(2) Такође у “Политици” али на страници где је рубрика “Погледи” (негде око двадесете…), чланак једног читаоца, то је професор социологије Милан М. Мишковић (у пензији), наслов “О будућности се не може мислити без утопије”, аутор покушава да измени значење именице “утопија”, па, да одсад не значи идеално боље друштво које се не може остварити, него, да одсад значи (ако смо добро разумели): нада, код грађана, да је могуће неко много боље друштво, и веровање да се треба упорно трудити да се то и оствари. Помиње се “комунизам и његова нижа етапа социјализам, како их је Маркс поимао”.
Редакција је сматрала за прикладно да овај чланак илуструје једном карикатуром где се појављују срп и чекић, али, чекић близу, а срп далеко – чак на небу.
Пред крај чланка аутор прецизира многе елементе за које се залаже, па, између осталог: да у Европу буде примљено 65 милиона избеглица, да престану ратови и сиромаштво, да буде “космополитска толеранција”, итд, и закључује да су то ствари које “носе утопијску димензију људске егзистенције којом осветљавају путеве за излазак левице из практичне и концептуалне кризе”.
Овим аутор имплицитно приписује десници да прижељкује све супротно – дакле ратове и сиромаштво, мржњу, и генерално дистопију. Кад погледате, па, то је жесток политички напад на “десницу”. Присвајање комплетног појма утопије (и прогреса, и побољшавања друштва) само за левицу! Тај чланак је типичан за ова наша времена.
-
Interesantno je da će tim novogodišnjim koncertima beogradske filharmonije dirigovati hrvatski dirigent Alan Bjelinski. On je sin kompozitora Bruna Bjelinskog. Hrvatski pijanista Berislav Arlavi ( sa kojim sam imala jednu kraću prepisku u vezi jugoslovenskog pijanizma, a i još nečega...) svira kompozicije Alanovog oca Bruna. Evo jednog snimka:
https://www.youtube.com/watch?v=nrNrS6z_xOY
Inače pijanista Berislav Arlavi je završio studije klavira kod jednog od najboljeg klavirskog pedagoga i pijaniste bivše Jugoslavije, a sada Hrvatske Vladimira Krpana. Ćerka Vladimira Krpana je takođe pijanistkinja i evo jednog njenog novog snimka gde izvodi jednu, reklo bi se avangardnu, klavirsku kompoziciju Ive Josipovića koji je široj javnosti poznat pre svega kao bivši hrvatski predsednik:
https://www.youtube.com/watch?v=Vj7h7zs55rI
A na jutjub kanalu Serbian Composers nalazi se ovaj snimak pijaniste Vladimira Krpana:
https://www.youtube.com/watch?v=08LvlzjE0ao
I još nekoliko sitinica: Verovatno su Vladimir Krpan i Dušan Trbojević bili najznačajniji jugoslovenski pijanisti koji su promovisali muziku domaćih kompozitora, a Krpan je npr. i osnovao klavirsku katedru na Muzičkoj Akademiji u Skoplju. Njih dvojica su bili prijatelji, ali je sa raspadom Jugoslavije prestalo i njihovo prijateljstvo. O tom prijateljstvu mi je pričala ćerka Dušana Trbojevića.
Jugoslovenska avangarda je u muzičkoj umetnosti dala izvrsne rezultate. Evo snimka jedne izvrsne kompozicije iz zaboravljenog ormana jugoslovenske muzičke avangarde: https://www.youtube.com/watch?v=1pnZ_zHSAFs
-
U vezi prethodnog posta- Stjepan Šulek nije bio avangardni kompozitor, ali sam njegvu kompoziciju 'Epitaf za izgubljenu iluziju' stavila metaforički u jugoslovenski avangardni orman zbog samog njenog naslova.
-
Upravo je u jednoj televizijskoj emisiji bilo reči o seriji 'Senke nad Balkanom' u kojoj se istorija meša sa izmišljenim stvarima. Ta serija ima veze i sa alternativnom istorijom. Jedan od učesnika razgovora je dao negativan komentar o seriji. Postavlja se pitanje koliko daleko se može ići u izmišljanju i insinuiranju. Meni je najviše zasmetala insinuacija da je princ Ðorđe Karađorđević bio povezan sa okultnim društvom Tule. Da li je u redu da se tako nešto insinuira, a potomci porodice Karađorđević su danas živi i aktivno učestvuju u javnom životu Srbije? Sigurna sam da bi se svako loše osećao kada bi neko insinuirao takve loše stvari o njegovoj ili njenoj porodici. Kada se izmišljaju činjenice o istorijskim ličnostima treba imati na umu i žive potomke porodica iz kojih te istorijske ličnosti potiču. Jednostavno nije u redu da se bez osnova baca ljaga na porodice, a u ovom slučaju konkretno na porodicu Karađorđević.
-
S'obzirom da u seriji 'Senke nad Balkanom' ima horor elemenata možda bi Ghoul mogao da nešto napiše o njoj ? Ako ne i zbog toga što poznaje neke od tvoraca serije onda čisto zarad malo zabave.
-
S'obzirom da u seriji 'Senke nad Balkanom' ima horor elemenata možda bi Ghoul mogao da nešto napiše o njoj ? Ako ne i zbog toga što poznaje neke od tvoraca serije onda čisto zarad malo zabave.
video sam samo prvih 20a-k min. prve epizode i ugasio, zgađen tako lošim dijalozima, glumom, klišeima, otranim situacijama, kretenskim 'likovima' za koje bi u narednim epizodama valjda trebalo da navijam a koji me smesta nerviraju jer iz njihovih usta sve vreme čujem onog dexu, itd.
-
Ja odgledala 4-5 epizoda, isto kao i seriju “Ubice mog oca”...
Vrlo poučno. :)
-
Хвала свима на информацијама и прилозима, ех кад би се укључили и још неки људи, рецимо Nightflyer, дискусија би била додатно ојачана.
Е сад.
(1) у данашњем, празничном (који ће, изгледа, важити четири дана! али ће се вероватно продавати само данас и сутра) броју “Данаса”, па у уметнутом прилогу који се сад не зове “Недеља” него “Нова година”, па на стр. 26-26 (гле, нису римски бројеви, они можда после броја рецимо двадесет постају “броблем”?), имате веома обиман чланак, потписује Ивана Шундић Миховиловић, наслов је “Свемир ће бити наредни фронт Сједињених Држава”, наднаслов је “Амерички председник Доналд Трамп има велике планове за НАСА”. Тема је, куда иде америчко истраживање свемира у предстојећим годинама. Директива коју је он 12. децембра потписао
- - јавили смо вам о томе, и јавили смо да је можете прочитати целу на
https://www.whitehouse.gov/the-press-office/2017/12/11/presidential-memorandum-reinvigorating-americas-human-space-exploration (https://www.whitehouse.gov/the-press-office/2017/12/11/presidential-memorandum-reinvigorating-americas-human-space-exploration)
јасна је, усмерава не само НАСА (која је државна агенција) него и приватнике, да настањују прво Месец а затим и Марс, па касније и друге светове. Али врло је кратка, главни део гласи:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Lead an innovative and sustainable program of exploration with commercial and international partners to enable human expansion across the solar system and to bring back to Earth new knowledge and opportunities. Beginning with missions beyond low-Earth orbit, the United States will lead the return of humans to the Moon for long-term exploration and utilization, followed by human missions to Mars and other destinations
КРАЈ ЦИТАТА.
Али у разговору са присутнима, током потписивања, Трамп и потпредседник Мајк Пенс су говорили много опширније, па је Трамп, између осталог, рекао оно “to Mars. And perhaps, someday, to many worlds beyond”.
Чланак се дотиче питања имовинског и политичког статуса евентуалне имовине на тим небеским телима, помиње се међународна регулатива о томе, истиче се да су још многе године потребне до остварења директиве и да је сад, наравно, питање, да ли ће се ишта од тога уопште и моћи финансирати и остварити, итд.
Уз чланак приложена је и слика на којој се види да је на потписивању директиве био присутан и практично бесмртни Баз Олдрин (Edvin Eugene “Buzz” Aldrin, 1930 - ), који је са Аполом 11, знате, јула 1969, слетео на Месец и постао други на-Месецо-ступајући човек у историји човечанства; њега позивају амерички председници у оваквим приликама, као носиоца (и доказ) старе славе. То вам је као оно кад се у Русији на некој прослави историјских датума испрси, са медаљама, неки ветеран из одбране Стаљинграда…
(2) Такође у “Данасу” данас али на стр. 37-38, чланак, још опширнији, потписује Иван Пановић, наслов је, гле, “Рама, Војаџер и Тито”, а тема је: каква су била очекивања и веровања Југословена, и разних светских ауторитета, пре пола века, о истраживању свемира, а шта се од тога јесте или није остварило. Повод је недавна вест да је на свемирској сонди, лансираној 1977. године, “Воиџер 1” (Voyager 1) остварено, сад у новембру, наиме 28. новембра 2017, поновно паљење (врло малих…) ракетних мотора, дакле она и после 40 година ради!
Али Пановић се осврће и на један ранији датум – прво искрцавање људи на Месец, 21. јула 1969, дакле пре око 48 година, скоро пола века. (То слетање је АБН гледао у директном преносу, на црно-белој телевизији, те ноћи, а коментаре нам је давао инжењер Миливој Југин.)
За ове сада ровере на Марсу, Пановић каже да су “тракторчићи”, и додаје да су очекивања била много већа. Цитирамо: “реалност је далеко испод оптимистичких очекивања једног Артура Кларка, Исака Асимова, Карла Сагана и нашег Миливоја Југина. Да их је неко те 1969. питао за 2017. годину, сви би вероватно очекивали људске насеобине на Јупитеровим месецима или неки контакт са ванземаљцима”.
Затим Пановић пореди негавно откривени астероид веома издуженог облика, који је у Сунчев систем улетео вероватно из међузвезданог простора, са Кларковим СФ романима о “Рами”, ванземаљском веома великом броду који улеће у Сунчев систем и одлази игноришући нас. Отуд “Рама” у наслову чланка.
Пановић помиње и недавно откриће да је америчка влада од 2007. до 2012. године имала пројекат (у оквиру министарства војног, дакле Пентагона) мотрења на евентуалне податке о НЛО (енгл. UFO), дакле, нешто налик на “Досије Икс“.
Пановић помиње да је румунски мислилац Мирча Елијаде говорио да ми о свемиру фантазирамо да бисмо побегли од депресивне друштвене и економске стварности на Земљи; дакле да нам то буде, као, бекство од “отуђења” и недостатка смисла егзистенције.
Помиње и Холивуд као место где су (наводно) напади ванземаљаца били само метафора за напад комуниста; затим, филмове ЕТ и Соларис као одступање од тога;
помиње Месецо-скептике који не верују да се ико икад стварно спустио на Месец;
помиње тврдњу, или маштарију, легенду, да је Тито 18. јуна 1949. године у кабинету Александра Ранковића основао Одељење за космичка питања, које је требало да истражује да ли су стварно виђени НЛО изнад Југославије;
помиње и филм словеначког режисера Жиге Вирца из 2016. године Хјустоне, имамо проблем, као провокативни лажни документарац, намерни покушај збуњивања гледалаца, да стварно поверују да је Тито продао свемирске тајне НАСА-и, тј. да је Југославија била толико научно напредна и јака. “Хјустоне, имамо проблем је нитроглицеринска доза југоносталгије”, каже Панић, пред крај овог чланка.
(3) А на стр. 35 истог “Данасовог”прилога се помињу неки стрипови, а о њима говори између осталих и Павле Зелић.
(4) И још један чланак у данашњем “Данасу”! Наиме, на стр. 24 тог прилога, велики чланак, потписује новинар Александар Рокнић, наслов је “Како је Тито правио атомску бомбу”, али наднаслов је “Историчар Драгомир Бонџић, научни сарадник Института за савремену историју”.
То је као интервју, наиме засновано је на разговору са Бонџићем; он је објавио књигу Између амбиција и илузија, нуклеарна политика Југославије 1945-1990. Не, Тито ипак није правио атомску бомбу, али је у три маха Југославија озбиљно разматрала могућности да крене у неки такав подухват, каже Бонџић, и описује каква је била улога Ранковића, отпор Павла Савића, улога југословенских налазишта уранијума (Кална, итд), Винче, наш наводно крупан и озбиљан нуклеарни пројекат “Козара”, па, зашто нисмо критиковали несврстану Индију кад је стекла своје нуклеарно оружје, како се један преварант са презименом Киш убацио са лажним “зрацима смрти” и пар година профитирао од тога (а уствари је само мишеве убијао струјом у једној малој електричној столици – ето, ех, нечег можда за хорористе…) али се не зна шта је после било са тим преварантом, итд. Битни став изгледа да је отприлике овај: још док је Тито био жив и на власти, држава се политички конфедерализовала, полако постала нефункционална, па, иако је основана Савезна комисија за нуклеарну енергију, па, знате већ, у Словенији 1981. године прорадила нуклеарна електрана Кршко (из које ево и данас Словенија добија четвртину своје струје, а Хрватска 15% своје) – ипак та комисија никад није активирала тајни “план Б” за производњу малих, тактичких нуклеарних пројектила за војску.
Право питање било би, колико је, и да ли је, Бонџићева књига солидно заснована и истинита. Али, изгледа озбиљна. Али брине нас и колеба тај неозбиљни наслов чланка, јер, Тито није правио атомску бомбу, то је сензационализам у наслову, ваљда да би се привукли читаоци.
(5) “Политикин забавник” бр. 3438, петак 29.12.2017, нема СФ причу, а има, на стр. 12-13, леп чланак: кад би се историја Земље сабила у само једну годину, па кад бисмо погледали ког “датума” је шта у тој “години” било, историја човечанства (за разлику од преисторије) захватила би само последњи минут.
На стр. 21, астрономија: Јупитер је могао да постане звезда. (Онда бисмо се испекли, вероватно.)
На стр. 55, сентенције о срећи, једну добру је, наводно, дао велики физичар Нилс Бор: “Ја у то не верујем, али мислим да потковица доноси срећу, веровали ми у то или не”. Ово је као изјава веома забавно, јер је толико накриво састављено, да наш коментар може само бити: хаа хааа.
(6) У данашњој “Политици”, на страници са рубриком “Синоћ у Београду”, велики наслов:
“Супернова” за крај године у Београдској филхармонији
а то је, можете и сами погодити, о оном концерту (јавили смо), са диригентом Бјелинским, музике из СФ филмова. Само су сад мало појачали наслов концерта.
-
Ево како то изгледа у данашњој “Политици”:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2017-12-30-Kolarac-Bgd-filharmoni-SF-muzika.JPG)
Лепу слику овог концерта, на којој се види и како пројектују Суперменов симбол, имате на сајту Невидљивог, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/30/supernova-spektakl-na-kraju-godine-u-filharmoniji/ (https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/30/supernova-spektakl-na-kraju-godine-u-filharmoniji/)
-
Za Ghoula i ostale, a u vezi serije 'Senke nad Balkanom' - slučajno sam na Fejsbuku naišla na komentar Dejana Stojiljkovića u vezi televizijske emisije u kojoj je gostovao zajedno sa još nekoliko učesnika među kojima je bio i reditelj i pisac Kadijević. Kadijević je u emisiji dao negativan komentar o seriji. Stojiljković je na televiziji bio uljudan, ali je komentar koji je napisao o Kadijeviću na Fejsu neodmeren i nepotrebno uvredljiv.
-
Hvala ABN-u za vest o novogodišnjim koncertima sa muzikom iz filmova o superherojima. Američki kompozitor Michael Daugherty je inspirisan stripovima o Supermenu komponovao odličnu simfoniju 'Metropolis'.
-
Симфонија Метрополис? Нисам знао за то, Славо. Наравно питање је да ли има неких модернистичких и футурских призвука.
Е сад.
(1) У данашњој “Политици” (ево, последњег дана у години), па у убаченом “Политика магазину”, па на стр. 6-8, имате опширан биографски чланак (илустрован и породичним фотографијама) и интервју, а тема је: писац Александар-Саша Гаталица, ту сазнајемо шта је све постигао у животу, а и нешто што раније нисмо знали или смо заборавили (пре студија на Филолошком факултету, две године је студирао физику?),
али ни најмањег помена нема да је био активан у СФ, учествовао на конкурсима за СФ причу, па чак неко време, 1984. године, био и секретар “Лазе Комарчића”.
За тај део биографије није се нашло простора. Узгред, он је рођен 1964.
Чланак потписује Александра Мијалковић.
Међутим, читамо сада у овом чланку, и то на стр. 6, прво, већ у самом наслову, да је он маштар;
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2017-12-31-Gatalica-plan-Poslednji-argonaut.GIF)
друго, видимо већ у првом ступцу наслов одељка (одељка тог чланка) “Последњи аргонаут”; уследи очекивано и логично питање шта Гаталица планира после великог успеха фантазијског историјског романа Велики рат (о Првом светском рату), и онда, у другом ступцу,
на наше велико изненађење, ове речи:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Сад радим на једном научном роману, Последњи аргонаут, заснованом на недавном открићу да беле или глијалне ћелије којих у мозгу има 90 одсто, за које се дуго није знало чему служе, међусобно комуницирају преко калцијумских таласа – открива Гаталица.
КРАЈ ЦИТАТА.
Wow! Научни роман!
Научни роман.
То су елементи научне фантастике, који би могли и преовладати ако Гаталица остане доследан научном погледу на свет, и научном начину размишљања; али, могла би то бити и фантазија, ако он посустане под прећутним притиском оних многобројних у чаршији који одбацују СФ; а ту негде као да се отварају простори у којима је био тако успешан, памтимо, СФ али и фантази писац Роџер Зелазни, магистар књижевних наука, добитник три Небуле и шест Хуга (Roger Zelazny, 1937-1995).
Сад ће многи размишљати да ли ће и са колико успеха, кроз можда годину дана, овај наш аргонаут да заплови са белим једром по сунчаном плавом мору НИН-овог конкурса за роман године.
Наравно, ако буде СФ, роман ће вредети, не онолико колико буде добра проза, не (али, верујемо да ће проза бити одлична), него колико буде добар, квалитетан, интересантан, логичан, интелигентан новум… оно нешто научно, а фантастично, у роману.
(2) Такође у “Политици”, али не у том магазину, него на стр. 5 “Политике” саме, видимо чланак, потписује Јелена Каваја, о једној Италијанки по имену Кјара Кокијара (Chiara Cocchiara), која се нада и припрема да једног дана отпутује на Марс, али, не као самоубица, него само ако буде припремљен и безбедан повратак. Наслов чланка је “И сателити могу да буду мета хакера”, на шта ми кажемо: добро јутро, Колумбои! добро сте се сетили!
(3) У “Блицу”, који данас има изузетно много страница јер је празнични број (72 странице), и то не у магазину, него баш у “Блицу” самом, па, на стр. 12-13, имате прогнозе шта би могло проблематично или лоше да се деси у следећих десетак година. Потписују Ивана Кешански и Милица Бајић. Наднаслов је “Песимистички водич за 2018-2028, пет сценарија који би могли да преокрену целу декаду”, али, заправо, то баш и није декада, јер век се ваљда састоји од десет целих декада, које се све завршавају нулом, на пример 2001-2010, па онда, 2011-2020, то су ваљда целе декаде (деценије) овог века.
А наслов гласи “Трамп осваја нови мандат, биткоин уместо банке”, чиме се “Блиц” укључује у пропагандну кампању против америчког председника Трампа. Чланак се састоји од пет целина, које су нумерисане од 1 до 5, а прва је о Трампу – да ће се америчка привреда срушити због његове пореске политике, а у градовима избити народни оружани устанци због укидања здравствене политике Обамакер, итд. Испод овога пише, при дну његове огромне слике, ваљда као крајњи досег катастрофе: “Трампов рејтинг и сарадња са Кином би могли да порасту”.
Друга целина је, да ће апстрактна компјутерска валута биткоин достићи цену од милион долара (за један биткоин) а онда се тотално срушити и повући у пропаст цео светски банкарски систем. Трећа целина је “Северна Кореја напада”, четврта целина је “Рат генерација уништава Европу”, а последња је “Електрични аутомобили и крај ере нафте”.
Е сад, треба сачекати до краја 2028. па видети шта ће се од тих предвиђања остварити…
(4) Исто у “Блицу” на стр. 13, преглед највећих научних открића у 2017. години, али, избор је поприлично укриво отишао. Чланак је непотписан. Последња реченица гласи “Научници су пронашли и планете на којима може постојати интелигантног живота, а они из Кине успели су и да телепортују фотоне у свемир”.
Интелигантног? Да. Sic. Шта, они из Кине? Који? Који ли су то они из Кине, питамо се…
(5) И такође у “Блицу“, на стр. 14-15, чланак, потписује Ивана Кешански, наслов “Хоће ли нас роботи заменити и истребити?”, наднаслов “Српски професори говоре за Блиц о развоју вештачке интелигенције и где је ту наша земља”, говоре проф. др Милан Милосављевић са Факултета за информатику и рачунарство, и др Зоран Шеварац, доцент на Катедри за софтверско инжењерство на Факултету организационих наука. Укратко њихов одговор на горње питање је, отприлике: па, лако би могло да се деси…
(6) И одмах већ на тој стр. 15, и чланак, непотписан, “Свађа Хрвата и Словенаца уништава ЕУ”, где се помало сензационалистички прогнозира будућност у смислу да је у немачком листу “Велт” неко рекао да би та свађа (око Пиранског залива) могла бити иницијална каписла за тотални распад ЕУ.
(7) И даље у “Блицу”, на стр. 50, глумац Жарко Лаушевић даје свој ауторски текст у коме износи своја размишљања о принцу Ђорђу Карађорђевићу који је пре рата држан у лудници да би био далеко од власти, а после рата, под Титом, живео као савршено паметан и нормалан грађанин; Лаушевић у овом свом чланку опширно, детаљно, разматра алтернативну историју – шта је могло бити да је Ђорђе дошао на власт (а не Александар), да ли је Краљевина Југославија могла имати бескрајно бољу, демократскију и мирнију судбину; тачно које је потезе Ђорђе могао вући другачије.
(8) Свима срећна нова 2018, која је уједно и 200-годишњица настанка СФ!
-
Evo linka za Simfoniju Metropolis: https://www.youtube.com/watch?v=0Jari1XibHM
Tema Gataličinog novog romana je izuzetno interesantna. Baviti se kalcijumskim talasima je uzbudljiv posao. Pesnici su očarani srebrnom bojom i belinom. U unutrašnjem uhu se sreću kalcijumski mikro kristali koji su slični malim kalcijumskim kristalima u pinealnoj žlezdi u mozgu. Da li su ti kalcijmuski kamenčići i kalcijumski talasi nekako povezani? To što je Gatalica odabrao kalcijumske talase za temu romana je jednostavno odlično!
-
Свима срећна нова 2018, која је уједно и 200-годишњица настанка СФ![/size][/color]
izvinite, a šta vam je ovo "СФ"?
nije mi poznata takva skraćenica na ćirilici.
-
Славо, та симфонија јесте пуна футурских и модернистичких тонова, који доликују за СФ музику. Хвала!
Dr Ghoul: па, значи, у српском језику али на латиници би скраћеница СФ била прихватљива? Дакле латиницом СФ би било ОК?
Али, сад се искључујем за данас.
-
Hvala dr. ABN na čestitiki za Novu godinu. Pa da se sa kulturom i umetnošću živi i opstane i u ovoj godini!
Jedan izuzetno lep i umetnički film može se pogledati ovih dana u bioskopima. Reč je o filmu 'S'ljubavlju Vinsent'. To je animirano-igrani film ispirisan delima Vinsenta van Goga. Tema filma je doduše sumorna, ali u film je uloženo mnogo truda i rada i vredi ga pogledati.
-
Dr Ghoul: па, значи, у српском језику али на латиници би скраћеница СФ била прихватљива? Дакле латиницом СФ би било ОК?
dragi dr abn, vi dobro znate da SF znači nešto, a da СФ ne znači ništa - ili biste barem morali to znati.
-
Е сад тек не разумем.
-
od čega je "СФ" skraćenica?
od „Сајенс Фикшн“?
шта на српском уопште значи Сајенс Фикшн?
-
Чекајте па немојмо сад мењати и ширити (и избегавати) тему.
Питање је било: писмо, ћирилица или латиница. Само то, једино то је било питање.
Ви сте рекли да, цитирам, “SF znači nešto, a … СФ ne znači ništa”.
-
pa ja stvarno ne znam koji deo moje izjave vama nije jasan:
na PISMU koje se zove ĆIRILICA, skraćenica SF, odnosno СФ, ne znači ništa.
jedino na pismu zvanom LATINICA skraćenica SF ima jasno utvrđeno i svima prepoznatljivo značenje.
ponavljam, od čega je "СФ" skraćenica?
šta vam, na ćirilici, znači "СФ"?
Супер Филмови?
Само Финоћа?
Сарма Фина?
-
Да ли Ви то кажете да приликом пребацивања на ћирилицу, мора да се обави и нека врста преводилачке интервенције? Да не буде СФ, него НФ? Је ли то? Само да подсетим, Хрвати, мада можда не сви, пишу ZF, “znan-fan”, znanstvena fantastika.
Па, онда би тако морало бити и у многим другим случајевима, на пример, само на латиници бисмо могли писати NASA (svemirska agencija) а на ћирилици никако не НАСА, него рецимо ДНВИС – Државно надлештво за ваздухопловство и свемир.
Јер, Ви бисте могли казати, по истој логици, да
na PISMU koje se zove ĆIRILICA, skraćenica NASA … ne znači ništa”.
Али тако, напуштајући светске скраћенице, само пресецамо своје духовне везе са светом.
-
Evo jedne, po mom mišljenju, zaista značajne vesti: U Parizu se tokom prošlog meseca prikazivala opera 'Boemi' Đakoma Pučinija. Ta vest ne bi bila ništa posebno da jedna klasična opera kakva je opera 'Boemi'nije pretvorena u jednu futurističku, naučnofantastičnu operu. Evo jedne numere iz opere:
https://www.youtube.com/watch?v=NjEcE93BRl4
U kratkom intervjuu pred premijeru režiser Klaus Gut otkriva da mu je za inspiraciju poslužio i roman 'Solaris' Stanislava Lema. Evo linka za taj intervju:
https://www.youtube.com/watch?v=i2fGP-jWOpw
Ono što je Gut odlično povezao je razdoblje belle epoque sa budućim vremenom svemirskih istraživanja.
A evo i linka za tu sf futurističku postavku opere 'Boemi' na Jutjub kanalu Mediči televizije:
https://www.youtube.com/watch?v=SMlsjeA-DwM
Inače ako odete na sajt medici.com možete besplatno pogledati celu operu ukoliko se prijavite preko profila na Fejsbuku (ukoliko imate profil na fejsu) ili e adrese (ali treba dati i lozinku).
-
Ispravka za sajt medici: medici.tv
-
Хвала, Славо! Додуше, опере су исте, али је у позадини космос, астрономске кулисе и реквизити, астронаути на сцени, то је супер.
Е сад, знате кад су питали астронаута (кад се вратио на Земљу), какви су кафићи на Месецу, а он каже: па, добра им је храна... али, немају – атмосферу...
хаа хааа
Тако исто, биће једног дана и опере стварно извођене на Месецу, али само у затвореном простору, дубоко испод површине, да би дворана имала – ех... атмосферу...
(1) Данас у “Данасу” на задњој страни, Басара доказује да је и он прочитао оно у празничном “Блицу” (известили смо вас) о теми да ли ће нас вештачка интелигенција надмашити, заменити, па можда и уништити. Басара има свој поглед на то, али ставља наслов “Вештачка неинтелигенција”
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-01-03-Basara-veshtacka-neinteligencija.GIF)
и жали се да је пре много година знао, једноставно, напамет, неколико десетина телефонских бројева својих пријатеља, итд, а сад не зна ни један једини, јер се ослања на меморију у свом мобилном телефону, па ако га изгуби, нема више никаквог начина да их се сети.
Али не каже да ће почети да их учи напамет…
(2) У истом “Данасу” али на стр. 8 имате писмо читаоца по имену Драгутин Ј. Савић који оштро критикује музичку критичарку “Данаса”, Зорицу Којић, тврдећи да се она у својим чланцима служи често веома претераном, грандиозно космичком реториком, а пропушта да укаже (а то би била њена професионална дужност) и на слабости у неким концертима, па и код Иве Погорелића, на пример.
Ми смо одавно приметили да је Којићева давала екстремно огромне похвале неким концертима, и то реториком која је блиска космологији и научној фантастици. На пример,
петак, 12. април 2013, на стр. 19, о једном концерту који је стварно имао и СФ димензију (“Јуријев круг”, мисли се на Гагарина, композиторке Драгане Јовановић), Којићева каже:
“оркестар титра сензибилан, попут правог васионског брода-организма, носећи читав догађај својим живим постројењем звуковља. Густо изаткано енергетско поље…”
(Добро, ово је још и прихватљиво…)
Али, 18. новембар 29013, на стр. 12, њен чланак је под насловом “Сеизмички потреси еона”, е то је стварно мало прејак наслов – земљотреси дрмају милионе година! ,
онда, 20. април 2015, на стр. 14, наслов опет мало прегрејан, “У храму васионе”, а у чланку Којићева каже:
“Попут правих инжењера људских душа, њих двојица за својим надреалним пултом подижу плиме океана које вас полагано засипају златом сунца, кошницама мехурића. Фенесова гитара разноси ваше емоције у прах над каквим космичким хридинама” итд.
па, онда, 26. септембар 2015, наслов “Електрични космос”,
“налик зрцаљењу дијамантских цаклећих хридина једног недогледног океана-континента ( … ) успостављајући са нама везу као представник какве удаљене планете”.
Ми наравно навијамо за лепу и храбру, па и космичку и СФ реторику Зорице Којић, али, ипак, без претеривања и одлетања предалеко; est modus in rebus; а да ли је Иво Погорелић почео лошије да свира и да ли то треба критиковати, па, о томе заиста не знамо ништа, али, у принципу, дакле генерално, све што је лоше (ако јесте лоше…) требало би и критиковати.
(3) У данашњем “Блицу” на стр. 22-23, читамо опет онај практично исти чланак о концертима Бгд филхармоније са музиком из СФ филмова, информације су скоро исте, само се сад каже (дакле у граматичком прошлом времену) да су одржани.
(4) На једном другом форуму је београдски доајен СФ (и фантази, и хорор) активности Бобан Кнежевић ових дана дао, на
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16171.msg692701#new (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16171.msg692701#new)
једну интересантну и потенцијално итекако значајну теоријску мисао, до које је дошао током полемике са неколико других учесника, а то је, ако смо добро разумели, следеће:
у СФ се доста често, можда чешће него у другим жанровима, догађа ко-ауторство, дакле да два аутора заједнички напишу једно дело.
Каже Бобан:
Kolaboracije su vrlo prisutne u SF-u i vrlo retke u drugim žanrovima.
U SF-u bih mogao da nabrojim bar pedeset kolaboracija vrhunskih pisaca, a u drugim žanrovima jedva da mogu da se setim ijedne.
Zašto?
Možda zbog toga što se traže dva segmenta: naučna potkovanost i literarnost pa je lakše to rešiti u dve osobe nego kroz jednu.
U SF-u imamo uprarivanje vrhunskih autora, Asimov i Silverberg, Zelazni i Dik, Elison i Edvard Brajant, Pol i Klark, pa Pol i Kornblut; Niven i Parnel, James Patrick Kelly i John Kessel...
Запажамо понуђено објашњење! Два сегмента! Научна поткованост, и, литерарност! Оба су наравно важна за књижевни успех СФ дела! О овоме тек треба добро размислити, и можда употребити неке друге термине (а не “поткованост” и “литерарност”) али је јасно шта је ту основна мисао, и свакако јесте значајан теоријски увид.
(5) Последњи џедаји су прилично понављање епизоде 4, која је прва снимљена: опет зла империја, опет побуњеници који се боре за правду и слободу, много тога је исто, понавља се, млаћење празне сламе.
А кад би онако могло да се залети надсветлосном брзином кроз противника, да га на тај начин располовите, онда би то било битно оружје, постојали би многобројни дронови-самоубице који би само за то служили.
(6) Сутра наставак Досијеа икс. Беше ли на Фоксу у 22 ч?
Али, не очекујемо много.
-
Još malo da se vratim na operu 'Boemi' Đakoma Pučinija u režiji nemačkog režisera Klausa Guta. Zar nije srpski književnik Aleksandar Gatalica suprotstavio razdoblje Belle epoque i Prvi svetski rat u jednom od svojih romana? Ali Klaus Gut je otišao dalje i sa jedne strane je postavio Belle epoque kao razdoblje humanosti u kojem je čovek sa njegovim toplim srcem i osećanjima u središtu pažnje, a sa druge strane buduće vreme svemirskih putovanja i dominacije hladne veštačke inteligencije u kojem čovek od krvi i mesa, njegova osećanja možda više neće biti bitna. Klaus ima prilično pesimistički pogled na budućnost i svemirska putovanja koja će sigurno biti rizična i skupa najviše u smislu žrtvovanja ljudskih života. ABN je na tragu Klausa Guta, jer se zalaže za slanje robota, a ne ljudi u takva duga i rizična putovanja, a putovanje na Mars za koje je izvesno da će biti realizovano će sigurno biti takvo. Ono što u Gutovoj postavci 'Boema' provejava tokom celog trajanja opere su mračni organski osećaji teskobe i mučnine. I vrlo je lako setiti se romana 'Mučnina' Žan Pol Sartra. Nema sumnje da je glava Klausa Guta puna raskošnih ideja.
Ja ne gajim tako pesimistički odnos prema budućim svemirskim putovanjima i mislim da u tome glavnu ulogu treba da igra vojska. I danas se životi vojnika gube na ratištima. Zar ne bi bilo bolje da se vojnici pošalju u svemir umesto na ratišta?
-
Što se tiče koncerata Ive pogorelića u Beogradu (bila su dva-jedan sa orkestrom i jedan solistički) oni su bili održani povodom nabavke novog koncertnog klavira za veliku salu Kolarca. Solistički koncert je trajao više od dva sata i bio je izuzetno uspešan. Tako su barem preneli neki mediji. Inače Pogorelić je i sam učestvovao u kupovini novog klavira za Kolarac, jer je procenat od prodatih ulaznica za koncerte koje je držao širom sveta bio namenjen za kupovinu klavira u Beogradu. Zato je on i izabrao klavir koji je kupljen. Država nije dala ni dinar za taj klavir.
Uzgred, u koncertnoj sali Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu uvek završi neki istrošeni klavir sa Kolarca. Tamo se ne sećaju kada je poslednji put kupljen novi klavir za fakultet. Dakle, studentima i profesorima je dovoljno da imaju stare instrumente, ne treba im bolje.
Ali nije svuda tako. Na primer profesori sa Muzičke Akademije u Zagrebu su bili pitani koju marku klavira bi želeli da imaju u učionicama. Naravno kupljeni su novi instrumenti nakon što je izgrađena futuristička, moderna zgrada za fakultet tj. akademiju. Sve do nedavno Muzička (a ne glazbena!) Akademija se nalazila na trgu Maršala Tita, ali su hrvatski nacionalisti nakon niza neuspelih pokušaja uspeli u naumu da trg preimenuju u trg Republike Hrvatske. Moralo je da bude nešto nacionalističko, a ako im je već smetao Tito mogli su da nazovu trg po nekom hrvatskom kompozitoru, ali nacionalistički mozak ne može dobaciti tako daleko. Nekim profesorima koji rade na zagrebačkoj Akademiji je krivo i ne slažu se sa odlukom o preimenovanju trga, a među onima koji su bili protiv preimenovanja trga je i bivši hrvatski predsednik Ivo Josipović. Inače nova zgrada Akademije je izgrađena za vreme njegovog predsedavanja Hrvatskom. Brat Ive Pogorelića, Lovro Pogorelić je takođe pijanista i ima klasu na zagebačkoj Akademiji.
-
Izgleda da je netačna informacija da država nije dala ni dinara za kupovinu klavira za Kolarac. Ministarstvo pravde je dalo novac tj. novac su dali kriminalci, a zauzvrat su dobili odlaganje krivičnog postupka. Ta vest nije baš data na sva zvona, jer sakupljanje novca na taj način nije za hvaljenje.
-
(1) Руски епски фантази филм Легенда о Коловрату има српску премијеру вечерас у 20 ч, у Бгд Синеплекс Ушће. Чланак о томе у “Политици” на стр. 15, под насловом “Херој нације у епској фантазији”. Опет се помиње да је коштао 15 милиона долара, и то је, као, много, мада је за америчке појмове невероватно мало. Поента: није СФ.
(2) Вечерас у десет на Фоксу, наставак X Files, вероватно са повратком неких старих фаца. Барем један од њих, The Cancer Man (онај што не испушта цигарету…) биће вероватно и веома згужвана фаца, са једно милион бора.
-
Цењени ,
ово су хиљаду тристоте овакве вести (ако се урачунају и оних 280 пре преласка на Арт Аниму, који се догодио 3. септембра 2006; а тог трећег септембра, прва вест на Арт Аними била је, долазак једне особе, коју знамо, из великих даљина, у Београд.
(1) У данашњем “Данасу” па у уметнутом прилогу “Недеља” па на стр. (римски број) V, аутор чланка Зоран Пановић, наслов Yutopija, поводом тога што ће ове године бити стогодишњица настанка Југославије. Он се ту бави политичким размишљањима, али, први стубац посвећује, у знатној мери, научној фантастици.
Наиме, на самом почетку помиње како је Џорџ Орвел негативно гледао писца по имену Радјард Киплинг, који је добио Нобелову награду за књижевност 1907, а који је објавио знатан број прича фантастике, и једну СФ новелу, “Са ноћном поштом: прича о години 2000” (“With the Night Mail: A Story of 2000 AD”, 1905), о будућности човечанства, са јаким нагласком на напредак ваздухопловства.
Затим Пановић опширно помиње онај славни футурски утопијски (са јаким елементима СФ) чланак Стојана Новаковића из 1911. године о Београду 2011. године, што у Мићиној књизи имате врло кратко и са другачијим насловом поменуто на (Мићиној) стр. 41.
(2) ТВ серија Досије икс: наставак је, прекјуче, пуно разочарао. Сценарио није много паметан. Она (Дејна Скали) је у центру догађаја, у болници је, има нападе свакојаких визија, неко покушава да је убије али уствари не,
Фокс Молдер јури колима, стотинама километара далеко, без правог разлога, па онда назад,
једни друге држе пред пиштољем, а уствари не,
и све то само да би било занимљиво и да би се нешто дешавало,
она доспева у ону исту Молдерову претрпану малу канцеларију са постером I want to believe, добро, ОК, то је још и најбоље,
The Cancer Man (The Cigarette Smoking Man) хоће да их убије а уствари не, јер је зао а уствари није, и преко свега на самом крају тврди да је он отац (уз помоћ технологије алиена??) њиховог сина – е ту се баш залутало. И сад као чекамо да идућег четвртка сазнамо да ли тај син, који се ваљда зове Вилијам, добио неке алиенске над-људске способности, рецимо телепатију. Конфузно је, неуверљиво и слабо.
Она изгледа неприродно савршено.
У фандому смо јуче наишли на један одличан коментар; наиме на Бобановом форуму Знак сагите, на:
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=14781.msg692848#new (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=14781.msg692848#new)
један учесник, по имену тј. надимку Томат, каже:
gledaće se, naravno, ali više zbog nostalgije nego zbog nekog super uzbudljivog sadržaja.
и то вам је отприлике то, о овом наставку серије.[/color]
-
(3) У “Блицовом” уметнутом ТВ магазину у петак 5. јануар био је на стр. 21 чланак, потписује Миона Ковачевић, наслов “Последње дружење са Скали”, то је било наравно о Досијеу Икс и о одлуци главне глумице да ће се појавити само још у овој сада додатној сезони и не више.
(4) Тог истог дана у “Политици” сте имали чланак, вероватно на последњој страници (али, нема пагинације) са истом темом, наслов “Џилијан Андерсон напушта Досије Икс”, потписује С. Чикарић.
(5) И, такође у “Политици” тог дана, али на страници негде отприлике петнаестој (нема пагинације), рубрика “Култура”, биле су две ствари о будућности. Прво, као главни чланак на тој страници, нешто о сликарству, наслов је био “Скок у будућност”, а оно што нас интересује то је поднаслов, у коме се помињу аутори “из деведесетих и двехиљадитих година”. Баш тако:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-01-05-ovo-sad-su-dvehiljadite-godine.GIF)
Гле… дакле… па, ми сад живимо у двехиљадитим годинама? Да ли се то тако каже? Евидентно, “Политикини” лектори сматрали су да је то исправно.
Значи ви сте сада у двехиљадитим годинама.
(6) А у доњем делу те странице, чланак о ансамблу “Коло” и српским фолклорним, народним играма, потписује Селена Ракочевић, а наслов је “Будућност традиције или куда даље”. Поента: поставља се питање да ли је могуће ишта ново, другачије, у тој области, или је све већ приказано и само мора да се понавља; има ли икаквог простора да се у нашем традиционалном фолклору нешто мења? У чланку нема назнаке шта би то могло да се мења, али, било је раније неких дискусија да би жене (у нашем фолклору) могле имати одећу која би допуштала нешто већу могућност покрета, лакше и слободније кретање. У сваком случају добро је што неко показује свест о будућности, па ето и у области где се то иначе не би очекивало – у области наслеђеног и традиционалног.
-
Цењени ,
за вечерас у 18.10 часова, а то је кроз… ух…. једно два сата… на ТВ каналу “Нешенал џиографик” имате репризу (крећу са првом епизодом) научно-популарне ТВ серије Космос: просторно-временска одисеја, главни аутор Нил ДеГрас Тајсон.
Е сад то има своју историју. Идемо редом. Био једном један заиста велемајстор популаризације науке, Карл Сеган (1934-1996) са књигом и ТВ серијом у тринаест епизода Космос, једно лично путовање изузетно (и заслужено!) успешном, године 1980; додајмо, око два милиона долара је било уложено у промоцију те серије, а онда је око 500 милиона људи широм света гледало ту серију;
ко-аутор је била Сеганова жена, Ен Дриан (Ann Druyan, 1949 – ) о којој имате на:
https://en.wikipedia.org/wiki/Ann_Druyan (https://en.wikipedia.org/wiki/Ann_Druyan)
па, тридесетак година касније (а то вам је, гле, једна трећина века) овај Тајсон (причали смо о њему), уз сагласност и помоћ те исте Ен Дриан, и уз помоћ данашњих техника компјутерске анимације које су неупоредиво напредније него онда, направио је нешто као римејк (remake), са ажурираним, најновијим научним сазнањима. Серија је добра, па ако је нисте видели раније, сад је прилика да је гледате из почетка.
(2) “Политикин забавник” бр. 3439, петак 05.01.2018, нема СФ причу, нити ма какву другу.
На стр. 10-12, обиман чланак из астрофизике, судари неутронских звезда као извор гравитационих таласа, и, успех ЛИГО инструмената за бележење тога.
На стр. 63, фотомонтажа, астронаут лебди у орбити а, као, испред њега аутоматска пушка калашњиков, знатно увећана; ту је и дискусија, да ли би, и како, ватрено оружје радило, у свемиру. Или би застајало због замрзавања ако је у сенци, или прегревања ако је на сунцу.
(3) Понедељак је, али не знамо има ли програма у Лази данас, или нема.
-
Da li postoje opere sa naučnofantastičnim sadržajima Odgovor je potvrdan i to bi moglo biti posebno polje istraživanja. Prve, u neku ruku sf opere bile su komične. Na primer Jozef Hajdn je komponovao operu 'Život na Mesecu'. Ta je opera izvedena 1777. godine u komšiluku, u današnjoj Mađarskoj . U devetnaestom veku je francuski kompozitor Žak Ofenbah koji je poznavao Žil Verna komponovao dve komične sf opere.To su 'Putovanje na Mesec' i 'Doktor Oks'. Ali te opere su samo donekle naučnofantastične.Ofenbahove komične opere su često i političke. Na kanalu Mezzo se daje njegova opera 'Kralj šargarepa' u kojoj se na primer može videti kraljev tron u vidu sanduka za krompire. To je vrlo duhovita dosetka!
U dvadesetom veku je Lorin Mazel komponovao tragičnu operu '1984' po čuvenom istoimenom Orvelovom romanu. Ima tu još sličnih manje ili više uspelih pokušaja. Meni se kao najzanimljivija čini komična opera o androidima poljskog kompozitora Jozefa Mejera 'Kiberijada' koja za osnovu ima sf priče Stanislava Lema. Da li je 'Kiberijada' prevođena na ovim prostorima?
Evo na pimer u Pozanju su bili priredili tu operu pre nekoliko godina ( koliko je to bilo uspešno teško je reći, jer nema snimke cele opere, a treba i dobro poznavati Lemove priče iz 'Kiberijade') :
https://www.youtube.com/watch?v=5Q7gOJLR5mk
Na sajtu 'Peščanik' može se pročitati interesantan tekst Dejana Ilića u kojem on, doduše implicitno, predlaže da bi se romani Filipa Dika trebali uvrstiti u školsku lektiru. I zaista bi profesionalci trebali da sednu i napišu spisak sf romana koji bi bili uvršteni u obaveznu lektiru za učenike osnovnih i srednjih škola. Inače Dejan Ilić navodi i dva romana Filipa Dika u prevodu dr. ABN-a. Ilićev tekst je prvobitno objavljen na sajtu 'Školegijum' :
http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/
-
Jedna ispravka- operu 'Kiberijada' je komponovao Kšištof (ne Jozef) Majer.
Priče Stanislava Lema iz zbirke 'Kiberijada' zovu i sf pričama i bajkama robota ili robotskim bajkama.
Na Vikipediji su date bitne informacije o operi. Evo linka:
https://en.wikipedia.org/wiki/Cyberiada_(opera)
Nažalost, izgleda da nema srpskog ili hrvatskog prevoda 'Kiberijade' Stanislava Lema.
-
Хвала на информацијама, Славо, то је читава једна пространа област коју мало ко студира.
Вест:
у данашњем “Данасу”, на стр. 24 (а то је задња), Светислав Басара чини скок хиљаду и сто година у будућност, и замишља како би изгледало снимање српске ТВ серије Немањићи, али, римејка, године три хиљаде сто осамнаесте:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-01-09-Basara-TV-Nemanjici-3118-godine.GIF)
и додаје, “уколико … прекостанемо још један миленијум”. Ово је, за Басару, необично велика количина оптимизма, јер он ту чини претпоставку да ћемо тада постојати или барем да таква могућност постоји.
Наравно он то окреће на политику, идеологију, па, као, наш менталитет, итд; између осталог, претпоставља да би глумци били у неким дроњцима, бедно обучени. Зашто? Ех, зашто? (Да се послужимо Басариним честим маниром: е, о томе “зашто”, размислите сами.)
Узгред, 1100 година је више него један миленијум; 1100 година је једанаест (а не десет) векова.
Али, није се досетио да би снимање могло бити на Месецу или на Марсу, где мач, штит, и оклоп имају мању тежину па их је лакше носити на себи (али имају исту масу, па је подједнако тешко мачем замахнути, и мач подједнаком јачином, као овде на Земљи, тресне противника). Око шест пута је слабија гравитација на Луни… али, инерциона маса предмета остаје иста. Није исто маса и тежина.
Такође се није досетио да тада вероватно неће бити потребни ни глумци, нити ма какво снимање, нити камера, него ће свако моћи да нареди свом компјутеру да овај генерише комплетан филм, ма које врсте и садржине, по жељи, одмах. То, ако електронска анимација буде толико добра да се не разликује приметно од “људски” сниманог филма.
-
Poštovani ABN,
prvu epizodu serije 'Nemanjići' je mnogo ljudi komentarisalo na Internetu. Uglavnom im se prva epizoda nije svidela. O toj seriji kao i o seriji 'Senke nad Balkanom' je bilo reči u jednoj od emisija 'Da možda ne'. Link za tu emisiju je dao Ghoul na njegovom blogu.
E sad, to preterano bavljenje prošlošću i stalno vraćanje u prošlost nije dobro. Nedavno je u emisiji 'Književni dijalozi' Aleksandar Gatalica ugostio pisca Zorana Živkovića. Živković se požalio kako on u Srbiji nikada neće biti mainstream pisac, jer se on u svojim delima ne bavi istorijskim temama. Bilo je u njegovom glasu i izvesne ljutnje. Gatalica je za roman 'Veliki rat' dobio nagradu. Naslov romana je, po mom mišljenju, preteran, ničeovski. U ratu nema ničeg velikog. Ne treba to slaviti.
Zoran Živković tvrdi da mi živimo naučnu fantastiku u ovom, sadašnjem vremenu. To je još jedan razlog više za uvođenje sf literature u obaveznu školsku lektiru.
-
ugostio pisca Zorana Živkovića. Živković se požalio kako on u Srbiji nikada neće biti mainstream pisac, jer se on u svojim delima ne bavi istorijskim temama. Bilo je u njegovom glasu i izvesne ljutnje.
ah, siroti dr zoća, večito nevoljen, nehvaljen, neslavan, nepopularan... nikako da postane prorok u svom selu!
srce mi se cepa svaki put kad u svakom bogovetnom svom intervjuu počne da kuka koliko ga nedovoljno mnogo cene u njegovom selu... ceo svet priznaje njegovu genijalnost, samo srbija - ne!
šmrc.
-
Meni dr. Zoća ne deluje kao da je egoistična osoba. On potpuno opravdano ukazuje na višak istorije u srpskoj književnosti i precizno zapaža da to nema veze sa umetnošću, već sa politikom. On jednostavno ne želi da piše po diktatu kako bi postao popularan u svom selu, već želi da piše, moglo bi se reći, iz želje za ličnom slobodom. Da li je ta želja egoistična? U neslobodnim društvima, u tiranijama, želja za slobodom i kreativnim izražavanjem nije, u najmanju ruku, poželjna.
Sigurna sam da dr. Zoća ne misli da je genijalan.
Evo linka za intervju- po meni je najbitniji deo od desetog do dvadeset petog minuta ( čini mi se da su malo 'ispeglali' ceo intervju tj. da nisu dali sve-ali budimo zadovoljni i mrvicama):
https://www.youtube.com/watch?v=4P6VtW6eu00
-
budimo zadovoljni i mrvicama):
ja nisam zadovoljan mrvicama njegovog talenta, tako da - neka, hvala.
svaki njegov intervju je repete prethodnog.
ne primetiti njegov egoizam i njegovu monomaniju i samoljubivost i napadno lažnu skromnost - znači ne videti ništa.
nego, za abn-a, izašla je jedna prognoza predstojeće američke budućnosti, kroz predsednike, ratove itsl, pa evo, pošto se pominju robotski ratovi:
(http://i63.tinypic.com/2jd0tux.jpg)
ne tražite mi autora, nije se potpisao, širi se fejsbukom ovako kako je, ako baš poželite da metnete u fusnotu nekog svog 'naučnog' rada - guglajte...
-
E sad, to sa talentom je čupavo: na subjektivnoj strani, ljudi su skloni da talent prepoznaju samo u onom što im estetski prija. Na objektivnoj strani, postoje mnogi parametri za procenu talenta, a što se ZŽa tiče, dosta kompetentnih ljudi se slaže da on talenta ima. Recimo, Majkl Murkok:
https://www.theguardian.com/books/2006/feb/04/featuresreviews.guardianreview15
-
Svako ima svoj pogled na svet i gleda kroz svoje naočare. Živković u svojim pričama i romanima u centar pažnje stvalja pojedince, civile koji su se našli u neobičnim situacijama. Njemu je pojedinac bitniji od grupe. Dakle, individuu stavlja ispred kolektiva. Ja ne bih rekla da je Živković egoista, već pre individualac, a to se ogleda i u njegovim delima. Individualnost je veoma bitna za umetnički način izražavanja, a konkretno za pisca, pripovedanja. Jednostavnost izražavanja ima dve strane medalje. Nekada je ona skopčana sa pomanjkanjem talenta i nedostatka obrazovanja pisca u području književnosti, a nekada je skopčana sa željom pisca da na što jasniji način čitaocu prenese svoje zamisli.
I da dodam da sam svoje viđenje o Živkovićevim delima i njemu kao pisca formirala isključivo na osnovu čitanja. Dakle, to je viđenje iz ugla čitaoca laika.
-
Хвала на информацијама и на линку.
(1) У данашњем “Данасу” па на дну последње странице имате ону њихову уобичајену рубрику “Читам, слушам, гледам”, где редакција постави некој личности (углавном из области културе) то увек исто питање, чији смисао је отприлике: шта од књижевности сада читате, шта од музике слушате, и, шта од филмова или ликовне уметности сад гледате? Простор за одговор је строго ограничен, то су три једнака малена усправна правоугаоника, који имају висину 55 милиметара, а ширину само 30 мм. Реално ту има места само за тридесетак речи максимално, дакле одговори морају бити врло кратки. Неки појединац се ту појавио и више пута,
на пример Павле Зелић четири пута (датуми су
2014 04 05,
2015 08 11,
2016 02 23, и,
2017 10 30)
а Скробоња двапут, а данас је трећи пут (датуми су
2015 11 18,
2017 09 18, и, данас,
2018 01 10)
и, ето, данас Горан Скробоња, за кога је напоменуто да је књижевник и преводилац (као што и јесте), каже да чита шести део СФ серијала Пространство, који управо баш сад и преводи, за “Лагуну”.
То је један серијал романа, новела и прича, у коме човечанство у будућности има насеобине на разним планетама Сунчевог система, али се догађају и сукоби тих разних насеобина и Земље, а осим тога, откривамо и мрежу, коју су нам ванземаљци оставили а ми је користимо, за много бржи транспорт, до разних делова галаксије, дакле тема која је и раније виђана у СФ. Аутор је потписан као Џејмс С. А. Кори (James S. A. Corey, Expanse, 2011 etc.), али уствари то су двојица писаца са заједничким псеудонимом.
Дакле то што преводи, то и чита, а шта гледа? Добијамо одговор: гледа ту исту ТВ серију, Пространство, у продукцији SciFi канала.
(2) На тој истој страници “Данаса”, али, горе, Басара у својој колумни опширно помиње забавну и интересантну идеју, која се прекјуче, у понедељак 8. јануар, под насловом “Ко нам брани да будемо авангардни?” појавила у “Данасу” на стр. 4, да споменик Стефану Немањи, испред београдске старе централне железничке станице на Савском тргу, буде једна гигантска усправна виљушка, у боји злата, висока једно 20 метара; идеална да се туристи сликају испред ње; али та идеја је на конкурсу одбијена; аутор идеје ове је архитекта Југ Церовић који тренутно ради у Паризу. Ово би наравно била алузија, у духу ауто-ироније можда, на оно наше легендарно да су наши феудалци имали златне виљушке у вековима кад су европски феудалци јели прстима… Басара каже да је против те идеје, али ипак јој даје кисеоник публицитета, а наслов Басариног чланка данас је “Златно недоба” што је ваљда Басара-ијанска изврнута алузија на Златно доба, оно из разних утопијских и аркадијских легенди. Неко ће можда бити увређен том идејом, да златна виљушка буде споменик Стефану Немањи, али, вероватно би се током следећих сто година барем милион туриста сликало испред тог споменика!
-
Evo jedne vesti koja se uklapa u ABN-ove vesti, jer je vezana za lokalne medije. Naime, juče je u emisiji ' Pres i ja', koja se emituje svakog četvrtka na prvom programu televizije Vojvodine, bilo reči o stogodišnjici osnivanja Jugoslavije i o potrazi za vanzemaljcima. Gost u studiju povodom druge teme bio je jedan fizičar koji je jedan od urednika bloga 'Nauka kroz priče'. Taj blog na dobar način popularizuje nauku.
Urednik emisije ' Pres i ja' Zoran Panović je, eto, u jednoj emisiji povezao jednu istorijsku i jednu futurističku temu. U intervjuu sa fizičarem je spomenuo i roman Artura Klarka 'Susret sa Ramom', a u vezi jednog neidentifikovanog letećeg objekta u obliku cigarete koji se nedavno pojavio u Sunčevom sistemu. Pričalo se i kako Amerikanci daju novac na potragu za vanzemaljcima i to je kao tajno, a nisu spomenuli program 'Seti', koji uopšte nije tajna.
-
Хвала на информацијама, Славо. Било би корисно ако су то окачили и на Ју-тјуб.
(1) У данашњој “Политици”, на стр. 12, имате информацију о “Порталибрисовом” издању драме Кроз милијон година, али, не наводе средње слово аутора (а важно је, јер постојао је и други Драгутин Илић…) и не кажу да је драма преведена недавно на енглески и превод окачен на нет.
(2) У данашњем “Данасу” на задњој страни па на дну, у рубрици “Читам, слушам, гледам”, млади писац Младен Марковић каже да гледа филм Блејд ранер 2049. Даје и образложење: “Нисам очекивао такву лепоту. Холивуд је коначно уложио огроман новац у нешто што није пуки блокбастер, већ уметничко дело.”
Па добро… Блејд ранер 2049 има, на махове, заиста велико визуелно богатство, али, сценарио је у основи не-много-паметан, тај њихов народно-ослободилачки покрет репликаната, који желе да се размножавају као и ми, и да стекну права као и ми – неуверљив је, а остарели Рик Декард дефинитивно им није Тито. Осим тога, нама је сасвим јасно да свет у години 2049, дакле кроз само 31 годину, неће тако изгледати…
(3) Видели смо јуче (четвртак, у 22 ч, на каналу Family premiere) другу епизоду једанаесте сезоне, дакле наставка, Досијеа Икс. Мало је боља, јер је изостављено оно о њиховом а уствари не баш њиховом сину (за чије зачеће је, као, ДНК дао The Cigarette-Smoking Man, а не Фокс Молдер).
Настављају да помињу поједине детаље из најновије америчке политичке историје, па и садашње ситуације.
Добро је што ову серију гледамо кад и цео свет.
У овој епизоди, светску заверу воде неки који преснимавају људски ум (али, поробљен) у компјутер, и онда употребљавају тако ухваћене умове за неке непоштене циљеве; један од тих заробљених је један од оне тројице “усамљених револвераша” (“The Lone Gunmen”) који су знатно помагали Скали и Молдеру у неким ранијим сезонама, а који су онда погинули да би спасили човечанство.
Тај један, Ричард Ленгли, каже да му је одвратан такав живот у дигиталном ропству, јер, на пример, кад погледа звезде на небу, јасно види да су пројекција, и то лоша; види се да су лажне… зато он тражи да га угасе и избришу из компјутерске меморије. У једној сцени, Дејна Скали одшрафљује те котурове са дигитално-робовласничком меморијом, и то је баш, баш паралелно оној легендарној сцени у филму 2001, одисеја у свемиру (2001, A Space Odyssey, 1968). То подударање није могло бити случајно, уверени смо да је хотимице, то је омаж. Шармантно!
Али много тога у епизоди је лоше, неуверљиво и слабо.
(4) “Политикин забавник” бр. 3440, петак 12.01.2018, нема СФ причу, али има на стр. 58-59 причу “Нови власник”, аутор Доналд Бартелми, као, у великом граду, зграда са становима за изнајмљивање, али нови власник мрзи станаре и гледа да им закида на свему, и да их истера.
На стр. 7-9, космологија, да ли је биг бенг био само специјалан случај црне рупе. Астроном Роберт Ман.
На стр. 17, маштовити споменици уграђени у улице неколико градова.
Стр. 22-24, необични британски филм Пуковник Блимп снимљен је, иако се Черчил противио, у време рата. Сазнајемо да су Немци имали “црну књигу” кога да ликвидирају после освајања Британије, између осталог и све оне који су водили пропаганду против нацизма, па се ту нашао и један стриписта који је цртао подсмешљиве стрипове “Хит и Мус” о Хитлеру и Мусолинију.
(5) Петак је а још нисмо успели да пронађемо програм Лазе за понедељак тј. за остатак јануара. Добро, био је први јануар, па, био је и други дан српског Божића, али, пред нама су још три јануарска понедељка.
-
(5) Петак је а још нисмо успели да пронађемо програм Лазе за понедељак тј. за остатак јануара. Добро, био је први јануар, па, био је и други дан српског Божића, али, пред нама су још три јануарска понедељка.[/size][/color]
Sa Fejsbuka:
15. januar, 19h, Tribinska sala:
STAR WARS: Poslednji Džedaji
Ko su poslednji Džedaji i zašto?
Da li je ovo bolji film od BudŽenja Sile? Da li je ovo Star Wars? Ko su roditelji od Rej?
Da li je Kajlo Ren zao?
Zašto ocena publike na Rotten Tomatoes nije bitna?
Ta i druga pitanja ćemo možda obraditi na tribini, ali sigurno ćemo se dobro zabaviti!
Vodi: Miljan Tanić
Učestvuju: Staša Koprivica, Stevan Filipović, Jovana Ljubić
Uz prisustvo: Sile
Sa sajta Doma Omladine:
ПОНЕДЕЉАК, 22. ЈАНУАР 2018. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
ТРИБИНА: ФАНТАСТИКА У КЊИЖЕВНОСТИ 2017.
Трибина друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“
Модератор: Жарко Милићевић
Придружите нам се у претресању плодова 2017. године: ко су били номиновани за Хуга, Небулу, Goodreads, Locusa, Артура Кларка, BSFA, Филипа Дика и многе друге. Да не останемо дужни ни јавности овдашњој, проћи ћемо и кроз српску продукцију књига фантастике, номинације за НИН-а, књижевне часописе.
Poslednjeg ponedeljka je, po običaju, Čitaonica, a ovog meseca je na redu "The Sudden Appearance of Hope" (Claire North).
-
Nadam se da neće biti zamerke, jer evo jednog linka za jednu političku priču, koja igrom slučaja ima veze sa sf romanom 'Da li androidi sanjaju električne ovce?' : https://m.youtube.com/watch?v=_4sLMwdpF9U
-
Хвала на информацији, ангел 011. Сад знамо програм ЛК за остатак јануара.
Хвала на линку, Славо.
(1) У данашњем (и сутра је на киосцима) “Данасу”, па у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. XI, Драгољуб тј. Дража Игрошанац представља једну књигу из енглеске епохе пред-романтизма; та књига је код нас изашла у издању клуба “Гавран“ (е то већ звучи мало Едгар-Алан-По-овски...), у жанру је хорор фантазије, изразито готске; неки историчари књижевности ће рећи да је то први готски роман у историји енглеске књижевности.
Аутор је Хорас Волпол
(још зван и Хорације тј. Хорејшио Волпол; а то презиме многи људи данас изговарају, на енглеском, заправо, Волпоул... дакле са дифтонгом “оу”;
гле, он је умро исте године кад се Мери Шели родила...),
наслов романа је Отрантски замак, превела Милена Дасукидис. (Horace Walpole, The Castle of Otranto, 1764)
Нама познати др Дејан Огњановић (Ghoul) у својој Поетици хорора опширно говори, на стр. 97-111 и другде, о Волполу и Отрантском замку, али не из оне перспективе, не из оног угла гледања, како је то АБН предавао својим студентима.
Град Отранто стварно постоји у Италији, заправо Јадранско море почиње једним узанијим делом који се зове Отрантска врата, или Отрантски теснац; хм, стара тврђава, тамо, донекле личи на поједине куле Калемегдана;
у роману, у малој краљевини Отранто, после једног од крсташких ратова, часни краљ Алфонсо Добри (Alphonso the Good) настрада тако што га отрује зли Дон Рикардо; ово успе, можда зато што је Дон Рикардо обећао Светом Николи (да, свецу, на небу…) да ће материјално да помогне Цркви, наиме, финансираће изградњу једне цркве и чак два манастира; па, рекло би се да је светац ово прихватио, али уз једно мистично пророчанство. Много година касније, али ваљда још увек у дванаестом веку, Дон Рикардов потомак, зли краљ Манфред нада се да власт пренесе једног дана на свог сина Конрада, и на још даље потомке, дакле, да се његова лоза одржи; али, натприродне силе активирају оно пророчанство, Манфред буде оборен, а један скромни момак попне се на власт, а на крају се небеса отварају и Свети Никола потврђује, кроз облаке, да је на престо сад дошао праведни, истинити наследник.
Карактеристични, препознатљиви призор из Отрантског замка је онај кад на Конрада, несуђеног наследника, падне један гвоздени шлем (кацига), део дакле витешког оклопа, и то са украсним црним перјем, али натприродно огроман, гигантски, страховито тежак, који се ту материјализовао из ваздуха, и згњечи га, тако да Конрад остаје на месту мртав. Тиме је лоза Манфредова пресечена.
Дража даје свој поглед на тај готски хорор-фантази роман, и даје обиље информација о писцу, итд. Наднаслов је тешко разумљив (“Пут до канона”), а наслов је поприлично укриво испао (“Родоначелник готског романа на српском”, то би могло свакојако да се схвати; на пример, могао би неко помислити да то значи да је тек сад, по први пут, на српском; али, колико знамо, Отрантски замак je и раније објављиван на српском, али нисмо сигурни кад; колега Огњановић ће то боље знати него АБН).
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-01-13-D-Igroshanac-o-H-Volpol-Otranto.JPG)
Само да прецизирамо, тај роман није научна фантастика.
Није научна фантастика. Није.
Али јесте имао велику улогу у историји енглеске књижевности.
(2) Такође у истим новинама, у истом прилогу, али на стр. VII, Алексај Кишјухас опширно говори о сада модерном појму “лажне вести“ – „фејк њуз“ (fake news), али, у том контексту, главнину првог ступца (и слику, у средини) посвећује оном Орсон Велсовом блефу са радио емисијом, 1938. године, о тобожњој инвазији Марсоваца.
(3) … а на стр. 16 прича се, да се по Београду можда постављају камере за такозвани интелигентни видео-надзор.
(4) И опет нешто за хорористе, у “Политици” (требало је раније да вам јавимо… пардон…) на стр. 6-7, под насловом “Монструми су моја фамилија”, интервју, режисер Гиљермо Дел Торо,
-- да ли је тај Облик воде нешто као Чудовиште из Црне лагуне?? (Creature from the Black Lagoon, 1954) --
али, гле, ту је и научна фантастика, наиме, Франкенштајн, и слика Франкенштајновог створа, и наведено је да Дел Торо “за књигу Мери Шели о Франкенштајну каже да је најбитнија у његовом животу”.
(5) Промаче ли – учинило нам се – нека вест да је руску војску негде тамо на Блиском Истоку (енгл. Middle East) напао рој наоружаних дронова?
Рој дронова?
Дакле, летећих робота? A drone swarm?
Од оног Теслиног даљински контролисаног бродића на базену у парку – далеко стигосмо…
То би било то, за данас. -- Срећни празници свима, срећна и српска Нова година, онима који је славе!
-
Заборависмо јуче:
(6) у овом сад “Данасу”, на стр. (римски број) X, имате, под насловом “Смрт банди, слобода Југославији” информацију, потписује К.Л.Д, да ће роман Марка Видојевића (средње слово не знамо) Е баш вам хвала бити објављен и на словеначком језику.
и (7) да ли је сад 50 година од филма 2001: одисеја у свемиру?
Па, немогуће… па, није ваљда прошло… пола века?!!
-
Александар Б. Недељковић
Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет, Катедра за англистику
КАКО МИСЛИТИ ИСТО ШТО И СВИ ОСТАЛИ: ПРИРУЧНИК ЗА ДОДВОРАВАЊЕ ЧАРШИЈИ
Апстракт: циљ нам је да размотримо шта значи подела на „високу (елитну, озбиљну) књижевност“ и на „жанрове фантастике“ који су наводно „популарна, масовна, забавна, тривијална књижевност, субкултура“. Наше објашњење, до кога долазимо, било би, да неки књижевници искрено верују у такву поделу, али, неки други не, него само рачунају да се тако придруже доминантној парадигми. Размотрићемо и необични појам „књижевна фантастика“ као и шаљиво-озбиљни појам „академитис“ који се недавно појавио.
Кључне речи: висока књижевност или фантастика
„ИМАМ СИМПАТИЈА И ЗА ВАС“. – Дешава се, кад буде књижевно вече, или неки други разговор о књижевности, да неко од учесника крене са својим виђењем поделе књижевности, овако: да се књижевност дели на високу, и, жанровску. Недавно, крајем пролећа године 2016, у Београду, у такозваној Римској дворани код Калемегдана, један наш чувени књижевник ((( фуснота 1: Његово име добро памтимо, али нећемо казати, из разлога поштовања. ))) је то рекао, на вишедневном скупу баш љубитеља фантастике, научне и друге, овим речима (цитирамо приближно, по сећању): „Морамо имати у виду, наравно, пре свега високу књижевност, али ја имам пуно наклоности и симпатије и према вама у жанровима фантастике“.
Хвала му.
Та његова реченица је наша тема, јер, заслужује помнију анализу.
Постоји, дакле, висока књижевност.
Али он има симпатије и према нама. У жанровима фантастике.
Тиме нас је он, у суштини, обавестио да су жанрови фантастике ниска књижевност. Дало би се претпоставити да је са тим циљем и дошао на наш вишедневни скуп.
Касније је један студент драматургије, који је присуствовао том скупу, Михајло М. Витезовић, поменуо да је била збуњујућа изјава о подели књижевности на озбиљну и жанровску, јер онда је и Хомерова Одисеја, која је препуна фантастичних елемената, безвредна књижевност.
ВИСОКА КЊИЖЕВНОСТ. – Термин „висока књижевност“, тако употребљен, није од јуче. Поједини добронамерни посматрачи приметили су још пре знатног броја година да се тај термин користи да се омаловаже и одбаце (оправдано, или не) поједини жанрови. Тако, на пример, критичар Васа Павковић је још 2005. године указао на овај проблем:
почетак цитата:
Много што шта у српској књижевности није на правом месту, па тако не чуди ни што је место тзв. жанровске литерартуре сасвим недефинисано. Довољно је упутити поглед према суседној хрватској белетристици па се сетити колико су, с правом, цењени један Горан Трибусон или Павао Павличић. Потоњи је још у време постојања Југославије, за један од својих слабијих кримића, „Вечерњи акт“, добио и НИН-ову награду, док су у српској књижевности писци који пишу „из жанра“ по правилу персоне нон грата.
Зашто је то тако?
Зато што и у жанровској области о месту писца и његовог дела у овдашњој јавности најчешће одлучују, бар што се медија тиче, они који су с литературом повезани пупчаном врпцом факултетске каријере, што по правилу подразумева, избегавање не само жанровске књижевности него и било чега другог што искаче или одскаче из, односно од тзв. високе књижевности. (Павковић 2005: II)
крај цитата.
Потом у свом чланку Павковић набраја неке ауторе који, по њему, заслужују пажњу. Али, ако нас сећање добро служи, овај његов покушај пре више од десет година није донео неке велике резултате, ситуација ни данас није боља.
Није у питању само нека провинцијалност Србије, и у Немачкој постоји израз „висока литература“. То они кажу „хох-литератур“, Hochliteratur, а на Интернету је дефинишу као ону која је као таква препозната „у школи, и науци; супротно је тривијална литература“. (види: висока литература)
Наравно, мора се признати истина, да велика већина дела научне фантастике, и књижевне и филмске, јесте веома лошег квалитета, и јесте тривијална; али, и у другим областима је тако. Ово је познато као Стерџенов закон: „Деведесет посто научне фантастике је лоше, али деведесет посто свега је лоше“. ((( фуснота 2: Тако је то формулисао СФ писац Теодор Стерџен (Theodore Sturgeon) негде око 1951. године. Али, нешто слично рекао је још писац Радјард Киплинг, око 1890. године: „Четири петине свачијих радова мора бити лоше, али због оног преосталог, доброг, исплати се трудити се“ (превод наш). )))
Треба увек имати на уму не само лоше и осредње, него и оно што је, у жанровима фантастике, најбоље; не одбацивати in toto целе жанрове.
ОЗБИЉНА КЊИЖЕВНОСТ. – Неки други деле књижевност овако: на озбиљну, и жанровску.
То наравно имплицира да је жанровска неозбиљна.
Најновији пример таквог става налазимо, не на српској, него на енглеској књижевној сцени. Наиме, канадски и британски писац епске фантазије Стивен Ериксон (то му је псеудоним) боравио је у Београду као гост на манифестацији „Беокон“ која је позајмила име од некадашњих београдских годишњих конвенција научне фантастике, али је данас, под окриљем јапанске Сакурабане, углавном конвенција игрица, фантазије и костимирања, косплеја. Том приликом Ериксон је дао и интервју. Нисмо сигурни колико је превод добар и није ли скраћиван (утолико пре што у тексту има и очигледних словних грешака), али, на основу онога што у тексту видимо, стекли смо утисак да се Ериксон помирио с тиме да научна фантастика није озбиљна књижевност – а ипак се понекад бави и њом:
(питање новинара) Да ли је епска фантастика на неки начин савремена бајка?
Ериксон: Нисам сигуран. Ако се књижевност посматра као једно дрво, бајке и фантастика су његово дебло. Корење тог стабла су легенде, фолклор и митологија. Разни жанрови попут озбиљне књижевност (sic), научне фантастике су у суштини гране тог стабла. Многи читаоци тако почну од грана и онда се спуштају ка деблу. Неки се зауставе на средишту дебла које је епска фантастика, а неки наставе дубље да истражују корење свега тога: митове, легенде и бајке. Наравно, у епској фантастици има у елемената (sic) бајки и фолклора, али не може се повући знак једнакости. ( … )
(питање новинара) На чему тренутно радите?
Ериксон: Управо пишем научнофантастични роман. Не бих да залазим у детаље, али мислим да ћу га завршити у фебруару. А онда се опет враћам епској фантастици.
У овој његовој метафоричној слици књижевности као дрвета, озбиљна књижевност је једна грана, и само та је озбиљна, а (морамо закључити) све остале гране, па баш и научна фантастика (коју он изричито помиње) су неозбиљне. Интересантно је да он јасно каже да ће написати један роман у СФ жанру, а онда се вратити епској фантастици, што би значило, вероватно: фантазији мача и врача, хероја на коњу, итд.
ВРЕДНОСТ, ТУЖАН КРАЈ, И ПОРУКА. – Централно питање науке о књижевности, а то је аксиолошко питање, питање у чему се састоји вредност књижевног дела, никада неће бити до краја решено; природне науке ту немају посла, јер немају шта да измере или сниме, а друштвене науке могу само да трагају за неким интерсубјективним консензусом већине компетентних читалаца. Па, чак и ако хрватски колега Владимир Бити посвети у свом Појмовнику сувремене књижевне и културне теорије чак девет целих страница ситног збијеног текста појму „вриједност“, опет ништа није тиме решено. (Бити 2000: 553-562) ((( фуснота 3: Додајмо да Бити уопште нема одредницу „знанствена фантастика“ коју бисмо у једном хрватском лексикону могли очекивати. Нити одредницу фантастика, нити фантазија. Нити научна фантастика. )))
У некој далекој будућности, ако нека веома нетрпељива верска или политичка група освоји свет и, коју стотину година након тога, кад учврсти власт, једноставно спали сву нашу књижевност и уметност, што би итекако могло да се деси, тада ће бити све заувек „решено“.
Међутим постоје људи који су већ сада сасвим сигурни.
Наиме, један наставник српског из једне школе, својевремено, пре тридесетак година, нам је рекао, дефинитивно, у чему се састоји књижевна вредност; дао је формулу јасну, једноставну и коначну, незаборавну. Он је то набројао; вредност књижевног дела чине следећи елементи: „психологија ликова, лепи описи природе, тужан крај, и порука“.
Не, он се није шалио, нимало, он је то рекао сасвим озбиљно.
КВАЛИТЕТ ЧИТАЛАЦА. – Један говорник на поменутом скупу у Римској дворани ((( фуснота 4: И опет, забележили смо име, али нећемо казати. ))) нас је обавестио да просечни жанровски читалац „не изазива себе“ читањем разних дела, из разних епоха и жанрова, и не зна шта је то хетеротопија, него, чита само исто па исто, свој жанр и ништа друго, зато је то мање квалитетан читалац.
Дакле он је дошао да нас обавести да није у питању само лош квалитет наше литературе, жанровске, него и лош квалитет нас, жанровских читалаца.
Наравно постоје читаоци разних ступњева образовања, знања, интелигенције, начитаности, различитог друштвеног и економског положаја, националне, верске и политичке припадности (ако је имају), итд, али, да ли је то неизбежно у вези са жанровима? Или су жанрови ипак донекле и ствар индивидуалног интересовања за ову или ону тематику? Ово је питање које би се могло, у друштвеним наукама, проучавати. Шта читају (и које филмове гледају) најшколованији, најинтелигентнији, најбогатији, или – најпоштенији? Мушкарци, и жене? У СФ фандому, годинама се понављала теза, наводно заснована на неким статистикама, или напросто на спонтаном утиску, да научну фантастику читају углавном одлични ђаци, и, више дечаци, него девојчице.
МИ КАО СОЦИЈАЛНА ПОЈАВА. – У Београду, на Филозофском факултету, на Одељењу за етнологију и антропологију, пре неколико година посвећена је пажња научној фантастици као социјалном феномену. Били смо на једном њиховом научном скупу, који је био назван „Наш свет, други светови; антропологија, научна фантастика и културни идентитети“, 11. децембра 2009. године; програм са апстрактима на српском и паралелно и на енглеском објављен је као мала засебна публикација (Жикић 2009). Наредне године објављен је и зборник са ове корисне и важне конференције (Жикић 2010).
Али морамо схватити: они су антрополози, проучавају нас, припаднике разних фандома фантастике, као социјалну појаву, као примерке или узорке за друштвену анализу. Последњи од учесника на конференцији тог дана, професор Данијел Синани, довео је нас фантастичаре у контекст разних квази-религиозних култова који чекају ванземаљце итд; а објавио је касније и књигу о овоме, са помало ироничним насловом НЛО религије (Синани 2014).
Свака фантастика, па и СФ, несумњиво постоји и као друштвена појава, коју антрополози имају право да проучавају. А у фандому наравно има и доброг, и лошег.
АМБИГУИТЕТ. – На поменутој конференцији фантастике у Римској дворани, чули смо да је за једно своје дело, наводно „препуно амбигуитета“, писац Казуо Ишигуро наводно дао изјаву отприлике у смислу, „плашим се да ово не буде схваћено као научна фантастика…“ па му је јавно одговорила списатељица научне фантастике али и фантазије Урсула Ле Гвин, изгрдила га.
Додали бисмо да термин „амбигуитет“ звучи веома академски, али заправо није особито користан за вредновање СФ књижевности; јер, ако у неком прозном делу на крају не знамо шта се десило, од неколико понуђених могућности, и да ли се уопште ишта десило, него је све магла и нејасноћа, то не мора бити допринос књижевној вредности, поготову не у научној фантастици; ако књижевник вешто ствара нејасноћу, спретно замути воду, то је можда доказ његове личне вештине, али, зашто би то читаоца интересовало. У аксиолошком погледу, амбигуитет је, барем нама, прилично ирелевантан. Али јесте противан суштини СФ жанра, који је сазнајни, когнитивни жанр, фундаментално усмерен ка жељи за знањем. ((( фуснота 5: Суштински основни став љубитеља научне фантастике био би: желим да знам! На енглеском то би било, I want to know! на италијанском, vorrei sapere! )))
ИЛИ ПОПУЛАРНА (СУБКУЛТУРА), ИЛИ УМЕТНИЧКА. – Београдска професорица Тања Поповић и њених петоро сарадника у свом итекако значајном и корисном Речнику књижевних термина дају преглед многих мишљења и ставова, при чему се не опредељују увек за само једно мишљење као најбоље, па, између осталог, у свом интересантном и богатом чланку ФИКЦИЈА (Поповић 2007: 219-220), нуде поделу на „две велике групе: популарну фикцију или забавну књижевност (нпр. научна фантастика, детективски роман)“, то би било једно, а као супротност наводе, не оно што би било логично – непопуларну и досадну, него, „уметничку фикцију (нпр. романи М. Пруста и В. Вулф)“. ((( фуснота 6: Узгред, додајмо да је баш у тој одредници, на тој страници, у првом ступцу сакривен један изузетно важан податак, а то је, колику дужину мора имати прозно дело да би се могло сматрати за роман. Тања Поповић и њени сарадници заслужују сваку похвалу зато што су овај податак, који се иначе у теоријама књижевности јако ретко и тешко налази, унели у свој Речник. То је нама важно. А о питању да ли су Марсел Пруст и Вирџинија Вулф врхунска књижевност али непопуларна и досадна, нећемо се изјашњавати! )))
Ово треба сагледати у контексту њиховог предговора, који је итекако релевантан за нашу тему, а где они кажу: “популарна дела махом се крећу у оквирима жанр литературе, детективских романа и научне фантастике, а главни догађаји одвијају се у субкултури” (ibid, стр. 5).
ВИСОКА (ЕЛИТНА) И НИСКА (ПОПУЛАРНА, МАСОВНА, КИЧ); ГЛАВНИ ТОК, И ГЕТО. – Такође у Речнику књижевних термина проф. Тање Поповић и њених сарадника, али у чланку ПОСТМОДЕРНИЗАМ (ibid, 557-559), поново искрсава подела на две културе, наиме помиње се “однос између високе (елитне) и ниске (популарне) културе” у контексту тврдње да се “у постмодернизму појачава занимање за масовну културу и кич” (ibid, 559). Елитна, то би значило: за оне најшколованије, најинтелигентније, итд.
Слична овоме је, у фандому деценијама помињана, подела на главни ток књижевности (енгл. mainstream) и гето (ghetto) у коме, одбачени од професора и критичара, изопштени, презрени, таворе СФ писци.
ГРАНИЦЕ ИШЧЕЗАВАЈУ. – Поједини добронамерни људи покушавали су да бране жанровску књижевност тако што ће тврдити да границе између жанрова постепено ишчезавају. То је једна стратегија одбране. Тако, на пример, београдски писац, преводилац и издавач (претежно хорориста; имао је и СФ приче) Горан Скробоња дао је у марту 2016. године обиман интервју у листу “Данас”, где је ова тврдња истакнута већ у наслову, дакле као најважнија: “Бришу се границе између жанра и главног тока”. (Скробоња 2016). Али, то, иако је добронамерно, и садржи неке елементе истине, ((( фуснота 7: на пример, постмодернизам је понекад настојао да постане богатији тако што ће преузети поједине слике и мотиве из СФ ))) у основи ипак није тачно; рецимо, најбољи СФ филмови 2016. године (Долазак, енгл Arrival; и, филм Путници, енгл. Passengers) јесу научна фантастика, баш СФ, ту се никакво замућивање њихове жанровске припадности није догодило. Не; границе између жанрова не ишчезавају. Не бришу се, не нестају, нити се замућују.
КЊИЖЕВНА ФАНТАСТИКА. – То је термин који се, током година и деценија, повремено појављује: не често, али упорно, истрајно. Најновији пример је серија годишњих алманаха, које уређује Драгољуб-Дража Р. Игрошанац, а који носе управо тај наслов: Књижевна фантастика. Досад су изашла три, наиме, за годину 2014, 2015. и 2016. То су књиге са причама из разних жанрова фантастике, и са чланцима и интервјуима итд. о тој области. (Игрошанац 2014) Али шта значи тај термин, шта је, заправо, књижевна фантастика? Ово није лако одредити, али је интенција прилично јасна: то би била проза у неком од жанрова фантастике, али тако квалитетно писана, да јој је немогуће урезати жиг кича и шунда, тривијалности. То као да се односи више на изведбу, него на садржину, па је усмерено отприлике ипак мање у корист научне фантастике (која је когнитивни жанр, који постоји углавном ради своје буквалне научне садржине), а више је у корист фантазије, чија основна карактеристика треба да буде лепота, дакле, једна естетска категорија. Појам „књижевна фантастика“ требало би, вероватно, да буде превасходно естетски усмерен, а не садржински. Као пример могли бисмо навести многе врло лепе кратке фантазијске приче српске списатељице Тамаре П. Лујак.
За хорор ту вероватно нема много места, зато што није усмерен на лепоту, него на монструозност и гнусобност, ужас и огавност, и што је ужаснији и грознији, то је „бољи“ унутар својих сопствених критеријума, хорористичких.
Нагађамо да би идеална књижевна фантастика била меланхолична фантазијска прича о принцези која борави млада поред неког дивног чистог језера а године јој пролазе у сањарењу о принцу који ће доћи по њу; али ако ви поставите буквална питања о њеном материјалном и политичком положају, и, на пример, да ли она иде понекад код зубара – па, ви сте онда као писац промашили, пали сте у баналности и конкретности, то вам више није књижевна фантастика. Опет, могуће је да са овим нашим нагађањем нисмо у праву, а у сваком случају приче које Игрошанац, као уредник, јесте објавио у та три алманаха, не уклапају се у ову нашу дефиницију. Морамо закључити да заправо не знамо шта је то књижевна фантастика. (Али знамо да није филмска.)
АКАДЕМИТИС. – Овај нови, сатирични и шаљиви термин пробио се у јавност на тренутак, кроз једну полемику у којој је академик Василије Ђ. Крестић врло оштро критиковао једног учесника на јавној сцени српске политике и културе, редовног професора (поменућемо само иницијале: Р. Љ). Академитис је „опасна болест“, жеља да се по сваку цену уђе у Српску академију наука и уметности; „превелика тежња појединаца да постану чланови САНУ“, каже Василије Крестић. Импликација је, да неки људи покушавају да се учлане иако то својим научним или уметничким доприносом не заслужују. (Крестић 2016)
Да подсетимо, САНУ има највиши могући ступањ независности од сваког српског политичког режима, и врло јак положај и утицај, што је у принципу добро, јер не мора да слуша никакве команде власти нити потпада под корупцију и диктатуру неких друштвених група; то је једина академска институција на државном буџету која, колико знамо, не подлеже никаквој акредитацији; и једина у коју се прима само ако добијете гласове већине чланова тог одељења, дакле није оно као код вашег запослења на неком државном факултету, да ви можете да тужите, мада са слабим изгледима на успех, ако испуњавате све услове конкурса а не приме вас; него, једноставно академици не морају да вас приме; у суштини то се своди на метод који се зове кооптирање, наиме, они који већ седе унутра одлучују, сасвим суверено, кога ће примити, и да ли икога, па зато и могу (ако желе) да примају увек само своје истомишљенике, па и да репродукују, кроз генерације, вековима, исте своје погледе на свет. Као мала али врхунски угледна краљевина. То не мора бити лоше; штавише, може бити веома добро и корисно, и оправдано! Не морају да се сагну и прихвате разне ефемерне, тренутне моде, а нарочито не оне из западног света. Могу да остану вековима отпорни на разне помодне глупости. (Али су поједина одељења, управо она политички и национално најосетљивија, баш сада спала на врло мали број чланова, дакле озбиљно су попустила.)
Неки писци који се надају – а многи се, макар потајно, надају – да једног дана буду примљени у Одељење језика и књижевности, дакле да постану књижевници академици, рачунају да је то малтене и гаранција да ће бити много хваљени а скоро никад критиковани јер се нико неће усудити да им се замери (мада се рецимо Светлана Слапшак усудила казати да је Добрица Ћосић лош писац; Слапшак 2017). У тој нади, они покушавају годинама, деценијама, да до најситнијих детаља моделирају себе тако да буду максимално блиски владајућој парадигми, па ако им се учини да у том циљу треба и да одбаце научну фантастику сасвим – одбациће је, без оклевања. Током знатног броја година, стекли смо утисак да је тај својеврсни, анти-СФ „академитис“, веома реалан. Он постоји. Хвала академику Крестићу, што нам је указао на појаву, коју је он, додуше само у шали, тако назвао. Академитис утиче на национално и књижевно понашање стотина књижевника, који живе у нади, „можда ће узети и мене...“, иако ће стварно бити примљен можда само по један у сваких неколико година. За дописног члана, да би можда касније био промовисан у редовног.
Додајмо да је у тој области још увек присутна огромна сен Добрице Ћосића, који је био доследни антиевропејац, антилиберал, и антизападњак (о томе смо већ писали, и изнели доказе; видети Недељковић 2015, и, Стевановић 2014) а био је годину дана и председник Југославије; па је вероватно да неки људи мисле да ће се лакше учланити ако се изјасне, и на политичкој сцени али и у својим књижевним делима, оштро против Европске Уније и против НАТО пакта; то јесте ефемерна политичка тема, никако не за вечност, али, неки можда мисле да је баш то она права улазница, она која побеђује; а уз то некако природно иде да буду и духовно дистанцирани од научне фантастике, која је у српским утицајним круговима традиционално доживљавана као претежно западни, амерички и капиталистички феномен. Али заправо можда уопште није истина, да таква гледања преовлађују у САНУ! Али неки људи имају утисак да таква гледишта преовлађују тамо, и равнају се по томе.
Ако треба из наводно виших духовних разлога да оспоравају и Дарвинову теорију еволуције, оспораваће је (неки појединци оболели од академитиса), иако добро знају да је тачна, истинита, доказана.
Не знамо да ли је тако у ХАЗУ – Хрватској академији знаности и умјетности. Не располажемо никаквим сазнањима о томе.
Опет, уопште није истина да је већина чланова САНУ против науке, и против Дарвина! Додајмо, Српска православна црква је, у саопштењу за јавност Светог архијерејског сабора од 26. маја 2017, посветила један пасус од 109 речи том питању, и изјаснила се да у ту свађу није ни требало нико да нас увлачи; почетак и крај тог пасуса гласе: „Сабор је размотрио и један излишан и у суштини бесмислен проблем ( … ) али са напоменом да нам читава та распра, без обзира на њихове намере и замисли, уопште није била потребна“.
Узгред, ако се једног дана Србија учлани у ЕУ и у НАТО пакт, тада можемо очекивати један период забуне и пометње, а онда, многа претрчавања на ту страну чаршије.
ДА ЛИ СВАКО КЊИЖЕВНО ДЕЛО ПРИПАДА НЕКОМ ЖАНРУ. – Ако неко чита роман Огњем и мачем Хенрика Сјенкевича, и Толстојев Рат и мир, па Андрићеву На Дрини ћуприју, па Ајванхо Сер Валтера Скота, и роман Џејмса Клавела Шогун, о старом Јапану, дакле историјске романе – зар и то није жанр? Зар историјски романи нису један жанр? Сјенкевич, Толстој, Андрић, Валтер Скот, су наравно жанровски писци. Али, у жанру историјских романа. Могуће је да свако књижевно дело, свих времена и народа, без изузетка, припада неком жанру. Па ипак, кад се каже „жанровски писци“, не мисли се на ове поменуте, нити на Црњанског и његове Сеобе, нити на академика Стевана Јаковљевића и његову Српску трилогију. Из неког разлога, само за неке жанрове се каже да су жанрови.
ХВАТАЊЕ ЗА КАРИЈАТИДЕ. – Ово је интерна шала, позната у науци о књижевности. Наиме да би ваш научни рад (у тој области; Literaturwissenschaft) био значајан, добро је да се односи на неке ауторе који су значајни: несумњиви класици, неоспорни дивови књижевности, дакле истичу се као каријатиде. Тиме сте ослобођени потребе да доказујете да је неки писац или жанр важан, и да је неко одређено дело значајно. То вам је плус. (Али је велико питање да ли ћете ишта ново и свеже имати да кажете о њему, тј. о нечему што је већ много пута проучавано. То је минус.) Али, у СФ жанру има веома мало несумњивих и општепризнатих канонских дела, па зато они који хоће да иду на сигурно, избегавају СФ као тему за неке своје битне (у каријери) радове. Између осталог и зато да не би морали вечито да бране тај жанр од оптужби да је тривијалан! Повремено неко од проучавалаца има нешто аутентично ново и вредно да каже о већ добро проученим дивовима књижевности, можда да начини неку нову, модернију, обухватнију синтезу (знамо за неке заиста вредне такве резултате, одличне), али, то се не догађа често.
Ниједан српски писац није својим СФ делима постао каријатида; академик Борислав Пекић је био близу, али његова три СФ романа, ((( фуснота 8: Беснило (1983), 1999 (1984) и Атлантида (1988) ))) иако су квалитетно и амбициозно писани, пуни културолошких референци итд, нису добри као научна фантастика, немају јак СФ новум; а то и нису његова главна дела.
ЗАКЉУЧАК, ДА ЛИ САРАЂИВАТИ СА ОНИМА КОЈИ НАС ОМАЛОВАЖАВАЈУ. – Ако се запитамо, као Владимир Иљич Лењин, „Шта да се ради?“, одговор би могао да буде следећи.
Неки учесници у књижевном и академском животу искрено верују да је свака фантастика неозбиљна и мање вредна или безвредна, и да се књижевност дели на високу и на жанровску, па кажу часно оно што заиста мисле, то је њихово право уверење.
Али неки други (надајмо се да их није велики број), „мисле“ (тј. јавно кажу) о научној фантастици не оно што стварно мисле, него стриктно оно што ће им бити најкорисније за њихову каријеру. Или што су, напросто, више пута чули да је неко утицајан рекао. Такви су неискрени, и само гледају да позиционирају себе у високу књижевност, а не у ниску; у ону елитну, а не забавну. Да ли је стварно научна фантастика добра или лоша књижевност, то их, пре свега, апсолутно не интересује, а осим тога, и не знају; него их само интересује да постану респектабилни.
Наивно је мислити, да свакога на „арени прозе“ интересује истина. Неко је каријериста, калкулант, осматра који погледи су доминантни у чаршији, на којој страни је владајућа већина, и додворава се њој, да би био признат, добио награде, успео у својим циљевима. Тако то, понекад, бива; “So it goes”, као што гласи чувена напомена, рефрен малтене, у СФ роману Курта Вонегата Кланица 5.
Међутим, ми треба да видимо да ли можемо ипак нешто да постигнемо, неку позитивну сарадњу и са онима који нас гледају са висине.
Јер, и оспораватељ фантастике (без обзира да ли је искрен, или не) можда размишља да ли може имати неку корисну сарадњу и са нама; да ли треба да буде у добрим односима са једном књижевном маргином.
Па, кад он каже нешто као „Постоји висока књижевност, али, постоји и фантастика…“, ми треба да затражимо реч и да поменемо да и код Шекспира постоји фантазија, појављује се дух рецимо, у Хамлету, и три вештице у Макбету, а има много фантастике и у Хомеровој Одисеји, па, зар је Шекспир тривијална књижевност, кич и шунд; зар је Одисеја тривијална… и онда гледамо како он ретерира, како се дистанцира од својих сопствених генерализација. Добар пример биће нам енглески писац из седамнаестог века, по имену Џон Милтон, и његов Изгубљени рај. Или поменете да је у четрнаестом веку писао жанровски писац Данте Алигиери, чија Божанска комедија је препуна фантазије; зар је и он тривијалан? У дечјој књижевности, зар су Гуливерова путовања и Алиса у Земљи чуда тривијална књижевност, лоша, по квалитету нижа од – чега?
Они који одбацују све жанрове фантастике, ипак највероватније неће ударити на Шекспира, јер је превелики за њих; ни на Одисеју, нити на Дантеа, ни Милтона, а ни на Хакслија нити Орвела, јер би испали видно непаметни. – То нам је добра стратегија. Ето, на пример, памтимо, у Београду је својевремено критичар и теоретичар филма Ранко Мунитић умео у дискусији, у правом тренутку, да се позове на Хомерову Одисеју, вероватно да би неким појединцима постало јасно да не могу да омаловаже баш сву фантастику као тривијалну.
Ову игру морамо да настављамо стрпљиво, вековима, без наде да ће ту ишта битно да се промени, али, и без одустајања, или нервирања. И треба стрпљиво да градимо све што најбоље можемо, у књижевности. Знамо за поједине колегинице и колеге у академском простору који су се одлучили да покушају да подаре дигнитет једном жанру на који се често гледа са висине – научној фантастици. Али то је живот подвига, несебичан и храбар, битка без краја, вечити рат без шансе да се оствари нека коначна победа, да се неразумевање икад коначно превлада.
Литература
Бити 2000: Владимир Бити, Појмовник сувремене књижевне и културне теорије. Загреб, Матица хрватска.
висока литература: <https://de.wikipedia.org/wiki/H%C3%B6henkammliteratur>, или (лакше је пронаћи) Hochliteratur
Жикић 2009: Бојан Жикић, уредник, Наш свет, други светови; антропологија, научна фантастика и културни идентитети. (Програм научног скупа одржаног 11. децембра 2009. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду, у свечаној сали „Драгослав Срејовић“; садржи само апстракте, али паралелно на срском и на енглеском.) Београд, Филозофски факултет.
Жикић 2010: Бојан Жикић, уредник, Наш свет, други светови; антропологија, научна фантастика и културни идентитети. Београд, Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета и Српски генеалошки центар.
Игрошанац 2014: Драгољуб Игрошанац, Књижевна фантастика, алманах 2014. Београд, Чаробна књига. (слично и за 2015. и 2016. годину)
Крестић 2016: Василије Крестић, Академитис је једна од опаснијих и неизлечивих болести (писмо читаоца, у рубрици “Реаговања”, поводом текста Р. Љ. “Куси мемоари” од 3. новембра 2016). Београд, дневни лист “Политика”, 7. новембар 2016, стр. приближно 20 (нема пагинације).
Недељковић 2015: Александар Б. Недељковић, Књижевно-вредносне последице немогућности излагања целе историјске истине у српској националној књижевности. Саопштење на међународном научном скупу. Српски језик, књижевност, уметност, зборник радова са IX међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (24-25. X 2014), књига II, Рат и књижевност. Крагујевац, ФИЛУМ, стр. 105-115
Павковић 2005: Васа Павковић, Од кримића до фантастике. Београд, дневни лист „Вечерње новости“, 5. октобар 2005, прилог „Културни додатак“, стр. II.
Поповић 2007: Тања Поповић, Речник књижевних термина. Сарадници Александар Бошковић, Наташа Марковић, Предраг Мирчетић, Дијана Митровић и Александар Стевић. (Средње слово не знамо ни за кога од њих.) Београд, Логос арт.
Синани 2014: Данијел Синани, НЛО религије. Београд, Филозофски факултет.
Скробоња 2016: Горан Скробоња, Бришу се границе између жанра и главног тока (интервју, разговор водила Амалија Комар). Београд, дневни лист „Данас“, 12. март 2016, уметнути прилог „Недеља“, стр. X (римско десет).
Слапшак 2017: Светлана Слапшак, Част Срба у рату браниле су жене. Београд, дневни лист „Данас“, 19. јануар 2017, стр. 19.
Стевановић 2014: Видосав Стевановић, Зашто сам оживео грофа Дракулу. Интервју водио новинар Бране Карталовић. Београд, дневни лист “Политика”, 6. децембар 2014, Културни додатак, стр. 3.
Summary
Aleksandar B. Nedeljković
How to Think the Same as Everybody Else: a Manual for Servility to the Prevailing Views
Our aim is to consider whether literature should be divided (as we sometimes hear) into “high (elite, serious) literature” and the “genres of the fantastic” which are, supposedly, “popular, entertaining, trivial, literature for the masses, subculture”. We arrive at the conclusion that some literati sincerely believe in this division, while some others merely calculate to join the dominant paradigm, so as to promote their career. We shall also consider the peculiar term “literary fantastic writing”, and a partly-joking, partly-serious term “academitis” (as if it were an illness) which appeared recently.
(биографија)
Александар Б. Недељковић (1950) недавно је отишао у пензију као ванредни професор енглеске књижевности. Већ више од 35 година се бави проучавањем и превођењем научне фантастике. Превео је више од 70 књига углавном СФ, популарне науке, и политичких.
-
Цењени ,
уз данашњи “Блиц” ви, на киоску или у самопослузи, добијете и књижицу, која је са две капи лепка залепљена на прву страницу; формат је приближно 16 са 11 сантиметара, дакле, нешто мања од А5; има 64 странице што је, гле, тачно 4 штампарска табака; плус, корице.
Читаоци “Блица” већ су се навикли на те повремене, као, поклон-књижице, штампане ћирилицом, којих је досад било ваљда преко стотину. Обично то буду бајке, типа “Ивица и Марица”, или, кратке приче народне, или руских књижевника из давне прошлости (нема копирајта…) итд. Али сада се (колико памтимо) по први пут појављује едиција популарне науке. Али штампана је исто ћирилицом.
Наслов ове књижице данас је 1000 зашто, 1000 зато, свемир. Назначено је да је то “Блиц библиотека”. У импресуму на крају сазнајемо да је аутор Микеле Лауро; превод са италијанског Војин В. Анчић; издавач (то је ипак латиницом) IKP Evro Book;
тираж 84.000 примерака (ех то нас подсећа на ону некадашњу Југославију).
Корица је у веселим бојама, са астронаутом и малим ванземаљцем, и баш лепо изгледа, можете је видети на:
https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/nova-poklon-edicija-uz-blic-1000-zasto-1000-zato-od-15-januara-svakog-ponedeljka/jhhvkdp (https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/nova-poklon-edicija-uz-blic-1000-zasto-1000-zato-od-15-januara-svakog-ponedeljka/jhhvkdp)
Лепо је, весело, и забавно илустрована, сасвим прихватљива за децу. Илустрације су у боји, нешто од тога су фотографије а нешто цртежи, а на многим страницама је у горњем углу нацртан (у колору) један као миш интелектуалац са оловком и наочарима. Има ту једно стотинак питања, и одговора, а одговор се обично састоји од неколико кратких и јасних реченица. Додате су и занимљивости које не почињу питањем, него су само информације; на пример, на стр. 34, занимљивост: Земља је једина планета чије име не потиче ни из грчке нити из римске митологије. Текст није превише ситан.
Летимично смо погледали: научна истинитост текстова је прилично добра, трезвени су, паметни и углавном отприлике истинити, мада је понешто мало чудно формулисано, на пример, такође на стр. 34, “Зашто је Земљи потребан Месец”. Има ту понешто и из научне фантастике, на пример на стр. 37 о оној радио емисији у Америци 1938. године кад су многи слушаоци помислили да можда стварно долазе Марсовци.
Страница 25 је цела посвећена питању које је штампано мешовито, и латиницом и ћирилицом, овако: “UFO или НЛО?”. Чланак почиње овако: “Да ли постоје летећи тањири? Наука није успела да потврди нити да оспори постојање ванземаљских свемирских бродова” итд.
Чланак је илустрован сликом доброг ванземаљца из филма Е.Т. (E.T. The Extra-Terrestrial, 1982).
На крају чланка кажу ово:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Научна фантастика је веома заступљена у кинематографији због њеног утицаја на људску машту. То доказују успеси филмова, као што је “Е.Т.” (на слици је нежни ванземаљац, главни лик из филма), “Блиски сусрети треће врсте”, “Ванземаљац” итд.
КРАЈ ЦИТАТА.
За тај последњи филм, остајемо у дилеми који је то, заправо, филм, то јесте један мали минус, једна мала нејасноћа. (можда: Alien)
Оцена за овај чланак? У овако супер-супер-сажетој мини-едицији за децу? Па, десетка, отприлике! али не баш чиста десетка. Реално, десетка минус, ипак.
Укупна оцена за ову књижицу? За памет, изглед, квалитет, научну истинитост, позитивност приступа, трезвеност? Деветка или десетка, требало би целу књижицу прочитати аналитички, простудирати, па се одлучити. Одмерити. Али ту је негде! (Вероватније ипак деветка, због, рецимо, наслова “Све о сателитима” на стр. 27.) Препоручујемо! Свакако препоручујемо! (Ако данашњи “Блиц” није већ распродат!)
-
Ево дакле још понечег (после те одличне поклон-књижице) за данас.
(2) У “Блицу” на стр. 22 у рубрици “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков даје приказ једне антологије са 13 хорор-фантази прича, аутор Реј Бредбери, наслов Мрачни карневал, издавач у Србији је McMillan, година 2017. Ивков се веома сажето, али спретно и искусно формулисаним реченицама (да би у расположиви мали простор стало што више информација) осврће и на прошлост публиковања Бредберија код нас, гледа седамдесет година уназад.
Интересантна је реченица: “Друго, ово је једини, и то легални мали издавач који је објавио чак две књиге (Н)Ф писца Реја Бредберија”.
Једини.
И то, чак – легални.
Али се Ивков баца и у хумор, због једног ранијег, лошег превода Бредберијевог наслова “The Illustrated Man” што је неко код нас превео, погрешно, као “Тетовирани човек” па је то у фандому исмевано (јер, требало је превести: “Илустровани човек”).
(3) Данас у “Политици” на стр. 12, чланак са насловом:
“Архитектонска метаморфоза” Тарковског
(тако, са тим знацима навода), потписује новинар М. Сретеновић, али то је уствари разговор са једном женом архитектом по имену Александра Перић (средње слово не знамо) а која је код Задужбине Андрејевић објавила свој (ако смо добро схватили) мастер-дипломски рад “Тарковски – инспирација у архитектонском пројектовању”. Она настоји да пронађе уметнички и духовни смисао у начинима како је руски режисер Андреј Тарковски у својим филмовима приказивао зграде, урбане амбијенте. У том контексту, у трећем ступцу овог чланка се опширно разматра да ли је Тарковски у СФ филму Сталкер у туробним и нејасним амбијентима где пролазе протагонисти (у трагању за тајанственом Зоном) наговестио и духовна стања тих протагониста.
(4) Данас у листу “Данас” на стр. 5, велики чланак, потписује новинар В. Андрић, наслов:
Толкинов “Хобит” улази у допунску лектиру
наднаслов гласи “Новине у програму књижевности за основну школу и гимназију”,
а у чланку, у четвртом ступцу, се каже да ће негде у том систему школске лектире у Србији, ђацима бити понуђен и Толкинов Господар прстенова, прва књига.
-
U priručniku za dodvoravanje čaršiji dr. ABN-a može se pročitati da se naučna fantastika ovde često vidi kao zapadnjački žanr. Možda su ovde bili najvredniji oni koji su prevodili sf dela sa engleskog jezika? Zar na Istoku nije bilo i nema pisaca naučne fantastike? U bivšem SSSR-u i u današnjoj Rusiji, naučna fantastika je imala i ima svoje istaknuto mesto i to u samoj vlasti. Naučna fantastika u Kini doživljava procvat. Nažalost, ovde nije preveden nijedan kineski sf roman, a ima onih koji bi mogli da se upuste u to, npr. prof. Radosav Pušić.
-
Да, цењена Славо, видим да сте прочитали мој рад. Ви сте први читалац. То је добро! Ја се надам да ће још понеко прочитати.
Мени је 1974. године у Београду уништен комплетан тираж, 2000 примерака, већ штампане моје књиге Научно-фантастични филм, зато што је једна особа, политички утицајна, изјавила да је то капиталистички и ратно-хушкачки жанр. Са тим образложењем, књига је уништена. Срећом, сачувао сам један примерак. Али, не планирам да сад поново објављујем ту књигу... мени је важно да овај мој садашњи рад, који сам јуче окачио овде, буде читан.
-
Boban mi je pričao o tome, ali nikad se ne setih da vas pitam. Jel to jedini sačuvani primerak?
Otkud kod vas tako rano interesovanje za SF film? Ko je bio izdavač?
Imate li negde opisane detalje tog uništavanja tiraža?
Baš je zanimljivo i vredno sa svakog stanovišta da o tome nešto više kažete...
-
Poštovani ABN,
Taj neko ko je uništio Vašu knjigu teško da je znao nešto više o naučnofantastičnom filmu. Ali Vi ste ipak sačuvali jedan primerak i možete ga dati da ga pročita neko ko voli sf film, npr. dr Zoća Živković. Ali ima i onih tekstova i knjiga koji su uništeni zauvek, nema nijednog primerka. Ipak nije ni to tako tragično, jer se lako može zamisliti mogućnost i da piščev život, a ne samo njegova knjiga ili knjige, bude uništen. Meni jedino nije jasno kako nekoga mogu toliko da iznerviraju nečije reč da želi da ga likvidira, bilo društveno ili fizički. Možda se danas nekome može učiniti da ima više slobode, jer postoji Internet, pa svako može da piše, da ima svoj blog, ali oni koji vas ne vole će učiniti sve da taj blog izbrišu, da ga hakuju.
-
Славо, могао бих ја то и да објавим поново, али, у скромнијем тиражу. Али прошло је 44 године.
А тираж је уништен, не спаљивањем, не, него је цео продат у стару хартију. Да ли постоји још неки примерак, негде, затурен, заборављен? Можда.
Мићо, хвала на интересовању, и, ето, имам воље, скенираћу и поставићу овде изглед те књиге и неколико страница, да,
али, сада ми је заиста бескрајно хитније да неки појединци прочитају тај трипут одбијени рад који сам цео окачио овде, прекјуче, у коме директно одговарам на нека Либеатина питања са другог топика. Јер, ту се ради о неким најважнијим координатама нашег става према нашем жанру.
-
ja bih takođe rado video šta je abn pisao o sf filmovima pre 50 godina.
inače, evo dobrog početka za potencijalno dobar sf-horor film:
Novo otkriće: Na Mesecu pronađena mreža tajanstvenih tunela
Američka svemirska agencija (NASA) otkrila je tunele koji vode duboko ispod površine Meseca, za koje je procenjeno da bi mogli da budu idealni za novu lunarnu bazu.
IZVOR: RADIOSARAJEVO.BA ČETVRTAK, 18.01.2018. | 08:10
Reč je o tunelima koji su nekada davno nastali delovanjem lave, prenosi Express.
"S obzirom na njihovu veličinu, oblik, osvetljenje i geološko okruženje, reč je o dobrim kandidatima za lunarnu bazu", rekao je vođa istraživanja doktor Pakal Li.
Do otkrića tunela naučnici su došli proučavajući snimke površine, na kojoj su se mestimično videle rupe. Pokazalo se da su rupe zapravo otvori tunela, koji su nastali, najverovatnije, u vreme dok je na Mesecu još bilo vulkanske aktivnosti.
Oko Mesečevog ekvatora otkriveno je 200-tinjak sličnih otvora, a novi su uočeni na Severnom polu. U NASA-i smatraju da bi neki tuneli duboko mogli da kriju i smrznutu vodu, što bi u tom slučaju bilo veliko olakšanje za buduće misije na Mesecu, jer bi za putovanja mogle da raspolažu dodatnim prostorom i težinom.
Predsednik SAD-a Donald Trump naredio je NASA-i da pošalje tim astronauta na površinu Meseca.
"Naš sledeći korak trebalo bi da budu dalja istraživanja, da potvrdimo kako su ove rupe zaista ulazi u tunele te, ako jesu, sadrže li oni led", zaključio je doktor Li.
https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2018&mm=01&dd=18&nav_id=1348117
-
Хвала на информацији, др Гул . Ех бити у тим тунелима… али, у одговарајућим, безбедним, добро снабдевеним модулима, имати ваздух, воду, храну, енергију, итд, итд… центрифугални систем да нам барем повремено компензује за недовољно јаку гравитацију. Живети колико-толико нормално, тамо… на Месецу. Узгред, нешто за хорористе: the resident of Luna could be called… a Luna-tic… lunatic. Hmmm.
Е сад.
Ево скенова, укупно их могу окачити шест. Сад одмах два, и са следећим постом два, и на крају још два.
Да подсетим, мени је 1974. године у Београду уништен комплетан тираж, 2000 примерака, већ штампане моје књиге Научно-фантастични филм, зато што је једна особа, политички утицајна, изјавила да је то капиталистички и ратно-хушкачки жанр. Можда остаци тог менталитета постоје и данас; о томе говорим у мом раду који је пре шест дана, 14. јануара, окачен, комплетан, овде на овим вестима. А тираж књиге је уништен, не спаљивањем, не, него је цео продат у стару хартију. Двадесет година касније, 1994, ја сам докторирао из области СФ књижевности. Још неких (отприлике) десетак година касније, почео сам да предајем СФ књижевност студентима англистике на Универзитету у Крагујевцу.
Скенирао сам ових дана тај једини примерак који имам, а који нису успели да униште. Али је помало пожутео… Да ли бих сада, након 44 године, објавио идентично, репринт, друго издање? Не, у међувремену сам боље сагледао неке елементе, па би друго издање морало бити знатно измењено и допуњено. Али основни теоријски правци остали су исти.
Дакле овако изгледа предња корица:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-A-B-knj-N-fant-film-01-prednja-korica.GIF)
а овако изгледа задња корица:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-A-B-knj-N-fant-film-02-zadnja-korica.GIF)
-
Настављамо. Ово би била насловна страница:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-A-B-knj-N-fant-film-03-naslovna-strana.GIF)
а ево како изгледа прва страница главног текста:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-A-B-knj-N-fant-film-07-str-7-definicija.GIF)
-
Ово је садржај, прва страница:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-A-B-knj-N-fant-film-08-sadrzhaj-str-151.GIF)
и, најзад ово је друга страница садржаја; неће бити даљих скенова, то је то. Дакле:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-A-B-knj-N-fant-film-09-sadrzhaj-str-152.GIF)
-
једна особа, политички утицајна, изјавила да је то капиталистички и ратно-хушкачки жанр.
meni nije jasno zašto i dan-danas, skoro 50 godina kasnije, vi krijete IME TE OSOBE!?
dajte da čujemo ko je stajao iza tog inkvizitorskog čina.
što skrivate inkvizitore?
pored toga, vrlo mi sumnjivo zvuči to obrazloženje: naime, samo godinu dana ranije, pre vaše knjige, objavljena je FANTASTIKA NA EKRANU ranka munitića, u kojoj on obrađuje i čak i HOROR, daleko 'problematičniji' za komunjarsku 'estetiku' i nazore, a obrađuje i isti taj vaš SF - i niko mu nije uništavao ni zabranjivao knjigu.
da nisu posredi bili neki drugi razlozi?
-
Хвала на питању, др Гул, али, нећу сада помињати ту особу… али, њени иницијали су били БП.
Мунитић је имао један специфични политички статус тако да се нико није залетео на њега. Ја тек дипломирани млади ванпартијац, па још професор капиталистичког језика (енглеског), нисам имао никаква политичка “леђа” у комунистичком друштву. Моји родитељи, Божидар В. Недељковић и Радмила Недељковић, нису могли ту да ме одбране.
Гле није ми никад пало на ум да су комунисти могли имати неки посебан став према хорору. Знајући њих, претпостављам (нагађам) да су могли видети тај жанр само као симптом, и доказ, моралног распада трулог капитализма, као метафору за пропаст буржоаских породица, итд, генерално као једну западну негативу. Али заиста се нисам бавио тиме.
(2) Настављамо вести. Данас у “Данасу” на стр. 13 (то је рубрика “Култура”), промо чланак о нечему што је вероватно СФ; изашло код нас, издавач Дарквуд: књига стрипа али кажу да је то “графички роман”; наслов (латиница) MI 3 што би било као неко оделење енглеске војне обавештајне службе (ћирилицом МИ 3), аутори Грант Морисон и Френк Квајтли.
Наслов чланка је “Кад експеримент над животињама измакне контроли”, потписује новинар М. Симић. У овом стрипу, ако смо добро схватили, држава генетски модификује животиње, ставља их у роботизоване оклопе налик на њихово (животињско) а не наше (људско) тело, и шаље их у рат, као својеврсне киборге.
(3) Такође данас у “Данасу” али у прилогу “Недеља” па на стр. X, кратак приказ (још једном!) вероватно-СФ романа алтернативне историје Е баш вам хвала, и, да ли је ово, упорно присутно на корици, поднаслов? – Смрт банди – слобода Југославији! али сад је ту и изјава аутора; каже Марко Видојковић: “Срећан сам попут малог бомбаша који је уништио немачки бункер”. Повод чланка: иде и македонско издање.
Испод тога је обиман пасус о др Зорану А. Живковићу и његовим издањима, која јесу фантастика, али не СФ.
Потписује, само иницијалима, новинар К.Л.З.
(4) Данас у “Политици” па на стр. 9 уметнутог културног прилога, Слободан Бубњевић, уредник портала “Наука кроз приче”, даје чланак о неким аспектима историјске улоге Алберта Ајнштајна; наслов је “На дворовима мрачних господара”, поднаслов “Ајнштајн и Еф-би-ај”, а тема је, контакти и можда утицаји тог великог научника на државнике и Запада, и Истока, у оним временима.
(5) У истом “Политикином” прилогу из културе, уметности и науке, али, на стр. 2-3, имате чланак, потписује историчар Предраг Ј. Марковић, о начину како је у југословенским (дакле и хрватским, итд) и сада српским филмовима и ТВ серијама приказивана историја. Чланак има појмовну јасноћу, добру сређеност тј. конструисан је добро, има своје циљеве и правце, а наслов је “Историја на екрану – аутентично или тачно”. Чланак би могао бити од користи за оне који би хтели написати неко СФ дело (а нарочито сценарио) са историјским усмерењем.
-
(2) Настављамо вести. Данас у “Данасу” на стр. 13 (то је рубрика “Култура”), промо чланак о нечему што је вероватно СФ; изашло код нас, издавач Дарквуд: књига стрипа али кажу да је то “графички роман”; наслов (латиница) MI 3 што би било као неко оделење енглеске војне обавештајне службе (ћирилицом МИ 3), аутори Грант Морисон и Френк Квајтли.
Наслов чланка је “Кад експеримент над животињама измакне контроли”, потписује новинар М. Симић. У овом стрипу, ако смо добро схватили, држава генетски модификује животиње, ставља их у роботизоване оклопе налик на њихово (животињско) а не наше (људско) тело, и шаље их у рат, као својеврсне киборге.
Jeste SF.
Male ispravke:
1. Ne radi to država, već izvesna vojna organizacija. I nema petljanja po genima (pas ostaje pas, na primer), nego hirurgije, ubacivanja elektronike, i treninga.
2. Ne šalju ih u rat, više su to političke likvidacije.
A onda ta organizacija odluči da im te tri životinje iz naslova (u pitanju je tim sačinjen od psa, mačke i zeca koji su obučeni da rade zajedno, naslov u originalu je We3) više nisu potrebne i da ih treba likvidirati, a životinje, shodno svojoj prirodi, samo žele da prežive. I za to će upotrebiti sva sredstva koja su im na raspolaganju, a na raspolaganju su im mnogobrojna sredstva za ubijanje i uništavanje.
Divna grafička novela.
-
Хвала, ангел 011! То звучи као права научна фантастика.
Ево и још нечег, данас. Дакле ово је већ треће што окачињемо данас.
“Политикин забавник” бр. 3441, петак 19.01.2018, има СФ причу, први пут после 4. августа 2017. године. Прича је на стр. 57-59, дакле обимна, три странице; аутор је Артур Кларк (али, ми знамо и средње слово, то је Артур Ч. Кларк), “Опседнути”, то је оно о ванземаљској посети пре много еона, и о оним малим глодарима за које се прича да се понекад масовно баце у море и удаве, без икаквог нама-познатог разлога; о леминзима.
Пре тога је биографски чланак “Пророк свемирског доба”, о Кларку, чланак је такође јако обиман, три странице, стр. 54-56, и одлично илустрован: на стр. 55, Кларк у скафандру у свемиру гледа према црном монолиту из филма 2001, одисеја у свемиру. Чланак потписује, не, не др Зоран А. Живковић, као што смо очекивали! него, С. Лазић.
Ово је уједно и насловни чланак овог броја ПЗАБ, јер, на корици је илустрација, астронаут (из неког акционог СФ стрипа, чини нам се) у скафандру, у свемиру, и натпис “Пророк свемирског доба”. Астронаутова фаца је импресивно драматична али не личи нимало на Кларка!
Да ли је ово наговештај да се ПЗАБ враћа научној фантастици? или је ово само тек тако, случајно наишло, што би на енглеском рекли – fluke? – Time will tell.
на стр. 9-11, о вештачкој интелигенцији, треба ли да је се плашимо, наслов “Чувај се памети паметних машина”, потписује С. Николић, има СФ илустрације.
на стр. 67, претпоследњој, сентенције о злу; неке су интересантне.
-
Juče sam na sajtu Retroavangarde naišla na jednu fantastičnu sliku koja bi mogla poslužiti i kao plakat za neki sf film. Autor slike je belgijanac Herman Maes. On ima i svoj sajt na kome se mogu videti njegova dela koja su zaista inovativna, a neka od njih su i futuristička. Evo linka za njegov sajt: http://hermanmaes.com/
-
Хвала, Славо.
(1) Био је у четвртак опет Досије икс, једна прилично боља епизода, једна од оних које су независне од основног тематског тока (оног о ванземаљцима).
Дејна Скали и Фокс Молдер су отворено разговарали о својој долазећој старости, што, можда, води серију ка завршетку.
Они су се у овој епизоди прилично зближили, и зато су се лакше бранили од напада двоје злих телепата. Ови телепати су своје жртве излуђивали помоћу застрашујућих двојника, и онда наводили на спектакуларно самоубиство; а бирали су, за ту сврху, особе које су и иначе склоне менталној нестабилности, хистеричном поступању, и слично. Онда су се наврзли на Дејну и Фокса, али то им је био лош потез.
О овој епизоди јавио је и Невидљиви:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/01/20/nakon-25-godina-molder-i-skali-konacno-u-vrucoj-akciji/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/01/20/nakon-25-godina-molder-i-skali-konacno-u-vrucoj-akciji/)
(2) Наставила се, средом касно уноћ, и СФ серија “Орвил”, која је пародијска, иронична имитација, али опет и варијанта, Звезданих стаза; визуелно је у светлијим бојама. Силовито се труди да нашу децу приведе данашњој западној врсти политичке коректности, по разним питањима. То је индоктринација, баш. Серија намерно и упорно иде на то.
(3) Данас у “Данасу” на стр. 13, приказ о др Зорану А. Живковићу. Наведена је година рођења, 1948; он је две године старији од АБН-а, па ће ове године, у октобру, напунити седамдесет година. У приказу се наводе разни његови резултати, и помиње се још једно америчко издање једне његове књиге која јесте фантастика, али не СФ.
(4) А у “Блицу” на стр. 22 Ивков у рубрици “Стрипологија” приказује књигу стрипа, код нас изашлу, наслов Драко, сценарио је дао један француски аутор, а цртао је наш ликовно хипер-талентовани Алекса Гајић; изгледа да је то фантази жанр али са јаким елементима СФ, мешавина мача-и-мађије (sword and sorcery) и спејс опере; змајеви лете кроз свемир али пошто не вреди да машу крилима (у вакууму) онда имају придодате и мале ракетне моторе, али, кад треба они пролете и кроз поједине звезде, “а шта у свемиру удишу – не зна се” (каже Ивков), итд.
-
Цењени ,
(1) била је јуче дискусија у клубу “Лазар Комарчић”. Најављена тема била је,
не научна фантастика, не, него много шире, “Фантастика у књижевности 2017” а план је био да то обухвати и домаћу, српску,
али, испало је да се говорило само о стању, делима, и наградама у америчкој и британској СФ током 2017. године. Па, и тако, потрајало је баш дуго.
Добар приказ ове вечери имате код Невидљивог, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/01/22/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-fantastika-u-knjizevnosti-2017/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/01/22/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-fantastika-u-knjizevnosti-2017/)
Говорили су, пред двадесетак слушалаца, Бојан И. Бутковић (на слици први с лева), Јелена Катић-Живановић, и Иван С. Јовановић Nightflier.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-01-22-u-LKomarcic-pregled-knj-fantastike-2017.GIF)
Они читају јако много, директно на енглеском (не треба им превод…) и то, рекло би се, читају искључиво романе, свако прочита вероватно и по педесет па и више романа годишње (!), а Јовановић каже да је током 2017. године прочитао око 120 (!!!) дакле то мора бити неко брзинско читање, и то (чини нам се) углавном романе у жанру фантазије, не СФ; али та подела на фантазију и СФ није им битна, не помињу је, него оперишу углавном неким стилским или тематским категоријама као што су “grim dark”, “urban fantasy romance”, “young adult dystopia”, итд. Битно им је како роман делује на емоције, а да ли има неку СФ идеју – то је изгледа небитно.
Они су сагласни да су многи романи “хајповани” (hyped), дакле претерано и нереално хваљени, промотирани далеко више него што реално заслужују; с тим што је Бутковић наговестио, отприлике, да је такво поступање на неки начин и легитимно, наиме може се опростити, ако издавач нагомилава огромне похвале, само да би продао своју робу и што више зарадио (издавачки хајп) али није лепо ако то исто раде критичари. С тим у вези, многе битне награде, па и Хуго, су, кажу они, знатно политизиране, и компромитоване.
(Додајмо: нама је јасно да код критичара постоји хајп из разлога корупције тј. зато што неки примају мито, да би хвалили лоша дела. Недавно је, негде у другој половини 2017. године, на ТВ каналу Би-Би-Си новости, BBC News, једна угледна жена из издавачких и критичарских кругова, коју су питали о пласирању лажних вести и неистинитих ставова, рекла, и то слежући раменима и правећи један згрожен израз лица, да, отприлике, постоји појава многобројних уговора који су сумњиви, нереални, где истакнути појединац добије велике паре, сасвим по закону, легално, али за нешто без везе, нешто у суштини фиктивно, уствари само да би се медијски укључио у неку пропаганду! Али, не можемо ово да документујемо, тачно име, датум тог интервјуа, не: то нам је промакло.)
На питање из публике о кратким СФ причама, Јовановић је одговорио да за њих нема времена. Остао нам је утисак да је то сасвим искрено рекао, али да нема времена зато што зна, или претпоставља, да не постоје никакве шансе да такве приче стигну пред читаоце у Србији.
(Па, да погледамо: у одсуству Бобанових Монолита и Тамних вилајета, стварно, и нема шансе, а Бобан, као мали и off the grid издавач, кад би неким чудом сада и наставио те едиције, некада толико важне за српски фандом, вероватно би у њима 90 посто текстова били хорор и фантази! тако барем претпостављамо! па, тако гледано, заиста – зашто би један професионални преводилац читао кратке СФ приче.)
Бутковић и Јовановић су се служили и техничким средствима током дискусије, а АБН је то гледао очима од пре око четрдесет година, и било је то баш необично видети: говорник нема испред себе никакве белешке, нема папире, књиге, не; али има укључену електронску справицу која је у суштини бежични, радио-телефон, али и компјутер, са екраном на предњој страни, рецимо таблет, и свако-мало, отприлике сваког минута по једном, говорник завирује у то: ту су му подаци, архиви знања, штавише ту унутра чува око хиљаду романа (!) итд. Е па ми смо у оним данима на почетку Првог српског фандома имали појам “електронски мозак” али смо то сасвим другачије замишљали… заиста, нисмо ни слутили да ће се то моћи држати у џепу и по потреби стављати на сто у Дому омладине; а будућност је дошла ето у облику “таблета”.
Не, нису то “таблете”, пилуле, него је таблет, врста, хм… електронског мозга!
Али главно сазнање које смо добили, потврдили су говорници, све троје: у америчкој фантастици је сад време политичке коректности и подобности, али и време јаких политичких сукоба унутар Америке, између једне и друге политичке странке (они, због свог изборног система, имају реално само две). Ви ако нисте на политички исправном курсу, нема готово никакве шансе да будете макар и номиновани за неку јаку награду, а камоли да је стварно и добијете. Пример: тражи се, и захтева, анти-колонијализам.
Стицајем околности, АБН је пре неколико година прочитао једну СФ причу те врсте, а то је: Иан МакДоналд, “Прича младе Тенделео”:
МакДоналд 2001: Ian McDonald, “Tendeléo’s Story”, in: Gardner Dozois, editor, Mammoth Book of Best SF 14, London, Robinson Publishers. ISBN 1-84119-404-2. pp. 619-676.
(Тај наслов је тако превео, али, само наслов, АБН.)
У причи, ванземаљци засипају нашу планету својим некаквим комадима материјала, у суштини пројектилима, сасвим насумично; бацају, расипају по Земљи много тога; из пројектила се развија једна кристална материја звана “чага” која се полако али незадрживо шири; на крају се испостави да је то благодат, прави еликсир младости, здравља, богатства… али, гле! то је пало само у земље Трећег света! па ће само оне прећи у утопијско благостање! неће то Запад добити, не не, него ће остати без. Остаје нам само да извучемо закључак да ће на тај начин Запад бити кажњен за векове колонијализма. Колективна кривица (мада она, по политичкој коректности, не постоји), па зато и колективна казна (е то евидентно постоји). На многим местима у причи, логика СФ се грозно распада под теретом ове политичке подобности. О овој причи је АБН и написао један научни рад, са насловом:
Катастрофално дејство политичке коректности на “Причу младе Тенделео” Иана МакДоналда
Ево АБН ће се сада усудити, па дати још један конкретан пример, наиме, указати на једну причу која је добила велике награде а нити је СФ, нити је особито добра, него је само максимално политички коректна: Кен Лиу, “Папирна менажерија” (Ken Liu, “The Paper Menagerie”, 2011).
Ето… дакле таква су времена, шансе за антологију кратких СФ прича у Србији су отприлике нула, а у Америци, нико вас не пита да ли је СФ прича добра, важно је само да ли је на линији борбе за политичку коректност. Силовито ангажована. (Срећом, није баш увек, баш сасвим тако; провуче се ипак, понекад, али само изузетно, и добра научна фантастика.)
А вама остаје да читате фантази серијале са шест или више наставака од по 500 страница, са насловима типа:
Камен и мач
Мач и камен
Камен испод мача
Мач испод камена
Змај на камену са мачем
итд…
итд…
итд… ad nauseam ad infinitum.
(2) Чули смо ових дана тезу новинара Владе Тодоровића Невидљивог да је велики полет научне фантастике у свету и у Србији током 1970-тих и 1980-тих година био у знатној мери последица искрцавања човека на Месец 1969, и великих очекивања тада насталих.
Ако је тако, онда је садашње слабљење и попуштање СФ можда донекле и последица тога што се очекивања нису испунила.
У теорији књижевности, постоји и добро је позната такозвана “теорија одраза”, суштински блиска марксизму, која каже да је књижевност одраз друштвене стварности, а нарочито околности у којима писац живи и ради. Супротна теорија била би, да се књижевност развија на основу неке своје унутарње логике, интерне. Наравно и многи марксисти су се досетили (а у Титовој Југославији су и смели да кажу!) да има истине и у једном, и у другом том погледу на књижевност, и да треба мало комбиновати, дакле видети и екстерне факторе, и интерне, а не ослонити се само на једно од та два.
Успон и пад СФ у другој половини двадесетог века вероватно имају, стварно, неку везу, неку узрочно-последичну повезаност, са остварењем људског сна о путу на Месец, које се догодило, али и са каснијим прекидом путовања на Месец. Па, ако је тако, онда можемо претпоставити да ће садашња директива америчке владе о слању људи да станују на Месецу а затим и на Марсу, ако се оствари (кроз икс година…), имати опет неке ефекте на статус научне фантастике код народа, нарочито у неким земљама.
У тим оквирима, поменута теорија Невидљивог је вероватно врло близу истине.
-
R.I.P.
Ursula K. Le Guin
(Oct 21, 1929 - Jan 22, 2018)
(age 88)
-
Tužna vest, zaista...
RIP
-
Šteta... :'(
-
Uh. :'(
-
Хвала на информацији, др Гул, да, умрла је, пре два дана, Урсула Ле Гвин (1929-2018), велика СФ и Ф списатељица. Има о томе на нету.
Придружујемо се поздраву lilit на форуму Знак сагите, на:
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=24.msg694477;topicseen#msg694477 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=24.msg694477;topicseen#msg694477)
који гласи, за Урсулу:
nek joj je lak univerzum.
Сад је сигурно да неће добити Нобелову награду, а била је могући кандидат. Награде Хуго и Небула добијала је више пута. Добила је и мноштво других награда и признања.
Њена најбоља и највећа СФ дела су, барем по АБН-овом скромном уверењу, Распоседнути (код нас преведено као Човек празних шака; The Dispossessed, 1974), и једна антропологија далеке будућности, а ипак је то роман, са насловом Стално се враћајући кући (Always Coming Home, 1985). Њена вероватно најважнија и најбоља СФ идеја је “ансибл”, справа која би могла да оствари инстант комуникацију без обзира на удаљеност па макар пријемник био и милионима светлосних година удаљен. (Али, теорија релативитета то забрањује.)
(2) У данашњем “Данасу” на стр. 9 у доњем десном углу имате вест, потписује новинар Н.Д, да је једна угледна банка у Београду, Рајфајзен банка, укључила једну као особу, али компјутерску, дакле вештачку интелигенцију, АИ особу, која је добила име Реа, и која ће разговарати са корисницима услуга ове банке (дакле, клијентима), наиме даваће им информације, и одговоре на питања; гласом!
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-01-24-AI-osoba-Rea-u-Bgd-Rajfz-banci.JPG)
Па ако је неко у могућности да то испроба, молимо да нам јави како је испала та конверзација.
(3) Данас у “Политици” на стр. негде око двадесете (нема пагинације), у фељтону о уметничком друштву “Медиала”, имате веома велику и јасну, одличну репродукцију прилично познате па рекли бисмо и прослављене фантазијске уметничке слике, са јаким СФ елементима, “Пред почетак великог суђења”, аутор је српски сликар Милован Видак (1926-2003), о њему имате на:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D0%BA (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D0%BA)
дати подаци кажу да је слика настајала од 1962. па до 1965. године, уље на платну, димензије 120 са 105 цм. То је она величанствена перспектива из правилне унутрашњости огромне достојанствене зграде која се отвара према небесима.
Димензије репродукције у “Политици” су око 20 са 17 цм, а то је ваљда шестина од укупне стварне величине оригинала! (Надамо се да су средили питање копирајта.) Изгледа заиста импресивно и дивно.
-
угледна банка у Београду, Рајфајзен банка, укључила једну као особу, али компјутерску, дакле вештачку интелигенцију, АИ особу, која је добила име Реа, и која ће разговарати са корисницима услуга ове банке (дакле, клијентима)
sumnjam u sposobnosti komunikacije te AI osobe, jer evo kako počinje mejl kojisam, kao klijent te banke, dobio u decembru prošle godine:
(http://i65.tinypic.com/2mc5z5d.jpg)
-
Хвала на информацији, цењени клијенте те институције која има тог... робота?... али не видимо Реин потпис, фацу? да ли сте чули њен глас?
Е сад.
Данас у “Данасу” на стр. 22 имате обиман чланак о Урсули Ле Гвин, са сасвим оправданим насловом “Класик научне фантастике”, потписује новинар М.К.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-01-25- in-memoriam-Ursula-Le-Gvin.GIF)
(можда би то могла бити Миона Ковачевић, из “Блица”? вероватно никада нећемо знати), са сликом.
Чланак је добро и квалитетно написан, али, презиме је написано састављено, Легвин, а то је погрешка прилично распрострањена код нас; треба растављено, Ле Гвин – јер и она сама се тако потписује, растављено, Le Guin, ко не верује може да провери на нету; а можете проверити и у књизи:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Prcic-Tvrtko-Recnik-izgovora-engleskih-imena-2008.GIF)
Prćić, Tvrtko, Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena. Novi Sad, “Zmaj”, 2008 (drugo izdanje), str. 120:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Prcic-Tvrtko-pisanje-imena-Le-Gvin-treba-razdvojeno.JPG)
Видимо да се и за нека друга имена на овој страници професор др Твртко Прћић изјаснио, у суштини,
да ако се оригинал пише са раздвојеним Ле, онда треба раздвојено,
а ако се оригинал пише са састављеним Ле, онда треба састављено.
Е, па, Le Guin је растављено, према томе треба писати Ле Гвин,
Ле Гвин,
дакле треба растављено, Ле Гвин.
-
bojim se da je sada malo dockan za doktora tvrtka.
doktor zoća nam je odavno usadio LEGVIN i legvin će ostati.
-
Цењени др Гул, велика је снага те Ваше примедбе, звучи као пресуда судбине... али, остаје једно питање:
како ћете Ви писати њено презиме? ако га будете икад помињали?
-
ja ću je pisati legvin, po svojoj savesti, a eventualnu ispravku prepuštam eventualnom lektoru, ako to bude našao za shodno.
-
Зар је то по савести – свесно писати погрешно? и зар не треба лектори да науче то од нас? др Гул, зар се Ви мењате? зар – капитулација? Не бих то никад очекивао од Вас.
Али, настављамо, за данас:
(2) у данашњој “Политикиној” уметнутој ТВ ревији, па на стр. 12-13, обимна биографија, са разним интересантним епизодама, и сликом: Воја Чолановић (1922-2004), први уредник научног програма ТВ Београд, а једно време драматург у Југословенском драмском позоришту у Београду, човек који је као учесник у редакцији магазина “Галаксија” знатно допринео популаризацији науке, па и СФ, у Југославији.
У првом ступцу је наведено, да је он својевремено, и то, пре тридесет година, добио НИН-ову награду, за роман Зебња на расклапање.
(3) У данашњем “Блицу”, па у уметнутом прилогу “Блиц ТВ магазин”, па на стр. 11, имате интервју, говори глумац Досијеа икс, Дејвид Духовни, потписује новинар Дафина Достанић. Духовни говори о тој серији, њеном историјату, политичкој оријентацији, говори и о главној глумици, итд. Текст је бео на црној подлози, па се тешко чита, али је интервју интересантан и заслужује пажњу.
(4) Јуче је била четврта епизода Досијеа икс, била је сва у знаку комедије, ауто-ироније, али и упорног разматрања овог сада толико актуелног феномена лажних вести (fake news). Фокс Молдер се пита шта се то дешава са Америком, и шта ће бити ако су “они”, неки тајни “они”, већ победили.
Знамо да, у серији, Фокс Молдер и Дејна Скали раде за ФБИ, али, такође знамо да данас у стварности постоје тврдње да су поједини делови ФБИ и ЦИА били активно умешани у заверу да се Трампу не дозволи да победи на изборима! Разочарани и уморни Фокс Молдер као да има, можда, и то на уму… и пита се да ли је дошло до преплитања два различита универзума…
Најдуховитији делић ове (ипак, у основи, слабе) епизоде вероватно је онај кад Молдер каже да је поред ТВ серије Зона сумрака (Twilight Zone), постојала и друга, “Dusky Realm”!
То заправо значи отприлике исто, али је напросто – смешно! Ко ли је то смислио!
(5) У “Политици” данас (на стр. ваљда 36) најављено је, обимним чланком, да на телевизији Војводине (РТВ1) данас одмах после поноћи почиње британска серија, можда научне фантастике (или фантазије), Црно огледало (Black Mirror) која је, колико смо чули, суморна, депресивна, али има известан углед, можда као неки песимистични модерни наследник Зоне сумрака.
После поноћи, строго узев то је субота; Црно огледало би требало да почне три минута после поноћи, а то би било: субота у 00.03 часа.
(6) У данашњем “Данасу” Басара опет насловом своје колумне залази у област фантастике, па још на енглеском: “Self made golem”. Само, сасвим Басара-ијански, он је то окренуо дибидус на политику; као, неке политичке личности праве себе од блата, итд.
-
Black Mirror je SF.
-
И то веома добар, бар неколико епизода које сам ја успео да ухватим.
Свидеће вам се то Ацо...
-
Kvalitet varira, no, ukupno uzev, jeste veoma dobro. :)
-
Gledala sam juče novu epozodu 'Dosijea X'. Meni se u epizodi najviše dopao deo sa onim skulpturama. Interesovalo me je čije su to skulpture tj. statue. I našla sam na netu da su to statue kineskog umetnika Yue Minjuna. Nalaze se u Vankuveru. Evo nešto o njima u ovom kratkom prilogu, koji je interesantan i zbog pro-kanadske propagande:
https://www.youtube.com/watch?v=YytCo7rHmwc
Inače taj deo u epizodi sam nazvala od milošte KGB deo, jer kao da se u tom delu govori o KGB-u. Prevod dela Yue Minjuna bi mogao biti 'Strava smejači'. Mene ti smejači podsećaju na muziku Sergeja Prokofjeva, a još više na popularnu sovjetsku pesmu 'Arlekino':
https://www.youtube.com/watch?v=OwnopvpVlI0
https://www.youtube.com/watch?v=Gkdaqvahgvc
A neko je napravio i filmić sa veselom kineskom muzikom i delima Miinjuna:
https://www.youtube.com/watch?v=1BYMKSMrptM
Ubedljivo najbolji lik u toj epizodi 'Dosijea X' je ćaknuti Redzi, koji radi za sve moguće američke službe, pa ga vidimo i kako pogrešno navodi dronove i pravi katasrofalne greške. Dobra je to kritika onih koji rade po službama tog tipa ( neki ih i nazivaju i bla bla službama, a u drugom univerzumu ih možda zovu ha ha službe) ne samo u američkim, nego i službama tog tipa u drugim zemljama.
-
Хвала на линковима, Славо. Мени су у тој епизоди Досијеа икс, те статуе изгледале далеко више морбидне, ужасне, и мислио сам да су направљене намерно као застрашујуће наказе, само за ову епизоду! Можда је то било тако неко деформисано кадрирање?
Е сад, неколико ситница за данас.
(1) Приказана је друга (не прва) епизода прве сезоне ТВ серије Црно огледало. Да, то јесте СФ.
Те европске продукције тако буду споре, развучене и помало досадне, али са уметничким претензијама. Али може се одгледати некако. У епизоди (ех чули смо да постоји скраћени израз за појам “епизода” и гласи: “епка”) они станују у стакленим просторијама (као у роману Ми Јевгенија Замјатина), под компјутерским надзором, као робови принудног гледања медија, и рекло би се да не постоје ни деца нити старци, а то у СФ није добар знак.
(2) Данас у викенд-броју “Данаса” па у прилогу “Недеља” па на стр. X, приказ књиге српског стрипа Косингас, на основу романа, у фантази жанру, мача и врача.
(3) … а на стр. XI приказ колекције фантази и хорор прича, аутор Ото Олтвањи, наслов Приче мистерије и магије.
(4) Данас у “Политици” на стр. 10, о српском језику, лингвисткиња Рада Стијовић, говори о неким малим питањима језикословним, и као доказ за своју тврдњу, да је нешто исправно, наводи да су тако писали неки велики књижевници, на пример Иво Андрић, Бранко Ћопић, итд. То је честа пракса у лингвистици, па и приликом израде великих речника; ако су велики писци, они чији ауторитет је успостављен у историји књижевности, класици, писали тако-и-тако, онда тиме доказујемо да је тако исправно. Али… али… можда су се лектори мешали, преправљали… можда је писац хтео друкчије, али није могао са њима да се расправља… Ту постоје неке повратне петље и затворени кругови утицаја. Вековима верујемо да је нешто исправно зато што је неки лектор наметнуо своју вољу.
-
(1) Приказана је друга (не прва) епизода прве сезоне ТВ серије Црно огледало. Да, то јесте СФ.
Те европске продукције тако буду споре, развучене и помало досадне,
Od treće sezone, Netflix radi Black Mirror, pa se to menja.
-
То је честа пракса у лингвистици, па и приликом израде великих речника; ако су велики писци, они чији ауторитет је успостављен у историји књижевности, класици, писали тако-и-тако, онда тиме доказујемо да је тако исправно.
evo, ja ću još malo da se proslavim, pa da nametnem oblik LEGVIN umesto LE GUIN!
i posle će da bude: "dopušteni oblik, jer je veliki dr Ognjanović tako pisao."
-
Schadenfreude!
-
Цењени ,
(1) у “Политици” данас на стр. тако некој око 20, рубрика “Култура”, имате чланак о филму, потписује Дубравка Лакић, наднаслов је “Филмска критика”, наслов је “Земља доколице и земља Винстона Черчила”, то је приказ два филма. Један је биографски и историјски, о том британском премијеру у ратним годинама, и зове се Најмрачнији час (Darkest Hour, 2017), а други је СФ, наслов је Смањивање (Downsizing, 2017), а то је о оним америчким грађанима који се смањују на висину од око 12 сантиметара да би себи али и Америци и човечанству уштедели енергију, храну итд; они живе у посебним насељима за те тако смањене грађане.
Филм је слабо прошао на благајнама.
Није особито добра СФ идеја. Помишљамо на филм Драга, смањио сам децу (Honey, I Shrank the Kids, 1989) са сличном комичном СФ идејом. То је, знате, оно кад они, између осталог, упадају у кашику супе, и батргају се да се не удаве, а прети опасност и да их неко поједе, ако не примети да су у супи.
А помишљамо и на нешто много старије, наиме, на Гуливера у земљи дивова.
У чланку се каже, да је у Смањивању, дакле у том “научнофантастично-хумористичко-сатиричном филму”, добру улогу остварио глумац Мет Дејмон. Али, други један лик у том филму је од већег значаја за нас, он је, у филму, пореклом Србин, и зове се, у филму, Душан Мирковић!
(2) Такође у “Политици” данас, на некој страници око двадесете, рубрика “Синоћ у Београду”, па под-рубрика “Предлог за вечерашњи излазак”, имате малу вест са насловом “Епска фантастика и косплеј такмичење”, која почиње овим речима: “Затварање Осмог фестивала епске фантастике биће одржано у Дому омладине…” а завршава се напоменом “Цена карте је 200 динара”.
Добро… лепо… затварање ће бити одржано…
Биће одржано затварање.
Ех камо среће да се много чешће одржавају затварања СФ фестивала! (Али и отварања!)
Узгред, имате о том фестивалу и код Невидљивог, у његовом “Погледу из свемирског брода”, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/01/28/10-festival-epske-fantastike-2-dan/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/01/28/10-festival-epske-fantastike-2-dan/)
-
заборависмо,
(3) На истој страници “Политике” али десно, имате приказ једне СФ представе у Београду, наслов чланка је “Телевизијски дневник из 2084. године”, потписује новинар А.Ј.
Представа се зове Кабаре Басара, а даје се у позоришту “Славија”. Наравно (Басара!...) сатирична је и хумористичка. Играју Неда Арнерић и други. Ова СФ комедија приказује, у форми ТВ дневника, какво би могло бити стање, а и законодавство, у Србији будућности, кроз једно шездесетак година. На пример, за оне који направе саобраћајни удес, рачунаће се као олакшавајућа околност ако су возили у пијаном стању, јер, мораће се узети у обзир наш менталитет као нације. Итд.
Басара је дакле српски СФ писац! и то драмски! Мићо? јел јесте?
Претпостављамо да о овоме има и на нету, негде. Надамо се да ће бити и код Невидљивог.
-
Помишљамо на филм Драга, смањио сам децу (Honey, I Shrank the Kids, 1989)
А помишљамо и на нешто много старије, наиме, на Гуливера у земљи дивова.
čudi me da ne pomišljate na klasični sf-horor roman, i film po njemu, THE INCREDIBLE SHRINKING MAN, ričarda metisona.
-
Тачно, у праву сте, цењени др Гул, а гле тај црно-бели филм из 1957 јесам итекако поменуо у оној мојој уништеној књизи о СФ филму, и то, на стр. 103-105. Али, ето… овог пута је промакло.
Само, ја не видим да је то и мало хорор филм, осим ако рачунате оно где мачка хоће да прође кроз врата и да га можда поједе, гура се напред, а он, много мањи од мачке, држи врата, спречава да се отворе. Нећемо ваљда и то прогласити за хорор? Па онда би могао неки појединац и Синбадова путовања да прогласи за хорор…
Па, беше ли смањивање протагониста и у филму Фантастично путовање (Fantastic Voyage, 1966) где они подморницом улазе у крвоток у телу једног научника, па путују да излече његов мозак, итд.
Е сад.
(1) онај фестивал који су јуче успели да затворе, тако што су одржали затварање – данас је добио у “Политици” велики чланак, отприлике горња половина странице, а наслов се простире преко целе ширине странице (!) што показује моћ и утицај Сакурабане али, вероватно, и успех фестивала; наводно је било око 1000 посетилаца. Наслов чланка је “У скривеном свету Толкинових романа”
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-01-29-Deseti-festival-epske-fant-Bgd.GIF)
а потписује новинар Ана Вуковић. Дате су две слике, један учесник са неком егзотичном маском, и један који је мање-више као самурај, са оним јапанским мачем званим “катана”, ваљда.
У чланку се СФ помиње само узгред, али, ми морамо и мрвицама да будемо задовољни…
(2) У “Блицу” данас у рубрици “Култура” па у колумни “Фантастикологија” Ивков даје приказ збирке Ф и СФ прича, аутор је Валдемар Лејзи, ух, погрешисмо, пардон, Владимир Лазовић; наслов ове колекције његових прича је Соколар, што баш и није много СФ-звучеће; али Ивков јасно и категорично тврди да ту има и СФ прича.
(3) За данашњи “Блиц” је капљицом лепка напред закачена књижица (штампана ћирилицом) Блицове мини-енциклопедије, овог пута наслов је Планета земља, шармантан је то облик популаризације науке.
(4) У “Данасу” на задњој страни, Басара се досетио да је сад седамдесета годишњица Резолуције Информ-бироа, а ето нико је не прославља и нико не обележава, вероватно нигде у ex-Yu државама, а вероватно ни у Русији.
(5) На дну те исте странице, писац Александар Илић каже да чита Злочине будућности Марка Гудмена (?), а гледа десетине кратких СФ филмова на Youtube, а препоручује следећа три канала: CGBros, Oats Studios, Dust. Он напомиње да су то филмови “о односима људи и вештачке интелигенције, ванземаљаца, робота, о свету након апокалипсе, путовању кроз време…”.
-
Nije Sakurabana, nego Udruženje "Mač i magija".
-
Само, ја не видим да је то и мало хорор филм, осим ако рачунате оно где мачка хоће да прође кроз врата и да га можда поједе, гура се напред, а он, много мањи од мачке, држи врата, спречава да се отворе. Нећемо ваљда и то прогласити за хорор?
nije stvar u tome ŠTA (smanjivanje) nego KAKO - jer je taj događaj tretiran ozbiljno a ne komično, i sa obiljem saspens scena, i sa suštinski metafizičko-egzistencijalnom stravom u toj situaciji, tako da je horor deo u SF-HOROR kvalifikaciji itekako opravdan.
-
Juče je na Fox televiziji bio prikazan sf film 'Surogati' ( Surrogates). Taj film nije loš, može se pogledati. Implicitno se provlači tematika o veštačkoj inteligenciji.
A kako bi se mogao zamisliti Al? Naivni umetnik bi ga možda naslikao kao strašilo od slame koje može lako da se eliminiše vilama, ukoliko stvari izmaknu kontroli. Ukoliko Al želi da bude i organski onda se može zamisliti kao kiborg. Za eliminaciju kiborga već bi trebalo neko sofisticirano oružje. Ali ako je Al neorganski,neuhvatljiv i nevidljiv, a razvoj njegove inteligencije se ne može kontrolisati i predvideti, kako se tada on može eliminisati?
Evo jednog pitanja za dr. ABN-a i ostale članove foruma- kako doživljavate Ala kada ste u vezi sa njim ( kada ste na Internetu) ? Da li ga vidite kao pozitivnog ili negativnog? Kako pojmite vaš mozak i vaše organsko biće u odnosu na Ala?
I jedna molba za ABN-a: da li bi mogli da predložite neki sf roman koji obrađuje temu definisanja Ala, bića veštačke inteligencije?
-
Цењена ангел 011, хвала на исправци. Е али можда су они, како се то говорило некад у старој Србији, “испод истог шешира” тј. блиски по својој природи, као сродна удружења.
Цењени др Гул, то би могли бити елементи хорора, али, можда нису преовлађујући.
Цењена Славо, то је широка тематска област, вештачке интелигенције а и робота, такође; не бих могао у овом тренутку да поменем ниједан конкретан роман.
Узгред, за Сурогате, требало је неко да нам јави да је то на програму, и кад је, да знамо, и то тачно на ком од Фоксових канала.
Вести за данас:
(1) “Политикин забавник” бр. 3442, петак 26.01.2018, нема СФ причу. У малом чланку на стр. 20, поменута је једна интересантна мисао, и факт, из астрономије: галаксије не ротирају све у истом смеру, него, како која, насумично. То, кад се посматра укупна слика свемира; али у неким случајевима, поједине које су близу једна друге ипак могу и да утичу на ротацију околних.
(2) У “Блицу” данас, на стр. 30-31, чланак о овом Басарином СФ сатиричном кабареу будућности, са напоменом, коју је изрекао режисер те представе, да је Басара нови Џорџ Орвел! Ево та напомена изгледа овако:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2018-01-31-Kabare-Basara-2084-Svilajnac.JPG)
а у чланку су и слике глумаца са комичним наочарима и перикама.
(3) У “Данасу” данас, на стр. 22, сведочанства (али не, баш, много чврсти докази) да су Тито, Ранковић и други руководиоци вероватно размишљали да Југославија можда направи атомску бомбу, али, ниједног тренутка нису стварно кренули у то.
(4) Чујемо запањујућу и дивну вест, али проверили нисмо, да је српски вероватно-СФ филм Едерлези по Шкрбиној доброј СФ причи довршен и да ће бити приказан на Фесту?? Може ли неко то мало да истражи, да нас обавести? Молим да неко помогне око тога.
-
Evo ga link sa programa Festa:
https://www.fest.rs/Filmovi/3951/EDERLEZI-RISING.shtml
Imate trejler, podatke o filmu, kad se daje...
-
Ja sam slučajno, prebacujući programe, naišla na film 'Surogati'. Učinio mi se zanimljiv, pa sam ga pogledala.
Na Internetu se mogu naći mnoge varijante Ala ( to je skraćenica za artificijalko) , ali izgleda da su popularnije Alice tj. ženski humanoidni roboti. Najpopularnija je Sofija. Evo kako ona razgovara sa još jednim robotom:
https://m.youtube.com/watch?v=w1NxcRNW_Qk
-
Хвала на линковима.
Овај трејлер за Едерлези оставља утисак да је то несумњиво баш права СФ, али, камерна, психо-драма, без СФ акције, него само њих двоје у тим собама у свемирском броду… осамдесет минута дугих тишина, озбиљног ћутања, значајних погледа…
Па, ево једног линка и од мене, ово можете слушати.
Поводом смрти Урсуле Ле Гвин, била је 28. јануара 2018. емисија на Радио Београду 2, то је иначе емисија “Соларис” о науци итд, а говорили су водитељ Срђа Јанковић (средње слово не знамо…), и гости др Зоран А. Живковић и др Милан М. Ћирковић. Они су према својим схватањима приказали, у основи компетентно, њен несумњиво огроман допринос научној фантастици. Наравно, АБН би (да је био позван) битно другачије нагласио неке елементе, и неке теоријске помове.
Кад кликнете на тај линк, и појави се као црна страница и прогрес-бар, па, снимите то као аудио фајл – Save Page As – па после слушајте код себе.
http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/Solaris/solaris2801.mp3 (http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/Solaris/solaris2801.mp3)
А ако само слушате тако на нету, може се десити да се чује дупли тон, тада кликните на оне две усправне беле цртице за “стоп” па ће се чути само један тон, сасвим добро.
Емисија траје око 55 минута, и има неколико интервала сетне инструменталне музике.
(2) Данас у “Данасу” на стр. 30 имате почетак иницијативе “Наука кроз приче”, за популаризацију науке, потписује С. Бубњевић,
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-02-02-postoje-lazhna-pisma-Ajnshtajna.jpg)
а ту је дат и њихов линк, а он је, ако добро видимо, овај:
www.naukakroz price.rs (http://www.naukakroz price.rs)
а данашња прича је баш интересантна, неко је пласирао у јавност лажно писмо једног немачког универзитета упућено пре рата, као, Ајнштајну, али на енглеском (!) и са додатим поштанским маркама са Ајнштајновим ликом (!) тако да би требало да буде јасно да је фалсификат. Изгледа да постоји читава једна мала индустрија фалсификата, лажи, и разних непроверених тврдњи о Ајнштајну?
(3) Досије икс, у овој епизоди појавио се тај њен син Вилијам, са телепатским и хипнотичким способностима.
(4) Постоји најава да ће у понедељак у 20.30 на каналу ТВ 1000 бити британско-амерички СФ филм Потомци (Children of Men, 2006) о будућности (година 2027) кад (ако смо добро схватили) само још једна једина жена на свету може да рађа децу, док су све остале неплодне већ двадесет година. Значи, неплодне још од 2007. године. Наравно то се већ није остварило! 2007. је прошла!!! дакле то је позната грешка у научној фантастици, пребрзавање са прогнозама, то је непаметно али може да донесе неки привремени успех јер се гледаоци обично више интересују за блиску будућност него за далеку. Не очекујемо да је то добар филм, вероватно и не заслужује да се гледа. То је настојање да се помоћу јефтиног сензационализма, типа “биће скоро пропаст света”, зграби нешто мало пара и успеха, “на први удар”, па кад филм застари – нек застари…
(5) Бићемо захвални ако неко окачи програм “Лазе” за фебруар?
-
Children of Men je predivan film.
Program za februar (iskopirano sa sajta Doma Omladine; 5 termina u ovom mesecu, videćete već):
ПОНЕДЕЉАК, 05. ФЕБРУАР 2018. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
ТРИБИНА: РЕТРОСПЕКТИВА ФИЛМСКЕ ФАНТАСТИКЕ 2017.
Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Учествују: Кристина Ђуковић, Софија Вуковић и Игор Станојевић
Води: Милош Цветковић
Шта смо све лепо и мање лепо гледали на великим и малим екранима.
Између осталог, одговорићемо на питања: Који је најбољи СФ филм године? Који је најбољи суперхеројски филм? Најбољи хорор? Најпријатније изненађење? Највеће разочарање? На крају трибине ћемо се укратко позабавити и оним што нам доноси 2018, а допустићемо и публици да се огласи и помене сопствене фаворите, који ће се можда разликовати од наших. Спојлери се подразумевају!
ПОНЕДЕЉАК, 12. ФЕБРУАР 2018. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
ТРИБИНА: ЛОВЦИ НА МИСЛИ
Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Домаћица вечери: Тамара Лујак
Заокупљени беспарицом у којој се налазимо, у тегобној борби за квалитет живота, преплављени шундом, често сметнемо с ума да живот чине мале ствари: топла, нежна реч, мудра мисао, свежина јутра, пружена рука, загрљај вољене особе. Све су то ствари о којима не размишљамо много, којима не поклањамо пуно пажње.
Постоје, међутим, особе које такве речи вредно скупљају, носе у себи те мисли, проживљавају их, допуштају им да их оплемене и обогате. Тамара Лујак (1976, писац, преводилац новинар, уредник) је ловац на такве мисли. Жива реч јој је и изазов и инспирација: изазов, јер мами да је ухватите, запамтите и цитирате у пригодној прилици или примените кад вам затреба; инспирација, јер тера на размишљање, на надовезивање, на допуњавање, надоградњу. Тамара нам представља део своје ризнице, блага које је попут змајице сакупљала годинама, из живота и из књига, из главног и из жанровских токова, од познаника и од странаца, сабрано у две књиге: „Ловци на мисли“ и „Међу бисерима“. Богато заступљени у обе књиге су и српски писци фантастике и цитати из њихових дела.
УТОРАК, 13. ФЕБРУАР 2018. У 18:00 Dobro ste videli, ima i u ponedeljak i u utorak, nije greška
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
ТРИБИНА: У ЧАСТ УРСУЛЕ ЛЕГВИН
Организација: Дом омладине Београда и Удружење љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“
Говоре: Нађа Духачек, Ивана Дамњановић, Јелена Јокановић
"Не можемо дозвати Урсулу Легвин натраг из земље непомичних звезда али, срећом, оставила нам је вишеслојна дела, муком стечену мудрост и изворни оптимизам. Њен здраворазумски, паметни, вешти поетски глас сада је неопходан више него икад. На томе, и на њој самој, треба да будемо захвални." Маргарет Атвуд
Након што је 22. јануара Урсула Легвин преминула, десило се нешто што се писцима не догађа превише често: никла је свест да нас је напустио истински књижевни великан.
Од прве приче, коју је објавила 1961. године, Урсула Легвин представила се као писац широког образовања, високе интелигенције и безграничне маште. Добила је бројна књижевна признања али ју је, изгледа, управо фантазија коштала да се нађе међу кандидатима за Нобелову награду, иако је годинама важила за једног од могућих конкурената.
„Реализам је жанр који нам даје велика дела. Али ако га узмемо као мерило квалитета, ако сведемо књижевност само на тај један жанр, допуштамо да се превише добрих текстова не анализира озбиљно. Превише критичара и професора игнорише и не зна за било коју врсту књижевности која није реализам“, изјавила је једном приликом.
Обликована околностима у којима је одрасла – рођена 1929. године, била је дете током Велике депресије, адолесцент током Другог светског рата, студент у турбулентном поратном периоду – и ниподаштавајућим односом према женама који је искусила на Харварду, у својим књигама је избегавала да ствари приказује црно или бело. Најбоља њена алатка је виспреност, мисао широка, љубопитљива, строга – свим квалитетима који чине изузетног писца показивала је да је фантазија једнако моћно оружје за бављење такозваним великим темама као што је то и реализам.
За добијене награде изјавила је да су јој добро дошле како би у старости повратила самопоуздање, али да права награда за писца није профит, већ слобода.
ПОНЕДЕЉАК, 19. ФЕБРУАР 2018. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
ТРИБИНА: ПРИЧЕ МИСТЕРИЈЕ И МАГИЈЕ
Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Домаћин вечери: Ото Олтвањи
Да ли сте чули за теорију завере о томе зашто настаје гужва у саобраћају сваки пут кад падне киша? Каква чуда морају да се догоде да би дечак који не жели да буде припадник ниједне од супарничких малолетничких банди у малом граду избегао избор који му околина агресивно намеће? Шта би човек урадио када би му туристичка агенција понудила путовање у прошлост?
У својој новој књизи Ото Олтвањи нуди одговоре на ова и бројна друга питања, при чему не само да се хвата укоштац са све већим променама света већ нам пружа ретко узбудљиву прилику да се запитамо о правој природи наше свакодневице и сазнамо шта се све крије иза кулиса.
„Стварност је крхка попут порцеланске фигурице“, каже јунакиња једне од његових несвакидашњих приповести. Захваљујући својој неспутаној маштовитости, аутор уводи читаоце у мистично-магијску верзију стварности у којој ће се они осећати кудикамо удобније него у реалном свету.
ПОНЕДЕЉАК, 26. ФЕБРУАР 2018. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
ФАНТАСТИЧНА ЧИТАОНИЦА: “HER BODY AND OTHER PARTIES”, CARMEN MARIA MACHADO
Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Модератор: Бојан Бутковић
Кармен Марија Маћадо је ново име на америчкој књижевној сцени. За кратко време усталасала је читалачку и критичку јавност јаким причама којима је освојила низ номинација и пехара за престижне главнотоковске и жанровске награде.
Њене приче су уврштене у разнородне жанровске антологије најбољих прича године које су уређивали Џо Хил, Елен Детлоу, Кети Коџа, Питер С. Бигл — потпуно покривајући широки спектар жанрова фантастике.
Живи нисмо док не проверимо да ли је толико добро као што звучи.
https://www.graywolfpress.org/books/her-body-and-other-parties
-
Jučerašnju epizodu 'Dosijea X' pod nazivom 'Ghoulies' bi mogao da prokomentariše dr. Ghoul.
-
Jedna ispravka: naziv epizode je u jednini. Dakle, Ghouli.
Pitanje za dr. Ghoula- ima li razlike između Gula i Gulija?
-
Цењени,
(1) прво, нешто што смо заборавили пре неки дан, требало је окачити ово о Басариној кабаретској СФ представи:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-01-28-Basara-SF-predstav-o-2084-god.JPG)
(2) У “Политици” је јуче, у суботњем прилогу “Култура, уметност, наука”, изашао чланак под насловом “Живот под светлошћу ласера”, потписује Марија Ђурић, уредница портала “Наука кроз приче”. У чланку се каже да су неки наши, српски физичари, са београдског Института за физику, па у тамошњем Центру за фотонику, постигли успех у побољшаној примени такозваних ласерских микроскопа, где микроскоп користи не обичну светлост, него ласерску, за осветљавање онога што снима; а примена је била, да се, на захтев са Биолошког факултета, снимају неки врло ситни организми, и то помоћу такозваног фемтосекундног ласера, који испаљује за само једну секунду милионе врло кратких бљескова светлости.
Њихов научни чланак добио је међународну прихваћеност тако што је објављен у часопису Zoological Journal of the Linnean Society.
Ово је добро. Добро је што наши физичари, и наши биолози, постижу неке резултате. Понекад се код нас постављало питање, где су нам велики научници, и велики резултати, зашто тога нема код нас… и то се доводи у везу са слабим резултатима српске научне фантастике. Јер, који уверљив СФ новум може да се прикаже, у причи, да је, као, настао у Србији… Научна фантастика је најуверљивија тамо где је наука најјача и где се зна и види да је најјача.
У свету, за научне резултате, потребни су велике државне инвестиције у науку, али, потребне су и огромне, богате приватне индустријске фирме које имају и своје сопствене научне лабораторије где се често запосле баш најталентованији научници; потребна су огромна материјална средства, инструменти који коштају понекад и милионе долара… па је онда и разумљиво што мала земља са скромном привредом и скромним буџетом, у врло мукотрпној транзицији, не може да оствари неке огромне научне резултате. У свету науке, ви са празним рукама не можете нешто много да постигнете, осим можда на нивоу само теорије.
Ево, значи, ипак нешто постижу, то је добро.
(3) Такође у “Политици” јуче, била је, као и обично суботом у београдском издању, она страница “Идуће недеље у Београду”, штампана врло ситно и збијено, у шест стубаца од горе до доле накрцаних, тако да ту буде најављено можда и 150 или више разних догађаја. Е, па, ту већ годинама успешно излази програм “Лазе Комарчића” (кад га доставе на време!) и то је врло добро. Ево примера; јуче је овако изашло, за ЛК:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-02-03-program-Laze-Komarcica.JPG)
Дакле треба похвалити руководство клуба, то јесте један успех, то је за сваку похвалу.
-
Danas, ponovo slučajno kao i u slučaju filma 'Surogati', na jednom od programa hrvatske televizije, a u nekoj dokumentarnoj emisiji, učinilo mi se interesantno pričanje jednog čoveka o njegovom bavljenju umetnošću zbog koje je dospeo u zatvor. To je bilo za vreme velike Jugoslavije. I tako sam dalje, ne naročito zainteresovano, slušala njegovo pričanje, koje je odjednom postalo vrlo interesantno. Taj umetnik je napravio prvu pozorišnu predstavu u beztežinskom stanju koju je, zajedno sa Arturom Klarkom, gledao , verovatno na televiziji, na Šri Lanki! On je potom pričao o postgravitacionoj umetnosti, ruskom kosmizmu, transhumanizmu... Reč je o slovenačkom umetniku Draganu Živadinovu. Eto jednog umetnika iz komšiluka koji spaja avangardu i naučnu fantastiku, umetnost i nauku. Jedno pitanje za dr. ABN- da li Vam je poznat umetnički rad Živadinova?
ABN se često žali na skrajnutost i omalovažavanje sf žanra u Srbiji. U Sloveniji se čini da su stvari drugačije. Uzgred, interesantna je slučajna sličnost prezimena Živadinov i Živković.
-
Jučerašnju epizodu 'Dosijea X' pod nazivom 'Ghoulies' bi mogao da prokomentariše dr. Ghoul.
mogao bi - da je gledao.
ali pošto njega X-files nije zanimao ni ONDA a daleko manje DANAS, od toga nema ništa.
vi mi recite kakvi su bili guli(ji).
-
Naziv epizode je dat u jednini: Ghouli.
Dr. Guglo kaže da je to starije ime za Ghoula, a potiče sa prostora Magreba. Inače, u epizodi 'Ghouli' Molder kaže da je Ghouli novije stvorenje u odnosu na npr. Frankenštajna i da je Frankenštajn zanimljiviji, a Ghoulija stavlja u negativan kontekst subkulture za tinejdzere i omladinu.
Evo linka za tekst o izložbi koja je pre nekoliko godina priređena u Zagrebu. Tekst je iz časopisa 'Zarez' (ako se ne varam i dr. Ghoul je pisao nešto za taj časopis): http://www.zarez.hr/clanci/retrogardizam-i-post-gravitacijska-umjetnost
Evo i linka za prilog u kojem Živadinov objašnjava svoju predstavu 'Noordung': https://m.youtube.com/watch?v=XUr1zGq5OMM
-
Evo stavili su na Jutjub jučerašnji dokumentarac o Živadinovu:
https://m.youtube.com/watch?v=TUYLfj84Wus
-
Хвала, Славо, вероватно не бих никад знао за тог уметника да га нисте поменули.
(2) У тој епизоди Досијеа икс, тај “гули”, колико сам ја схватио, нема никакве особине које би се везивале уз енглеску реч ghoul , него је то просто један телепата који уме да пројектује страх тако да два човека виде један другог као агресивне монструме, и “бране” се тако што покушавају да убију оног другог.
(3) Данас у “Политици”, на стр 11, то је рубрика “Наука”, велики чланак, потписује Дарко Пејовић, наслов је “Златни рудник прећутаних књига”, наднаслов каже да је то о Институту за књижевност и уметност. (Налази се у Београду.) Ево, то овако изгледа:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-02-05-Institut-za-knjizhevn-B-Jovic-i-SF.GIF)
а у чланку се тачно и одлично помиње Драгутин Ј. Илић (тако! са средњим словом!) и његова драма, прва СФ драма на свету, После милијон година, а затим се још једном, пред крај, помиње и научна фантастика, баш као жанр, и то са пуним поштовањем. Ово је дакле велики дан за нас. Изузетан, веома важан дан!
-
Poštovani ABN,
Koliko sam ja shvatila, taj telepata Vilijam projektuje monstrume Gulije u umove njegovih devojaka i one se zbog toga što vide jedna drugu kao Gulija, tuku skoro do smrti. I gledaoci vide tog projektovanog Gulija. Molder posle, kada na Internetu traže informacije o Gulijima, kaže da se Guli piše sa h, dakle na engleskom Ghouli.
-
(3) Такође у “Политици” јуче, била је, као и обично суботом у београдском издању, она страница “Идуће недеље у Београду”, штампана врло ситно и збијено, у шест стубаца од горе до доле накрцаних, тако да ту буде најављено можда и 150 или више разних догађаја. Е, па, ту већ годинама успешно излази програм “Лазе Комарчића” (кад га доставе на време!) и то је врло добро. Ево примера; јуче је овако изашло, за ЛК:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-02-03-program-Laze-Komarcica.JPG)
Дакле треба похвалити руководство клуба, то јесте један успех, то је за сваку похвалу.
Нажалост, није до нас ни што је то раније излазило, ни што је престало на четири(?) године, ни што се сад ево вратило. Раније је постојала иницијатива Града да се оглашавају програми установа које Град финансира. Изгледа да су је обновили.
-
Нажалост, није до нас ни што је то раније излазило, ни што је престало на четири(?) године, ни што се сад ево вратило. Раније је постојала иницијатива Града да се оглашавају програми установа које Град финансира. Изгледа да су је обновили.
možda je ovog puta najavljeno jer je, recimo, pogurao i. stanojević, koji stalno piše za kult. dodatak, pa je stoga 'njihov'.
pitanje je dal će sledeći LK ivent da bude najavljen u politiki.
-
Juče je na mojim uređajima koji su povezani sa Internetom (Artificijalkom) Guglo insistirao da se gleda lansiranje rakete Falcon Heavy 9. U toj raketi je bilo još jedno vozilo- fensi crvena kola Tesla. To je vozilo takođe ispaljeno u svemir i evo , Guglo ponovo insistira, čitajte: https://www.theverge.com/2018/2/6/16983744/spacex-tesla-falcon-heavy-roadster-orbit-asteroid-belt-elon-musk-mars
Ono što se meni čini najzanimljivije u vezi rakete sokola i tesla automobila je, čini se,njihova sposobnost samohranosti.
Pa neka soko doleti do Marsa, a Tesla se dovoza do crvene planete.
-
Хвала на линку, Славо.
(1) Невидљиви је надмашио самог себе и известио, у Погледу из свемирског брода, ових дана, о читавом низу догађаја, од којих би неки могли бити интересантни за вас који пратите овај форум. На пример о књижевним окупљањима због Урсуле.
Баш добро и опширно је известио о садржини дискусије у “Комарчићу” о филмовима прошле године. То можете прочитати на:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/05/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-filmska-retrospektiva-2017/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/05/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-filmska-retrospektiva-2017/)
Додали бисмо понешто. На пример, у тој дискусији прекјуче, одзвонила је као добро формулисана изјава једне учеснице: “Мени је 2017. била медиокритетска година”. И заиста, није било онако одличних СФ филмова као што су били, у 2016. години, Arrival и Passengers.
Заправо, дискусија је била у првих петнаестак минута скоро искључиво о социологији и политичким и друштвеним темама, у духу политичке коректности, тако да су се неки слушаоци почели питати да ли је вече уопште о фантастици; то вам је сада, на Западу али и код нас, дух времена. Али око 19.30 прешло се ипак, некако, на СФ.
Једна замерка од старог професора, која важи и за многе раније састанке ЛК: свих петоро учесника говорили су (са микрофоном, или без) углавном брзо и немарно, колоквијално, као у неком обичном разговору пријатеља који добро познају своју тему. Журили су да што пре, и сасвим спонтано, кажу што више. Нико се није потрудио да реченице изговара мало спорије, прецизније, професорски, комплетним и јасним изговором. То је питање дикције. На јавном скупу треба говорити тако да сви јасно и разговетно чују све, и да сви присутни имају и времена да све схвате и прате. Дикција! Прилично занемарена вештина. Барем је то утисак АБН-а.
Водитељ Милош Цветковић (први с лева) је на почетку представио све учеснике али тако брзо да је њихова имена било немогуће записати! (Ако је неко, можда мало старији, покушавао да хвата белешке…) А и без средњег слова. У овим временима сада, важност средњег слова се углавном занемарује.
(2) Код Невидљивог је још нарочито истакнут извештај о једној од промоција Е баш вам хвала:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/06/marko-vidojkovic-a-ta-bi-bilo-da-se-jugoslavija-nije-raspala/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/06/marko-vidojkovic-a-ta-bi-bilo-da-se-jugoslavija-nije-raspala/)
(3) а врло значајно и неочекивано је откриће да је 1937. године, једна жена, Кетрин Бурдекин, објавила вероватно-СФ роман Ноћ кукастог крста (Katharine Burdekin, Swastika Night, 1937) у коме приказује свет какав би могао бити после 700 година владавине нациста након што Хитлер освоји свет. О овоме Невидљиви извештава баш обимно, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/07/roman-koji-je-zamislio-kako-bi-izgledala-nacisticka-buducnost-pre-nego-to-je-drugi-svetski-rat-i-poceo/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/07/roman-koji-je-zamislio-kako-bi-izgledala-nacisticka-buducnost-pre-nego-to-je-drugi-svetski-rat-i-poceo/)
а имате о томе и на Википедији:
https://en.wikipedia.org/wiki/Swastika_Night (https://en.wikipedia.org/wiki/Swastika_Night)
(4) Заборависмо, у “Политици” је у понедељак 5. фебруара 2018. био на стр. 11 и чланак о открићу још једног простог броја, који се састоји (и то је оно што је фасцинантно, код тих такозваних простих бројева, prime numbers) од милиона цифара, а ипак је прост број.
(5) Прекјуче, 6. фебруара 2018, у “Данасу” на стр. 11 био је чланак о Маргарет Хамилтон, компјутеристкињи која је својим добрим радом допринела да се Аполо 11 извуче из једне критичне ситуације и успешно спусти на Месец, за шта је после скоро пола века, 2016, добила медаљу од америчког председника Обаме. Наиме њен програм је био подешен тако да компјутер, кад примети да је преоптерећен, сам одабере (и настави да ради) оно што је приоритетно, а растерети се (опет: сам) од мање важних задужења. Изгледа да је то и пресудило да прво људско слетање на Месец успе.
(6) Ово сад лансирање једног аутомобила у свемир (!!!!!), које је јуче поменула Слава, толико је надреално, да остајемо стварно без текста. Зар је могуће да је овај Маск то стварно урадио? То је фантастичан дан за СФ, али, практично не можемо да реагујемо, толико је фантастично. Новинари касне, не верују, устручавају се да коментаришу, заправо врло слабо прате ту сензацију. Наводно ће тај црвени “Тесла” ауто (је ли то?) промашити Марс, али има неку минималну шансу да се стропошта на планетоид Седну? кроз колико месеци? Е па стварно… невероватно…
Ево тек данас, четвртак 8. фебруар 2018, у “Данасу” на стр. 21, велики чланак, потписује Д. Ј. (тако, само иницијалима), наслов је “Аутомобил на путу ка Марсу”, што је већ застарело, јер сад знамо да ће поприлично промашити Марс; ту је слика са лансирања ракете, које је било пре два дана; наднаслов је укриво спојен, “Подухват Илона Маска, који је у себи спојио лудост и генијалност” тако да читалац не може знати да ли се то “који” односи на Маска или на подухват. Нема најновијих информација о путањи, достигнутој удаљености, колико је орбита начињено око Земље, да ли је ауто сада већ прошао даље од орбите Месеца, да ли има иоле наде да тресне барем на Седну и остане на њој заувек, да ли има шансе да пошаље слике оданде, да ли се сада већ прегрева јер је изложен Сунцу, итд.
(6) У “Политици” је у току фељтон о југословенској сликарској групи “Медиала” која је била славна по својим делима фантазије (надреалистичке слике, визионарске…) и ту је било (јавили смо вам то, још 24. јануара) неколико њихових монументалних слика, као што је Милован Видак, “Пред почетак великог суђења” (ту би могло да се мисли на космички Страшни суд),
једина жена међу оснивачима групе била је Оља Ивањицки (1931-2009), а уједно она је са својим сликама астронаута била вероватно и најближа научној фантастици,
а ево данас је ту и величанствена песма Васка Попе (1922-1991) са насловом “Оља Ивањицки”, са петнаест дивних стихова који баш инсистирају на њеној и фантазијској, али и космопловној оријентацији. Због копирајта, цитирамо само мали сео, само два стиха, који у песми и нису један иза другог:
Самовољница једна
Сетна једна словенска звезда
-
Ух, заборависмо, слике из “Лазе” од понедељка; ево прве:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-02-05-u-L-Komarcic-o-filmovima-iz-2017-1.jpg)
ево друге…
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-02-05-u-L-Komarcic-o-filmovima-iz-2017-2.jpg)
а ту је и трећа слика:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-02-05-u-L-Komarcic-o-filmovima-iz-2017-3.jpg)
уупс… словна грошка. Оно малочас о Ољи Ивањицки… цитирали смо само мали део, део, са словом “д”.
-
додајмо, данас:
(7) Српски СФ филм Успон Едерлези је, на ФЕСТ-у, изгледа у категорији “главни програм ван конкуренције”, шта год то значило. Ево како је сумиран у програму ФЕСТ-а:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/FEST-2018-02-najava-za-film-Ederlezi-Rising.GIF)
-
Evo nas i na B92: https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2018&mm=02&dd=08&nav_category=1864&nav_id=1356497
-
Poštovani ABN,
taj Mask očito ispunjava svoje dečačke snove. A izgleda da je prof. Z. Živković u pravu kada kaže da mi danas živimo naučnu fantastiku. Tesla je, sudeći prema informacijama koje se mogu naći na Internetu, napustio Zemljinu orbitu i uputio se ka asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera. Verovatno će da tresne o neki asteroid.
-
Хвала за линк и информације. Додао бих, астероиди су, у астероидном појасу, веома разређени, уопште није као у многим СФ илустрацијама где се у истој слици види и по неколико њих; растојања од једног до другог су огромна.
(1) Најзад смо пронашли један колико-толико садржајан и ажуран и чланак о овом лансирању аутомобила (модел звани Тесла роудстер) у свемир. Чланак је, додуше, збрда-здола набацан, ту ни говора нема о неком сређеном излагању, али, ипак, веома је користан, јер даје (најзад!) одговоре на нека најосновнија питања:
http://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-5370137/Elon-Musks-Roadster-officially-celestial-object.html (http://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-5370137/Elon-Musks-Roadster-officially-celestial-object.html)
Поента: НАСА је службено потврдила да је тај аутомобил сада заиста у космосу и да се сад сматра и води као једно мало небеско тело у оквирима Сунчевог система, где ће и остати.
У орбити око Земље је остао око 6 сати, онда је поново укључио ракетне моторе и достигао другу свемирску брзину, око 11 км у секунди, и сад се креће једном елиптичном орбитом око Сунца, која ће га доводити повремено близу орбите Марса, али, такође, понекад и близу астероидног појаса, и тако опет па опет, много, много пута, али неће погодити ни Марс а ни Седну. Требало би да први пут пролети близу Марса кроз једно 6 месеци. На овој орбити ће остати (претпоставка је) можда око милијарду година. Батерије његове камере су се после само око 12 сати истрошиле, и више никаквог контакта неће бити, “брод” се више никада неће “јавити”, тако да ће бити практично немогуће уопште га и наћи, па никада нећемо знати тачно где је, нити у каквом је стању, нити ћемо га икада више уопште и видети. Услед топлоте Сунца, гуме ће током векова сасвим пропасти, а и каросерија од угљеничних влакана, тако да ће у року од само неколико хиљада година ауто бити прилично руиниран, али метални делови (алуминијумски, и други) ће вероватно остати мање-више исти током свих тих милијарду година. У аутомобилу је електронска меморија у којој је (снимљен, ваљда као текст-документ?) и један СФ роман Исака Асимова, трилогија заправо, и то, Задужбина (Foundation). Ето тaко се нашло и месташце за научну фантастику. Не за хорор и не за фантази. Ту су, али урезана у једну металну плочу, и имена преко 6.000 запослених у Масковој компанији “Спејс икс” (Space X) која је ово постигла.
Иначе код првог испробавања нових ракета (као што је ово било), обичај је да се у васиону понесе само блок бетона, или већ тако неки терет без везе, само да би се дакле испробало да ли ће ракета уопште функционисати, али ето Маск је одлучио да не пошаље бетонски блок, него један прави, баш, комплетан, аутомобил. Остаје нам да жалимо што Маск није боље припремио и опремио тај, хм, необични товар, па да останемо барем првих педесетак година у контакту са “бродом”, да добијамо слике, а надасве – да се барем суновратио на Марс, па, послао слике док пада, па да знамо тачно где је пао… било би то много боље, бескрајно интересантније, али, ето, неће се тај други део подухвата остварити, а реално, како је било “офрље” и “мани га”, планирано, још је добро и успело.
Иначе сад се појављује једно сведочење компетентне особе да је Маск нудио НАСА-и, и ратном ваздухопловству, да понесе овом приликом неки паметнији товар, и то за џаб-џабе, али, они напросто нису прихватили понуду; ваљда нису имали спремно ништа што би било од користи, а толико јефтино да ако ракета падне, штета буде занемарљива. Ту се наслућују контуре државне бирократске спорости. Па, ваљда би сваки студент (или студенткиња) физике знао да скрпи, да скицира, план за нешто тешко, рецимо до једне тоне, а јефтино, а ипак на неки начин корисно за науку… али, можда напросто индустрија навикнута на државне паре није хтела да припреми ништа такво, јер би се онда “провалило” да опрема за свемир уопште не мора да буде тако огромно скупа као што је сада.
(2) Јуче је била слаба епизода Досијеа икс. Али учинило нам се да смо на крају, у изводној шпици, на тренутак видели да се један од глумаца зове Јован Ненадић (Jovan Nenadic).
У епизоди (то је шеста, у овој, једанаестој сезони), испада да је њихов некадашњи шеф, Волтер Скинер, био пре једно пола века учесник рата у Вијетнаму, а један његов тадашњи друг је полудео јер је на њему држава обављала експерименте са отровима у циљу контроле ума и политичких уверења грађана; па, сада, тај Скинеров другар (или, пре ће бити, његов син?), луд, намешта смртоносне типичне Вијет-конг клопке у некој тамо шуми код свог имања (у Америци) итд. Неуверљиво, лоше. Али, та врста сумње у америчку федералну владу, па баш и у ФБИ, одувек је била интегрални део Досијеа икс.
Могуће је да је Ненадић играо тог сина.
(3) А данас у “Блицу” на стр. 25, наш глумац Стефан Капичић каже да је поносан што ће играти и у наставку СФ филма Deadpool, где је његов лик Колос. Дакле он игра Колоса, у Дедпулу.
То би дакле били наши глумци у светској СФ. Не видим зашто не позовемо некога од њих на Беокон.
(4) Данас у “Политици” на стр. негде-око-двадесете, у наставку фељтона о сликарској групи “Медиала”, још две песме Васка Попе, о сликарима, једна са насловом “Милић од Мачве”, са 18 стихова, цитирамо део:
Отиснуо се на тој планети
Низ Кумову сламу
Повео је са собом на пут
Љубавницу своју огњену Србију
Спасену из пламена доњег света
а друга Попина песма данас је са насловом “Милован Видак”, али ту има знатно мање СФ елемената. Ту су данас и три Медиалине уметничке слике, од којих су две опет врло велике и добро репродуковане,
једна је: Милован Видак, “Распеће”, уље на платну, са опет оном величанственом центрираном перспективом унутрашњости огромне зграде која је једном страном отворена према планинским видицима и према небу, и,
Милић Станковић (Милић од Мачве), “Договор великана пред свечану пропаст света”, уље на платну.
(4) Нешто за хорористе: у данашњој Политикиној ТВ ревији, која је уметнута у “Политику”, па на стр. 10 и 11, имате опширан биографски чланак о писцу Стивену Кингу, потписује М. Билић. (Али стр. 11 је углавном попуњена сликама, а стр. 10 је скоро цела текст.) Помиње се чињеница да Кинг сада већ има пуних 70 година. (Рођен је 1947.)
Обичај је његових издавача, да Кингова слика буде удешена да он изгледа некако опасно и претеће, да би читаоци веровали да је његов хорор заиста хороричан… Нешто слично је и овде.
(5) Заборависмо јуче нешто. Дакле јуче у “Блицу” је била ова информација, да ће ускоро уз њихову публикацију “Блиц жена” (то је ваљда нешто за читатељке…) бити приложено, или ће можда на киоску моћи засебно да се купује, ово:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2018-02-08-romani-Zhil-Verna-uz-Blic-zhenu.JPG)
дакле три романа Жил Верна, вероватно штампана у новинској, изузетно јефтиној, штампарији. Није ни лоше, СФ роман за тако мало пара.
-
Mask sigurno voli da čita naučnu fantastiku čim je poslao u svemir romane Isaka Asimova. Pa taj Mask je zaista neverovatan čovek!
Tesla I raketa Soko bi mogli nadahnuti neke naše guslare da ispevaju neku podužu sf epsku pesmu o sokolu i Tesli u desetercu. Samo bojim se da bi ta pesma lako mogla da zglajza u neki bedni nacionalizam.
-
Цењена Славо, ја не знам да постоји иједан српски, или било чији, десетерац (песма за читање, те врсте; та поезија) који би био научна фантастика. Ни пародија, а камоли озбиљан.
Није баш лако, данас, ни писати десетерац. Мајк Драсков (Милан Драшковић) је написао чак и СФ (или барем делимично СФ) сонетни венац, баш буквално, озбиљан, прави сонетни венац, али, колико је мени познато, десетерац – не.
Можда би могао неко други. Неки појединац.
Хмм...
Да видимо.
Наслов.
„Почетак буне Луне“...?
“Скафандер болани Дојчина”…?
(1) “Политикин забавник” бр. 3444, петак 09.02.2018, нема СФ причу, али има на стр. 58-59 фантазијску хумористично-бајковиту причу о првом лету човека у космос: Вуле Журић (веома познат у књижевним круговима у Београду), наслов “Гагарин и Гаринча“. (То су два унеколико слична имена, то се римује, ту има алитерације...)
Прича иде овако. Полетео Гагарин, али изгубио планету Земљу, међутим нашао фудбалску лопту, коју пика један чувени латино фудбалер, један који је имао надимак Гаринча, па, они разговарају, итд. И онда се не зна јел’ Земља лопта, ил’ је лопта Земља… ал’ није ни важно, свеједно је… Ово би се могло схватити и као постмодерна пародија на СФ али и на стварна путовања у свемир.
На стр. 52-53, о роботском изгледу и стилу немачке музичке групе “Крафтверк” око 1970. године. Чланак, потписује Давид Вартабедијан, који у ПЗАБ већ годинама води ту рубрику о музици. Закључује он: “Роботи нападају, мало ко може да се одбрани, није Сара Конор свима мајка, али Kraftwerk јесу очеви многобројних музичара!”
Е сад познаваоци оног првог филма у серији Терминатор (која је, узгред, претерала са наставцима, додатним серијама… разгранала се у бесмисао) знаће ко је Сара Конор.
(2) Данас у “Данасу” на последњој, 24. страници, Басара даје сугестију која отприлике значи да би Утопија могла да се зове и овако: Земља Опуштенција.
(3) Исто у “Данасу” али у викенд-прилогу “Недеља” па на стр. (римски број) X, један професор германистике, у врло студиозној књизи
Душан Глишовић, Иво Андрић, историја и политика, Београд, Службени гласник, година вероватно 2017. или 2018,
о политичким аспектима биографије Иве Андрића, каже да је Андрић био једини човек (то би значило: једини на свету, једини икада) који се руковао и са Гаврилом Принципом, и са Адолфом Хитлером. То је заиста врло необично, и могло би послужити некоме као искра за настанак неке приче или романа о алтернативној историји…
Не смемо мислити да је Андрић био политички наиван, он је пре рата, у Краљевини Југославији, био вршилац дужности начелника Политичког одељења Министарства унутрашњих послова (!). Био је и заменик министра иностраних послова у влади Милана Стојадиновића, а уочи рата постао је амбасадор у Берлину и предао акредитиве лично Адолфу Хитлеру. У пролеће 1941. присуствовао је потписивању Тројног пакта. Био је он итекако искусан политичар, а био је и редовни члан Српске краљевске академије, која је 1947. преименована у Српску академију наука и уметности – САНУ. Он се 1954. учланио у Комунистичку партију. – Ја сам га видео само једном, али га нисам ништа питао, ту шансу сам пропустио.
-
Цењени ,
(1) данас у “Данасу” на стр. 15, која је о култури, музички критичар Зорица Којић, под насловом “Деликатни уздаси васионе”, приказује један концерт Београдске филхармоније, у Коларцу, са називом (концерта) “Ваздух”, али овог пута њене космичке метафоре су донекле у вези са СФ, јер, свиране су између осталог и “Атмосфере” (1961) Ђерђа Лигетија које је режисер Стенли Кјубрик маестрално употребио у филму 2001: одисеја у свемиру.
(2) ... а исто у “Данасу” али на стр. 19, у рубрици “Наука кроз приче”, наш новинар-физичар Слободан Бубњевић (рођен 1978) говори o једној појави у астрономији, која се зове аналема (то је једна као осмица коју Сунце у току годину дана направи на небу ако снимите положај Сунца – чувајући очи! – по једном сваког дана, али тачно у исто време, рецимо у седам сати ујутро…) и узгред даје један податак који вреди знати – о такозваном зимском и летњем рачунању времена.
Које је право? Зимско. Зимско рачунање времена је оно истинито, астрономски тачно, основно, а летње време (које је у неким земљама уведено због неке, као, уштеде, а заправо више штете и забуне направи, него користи…) је “керефека”, није право; летње рачунање времена је оно неистинито.
(3) У “Политици” на стр. ваљда 21, наставак фељтона о сликарској групи Медиала, па, ту је и једна слика са елементима СФ, из године 1968: сликар је Милован Видак, назив слике је “Кибернетичка пунктура” а приказује неког као човека будућности који око главе има нешто што сугерише електронику, можда очитавање мисли или слично.
-
Цењени ,
у Дому омладине Београда (ДОБ) одржана је јуче, у уторак 13. фебруара 2018, трибина, можда у организацији ЛК али не као део редовног програма ЛК, не као in memoriam за Урсулу, и не о научној фантастици, него (као што су учеснице и најавиле, сасвим фер, на самом почетку) као један феминистички и политички осврт на Урсулу и њено дело. Ипак, много пута је поменута и научна фантастика.
Трибина је била у суштини једна од тих ванредно заказаних, прекоредних (којих је било неколико, ових дана, у Србији) поводом Урсулине смрти.
Биле су три учеснице (неко би казао: панелисткиње? да ли је панел исто што и трибина?), а није било неког посебног водитеља. Учеснице су:
професорка др Ивана Дамјановић, доцент на Факултету политичких наука, из области политичких теорија, на нашој слици: прва с лева,
Јелена Н. Јокановић, која је водила дискусију, дакле била је и водитељ, и,
Нађа Духачек, која сарађује са Центром за женске студије.
Учеснице су имале терминолошки проблем, нису знале како да назову оно што је Урсулина серија “Земљоморје” која “јесте фантастика али није научна”, па, сналазиле су се да то некако кажу, а требало је, наравно, да употребе термин фантазија (fantasy) па би све било у реду по том питању.
Била је скоро сасвим пуна сала, мада сад у тој сали, заправо (чини нам се) има приметно мањи број столица него пре. (Али су шире, пространије; али, малобројније.) Време је било драстично ограничено, од 18.00 с тим да се морала ослободити сала до нај-најкасније 19.10 ч. Учеснице су добро искористиле то време, и углавном изнеле све реално најважније поенте о тој (њиховој) теми.
Под строгом феминистичком командом, нисте могли да се јавите за реч кад ви хоћете. Неко је покушао, а Јокановић је оштро рекла:
“НЕ!!! Постоји моменат за питања, и постоји моменат за упадање у реч, а тај моменат није сад, нити икад!”
Wo-ow.
Можда ипак треба то мало толерантније, јер, понекад, понекад, примедба из публике може да буде и правовремена, и паметна; дешава се и то; није баш увек нешто непаметно!
А моменат за питања проглашен је у 19.02 часа, и, било је једно питање,
а онда је АБН добио реч да прочита превод једне врло кратке Урсулине песме из романа Стално се враћајући кући (песма на стр. 81 српског издања; о два гуштера) и потом су учеснице рекле још понеку реченицу и то је било то. Морали смо да изађемо, а маса света је ушла са намером да држи следеће књижевно вече, друго.
Учеснице су говориле углавном о Урсулина два романа који су у јавности виђени као њени најважнији и уједно најполитичкији, а то су, Лева руке таме и Распоседнути (The Dispossessed). То је у Србији др Зоран А. Живковић превео као Човек празних шака али у Хрватској су превели као Распоседнути – то се може погледати на:
http://www.znaksagite.com/knjizara/index.php?id_product=264&controller=product (http://www.znaksagite.com/knjizara/index.php?id_product=264&controller=product)
а, барем по мишљењу АБН, то и јесте, заиста, бољи превод тог наслова. Не споримо преводилачку вештину др Живковића, али… The Dispossessed… то ипак треба превести Распоседнути. (Не би било добро Разбаштињени, као што су неки у нашем фандому предлагали пре много година.)
Нико није поменуо чињеницу да презиме Ле Гвин треба писати раздвојено а не састављено.
Знатно пре почетка трибине, један господин је обавестио неке присутне особе да су Срби још у дванаестом веку имали Интернет. Доказ је овај стих једне народне песме о Краљевићу Марку: “Море, Марко, ман’ се четовања…”
А чули смо и то да је наводно Урсула некад негде рекла (??), отприлике, овако нешто: “Пропустила сам шансу да будем као Хемингвеј, није ми расла брада, нисам писала онако кратке реченице, и нисам се убила”.
Веома (политички) битно, панелисткиње су признале да је Урсулин феминистички ангажман сада већ у многоме passé, дакле помало застарео, не баш сасвим у моди, јер је феминизам америчке левице сада отишао много даље.
Осим тога, поменуто је, да су неки људи Урсули замерали да је својим животом издала феминистичке идеале: удала се, родила и одгајила троје деце, остала са тим истим једним мужем све до краја живота… Издајница једна… тако је барем виде неки, тамо.
Својеврсни талас препознавања и одобравања прошао је публиком кад се на видео-биму тј. на платну појавио велики плакат са позивом на револуцију:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-02-13-Dom-omlad-Bgd-tribina-o-Ursuli-Le-Gvin.jpg)
плакат претежно у комунистичкој црвеној боји, са неколико уздигнутих песница, доле са натписом REVOLUTION , десно са некаквом црвеном петокраком (али, некако није изгледала сасвим исто као Титова петокрака), а горе са Урсулиним цитатом из Распоседнутих:
You cannot buy the revolution. You cannot make the revolution. You can only be the revolution. It is in your spirit, or it is nowhere.
На захтев публике, слајд-шоу је прекинут, враћена је та слика тј. тај плакат са позивом на револуцију, и остао је до краја.
На факултету у Крагујевцу, АБН је својим студентима (док није отишао у пензију) опширно предавао о Урсули, и студенти су имали чак три засебна, цела, испитна питања само о њој (! – ниједан други СФ писац није имао више од три!), али, предавао је бескрајно друкчије, ни приближно као јучерашње панелисткиње; ни издалека слично.
Добар, опширан приказ ове трибине имате код Невидљивог на сајту “Поглед из свемирског брода”, где често има добрих материјала, то је на:
https://sfpisb.wordpress.com/ (https://sfpisb.wordpress.com/)
а баш сам овај данашњи текст (са баш добром сликом) моћи ћете да нађете и на:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/13/u-cast-ursule-legvin/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/13/u-cast-ursule-legvin/)
-
Знатно пре почетка трибине, један господин је обавестио неке присутне особе да су Срби још у дванаестом веку имали Интернет. Доказ је овај стих једне народне песме о Краљевићу Марку: “Море, Марко, ман’ се четовања…”
А чули смо и то да је наводно Урсула некад негде рекла (??), отприлике, овако нешто: “Пропустила сам шансу да будем као Хемингвеј, није ми расла брада, нисам писала онако кратке реченице, и нисам се убила”.
Vidite, cenjeni ABN, ova dva Vaša pasusa ilustruju maltene suštinu komunikacijskih problema koji nas ok(r)užuju...
Informacija u prvom pasusu je možda bila ponuđen kao šala - kažem možda, jer danas je sve moguće - a informacija iz drugog je svakako puka izmišljotina, no eto, Vi oba ta eksesa tretirate sa istom ozbiljnošću sa kojom tretirate i ostatak Vašeg izveštaja.
I naravno sad, dopuštam da je do svakog ponaosob čitaoca da premeri informaciju koju konzumira (pogotovo preko interneta) - da razdvoji moguće od nemogućeg, apsurd od realnosti, stvarno od nestvarnog, racionalno od iracionalnog, i sve u tom maniru - ali ipak, ne mislite li da te informacije ipak ne zaslužuju tako decidirano jednak i ravnopravan tretman u samom Vašem izveštaju?
-
Meni ceo taj izveštaj ne deluje strogo ozbiljno, počev od "možda u organizaciji LK" (a u programu Doma Omladine lepo piše da jeste u organizaciji LK). :) Plus kaže "navodno", "otprilike", "ovako nešto". Pretpostavljam da se odnosi na ovo: https://www.brainpickings.org/2014/10/17/ursula-k-le-guin-gender/
"For an example of someone who did Man right, Le Guin points to Hemingway, He with “the beard and the guns and the wives and the little short sentences,” and returns to her own insufficient Manness with a special wink at semicolons and a serious gleam at the significance of how we die:
I don’t have a gun and I don’t have even one wife and my sentences tend to go on and on and on, with all this syntax in them. Ernest Hemingway would have died rather than have syntax. Or semicolons. I use a whole lot of half-assed semicolons; there was one of them just now; that was a semicolon after “semicolons,” and another one after “now.”
And another thing. Ernest Hemingway would have died rather than get old. And he did. He shot himself. A short sentence. Anything rather than a long sentence, a life sentence. Death sentences are short and very, very manly. Life sentences aren’t. They go on and on, all full of syntax and qualifying clauses and confusing references and getting old. And that brings up the real proof of what a mess I have made of being a man: I am not even young. Just about the time they finally started inventing women, I started getting old. And I went right on doing it. Shamelessly. I have allowed myself to get old and haven’t done one single thing about it, with a gun or anything.Ć
-
Da, najverovatnije je to, ali tu i leži glavnina problema, u tako besomučnoj interpretaciji onoga šta je zapravo rečeno, do mere u kom mu se menja čitav predznak.
enivej, znam da nema svrhe to potencirati, to je bukvalno borba protiv vetrenjača. :P
-
ангел! Фантастични сте! па она је то стварно рекла! само је наша учесница (заборавио сам која од њих три) то пренела сажето, веома концизно – али, суштину је пренела одлично. Сад знамо! ХВАЛА! А хвала и Либеат што је то проблематизовала, указала на ту озбиљно-комичну ствар.
Е сад:
данас у “Политици” па у уметнутом културном додатку, па на стр. 2-3, имате добар и обиман чланак о делима и духовном наслеђу Урсуле К. Ле Гвин, потписује Нађа Бобичић, а чланак се ослања знатним делом на разговоре са две особе, тако да има карактеристике интервјуа са њих двоје.
Те две особе су СФ и фантази писац Илија Љ. Бакић из Вршца,
и млада активисткиња разних Ф и СФ конвенција, које организује често уз помоћ јапанске Сакурабане, Јелена Н. Јокановић:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-02-17-o-Ursuli-Bobicic-Bakic-Jokanovic.JPG)
Чланак је добро написан, мада има нешто фрагментарности и помало можда и понављања; у неким основним цртама је трезвен, истинит, коректан, али само у некој малој мери је оријентисан ка СФ, а углавном је културолошки и идеолошки, па и политички, усмерен. Па ипак је ово веома добар и важан дан за научну фантастику у нашем културном амбијенту!
Један неочекиван и веома драгоцен пробој је постигнут са начином писања Урсулиног презимена. Најзад, најзад раздвојено,
Ле Гвин,
најзад:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-02-17-Le-Gvin-napisano-ispravnije-bolje.JPG)
(мада, нажалост, са малим словом “л”, то им је, ето, промакло). Ово је дакле велики, диван дан и за пробој ка исправној транскрипцији тог презимена. Огроман корак напред. Браво, Бобичић, Бакић, Јокановић!
-
Nedavno je na ovom forumu bilo reči o robotkinji Sofiji. Zapravo nju bi bolje bilo nazvati umbotkinjom (Dragan Živadinov potpuno opravdano predlaže da se reč robot zameni sa umbot). Sofija je nedavno pevala na jednom muzičkom festivalu u Hong Kongu, a prošle godine se pojavila u spotu kineskog pevača Lihom Vanga. Evo linka za taj spot:
https://m.youtube.com/watch?v=R4DuqEL0ChQ
Ovaj spot me je podsetio na švedsku seriju 'Pravi ljudi' u kojoj je jedan od glavnih likova robotkinja Anita napravljena kao kineskinja.
Mene umbotkinja Sofija podseća na Ilaju iz prvog filma 'Zvezdane staze'. Ilaju je inače glumila indijska glumica Persis Kambata:
https://m.youtube.com/watch?v=k2B90xlDcp4
-
ангел! Фантастични сте! па она је то стварно рекла! само је наша учесница (заборавио сам која од њих три) то пренела сажето, веома концизно – али, суштину је пренела одлично. Сад знамо! ХВАЛА!
ne, suštinu nije prenela, ali uopšte, u toj gore citiranoj izjavi, ili možda Vi niste preneli suštinu koju je ona pokušala da prenese... u svakom slučaju, suština tih konkretno Ursulinih izjava je sad već poprilično izgubljena, mada čisto sumnjam da je tu ikad i bila na plodnom tlu.
-
Цењена Славо, молим подсетите нас, зашто би се робот звао умбот.
Цењена Либеат, Урсула се том изјавом (ако претпоставимо да је изјава аутентична) грубо али и врло духовито подсмехнула Хемингвејевој намештеној мачо пози, дала је доста циничну карикатуру нечега што је фалш у Хемингвејевом имиџу. Барем тако ја читам ту њену изјаву.
Само да знате, имао сам и ја нешто да замерим Хемингвеју, и то веома оштро. Тај мој рад је објављен, 2012, на српском, а наслов је:
Александар Б. Недељковић, Шта је старац Сантјаго заправо планирао да постигне на мору близу Кубе
Планирам да то објавим још једном, у књизи, а сад, ево само резимеа, који је на енглеском, и који је знатно опширнији него већина мојих резимеа. Дакле:
Summary:
Aleksandar B. Nedeljković
What Did the Old Man Santiago Actually Plan to Do at Sea off Cuba
Hemingway’s novella “The Old Man and the Sea” ought to be re-considered from a purely practical standpoint, as an economic fishing project. We applied the kind of strictness which we usually apply in the studies of another genre, science fiction: we demanded the same high level of plausibility and logical coherence. But Hemingway’s famous story did not endure such high criteria of quality. Here is why. The protagonist, old Santiago, is a professional fisherman, so his job is, simply, to catch fish and sell them as meat, for the markets in Cuba. We are told that for 84 days he did not catch anything at all, not a single fish, so his economic situation was very bad indeed, he was in deep poverty. It would stand to reason that he would want to catch some fish, any fish, and then return quickly to sell it. Then he happens to catch a huge fish, a 750-kilo marlin, about five and a half meters long, which could not possibly have fit inside his small boat (a skiff). This fish is about ten times heavier than Santiago, and much heavier than Santiago and the skiff together. He persists in the unreasonable, foolhardy task of overpowering the marlin. When he, quite improbably, does overpower the marlin, he lets it stay plump in the water, to be eaten by sharks. Definitely he could have carved four 25-kilogram chunks of best meat, and hurried home, but, instead, he attaches the fish to the outside of his skiff, and, in consequence, returns very slowly, so that the sharks have time to eat all the meat. But, previously, he did catch a dolphin, which, science tells us, could not have been of less than 40 kilo weight, and kills him; but instead of keeping this excellent catch, and hurrying back with it, he merely eats a few bites of dolphin’s very good meet, but raw, and without salt, and then throws him back into the water! So we really must ask ourselves what his business plan, with which he sailed out from a small fishing village Kohimar near Havana, was. Why did he not cut the line with the marlin, and return immediately, triumphantly, with the dolphin in his skiff? His plan must have been quite something else. But, it is incredible that whole generations of critics did not notice this. They should have been able to see through the author’s rather obvious narrative strategies. For us, only one possible conclusion remains, about Santiago’s motives.
Key words: Ernest Hemingway, “Old Man and the Sea”, Santiago’s business plan
(2) Него, пропустио сам да јавим нешто! У данашњем чланку у “Политици” помиње се и трећа особа у Србији, дакле не само Бакић и Јокановић, него и, цитирам:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Артеа Панајотовић, која је на Филолошком факултету у Београду одбранила докторски рад о даоизму у делу Урсуле ле Гвин
КРАЈ ЦИТАТА.
Дакле, написано је тако, нисам погрешно прекуцао: написано је о “даоизму”, не о таоизму.
Сад се поставља питање да ли је то докторат о научној фантастици, па, ако јесте, онда је Артеа Панајотовић наш осми доктор научне фантастике.
-
Цењена Либеат, Урсула се том изјавом (ако претпоставимо да је изјава аутентична)
Esej Introducing Myself, ne izjava. Kasnije je preuređen za The Wave in the Mind: Talks and Essays on the Writer, the Reader, and the Imagination.
Evo ga link: https://www.amazon.com/exec/obidos/ASIN/1590300068/braipick-20
Ako kliknete na link, pa na "Look Inside", moći ćete da pročitate taj esej.
-
Сад се поставља питање да ли је то докторат о научној фантастици, па, ако јесте, онда је Артеа Панајотовић наш осми доктор научне фантастике.
Evo ga link za doktorsku tezu, pa možete da je pročitate i procenite da li je to doktorat o naučnoj fantastici :)
https://www.academia.edu/35470217/Jednostavnost_prirodnost_sloboda_i_neizrecivost_elementi_daoizma_u_delu_Ursule_Le_Gvin
-
Poprilično, koliko se meni čini... :)
-
Хвала на информацијама! одлично, баш веома корисно!
Е сад.
(1) Требало је раније да јавимо: у суботу 17. фебруара 2018, у викенд-броју “Данаса”, па у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. XI, био је чланак са насловом “Два хроничара старог Београда”, потписује Ј. Николић, а један од та два хроничара је наш Драгутин Ј. Илић, помиње се (па, баш и у поднаслову) да је написао и СФ драму. И историјски роман. Али, нечијом грешком, у набрајању дела, изостављено је једно слово “и”, па је испало нејасно, неки читалац би могао помислити да је та драма – историјски роман.
(2) Невидљиви је пре неки дан пренео из “Вечерњих новости” један интервју, говорио је СФ писац Енди Вир (Andy Weir), по чијем роману је снимљен познати (подношљивог квалитета, али не одличан) филм Марсовац (The Martian, 2015). Имате то на:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/15/vecernje-novosti-endi-vir-prvo-cu-u-srbiju-pa-na-mesec/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/15/vecernje-novosti-endi-vir-prvo-cu-u-srbiju-pa-na-mesec/)
Енди Вир је рекао, између осталог, да је ипак вероватно да ће пре доћи у Србију, него на Месец.
Само да не помешамо, то није онај очајно, тужно промашени (због лошег сценарија) филм Мисија на Марс (Mission to Mars, 2000) у коме је глумац Гари Синис, без икакве своје кривице, испао саставни део нечег баш неуспелог.
(3) У данашњем “Блицу” на стр. 26 у рубрици “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков извештава да је изашла једна антологија са 20 кратких хорор прича, на укупно око 90 страница, уредник је (ако смо добро схватили) Тамара Лујак, аутори су из земаља екс-Југославије па и из Србије, наслов је Град уклетих, а издавач “Пресинг”.
-
И још нешто данас,
(4) молим информацију, шта је са Досијеом икс, да ли је на програму у четвртак, или кад?
-
Dragan Živadinov predlaže da se reč umbot zameni za robot, jer današnji roboti, zahvaljujući razvoju veštačke intelligencije, postaju sve pametniji i izvesno je da će nadmašiti ljudsku intelligenciju, jer artificijalci uče veoma brzo, postaju iz minuta u minut sve pametniji, ili bolje rečeno, iz nanominuta u nanominut. Neki entuzijasti se nadaju da će moći da se oformi decentralizovana vlada veštačke intelligencije. Dakle, u budućnosti bi artificijalci mogli da vode ljudsku vrstu. Za ljude koji žive u banana i batina državama to bi mogla biti dobra stvar. Onda bi i reč government možda mogla da se zameni sa governet?
-
U budućnosti možda neće postojati vladini službenici- government officials, već vladini artificijalci - governet artificials.
-
Ispravka greške: Živadinov predlaže da se reč robot zameni za umbot.
-
Хвала на информацијама!
Славо, не нано-минут, јер, рачуна се као основна јединица за мерење времена секунд (по светском систему, метар – килограм – секунд), па је мања јединица наносекунд.
За “умбот”, можда је добра идеја, али, гавернет – governet – компјутерска, интернетска светска влада, па, то је свакако одлична реч, мајсторски погођена, заслужује да буде наслов једног СФ романа! (Само, треба га написати...)
(1) У данашњем “Блицу”, па у уметнутом прилогу “Поп и култура”, па на стр. 4 и 5, имамо чланак Слободана В. Ивкова, у рубрици “Несвакидашња издања”, наслов је “Каобајаги вампири”, ту је гигантска илустрација (не знамо да је иједан чланак Ивкова икад добио толику илустрацију! усправно 22,5 цм, ширина 18 цм; у боји), тема је: хорор у српском позоришту; поента је да вероватно никада у историји српског позоришта није, ни у једној представи, вампир приказан као буквално, баш стварно вампир, за озбиљно, него је увек приказано да је то само обичан човек који се другима у драми лажно представља као вампир. Дакле само кобајаги, никад права ствар. Пред крај чланка, Ивков врло духовито помиње недоступност тј. веома тешку доступност научног рада Александре Белић о томе:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2018-02-20-Ivkov-srpski-pozorishni-horor.jpg)
али на другом месту помиње оне књиге у серији “Драмска баштина” о томе, издавач Музеј позоришне уметности Србије.
(2) Амерички министар војни, Џим Матис, рекао је да би вештачка интелигенција могла битно да измени природу ратовања, нарочито кад дронови добију већу самосталност и слободу воље, да сами процењују да ли да пуцају, и на кога; али се оградио, да он не зна како ће се ствари онда даље развијати. Линк:
https://www.yahoo.com/news/artificial-intelligence-poses-questions-nature-war-mattis-192356463.html (https://www.yahoo.com/news/artificial-intelligence-poses-questions-nature-war-mattis-192356463.html)
Хммм… кад министри војни почну тако да најављују долазак робота… онда… то можда треба схватити озбиљно…
(3) Опет нешто за хорористе: у најновијем ПЗАБ (бр. 3445, петак 16.02.2018, нема СФ причу), укратко је објашњено, на стр. 20, зашто су кловнови страшни: кловн је маскиран, не види се ни ко је, ни која су му права осећања или намере, итд.
(4) Британски министар за Брегзит (излазак Британије из Европске Уније) каже да Брегзит неће бити дистопија као у Лудом Максу (Mad Max-style dystopian world):
https://www.yahoo.com/finance/news/uk-will-not-thrown-mad-max-dystopia-brexit-promises-david-davis-094159607.html (https://www.yahoo.com/finance/news/uk-will-not-thrown-mad-max-dystopia-brexit-promises-david-davis-094159607.html)
Добро... ваљда неће, али ако ипак буде... па ако у Брисел, на некој моторчуги, дође Луди Макс Рокатански... онда министарка нек буде Тина Тарнер! (Tina Turner) и то она из 1985. године.
(5) Да ли ико од учесника на овом форуму чита НИН? Било би лепо да нас неко обавести кад год нешто значајно о СФ изађе у НИН-у, али, то можда бива само веома ретко…
(6) X Files? – па кад је на програму? Зна ли ико?
-
поента је да вероватно никада у историји српског позоришта није, ни у једној представи, вампир приказан као буквално, баш стварно вампир, за озбиљно, него је увек приказано да је то само обичан човек који се другима у драми лажно представља као вампир.
Bilo nekad... Sada postoji mjuzikl/crna komedija Sava Savanović - muzička simfonija gde je vampir stvarno vampir. Dobio je i nagradu "Korak u hrabrost" u Banjaluci.
http://pozoristekikinda.rs/sava-savanovic-vampirska-simfonija-subota-4-februar-u-20-sati/
-
Poštovani ABN,
sf roman o Governetu je verovatno već neko napisao. A možda je opšta veštačka inteligencija već krenula da osniva decentralizovanu globalnu internetsku vladu? Recimo da je u to uključen i mozak naučnika Minskog. Mi znamo da je on mrtav, ali šta je urađeno sa njegovim mozgom? Pa još kad ta AI vlada ostvari kontakt sa vanzemaljcima, e to će biti pravi cirkus! Ima onih koji se boje razvoja veštačke intelligencije, misle da je ona opasna. Upozoravaju da bi ona mogla da započne rat. Ali realno, ljudi su ti koji su krivi za ratove i užasna zverstva i patnje. Možda bi veštačka inteligencija mogla da ima upliva na tragične istorijske događaje? Na primer, da predupredi nastanak krvoprolića na područjima bivše Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka.
-
Хвала на информацији, ангел!
Цењена Славо, можда и није нико написао такав роман, нити лансирао ту нову реч, одличну.
Е сад, данашња тема ових вести:
др Артеа Д. Панајотовић (рођена 1985), асистент за англистику на Алфа БК универзитету на Новом Београду, је наш осми доктор научне фантастике. Али, тек друга жена са тим својством; дакле сада имамо шест мушкараца, и две жене, доктора СФ. Њен ментор био је један од тих претходних седам, и то, др Новица И. Петровић.
(Раније смо имали само један такав случај, АБН је био ментор кад је дисертацију припремао, и бранио, Марко Ј. Тасић, седми наш доктор СФ.)
Наслов Артеине дисертације гласи:
Једноставност, природност, слобода и неизрецивост: даоизам у делима Урсуле Ле Гвин
а одбрањена је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 2017. године.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Panajotovic-Artea-01-naslovna-disertac-o-Le-Gvin.gif)
У резимеу, на енглеском, па у наслову дисертације, појављује се у Урсулином пуном имену и оно слово К – Урсула К. Ле Гвин:
Simplicity, naturalness, freedom and inexpressibility: daoism in the work of Ursula K. Le Guin
Ово јесте дисертација о научној фантастици. Разматра са пуним поштовањем научну фантастику као жанр, анализира главна Урсулина СФ дела а не (или, врло мало) њена фантазијска дела, ослања се на теоријске поставке Дарка Сувина о СФ, дакле, Артеа Д. Панајотовић јесте наш осми доктор СФ. Она цитира и поједине теоријске поставке др Зорана А. Живковића.
Додајмо – презиме Ле Гвин је свуда у њеној дисертацији написано како треба, раздвојено, дакле исправно: Ле Гвин. Ево једног одломка у коме то можете видети:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Panajotovic-Artea-02-odlomak-disertacije-o-Le-Gvin.gif)
Колегиница Артеа анализира Урсулина дела из перспективе таоизма. Добро је што се неко од нас разуме у то. Оно што вас можда највише може зачудити је назив “даоизам” за ту филозофију. На Википедији се прецизира да је даоизам исто што и таоизам,
https://en.wikipedia.org/wiki/Taoism (https://en.wikipedia.org/wiki/Taoism)
али се ипак предност даје изразу таоизам, а не даоизам. Међутим др Артеа Панајотовић се определила за ово друго. Ви се не морате са њеним тезама сложити, али, њен рад је свакако вредан, користан и драгоцен за нашу науку о књижевности. Надамо се да ће што пре доћи дан да ово Артеино дело буде објављено и као књига, и на српском, а и на енглеском.
(Али, признати морамо, неким појединцима, ето на пример АБН-у, је за објављивање дисертације на српском био потребан дуги низ година… и, још увек није објавио на енглеском…)
Ево неколико цитата из Артеине дисертације.
На стр. 02, пре почетка пагинације:
Даоистичка мисао је, показује се, усађена дубоко у темеље њеног уметничког израза: сам избор научне фантастике своје исходиште има у начелима старокинеске теорије уметности,
на стр. 7:
Научна фантастика се, на први поглед неочекивано, открива као жанр близак старокинеским естетичким погледима и погодан за исказивање даоистичких идеја.
на стр. 9:
Научна фантастика, дакле, подразумева сасвим дословно, недвосмислено и отворено стварање нових светова. Урсула Ле Гвин је у многим приликама истицала значај који за њену уметност има креирањe потпуно нових светова, животних облика, друштвених уређења које научна фантастика омогућује: „Ако научна фантастика има нешто велико да дарује књижевности, верујем да је то управо способност за суочавање с једним отвореним универзумом. Физички отвореним, психички отвореним. Без затворених врата“ (Le Guin, 1979: 206).
на стр. 12 назначено је која Урсулина дела се у овој дисертацији анализирају:
Рад се првенствено заснива на анализи романа из Хаинског циклуса који имплицитно или експлицитно тематизују виталне даоистичке принципе једноставности, природности, слободе и неизрецивости: Човек празних шака (The Dispossessed), Лева рука таме (The Left Hand of Darkness) и Причање (The Telling), као и одабраних приповедака из збирки Дванаест четврти ветра (The Wind’s Twelve Quarters) и Четири пута до опроштаја (Four Ways to Forgiveness), али се осврће и на друга дела из опуса Урсуле Ле Гвин у мери у којој су она релевантна за предмет истраживања.
(крај ових цитата)
Пожелимо дакле добродошлицу Артеи Д. Панајотовић у тај мали клуб – са само осам чланова – клуб доктора научне фантастике, у Србији.
-
Цењени ,
(1) У “Политици” је у четвртак 22. фебруара 2018. на стр. негде-око-двадесете, рубрика “Култура”, изашао приказ књиге Изабрани списи, аутор је Лукијан из Самосате, превео са старогрчког и приредио Дејан Ацовић, издавач Српска књижевна задруга, то су оне књиге прилично тамне плаве боје. Чланак потписује М. В.
Изгледа да међу изабраним, није и дело “Истинита историја” које је прото-СФ; или, барем се у чланку не помиње. Такође се не помиње да је заправо постојао, касније, и други Лукијан из Самосате, који је онда прешао у Антиохију и сређивао поједине текстове за Библију, постао светац, а данас га називају Свети Лукијан од Антиохије. Али из чланка се види да се мисли на првог, “нашег”.
(2) У “Данасу”, у петак 23. фебруар 2018, па на стр. 23, био је обиман чланак о музичкој групи “Крафтверк” која се прославила оном механичком СФ песмом “Ми смо роботи” (Kraftwerk, “We Are the Robots”, 1978) у којој се могу чути и речи на руском, “Јa твој слуга, ја твој работник”. Али, у чланку се помиње: остарили су… а јасно је, да су прави роботи, не би остарили. А ево данас и у “Политици” на страници отприлике 18-тој, чланак о њиховом гостовању у Београду, наслов је “Крафтверк вечерас у Арени”.
(3) “Политикин забавник” бр. 3446, петак 23.02.2018, нема СФ причу. Али, на стр. 42-45, имате чланак, како Алехандро Ходоровски није успео да сними Дину 1974, али је ипак утицао на историју СФ филма, а снимили су Дину (Dune) други људи, 1984, и није много успешна. Потписује Никола Драгомировић. Чланак је врло обиман, добро написан, и добро илустрован: Мебијус, Крис Фос, Гигер... Помиње се и Салвадор Дали, а наслов чланка је “Немогући Дали на немогућој планети”.
А на стр. 52-53, глумац из Досијеа икс, Дејвид Духовни, такође је и музичар, па, о томе, о њему као музичару, чланак, потписује Давид Вартабедијан. Наслов је – “Духовна музика”! али само због његовог презимена. У првом ступцу помиње се и СФ, и како је у тој серији он Фокс Молдер.
(4) У суботу 24. фебруара, дакле данас, у викенд-броју “Данаса”, у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. (римски број) X, имате чланак,
наднаслов (веома приметан, плавом бојом) гласи
НАУЧНА ФАНТАСТИКА,
наслов је “Високе сфере спекулативне фикције”,
а тема је колекција Голи гласови (2017), аутор Адријан Сарајлија, издавач “Еверест медиа”,
чланак потписује С. Шкеровић (то је, вероватно, Слободан Шкеровић, претпостављамо).
Али, и поред наднаслова, не добијамо јасну информацију да ли је ова збирка, жанровски, стварно баш СФ, или је мешавина разних жанрова фантастике.
Па, и кад је 4. децембра 2017. била у “Лази К” промоција, изгледа да није на то питање дат неки категоричан одговор, или барем нама није познато; имате приказ о тој промоцији, и слику са промоције, код Невидљивог, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/04/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-istrajavanje-kratke-price-goli-glasovi-adrijana-sarajlije/ (https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/04/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-istrajavanje-kratke-price-goli-glasovi-adrijana-sarajlije/)
Сам наслов збирке, Голи гласови, не упућује изричито и једнозначно на СФ, а слика на корици приказује ратника, можда Јапанца из Средњег века, са високо подигнутим мачем који је, чини нам се, од оне јапанске врсте, која се зове катана; е то нас нимало не упућује на СФ. Зашто таква илустрација? Слика која више наводи на мисао, рецимо, о роману Шогун (то је био војни управитељ у старом Јапану) Џејмс Клавела (James Clavell, Shogun, 1975, била је и телевизијска серија, и то веома добра).
Па, на основу тога свега што, ето, знамо, стиче се укупан утисак да Голи гласови јесу значајна збирка прича фантастике, са високом литерарном амбицијом, али, жанровски… нисмо сигурни, напросто не знамо.
(5) У истом “Данасовом” прилогу али на стр. III, налазимо чланак са насловом “Како је Дарвин убио душу?” у коме Алексеј Кишјухас наставља битку против анти-Дарвиниста.
(Ех подсећа нас то на једно давно предавање на пост-дипломским студијама на Филолошком факултету у Београду, “Превладавање анти-позитивистичке побуне”. Јер, знате, био је један као покрет, позитивизам, па, касније, отпор позитивизму, итд.)
Врло интересантно је Кишјухасово питање зашто нема тако жестоких и страствених полемика и протеста на пример против теорије релативитета, или неких заиста тешких (за схватање, и прихватање) ствари у квантној физици, а има против лако разумљиве и очигледно истините теорије о еволуцији путем природне селекције у борби живих врста за опстанак.
-
A da pročitate nešto domaće, pa da nam kažete da li je to SF?
-
Мићо, немам толико снаге ни времена.
Али могу да поновим нешто што сам својевремено, у овим вестима, док су биле на Арт Аними, написао, и то 8. јуна 2014. године:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
наслов: ima li tu SF, molim
Ја бих искрено замолио, без свађе, без љутње, заиста из практичних и оправданих разлога, да ми неко каже (неко, ко се разуме у то): да ли су неке од ових прича СФ, а то значи, баш права чиста научна фантастика, баш стварно, несумњиво, жанровски, тврди СФ.
Мени је веома потребна та информација. Али само ако је потпуно истинита, а не лажна, на пример мотивисана некаквом жељом да се замуте границе између жанрова, и, као, “ма све је исто, нема жанрова, књижевност се дели само на добру и лошу…” итд; то нек буду дискусије, замолио бих, негде другде. А ако у овој антологији нема ниједне СФ приче, то ће такође бити важна и мени драгоцена информација.
Молим уштедите ми многе сате времена, које ја немам.
Ако неко осећа потребу да ме због овога извређа и изгрди, у стилу “Ах, то је опет онај неподношљиви појединац који се распитује само за жанр који њега интересује!”, нећу се изненадити; ја јесам, заиста, појединац који се распитује само за жанр који њега интересује.
КРАЈ ЦИТАТА.
-
Цењени ,
(1) У данашњој “Политици“ на стр. негде-око-20, имате чланак да су “Крафтверк” свирали јуче у “Штарк арени”, помиње се и песма о роботима.
(2) Уметнут је у “Политику” данас и “Политикин магазин” а у њему, на стр. 28-29, имате приказ једне необичне хумористичке књиге која се зове Паранојева барка, аутори Предраг Вајагић и Бранислав Зукић, издавач (ако смо добро разумели) “Службени гласник”.
Е сад ко је Параноје? Па можда Ноје ако га ухвати параноја.
Ко су насамарићани? Па они што се приказују као самарићани али вас насамаре.
Ко је бруководилац? Наравно, руководилац код кога је општа брука.
Е сад шта је Досије кикс ? То нам звучи некако познато… али они дају тумачење које није СФ:
Досије кикс је “тајна преграда дубоко унутар мушког срца у којој се потхрањује (sic) све што се сматра заводничким неуспехом”.
Али ми ево предлажемо сасвим другу, нашу дефиницију за Досије кикс… то је свака лоша епизода неке СФ серије!
-
Aco,
Niko osim vas ne može da kaže da li su te priče čist SF, ako ne pročitate.
Sve se mogu smatrati nekom vrstom fantastike, a pojedine vuku na "čist SF", ma šta to značilo.
I niko vas, a pogotovu ja, ne proziva. Molim vas da to ne shvatite na taj način.
Samo bismo voleli da od vas čujemo i neko mišljenje o domaćoj prozi, a ne samo polu-faktografske, često veoma lično interpretirane vesti.
Uzmite pročitajte ovu knjigu. Nećete zažaliti, a puno bi nam značilo da čujemo vaše mišljenje
o njoj, jer ovde imamo prilično različita mišljenja.
Pozdrav,
Mića
PS: i oću moju sliku ovde sa premijere Ederlezija...
-
(http://i68.tinypic.com/21jykv5.jpg)
(http://i67.tinypic.com/syl2k2.jpg)
(http://i67.tinypic.com/300dwg4.jpg)
(http://i63.tinypic.com/1znwv2o.jpg)
(http://i67.tinypic.com/rjm892.jpg)
(http://i68.tinypic.com/2j1pnj6.jpg)
(http://i67.tinypic.com/23sgh9i.jpg)
-
Цењени Мићо,
(1) стварно би чудно било да сам ја једини човек на свету који може да каже да ли су неке приче СФ, или нису; једини на планети који поседује тај критеријум; али, нисам.
Ено и у часопису “Локус” (Locus) констатују: било је прошле године толико-и-толико романа СФ... а толико Ф... и толико хорора. Значи нисам ја једини на свету који разликује шта је СФ, а шта није СФ.
Узгред, ја уопште не тражим да буде “чист СФ”, молим немојте ми то приписивати. (Знам да није злонамерно, али, хм, постоји у дебатној реторици, тј. у вештини полемисања, један трик, познат већ вековима, који се зове “приписивање претеривања, противнику”. На пример,
дискутант А каже “Па ја бих само зреле трешње…” а дискутант Б одговара: “Па не можемо тражити сви само нај-нај-зрелије трешње на свету…”
или, дискутант А каже “Сачекајмо још до сутра, да проверимо податке…” а дискутант Б одговара: “Па не можемо чекати сто година…” и томе слично.)
Ја не тражим да буде чист СФ.
Ја само тражим да буде СФ.
А како ћу то знати?
Пре свега, издавач и писац треба да дају сигнале да нешто јесте СФ. Да се то види по наслову, корици, или да буде над-наслов “Научна фантастика”, или као у (беше ли) обновљеном Сириусу, у садржају назначено за сваку причу понаособ, словима (то би било можда боље латиницом) СФ или Ф или Х.
Затим неко као Ви, или ангел 011 или Либеат, неко ко има воље и снаге да чита жанровски мешовите и неизвесне приче али и компетенцију да оцени – тај неко треба да потврди, и окачи, тако да ја сазнам, да нешто јесте, заиста, СФ. То значи: да преовлађују елементи СФ а не фантазије или хорора.
Тад ја могу да узмем да читам, и да оценим да ли су сигнали (наслов, корица, најава итд) били коректни, и да ли сте ми ви тачно рекли, па да и убудуће имам ПОВЕРЕЊЕ у такве сигнале и препоруке.
Има на хиљаде домаћих прича неке, некакве фантастике, које ја сасвим сигурно никада, никада нећу ни погледати… јер, немам ни снаге, ни времена за то. Sorry.
(2) Настојаћу данас у току дана да окачим овде мој поглед на Успон Едерлези.
Оријентационо: на скали квалитета за студентске филмове, од 1 до 10, била би деветка, не може бити десетка јер је у филму енглески говор неразговетан, смрљан, неразумљив, збрзан, веома лоша, аматерска дикција; али не тражим ја ни да буде, што рече Бобан, “позоришни рецитал” као у многим домаћим филмовима, не, али, треба да разумемо шта говоре.
а на скали за светске, професионалне филмове А продукције, од 1 до 10, била би тројка. Само тројка. Из више разлога.
Док је домаћи филм из прошле године, сећате се, Процеп (The Rift) јединица. Дакле понављам, на скали од 1 до 10, The Rift, оцена: јединица. Због сценарија.
(3) Слике, нису успеле, мој прастари фотоапарат није се показао, у оном слабом светлу у сали, са оне даљине. Али је успела ова једна слика где др Дејан Огњановић познат и као Ghoul, и ја, позирамо, испред огромне рекламе ФЕСТ-а, настојећи да изгледамо академски!
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-02-25-Ederlezi-premijera-ABN-i-D-B-Ognjanovic.JPG)
И успела је ова једна слика где Зоран Нешковић познат и као Шкрба (по чијој причи је снимљен тај филм), и ја, позирамо испред плаката за Успон Едерлези.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-02-25-Ederlezi-premijera-ABN-i-Zor-Neshkovic.JPG)[/color]
-
Пре свега, како се тај филм зове? Аутори су се определили да наслов буде на енглеском, Ederlezi Rising, и то је ОК, али они мало и одбијају да то преведу, јер као толико је светски, али, неизбежно морамо имати и од најсветскијег филма ипак и неки превод, па (питали смо на правом месту, и сигурни смо) превод је: Успон Едерлези.
Понекад ћемо скраћено писати само: Едерлези.
Добро је одабран наслов, кратка и врло карактеристична реч, Едерлези, властита именица, коју ћете ретко где другде у светском СФ филму наћи. Дакле то је нешто карактеристично, препознатљиво, запамтиво. А Википедија нам каже
https://en.wikipedia.org/wiki/Ederlezi (https://en.wikipedia.org/wiki/Ederlezi)
да постоји појам “Едерлези” али да је то нека традиционална песма коју су на Балкану певали Турци, Роми, и други народи, поводом неког турског празника у пролеће. Али у филму то је назив једне корпорације, пословне фирме, која шаље тај брод. Име те корпорације; властита именица.
Жанр! најважније питање: жанр!
Едерлези је, жанровски, научна фантастика. Ту нема никакве сумње, није микс, нема дилеме, то је СФ.
Додајмо, Успон Едерлези је вероватно најбољи српски СФ филм свих времена, што, међутим, и није нека велика похвала, јер су остали већином били очајно лоши.
Али, то је једна камерна психолошка драма, јер су њих двоје (протагониста), астронаут Милутин и астронауткиња Нимани (то јој је име, а не презиме), сами у том свемирском броду, на дугом путовању. Та ситуација, оквирно, подсећа на одличан, светски прослављени СФ филм Путници (Passengers, 2016) који је, међутим, имао буџет око сто милиона долара, дакле око хиљаду пута већи него ови наши, па је и нормално да је Passengers много богатији филм. А вратио је уложене паре, зарадио је (каже Википедија) око триста милиона долара…
Разлика је и у томе што је Едерлези пун еротике, а Passengers није.
Нимани је робот, или, можда, ипак, андроид, што није исто. Али ако се не храни и не дише, како онда има ткива толико слична људским – то није објашњено. Њен биолошки или машински статус је остао донекле непрецизиран.
Трајање филма је 85 минута. То је мало за прави целовечерњи биоскопски играни филм, а много за телевизијску епизоду која би заједно са неким, једног дана (претпоставимо) рекламама, потрајала само један сат. Због еротике, Едерлези није за породични излазак у биоскоп, па није јасно ком тржишту, осим правих филмофила, се обраћа, где мисли да заради. Али ваљда продуценти имају план.
Од тих 85 минута, барем 15 минута је сасвим сувишно. У многим кадровима, андроидка само стоји, а иза ње се неке хоризонталне траке светлости полако померају надоле, или, нагоре, као да је она у неком лифту па пролази кроз много спратова… то је сасвим нефункционално, непотребно. Што рече, на свом форуму Знак сагите, Бобан Кнежевић: празан ход. Вероватно је ауторе филма понела жеља да то буде уметност, art film. Амбиција. Али боље им је било, боља би уметност била, да су ишли на комерцијални…
(Мада у дугим тишинама у самотном свемирском броду, где двоје зуре једно у друго, препознајемо уметничке одјеке Солариса.)
Главна мана, катастрофална, поразна, је, као што сам поменуо малочас, говор глумаца. Слушамо их, али не разумемо. Говор то двоје глумаца није особито добар енглески, али, то и није тако велики проблем; страшно је што је њихов говор неразговетан, смрљан, неразумљив, збрзан, веома лоша, аматерска дикција; то кад је професор предавао на ФДУ (Факултету драмских уметности), неко није прошао ни близу факултета, тог дана, па није научио; ево да поновимо:
Д И К Ц И Ј А ! ! !
– вероватно су гледаоци јуче у скоро пуној великој сали Сава центра, вероватно више од хиљаду људи, мислили, скоро сви, отприлике овако: “не разумем их добро, али, ја и нисам професор енглеског, и није ми то матерњи језик, ваљда их зато не разумем – кривица је до мене…” али, ево, на пример, АБН јесте ванредни професор енглеске књижевности, па ипак, није разумео; већину дијалога не би разумео да није испод слике био (срећом!) дат и превод, титлован, на српском! Дакле АБН је морао да чита превод, да би знао шта је ко на екрану изговорио.
Савет ауторима филма: уградити у филм, пре дистрибуције, титл! ЕНГЛЕСКИ титл! Без сваке шале, то би могла бити сламка спаса.
Пример њихове лоше дикције: глумац брзо и немарно каже енглеску реч sweet (то значи: слатко) али занемари последњи сугласник, каже само swee… а не чује се оно t .
Дакле не реализује последњи сугласник.
Или, глумица каже да је нешто остварено fully (у потпуности) али занемари последњи глас, па се чује само full…. .
Грешили су они и у погледу кратких и дугих самогласника (који постоје, у енглеском…) и нико то, тај лош енглески, није исправио. Сад је вероватно касно, и немогуће, да се тон поново снима.
Не тражим ја да глумци декламују театрално, не тражим да буде, што рече Бобан Кнежевић, “позоришни рецитал” као у многим домаћим филмовима, не, никако! – ту је Бобан у праву! – али, ипак, треба да разумемо шта ликови у филму говоре.
(Узгред, многи људи широм света се поносе тиме што могу брзо и немарно да говоре енглески… мисле да је то доказ да добро владају енглеским. Али, не треба тако говорити. Ни српски! То се у старој Србији звало, некад давно, “брбљуцкање”.)
Трећи људски лик у филму, капиталистичка бирократска особа која наређује астронауту, говори мало формално, мало и роботски, па смо је нешто боље разумели. Глас компјутера је механички, тачан, и прилично разумљив.
Астрофизика је слаба. не иде се помоћу ракетних мотора на Алфу Центаури, нити брзином од неколико десетина километара у секунди, па да је много важан заокрет око неке планете у циљу “ефекта праћке” (slingshot effect). Осим ако мислите да путујете милионима година. Да би се у неком разумном року, унутар једног људског живота, стигло на Алфу Центаури, потребна је брзина од рецимо сто ХИЉАДА километара у секунди…
Осим тога, та звезда, Алфа Центаури, је најпознатији клише, поприлично и смешан, данас, и лако је могуће да ће се гледаоци у некој дворани у Енглеској подсмехнути.
Ето рецимо у недавној британској, одличној, хумористичној-и-озбиљној ТВ серији Хотел Вавилон, о једном измишљеном хотелу са (једва) пет звездица, у Лондону данас, била је епизода о једном преваранту који је водио неку лудачку секту, а кад се провалио (јер, није пао астероид, свет није уништен… и секта је пропала) па кад је тражио неки попуст, нешто око новца, рекли су му, ови у хотелу, отприлике овако: You can get that only at Alpha Centauri! дакле исмејали су га. Помињање Алфе Центаури је данас поприлично, што би на енглеском рекли, corny.
Ех да је барем звезда Волф 359 (Wolf 359), то би неупоредиво боље било, мада је и та звезда доста помињана ну СФ, јер нам је близу.
Дибидус је лоше оно о смртоносној сунчевој радијацији која као може да прегреје астронаута у скафандру ако је он изван брода дуже од десет минута. То је без везе. Требало је питати некога ко се разуме у астрономију. Па, не можете имати филм о путу кроз Сунчев систем а не познавати како функционише Сунчев систем.
То је као да снимате филм о резерватима природе у Африци, а не знате разлику између газеле и гибона. Забога! Па, астронаут би, у близини Сатурна рецимо, пре могао да се смрзне. Нити се од радијације умире онако брзо и временски прецизно одређено. То је баш то-тал-но лоше.
Радио-веза са Земљом не може, на тим дистанцама, да функционише тренутно… него су потребна дуга чекања…
Требало би сад неко да простудира где се поступило по Шкрбиној причи (имамо је… ту је…) а где се одступило.
Кадрови где се он, Милутин, као пење кроз неку огромну металну цев у којој је избушено на хиљаде рупа, које су запрљане од неког уља, неког мазива, масти, шта ли, па он забада прсте у то, и пузи… то је остало савршено необјашњено и, будимо искрени: бесмислено.
Да, јучерашњи догађај у Сава центру је био диван, пун полета и добре воље, али, у интересу будућих филмских подухвата, па и будућих генерација чак, морамо указати и на промашаје.
Слика је била прилично мутна, као да камера није хватала резолуцију потребну за онако велико платно. Ситна слова на шпици била су мутна. Генералну магловитост и мутноћу слике кад су у питању метални простори у броду, можемо да опростимо, није велики проблем, вероватно се морало штедети на компјутерском генерисању тих слика, а укупни суморни утисак тог металног амбијента, донео је одјеке филма Алиен (Alien, Осми путник) , то је добро.
Остало је недефинисано какву то вештачку гравитацију имају, али то није битно, јасно је да није помоћу центрифугалне силе, дакле то је ОК.
Главна глумица је својом лепотом и достојанством заблистала, и свакако је најважнији елемент и главни препознатљиви симбол овог филма.
Психолошка драма њих двоје у броду: па, нису имали пред собом димензију њихове евентуалне заједничке будућности, јер, да су се толико заволели, онда би хтели и заједно да остану кад стигну на ту неку као планету Алфе Центаури. Осим тога, прејаке су, а недовољно мотивисане, па дакле и нису много уверљиве, осцилације љубави и мржње (love-hate relationship), између њих.
Па ипак, уз све замерке, то је баш прави научно-фантастични филм, и има свој уметнички интегритет, има неку своју логику, своју вредност. Може се погледати.
Укупна АБН-ова коначна оцена о Успону Едерлези била би:
на скали квалитета за студентске филмове, од 1 до 10, била би деветка,
а на скали за светске професионалне филмове А продукције, од 1 до 10, била би тројка. Само тројка. Али јесте негде; негде је; на тој скали! то је одлично, то је велики успех. Практично без финансија, снимити овакав филм, и храбро изаћи са њим на тржиште, то је један велики подвиг пре свега њиховог ентузијазма. Али следећи би морао бити много бољи.
(2) Сад, једна друга тема.
Само у најкраћем, шта је било слабо у филму, прошле године, Процеп (The Rift)? То што новум падне из свемира, па у Србију (зато што нам је наука сиромашна и нејака, па није вероватно да бисмо ми произвели неко велико откриће, него мора новум да нам падне на главу однекуд…) па то ново тресне у неки пропали, пусти, буђави салаш у Војводини, па наши агенти иду тамо ноћу, аутомобилом, онако као приватно, без асистенције полиције, па неки чичекања потегне неку пушчетину, па се све сведе на хорор где је у скафандру са тајне, давне Аполо мисије, ваљда као неки дух са “тамне стране Месеца” (која не постоји! не постоји ! ! ! ) а после, да би се нешто дешавало, амерички агент дохвати секирче, па… не, не треба такав да буде сценарио…
(2) друге вести. Данас у “Данасу” Басара, на задњој страни, каже да нас будуће генерације нашег народа можда кажњавају за наше политичке и друге глупости тако што одбијају да се роде. Ово је одличан СФ времепловски концепт, а и парадокс, наравно. Има свој смисао, итекако.
(3) исто у “Данасу” али на стр. 21, Зорица Којић даје приказ концерта “Крафтверка” у Београду, под насловом “свемирски инжењери звука”.
-
Na Jutjubu sam naišla na ovaj gorko šaljivi video klip sa elementima naučne fantastike;
https://www.youtube.com/watch?v=8tyzhLdIVb0
-
Хвала на линку, Славо.
(1) исправка о Едерлези, имате данас у “Политици” око двадесете стране, рубрика “Култура”, чланак, потписује Дубравка Лакић, о ФЕСТ-у, са великом сликом из тог филма, и, наслов тог филма није написан како смо мислили, Успон Едерлези, не, него је дата транскрипција на ћирилицу, а у загради оригинал на енглеском, овако:
Са филмом “Едерлези рајзинг” (“Ederlezi Rising”), узбудљивом научнофантастичном причом о…
итд.
Дакле погрешили смо, не преводи се то, него се филм званично на српском ипак зове Едерлези рајзинг.
(2) На истој страници, имате чланак, то је најава предавања данас у 18 ч у Београду на једном факултету, говориће француска филозофкиња Катрин Малабу, о будућности вештачке интелигенције, и о роботима будућности, итд, а наслов предавања гласи:
“Филозофско пропитивање вештачке интелигенције – на путу ка долини сабласности”
па, она ће говорити и о “сличности између људског бића и робота и осећању нелагодности, чак језе, које хуманоидни робот изазива у правом људском бићу”.
(3) Исто у “Политици” али на једној каснијој страници, рубрика “ТВ излог”, имате најаву са насловом:
Стиже нова серија од аутора “Звездане капије”
а то ће изгледа бити, наиме требало би ускоро тек да буде снимана, акциона модерна фантази серија (кажу, “авантуристичка фантазија”) са насловом The Outpost што је преведено (можда не баш најбоље преведено) као Предстража.
(4) На истој страници је најава да ћете моћи данас у 21 ч да гледате на каналу О2 (бивши Б92), филм Бити Џон Малкович (Being John Malkovich, 1999).
Taj филм заиста заслужује пажњу зато што у неким сценама можете да видите како је то бити чиновник у једној згради где постоји седми-и-по спрат, дакле 7 ½ спрат, где је плафон јако низак... веома низак... па, ви као послушник администрације морате да се сагињете, за толико... па је ваша понизност и покорност видљива. То као да се надовезује, суштински, визионарски, на нека одлична места у једном класику СФ, наиме, у филму Бразил (Brazil, 1985, Terry Gilliam).
(5) У данашњем “Блицу” па у уметнутом прилогу “Поп и култура”, па на последњој страници, стр. 8, тог прилога (али, нема пагинације), имате чланак, потписује Миона Ковачевић, то је заправо интервју са главном глумицом филма Ederlezi Rising. Нaслов чланка је, напросто, њено име: “Džesika Stojadinović Stoya”. Имала је прабабу и прадеду у Србији, у Свилајнцу, али каже да сада тамо нема више никог од родбине, али да би радо узела и српски пасош тј. и српско држављанство, поред америчког.
(6) А на стр. 7 тог истог прилога, дакле претходној, нешто о хорору: Слободан Ивков, настављајући са темом из свог чланка прошле недеље, говори детаљно о четири конкретна примера како су у српском позоришту у претходних стотинак година приказивани кобајаги-вампири: на пример, у кући су гости, не баш добродошли јер би могли попити сву ракију, па, домаћин их помоћу “вампира” поплаши и отера, они побегну.
(7) У “Данасу” данас на стр. 27 имате чланак, потписује С.Б. а то је вероватно Слободан Бубњевић, о једној младој дами која се самостално и углавном приватно припрема, на све могуће легалне начине, да постане права баш буквално прва путница на Марс; она се зове Алиса Карсон (Alyssa Carson), рођена је 2001, није званично астронаут, али је медијски веома позната, а наслов овог чланка је “Алиса у земљи НАСА”.
Она је спремна, спремна… ready, ready… али, ех, превоз… а тек повратак, како имати превоз за назад, а-ух...
Одговор: тешко. Врло тешко. Али сад кад се има у виду Трампова директива о слању људи на Месец и Марс, па кад се види и шта је овај Илон Маск (Elon Musk) постигао... рекло би се да није сасвим немогуће. Она, реално, има неку малу, малецну шансу!...
-
Цењени ,
у данашњем “Блицу” на стр. 22-23 имате интересантан чланак о филмској уметности у Немачкој под владавином Адолфа Хитлера. Ту је и црно-бела слика Хитлера у друштву (рекло би се, тако изгледа) Гебелса, и неких, ваљда, филмаџија; ту је велика професионална филмска камера, рекло би се за филм од 35 мм.
Наслов чланка је “Хитлеров Холивуд”, потписује Татјана тј. Тања Њежић, наднаслов гласи “Гост ФЕСТ-а, Рудигер Зухсланд, аутор филма о кинематографији Трећег Рајха”.
Он је проучавао то, тај део историје своје земље, и он каже да је у нацистичкој Немачкој за само 12 година (од 1933. до 1945) снимљено преко 1000 филмова (хиљаду!), и да су аутори имали добре материјалне услове за рад, али да није било хорор филмова, нити филмова фантастике! А преко 500 су биле комедије и мелодраме.
Дакле, ако је то тачно, земља која је имала концентрационе логоре – није имала хорор филмове! Земља која је планирала освајање света, хиљадугодишњу владавину, ликвидацију целих раса, и изградњу гигантских зграда и авенија у Берлину, а у центру да буде Хитлеров гигантски маузолеј – није имала научну фантастику нити фантазију! А наводно није било ни полицијских, крими-филмова. Али је наводно у већини филмова постојао барем по један лик који се представља као нешто што није, лажно се представља.
Ако се не рачунају године 1944. и 1945. када се због ратних дејстава вероватно више нису ни могли снимати филмови, испада да су за рецимо 11 година снимили преко хиљаду, дакле, стотинак филмова годишње.
-
Узгред, ја уопште не тражим да буде “чист СФ”, молим немојте ми то приписивати. (Знам да није злонамерно, али, хм, постоји у дебатној реторици, тј. у вештини полемисања, један трик, познат већ вековима, који се зове “приписивање претеривања, противнику”.
Mislim da tu nije u pitanju preterivanje, nego prosto, ta distinkcija ‘čist’ je danas naprosto neupotrebljiva, jer alternative jednostavno nema: ‘nečist’ SF po pravilu nije SF, iako može da liči, da ‘vuče’ na SF, da ima ‘elemente’, ili ištaliveć ljudi neće izmisliti da obesmisle tuđe a i sopstvene napore u cilju prepoznavanja žanra. Što je meni i dan danas neshvatljivo, jer uvek pretpostavljam da onaj koga to ne zanima neće ni pokušavati da prepoznaje žanr, te mu otud i neće trebati arsenal ovakvih kvaziterminoloških kompromisa.
U tom smislu, zbirka ne samo da nije SF, nego i nema prepoznatljiv žanrovski profil van te nekakve fantastike ‘lakog apsurda’, kako ju je jedan domaći pregalac jednom okrstio, a ja bih na to samo dodala kako je tu uglavnom u pitanju nekakva nežanrovska iracionalna fantastika.
@ Mića: Škrba fino ostario… :)
-
Хвала, Либеат! ово је помогло!
За мене је то сада решено питање, и стављено ad acta ; збирка: Адријан Сарајлија, Голи гласови, није СФ. Дефинитивно. Дакле, у жанру је фантазије. Али, ја са пуним поштовањем гледам писце тог жанра, па и Адријана Сарајлију, и немам ништа против фантази жанра! Па, и Реј Бредбери је писао претежно фантази! Пa, и Урсула је имала Земљоморје (Earthsea)! Ја ценим и поштујем тај жанр, али не стижем њиме да се бавим. Као ни хорором. Јер, не могу све…
Међутим, ја такође имам евиденцију, од 8. новембра 2014, да прича:
Адријан Сарајлија, „Хроновизија”, у антологији Горана Скробоње Нова српска приповетка, Београд, издавач „Паладин”, 2013, на стр. 194-210,
јесте СФ, али је прилично слаба СФ прича. А знам да јесте СФ јер сам је прочитао (добио сам од поузданих саветника и пријатеља сигнале да јесте, и, зато сам је прочитао…) па сам се уверио. Дакле Сарајлија јесте и СФ писац, макар само са том једном објављеном СФ причом (не знам да ли их има још).
Е сад ја сам, у мојој ранијој Историји српске СФ, узео у обзир само приповедаче са најмање пет објављених СФ прича, а оне са мање од пет нисам ни поменуо. (Мада је, у том приступу, могућ изузетак ако је нечија прича изузетно заблистала.) Па, лако би могло да се деси да и у новом, обимнијем издању (које полако, полако почињем да припремам) буде исто тако. Али вероватно ће критеријум бити нешто оштрији – међу ауторовим објављеним СФ причама мораће да буде барем једна добра.
-
Дакле, ако је то тачно, земља која је имала концентрационе логоре – није имала хорор филмове!
tako je, dragi dr abn - sad ste, nenamerno ali intuitivno-genijalno, pogodili u srž:
postoji očigledna, istorijski dokazana veza između ZABRANJIVANJA HORORA (kao, navodno, dekadentnog, štetnog po duh i um, po decu i omladinu, po ne znam šta...) i imanja KONC-LOGORA SMRTI!
prvo trava - onda strava.
prvo zabrana horora - onda koc. logori!
imajte na umu to sledeći put kad se skoro zlurado veselite što nešto NIJE horor, ili kad s nipodaštavanjem taj žanr svodite na nekakve testere, klanja i prosuta creva.
-
Цењени др Гул, да, ту имате нешто. Ја могу да кажем, да у диктатурама, вероватно политички, партијски, није добродошла никаква велика негатива, типа “сиромашни су нам радници”, итд, па онда ни хорор виђен као изложба негативног, али, такође, ни СФ ако је политичка алтернатива, типа “а шта би било кад нам не би био друг Тито председник? да ли је могла наша историја да испадне друкчије?” (алтернативна историја – памтим ја то, било је строго забрањено ту нешто намигивати, као кроз уметност или филозофију, да би он могао да сиђе…).
Али, недостаје нам Ваша реч о Едерлези, ви сте један од малобројних из овог нашег овде форума који су видели Едерлези. (А, хмм, гле, није хорор.) Дакле, ако имате неки минут времена за ову тему – Ваши утисци…?
Е сад.
(1) данас у “Данасу” на стр. 25 имате обиман чланак о селекцији која се зове “Српски филм”, на ФЕСТ-у, ево наслова:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-03-01-FEST-selekcija-Srpsk-film-ima-i-SF.JPG)
ту се истиче да, ако смо добро схватили, почев са овим ФЕСТ-ом, овогодишњим, само и једино премијерни српски филмови могу да уђу у ту селекцију, а не они који су раније већ приказивани негде другде. Цитирамо: “само филмови српске кинематографије који раније нису приказивани”. То би било мало чудно, јер, значило би да ко хоће са својим филмом на ФЕСТ, барем једанаест месеци у години су му “забрањени” за премијеру; дакле или имај премијеру на ФЕСТ-у, па макар чекао на то 11 месеци, или не можеш на ФЕСТ? А онда ће све српске премијере бити збрда-здолисане у један или два дана? Све српске премијере одједном, тако да максимално сметају једна другој? Тешко је то поверовати. То би било грозно лоше за бизнис. Замислите кад би у Америци све премијере морале да буду у исти дан, па тек следеће године, опет све у исти дан? Питамо се, зашто би се то примењивало, тако строго, тако штетно, само на домаће филмове, а не и на светске. Али, можда нисмо добро схватили чланак.
У чланку се доста говори о Едерлези, помиње се и једна димензија тог филма, политичка, коју ових дана нисмо поменули, а то је у филму сасвим кратко приказано, на самом почетку, па, некако промакне. Дакле у чланку се каже: “Овај научнофантастични филм (готово непостојећи жанр у домаћој кинематографији) смештен је у социјалистичку дистопију и говори о … астронауту који је послат на дугачак пут до Алфа Кентаура да пренесе идеологију тамошњој колонији”.
(2) На Бобановом форуму неко је, учесник са именом (латиница) mac , питао какво је то, у Едерлези, у другој половини филма, велико сунце измешане, валовите црне и црвене боје. Оно се види статично, али неколико пута, то баш и потраје. Зар је то Алфа Центаури? Кад пре стигоше? За дан-два? То се могло само неким под-просторним порталом, или ворп погоном. Али то се у филму не помиње, нити се види. Осим тога, Алфа Центаури не изгледа тако. Те црне мрље могле би само бити неки гигантски континенти црне шљаке, нерастопљене, али то није астрономски реално, за Алфу Центаури.
(2) А тек један други текст данас у “Данасу” нисмо добро схватили, можда је нека забуна или дезинформација, али, ето, на стр. 22 је омања вест, наслов “Кина забранила слово Н на интернету”, потписује М.К, а тврди се да је Кина забранила својим грађанима да на нету користе неке речи, и чак слово – то је латиницом – N , а и да су забрањени Орвелов роман 1984 и новела “Животињска фарма”. Све то, као, да се не би ширила политичка пропаганда против њихове државе. Тешко је таквој вести поклонити поверење.
Живимо у временима систематског штанцовања лажних вести и пристрасно изокренутих тумачења вести, тако да читалац мора данас да буде детектив и да процењује да ли је вест истинита (макар делимично!) или је само још једна од безброј намештених и лажних, подмуклих и клеветничких, произведних у циљу негативног публицитета, итд.
Али ова вест пренета је, наводно, из енглеског листа “Гардијан” и са неког сајта. А “Данас” је озбиљан лист, па, ваљда је проверио. Једно је сигурно – неко ту помиње Орвела.
-
Цењени ,
(1) у данашњој “Политици”, па у уметнутој Политикиној ТВ ревији, имате данас на стр. 10-11 чланак-и-интервју, говори глумац Себастијан Каваца, потписује новинар Иван Аранђеловић.
У почетку интервјуа, Каваца говори о Едерлези. Каже да му се свидела “ретрофутуристичка иконографија приче”. Такође каже да је тај филм по жанру научна фантастика, али да је пре свега мелодрама. На снимању Едерлези био је три недеље, у Београду, и то у студију, и код Авалског торња (?). На крају интервјуа, помиње да му у СФ филмовима засмета кад се у свемиру зачују звуци, јер, каже он, у свемиру се не чују звуци. Дакле, та научна истина њему је позната. То је похвално.
Каваца је дипломирао глуму на Академији у Љубљани, а онда је уписао магистарске студије режије, али их није завршио.
(2) У јучерашњој епизоди Досијеа икс, приступило се, мало иронично и комично, али и поприлично озбиљно, теми наше све веће зависности од мобилних телефона, и од компјутера. Сцена на почетку, у роботизованом ресторану где су Фокс и Дејна једина људска бића, вероватно је најћутљивија икад, у тој серији. Појављују се и роботи, и робот-такси, а и многобројни дронови, не баш пријатељски настројени.
То нам је, вероватно, будућност… ако не буде нека много гора.
(3) Био је јуче на неком ТВ каналу приказан СФ комични филм, али слаб, прилично недуховит, са насловом Пол (то је мушко име; Paul, 2011) у коме двојица гикова, занесених СФ фанова, иду у Америку на СФ конвенцију, типа комик-кон, али онда у пустињи сусрећу правог ванземаљца (дакле, остварује им се тај сан снова), и онда се ту дешавају разне бесмислене јурњаве и авантуре.
Наравно помишљамо на филм Галактичка потрага (Galaxy Quest, 1999) који је, међутим, био много бољи. Јер, знате, права пародија треба да буде такође и прилично успешна и јака репликација онога што пародира. А филм Пол то баш и није.
(4) Били бисмо захвални ако би неко пренео програм ЛК за март.
-
Za sada nigde ne vidim program za mart, no, Tika je najavio da će u ponedeljak (petog marta) u 19h u Tribinskoj sali Udruženje SCI&FI predstaviti svoje fanzine i knjigu Baka Mandini krugovi.
Za Čitaonicu (poslednji ponedeljak u mesecu, ako ne bude promena) je najavljen roman Strava u Ulici kuge Mirne Zakić.
-
Ederlezi Rising pokupio gomilu nagrada! :)
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:714675-Ederlezi-rising-najbolji-srpski-film-na-Festu
-
Цењени Аномандер Рејк, хвала на труду (на топику “Романи у 2017”).
Цењена ангел 011, тачно сте рекли, ево данас у “Политици” најава за понедељак, о тој Тикиној књизи (фантази, са елементима СФ),
а за другу и трећу недељу, остаје мистерија, шта ће програм Лазе бити.
Е сад.
Прво треба да честитамо ауторима филма Едерлези на постигнутом великом успеху на ФЕСТ-у. Дакле:
Ч Е С Т И Т А М О ! ! !
(2) Тај линк, који нам је ангел 011 дала, на чланак у “Вечерњим новостима”, где је цитирано како је жири образложио награде за Едерлези: да, они су препознали оне вредности које је и АБН поменуо у свом приказу тог филма.
Додајмо: главна глумица је одлично дала један лик савршен, али хладан и празан, лик који функционише тачно, без грешака, али и без душе, барем у првој половини филма. Многе друге глумице биле би, у тој истој улози, напросто смешне. Осим тога, одлично је што је натуршчик, јер, гледаоци је не препознају, дакле она не носи са собом одјеке никаквих ранијих улога, што би се неминовно десило да је ту била рецимо Мила Јововић или Ума Турман.
(3) Данас у “Политици” има чланак о ФЕСТ-у па и један велики пасус о Едерлези, потписује Весна Перић.
(4) … а исто у “Политици” али у прилогу “Култура, уметност, наука”, на стр. 1, обиман чланак и интервју, потписује Гордана Поповић (средње слово не знамо…), о гостовању француске филозофкиње Катрин Малабу и њеним ставовима о вештачкој интелигенцији, роботима, и како да останемо иоле релевантни, кад нас роботи буду далеко, огромно надмашили, једног дана.
Малабу нас позива и да се одупремо данашњој принудној стандардизацији мишљења, и принудној политичкој идеологији коректности.
(5) Исто у “Политици” али на страници “Погледи”, која је можда рецимо седамнаеста, Мирослав Лазански коментарише ову презентацију руског председника Путина о руском новом ракетном наоружању. Наравно ми се сви питамо, да ли је реално и да ли је икако могуће да постоји ракета на “атомски погон” – шта би то уопште значило?! – али, Лазански се не изјашњава експлицитно о реалности тога, али својим укупним ставом као да подржава, и сугерише, да то јесте реално, стварно могуће.
Авион на атомски погон, то бисмо разумели, али, “мали мотор на атомски погон”? ракета “неограниченог домета”? Не разумемо. А није нам ни Лазански то разјаснио.
(6) У данашњем “Данасу” па у уметнутом прилогу “Недеља” па на стр. 13, чланак “Чудовиште из надмене лагуне”, о филму Облик воде. Аутор чланка, Павле Симјановић, развија неку своју компликовану тезу да је онај много ранији филм, Створење из Црне лагуне (Creature from the Black Lagoon, 1954) био веома сличан, а у неким уметничким карактеристикама и много бољи, иако је био “намењен забави капиталистичке омладине” (?? е шта ли би то значило…).
(7) У данашњем “Блицу”, цела стр. 23 је посвећена филму Едерлези, потписује Миона Ковачевић; горњу половину стране запрема слика са промоције тј. премијере, а доња половина стране је интервју са режисером (Лазар Бодрожа).
Бодрожа употребљава – најзад, неко! – за главну глумицу тај битни термин, натуршчик.
То је у српском језику реч руског порекла (а у руском је изведена из латинске речи natura, природа), а означава неког ко није студирао глуму ни на каквој академији драмских уметности, и није професионалац глуме, а ипак се појави у некој улози у филму.
-
главна глумица је одлично дала један лик савршен, али хладан и празан, лик који функционише тачно, без грешака, али и без душе, барем у првој половини филма. Многе друге глумице биле би, у тој истој улози, напросто смешне. Осим тога, одлично је што је натуршчик, јер, гледаоци је не препознају, дакле она не носи са собом одјеке никаквих ранијих улога
dragi abn,
ne bih da vam rušim iluzije i teorije, ali stoya nije baš zaista 'naturščik' (tj. moglo bi se o tome diskutovati), ali budući da JESTE igrala u brojnim filmovima do sada - tačnije, PORNO filmovima - ona itekako "носи са собом одјеке ранијих улога" - i baš zbog tih odjeka je pre svega angažovana! ;D
-
За мене је то сада решено питање, и стављено ad acta ; збирка: Адријан Сарајлија, Голи гласови, није СФ. Дефинитивно. Дакле, у жанру је фантазије. Али, ја са пуним поштовањем гледам писце тог жанра, па и Адријана Сарајлију, и немам ништа против фантази жанра! Па, и Реј Бредбери је писао претежно фантази! Пa, и Урсула је имала Земљоморје (Earthsea)! Ја ценим и поштујем тај жанр, али не стижем њиме да се бавим. Као ни хорором. Јер, не могу све…
Samo da preciziram, da bi se izbegli nesporazumi: ja ne mislim da ova zbirka spada u fantazi žanr. Čak štaviše, mislim da ova zbirka tu definitivno ne spada, taman koliko ne spada ni u horror ili SF.
Fantazi žanr ima svoje zakonitosti i pravila, ima svoje norme i kanone, dok iracionalna fantastika toga naprosto nema. Otud se iracionalna fantastika koristi motivima i elementima svih triju pomenutih žanrova, ali bez namere i težnje da ispoštuje ortodoksna pravila koja uz rečeni motiv ili element idu. U tom smislu, iracionalna fantastika je bliska nadrealizmu i apsurdu, a ne žanrovima fantastike koje prepoznajemo kao fantazi, horror ili SF.
Now, smatram da je jedan od glavnih uzroka sudbine SFa na domaćem terenu bio upravo upliv iracionalne fantastike, a ne toliko ‘mešanje’ samih SF, F i H, pa otud i moram da insistiram na ovom pojašnjenju, jer smatram da je zaista nužno uspešno razlikovati tu vrst fantastike od tradicionalnih žanrova.
Међутим, ја такође имам евиденцију, од 8. новембра 2014, да прича:
Адријан Сарајлија, „Хроновизија”, у антологији Горана Скробоње Нова српска приповетка, Београд, издавач „Паладин”, 2013, на стр. 194-210,
јесте СФ, али је прилично слаба СФ прича. А знам да јесте СФ јер сам је прочитао (добио сам од поузданих саветника и пријатеља сигнале да јесте, и, зато сам је прочитао…) па сам се уверио. Дакле Сарајлија јесте и СФ писац, макар само са том једном објављеном СФ причом (не знам да ли их има још).
Е сад ја сам, у мојој ранијој Историји српске СФ, узео у обзир само приповедаче са најмање пет објављених СФ прича, а оне са мање од пет нисам ни поменуо. (Мада је, у том приступу, могућ изузетак ако је нечија прича изузетно заблистала.) Па, лако би могло да се деси да и у новом, обимнијем издању (које полако, полако почињем да припремам) буде исто тако. Али вероватно ће критеријум бити нешто оштрији – међу ауторовим објављеним СФ причама мораће да буде барем једна добра.[/size][/color]
U suštini, naslovna priča ‘Goli glasovi’ može biti prepoznata kao SF, ali sama priča je prilično slaba, to u više bitnih aspekata. Najbolje priče u zbirci su po pravilu lako prepoznatljive kao iracionalna fanrastika, tako da ta procena utiče i na generalnu procenu same zbirke, bar kad je žanrovska pripadnost u pitanju.
-
Цењени др Гул, одговорио сам на топику који сте, о Едерлези, отворили.
Цењена Либеат, интересантна је та теза да постоји и ирационална фантастика као засебан феномен, али за мене је то једна под-врста фантазије. Па, и бајке су део фантази жанра; а имају понекад поприлично ирационалног.
Некад се говорило и о “ониричкој” (као сан, као у сновима) фантастици, па, и она је, некад, ирационална, рецимо сањар иде улицом својих снова, и док он иде, иде, даљина, која му преостаје до жељеног одредишта, све више се повећава, развлачи, улица се пред њим издужује до фантастичних размера.
(1) у “Политици” је у недељу 4. марта био још један чланак о чињеници да већина књижевних награда у Србији не доноси награђеном никакве паре, ни један динар. Наслов чланка је “Чек без покрића”, поднаслов гласи “Највећи број књижевних признања у Србији нема поуздане спонзоре и зависи од среће на конкурсу Министарства културе или од општине”, а чланак потписује Марина Вулићевић.
Постоји и антрфиле који гласи “Укупан новчани део НИН-ове награде је милион динара, а у трошкове се убрајају и хонорари за чланове жирија, и организација уручења”.
(2) “Политикин забавник” бр. 3447, петак 02.03.2018, нема СФ причу.
На стр. 4-6, како је протекао први авионски путнички лет Београд-Загреб, 1928. године, авионом “Потез 29”
стр. 11-13, како је један преварант крајем 19. века у Енглеској правио лажне фосиле “пилтдаунског” човека, и успео да превари многе, током низа година.
стр. 20, зашто би живот на Марсу био веома нездрав (слаба гравитација, космичко зрачење, и, можда, токсичне материје на појединим местима у Марсовој прашини…), и, други мали чланак:
стр. 21, ванземаљци не би морали да имају ДНК, него можда неке сасвим друге механизме наслеђивања.
Хајде да се договоримо нешто: да убудуће онај ко хоће да пише научну фантастику о насељавању Марса, треба да зна о Марсу барем онолико колико знају деца која читају “Политикин забавник” ! ! !
На стр. 58, чланак о шпијунским проналасцима, потписује Немања Баћковић, а наслов, заиста одличан, гласи:
Мој голубе, дрону један!
(3) У данашњем “Блицу” је уметнути прилог “Поп и култура”, па на стр. 5 је чланак, потписује Милојко Божовић, а у наслову је промакла словна грешка, па гласи овако: “Како је пропао српски фим”. (Изостављено је слово “л”.) Теза чланка, не особито уверљива, била би, да су из српског филма отишли многи великани, или се пасивизирали, а нове генерације немају тако велика имена; о три српска филма, а међу њима и о Едерлези, Божовић се изјашњава овако: “Нажалост, ниједно од ова три дела не заслужује високу оцену. Нису лоши, али нешто им фали. Фест им је учинио велику част омогућивши им премијете под својим окриљем и доделу награда пред око 3000 људи …”[/color]
-
Цењена Либеат, интересантна је та теза да постоји и ирационална фантастика као засебан феномен, али за мене је то једна под-врста фантазије. Па, и бајке су део фантази жанра; а имају понекад поприлично ирационалног.
Некад се говорило и о “ониричкој” (као сан, као у сновима) фантастици, па, и она је, некад, ирационална, рецимо сањар иде улицом својих снова, и док он иде, иде, даљина, која му преостаје до жељеног одредишта, све више се повећава, развлачи, улица се пред њим издужује до фантастичних размера.
Pa, generalno govoreći, to je onda opet terminološki problem, u kom za Vas termin ‘fantazi’ označava daleko širi korpus literarnih dela nego za mene. Čak štaviše, meni izgleda da kad kažete ‘fantazi’ Vi zapravo podrazmevate čitavu proznu vrstu, a ne prozne žanrove.
Termin ‘iracionalna fantastika’ koji ovde upotrebljavam zapravo označava korpus u engleskom poznat kao ‘weird’, tako da se stvarno ne može reći da je slabo poznat, čak i vikipedija ima sumarizaciju koja je prilično upotrebljiva:
Weird fiction is a subgenre of speculative fiction originating in the late 19th and early 20th centuries. It can be said to encompass the ghost story and other tales of the macabre. Weird fiction is distinguished from horror and fantasy in its blending of supernatural, mythical, and even scientific tropes. British authors who have embraced this style have often published their work in mainstream literary magazines even after American pulp magazines became popular.[1] Popular weird fiction writers included Edgar Allan Poe, William Hope Hodgson, H. P. Lovecraft,[2] Lord Dunsany,[3] Arthur Machen,[4] M. R. James,[5] and Clark Ashton Smith.
Although "weird fiction" has been chiefly used as a historical description for works through the 1930s, the term has also been increasingly used since the 1980s, sometimes to describe slipstream fiction that blends horror, fantasy, and science fiction.
-
umro je Peter Nicholls (1939-2018),
ko-autor čuvene, najbolje svetske (?) SF enciklopedije, The Encyclopedia of Science Fiction
(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/51S94JB1VNL._SX365_BO1,204,203,200_.jpg)
https://www.actualitte.com/article/monde-edition/mort-de-peter-nicholls-editeur-de-l-encyclopedie-de-la-science-fiction/87651
-
Хвала на информацији! како то Ви увек сазнате први? Да, ево, видим, испада да је Питер Николс умро буквално данас, јутрос; од рака:
https://www.sfsite.com/news/2018/03/06/obituary-peter-nicholls/
Слава му, и поштовање.
Да, он нам је дао најбољу СФ енциклопедију на свету. Др Гул, да ли је она сад доступна бесплатно на нету, окачена у облику огромног броја засебних чланака?
(4) Допуна вести од јутрос:
код Невидљивог имате, са неколико слика, о јучерашњој, у ЛК, промоцији Тикине књиге Бака Мандини кругови, рекло би се да је то књига хумористичке фантазије са елементима СФ:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/03/05/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-baka-mandini-krugovi/
-
Хвала на информацији! како то Ви увек сазнате први? Да, ево, видим, испада да је Питер Николс умро буквално данас, јутрос;
ne zovu me džabe GHOUL!
jave mi kolege odmah čim se neko sveže ohladi.
-
Aco,
Kod vas su jedno vreme bili originali pojedinih Emitora. Da li to još posedujete i koje brojeve i da li imate možda neke originalne fotografije sa početaka rada Društva 80-ih i 90-ih godine (skenirane ili papirne)?
-
Фотографије, ни папирне ни скениране, немам, мада не искључујем да је негде нешто запало – у некој од многобројних фасцикли... али није вероватно. Ми смо се врло мало сликали.
Ипак имам скенирану једну ону из НУБС-а где Бобан стоји горе изнад свих нас а поред мене седи Љиља Праизовић. И ту мало десно и Мајк Драсков. И још многи други. Али она је ваљда и објављена у неком Емитору?
Емиторе имам првих 200 и нешто, можда 250 бројева, баш лепо све, редом, добро су сређени и одлично очувани али на дну једног ормана – не бих могао сада да то гледам...
а онда, дакле после тог времена, сам почео да купујем само оне о СФ, а оне који нису о СФ, него о хорору, или фантазији, немам, нисам куповао све редом, а и зашто бих. Прескочио сам једно двеста таквих бројева. То треба да чувају људи који се баве тим другим жанровима.
Имам ја и још нешто, што би мало ко помислио да је могуће имати! За све оне Емиторе којима сам ја био уредник, или технички асистирао да се направе, имам врло уредно, рекао бих савршено сачуване мастере, формата А4, то је двадесетак целих, пуних, врло уредних фасцикли, то се после носило у фотокопирницу и редуковало на, беше ли, 71 % величине, у оној фотокопирници код нашег великог пријатеља Жељка
(како беше презиме, можда Котис?)
у Џорџа Вашингтона 36, прекопута Очне клинике, и умножавало. (Али, тамо је сад продавница ваљда пластичних прозорских оквира, или тако нешто…)
Ове оригинале мастера у А4 формату сам, у принципу, вољан да предам некоме, једног дана, не сад; кад их прегледам и евентуално понешто и скенирам; некоме ко има јааа-ко велики стан па може то да чува, у добрим условима (а не у неком лошем магацину…).
Али, Мићо, зар није неко још давно окачио на нет комплетно скениране многе Емиторе, и Сиријусе ваљда комплетне? Не марећи нимало за копирајт, не питајући никога за дозволу? Негде то постоји. Скенирано, окачено, за џ. Чак сам некад и видео један лист тога, скен је био груб и лош али се могло прочитати.
Имам и јако велики број примерака српско-мађарског фанзина “Метеор” из Суботице, А5 формата, резултат огромног труда једног професора по имену Томислав Раданов, и његових ђака; није немогуће да имам редом свих рецимо око 185 бројева. (У међувремену Раданов је преминуо. Као и Љиља Праизовић. Као и Џејмс Блиш, Асимов, Кларк, Урсула, па ево сад и Питер Николс, енциклопедиста.)
(2) Били сте на премијери Едерлези, да ли се тон добро чуо? Дијалози? Дикција? Само немојте рећи да је то апсолутно свеједно и да дијалози ако се чују муљаво и нејасно, то нимало не утиче на квалитет и успех филма – надам се да то није Ваше мишљење о томе.
-
Aco. Pre svega, ne bacajte ništa od toga. Ako vam ponestane mesta, naći ćemo rešenje za preuzimanje.
Imam ja Emitore, gotovo sve, ali je nemoguće raditi dobre skenove fotografija koje su objavljene u Emitorima.
Zato bih voleo da skeniram fotografije iz Društva u Emitorima koje ste vi radili, ako ih ima.
Tu sliku sa Bobanom koji stoji imam. I u pravu ste, prosto je neverovatno koliko smo se malo slikali.
Ja sam najviše slikao, pa opet imam samo par fotografija. Sve je izgubljeno.
Voleo bih, na primer, da nađem fotografije koje sam ja snimao na dodeli prve nagrade Lazar Komačić - Emitor 22 ili 23.
Tada su te fotografije lepljene na papir, pa fotokopirane. Nemam više tih originalnih fotografija, a fotokopije su praktično neupotrebljive. Takve stvari me zanimaju. Ta dva broja je uređivao Saša Gatalica - ne verujem da ih vi imate, ali pogledajte.
Skenirani su neki Emitori, ali nisu okačeni, ali skenovi vrlo lošeg originala su očajni.
Boban ima sve Meteore, ali ne bacajte ni to.
Što se tiče tona, nije kristalno jasan kao u nekim drugim filmovima, ali nije ni katastrofalan.
Ja kad god ima prevod koji je iole dobar, čitam prevod, pa nisam obraćao previše pažnje na dikciju.
Nije mi nešto mnogo smetalo. Muškarac je Srbin pa priča malo divlje, što je OK, generalno.
Kod Stoye mi zaista nije smetao njen američki naglasak. Više sam pažnje obraćao na druge detalje.
Mislim da preterujete kod zamerki glumcima. Nije to toliko bitno koliko prestavljate.
Ono što je mene zaista iznenadilo, a moram da priznam da sam na projekciju otišao sa velikom zebnjom
i strahom, imajući u vidu da u poslednih 10 godina praktično nisam uspeo da izdržim 15-tak minuta
nijednog domaćeg filma, tako da više i ne pokušavam, jeste dobar scenaristički rad Dimitrijev u smislu
zaista izvrsnog prenošenja osnovne ideje koja je ležala u pozadini Škrbine priče.
Prosto je zapanjujuće koliko je ta Škrbina priča relevantna u ovom trenutku na svetskoj SF sceni.
Naravno, ne mislim da je ona nekakvo spektakularno spisateljsko dostignuće. Mogu se njoj naći mnoge mane sa spisateljskog stanovišta, kao što se i filmu mogu naći sa tehničkog stanovišta (dosta toga ste naveli i sami).
Ali taj jedinstveni i specifičan pristup koji je priča donela davne 1985. godine, ta briljantna ideja koju je Dimitrije prepoznao dvadest pet godina kasnije i uspešno prilagodio filmskom jeziku, meni je tokom gledanja filma potirala sve nepreciznosti i mane (koje naravno nisam mogao a da ne primetim) i nosila me dalje, prilično opčinjenog. Domaća naučna fantastika je ovom pričom i ovim filmom meni pojaviše prišla nekoj lemovskoj naučnoj fantastici. Summa technologije u proznoj formi. Kao Solaris, kao Piknik kraj puta.
Zato vam Ghoul kaže da se bavite trivijalnostima. Ako to niste osetili u ovom filmu, nešto ne valja...
-
Нећу бацати, али, и не могу сад да се бавим тиме.
Едерлези: па, јесам свестан шире слике, и дао сам шири приказ, и у основи сам се позитивно изразио, па, зар нисам тамо рекао “вероватно најбољи српски СФ филм свих времена”.
(2) дикција.
Тостео двм кажм: многое вжн.
Наиме дикција
НИЈЕ ИСТО ШТО И ЗНАЊЕ ЈЕЗИКА,
може неко одлично да зна свој матерњи језик, а да има очајну дикцију, или може да говори на страном језику и слабо га зна а ипак да има одличну дикцију.
Тотално је погрешно рећи “Ех том глумцу енглески није матерњи, нормално је да има слабу дикцију”, то апсолутно није тако.
Такође је тотално погрешно рећи “Ех тој глумици је енглески матерњи језик, дакле савршенство њеног говора је неупитно, наравно да она има изврсну дикцију јер то је њен матерњи језик”, то је
ПОГРЕШНО
јер рецимо тај глумац зна да у енглеским речима very sweet треба да постоји на крају сугласник / t / али он га не каже, он га не реализује. То није незнање,
НИЈЕ НЕЗНАЊЕ ЕНГЛЕСКОГ , него је лоша дикција, он само изговори: very swee .
Дикција је вештина да се речи и реченице изговарају јасно, разговетно, са понеком паузом и тишином понегде (али, да се не декламује извештачено!), да би се јасно и без напора разумело шта кажете.
Анезбрзано ибрбљуцво.
-
Evo snimka jednog italijanskog robota pijaniste koji svira kinesku pesmu 'Srebrni oblak'sa dvojicom kineskih pijanista:
https://m.youtube.com/watch?v=YPEcNu-VpJU
-
Хвала на прилогу, Славо.
(1) Две вести за хорористе. Прва: јуче, у понедељак 12. март 2018, у “Блицу”, на стр. 23, Ивков је дао приказ антологије јапанских хорор прича са насловом 13. Дакле цео наслов се састоји од тог једног броја, тринаест.
(2) Друга: данас у “Блицу”, па у уметнутом прилогу “Поп & култура”, обиман чланак (цела прва и цела друга страница!), такође Слободан В. Ивков, под насловом “Дракула из Сомбора”, о хорор глумцу који се звао Бела Лугоши, и који је био славан углавном пре Другог светског рата као Дракула; али Ивков шири тему и на културну судбину многих у Војводини, Аустроугарској итд. Помиње врло сажето и славног глумца који се звао, у Америци, Џони Вајсмилер (Weismuller).
Знамо, тај је био олимпијски шампион у пливању, и у филмовима играо Тарзана, а био је из наше Војводине, из једне породице банатских Шваба, фолксдојчера, у селу Међа, источно од Зрењанина, на граници са Румунијом. И био је крштен као Јохан (Johann), али по угарским законима принудно прекрштен у Јанош (Janos), да би изгледало као да је Мађар, то је дакле била присилна национална хомогенизација, итд… а онда, једног дана, брод, па острвце Елис а на њему статуа Слободе, и гле он постаде Џони (Johnny)… то кажемо ми, то није у чланку.
Узгред, у чланку Википедије о Лугошију:
https://en.wikipedia.org/wiki/Bela_Lugosi (https://en.wikipedia.org/wiki/Bela_Lugosi)
нешто се помиње да су у 1930-тим годинама у Британији били забрањени хорор филмови ?? – “British ban on horror films”??
(3) “Политикин забавник” бр. 3448, петак 09.03.2018, нема СФ причу, али, на стр. 12-14, има чланак, о астрономији: како су помрачења Сунца, и појаве комета на небу, утицали, психолошки, на исход разних битака и других драматичних догађаја током историје.
На стр. 46-48, чланак, како је снимљен лажни документарни филм о мртвом ванземаљцу који, као, лежи опружен на једном столу, у Розвелу, у Америци.
Човек који је тог “ванземаљца” направио (за снимање, буквално га је лепио од разних материјала…) признао је да је то урадио. Али, наводно се правдао отприлике овако: пошто негде у свемиру они ваљда постоје, онда, као, није много блам скрпити барем једног лажног. (!)
(4) Осма епизода X Files била је очај, тотално лоша, о врачању и призивању духова у шуми, јер ту, плитко испод тла, је древно протестантско гробље, из времена, отприлике, вештица из Салема… па, застрашујући кловнови са ТВ екрана појављују се и у стварности и одводе децу баш у ту шуму и убијају их… ништа. Очај. Оцена нула. Тотално пропала епизода.
(За разлику од седме, о роботима, која је била духовита, паметна, одлична.)
Преостале су још две, а претпоследња се зове: Nothing Lasts Forever.
-
umro je stiven hoking, čovek koga ne treba predstavljati, velikan našeg doba...
http://www.bbc.com/news/uk-43396008
-
Bila promocija u ponedeljak, fino, opušteno, nije bilo suvoparno, puno razgovora s publikom,
prodalo se i nešto knjiga, autor zadovoljan, nadam se i gosti.
Bio i Nevidljivi : https://sfpisb.wordpress.com/2018/03/12/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-predstavljanje-knjige-vila-atorica-borisa-miica/
-
SVEMIR NAM MENJA GENE! :o
Astronaut’s DNA No Longer Matches His Identical Twin’s After Year Spent in Space, NASA Finds
http://ktla.com/2018/03/14/astronauts-dna-no-longer-matches-his-identical-twins-after-year-spent-in-space-nasa-finds/
-
Хвала на прилозима, др Гул, и Аномандер Рејк.
Да, бити дуго изложен космичком зрачењу, и бестежинском стању, није добро… није добро за здравље.
Хм, ја сам очекивао полемику поводом руске најаве да ће убрзати своје напоре у припремању експедиције на Марс.
Е сад:
(1) У “Политици” данас, у прилогу “Култура, уметност, наука”, па на стр. 3, веома обиман чланак о Едерлези, и интервју са режисером; он каже, мало испод средине трећег ступца, да је главна глумица “заправо натуршчик”. Наслов чланка је “Љубав и социјализам у космосу”, чланак потписује Иван Аранђеловић. Социјализам? Баш на самом крају интервјуа, режисер каже: “У том нашем универзуму Југославија постоји”.
(2) … и такође у том истом прилогу “Политике”, али на стр. 4, обиман интервју, пренет из једног француског листа, са др Зораном А. Живковићем. Потписују Маријана Јелисавчић и Велимир Младеновић. Наслов чланка: “Дискретни шарм фантастике”. У интервјуу се не каже ништа негативно о научној фантастици, али се она као жанр и не помиње, него само: фантастика. Живковић даје (на крају првог ступца) један пример, о чему су његове приче. “… средишња фигура обичан је човек који се суочава с неким малим поремећајем у стварности. Рецимо, не подудара се број степеника када их броји док се пење и док силази. ( … ) напросто прихвата ово чудо као нешто нормално. И наставља спокојно да живи.”
-
он каже, да је главна глумица “заправо натуршчик”.
ako odete na IMDb stranicu ove 'naturščice', videćete da njen glumački 'opus' broji 66 naslova.
https://www.imdb.com/name/nm2851882/?ref_=rvi_nm
ŠEZDESET I ŠEST.
poprilično filmova za jednog 'naturščika'.
mnogi profesionalni glumci odu u penziju a da nemaju toliki opus.
-
о чему су његове приче. “… средишња фигура обичан је човек који се суочава с неким малим поремећајем у стварности. Рецимо, не подудара се број степеника када их броји док се пење и док силази. ( … ) напросто прихвата ово чудо као нешто нормално. И наставља спокојно да живи.”
ovaj zaplet je prepisan iz priče sajmona strancasa (simon strantzas) pod naslovom 'the nineteenth step', koja služi kao prolog antologiji priča shadows edge koju je priredio 2013. godine.
-
Хвала на прилозима, др Гул,
е сад,
(1) за др З. А. Живковића, ја сам погрешио, нисам довољно пажљиво читао. У том интервјуу, он не каже изричито да је то његова прича, него само да тако изгледа модерна фантастика. Написано је тако, да сам ја помислио да је то његова прича, али, строго узев, ту се само каже да постоји таква прича. Mea culpa! Ево како је то написано:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-03-17-intervju-dr-Zoran-A-Zhivkovic.jpg)
Узгред, нашао сам о тој причи (о неједнаком броју степеница) ово:
https://douglasgpurdy.com/tag/simon-strantzas/ (https://douglasgpurdy.com/tag/simon-strantzas/)
Simon Strantzas ‘The Nineteenth Step’ evokes an episode of ‘This Old House’ rewritten by Ramsey Campbell
А нашао сам и ово:
http://www.arkhamdigest.com/2013/03/review-shadows-edge-edited-by-simon.html (http://www.arkhamdigest.com/2013/03/review-shadows-edge-edited-by-simon.html)
The anthology opens with Prologue: The Nineteenth Step written by Strantzas himself. This short piece of fiction keeps the horror vague, and serves to set the stage nicely. A couple move into an old house with the intent to flip it for a nice return, but it isn’t long before they notice something odd about the staircase. What is initially a curious observation quickly becomes a source of real terror. The ability to take something as mundane as a staircase and turn it into something so ominous is something only a master can pull off, and it's a shame Strantzas’s wonderful opener has to be so short.
(2) У “Политици” је 14. марта 2018. на стр. 18 (отприлике; нема пагинације) била кратка вест да је у “Комбанк арт холу” отворена изложба “Калиграфија у епској фантастици”, уметник се зове Лазар Димитријевић, он је “челичним пером, четком и тушем забележио цитате и мисли јунака дела Џорџа Р. Р. Мартина Игра престола”.
(3) У “Политици” је 15. марта на стр. 1 и на стр. 8 био велики in memoriam чланак о Стивену Хокингу, са насловом “Одлазак свемирског трагача“, потписује Бранислав Радивојша. Ту је и огромна слика, где је Хокинг на на широкој и високој, замраченој позорници, али у доњем десном углу, док је иза њега (и главнину позорнице запрема) једна слика из астрономије, једна огромна галактичка панорама, отприлике галаксија која блиста плавичасто у бескрајној црној ноћи свемира.
(4) У “Данасу” у четвртак 15. марта 2018. па на дну последње странице, читатељка Ива Ћирић, редитељка анимираних филмова, каже: “Препоручујем књигу Приче твог живота аутора Тед Ченга, збирку од осам кратких научнофантастичних прича. Одличне идеје са научном поздином које су ме натерале да доста размишљам о написаном.”
(5) У “Блицу” па у уметнутом њиховом ТВ магазину, у петак 16. марта 2018. био је на стр. 17 чланак, са сликом, да се наставља ТВ серија Мађионичари, и да ће бити недељом од 21 ч. (Ех требало је раније да јавимо.) То им је трећа сезона. На слику је додата назнака SCI FI, али је јасно да је то фантази, са елементима СФ. Пред крај чланка, глумица Оливија Тејлор Дадли каже да је 2012. године снимала неки филм у Србији, и да јој је Београд остао у лепом сећању.
Е сад ми можемо да нагађамо, зашто су додали ознаку да је то научна фантастика, иако није. Можда да би привукли и тај део публике?
(6) А гле истог тог дана је у “Политици” у уметнутој ТВ ревији па на стр. 34 био чланак о истој тој серији, са насловом: “Враћа се магија”. Дакле “Политика” се коректније одредила о жанру.
(7) “Политикин забавник” бр. 3449, петак 16.03.2018, нема СФ причу, али, на стр. 3, Хогар Страшни, о далекој будућности: његов асистент Еди каже: “За хиљаду година све ће се решити… неће бити рата, болести, сиромаштва… савршен свет.” Одговара Хогар: “Да, али ми ћемо вероватно бити превише стари да у томе уживамо.”
На стр. 7-9, експерименти са вештачки мењаном ДНК.
На стр. 10-11, наводно нове, модерније варијанте свемирског скафандра. Али тесне, узане. Прилично неуверљиво.
Насловна страна овог броја ПЗАБ има слику где психијатар Сигмунд Фројд разговара са ванземаљцем или већ некаквим монструмом у облику огромног октопода, ту се ваљда хоће казати да је Фројд био дрогиран па му се привиђало, али, ту је и наслов “Свемирска модна писта”, мисли се на тај чланак о скафандру.
На стр. 20, да ли бисмо успели да се одбранимо од великог астероида, трезвен мали чланак.
У средини, стр. 29-39, стрип “Роко Варгас, мрачна шума”, са много ванземаљских свемирских чудовишта.
(8) У “Данасу” у суботу 17. марта 2018. на стр. 23, кратак, непотписан, али веома информативан чланак у оквиру рубрике “Приче из науке”, наш научник проф. др Михаило Пупин био је, у Америци, члан организације која је претходила данас толико познатој агенцији за аеронаутику и свемир, НАСА, а звала се НАЦА (енгл. NASA, NACA). Дакле могло би се казати да је Пупин био у суштини један од оснивача НАСА-е.
То је узето са портала
www.naukakrozprice.rs (http://www.naukakrozprice.rs)
он постоји.
Најзад, нешто данашње:
(9) Данас, 19. марта 2018, у “Блицу” на стр. 10 налазимо малу вест, да једна група грађана у Чачку предлаже да нека улица у Чачку добије име великог физичара Стивена Хокинга. Била би то дакле (ако би се то усвојило) Хокингова улица. Станујете ли у Хокинговој?
(10) И, данас у “Политици” на стр. 11, рубрика “Наука”, чланак, потписује Слободан Бубњевић, наслов “Први дошљак у Сунчевом систему”, о том астероиду који је добио име Оумуамуа (то вам је оу-муа-муа) што на хавајском језику значи отприлике “онај ко је дошао први”. Поента је да је тај свемирски објекат долутао из простора изван Сунчевог система, дакле, није на орбити око Сунца, него је само пролазник. Предмет из међузвезданог простора. И, да, ту је онај ЦРТЕЖ тог објекта, добро је што Бубњевић помиње (мада, требало је јаче да истакне) да то није фотографија, него је уметнички цртеж, а на правим астрономским фотографијама Оумуамуа је само тачкица.
(11) Такође у данашњој “Политици”, али на стр. 13, рубрика “Култура”, чланак, потписује Дубравка Лакић, о филму Облик воде; наднаслов “Филмска критика”, наслов “Прецењена амфибијска бајка”. Чланак је поприлично добро, трезвено и стручно написан, помиње поименице многе раније филмове са сличним темама,
(12) Досије икс, била је претпоследња епизода, са насловом “Ништа не траје вечно” (Nothing Lasts Forever) али и једним као додатним насловом “Желим да будем лепа” (I want to be beautiful), била је грозна, и, као СФ, лоша, јер је научно сасвим неубедљива: о некој секти канибала који мисле да су на трагу рецепта за вечни живот. Преостала је још само једна епизода, која би требало да буде сад у четвртак на ТВ Фокс.
-
ПС:
(13) За хорористе: данас у “Блицу” па уметнутом прилогу “Поп и култура” па на стр. 7 тога, Слободан Ивков, четврти и последњи наставак његовог баш обимног фељтона о кобајаги вампирима у српском театру, и о глумцу по имену Бела Лугоши, ту су и теорије о разним местима у Војводини, Ивков је (имамо утисак) заблистао својим познавањем географије и историје Војводине.
(14) Ових дана је опет, по ко зна који пут, приказан СФ филм Трка до Вештичје планине у коме глуми чувени Двејн Џонсон познат као “Стена” (Race to Witch Mountain, 2009, Dwayne “The Rock” Johnson), један од оних филмова у којима на неку СФ конвенцију или слично окупљање фанова долазе прави ванземаљци, што наравно испадне мало акција а мало наива и комедија. Вероватно ненадмашан такав филм је Галактичка потрага (Galaxy Quest, 1999).
-
Цењени ,
(1) У четвртак је завршена једанаеста, вероватно последња сезона ТВ серије Досије икс, десетом епизодом, али, била је то сасвим слаба епизода, галиматијас “важних” реченица изговорених само до пола (да би било драматично…), са набаченим сугестијама о завери неких људи и неких ванземаљаца да изазову огромну епидемију на нашој планети, а то као може да спречи једино Дејнин син, са својим над-нормалним моћима, итд; хаотично, јадно. Они су “драмили” неповезано, бесмислено. Надајмо се да никаквих даљих наставака неће бити…
Памтимо како се пре тридесетак година јадно и мизерно завршила ТВ серија Династија (она прва), у тоталном расулу и бесмислу. Надајмо се да X Files неће да се вуче кроз неке даље наставке који би били, вероватно, трагично лоши.
Остаје нам утеха: имали су одличну једну епизоду, само једну: ону о роботизованом свету, где у ресторану Молдер није хтео да остави роботима бакшиш… али му је то била озбиљна грешка…
(2) “Политикин забавник” бр. 3450, петак 23.03.2018, нема СФ причу. У средини је СФ стрип “Роко Варгас”, са ванземаљцем итд, баш прилично застарео и наиван. Овај број ПЗАБ не садржи ништа друго за нас.
(3) У данашњем “Данасу”, дакле у броју за суботу и недељу, 24. и 25. март, па на стр. IV уметнутог додатка “Недеља”, постоји чланак који је као дневник са размишљањима о разним темама, аутор Зоран С. Николић, па, око средине првог ступца, он размишља о главној глумици у “српском СФ филму" Едерлези, и каже, отприлике, да она изгледа интелектуалније него неке друге жене на српској естради и телевизији. Али Николић ту мисао набацује некако овлаш, помало каприциозно, није то баш-за-озбиљно аргументисао, него је формулисано више као пошалица.
(4) У данашњој “Политици” од суботе 24. марта, па у културном прилогу, па на стр. 9 тога, имате опширан чланак о др Стивену Хокингу, о његовом духовном наслеђу, и о његовом инсистирању да једина шанса да преживимо следеће милионе година јесте да се раширимо по свемиру.
(5) А на стр. 4 и 5 (истог прилога) је неколико чланака, које је, ако смо добро схватили, све написао Станко Црнобрња; последњи од њих је о веровању да ће у будућности постојати секс роботи. Наслов тог чланка је “Љубав са роботима”, али ту нема неке особито јаке аргументације.
(6) Имате добар текст др Милана М. Ћирковића о СФ и Нобеловој награди, на Арт Аними:
http://www.art-anima.com/c16-eseji/milan-m-cirkovic-sff-i-nobelova-nagrada-za-knjizevnost (http://www.art-anima.com/c16-eseji/milan-m-cirkovic-sff-i-nobelova-nagrada-za-knjizevnost)
-
ПС:
(7) и још ово: “Политика”, недеља 2018 03 25, на стр. 7, цео десни стубац (целом висином), чланак, наднаслов “Портрет без рама: Марк Закерберг” (знате, оснивач Фејсбука), потписује Јелена Каваја, а наслов, ех наслов, гласи: “Технолошки Франкенштајн”.
Ето… у години кад славимо 200 година постојања научне фантастике… Франкенштајн остаје појам за… нешто.
-
PS 2:
и још нешто да додамо, данашње:
(8) данас у “Блицу” на стр. 24, рубрика “Фантастикологија”, Ивков даје приказ фанзина “СФ портал”, број 32 (респектабилан број… није то мало) у коме дају, најзад ето доступну на српском, једну важну СФ новелу из 1938. године: Џон Кембел јуниор, “Ко то иде?” (“Who Goes There?”), која је три пута филмована (нпр. The Thing, 1982), о ванземаљцу монструму који је пронађен у леду Антарктика, али се одледи, буди се, и... )
-
важну СФ новелу о ванземаљцу монструму у леду Антарктика, али се одледи, буди се, и... )[/size][/color]
i nastaje STRAVA I UŽAS! :)
-
Да, цењени др Гул, у праву сте, у том СФ филму има јако много елемената хорора.
(1) јуче је на телевизији, на РТС1, у 21 ч, као гост у емисији “Пресинг”, говорио др Зоран А. Живковић, о свом књижевном раду, и то, поводом изласка стоте књиге његових дела преведених на разне стране језике; дакле, збирно, на овом или оном страном језику, сада тих издања има 100. Али, назначено је да то није у СФ жанру.
(2) “Политикин забавник” бр. 3451, петак 30.03.2018, нема СФ причу.
стр. 2, рубрика “Јесте ли већ чули да…”, наводно је прва асфалтирана улица у Краљевини Србији била београдска улица Кнеза Милоша, 1906. године.
а изнад тога, у рубрици “Рипли, веровали или не”, каже се да је астронаут Мајкл Колинс 1969. године направио фотографију где се види лунарни модул за слетање на Месец (у коме су двојица) а у позадини планета Земља, што значи да је снимио баш цело човечанство осим – себе!
Е то је начин размишљања у складу са СФ!
стр. 8-11, какви су изгледи за нова путовања на Месец и на Марс. Грешка на стр. 9, стубац први, “до Марса би се путовало данима” (путовало би се око годину и по дана, али, ако се одлично изабере моменат поласка, можда и мање, рецимо пола године). Има и других грешака. Главна је: нису се досетили да би се тамо морало живети у тунелима. На крају чланка је огромна слика, која запрема две трећине стр. 10 и целу стр. 11, а приказује замишљену Месечеву колонију која је сачињена од многих модула на површини… на површини… дакле, то је главни промашај. Такве слике смо гледали у београдском магазину “Галаксија” још пре, отприлике 45 година… па зар се ништа није напредовало?
Али, на слици на стр. 8 је лансирање ракете – али не лансира НАСА, не, него, приватна компанија, “Спејс икс” (SpaceX), то је добро, то показује да су сада у ПЗАБ ипак настојали да ухвате корак са нашим временом.
Ова тема је насловна, јер, насловну страну (стр. 1) запрема карикатура са астронаутом и са насловом “Живот на Месецу”.
стр. 12-14, веровање, током векова, у реинкарнацију и у постојање душе, многа лажна сведочанства о томе.
стр. 28, како је Иљушин направио авион Ил-2 “штормовик” који је произведен у преко 32.000 примерака и битно допринео победи у Другом светском рату.
На стр. 44-46, како је (напорно, са много проблема) сниман хорор филм Истеривач ђавола (Егзорцист) 1973. године, кад нису били на располагању компјутерски специјални ефекти као сад; глумица је била Линда Блер, са само 13 година.
(3) Кад би неко окачио програм Лазе К за април, били бисмо захвални.
-
Mala ispravka, pisac Zoran Zivkovic je juce gostovao u emisiji „Pres i ja“ na RTV1 koja se emitovala u devet časova uveče.
-
астронаут Мајкл Колинс 1969. године направио фотографију где се види лунарни модул за слетање на Месец (у коме су двојица) а у позадини планета Земља, што значи да је снимио баш цело човечанство осим – себе!
to bi možda tako bilo da je zemlja - ravna ploča.
ali, pošto je okruglo-elipsoidnog oblika, na slici se vidi, otprilike, 'samo' pola čovečanstva a ne "баш цело човечанство".
-
Хвала на исправци, цењена Славо, заиста, та емисија се зове, или “Пресија” (што би значило “стављање под притисак”), или “Прес и ја” (што би значило, “штампа, и други медији, и ја”). Тамо где сам ја видео, било је састављено у једну реч.
Цењени Dr. Ghoul, и Ви сте у праву, и гле Ви размишљате на СФ начин, али они су то наравно мислили на планету као целину; наравно да се ни из једног угла није могло снимити тако да се виде обе стране планете Земље… а поготову из те даљине да се виде сви људи… да и не помињемо оне у подморницама!
Е сад.
(1) Данас у “Политици” па у културном додатку, па на стр. 9 тог прилога, Слободан Бубњевић у обимном чланку под насловом “Глобални матрикс људских карактера” описује садашњу аферу са “жетвом података” о можда стотинама милиона корисника Фејсбука, и разматра у какав смо то положај доспели, зашто смо тако шпијунирани, зашто се такви подаци о нашим психолошким профилима краду и препродају са циљем да будемо политички (или комерцијално) заврнути, изложени систематској пропаганди, како се некоме тамо хоће.
(2) А у програмима “Идуће недеље у Београду”, данас је у “Политици” наведено да ће у Дому омладине у понедељак 2. април бити “трибина” Лазе Комарчића, али није наведено о чему, нема тог податка, а то ће сигурно лоше утицати на посећеност. Зна ли ико шта је програм ЛК за април? zakk? ангел 011?
(3) Данас у викенд-броју “Данаса”, па у прилогу “Недеља”, па на стр. IV тог прилога, своје забелешке дневничког типа даје Стеван Вељовић (средње слово не знамо), и у другом ступцу описује како је гледао, у Кинотеци у Београду, филм Блејд ранер (Blade Runner, 1982).
Прво, како се на српском зове тај филм? Па, не треба да се зове “Истребљивач”, не треба довека да будемо робови неког безвезног превода који је неко натандрчио једном значајном уметничком делу; ако је превод наслова лош, треба да одбијемо, да одрекнемо послушност, треба да не пристанемо на тај лош превод. Па, пре би се Terminator могло превести као “истребљивач”, али ни то не би добро било. Из разлога јасног и доброг споразумевања, та два наслова треба за нас да буду, и остану: Блејд ранер, и, Терминатор. То је најбоље за нашу културу, дакле, то је и најпатриотскије.
Друго, док су ове вести још биле на Арт аними, јавили смо, 19. децембра 2012, да је књижевник Басара имао одличан чланак о Блејд ранеру, и додали смо:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
А радња „Блејд ранера” постављена је у далеку, веома далеку годину 2019-ту... То је позната, веома неславна, али комерцијално успешна стратегија прежуривања са сензационалним СФ прогнозама, у циљу постизања популарности. Многи, па и највећи, су криви за то, и Роберт А. Хајнлајн, па и тандем Кларк-Кјубрик, многи... али није Олдос Хаксли у роману Врли нови свет, рецимо.
КРАЈ ЦИТАТА.
И, ето, то је још увек, и данас, истина, само се година 2019. још више примакла, и тај рђав и несавестан поступак (неких од аутора тог филма) постао је још упадљивији; ево сада и Стеван Вељовић у свом чланку проговара о томе. Филм је снимљен 1982. а пројектован 37 година далеко у будућност, у 2019; па, каже Вељовић, то би било “као да се данас пројектујемо у 2055”. Тачно. То је тачно.
И, треће, Вељовић описује да је интересовање публике у Кинотеци било велико, био је чак, пред благајном, ред за карту… Он врло позитивно оцењује Блејд ранера, и пита се колико смо сви ми постали налик на репликанте, итд.
Са становишта АБН-а: јако брзо је минуло 36 година… невероватно брзо. Као трен.
-
Ne znam šta je na programu za april, sem da bi u Čitaonici (poslednji ponedeljak u mesecu, ako se nešto ne promeni/nije menjalo) trebalo da bude Piratska utopija Brusa Sterlinga.
-
филм Блејд ранер
та два наслова треба за нас да буду, и остану: Блејд ранер, и, Терминатор. То је најбоље за нашу културу, дакле, то је и најпатриотскије.
zašto je "најбоље за нашу културу" i po čemu je "најпатриотскије" da se u naš lepi srpski jezik "natandrči" izraz koji u tom jeziku ama baš ništa ne znači?!
šta na srpskom znači blejd?
a šta raner?
gde u rečniku matice srpske imate reč 'terminator'?
-
Danas sam slučajno na trećem programu hrvatskog radija naišla na emisiju u kojoj je bilo reči o filozofiji naučne fantastike. Evo linka za snimak emisije:
http://radio.hrt.hr/treci-program/aod/filozofija-znanstvene-fantastike-brian-willems-u-razgovoru/247826/
-
Цењена Славо, информација је интересантна.
Цењени др Гул, замислите да је у Југославији пре око пола века неко превео наслов филма Топови са Навароне (The Guns of Navarone, 1961) као, рецимо, Грмљавина над Средоземљем, и тако, унакажено, непрепознатљиво, пустио у биоскопе? Могао је можда неки филмски дистрибутер, или већ неко, то да уради. Могло је да се деси! Па, зар бисмо онда морали да прихватимо, и заувек задржимо, толико нетачан превод? Или бисмо имали ипак право на побуну против тако погрешног (на српском) наслова?
А ако нека реч не постоји у Вуковом речнику, или у неком доцнијем, не значи да не сме постојати. Српски језик је (срећом, још увек) жив језик, зато се и мења, развија, а неологизми су битан део, и врло динамичан, тог процеса. Тек ако једног дана изумремо, па нас нема, српски језик ће тада постати мртав језик, па се у њему неће мењати ништа, никада више.
Претпоставимо да је Вама поверен превод филма Терминатор, како бисте га Ви превели?
И баш за то питање је добар пример ово следеће! данашње!
(2) У данашњој “Политици” на последњој страни (стр. 32) у рубрици “ТВ излог” имате чланак о филму Алиен: Ковенант (Alien: Covenant, 2017) који би требало да буде приказан вечерас у 20 часова (осам сати увече) на ТВ каналу (латиницом) HBO. Наслов чланка гласи: “Порекло Осмог путника”. Потписује И. Аранђеловић. У чланку се даје историјат филмова у тој серији, у шта је укључен и онај са насловом Прометеј.
Узгред, питање жанра: ово ће др Гул можда поздравити: у чланку, у првом пасусу, видимо ову тврдњу о филму Осми путник: “После скоро четири деценије, ово дело сматра се једним од најбољих у жанру футуристичког хорора”.
Е сад. Како се овај сад филм, који ће вечерас бити приказан, зове? У поднаслову чланка стоји само Ковенант, што је заиста дибидус некарактеристично и прилично јадно, и пре би одговарало још једном слабом хорор-фантази филму о вештицама из Салема; заправо је и било већ пет-шест других, разних филмова са насловом Ковенант; али, у чланку на једном месту пише да је наслов, ипак: Осми путник: ковенант. Далеко карактеристичније. Препознатљивије. Дистинктно.
Како би, цењени др Гул, гласио најбољи превод наслова Alien: Covenant?
(3) Узгред, биће по ко-зна-који пут приказан филм Армагедон, где астероид јури према Земљи али Брус Вилис са својом екипом полети да га минира; овог пута биће приказан на телевизији О2 (бивша Б92) у 21 ч вечерас. Тако је барем најављено.
-
dragi ABN, ne može se ovako diskutovati: na postavljeno pitanje ne odgovarate, nego postavljate nova niđe veze pitanja.
lepo sam pitao, kako je to, po vama, kulturološki pa još i patriotski, poželjno da se filmovi ne prevode nego samo da se kvaziposrbe njihovi engleski naslovi?
šta, na srpskom, znači BLEJD RANER? itd.
po vašoj 'logici', film za koji me pitate trebalo bi prevesti EJLIJEN KOVENANT.
ps: u žurbi da, gde god stignete, malo pljucnete po hororu, malko ste se zatrčali previše. reč KOVENANT nema veze sa vešticama.
mislili ste na KOVEN.
možda su one etimološki srodne, čak verovatno jesu, ali to su DVE RAZLIČITE REČI. 8)
-
А па ја сам мислио да је само по себи јасно, без потребе објашњавања или доказивања, да је у интересу српске културе, науке и уметности, да користимо и туђице (речи страног порекла) и уводимо их у српски језик без оклевања, кад год и колико год су нам потребне и корисне, па, на пример, у области наслова књижевних и филмских дела у научној фантастици – кад год нека таква реч (туђица), доноси неку додатну прецизност и јасноћу значења, или неку додатну концизност, елеганцију, лепоту, и сличне духовне вредности. Па, пошто је то у интересу наше културе, онда је и патриотски.
-
i kako su naša kultura i jezik obogaćeni (ili su obogaljeni?) izrazom 'blejd raner' i rečju 'terminator'?
kada ih i gde i kako možete upotrebiti u komunikaciji, a da ona nema veze sa datim filmovima?
jer, ako uvedete tuđicu koja ima upotrebnu vrednost ličnog imena - tj. može da se koristi samo za jednu konkretnu stvar, samo za jedan jedini film i nizašta drugo - time NIŠTA niste obogatili.
-
Па, и речи као електрон, или манастир, или гравитација, су туђице, и свака значи по једно конкретно нешто.
Важно је да нисмо против туђица генерално, и да прихватамо да оне треба да буду у употреби ако су од користи, ако доприносе српском језику.
Реч “терминатор” је једна таква туђица, корисна.
(4) И још нешто данас.
Цењена Славо, одслушао сам то (превод разговора са америчким филозофом по имену Брајан Вилемс (Brian Willems) који већ неколико година ради као професор на Уметничкој академији Универзитета у Сплиту. Али, ту ми је пропало пола сата времена, јер његова мишљења су углавном празне приче, академски закомпликовано празнословије. За похвалу је што он посматра научну фантастику, констатује да СФ јесте жанр, помиње Дарка Сувина, итд, али Вилемсов интервју ипак није о филозофији научне фантастике (како је најављено), него у његовом говору СФ остаје присутна само као разбијено огледало, чији само делићи засијају ту и тамо, у обиљу празне и бесмислене приче у духу “спекулативног реализма” који је, колико се мени чини, сасвим промашено и нетачно, бескорисно и празно учење, интелектуалско произвољно играње речима, отприлике у фазону да ниједна истина нема никаквог разлога да не буде истовремено и супротна самој себи, итд. Вилемс вас поведе ка студијама СФ али само да би вас следећег тренутка одвео у лавиринт таквих бескорисних чисто вербалних, квази-филозофских збуњивалица, са понеком назнаком борбе за екологију а против капитализма.
Ја сасвим сигурно нећу читати ту његову предстојећу, најављену књигу Спекулативни реализам и научна фантастика (Speculative Realism and Science Fiction) осим ако ме неко убеди да она садржи нешто битно боље од овог интервјуа, који сам одслушао. Али сам барем упозорен! Сада знам за Вилемсов начин говора о СФ! Тако да сам ипак захвалан Слави што је дала тај линк.
-
Poštovani ABN,
Ja sam na radiju poslušala samo poslednjih nekoliko minuta intervjua i učinio mi se zanimljivim. Juče uveče sam poslušala ceo intervju i zapravo je jedino tih poslednjih nekoliko minuta zanimljivo. Tu se spominje Hajnlajnov roman 'Mesec je drska ljubavnica' i sa tim u vezi kompjuter koji vlada ljudima. Moć kompjutera leži u decentralizmu. Profesor Vilems je, čini se, zagovornik ideje budućnosti u kojoj će veštačka inteligencija vladati ljudima. Veštačka inteligencija će nas spasiti od surovog kapitalizma, ona može da se nosi sa ekološkom katastrofom koju je prouzrokovao čovek. Ta ideja da će Artificijalko spasiti svet i uvesti ga u neko novo, lepše doba, deluje prilično utopistički. Mi koji smo rođeni i živimo na ovim prostorima vrlo dobro znamo da je kratak put od utopijskog komunizma do distopijskog kapitalizma. Taj put nije bio posut ružama, već ratovima.
A što se tiče dr. Ghoul - a, prof. Vilemsa izgleda interesuje stvaralaštvo Lavkrafta. I još jedan mali dobronamerni savet za dr. Ghoul - a - mind your manners.
-
Što se tiče emisije Pres i ja na televiziji Vojvodina 1, koju uređuje i vodi novinar Zoran Panović, naslov je igra reči. Na početku najavne špice reč je spojena Presija, a na kraju je napisana odvojeno Pres i ja. ABN je verovatno imao u vidu emisiju Presing koja se emituje na N1 kada je napravio grešku. Ta emisija ne samo što je sličnog naziva, već joj je i slična koncepcija.
-
Хвала на информацијама.
Е сад, за данас: изгледа, ево има назначено овде:
https://www.facebook.com/pg/lazar.komarcic/events/ (https://www.facebook.com/pg/lazar.komarcic/events/)
да је у Лази Комарчићу вечерас тема: СФ филм Уништење (Annihilation, 2018), који изгледа да није нешто много добар;
https://en.wikipedia.org/wiki/Annihilation_(film) (https://en.wikipedia.org/wiki/Annihilation_(film))
наводно је о некој морској обали на југу, где постоји тајанствена зона у којој рецимо живи нека животиња која је генетска мешавина крокодила и ајкуле; па, нека групица људи полази да истражује, као, у тајности (уместо да пође масовно војска, држава, јавност...), итд.
-
изгледа да није нешто много добар
evo, dr ghoul piše kakav je:
http://cultofghoul.blogspot.rs/2018/03/annihilation-2018.html
-
Прочитао сам... Ваша (и Вашег колеге) критика на многим местима блиста интелигенцијом и знањем, и кипи огорчењем противу глупости, а нарочито против глупости која проистиче из садашње тираније политичке коректности. Али, има у Вашем тексту и ствари које ја не бих потписао, никако не бих потписао. (Don’t ask.)
Само да знате, основна идеја тог филма (како је сад, на основу Вашег чланка, видим), наиме идеја о једној ванземаљској зони која се полако шири са својим чудима, јако много подсећа на једну причу о којој сам ја написао научни рад:
Недељковић 2009: Александар Б. Недељковић, Катастрофално дејство политичке коректности на „Причу младе Тенделео“ Иана МакДоналда. Крагујевац, часопис Наслеђе Филолошко-уметничког факултета – ФИЛУМ-а, бр. 14, децембар 2009, стр. 23-31.
(надам се да тај рад објавим и у једној књизи, у не-много-далекој будућности)
а та прича, сва од политичке коректности, драстично непаметна, има ваљда и неке наставке, које немам намеру да читам. Код МакДоналда се у чудесној алиенској зони шири супстанца звана “чага” која на нашу планету делује на политички коректан начин.
-
и још нешто данас:
Програм ЛК, распитао сам се код надлежног, па, на томе се ради, знаће се сутра-прексутра.
-
Цењени ,
указао нам је Мајк Драсков – познат и као СФ песник Милан Драшковић – иначе бисмо пропустили; било нам је ово, заиста, промакло; јер, изгледа да нико у фандому није јавио!
дакле:
сутра, у среду 4. априла 2018, Дому омладине у Београду, у 19 часова, имате предавање о религији у научној фантастици.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-03-31-religijski-motivi-u-SF-sreda-04-04.JPG)
Као што на слици видите, најављено је да ће говорити магистар Јован Благојевић и магистар Сергеј Беук.
-
Указао нам је zakk да о том предавању има и овде, много опширније:
http://www.domomladine.org/debate/tribina-religijski-motivi-u-fantastici/ (http://www.domomladine.org/debate/tribina-religijski-motivi-u-fantastici/)
и да ће то бити ипак, изгледа, више усмерено ка епској фантастици него ка научној.
На том линку видимо и треће име – најављено је да ће говорити и Јован Ристић. Па, ако је он читао и сачувао Знак сагите 19, а у њему чланак “Барклијев Н-ти степен у Звезданим стазама: на корак до божанства”, на стр. 3555-3557, можда ће усмерити дискусију и у том правцу.
-
Цењени ,
(1) у “Политици” на стр. 36, рубрика “ТВ излог”, кажу, у чланку под насловом “Ноћи катастрофе”, да ће на ТВ каналу Sci Fi бити, сваке среде у овом сад месецу, априлу, сваки пут од десет увече, по један филм са планетарном катастрофом која прети Земљи. Данас комета, идуће среде побуњени компјутери, 18. априла о распаду Земљине коре, и 25. априла Нуклеарна породица која се брани од неких дивљака. Утисак је да су то све филмови Б продукције, али, лепо је да тај канал даје неке знаке живота.
(2) На тој истој страници данас најављују, за вечерас у 22 ч, филм Ванила небо (Vanilla Sky, 2001) у коме се протагониста бори да распозна шта је халуцинантни, визионарски сан, а шта је (ако је ишта) права, будна реалност. Има тај филм неки углед, а има и одјеке Матрикса, и, хмм, романа Убик Филипа К. Дика, итд.
(3) У данашњем “Данасу” на стр. 30 имате чланак, под насловом “Да ли је постојала средњевековна (sic) физика” (требало је написати: средњовековна). Ту се мисли на физику у Србији. У овом чланку, Слободан Бубњевић разматра да ли су природне науке уопште, па макар и најмање, мало, малецко, стигле у Србију у Средњем веку, или тек (као што мислимо…) након ослобођења од Турског ропства, па негде тамо крајем 19. века. Дакле не говори се ту о Руђеру Бошковићу, нити о територији целе Југославије, него баш о територији данашње Србије. Изгледа да су се неки наши историчари питали о томе. Нажалост, нема ту неких добрих вести, постоји углавном само “Шестоднев” као компилација проповеди и размишљања о темама из Библије, наиме из библијске Књиге постања; опет библијски заснован “Извор знања” Јована Дамаскина; изгледа да је био и неки минимум познавања медицине; итд. Слабо, слабо… могли смо, пре 1389, постићи много више…
-
Vanilla Sky je rimejk znatno boljeg španskog filma Otvori oči (Abre los ojos, 1997).
-
Заборавих, то је најављено (Ванила небо) да ће бити на Пинку 2.
-
Mada ni Vanilla Sky nije loš...
-
Pa, gledljiv je, mada lako možeš da zamisliš Toma Kruza kako zahteva da ga ne poružne baš mnogo. :P
-
Evo linka za jedan dobar dokumentarac o naučnoj fantastici:
https://www.youtube.com/watch?v=b6nS1J_CzZo
-
Хвала на линку, Славо.
(1) Данас (четвртак) у “Данасу” на стр. 22 имате чланак, наслов је “Врли нови свет”, потписује Слободан Бубњевић, то је сажет али прилично добар приказ тог романа. Уз то је уметничка слика, уметник се зове, изгледа, Пољаков (Polyakov), а та слика је означена као фрактални, па у три димензије, приказ града будућности (3D fractal city of the future). Има то да се нађе и на нету, у неколико варијанти у колору али са уграђеним оним ознакама да је слика под копирајтом.
(2) Е ово смо закаснили: на Фоксу, данас у 22 ч био је наставак СФ серије Легија (Legion) о мутантима, добрим и злим, и њиховим међусобним борбама. Као аутори се помињу Клермонт и Сјенкјевич (Sienkiewicz). То је поменуто на последњој страници данашње “Политике” у чланку под насловом “Наставак приче о најмоћнијем мутанту”.
(3) Била је јуче трибина о религији и СФ, коју смо вам најавили, припремићемо извештај, а имате добар извештај и код Невидљивог, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/04/04/fantastika-prepuna-religijskih-motiva/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/04/04/fantastika-prepuna-religijskih-motiva/)
-
Цењени ,
нисмо заборавили трибину која је била у среду; извештај о томе биће касније.
А данас у новинама (сутра нећете моћи да их купите), имате следеће:
(1) У “Данасу”, на стр. XII уметнутог прилога из културе, уметности и друштвених тема “Недеља“, имате интервју, говори астрофизичар др Милан М. Ћирковић, потписује новинарка Анђелка Цвијић; наднаслов “О пошасти псеудонауке”, наслов је “Опасна делатност која кошта људе живота”, Ћирковић се залаже за популаризацију науке, али исправну и истиниту, а против нестручних и неистинитих прича о науци. Оштро критикује анти-Дарвин-исте и анти-вакцинаше.
Пред крај другог ступца, Ћирковић даје једну заиста одличну мисао: сви знамо да, ако неко хоће да буде спортски новинар, мора годинама да прати, и одлично да познаје, барем неке спортове, оне о којима претендује да извештава; па, ваљда такав ступањ спремности и усмереног знања треба захтевати и од оних који намеравају да извештавају о неким областима науке!
Знамо да је научни журнализам важан део укупног рада на популаризацији науке у модерном људском друштву.
(2) У данашњој “Политици”,
погрешно је изашло,
на страници “Идуће недеље у Београду”, да ће у понедељак 9. април у 19 ч бити у Дому омладине трибина о Урсулином роману Стално се враћајући кући. Неће бити тада!!! него две недеље касније, у понедељак 23. април. Грешка је настала тако што је првобитно било замишљено за девети, а онда (због празника) одложено за 23-ћи.
Ето… ко ради тај и гроши…
(3) Такође у “Политици”, али на стр. 9 културног прилога, чланак, потписује Милица Момчиловић (средње слово не знамо…) потпредседница Светске федерације научних новинара, наслов је “Одисеја у свемиру 50 година касније”. Заиста, прошло је невероватних пола века ( ! ! ! ) од кад је снимљен филм 2001, одисеја у свемиру, а он је и данас веома познат, цењен, и значајан, а у понечему и непревазиђен.
А прошло је и 49 година од спуштања човека на Месец. Идуће године, биће и та 50-годишњица!
У чланку се говори углавном о Јупитеру, са становишта астрономије, и о истраживањима усмереним ка тој планети, са посебним нагласком на количину радијације (поприлично опасну) коју би претрпео астронаут кад би остао, слабо заштићен, годину дана у близини Јупитера. Наравно, добра заштита подразумева да би свемирски брод морао бити обложен дебелим и тешким слојевима оклопа, вероватно оловног и челичног, противу радијације, а то значи тежину (па и количину горива…) далеко већу него што је засад, при данашњим ценама лансирања, реално финансијски могуће.
(4) И такође у “Политици” у том културном прилогу, али на стр. 5, Љубица Арсић, у чланку “Наш празнични биоскоп”, говори о начину како се празници, а нарочито Ускрс, појављују у филмовима. У последњој реченици чланка помиње се СФ филм Сталкер, у коме се, наводно, у једном кадру види православна икона у космичкој станици. Али некако нисмо сигурни да ли се то није мислило на филм Соларис.
Узгред, руски космонаут Сергеј Рижиков стварно је једном приликом однео једну икону на Међународну орбиталну станицу.
(5) И у том истом културном прилогу, али на стр. 7, Павле Зелић пише о комичном стрипу Гаша (на француском: Gaston) а у претпоследњем пасусу помиње и неке личности или едиције у вези са СФ, на пример, Зорана М. Стефановића Расткомена.
(6) “Политикин забавник” бр. 3452, петак 06.04.2018, нема СФ причу.
На стр. 21, слика четири најјаче ракете за свемир, међу њима и руска Н1 за коју нисмо ни знали, а која је лансирана четири пута и сва четири пута се завршило катастрофом.
А на стр. 67, претпоследњој, СФ карикатура: велика канцеларија, са пуно радних места, и на свим тим радним местима су роботи, жути, човеколики, а само један човек је ту, али он је хигијеничар, он чисти подове, са кофом и зогером. Нацртано је помало старомодно. Осим тога, он није у радној одећи, него у некој чиновничкој одећи, која није адекватна за тај посао. Али мисао је јасна.
-
Цењени ,
(1) само да подсетимо, трибина о Урсулиној причи “Они који одлазе из Омеласа” и о роману Стално се враћајући кући није данас,
НИЈЕ ДАНАС , него кроз две недеље, 23. априла.
(2) Данас у “Блицу” на стр. 22 у рубрици “Стрипологија” имате приказ о неком јапанском фантази стрипу са елементима СФ, о самурају који се зове Око, гејшама, алиенима итд, потписује (тако је написано у последња два реда!) евидентно неки Јапанац, зове се Ивков-сан. Хаи!
-
Цењени ,
(1) у Дому омладине Београда одржана је, не у понедељак, него у среду, 4. априла 2018, дакле пре десет дана, трибина о религији и СФ. Тема је гласила: “Религијски мотиви у научној фантастици”. Био је то део једног циклуса трибина са укупном, заједничком темом “Религија у историји и савременом друштву”.
На овој трибини, 4. априла, учествовали су, на слици с лева на десно: Сергеј Беук, магистар Јован Благојевић, и проучавалац научне фантастике Јован В. Ристић. Било је речи о теократији у филму Ридикове хронике, и, о романима Дена Симонса Хиперион и Ендимион; о филму Планета мајмуна; о религији “мерцеризма” у роману по коме је снимљен филм Блејд ранер; о филмовима Прометеј и Алиен: ковенант; Благојевић је говорио више о епској фантастици, и то, нарочито о Толкину (који је био католик), о његовом Силмарилиону, али и о писцу познатом као К. С. Луис или, навикли смо да кажемо, “Си-Ес Луис” (C. S. Lewis) и његовим Хроникама Нарније.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-04-04-DOB-tribina-religija-u-naucnoj-fantastici.GIF)
Касније је позван, и придружио им се, ваш скромни извештач, др АБН, и поменуо да наука (тј. природне науке: физика, хемија, астрономија, итд) не може доказати да бог постоји, али, не може доказати ни да не постоји, јер, на пример, у ком то правцу бисте ви окренули неки телескоп, па снимили материјални, физички доказ да бог постоји, или, да не постоји;
али, ипак у једној тачки, само у једној, наука допушта могућност интервенције божје воље, а то је, Велики прасак (Биг бенг). Ако је тачно да се пре око 14 милијарди година догодио Биг бенг, и да пре тог тренутка није постојало апсолутно ништа, онда ништа није могло бити ни разлог тј. узрок за гигантску експлозију из које је настао читав универзум, и почео да се шири. Тај апсолутни чин несхватљиве чисте воље био би једина тачка у целој науци где се допушта могућност (али, само могућност! то није доказано, није сигурно!) да је бог нешто учинио.
И најзад, АБН је указао да у СФ и у фантазији имате два основна приступа приказивању бога; једно су неуверљиви али популарни “богови” као супер-хероји, као Тор, Локи, Один… итд, који су склони да се посвађају па и потуку између себе, неки су склони алкохолизму, љубомори, итд, па њихов божански статус и њихове међусобне туче и битке не можемо озбиљно схватити, али барем има пуно живахне драмске радње… и друго би био, прави, заиста бог, творац космоса (путем Биг бенга) али зашто би он тражио нешто од неког човека, или нудио нешто човеку, итд. – ту никаква драмска радња не може да се развије, дакле, ту нема посла за писца, или сценаристу. Као најбоље и најзначајније дело свих времена о том озбиљном богу, творцу космоса, АБН је истакао и приказао СФ роман: Олаф Стејплдон, Звездотворац (Olaf Stapledon, Star Maker, 1937, још није преведен на српски) у коме један Енглез иде на астрално (не телесно) путовање са једног брда поред своје куће, у ведро ноћно звездано небо, и пролети кроз милијарде година, сагледа еволуцију целог космоса, па на крају стиже и до бога, али тај бог је звезда чистог ума, која уопште није материјална, па се и не може сагледати материјалним очима, него само умом; али и тако, ви не смете тог космотворца да гледате сувише дуго или сувише изблиза, јер вас његов страховито јак блистави сјај може спалити, спржити (духовно). Ту се роман и завршава, протагониста се враћа на то брдо и у исто време из кога је и кренуо, и једноставно силази назад у своју кућу.
Поменут је и роман (преведен код нас): Роџер Зелазни, Господар светлости (Roger Zelazny, Lord of Light, 1967), итд.
Такође је поменуто једно дело које приказује, на буквални, СФ начин, како би могло да изгледа стварно физичко васкрсење свих који су икада умрли. Уз помоћ веома моћних ванземаљаца. На једној гигантској планети, где постоји и река, фантастичне дужине, дуж чијих обала васкрсли шетају, или помало по њој и плове... чамцима, бродићима.
Али, није било времена да се објашњава компликована издавачка и ТВ историја – а она је, најсажетије: аутор је Филип Хозе Фармер, а целина је позната под укупним, обухватним насловом Свет река (Philip José Farmer, Riverworld), а први, битни део, под насловом Својим расутим телима идите (To Your Scattered Bodies Go) изашао је 1971. године, а код нас у четири наставка у новосадском СФ магазину “Алеф” (где је Бобан Кнежевић обављао лавовски део уредничког посла…) и то у бројевима 4 (децембар 1987), и 5, 6 и 7 (јануар, фебруар и март 1988), превела Мирјана Булатовић.
Постоји и телевизијска мини-серија Свет река, са четири епизоде, поприлично добра (зато што добро приказује ту основну идеју васкрсења; приказује дакле свој новум, уверљиво и интелигентно; не метафорично, него буквално; али, авантуре су можда мало површне и наивне). Али скоро ништа од тога нисмо стигли да кажемо на трибини.
(2) “Политикин забавник” бр. 3453, петак 13.04.2018, нема СФ причу.
На стр. 21, чланак, али не особито добро написан, о питању колико би морао бити велики телескоп да би снимио планету код неке друге звезде.
стр. 44-45 велика хорор-фантази илустрација, пејзаж са древним црквеним гробљем и девојком у црнини; слика је преко целе ширине (али, не и целе висине) те две странице, нацртао Гето (један наш аутор).
стр. 67, претпоследња, сентенције о култури, последње две су од Реј Бредберија и од Исака Асимова.
(3) Данас (субота) у “Политици” на страници “Идуће недеље у Београду” видимо исправну, тачну најаву за програм “Лазе Комарчића” за понедељак.
(4) Данас у “Данасу” у викенд-додатку “Недеља”, па на стр. XII, видимо најаву за фестивал углавном епске фантазије, који је данас и сутра, у Нишу, под називом “Толкиниш 2018” (то би значило, “Толкин – Ниш”, то су лепо саставили) а међу учесницима видимо двојицу хорориста, од којих ће један, др Гул, говорити на тему “200 година Франкенштајна” и вероватно (знајући њега) заступити тезу да то није СФ роман и да, консеквентно томе, сада није 200-годишњица научне фантастике као жанра. Пошто АБН неће бити тамо, вероватно неће бити никога ко би се том погрешном тумачењу успротивио. (Други хорориста је Горан Скробоња, са којим ће бити разговор о његовом списатељском и преводилачком раду.)
Имате о том фестивалу код Невидљивог на:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/04/14/1-festival-fantastike-u-niu-1-dan/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/04/14/1-festival-fantastike-u-niu-1-dan/)
-
међу учесницима видимо двојицу хорориста, од којих ће један, др Гул, говорити на тему “200 година Франкенштајна” и вероватно (знајући њега) заступити тезу да то није СФ роман и да, консеквентно томе, сада није 200-годишњица научне фантастике као жанра. Пошто АБН неће бити тамо, вероватно неће бити никога ко би се том погрешном тумачењу успротивио.
istina je! nešto slično tome, samo razrađenije i argumentovanije, zaista sam kazao! i NIKO se nije protivio mom sasvim TAČNOM tumačenju. 8)
to moje, sasvim tačno tumačenje, imate detaljno elaborirano u knjizi POETIKA HORORA, koju imate u svom posedu, pa ako nekad zaželite da diskutujete na ovu temu, ne morate da nagađate, pretpostavljate, učitavate ili zamišljate: kao nekadašnji naučni radnik, možete videti tu tezu (potpuno tačnu, da se razumemo) izloženu u poglavlju o frankenštajnu i onda diskutovati sa njenom argumentacijom, nudeći druge, svoje (naravno, netačne) argumente. ;)
Други хорориста је Горан Скробоња
nadam se da ćete jednog ne tako dalekog dana ugledati svetlo i shvatiti, iz njegovih nastupa, intervjua i delatnosti u poslednjih 15-ak godina, da je skrobonja 'hororista' daleko manje nego što je dr zoća - 'sf-ovac'!
-
Poštovani ABN,
tema predavanja na kojem ste bili 'Religijski motivi u sf-u' mogla bi da se proširi, uzimajući u vidu da mi danas živimo naučnu fantastiku. Naučna fantastika bi mogla da se dovede u vezu sa pojmovima, koji u sebi sadrže i religijske motive, a to su singularitet, trans i posthumanizam, kosmizam... U okviru tih pojmova bi mogli da se detektuju i ideološki motivi i da se takođe povežu sa određenim romanima naučne fantastike.
Ovih dana je aktuelno saslušanje vlasnika 'Fejsbuka' Marka Cukerberga pred američkim kogresom. Neki ljubitelji 'Zvezdanih staza' su primetili da Mark Cukerberg podseća na androida Dejtu iz 'Zvezdanih staza', ne samo likom, već i androidovo ime ima veze sa onim što Mark radi. Cukerberg se javno deklariše kao levičar, pa se njegovo saslušanje može lako uporediti sa serijom suđenja komunistima u Americi pedesetih godina prošlog veka.
-
Jedna ispravka u vezi prethodnog posta: Mark Cukerberg se ne deklariše javno kao levičar, ali zbog nekih njegovih stavova i ideja koje promoviše ima onih koji sumnjaju da je sve više naklonjen levičarima.
-
А, па знам ја, цењени др Гул, да је Скробоња писао и СФ. Али мени се чини да је он претежно хорориста.
И, кажете, сад није 200-годишњица СФ? Него кад је?
Цењена Славо, хвала на примедбама. Заправо се у тој области (постхуманизам, и шта ће бити кад вештачка интелигенција постане јача од нас…) доста радило, последњих петнаестак година, дакле, у 21. веку, само то код нас није много познато.
А о Цукербергу, да, видео сам ту фотомонтажу где он заиста личи на поручника Дејту из Звезданих стаза. Само, сад некако нема да се нађе на нету.
(2) Данас у “Блицу” на стр. 22 у рубрици “Фантастикологија” Слободан В. Ивков даје приказ књиге (са само стотинак страница, можда је то новела, а не роман?) Бобана Кнежевића са насловом Вампиријада. Прва помисао била би да је то фантазијски хорор о натприродно моћним вампирима, али, познајући Бобана Кнежевића, нећемо се изненадити ако испадне да није хорор, и да у тој новели нема ни једног јединог вампира, итд. – таква изненађења била би типична за Бобана.
Ивков додаје и кратки приказ Бобанове Слободаниде, о којој је АБН рекао, 28. децембра 2014:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Међутим, барем по уверењу А. Б. Недељковића (који јесте прочитао овај роман, недавно), Слободанида је, у жанровском погледу, без икакве дилеме, баш прави СФ; по форми, дефинитивно јесте роман; а по квалитету је једно од најбољих-икад дела Бобана Кнежевића. То је прави, добар, јак, квалитетан, српски научнофантастични роман.
На неким другим местима видели смо да коментари о овом роману истичу чињеницу да се ту сусрећу Тито и Дража Михајловић, Исидора Секулић и Иво Андрић, Исидора Бјелица и Слободан Пенезић Крцун, Милена Павловић Барили и Титов партизан Сава Ковачевић, Доситеј Обрадовић али и политичар Слободан-Слоба Милошевић, па, Милева Марић-Ајнштајн али без сукње, док је Божа Копривица главни за обезбеђење једног мистериозног објекта на Великом ратном острву у једном алтернативном Београду године 2006.
КРАЈ ЦИТАТА.
-
(2) Данас у “Блицу” на стр. 22 у рубрици “Фантастикологија” Слободан В. Ивков даје приказ књиге (са само стотинак страница, можда је то новела, а не роман?) Бобана Кнежевића са насловом Вампиријада. Прва помисао била би да је то фантазијски хорор о натприродно моћним вампирима, али, познајући Бобана Кнежевића, нећемо се изненадити ако испадне да није хорор, и да у тој новели нема ни једног јединог вампира, итд. – таква изненађења била би типична за Бобана.
Vampirijada je SF.
http://www.art-anima.com/c14-prikazi/boban-knezevic-vampirijada
-
Poštovani ABN,
možda je kod nas još uvek prisutna zastarela praksa da ljudi za sebe čuvaju informacije kao nekakvog zeca u rukavu. To su kao elitne informacije . Ali to je prilično bedno i na taj način se ne skriva nikakav zec, već neznanje.
-
Па, да, цењена ангел 011, али, ја на књизи Вампиријада видим пре свега једну несумњиво вампирску илустрацију; друго, тема је сва у знаку вампира, али, то, као, нису прави; завршетак јесте СФ али са јако много елемената баш вампирског хорора; тако да баш и нисам много сигуран који елементи (ког жанра) претежу, доминирају. Књига изгледа дизајнирана да привуче хорор фанове (да је читају) а да се ипак угради претежно у СФ.
Славо, хвала на примедби.
Е сад.
(1) у “Данасу” је у уторак 17. априла 2018, на задњој страни, Басара у својој колумни, под насловом “Ватрена немоћ”, размишљао како би изгледао Трећи светски рат; не као реприза Другог. (То је вероватно тачно.)
(2) “Политикин забавник” бр. 3454, петак 20.04.2018, нема СФ причу.
На стр. 1, насловној, фантази слика крилате жене ратнице, која у руци има лопту светлости или већ неке енергије, испод тога је натпис “У загрљају златних ратница”. Не знамо ко је ово насликао, потпис не видимо, а у импресуму на стр. 65 не успевамо да нађемо име аутора тј. сликара.
Стр. 47-49, о настанку (пре педесет година…) филма 2001: одисеја у свемиру, опширно препричани догађаји током припрема и снимања итд, са сликама. Потписује Сања Лазић. Наслов: “До Бога и назад”.
На стр. 57-59, нордијска митологија, препричана, знате, Один, Тор, Локи, Валкире, и гигантска чудовишта, битке за Асгард, па, Валхала, итд. Потписује Никола Драгомировић.
Да ли је Ајнштајн рекао “Случајност је начин на који бог остаје анониман”? То му сад ево у ПЗАБ приписују, на стр. 67 (претпоследњој), али, на интернету
https://quoteinvestigator.com/2015/04/20/coincidence/ (https://quoteinvestigator.com/2015/04/20/coincidence/)
налазимо тврдњу да нема доказа да је ту реченицу (“Coincidence is God’s way of remaining anonymous”) Ајнштајн икада рекао или написао.
(3) Данас у “Политикином” (убаченом у те новине) ТВ магазину, имате на стр. 37 најаву ТВ серије Западни свет (Westworld) која је изведена из давног филма са истим именом, где је главна фаца био глумац руског порекла, а сасвим ћелав (и управо по томе познат), Јул Бринер. Тај “Западни свет” је огроман забавни парк где посетиоци могу да малтретирају и убијају роботе, који су обучени као каубоји и други насељеници на Дивљем западу (а ту су и роботкиње, жене, у костимима из истог периода тј. амбијента); а онда крене побуна тих малтретираних и понижаваних мушких и женских робота.
Чланак каже, не баш нај-јасније, да ће сутра (у суботу 21. април) у 19.55 на ТВ каналу Ха-Бе-О 3 (латиницом: HBO 3) почети, као, маратон прве сезоне те серије (?) – шта ли би то значило? све епизоде једна за другом? до кад, до зоре? – а да ће онда у понедељак кренути, ваљда, друга сезона, али, понедељком у 20 ч, на Ха-Бе-О али без тројке??
Само да се зна, Дивљи запад је у тој серији онај тотално клишетирани, где практично нико не пије воду нити постоје икакви видљиви извори воде (бунари…?) а опет нико није жедан; не види се да постоје купатила нити WC-и; него, тако, градићи склепани од дасака, у врелој, сунчаној прерији, а без водовода и канализације… а сви пију само виски или вино. Тако замишљен град није много паметан.
(4) Налазимо код Невидљивог да вештачка интелигенција почиње да помаже у прављењу нових епизода цртане серије Каменко и Кременко тако што ре-комбинира кратке одломке из многобројних ранијих епизода:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/04/19/vetacka-inteligencija-stvara-nove-epizode-kremenkovih/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/04/19/vetacka-inteligencija-stvara-nove-epizode-kremenkovih/)
(5) а такође код Невидљивог налазимо да почиње вишедневна серија старих СФ филмова у биоскопу:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/04/20/povratak-u-bioskop-5-1-dan/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/04/20/povratak-u-bioskop-5-1-dan/)
али није јасно прецизирао да ли је то само у Београду, и само у београдској “Кинотеци”.
-
(2) “Политикин забавник” бр. 3454, петак 20.04.2018, нема СФ причу.
На стр. 1, насловној, фантази слика крилате жене ратнице, која у руци има лопту светлости или већ неке енергије, испод тога је натпис “У загрљају златних ратница”. Не знамо ко је ово насликао, потпис не видимо, а у импресуму на стр. 65 не успевамо да нађемо име аутора тј. сликара.
Toshiaki Takayama.
-
Хвала на информацији, ангел 011.
(1) Заборависмо, у “Данасу” је у четвртак 19. априла 2018. био на стр. 22 чланак, и то је једна од оних “77 прича из науке” (у организацији Центра за промоцију науке), о познатој чињеници да ми кад читамо текстове, реално обухватамо погледом многе речи као целине, па чак и ако је неко слово погрешно или недостаје, а не читамо слово-по-слово. Потписује Слободан Бубњевић.
(2) Такође у тој серији прича у “Данасу”, али, данашњем, па на стр. 23, прича, заправо чланак, о роману Х. Џ. Велса Рат светова. Потписује и данас Слободан Бубњевић. То није у уметнутом прилогу, не, него је на стр. 23 (претпоследњој) баш “Данаса” самог.
(3) … али имамо нешто и у уметнутом прилогу “Недеља”, и то на стр. XI, потписује Зоран Андрић, то је о роману Мери Шели Франкенштајн. Наднаслов је “Јубилеји” – јасно… двестагодишњица… а наслов гласи “Једна од највећих моралних прича европске књижевности”. Чланак је добро написан. Помиње и једно немачко издање, прошлогодишње. Е да видимо колико знате немачки: Frankenstein oder der moderne Prometheus.
(4) Али није то све. Такође у данашњем (дакле и сутрашњем; викенд-број) “Данасу”, и такође у том прилогу, али, на стр. VI и VII, имате јако опширан чланак на тему: да ли ће вештачка интелигенција једног дана уништити човечанство. Овај чланак најављен је и на насловној страници “Данаса”, што показује да га редакција сматра значајним. Потписује Миша Бркић. Ту је и велика илустрација која личи на робота са почетка филма Терминатор (онај први), као блистави метални костур са мртвачком лобањом (поприлично зубатом) и са великом аутоматском пушком у руци. Бркић опширно наводи аргументацију за веровање да ће нас “АИ” (енгл. AI, artificial intelligence) једног дана надмашити, а онда и преузети власт. Али, на крају опширно аргументише да ће у међувремену бити и много користи од АИ, јер ће нам она убрзавати прогрес и омогућити бољи живот. Зато је наслов чланка: “Терминатор или акцелератор”.
(5) У данашњој “Политици”, па у суботњем културном додатку који се зове “Култура, уметност, наука”, па на стр. 2 (заправо је написано 02, дакле “нула два”), имате чланак Милене В. Ђорђијевић “Слободан и поробљен интелектуалац” о томе да је потребан слободан интелектуалац а не роб капитала и тржишне привреде (али, опет недостаје позитивни предлог, који систем је бољи… него, само, треба едуковати, образовати, интелектуалца – да се индивидуално опире лошем систему…) а ово помињемо зато што је ту и велика карикатура у боји, њу потписује Драган Стојановић, где Дон Кихот, без коња, атакује на огромну ваљда ветрењачу светског система електронске информатике. То би био СФ елемент.
(6) И најзад, такође у том “Политикином” културном прилогу, али нешто касније, на стр. 08, имате оно “Идуће недеље у Београду”, штампано сад већ невероватно ситним словима, али са непотребно великим размацима између пасуса, и ту се (ситно…) може прочитати, да ће у понедељак 23. априла у 19 ч у Лази К говорити, о У. Ле Гв, Тамара Лујак и АБН:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-04-21-iduce-nedelje-o-SF-Dom-oml-Bg.JPG)
Али гле, одмах испод тога видимо, за следеће дане, још неколико тема које су итекако “наше”, а и неке од тих личности су афирмисани СФ фанови! (види слику)
-
Crtež 'U potrazi za izgubljenim vremenom' mladog umetnika Nikolaja Tolmačeva:
https://www.pinterest.co.uk/pin/152770612334926475/
-
A večeras...
-
Tja. Niko da se oglasi, pa moram ja.
U ponedeljak uveče Aca Nedeljković je, uz pomoć Tamare Lujak, održao predavanje Stalno se vraćajući Ursuli Le Gvin (da ga ispoštujem i napišem njeno ime na način na koji on instistira da se piše, a ne kako neki pišu). Predavanje je, na neki način, bilo odavanje pošte ovoj izuzetnoj književnici i privuklo je nešto veći broj slušalaca nego što ga imamo u poslednje vreme na predavanjima - bilo je i nepoznatog sveta.
Uz prilično muke sa tehnikom, predavanje je počelo sa dvadesetak minuta zakašnjenja, ali je zato i trajalo poprilično, sve do granice da je postojala opasnost da nas poizbacuju iz DOB-a.
Na početku su Tamara i Aca prikazali kratku priču Oni koje odlaze iz Omelasa, sa naglaskom na činjenicu da je ova priča ušla u redovni školski program u SAD (ako sam dobro razumeo), pri čemu se priča koristi za postavljanje pred decu poznate etičke dileme koja leži u osnovi priče.
Mnogo zanimljiviji mi je bio drugi, znatno širi deo priče, koji je publici prikazao jedan od najzanimljivijih Ursulinih romana Stalno se vraćajući kući. Na moje iznanađenje, čini mi se da je velika većina prisutnih nije bila pročitala ovaj roman, tako da je predavanje bilo mnogo korisnije nego što sam mislio kad sam video program. Očito je da nešto što je mojoj generaciji bilo opšte mesto i knjiga koja je u mnogome uticala na promenu mog (i ne samo mog) viđenja naučne fantastike, prilično nepoznata većini prisutnih. Nadam se da grešim.
Aca je lepo prikazao osnovne postavke knjige, Tamara je čitala (malo prebrzo) poeziju Keša, a mi smo dobacivali i, generalno, lepo se provodili.
Ja sam pohvalio njegov možda najbolji prevod, kad se sve uzme u obzir.
A onda smo otišli u kafanu, gde je Žarko bezuspešno pokušavao da preda nekome pravljenje programa za LK.
-
Očito je da nešto što je mojoj generaciji bilo opšte mesto i knjiga koja je u mnogome uticala na promenu mog (i ne samo mog) viđenja naučne fantastike, prilično nepoznata većini prisutnih. Nadam se da grešim.
Jel' može malo da pojasniš ovo citirano; na kakvu promenu misliš? Kakvo je voje mišljenej o SFu bilo pre čitanja ovog romana a kakvo posle?
-
Pa, ove knjige se veoma dobro sećam, za razliku od mnogih koje sam pročitao u to vreme.
Ta knjiga je objavljena negde krajem 1991. ili na samom početku 1992. i znam da sam se dugo borio sa njom.
Primerak mi je sasvim raskupusan, što izgleda potvrđuje moje krajnje nepouzdano sećanje.
Hteo sam da kažem da je ta knjiga bila dokaz da se SF može pisati na razne načine, i da SF može da postoji čak i kada naizgleda ne liči na SF.
Jer na prvi pogled ona još manje liči na SF od Knjige Novog Sunca, koja se pojavila kod nas neposredno pre toga.
Meni lično je bilo zanimljivo tada razmatrati veze postmodernizma i SF-a - preveo sam čak i neke eseje vezane za to.
To sam hteo da kažem.
Mislim da je knjiga uticala i na neke pisce, kao što je Jakšić, ali to bi već zahtevalo detaljniju elaboraciju.
Na tribini sam pitao Acu da li je proučavao recepciju knjige kod nas - on kaže da nije.
-
Da, nekakva analiza recepcije bi dobro došla, mada slutim da bi dobar deo bio pokriven recepcijom Tolkinovog The Silmarillion, pošto verujem da je Ursula jednostavno preuzela taj model i nastavila da u njemu kreira glavninu svog opusa. Znam da ima dosta domaćih proučavaoca Tolkina (Kravar, beše li, dosta toga je objavljeno u Ubiku), tako da bi se to lako moglo preciznije ustanoviti.
Ne znam kako se u nas mythopoeia prevodi i koji se termin za taj konkretno književni žanr kod nas koristi, ali meni je taj žanr prikladan za SF taman koliko i tebi poezija, tu negde. :)
-
Ma da. Deluje da je to bila stranputica, ali taj postmoderni pristup je ostavio neku vrstu uticaja koji se može ogledati u povećanju zahteva prema književnom kvalitetu i nekoj vrsti unapređene svesti o intertekstualnim potencijalima žanra, ako me razumeš šta pokušavam da kažem.
-
Verovatno si u pravu za Silmarilion. On se kod nas pojavio 1993. godine, nešto kasnije od Stalno se vraćajući kući, ali to je to.
-
Ma da. Deluje da je to bila stranputica, ali taj postmoderni pristup je ostavio neku vrstu uticaja koji se može ogledati u povećanju zahteva prema književnom kvalitetu i nekoj vrsti unapređene svesti o intertekstualnim potencijalima žanra, ako me razumeš šta pokušavam da kažem.
Naravno da razumem šta hoćeš da kažeš; ja ovde više govorim o književnoj formi, a SF se ionako bavi sadržajem, tako da ne vidim u tome bog zna kakvu stranputicu (taman koliko i u poeziji, recimo), no tvoja reakcija mi je zanimljiva zato što sam onomad dosta često na nju nailazila. Sad, ne znam da li me pamćenje vara (bar ne znam koliko) ali prilično sam sigurna da su tvoje oduševljenje delili ljudi koji Tolkina nisu čitali, pa im je format bio nov i intrigantan. To je važilo i za Levu ruku tame, sećam se kako su neki ljudi bili iskreno oduševljeni tim formatom, možda više nego samim sadržajem…
Naravno, i ja mislim da je Ursula to unapredila, tako da smatram kako je oduševljenje sasvim na mestu, ali iskreno priznajem kako smatram da SFu više leže realističkiji formati.
-
Moguće je da deo oduševljenja potiče od toga što je u to vreme izbor bio užasno ograničen, bar za one koji su čitali samo ono što je objavljeno kod nas (i, u nekom periodu, samo ono što može da se nađe u biblioteci). I onda vidiš nešto drugačije, a i to drugačije je SF, i vidi, pa može i tako...
-
Sasvim si u pravu. То je vreme pre Interneta. Imali smo Lokus i druge izvore informacija, ali knjige nisu bile tako lako dostupne kao danas. Većinu moje literature u to vreme činili su prevodi, bez obzira na to što sam povremeno dobijao knjige iz inostranstva.
U stvari, kad bolje razmislim, ja sam nekako uvek bio više čovek kraćih formi, tako da sam jedno vreme bio pretplaćen na Asimov's, a i većinu knjiga koje su stizale bile su antologije i zbirke priča.
-
Цењена Либеат, тај израз, mythopoeia, не користи се данас у Србији нешто много често (не знам како је у другим ex-Yu републикама), а значио би “у књижевности, измишљати и писати нове митове”,
е али како се преводи? Тешко, ето како. Наиме на српском се понекад у књижевним студијама употреби као придев, каже се да је неки текст митопоетски, али се, хм, помало избегава казати нека именица као “митопоетика” или “митопоезија” јер би деловало збуњујуће. Можда би могло “митопоезис” као именица мушког рода? Претпостављам да др Гул има нека своја сазнања или уверења о овом терминолошком питању.
(2) Извештај са те трибине, и две слике, имате код Невидљивог на:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/04/23/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-stalno-se-vracajuci-ursuli-le-gvin/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/04/23/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-stalno-se-vracajuci-ursuli-le-gvin/)
(али је лако могло да вам промакне, јер се црвена слика фаце астронаута, у скафандру, из филма Одисеја у свемиру 2001 појавила двапут, и то, у извештају:
Повратак у биоскопе 5 (4. дан) и
Повратак у биоскопе 5 (5. дан)
иста слика! идентична. Е па ово са трибине је окачено негде испод “пети дан”. Узгред, ево те исте слике окачене тамо и данас, сада за 7. дан, ха ха.
(3) Цењена ангел, тако је, знате, ми смо у оно време могли отприлике сви да прочитамо све релевантно, то је сасвим друкчије функционисало.
(4) Тај Урсулин роман, Стално се враћајући кући, није постмодерни, него је баш права научна фантастика, али, садржи читав један конгломерат, или компендиум, антрополошке документације о животу и менталитету тог народа (Кеша) у далекој будућности. Пошто је ауторица измислила (и то веома обимно) њихову митологију, онда то јесте митопоезис, али, тиме роман не одлази у фантази жанр, јер је то реалистичко информисање о неком тамо народу (па и о његовим веровањима, поезији, обичајима, итд) кроз, рецимо, двеста хиљада година, на планети Земљи. Колекција антрополошког материјала! Али је оријентација на друштвене и психолошке теме, а не на ракете и астероиде, па је у томе можда био капитални утицај тог романа на неке српске писце – нисам пратио рецепцију, не, али свакако тај роман је отворио те неке нове тематске видике, претпостављам да је на то Мића мислио.
Знате, у Емитору бр. 109, мај 1992. године, гле уредник тог броја сам био ја,
е, па, на стр. 9 постоји приказ (потписује Илија Љ. Бакић) тог Урсулиног романа, веома позитиван. Ето рецимо то је рецепција.
У дискусији су учествовали и др Тијана Тропин, и Невидљиви, и то је све снимано камером, па, ја се надам, ако та трибина буде окачена једног дана, кад-тад, на Youtube, да ћете моћи да гледате.
Ех нико не помиње да је приказано, на биму, више од педесет слика.
-
U pravu ste, cenjeni ABN, ja mitopeju nisam uspela da nađem ni u jednoj od referentnih knjiga koje ste mi svojedobno poslali... zapravo, nisam uspela da nađem skoro ništa od svega što sam ikad tražila. Prilično frustrirajuće, s obzirom da težinu i debljinu te gomile prerađenog drveta.
Elem, možda je zbog toga praktičnije koristiti termin “veštačka mitologija”, makar da se olakša sporazumevanje. Koliko shvatam iz nekih pređašnjih konverzacija, u srpskoj književnosti je tome najbliža “autorska bajka”, ali kao što se jasno nazire iz oba termina, to je maltene i samopodrazumevajuće područje fentezija. No naravno, Ursula je tu model adaptirala u svrhe nekakvog “posrednog worldbuildinga” u svojim pogodbenim svetovima, tako da se može percipirati kao SF, ali ne sam po sebi, nego ga legitimizuje ostatak pogodbenog sveta, da tako kažem. E sad, koliko to donosi benefita u žanrovskom smislu, otvoreno je pitanje; sigurno je očigledno da su ti delovi u Levoj ruci tame tu striktno u alibijskom smislu, da dočaraju pozadinu sveta koji ne bi mogao tako detaljno i ornamentalno da se prezentuje na bazi samih aktivnih zbivanja. Otud, svakako donosi benefit po pitanju worldbuildinga, ali smatram da taj benefit ne proističe iz samog mitopejskog formata, nego iz krucijalne informacije koja se kroz njega plasira.
No, Mića je neuzdrmani formalista, pa je otud i taj argument verovatno futilan... ;)
Angie, to jeste tačno ako se referišemo na sam žanrovski korpus, koji je u to vreme bio beznadežno i infantilno zlatnodopski. Ali van te žanrovske perspektive, postojala je konfuzija po pitnaju prepoznavanja narativnih žanrova, verovatno zbog insistiranja da se oni sagledavaju striktno kroz populističku prizmu. Otud, konsenzus je bio da svako delo može negde da se strpa - ili SF, ili fentezi, ili krimić ili kaubojac ili ljubić, to striktno na bazi formalističkih, klasifikatorskih normi. Ako u prozi ima robota, to je SF, a ako ima bogova i akrepa, to je fentezi, bez obzira na narativni format. Otud, kad su se pojavili Vulf i Le Gvinova sa svojim narativnim egzibicijama, to je prihvaćeno kao norma SFa. Ok, da, može da bude to i SF, na način na koji i Peta simfonija može da se odsvira na guslama, i uvek će biti nekoga kome će se to iskreno dopadne, pogotovo ako nikad nije čuo istu u izvedbi filharmonije. Ali po prirodi stvari to naprosto nije naidealniji medijum za izvedbu. Po mom mišljenju, naravno. :)
-
Pa, i jesam mislila na žanrovski korpus. Plus sam ja u to vreme bila u srednjoj školi, pa računaj dodatna ograničenja zbog nedostatka iskustva. :)
Nisam sigurna kojim sam tačno redosledom čitala neke stvari, no jesam u neko slično vreme pročitala SIlmarilion i Stalno se vraćajući kući, i, dok mi je SIlmarilion bio impresivan, Stalno se vraćajući kući mi je bila nešto novo. Ne impresivno kao Silmarilion (sećam se da su je u to vreme poredili sa Tolkinom, i da mi je to bilo preterano, kao što se nisam slagala ni sa tadašnjom tvrdnjom da joj je to najbolje delo), i ne nešto na šta bih prvo pomislila kad neko pomene naučnu fantastiku, ali vrlo zanimljivo poigravanje (a ja volim poigravanja te vrste).
-
Pa, meni su obe knjige svojevremeno prijale, ali ne nešto preterano. Za Always sam smatrala da je pomalo razmetljiv a to i danas mislim, ali što se samog formata tiče, ne bih mogla reći da mi se nešto posebno dopada. U suštini, sve ovisi o mnogim drugim stvarima, sadržajnim, naravno; o temi, pristupu, a onda i stilu i svemu ostalom. Format per se mi ne znači gotovo ništa, a svakako mi ne garantuje književnu vrednost ili bilo šta slično.
Po meni, to je prirodan deo fentezija, onako kako mi je futuristički format prirodan deo SFa. Naravno, može oboje da se eksperimentalno prenosi u drugi žanr, otud nas to možda i impresionira toliko kad se to uspešno izvede, ali smatram da su primarno namenski alat za sopstvene žanrove.
-
Цењени ,
(1) у данашњој “Политици” на стр. отприлике 19 имате чланак у коме се помиње сестра славног руског режисера Андреја Тарковског (знате, режирао филм Соларис, 1972) а она се презива, гле, Тарковскаја. Наиме, зове се Марина Арсениевна Тарковскаја. Ту је и њена слика.
(2) и, такође у “Политици”, али у уметнутом магазину “Политика, ТВ ревија”, па на стр. 14, имате необичну најаву о почетку емитовања СФ ТВ серије са насловом Дистопија (Dystopia). (Ето већ сам наслов је лош.) Ако смо иоле разумели, требало би да се приказује суботом и недељом на каналу РТВ1, али, четвртком и петком на РТВ2 – на два разна канала, оба из Војводине?? – али сваки пут од 22.50 ч.
У серији, година је 2037, а већ 25 година се није родило ниједно дете јер су сви постали неплодни. (То је већ пропало јер значило би да је неплодност завладала још 2012. године… али, забога, па видимо да није завладала… ) Онда неко успева, случајно, о да, случајно, да направи времеплов ( … шта рећи…) и тиме ће се отићи у прошлост да се уништи корпорација која је изазвала ту катастрофу… не звучи као добар сценарио. Имате трејлер на:
https://www.youtube.com/watch?v=v6nQtLs1flQ (https://www.youtube.com/watch?v=v6nQtLs1flQ)
(3) У данашњем “Данасу” на стр. 22, Слободан Бубњевић даје чланак са насловом (не баш савршено формулисаним) “Колико је на свету штампаних књига?”. По неким подацима, у досадашњој историји наше планете, на свим језицима света, објављено је око 135 милиона наслова, а да бисте то све прочитали, каже Бубњевић, требало би вам око 60.000 година… кад се не би штампале и нове… Е сад, књиге настају у тиражима обично по неколико стотина примерака, или пар хиљада примерака, али понекад и много више, било је и милионских тиража, али, има и “опскурних дела, или пак херметичних докторских теза које су објављене тек у неколико примерака”. Па, само храбро; пријатно читање…
-
Цењени ,
(1) у данашњој “Политици” па у уметнутом културном прилогу (Култура, уметност, наука) па на стр. 1 тог прилога, имате чланак, потписује чувени историчар др Предраг Ј. Марковић, наслов “Век (не)рада”, поднаслов “Повратак у будућност”, а тема је: како нам генерални напредак науке и технике, и, нарочито, такозвана вештачка интелигенција, постепено одузима поједине професије (занимања), за којима престаје потреба; “тај процес, који је доскора звучао научнофантастично, мења природу људског рада” (каже он, у првом ступцу; чланак укупно има четири ступца).
На пример, да ли се уопште сећате једне професије, која се звала “дактилографкиња”? (Марковић то помиње у другом ступцу).
Чланак је усмерен и на питање да ли идемо ка цивилизацији људског нерада, у којој ће доминирати пензионери и незапослени, и да ли ће то бити остварена утопија.
(2) У истом културном прилогу, али на стр. 9, имате чланак, потписује Никола Здравковић, наслов “Шест умова Џорџа Заркадакиса”, поднаслов “Једна прича о интелигентним машинама и сличним заблудама”, други поднаслов (верзалом; сва слова велика) “Вештачка интелигенција”. Аутор тврди да смо врло далеко од ма какве вештачке интелигенције, јер, да бисмо је икада направили, морали бисмо прво да проучимо до детаља како функционише људска интелигенција, а за то ће нам (каже он) требати можда још векови.
У првом пасусу, Заркадакис (грчки аутор, ради у Лондону) цитира да је Илон Маск рекао да је вештачка интелигенција “опаснија од нуклеарног оружја”, и затим носиоце таквих уверења карактерише као “алармисте”, дакле људе склоне да дижу узбуну без оправданих разлога. “Поред многих истраживача, футуриста, инвеститора и писаца научне фантастике, међу алармисте се убрајао и недавно преминули Стивен Хокинг”.
Зашто шест умова? Па, Заркадакис каже да је у историји људске цивилизације досад било шест главних метафора за описивање како функционише људски ум, у складу са развојем технике; од времена кад је доминирала пољопривреда (?), па, индустријска револуција, па наука о електрицитету, па сад компјутери… шест разних метафора, а све је то било само зато што нисмо умели стварно да разумемо људски ум.
У чланку се, у петом ступцу, помињу и “прашки голем, Франкенштајново чудовиште … (и) … HAL9000”.
(3) Исто у “Политици”, али негде око двадесете странице, фељтон о Андреју Тарковском, његова сестра наставља са описивањем својих успомена, а у другој половини петог ступца помиње и филмове Сталкер и Соларис.
-
ПС, заборависмо, за вечерас у 21 ч, а то је, гле, кроз само два сата, најављена је, на каналу Нешенал џиографик (National Geographic), научно-популарна емисија о планети Земљи, са насловом Један чудан камен (One Strange Rock), а та чуда науке презентираће глумац Вил Смит (Will Smith) чији уобичајени лик у филмовима је отприлике у складу са науком, фантастиком и то са неком позитивом. Требало би то да буде у истом тренутку и у Јоханесбургу, ми смо (Београд и Јоханесбург) у истој временској зони, зар не? Само, код нас је сада “летње време” а не знам да ли и тамо.
И, имате у данашњој “Политици” наставак фељтона о Тарковском.
-
Цењени ,
(1) у данашњој “Политици”, а то је празнични првомајски троброј (важи за данас, и за први, и за други мај), па као доминантна тема на насловној страни, гле – роботи; ту је велика слика, избацили смо (због копирајта) средњи део где се види једна роботска рука како се, испружена са леве стране, поздравља са једном људском руком, која се пружа са десне стране; поздрављају се пријатељским а не јаким сударом песнице-у-песницу, слично оном фазону “баци коску!”; наслов је уграђен у слику и огроман је, ево га:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-04-30-roboti-ne-trazhe-radnicka-prava.JPG)
дакле, главна ствар данас је нешто наше! Ми смо прича са насловне стране! Додуше, не са нешто много ургентности, јер и није ургентна вест, него као једна ипак лежерно дата тема, једна од великих тема наше епохе. Потписује Аница Телесковић. (Узгред, само да знамо, ове године је 200-годишњица не само настанка СФ, него и рођења Карла Маркса.) Чланак се наставља, под истим насловом, на стр. 11, где заузима целу горњу половину странице, и где се у првом пасусу помињу “Карел Чапек и његово научнофантастично дело”.
Ту је и слика, друга, коју можете видети (а део текста прочитати) на “Политикином” сајту, на:
http://www.politika.rs/scc/clanak/402861/Roboti-ne-traze-radnicka-prava (http://www.politika.rs/scc/clanak/402861/Roboti-ne-traze-radnicka-prava)
Али, у истом овом броју има и много других обимних чланака из културе, историје, и разних других области, како то већ буде у празничном дво- или троброју.
(2) јесте кренула на Нешенал џиографик (National Geographic) каналу, јуче увече, научно-популарна емисија Један чудан камен, о планети Земљи, и није лоша. Траје, са рекламама, око 55 минута. Говорили су поједини астронаути, наиме људи (укључујући жене) који су већ били неко време “горе”, у космосу, и говорио је (одличном дикцијом, а опет прилично лежерно… дао нам је прави школу те вештине) филмски глумац Вил Смит. Тема је била добро позната неким искусним фановима, оним који се интересују за путовање у свемир. (Има у СФ и много других тема, које нису о свемиру!) Наиме, зашто, историјски и цивилизацијски гледано, да бисмо на дуги рок опстали, морамо да се проширимо са ове планете на друга, разна боравишта; и шта су велике препреке, тешкоће, у томе: недостатак гравитације током путовања (много незгодна и штетна ствар… повраћате, надује вам се глава, срце има проблеме, кости губе калцијум итд), јака космичка радијација кад се удаљимо од Земље (опет, врло незгодно…), и стравична пустош и сиромаштво кад се нађете на Марсу, препуштени себи, у безваздушној, сувој, а врло хладној пустињи црвенкастог голог камена и прашине, много милиона километара далеко од плодних и богатих простора планете Земље, итд.
(3) Бобан Кнежевић је најавио отварање, сад око 1. маја, његове књижаре,
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16265.msg701011;topicseen#msg701011 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16265.msg701011;topicseen#msg701011)
у непосредној близини Дома омладине (у Београду), то би било у оном подземном пролазу који иде у правцу, отприлике, Нушићеве улице, и теразијског тунела, и који вас онда доведе испод Нушићеве улице; јавићемо кад погледамо.
(4) Заборавих, цењена Либеат, а ни на трибини нисам стигао да кажем, али, видите, Урсулина прича „Они који одлазе из Омеласа“, ако се схвати као фантази, онда је то врхунска књижевност, али, ако се схвати као СФ, онда је то сасвим лоша СФ, дакле, оцена квалитета битно зависи од перцепције жанра.
Добра тестера је веома лош чекић... а добар чекић је веома лоша тестера... па, није фер истим мерилима их вредновати, јер и нису исто, и не служе истој сврси, мада су и једно и друго алати за обраду материјала.
-
sinoć je na AMC-u emitovana 1. od 6 epizoda serije James Cameron’s Story of Science Fiction.
iz najave:
The series explores the evolution of sci-fi from its origins as a small genre with a cult following to the blockbuster pop-cultural phenomenon we know today. It will consist of six one-hour episodes and debuts on AMC in 2018.
From Star Wars and Avatar to The Hunger Games and The Walking Dead, sci-fi has become a cornerstone of pop culture. In each episode of James Cameron’s Story of Science Fiction, Cameron introduces one of the “Big Questions” that humankind has contemplated throughout the ages and reaches back into sci-fi’s past to better understand how our favorite films, TV shows, books, and video games were born, and where the genre — and our species — might be going in the future. Cameron and his contemporaries, who have helped to fuel sci-fi’s spectacular growth over the last several decades, debate the merits, meanings, and impacts of the films and novels that influenced them.
James Cameron’s Story of Science Fiction is produced by Left/Right. Executive producers are James Cameron, Maria Wilhelm, Ken Druckerman and Banks Tarver. Seattle’s Museum of Pop Culture (MoPOP), which houses the Science Fiction and Fantasy Hall of Fame, is consulting on the series.
Episode 1
Aliens
From its earliest days, science fiction has asked whether or not we're alone in the universe. Steven Spielberg, Ridley Scott, Sigourney Weaver and others ponder the question: What can aliens teach us about ourselves?
Episode 2
Space
What does science fiction imagine about what waits for us in outer space - and how will those discoveries change who we are? George Lucas, Zoe Saldana, Jeff Goldblum and others share their thoughts and theories.
Episode 3
Monsters
From Frankenstein to Stranger Things, what terrifies us about monsters in science fiction? Guillermo del Toro, Ridley Scott, Milla Jovovich and others explore why we like being scared so much.
Episode 4
Dark Futures
Steven Spielberg, Christopher Nolan, Robert Kirkman and others explore what happens... when the world goes to hell? How does science fiction imagine the end will come about? And could I survive?
Episode 5
Intelligent Machines
Technology is at the heart of science fiction. Steven Spielberg, Arnold Schwarzenegger, George Lucas and others attempt to answer the question: Will the smart machines that science fiction predicted save humankind or lead to our demise?
Episode 6
Time Travel
Christopher Nolan, Keanu Reeves, Christopher Lloyd and others take a look at how, in science fiction, time travel offers the chance to correct history's mistakes... while creating entirely new ones.
-
ABN nas je u prethodnih nekoliko postova obavestio o novinskim člancima o veštačkoj inteligenciji koji su objavljeni uglavnom u listu 'Politika'. Ja te tekstove nisam čitala, ali evo nekoliko komentara baziranih na ABN - ovim sažetcima tih novinskih tekstova. Prvo, već nam današnjica potvrđuje da veštačka inteligencija pretiče ljudsku intelligenciju. U veštačku inteligenciju je utkana ljudska inteligencija, ali ona je samo jedan njen deo. Tvrditi da veštačka inteligencija nikad neće doseći ljudsku je besmislica. Zatim, čovek neradnik je nesrećan čovek, pa zbog toga on mora da aktivno razmišlja o načinima kako da bude aktivan i zaposlen i u vremenu dominacije veštačke intelligencije. Stavljati penzionere i nezaposlene pod istu kapu nije logično, jer mnogi penzioneri ostaju aktivni i treba da budu aktivni i u penziji. Penzija ne znači nerad, to je samo novčana naknada za dugogodišnji rad i doprinos društvu. Da li su kod nas prevođene knjige Minskog, Kurcvajla, Gercla? Tematika o veštačkoj inteligenciji treba mnogo više da bude zastupljena u glavnim medijima, ali nažalost nama običnim građanima se u lokalnim medijima servira trivijalni ekstremizam i taj prenategnuti šundizam je prisutan u svim sadržajima, od informativnog preko igranog do zabavnog.
-
Хвала на информацији, др Гул – још ће од вас бити прави научно-фантастичар! Дакле, шта, James Cameron’s Story of Science Fiction, то ће бити на нашој телевизији на каналу АМЦ (латиницом: AMC) понедељком у... колико сати увече? Да ли ће бити, и кад, реприза ове прве епизоде? Да ли сте је Ви гледали, вреди ли то труда, да се гледа?
Цењена Славо, заправо мислим да има код нас један издавач, који објављује преводе научно-популарних књига, али, то некако пролази непримећено. Хм, требало би о томе направити једну трибину у клубу.
Е сад:
(1) “Политикин забавник” бр. 3455, петак 27.04.2018, нема СФ причу,
али има на стр. 13-15, како је изгледао студио, и каснија судбина, Жорж Мелијеса, аутора првог СФ филма у историји, Пут на Месец (Le voyage dans la Lune, 1902).
На стр. 42-44, Руси су измислили компјутерску игру тетрис, али су западне компаније покушавале да им украду и да не плате ништа.
на стр. 56-58, чланак о филмском лику Џокеру, како је настао у књижевности па на филму, и код Бетмена. Потписује С. Лазић.
(2) Ево да најавим и ја нешто из хорора и фантазије, ово је најављено да ће бити у Дому културе Студентски град, на Новом Београду, кроз месец дана (латиница):
Četvrtak, 31. maj 2018,
19.00, Klub Magistrala
Naš gost OTO OLTVANJI
Razgovor o knjizi PRIČE MISTERIJE I MAGIJE (Laguna, 2017)
Učestvuju Goran Skrobonja i autor
-
Хвала на информацији, др Гул – још ће од вас бити прави научно-фантастичар! Дакле, шта, James Cameron’s Story of Science Fiction, то ће бити на нашој телевизији на каналу АМЦ (латиницом: AMC) понедељком у... колико сати увече? Да ли ће бити, и кад, реприза ове прве епизоде? Да ли сте је Ви гледали, вреди ли то труда, да се гледа?
ne znam da li je AMC kanal u ponudi domaćih provajdera, ostavljam ponešto i vama, SF-ovcima da otkrijete - ja ću je pogledati čim bude dostupna onlajn, ali verujem da je vredna gledanja barem zbog profila učesnika koje sam gore naveo. a i zato što se u njoj naširoko priča i o hororu - r. skotovi ALIEN filmovi, g. del toro i ČUDOVIŠTA, itd.
-
(4) Заборавих, цењена Либеат, а ни на трибини нисам стигао да кажем, али, видите, Урсулина прича „Они који одлазе из Омеласа“, ако се схвати као фантази, онда је то врхунска књижевност, али, ако се схвати као СФ, онда је то сасвим лоша СФ, дакле, оцена квалитета битно зависи од перцепције жанра.
Добра тестера је веома лош чекић... а добар чекић је веома лоша тестера... па, није фер истим мерилима их вредновати, јер и нису исто, и не служе истој сврси, мада су и једно и друго алати за обраду материјала.[/size]
Pa, slažem se potpuno što se merila i vrednovanja tiče, a što se tiče samog Omelasa, moram da kažem kako mi je sasvim neshvatljivo zašto bi iko došao u iole iskušenja da to smatra SFom. To meni podrazumeva jedno sasvim bazično nerazumevanje i mimoilaženje sa SFom kao žanrom.
E sad, jednom kad ovde u citatu imamo ovako lepo sročeno definisanje žanrovskog alata i merila koja su potrebna za prepoznavanje i vrednovanje žanra, onda bi trebalo da nam bude sasvim jasno kako neka žanrovska dela mogu sa lakoćom da spadaju u dva žanra, nejmli u horor i SF, upravo zato jer poštuju motivacju obaju žanrova. Dobar primer takvog dela je Karpenterov film The Thing, koji sa lakoćom poštuje motivacijske smernice i SFa i horora, pa otud njegova punopravna pripadnost žanru SFa nimalo ne utiče (a kamoli potire) pripadnost žanru horora. Naprosto, SF i horor slede različita merila i parametre u svojim uspostavljanjima, a pri tom se i služe različitim alatima da to uspostavljanje dostignu, te se otud i delo može sa lakoćom prihvatiti kao ravnopravni pripadnik obaju žanrova. (Naravno, ovde govorim isključivo o racionalnom, realističkom delu horor žanra; kod njegovog iracionalnog, natprirodnog dela, to pravilo apsolutno ne važi, baš kao što ne važi i za dvojno pripadništvo SF dela sa žanrom fentezija.)
-
Могло би се о томе дискутовати, цењена Либеат. Уместо двојног припадништва, ја сам више за то да кажемо да је понешто у сивој зони и да је тешко разграничити (таквих случајева има).
Е сад:
(1) успели смо да сазнамо, у нај-најсажетијој форми, програм Лазе за мај:
7. мај 2018, Досије Икс, сезона 2018
14. мај 2018, Опако + божанско, Гилен + Макелви
21. мај 2018, Снови оштрих зуба: о Харлану Елисону
28. мај 2018, Фантастична читаоница 58, I Kill Giants, Кели Нимура
Узгред, данас у “Политикином” прилогу, има она страница “Идуће недеље у Београду”, са микро словима а великим празнинама, и, ту нема Дома омладине (цео није ту) па онда нема ни податка шта ће бити тамо у понедељак.
и, друго:
“Политикин забавник” бр. 3456 (гле, тај низ цифара: то је секвенца, узастопни су бројеви: 3-4-5-6), петак 04.05.2018, нема СФ причу, али има један чудан текст који би могао бити у некој вези са СФ (поменућемо га).
стр. 1, насловна, инспирисана је темом “Јаја у свемиру” и приказује кокошку астронауткињу како држи кокошију заставу а около, по свемиру, лебди неколико јаја. Насликала Јована Беговић (не види се потпис на слици, али то налазимо на дну импресума, на стр. 65) Претпостављамо да је на слици кокошка а не петао јер има прилично малу кресту и мали онај црвени део гуше.
стр. 12, астрономија, наслов “Затамњивач звезда”, наводно се код телескопа у опсерваторији “Паломар” у Сан Дијегу припрема техника да се што боље заклони светлост звезде да би се онда могла видети планета? Текст није баш најбоље усклађен. Потпис: Н.Д.
стр. 13-15, чланак наводно репринтан из ПЗАБ од 15. новембра 1996, то је као прича, али као документарна, али можда баш и није истинита, о једној хидрогенској проби 28. јуна 1954; можда је то покушај СФ приче? Потписано само иницијалима П.М.
стр. 21, добар мали чланак: где је центар свемира? То је добро и паметно питање. Али, колико је нама засад познато, не постоји средиште свемира. То је објашњено веома сажето, али, квалитетно, логично. (А ми бисмо додали: не постоји ни периферија свемира, нити спољашња ивица или мембрана итд; то је нама тродимензионалним бићима врло тешко да замислимо, али изгледи су да је тако.)
И, други врло мали чланак на стр. 21: могу ли птице да сносе јаја, у бестежинском стању? Могу, али су то за њих неповољни услови за то. Наводно, само једном је једна птица снела јаје у свемиру, у руској орбиталној станици „Мир“. Е тај други чланак има слику опет кокошке у свемиру, у истом стилу само у другој пози, и јаја која лебде унаоколо; одмах се види да је ауторица ове слике и оне на насловној страни иста, као и та техника (претпостављамо) компјутерски асистираног сликарства, али је сада ауторица слике и потписана, са леве стране – Јована Беговић. Средње слово не знамо.
-
(3) Заборависмо, још нешто за данас: Сакурабана организује данас у Дому омладине своју Star Wars конвенцију са маскама итд, то јавља Невидљиви:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/05/05/2-may-the-force-be-with-you/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/05/05/2-may-the-force-be-with-you/)
-
Могло би се о томе дискутовати, цењена Либеат. Уместо двојног припадништва, ја сам више за то да кажемо да је понешто у сивој зони и да је тешко разграничити (таквих случајева има).
Da, i ja sam svesna te žanrovske ‘sive zone’, no oduvek sam smatrala da tu spadaju primarno dela čija je žanrovska motivacija na neki način kompromitovana, do mere u kojoj više poštuje norme nekog drugog žanra negoli SFa.
Dobar primer za to bi bio film Midnight Special (https://www.imdb.com/title/tt2649554/), Vrlo simpa filmić koji se svesrdno trudi da bude SF, I da racionalizuje misteriju na način koji je primarno SF, sve zajedno sa premisom… ali alas, sam trud nije dovoljan, i rezultat je zato daleko od poželjnog.
Ali zanimljivo je kako su glavni problem tog filma nije striktno žanrovski, nego prosto… eto, film ima problema sa stvarnošću, u smislu u kom i velik deo ljudi na svetu danas ima problema sa stvarnošću, odnosno sa razumevanjem i prihvatanjem prirodnih zakona koji stvarnost regulišu. Otud je taj problem zapravo perceptivne a ne žanrovske prirode.
No The Thing to zaista nije, pa otud po meni i ne spada u bilo kakvu 'sivu' zonu: on je Sf motivaciju besprekorno ispoštovao, i ništa u njemu nema dubioznog ili nejasnog po žanrovskom pitanju; to je naprosto perfektan SF, koji je pored toga i perfektan horor film, gde su obe žanrovske motivacije ispoštovane jednim te istim naporom. Perfektna simbioza, reklo bi se. :)
-
Па, цењена Либеат, не бих се сад изјашњавао о томе. Али тамо где је наука рецимо слаба и неуверљива, а хорор јак, то би онда био претежно хорор. Е сад, ако се једно створење са мишићавим телом, много меса и костију, трансформише онако брзо, то је слаба наука, јер, та врста биолошког процеса не може тако да се убрза, милијарде компликованих органских молекула морале би да путују кроз организам невероватно брзо, па би се организам вероватно прегрејао и запалио и претворио у пепео. Па, ако је тако лош СФ новум, онда значи да преовлађује хорор “мотивација”, како то Ви кажете.
Узгред, био је и 1951. године један филм са насловом The Thing (заправо, пуни наслов гласио је The Thing from Another World) са врло сличном темом али дешава се на далеком северу (Арктик) а не, као филм из 1982. о коме Ви говорите, на далеком југу (Антарктик).
(2) Заборависмо, у “Данасу” је у петак 4. мај 2018. био на стр. 22 чланак из оне серије “Наука кроз приче”, овог пута са темом “Како је човек проговорио”, потписује М. Ђурић. Како се то десило, како је то остварено – да је људски род проговорио? Како смо стекли ту способност? О овоме има много теорија и нагађања али доказа врло мало, или нимало…
Додајемо, о том питању постоји и једна СФ прича, Џон МакНајт, “Пролог” (John P. McKnight, “Prolog”), која је изашла у Београду, гле, у баш првом броју „Галаксије“, март 1972, стр. 29-30. У каменом добу, дивљаци чувају своје јадно склониште, и своју бебу… али прикрада се једна гладна звер… и…
(3) Погледали смо Бобанову књижару. Заиста је врло мала, али је препуна. Као што смо рекли пре неки дан, то је у непосредној близини Дома омладине (у Београду), у оном подземном пролазу који почиње ту у Ресавској улици и иде у правцу Нушићеве улице, па вас и доведе испод Нушићеве улице. Ево слике, како то изгледа (али, баш тамо су сад радови на асфалтирању и поплочавању тог дела Ресавске улице, па је ту све прилично растурено и испретурано); ипак, снимили смо.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-05-07-knjizhara-ZS-u-podzemnom-prolazu.jpg)
Знатно десно је Теразијски тунел. А знатно напред, далеко напред, је Трг Николе Пашића.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-05-07-knjizhara-ZS-blizu-Terazijskog-tunela.jpg)
Гле, у књижари је био један посетилац.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-05-07-knjizhara-Znak-sagite-1-posetilac.jpg)
Унутра има знатан број књига и домаћих писаца.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-05-07-knjizhara-Znak-sagite-i-domaci-pisci.jpg)
Ту су и Распоседнути Урсуле Ле Гвин.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-05-07-knjizhara-ZS-Le-Gvin-Rasposednuti.jpg)
Ту је и Норман Спинрад са својом књигом есеја.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-05-07-knjizhara-ZS-Simak-Boban-N-Spinrad.jpg)
Књижара је отприлике пред крај тог ходника, у коме има двадесетак малих продавница. Многи грађани само прођу тим ходником, да би онда, само десетак метара напред, ушли у онај велики округли “подземни трг” (да се тако изразимо) који је баш испод Нушићеве улице.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-05-07-knjizhara-Znak-sagite-prolaznici.jpg)
Да погледамо и радно време:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-05-07-knjizhara-ZS-radno-vreme.jpg)
(4) Била је у понедељак 7. маја у “ЛК” трибина, са десетак слушалаца, о једанаестој сезони Икс фајлза (X Files, season 11). Присутна је била и др Тијана Тропин. Говорили су, веома компетентно, велики фанови и познаваоци ове серије, Миљан Д. Танић и Јелена Н. Јокановић.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-05-07-u-LK-Miljan-D-Tanic-i-Jelena-N-Jokanovic.jpg)
Јокановић је истицала тезу да је Досије икс ипак, суштински, “остао у деведесетим” годинама (прошлог века) и да не би требало да се наставља. Поредили су га са серијом Црно огледало (Black Mirror).
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-05-07-u-L-Komarcic-Bgd-o-X-Files-11-toj-sezoni.jpg)
По завршетку њихове дискусије, АБН се јавио за реч и испричао један мали догађај од пре једно тридесетак година, из епохе кад је клуб “Лазар Комарчић” био у НУБС-у, Народном универзитету “Браћа Стаменковић” (данас се та установа, која је лоцирана мало испод хале “Пионир” и мало пре изласка на Панчевачки мост, не зове тако… али још постоји). Био је дакле тамо у оној прилично великој сали један састанак “Лазе Комарчића”, требало је разговарати о једној књизи која је изашла у преводу (беше ли нешто од Зелазнија…), али, на самом почетку, један момак по имену, ако се добро сећамо, Ненад Балинт (али, доста времена је прошло, успомене су мало несигурне, можда је био неко други), узео је реч и казао отприлике ово: “Е, па, добро, прочитали смо сви; добар је роман, нема ту ништа нарочито да се каже што већ не знамо; па, да ми завршимо ово! идемо кући! готова седница!”.
Да смо га послушали тада (али, нисмо) могла је то бити најкраћа седница ЛК икад!
Е, па, сада је АБН рекао да је требало на сличан начин поступити са Досијеом икс! Наиме, требало је неко да каже: “Седма епизода, са роботизованим рестораном, је одлична, а свих осталих девет епизода су лоше! нема разлога да причамо о њима! него, дајте да попричамо само о седмој епизоди, па да завршимо трибину!”
Поменуто је да су продуценти у први мах припремили да за свих десет епизода сценаристи буду само мушкарци, и режисери такође само мушкарци, па им је то замерено, настала је “контроверза” око тога, па је онда ипак дато женама да буду сценаристкиње за две епизоде, и редитељке за две епизоде; отприлике тако.
Поменуто је такође да су само прва и десета епизода биле “митолошке” (mythology episodes) а то значи, оне које чине део укупне приче, укупног вишегодишњег главног наративног тока о Фокс Молдеру и Дејни Скали и њиховом труду да разоткрију државну заверу око прикривања ванземаљаца, док су осам епизода биле “засебно-стојеће” (stand-alone episodes) о разним сасвим другим истрагама и проблемима. (Мада неки мисле да је и пета епизода можда “митолошка”.)
-
Улица се зове Дечанска, не Ресавска.
-
Тако је, тако је, Дечанска, хвала на исправци, цењени zakk.
Само две додатне ствари:
(5) Интересантно, ове године није само 200-годишњица постојања СФ, него и 200 година од рођења Карла Маркса, значајног политичког и економског теоретичара. Хмм… да ли ту има нечега… неког смисла, значења, неке везе… неки “синхроницитет” да ли постоји? … не?... па, биће да је ипак тотално случајна коинциденција?
(6) “Политикин забавник” бр. 3457, петак 11.05.2018, нема СФ причу, али,
на стр. 12-13, седам врста тј. верзија мађарске (Рубикове) коцке.
стр. 28, како је 1997. један компјутер победио у шаху Гарија Каспарова, и да ли предстоји доба надмоћи вештачке интелигенције.
-
Е сад, ако се једно створење са мишићавим телом, много меса и костију, трансформише онако брзо, то је слаба наука,
Slabija nego da humanoidno vanzemaljsko stvorenje (Supermen) leti? :)
-
Па, то сте Ви у праву, Супермену се много замерало то, да су његови подвизи недовољно научно брањени, он се понаша као независни свемирски брод из далеке будућности, само упакован у форму човека. Али је код њега савршено јасна интенција поштовања научног погледа на свет, намера да то буде СФ.
-
Цењени ,
(1) данас у “Политици” на стр. 2, дакле на истакнутом месту, имате чланак са насловом “Научници обманули вештачку интелигенцију звуком који људи не чују”, поднаслов “Паметни уређаји који реагују на глас могу да се злоупотребе без знања власника, упозоравају амерички и кинески истраживачи”, чланак потписује Ј. Каваја. Поента је да хакери могу да убаце команде које јесу изговорене људским гласом, али су помакнуте на фреквенције које ваше уво не може да чује, а машина чује и послуша, и направи неку катастрофу или откључа врата итд.
(2) у уметнутом “Политикином“ културном прилогу “Култура, уметност, наука”, цела стр. 8 је посвећена рубрици “Идуће недеље у Београду”, па, овог пута ту је и Дом омладине, и програм (дали смо вам) ЛК за понедељак.
(3) у том прилогу, али на стр. 6-7, је велики интервју са младим председником Друштва астронома Србије, а то је др Немања Мартиновић, потписује новинар Милица Момчиловић. Наслов, који се у континуитету протеже преко те две странице, гласи “Нисмо много одмакли од Одисеје у свемиру”. Овај астроном, који се бави углавном теоријским радом у вези са галаксијама, у интервјуу говори углевном о проналажењу већ више од три хиљаде “егзопланета” (оних изван Сунчевог система), и о будућем раду на томе, али, на стр. 7 па у другом ступцу те стране, одговара и на питање о јубилеју – 50 година од филма 2001: Одисеја у свемиру, а његов одговор усмерен је претежно на то да су слаби изгледи, сада, да стигнемо до Јупитера, а много бољи да стигнемо (опет) на Месец, и, нарочито важно, на Марс.
(4) У данашњем “Данасу”, па у уметнутом недељном прилогу “Недеља”, па на стр. X тог прилога, имате приказ, потписује Д.С, о књизи стрипа Песма Заборава (Oblivion Song) која је нека врста фантастике.
(5) За тренутак је ово на интернету зазвучало помало чак и драматично: у Америци је Бела кућа заказала, за четвртак 10. мај, састанак о будућности вештачке интелигенције, са водећим компанијама из те области – било је о томе на:
https://www.channelnewsasia.com/news/technology/white-house-to-hold-artificial-intelligence-meeting-with-companies-10215692 (https://www.channelnewsasia.com/news/technology/white-house-to-hold-artificial-intelligence-meeting-with-companies-10215692)
ту је, ако добро читамо име, поменут и Брајан Кржанић (Brian Krzanich),
и, тај састанак је одржан, без присуства председника Трампа, а за јавност је дато углавном саопштење које је отприлике усмерено ка томе да они треба да буду лидери у вештачкој интелигенцији:
https://www.wired.com/story/trump-administration-plays-catch-up-artificial-intelligence/ (https://www.wired.com/story/trump-administration-plays-catch-up-artificial-intelligence/)
Али, са сличним саопштењима још раније су иступили и Кинези, и Европска Унија. Многи би хтели да буду лидери у тој области, дакле у артифицијелној интелигенцији – АИ.
Али, то, кад га направимо, па ако буде стварно интелигентно, можда неће хтети да нас слуша…
-
Цењени ,
(1) данас у “Блицу” па у уметнутом прилогу “Поп & култура”, па на стр. 8 (последњој), Иван Карл даје свој кратки приказ новог СФ филма (претпостављамо да ускоро долази у наше биоскопе?) чији наслов није чак ни превео на српски, него је дао само на енглеском, Ready Player One, па ћемо ми ево превести, нек буде – Спреман играч један. То је оно где је свет углавном прекривен сиромашним насељима, фавелама, а народ се не буни, него сви блену у ону направу са екраном коју су окачили себи испред очију, и сви учествују у тој компјутерској игрици, а што су бедни у стварном животу – то их баш-брига.
(2) У истом прилогу “Поп & култура”, али на стр. 6 и 7, имате много обимнији чланак, потписује Иван Јовановић (средње слово не знамо), о томе што је уметник Алекса Гајић (који се бавио и научном фантастиком, зато помињемо) нацртао сада једну епизоду (и, објављена је) стрипа “Загор”, али под насловом “Бели врач”, па се неки читаоци огорчено буне да то није верно аутентичној верзији Загора, а неки други су задовољни.
Е сад, размишљамо. То име, Загор. Хмм… да ли је то изведено из српског глагола “загорети”? Као, млеко на шпорету, ако се не пази? шта ли је загорело?... :) Тај херој, требало је у кухињи мало боље да пази. “Мање збори, да ти ручак не Загор-и”.
(3) Ево Мића је јутрос окачио (хвала !), овде на овом форуму али на другом топику, вест да је у Хрватској, на универзитету у Задру, одбрањена једна дисертација која је врло блиска студијама научне фантастике:
https://repozitorij.unizd.hr/islandora/object/unizd:2032/preview (https://repozitorij.unizd.hr/islandora/object/unizd:2032/preview)
па изволите, можете узети цело, бесплатно, помоћу “Save Page As…”,
то је Аманда Цар, у Задру, у Хрватској, а наслов је “Друштвени идеологеми у хрватској дистопијској прози”, помиње се ту и научна фантастика, помињу се Замјатин, Хаксли, Орвел,
дакле свакако је, за ex-Yu СФ студије, добро што та дисертација постоји,
па би се могло поставити питање, да ли је то дисертација баш о научној фантастици (иако наслов не каже то, а заправо и Мића не каже то), и да ли их тамо имају још.
-
Aco, knjiga prevedena pre 7 godina. Skrobonja preveo.
Prvi igrač na potezu
-
уметник Алекса Гајић (који се бавио и научном фантастиком, зато помињемо) нацртао сада једну епизоду (и, објављена је) стрипа “Загор”
da li ste sigurni da je gajić nacrtao epizodu?
ja mislim da je on samo nacrtao koricu za srpsko izdanje te epizode, koju su crtali italijani.
plus, koje je gajićevo srednje slovo?
-
Цењени Гул, у праву сте, нацртао је само насловну страну, а ја колико видим (али, слабо се види, на тој слици у новинама) главна промена је у изгледу фаце.
Средње слово, не знам, али било би добро знати, у праву сте и ту.
Цењени Мићо, па, ја се надам да наслов филма неће бити тако преведен, јер, ако се иоле разумем у те игрице (а не разумем се много…), натпис READY PLAYER ONE појави се само једном, на старту игрице, и више је као упозорење, у смислу “буди спреман да почнеш!” а исто тако и другом играчу, READY PLAYER TWO , а онда, кад битка крене, оба учесника ће много пута бити “на потезу”, можда и хиљадама пута, али се ти натписи више неће појављивати.
Ех Руси би то (можда…) рекли БУД ГОТОВ! или им је изговор ипак више као отприлике “буд гатов” а смисао: буди приправан, спреман.
Узгред, молим подсетите ме, како се на српском каже то што они наместе на главу, испред очију, па гледају игрицу – на енглеском је то ваљда VR headset , virtual-reality headset, а на српском је… како оно беше...
-
Цењени ,
имате код Невидљивог:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/05/16/tribina-kako-su-roboti-naucili-da-placu/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/05/16/tribina-kako-su-roboti-naucili-da-placu/)
дакле данас у 19 ч, у тој сали у Смедереву, говори филмски сценариста Димитрије Војнов, “Како су роботи научили да плачу”, то је трибина о теми, отприлике: однос човека и машине, на филму.
Па, и АБН припрема научни рад о једној сличној теми: емоције и вештачка интелигенција.
Било би интересантно слушати… али Смедерево је некима од нас прилично далеко… дакле то једино ако буде на Ју-тјуб окачен комплетан снимак, кад-тад.
-
Е сад, ако се једно створење са мишићавим телом, много меса и костију, трансформише онако брзо, то је слаба наука,
Slabija nego da humanoidno vanzemaljsko stvorenje (Supermen) leti? :)
Oštrooki Endži… :D
Elem, stvarno moram da dodam kako me uvek iznova šokira Vaša nemogućnost razlučivanja SFa od sajens fentezija, cenjeni ABN… (I ne samo Vaša, primećujem da sva domaća akademija za koju znam nedvosmisleno preteže na tu stranu, kao da još uvek egzistiraju u sredini prošlog veka, ali to je već problem za sečenje vena, pa bolje da tu više i ne zalazim. ::) )
Naravno, sad i imamo ovako paradoksalnu situaciju da što je SF plauzibilniji, to Vi u njega manje možete da se ‘uživite’, da tako kažem. Jer novum u Karpenterovom Stvoru je do te mere plauzibilan da je naprosto besmisleno objašnjavati ga ovde u tančine; na kraju krajeva, i na ovoj našoj planeti ogroman procenat života je metamorfan, a kamoli još kad se ta premisa ekstrapolacijom ponudi ksenomorfu… ali džaba.
S druge strane, jedno istinski iracionalno negiranje osnovnih prirodnih zakona (kao što je gravitacija, na primer) Vama bude sasvim prihvatljivo… go figure.
-
Енџи јесте оштроока, то се вероватно сви познаваоци ове материје слажу,
али, цењена Либеат, Карпентеров Створ није много плаузибилан јер би “прокувао” ако не и експлодирао услед тако брзог кретања билиона молекула кроз крвоток… Организми мењају облик и величину, али, за то им треба време. Мада то зависи од величине, вероватно најбрже иде код најмањих.
Узгред, после Алиена 1 (година 1979), све ситуације наивног људског улажења у очигледни био-хазард су – “проваљене”, прилично; то делује на филмове и ретроактивно; ако се протагонисти филма наивно намештају да их једног-по-једног нападне монструм, наивни су не само они него је донекле наиван и филм.
Алиен 1 је био велика школа тога, у филмској уметности.
Е сад, жанрови: па, не постоји science fantasy жанр, или бар ја не знам да постоји,
а онај ко је за нешто тако (неко питање) у праву, треба да буде упоран, то је у интересу научне истине, а треба да попусти тек кад се суочи са довољно јаким супротним доказима.
-
Znate, cenjeni ABN, ovo zaista nije pitanje ispravnog vs. neispravnog, nego je naprosto više pitanje percepcije kao takve. A percepcija ne ovisi toliko o samoj činjeničnoj informaciji, koliko o načinu na koji je ta informacija probavljena, da tako kažem, i ukomponovana u već postojeći mehanizam koji nam percepciju obezbeđuje.
Ali u ovom slučaju, mi bi trebali da uzimamo kao reper upravo žanrovsku percepciju, a ne našu sopstvenu: otud, manje je važno šta mi kao pojedinci smatramo da je plauzibilno, nego je to pitanje šta SF smatra da jeste. A u tom slučaju, fer je da se složimo kako SF kao žanr ima veoma specifičan odnos sa stvarnošću, pa otud o njoj u ogromnoj meri njegova percepcija o njoj i ovisi. A stvarnost, pak, ovisi primarno o našoj današnjici, otud – neka pravila koja su važila sredinom (bilo kog) prošlog veka danas naprosto ne važe: primera radi, naravno da je postojalo doba u kom se pijavičarenje i zasecanje vena pacijentu smatralo vrhuncem medicine, ali u modernoj medicini danas se takvi pristupi uglavnom percipiraju kao izvesni hendikep. Pri tom, niko Vam neće tvrditi da ti pristupi nisu deo istorijata medicine kao takve, no generalno se više ne praktikuju, to iz vrlo konkretnih i argumentovanih razloga.
To manje-više funkcioniše kao adekvatna paralela između SFa i sajens fentezija: ne, sajens fentezi nije žanr, on je samo prizemni, da ne kažem primitivni oblik žanrovskog izraza SFa. Proizvodi se zdušno i dan-danas, naravno, jer ljudi su naprosto isuviše skloni iracionalnostima u svakom domenu svog bitisanja, to jednako od medicine pa do žanra, ali to ne menja činjenicu da se uglavnom lako prepoznaje i dezignira kao takav, pa, ko voli nek izvoli. Problem nastaje jedino onda kad se to i takvo prepoznavanje zagubi, iz ovih ili onih razloga.
Što se Karpenterovog Stvora tiče, postoji nekoliko tačaka u kojima se ne slažem sa Vama: kao prvo, Kartpenter nudi premisu jednoćelijskog entiteta, koje deluje veoma slično zemaljskom virusu: entitet napada ćeliju hosta i od nje pravi sopstvenu kopiju, koja je kasnije sposobna da to isto uradi novoj ćeliji hosta, a pri tom su te izmenjene ćelije i sposobne da sve svoje poduhvate izvode sinhronizovano, recimo kao vanzemaljski pandan kolonija kooperativnih jednoćelijskih organizama. U tom kontekstu, zaista nema tih prepreka koje pominjete, baš kao što ih nema ni pri aktivnosti zemaljskog virusa, a pitanje brzine pri ćelijskoj aktivnosti također postaje nepotrebno, jer moderni SF prihvata da brzina mutacije unutar žive ćelije ovisi uglavnom o preciznosti mutacijske komande i dostupnosti nutrijenta, te se otud van toga i ne limitira. (recimo, ako se osvrnete na moderni korpus žanrovskog bavljenja genetičkim inžinjeringom, pogotovo kad su u pitanju premise ksenomorfnih mutacija koje su van dosega imunoloških reakcija, videćete da se sve mutacije upravo tako tretiraju). Dakle, u tim detaljima Karpenter je bio veoma, veoma plauzibilan, a bogami i napredan, kad se ima u vidu da je tu premisu ponudio pre skoro četiri decenije, a ja do dana današnjega nisam videla sličan koncept koji bi je nadmašio (film Life je pokušao ali ipak nije uspeo, a ostali napori u tom smislu mi maltene nisu vredni ni pomena). Dakle, da, Karpenterova premisa je žanrovski veoma plauzibilna a zamerke koje Vi nudite su, po meni, uglavnom rezultat nepreciznog gledanja filma.
S druge strane, za Vaše opravdavanje ignorisanja jednog tako bazičnog kamena temeljca stvarnosti kao što je zakon gravitacije, ja naprosto nemam drugog objašnjenja osim pretpostavke da Vi ne razlučujete SF od sajens fentezija, što dalje valjda znači ne razlučujete nauku od pseudo nauke. U kontekstu SFa, naravno da nije nužno naučno dokazati validnost žanrovske premise – to onda ne bi bila književnost, nego naučni tekst – ali jeste nužno ne imati tu premisu naučno (a u ovom slučaju i zdravorazumski) osporenu. A sama ideja da objekat veličine i težine odraslog muškarca može da naprosto izbegne silu zemaljske gravitacije je do te mere apsurdna da je malo ko u stanju njome ozbiljno da se bavi, makar i u svrhe opovrgavanja. :)
-
То да нека мишљења застаревају (протицањем година, и векова) а наместо њих долазе нека друга, нова мишљења, модернија, то је, у принципу, тако – али, нека мишљења (ставови, гледишта, итд) и не застаревају. Ех ето рецимо Питагорина теорема, још је на снази, већ вековима.
О неким питањима може да одлучује демократска већина, у смислу да оно што верује већина грађана (некако пребројана, статистички утврђена, итд) то је истина; али, о неким другим питањима не.
Гравитација: та основна способност Супермена, да само подизањем руке полети, без видљиве машинерије, јесте научно “танка”, признајем ја то, али може да прође, може да се провуче, као СФ. Јер, на пример, васиона као целина непрестано вуче свакога од нас, врло великом гравитационом силом (вероватно), али ми то не осећамо, јер нас вуче у свим правцима истовремено и подједнако. Кад бисмо имали штит против гравитације (па још кад би то могло да се усклади са Ајнштајном…) и кад бисмо рецимо укључили тај штит испод себе, одмах би нас повукла на горе (увис) гравитација оног дела васионе који је изнад нас. Дакле полетели бисмо на горе, огромном снагом, а без видљивог погона. Али морало би постојати и неко поље силе да нам очува довољну количину ваздуха, за дисање, итд.
Е сад, цењена Либеат, најважније: science fantasy – нисам упознат, шта је то. Ви кажете, није жанр, него… нека подврста научне фантастике? Али рецимо, Конан варварин – сигурно није science fantasy? Наравно да није? Можете ли нешто о томе прецизирати, замолио бих.
-
Pa, svakako da mišljenja zastarevaju, ali prirodni zakoni ne zastarevaju; recimo da tu zastareva samo naša trenutačna, nepotpuna, falična percepcija istih. Otud nalazim pominjanje Pitagore u ovom kontekstu malo… zbunjujuće.
Što se Konana Simerijanca tiče, naravno da on nije sajens fentezi, on je naprosto čist fentezi, mač-i-magija provicijencije. Priznajem da me malko jeza uhvatila kad ste ga spomenuli u ovom kontekstu, jer slutim zašto ga pominjente i smatram da je upravo to i suština našeg problema danas… :'(
Što se tiče tog “provlačenja kao SF” kojeg pominjete, vidite, o tome je bespredmetno raspravljati sa pozicije na kojoj se trenutno nalazimo, ja i Vi, ovde. Ponekad mi se čini da Vi dovodite u pitanje neke žanrovske aksiome bez kojih je prava komunikacija veoma teška, možda čak i nemoguća. Jer izuzetno je teško govoriti o tako vibrantnom i medijski uticajnom žanru kao što je SF sa pozicije ‘prvog kontakta’, da tako kažem, gde svako ponuđeno zapažanje izgleda kao da je potpuno lišeno bilo kakvog uvida u savremena izučavanja žanra. A jedan od primarnih bi tu svakako bio I odavno postignut konsenzus da svetovi što se nude u okviru žanra naučne fantastike nisu futurski u smislu da im je svrha prosto predviđanje tačnog izgleda naše budućnosti, već su pogodbeni u smislu da nipošto ne moraju da postoje, ali bi to svakako mogli.
E sad, za pravilno razumevanje i prihvatanje te definicije svakako mora da postoji nekakav konsenzus otelotvoren u javnoj viziji te mogućnosti (mislim na ono gore podvučeno “mogli"), viziji koju ćemo i Vi i ja ravnopravno da delimo, prosto zato jer je racionalna, a ne naša intimna i visoko subjektivna percepcija stvarnosti. A SF kao žanr tom vizijom dominira u smislu da očekuje od svog konzumenta adekvatan horizont očekivanja u skladu sa žanrovskim racionalom, a ne unošenje naših sopstvenih iracionalnih horizonata. Otud, možda je Vama lično sasvim moguće da čovek u zemaljskog gravitaciji može da leti bez ikakvog pogona, ali SFu to naprosto nije moguće, njemu se bilo kakav otpor gravitaciji mora racionalizovati. I to racionalizovati ne posezanjem u magičnu kesu dedice čarobnjaka iz koje se mogu izvući pseudoracionalizacije tipa “ah, pa on je sa druge planete” ili “ah, pa on je iz budućnosti u kojoj je sve moguće” , nego racionalizovati u skladu sa ekstrapolacijom dosadašnjeg civilizacijskog znanja o lansiranju i poletanju i brzini oslobađanja i tako već tim racionalnim detaljima koji su bazirani na prirodnim zakonima...
-
У основи се ми ту слажемо, само је питање финог подешавања, прецизирања, ту и тамо.
Наравно да будућност није једини терен научне фантастике (има и много других! рецимо, алтернативна историја), али јесте природни главни терен СФ, па, људи кад кажу “научна фантастика” вероватно најпре помисле “ах, то је оно о будућности… роботима, свемиру, ванземаљцима, времеплову, итд…”
и сигурно да, у делима баш о будућности, није једини циљ да се тачно прецизира само једна, заиста највероватнија будућност (него се може гледати у огроман распон разних могућих светова будућности… блиских, и далеких),
а што се тиче питања како полетети насупрот гравитацији,
па, кад би могао да се направи један јако велики штит против Сунчеве гравитације, и њиме да се (током неког периода времена, дакле строго привремено) заклони рецимо Венера, онда би Венера отпловила на неку другу орбиту, удаљенију, па би могла да почне да се хлади. Као први корак у тера-формирању. Али то би нам био лош бизнис, јер би дошло до (вероватно) веома штетне и опасне дестабилизације геологије Земље, могло би се отворити на хиљаде вулкана, и дошло би до дестабилизације астероидног појаса па би на хиљаде астероида могло да нас погоди. Али, кад дође време да се Сунце претвори у црвеног џина и спали све ближе планете, могли бисмо помоћу таквог штита да одвучемо Земљу на много већу даљину, у безбедну, “нову голдилок” зону…
(2) Вести. Па, ето, “Политикин забавник” бр. 3458, петак 18.05.2018, нема СФ причу, али има хумористичну причу: Јевгениј Замјатин (!), “Привиђење”. Иако је то баш Замјатин, прича нема никакве везе са СФ нити са романом Ми, него, то је скромна хумористична прича о двојици Руса који су се такмичили ко ће више вотке да попије, па, после им се учинило да виде белог слона, па су помислили да је халуцинација, и да их је можда ухватио делиријум тременс, али, није био делиријум тременс.
на стр. 10-13, о кинеском плану за железничку везу Кина-Истанбул, 12.000 км дужине, поднаслов је “збиља научне фантастике”.
на стр. 16-17, добре слике о (незаконитом) народном обичају пентрања на возове споља, да се не би платила карта, у Индији и Бангладешу.
на стр. 20 и 21, кратко али добро о питањима, да ли бисмо могли помоћу радио-изотопа измерити старост малог небеског тела названог Омуамуа (да, кад бисмо га могли сустићи… али, много брзо се удаљава), и, зашто су астронаутски скафандри баш беле боје (да одбијају топлоту Сунца, а и да се боље виде).
на стр. 22-24, о средњовековним веровањима у вампире.
на стр. 44-46 је чланак о хаику поезији, са примерима на српском који су или баш прави хаику, или (неки од њих) само отприлике-хаику (на енглеском: near-haiku). Ово би могло бити интересантно неком појединцу који жели да саставља СФ хаику.
на стр. 64, врло кратак чланак о нагађањима које би било могуће, и вероватно, порекло воде на Земљи, откуд је дошла.
на стр. 67, претпоследњој, сентенције о интернету, али, увек је дата и година, и ви помислите да је то година кад је неко то рекао, али, не, рецимо наводи се година 1940. кад интернет још није постојао; биће да је то година кад се родио онај чији цитат је наведен. Ово помало збуњује. Последњи цитат (Ралф Волдо Емерсон: “Постоје многе ствари о којима би мудар човек могао да пожели да остане необавештен”) није, баш, о интернету.
-
Цењени ,
(1) У “Политици” је јуче, дакле у недељу 20. мај, био на првој страни чланак са насловом “На њивама роботи паори” и сликом ваљда робот-трактора, без возача. Чланак се наставио на стр. 12, са наднасловом “Пољопривреда будућности”, а идеја је, да Србија треба да се полако припреми за модернизацију па можда чак и роботизацију у пољопривреди, јер би то могло постати важно, једног дана.
(2) У данашњем “Блицу” (понедељак 21. мај 2018) на стр. 30, Слободан Ивков, интересантан приказ хорор-фантази романа: Хорас Волпол, Отрантски замак (Horace Walpole, The Castle of Otranto, 1764), на српски превела Милена Дасукидис. Издавач “Гавран”, Смедерево, 2017.
Ивков каже да је Волпол имао аристократску титулу „гроф“, што је отприлике добро преведено, али, заправо, имао је титулу “ерл” (енгл. earl) што је једнако титули “каунт” (енгл. count) коју преводимо баш “гроф”.
А ми сад додајемо: тај Волпол (син чувеног политичара Волпола) је умро исте године кад се родила Мери Шели (Мери Годвин Вулстонкрафт Шели, ауторица Франкенштајна).
-
(3) Заборависмо, био је чланак у “Блицу” јуче, на стр. 13:
сутра, дакле у уторак 22. мај, у центру Београда, у Нушићевој 11 (надомак Теразијског тунела, и, дабоме, Теразија) требало би у 13 ч. да буде свечано отворен Музеј оптичких илузија, на три спрата (!), али, карта је 600 динара (!!), а то је изгледа више намењено за стране туристе. Али, као, за децу до 5 година је џабе, а за породични долазак, двоје родитеља и двоје деце, укупна карта је, наводно, 1500 динара.
-
Samo za ABN-ove oči...
[ You are not allowed to view attachments ]
-
Цењени ,
код Невидљивог имате интересантан и вредан чланак, мада (ако добро видимо) непотписан, о једној енглеској списатељици из 17. века, Маргарет Кевендиш (Margaret Cavendish):
https://sfpisb.wordpress.com/2018/05/22/jedno-od-prvih-ostvarenja-naucne-fantastike-izalo-je-iz-pera-jedne-vojvotkinje-u-17-veku/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/05/22/jedno-od-prvih-ostvarenja-naucne-fantastike-izalo-je-iz-pera-jedne-vojvotkinje-u-17-veku/)
која је 1666. године објавила једну књигу, Блистави свет, са елементима научне фантастике. Постоји и на Википедији чланак о њој:
https://en.wikipedia.org/wiki/Margaret_Cavendish,_Duchess_of_Newcastle-upon-Tyne#The_Description_of_a_New_World,_Called_the_Blazing_World_(1666) (https://en.wikipedia.org/wiki/Margaret_Cavendish,_Duchess_of_Newcastle-upon-Tyne#The_Description_of_a_New_World,_Called_the_Blazing_World_(1666))
Е сад, у тексту код Невидљивог се каже да је то СФ роман, али, није, то је прото-СФ роман.
Јер, знате, и Лукијан од Самосате је дао прото-СФ дело. Славна је и велика, богата историја светских прото-СФ књижевних дела, па, и Маргарет Кевендиш има своје место ту, дала је свој допринос.
Хм, видите, поједини критичари желе да што више прославе особу о којој пишу; да јој одреде што већу меру славе, већу него што је реално; у СФ студијама, ово често има облик проглашавања да је неко дело СФ, иако је (уистину) ипак само прото-СФ;
за ово су неки критичари и критичарке вођени разним својим разлозима – националним, родним итд. – у смислу, хајде да овај писац из нашег народа буде што славнији; хајде да ова жена, зато што је жена, буде што славнија, да дамо допринос феминизму, и слично.
Разумљива је то жеља, нећемо рећи пристрасност, али, у науци о књижевности не треба да буде прихваћена, јер води ка расулу самог појма СФ жанра.
Не бисмо се изненадили да, на пример, неки грчки патриота прогласи да је Хомерова Одисеја била прво СФ дело. Али не бисмо ни прихватили да је то тачно.
Дакле, ми поздрављамо тај текст код Невидљивог данас, уз малу корекцију, да је то дело, Блистави свет, ипак прото-СФ, као и рецимо Свифтова Гуливерова путовања (нарочито оно поглавље о летећем острву Лапути…) и као много других значајних и корисних дела која су допринела да, ипак, тек 1818. године, са Франкенштајном, настане научна фантастика.
-
(2) Заборависмо, још нешто данас: у “Блицу”, па у уметнутом прилогу “Поп и култура”, па на стр. 7, Иван Карл, под насловом “Осветници свих стрипова, уједините се…” (то је наравно пародија на комунистичку паролу из Титовог доба “Пролетери свих земаља, уједините се”) критикује крос-овер филмове (Бетмен против Супермена…) и нарочито ове масовне, где се разни Марвелови и други јунаци налазе у великом броју заједно; каже да су то “ансамбл филмови” и да су толико непаметни и бесмислени, а нарочито дијалози толико очајно лоши, да му је, после пола сата гледања, мука да остане до краја филма, ма колико да је технички одлично снимљен.
Можемо додати: разумемо тај став, који Иван Карл исказује. Генерално, крос-овери морају бити непаметни, јер насилно спајају инкомпатибилне, дакле неспојиве, имагинарне универзуме, и тривијализују и банализују своје протагонисте. А још ако је цела гомила, рецимо 25 њих…
-
тек 1818. године, са Франкенштајном, настане научна фантастика.
i to delo je tek PROTO-naučna fantastika, a inače po svemu gotski roman, odnosno horor.
kao što sam odavno objasnio u studiji POETIKA HORORA.
-
Šta čovek radi samo da bi pokazao da je horor stariji žanr od naučne fantastike :P
-
Šta čovek radi samo da bi pokazao da je horor stariji žanr od naučne fantastike :P
doktorira i to pretvori u knjigu od 500 strana - eto šta! 8)
-
Хм, ја ту читам нешто што је, барем за мој начин размишљања, проблематично. Конструкцију “то, односно оно”.
Каже др Гул, “готски роман, односно хорор”.
Мени то звучи као кад бисмо, говорећи о биологији, и то о историји живог света на Земљи, казали “глодари, односно веверице”. Или, рецимо, “водоземци, односно гмизавци”. Или, “хоминиди, односно људи”. Тако нешто. Шири појам, ужи појам, расплинуто. А заиста се догађала постепена еволуција, постепени развој, то, признати се мора, јесте тако, то знамо.
Ја као доказани буквалиста, морао бих да питам цењеног аутора веома респектабилне Поетике хорора (Нови Сад, издавач “Орфелин”, 2014) да се изјасни категорично, и буквално:
да ли готик ЈЕСТЕ, или НИЈЕ хорор.
У својој Поетици хорора, он каже (стр. 34) да се појам “готски роман” односи само на романе (наравно! кажемо ми!) док је појам “готик” шири јер обухвата сва готичка дела која се “испољавају у форми романа, новеле, или приче”,
па, добро, кажемо ми, то јесте питање прозних форми, дужих и краћих; роман је дужа прозна форма, а приче су краћа прозна форма; то је дакле у реду, очигледна је истина да готичка проза постоји и у дужим, и у краћим;
али, али, затим др Гул каже, прилично флуидно, да је готик “прва фаза у настанку хорора” (стр. 37),
а онда, каже, знатно мање јасно, да “готска романса (готик) и данашњи хорор нису два различита жанра, већ један исти жанр у два различита стадијума развитка, са два устаљена термина за исти појам” (стр. 38).
Један исти жанр? је ли то тако?
А како се он зове?
(То пита упорни буквалиста.)
Ако постоји хорор жанр, онда свакако мора постојати једно дело које јесте у том жанру, а хронолошки је прво. Чисто хронолошки, временски. Па, баш, буквално, прво.
Без пет страница објашњавања да је то била једна постепена еволуција, градација, трансформација, прерастање готика у хорор, итд,
не, него,
баш дибидус буквално:
које је било ПРВО ПРОЗНО ДЕЛО ХОРОР ЖАНРА, молим наведите аутора, наслов, и годину, а ако можете и одредницу прозне форме – да ли је то била прича, или роман.
Без икаквих извлакоца, нијансирања, релативизовања. Него, једноставно, буквално и категорично.
Да видимо. Брајан Олдис (Brian Aldiss) је рекао, и у праву је, да је прво дело у историји научне фантастике ово: Мери Шели, роман Франкенштајн, 1818.
Које је прво дело у историји хорора?
На основу тога ћемо лако установити (упоређењем датума) који жанр је старији.
Дакле молимо др Гула да помогне, као најпозванији, у српској науци о књижевности, експерт за теорију хорора, око једноставног и јасног, тачног одговора на ово питање.
-
dragi dr abn:
shvatite, nijedan žanr ne nastaje preko noći: danas ga nema nigde, a sutra ujutro kad se probudite, a on, eto ga, nastao, ceo celcat, formiran sasvim, kao neka gljiva koja je izrasla preko noći!
kao doktor književnosti to bi trebalo da znate.
dakle, neozbiljno je i nenaučno ovo vaše:
„Ако постоји хорор жанр, онда свакако мора постојати једно дело које јесте у том жанру, а хронолошки је прво. Чисто хронолошки, временски. Па, баш, буквално, прво.“
znači, kao i svaki drugi žanr, pa čak i vaš SF (!) - i horor se postepeno formirao.
prva faza je bio gotik, počev od prvog gotskog romana, otrantskog zamka (1764).
gotik se prirodno, neosetno, postepeno, utapa u horor – ne sa naglim REZOM, cap: do juče bio gotik a od danas, bato, samo horor! gotik je mrtav, živeo horor!
ne ide to tako u književnoj istoriji, ma koliko vi to možda priželjkivali sa vašim insistiranjem na fiokama, jasnim pregradama i na analogijama iz sveta biologije (voće-povrće) koje naprosto nisu prikladne za svet književnosti...
ipak, da ne ispadne da vrdam, neka vam bude: po meni, prvi horor roman u iole današnjem smislu te reči je monah (the monk, 1796) m.g. luisa.
-
Одлично! хвала!
Дакле ја ћу то прихватити као кредибилну информацију од компетентног стручњака, који се разуме у хорор много боље него ја; нећу покушавати (не сад… али, можда у некој будућности…) да проверавам или оспоравам:
хорор жанр је настао 1796. године, романом Монах, аутор Метју Грегори Луис (Matthew Gregory Lewis, The Monk, 1796),
https://en.wikipedia.org/wiki/The_Monk (https://en.wikipedia.org/wiki/The_Monk)
дакле, хорор жанр је настао 22 године раније него СФ. Тад је из готика изникао први прави (довољно прави, да, макар мало, пређе преко црте!) хорор.
(А први прави готски роман, са многим елементима хорор фантазије, био је још раније: Horace Walpole, The Castle of Otranto.)
Мени се чини да би отприлике тако и било реално: хорор је вероватно нешто старији од СФ-а.
Е сад, додатак, реминисценција:
ми смо овај дијалог већ водили пре око пет и по година, и то, 6. новембра 2012, док сам ја још био активан професор (а не у пензији), па сам Вас питао:
АБН:
Питање: молимо аутора да се изјасни: да ли готик јесте, или није, део хорор жанра? Јер ако су те две речи, „у настанку”, промакле нехотично, то је онда само ситна омашка у једном одличном раду, али, ако су намерно остављене ту, то би значило да једна важна теоријска битка још није сасвим добијена.
а Ви сте, цењени др Гул, одговорили:
žanrovi ne nastaju preko noći, već tokom dužeg vremenskog perioda. rađanje žanra je PROCES a ne DOGAĐAJ. često taj proces ima ETAPE.
gotik je, istina, kao ideja, kao koncept, nastao 25.12.1764, kada je objavljen OTRANTSKI ZAMAK, s podnaslovom ‘gotska priča’ – ali gotik je postao žanr tek kada se javilo više dela sa istim ili sličnim odlikama, dakle, krajem 1780-ih. (ja ne verujem u postojanje ‘žanrova’ koji imaju samo jedan egzemplar!)
gotik je, u tom obliku (glomazni romani, složeni zapleti, jaki uplivi romanse itd) zamro oko 1820-te, ali su njegova ikonografija + teme i motivi + estetska namera (dakle, sve ono što čini suštinu žanra) – nastavili da žive, sumirani i donekle preobraženi, u delu E. A. POA, koji je udario temelj današnjem poimanju horora.
gledano u retrospektu, gotik je prva faza ili etapa u nastanku današnjeg horora.
nema nikakvog opravdanja da se smatra zasebnim žanrom – osim ako onda nećemo kao žanrove odvojene od horora posmatrati ‘priče o duhovima’, ‘contes cruels’, i druge PODŽANROVE. ja za time ne vidim opravdanja ni potrebe, niti teoretskog smisla.
на шта сам ја закључио:
Јесте процес, наравно, али, у мом схватању, тај процес има и крај: родило се! Наиме сваки жанр има једно дело које је прво у том жанру, и годину од које постоји.
Уосталом, морамо нешто јасно и запамтиво да кажемо студентима. Ја баш у новембру предајем Castle of Otranto, – a Gothic religious FANTASY novel with elements of horror, but, not horror, and not science fiction. (Готска религиозна фантазија са елементима хорора, али није хорор). Шта да кажем студентима, шта је став наших експерата за хорор, је ли Отрантски замак ово, или оно? Морам да кажем нешто јасно, сажето и запамтиво, а не расплинуто и двосмислено, јер двосмислено је муљаво, тешко се учи а лако заборавља. Замолио бих за одговор, кад-тад, нема ту журбе (јер, он има велику теоријску тежину): да ли Отрантски замак ЈЕСТЕ хорор или НИЈЕ хорор.
Али генерално овај Ваш рад је изузетно добар.
Ипак, ето после пет и по година, стигосмо до податка – први хорор роман је The Monk.
Дакле ипак је данас, са становишта теорије, велики дан!
-
Ako mu je verovati... :P
-
Цењени ,
(1) У петак 2018 05 25, имали сте у “Блицу” па у уметнутом Блицовом ТВ магазину, па на стр. 10, промо чланак о филму Solo, Star Wars, потписује Миона Ковачевић,
(2) а истог дана у “Политици”, па у уметнутој Политикиној ТВ ревији, па на стр. 32-33, такође промо чланак о филму Solo, Star Wars, потписује Иван Аранђеловић.
(2) У “Данасу”, у викенд-издању за 26. и 27. мај, па у прилогу “Недеља” па на стр. X тог прилога, имате (и биће можда још који сат времена, на неким киосцима…) врло опширан чланак о оном фантази, не СФ, серијалу о, као, академији за дечаке и девојчице чаробњаке; наслов “Бесмртни Хари Потер”, потписано је “припремио Драган Стошић”.
-
u nedelju 27. maja u 4 popodne umro je GARDNER DOZOA.
Gardner Raymond Dozois ( /doʊˈzwɑː/ doh-ZWAH) (born July 23, 1947) is an American science fiction author and editor. He is the founding editor of The Year's Best Science Fiction anthologies (1984–present) and was editor of Asimov's Science Fiction magazine (1984–2004), garnering multiple Hugo and Locus Awards for those works almost every year. He has also won the Nebula Award for Best Short Story twice. He was inducted by the Science Fiction Hall of Fame on June 25, 2011.
-
Хвала на информацији, др Гул… Изгубили смо једног великог и славног уредника.
-
Цењени ,
у данашњем “Данасу” па на стр. 19, у рубрици за приче из науке (у сарадњи са ЦПН – Центром за промоцију науке), имате данас један књижевни покушај, наиме то је поема (песма, али не за певање него за читање) о телескопу “Џејмс Веб” који би требало за коју годину да буде лансиран у орбиту; потписује Дарко Доневски. Поема је за децу, хумористичка је, али промотира науку; по форми има неке сличности са оним што је познато као српски десетерац, али више у духу народног стиховања. Наслов је: “Џејмс Веб телескоп: кроз галаксије и планете за свако дете”. Пример тих стихова:
Међу астрономима приче круже да многе галаксије воле да се друже.
А када су близу, услед гравитацијског дејства, настају нека доживотна пријатељства.
-
Цењени ,
(1) У “Политици” је 29. маја била кратка али позитивна и добра вест, на стр. 12 (рубрика “Култура”) да је проф. др Сава Дамјанов добио награду Арт Анима за ову годину. И током следећих неколико дана, Арт Анима фест бр. 5 био је лепо испраћен у “Политици”. На пример, у недељу 3. јуна у рубрици “Предлог за вечерашњи излазак”.
(2) Био је, рекосмо, Арт Анима фест бр. 5 (дакле, пети по реду), први дан био је у оној одличној сали, Његошева 77, у приземљу општинске палате која (рекли смо) гледа на Каленића пијацу,
а други и трећи дан у кафићу “Полет” у Цетињској улици бр. 15, далеко лево у једном пространом дворишту у комплексу негдашње Бајлонијеве пиваре, која је изграђена 1892. године, а то је, ех, пре више од 120 година… па, око век-и-четврт… али, ти зидови, које видите и на сликама код Невидљивог, херојски, још увек, стоје.
Где је “Полет”? Ево где. Кренете од палате “Политике” и од Радио-Београда у Хиландарској, па низбрдо, низ Цетињску, низ Цетињску… пређете једну јако прометну улицу, прођете даље поред оне спомен-табле једном возачу камиона који се жртвовао, и погинуо, да не би згазио колону деце, пре много, много година… па још мало низбрдо, и, пронађете. А ако пођете још додатно низбрдо, тад стигнете на домак доњег краја Скадарлије, и видите прекопута Бајлони пијацу.
Зачудо, фестивал је био врло слабо пропраћен на СФ форумима; на једном великом форуму где учествују многи, изгледа, барем колико смо видели, да није ни поменут, ни једном једином речи (!), а ни овде на Либеатином и Мићином форуму (нико…?), па заправо ни на самом Арт Анима форуму није ни приближно добро извештавано о том фестивалу; ни издалека добро. Једино се показао Невидљиви, који је коректно и солидно, али кратко, известио, са по неколико слика, о првом дану:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/06/01/prvi-dan-5-ffk-a-od-klarka-preko-urusle-i-verna-do-krbe/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/06/01/prvi-dan-5-ffk-a-od-klarka-preko-urusle-i-verna-do-krbe/)
и, о другом дану, мада је ту негде међу датумима имао неку малу конфузију око тога који дан је који датум:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/06/02/drugi-dan-5-ffk-a-od-refestikona-do-luzitanije/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/06/02/drugi-dan-5-ffk-a-od-refestikona-do-luzitanije/)
али, видети, такође у “Погледу из свемирског брода”, и о награди проф. Сави Дамјанову:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/05/19/savi-damjanovu-nagrada-art-anima-za-popularizaciju-srpske-fantasticke-knjizevnosti/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/05/19/savi-damjanovu-nagrada-art-anima-za-popularizaciju-srpske-fantasticke-knjizevnosti/)
и, свака част, известио је и о трећем дану:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/06/03/treci-dan-5-ffk-a-za-zavrnicu-kal-juga/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/06/03/treci-dan-5-ffk-a-za-zavrnicu-kal-juga/)
Боље и обимније извештавање од тога, о том фесту, вероватно добити нећете, никад.
(3) Изашао је и пети број Арт Аниминог алманаха Књижевна фантастика, сада са портретом Урсуле Ле
Гвин на предњој корици; известићемо кад прочитамо.
(4) У “Блицу” је у понедељак 4. јануара 2018. на стр. 22 Слободан В. Ивков дао приказ колекције прича Адријана Сарајлије Голи гласови. Вероватно у силној жељи да помогне том писцу а и фантастици уопште, Ивков је дао наговештаје да је то роман, и то СФ роман, али (барем колико је АБН-у познато) то није роман, и није научна фантастика, па ће неки читаоци “Блица” вероватно да се “испале” и онда, кад прочитају, да се разочарају, а укупан коначни ефекат, на дуги рок, ће бити губитак поверења у критику и критичара, и замућење, замагљивање, жанровских граница.
Ово је, нажалост, типично за нашу литерарну сцену: кад год неко напише фантази приче са понеким елементом СФ, на пример неку фантазију лаког апсурда и ирационалну (како је то, веома лепо, у једној полемици формулисала Либеат), одмах се нађе критичар или издавач да, можда са најбољом добром вољом на свету, прогласи да је то научна фантастика… иако добро знају да није… Издавач то ради, у некој својој нади, а критичар да би помогао фантази жанру да се афирмише као и Ф и СФ истовремено, па, као, и једно је, и друго је. Па, читајте, сви ви фанови и једног, и другог…
Не треба то радити… није фер, није ОК. На дуги рок, штетно је и за један жанр, и за други. А најштетније је ако почне да утиче на свест наших историчара књижевности, ако им замути јасноћу вида. Историчар не би смео да поверује у нејасне класификације, ма како да су можда племенито и несебично мотивисане.
(5) Тог истог дана, у понедељак 4. јануара 2018, али у “Данасу”, на стр. 18, у рубрици “Приче из науке”, био је чланак “Да ли је Ајнштајн говорио о пчелама?”, потписује Иван Умељић. Ради се о томе што по свету увелико кружи један лажни цитат (Умељић каже: псеудо-цитат), да је, као, Алберт Ајнштајн рекао да би без пчела пропала цела пољопривреда. Изгледа да је неко на неком конгресу пчелара трућнуо то, тек тако, недоказано, и цитат је “добио крила” у медијима широм света, иако Ајнштајн то никада није рекао.
Али како сад казнити кривца? А пре свега, како доказати да то Ајнштајн није рекао? Генерално је тешко изводити негативни доказ. Докажите ви сад за некога да нешто није, никада у животу своме, рекао? Ево рецимо наведите конкретан и поуздан доказ да писац Џејмс Џојс није никада рекао “Ове ирске магле су ипак боље него лондонске, мање имају сумпор-диоксида”?
За Ајнштајна и пчеле, једино можете да кажете да нема доказа да јесте рекао ишта тако, икад.
(6) Данас у “Данасу”, на стр. 22, у “Причама из науке”, резултати неке анкете где се показало да народ више верује научницима кад их слуша а тонски снимак је добар, јасан, чист, а кад ти исти научници говоре исто, али је тон мутан и нејасан, тада народ верује – мање!
(7) И такође у данашњем “Данасу” али на стр. 14, у рубрици “24 лажи у секунди”, Павле Симјановић говори о филмовима, и посвећује први стубац теми: какви су, да ли добри или лоши итд, они СФ филмови у којима се приказује порекло јунака; одакле је протагониста дошао, и слично. Ово је извучено у антрфиле, који гласи:
Како је неко постао над-особа? Да ли је недужна жртва експеримента? Или не толико недужни занети научник-богаташ? Ванземаљац? Мутант? Да ли је пре надбивствујућег идентитета био/била алфа или омега особа? Или је, од постања, сачувај ме боже, бог?
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-06-05-ne-natcovek-nego-nad-osoba.JPG)
Да видимо.
Хм. Над-особа? То је да не би било “натчовек” па да испадне против жена? Да ли одсад морамо да говоримо “над-особа”? Баш се питамо (мада је можда већ забрањено и питати…) како ће онда бити спроведена родна равноправност код придева “натчовечански”, нпр. “натчовечански напор”?
Можда, као ето у том антрфилеу, “надбивствујући” напор? Да ли то значи то?
Овај новоговор су сигурно многи читаоци/читатељке приметили/приметиле и запрепастили/запрепастиле се, па и због поменутог/поменуте мутанта/мутанткиње и нарочито бога/богиње.
(8) У данашњој “Политици” на стр. отприлике 30, лепо илустрован чланак о новим успесима у клонирању неких животиња, нарочито паса.
(9) У данашњем “Блицу” па у уметнутом прилогу “Поп и култура”, па на стр. 7 тог прилога, имате чланак, наднаслов “Блокбастери”, наслов “Соло”, потписује Иван Карл, оштро критикује тај филм као тежак промашај (па ипак, барем говори о њему), нарочито критикује главног глумца као неадекватног, и сугерише да се тих Star Wars наслова, тих spin-off- ова, мало много намножило, и да би требало мало дати прилику фановима да предахну, барем.
Недавно смо и од др Младена М. Калпића, који је магистрирао на Ратовима звезда, добили један текст у коме огромно критикује филм Соло.
-
(3) Изашао је и пети број Арт Аниминог алманаха Књижевна фантастика, сада са портретом Урсуле Ле
Гвин на предњој корици; известићемо кад прочитамо.
Ово је, нажалост, типично за нашу литерарну сцену: кад год неко напише фантази приче са понеким елементом СФ, на пример неку фантазију лаког апсурда и ирационалну (како је то, веома лепо, у једној полемици формулисала Либеат), одмах се нађе критичар или издавач да, можда са најбољом добром вољом на свету, прогласи да је то научна фантастика… иако добро знају да није… Издавач то ради, у некој својој нади, а критичар да би помогао фантази жанру да се афирмише као и Ф и СФ истовремено, па, као, и једно је, и друго је. Па, читајте, сви ви фанови и једног, и другог…
Sa ovim Vašim zapažanjem ja generalno mogu da se složim: smatram da je oduvek bio ohrabrivan taj pristup da se SF percipira isključivo kroz prizmu osnovnih sastojnih delova, dakle elemenata i motiva, to nauštrb motivacije, odnosno načina na koji se ti elementi i motivi koriste. Taj pristup je, po meni, još i armiran tendencijom da se elementi SFa "pronalaze" u očigledno nemimetičkim narativima, dakle u prozi koja očigledno nema nameru da bude realistička, bilo zato jer joj je primarnije da bude metaforična ili parabolična ili naprosto van-žanrovski iracionalna, kao što je to slučaj sa tim famoznim autorskim bajkama. Otud se SF vazda "iznalazio" tamo gde ga je, po logici stvari, veoma teško naći, dakle nadrealizam ili signalizam ili kafkijanski apsurd... i već u tom pravcu. Mislim da je to prilično očigledno, i lako se može potvrditi kroz korpus domaće rivjuistike ili kritike, to malo što je ima u suvislom i neserdarskom obliku.
Recimo da je moja namera uvek bila da se bavimo podrobnijim sagledavanjem i shvatanjem tog konkretno pristupa, a ne samog žanra SF, koji je, jelte, vrlo dobro i podrobno istražen na svetskom nivou, pa naši dalji napori u tom smislu mogu da izrode samo rupe na saksiji i ništa više. Lično smatram da je taj pristup odnegovan (ako ne u celosti onda svakako u velikom procentu) upravo u fandomu, i upravo kroz aktivno objavljivanje. Stoga i mislim da "krivca" za današnju sudbinu SFa svakako ne treba tražiti van fandomskog dvorišta, bez obzira na sve okolnosti.
U globalu, ja ne zalazim u vrednosne dileme tipa da li je sve to dobro ili ne, da li je korisno ili ne... svaki fenomen ima svoje dobro i loše strane, pa su takve procene uvek u domenu i pod pritiskom subjektivnih percepcija. Ali objektivna stvarnost ipak počiva na činjenicama, a one se ipak daju premeriti i klasificirati, otud ni neki zaključci ne bi trebalo da budu van našeg domašaja. A jedan od takvih zaključaka navodi me da ustvrdim kako je glavnina korpusa domaće proze proizvedena od strane autora koji imaju vrlo malo afiniteta za mimetičku prozu, pa se otud i korpus povinuje toj tendenciji. I mada lično ne smatram da je to problem isključivo žanrovske prirode - pre bi se reklo da je u pitanju afinitet ili mentalitet autorskog korpusa - ipak mislim da nije zgorega razmotriti problem iz žanrovskog ugla. Recimo, isto kao što me zanima razmatranje tog problema iz čisto književnog ili jezičkog ugla: naime, zašto tako ogroman procenat autora veruje da sam aorist garantuje jezičku otmenost? Mislim, nema ništa tužnije nego naići na inače solidan komad naracije iskasapljen neukom upotrebom aorista... čovek naprosto poklekne pred tolikim transferom blama da nije u stanju da tekst dočita do kraja, a kamoli ga pravilno razume.
Otkud, dakle, te predrasude kod autora da forma, a ne sadržaj, obezbeđuje kvalitet? Lično ni najmanje ne sumnjam da je to stanje kondicionirano, da se te autore naprosto naučilo da proces pisanja i čitanja treba biti upravo takav a ne drugačiji. Otud se i zatičemo u situaciji da danas maltene svaki novi naslov domaće produkcije možemo da dočekamo na nož i bez čitanja, prosto zato jer znamo kako je napisan. A tu falinku ni eventualno ingeniozni sadržaj rečenog dela naprosto ne može da prevaziđe.
-
Само да знате, цењена Либеат, у алманаху Арт Анима 5, па на стр. 149-150, има преведен на српски језик (превод: Ирена Дајић) тај кратки говор који је Урсула Ле Гвин одржала кад је примала, из руку Нил Гејмена, своју добијену National Book Award, године 2014; била је то 65-та додела те награде која, иако није државна, рекло би се да има специфичан високи углед, углед малтене као да је национална званична и државна награда; Урсулин говор је био против капитализма, и отприлике је усмерен на то да не треба новац, финансије, капитал, да управљају књижевном сценом, него само аутентични литерарни квалитет, и, слобода.
О Урсулином говору, Дарко Сувин је у септембру 2015. дао свој коментар и пуну подршку, опет критикујући капитализам. То је у овом алманаху на стр. 145-148 (да, пре Урсулиног текста), превела Татјана Паић-Вукић.
Али прошло је три-четири године а капитализам није пао, нити ја видим да је неки ЦК ПМ (Централни комитет поштених мудраца) одобрио само штампање најквалитетније литературе а забранио све остало. Заправо не видим никакав ефекат. Никакав резултат Урсулиног говора.
Е сад, пре неки дан, на првом дану Арт Анима феста бр. 5, па на трибини о Урсули, критичарка и новинарка Нађа Бобичић је позивала на револуцију против капитализма, ја сам се јавио за реч и питао је за шта се залаже, и (то је оно моје уобичајено питање) како се зове тај неки други систем, који је, као, алтернатива капитализму; да ли социјализам? и Бобичић је на то одговорила: да, социјализам, али путем ненасилне, мирне револуције.
Мени, због мојих година (рођен 1950) некако изгледа, да би то била нека левичарска револуција без диктатуре пролетаријата, али свакако са оном марксистичком “експропријацијом експропријатора”
(expropriation of expropriators)
у смислу да се трилиони долара, који су сада у рукама најбогатијих, одузму, законским путем, и разделе народу: ево теби, ево и теби… и свакоме… ево узимај, народе… а после, народе, ипак пустити капиталисте да опет направе профит, да зараде, одлично зараде, нагомилају, па им опет све одузети, и тако, у циклусима, сваких рецимо 25 година, или на сваких 50 година, сваки пут узети од богатих све, и дати народу да све покрцка, све за џ. (за џабе)
на шта ја одговарам да ће то решити роботи, на један сасвим други начин, кад наступи роботски комунизам (то сам и рекао, јавно, Нађи Бобичић, и додао сам: “То је једина револуција коју ћете добити”).
На књижевном плану, ЦК ПМ (Централни комитет поштених мудраца) би морао ваљда да спречи објављивање глупих серијала и разне друге лоше – а комерцијалне! – СФ прозе, и да нареди да се сваке године штампа само мало, малецко научне фантастике, али аутентично најквалитетније, за шта би препоруку, са снагом наређења, давао, претпостављам, ОНК-ОНК (Одбор некорумпираних критичара, одлучно негују квалитет).
Па или добијеш препоруку од ОНК-ОНК, или нема, бато, штампања; одбиј!
Је ли то план?
Али, можда сам ја старомодан, па не разумем те нове револуције.
Узгред речено, у једној антологији из 2008. године, и то:
Dozois, Gardner, editor, The Year’s Best Science Fiction: Twenty Fifth Annual Collection. New York, St. Martin’s Griffin, 2008.
па у уредничкој речи (Summation 2007), па на стр. XX, наишао сам на Дозоа-ову тврдњу да широм света запљускује “океан аматерске фикције, на располагању свуда, бесплатно”
ocean full of amateur fiction available everywhere for free
па, можда је то план? можда је то оно супротно од капиталистичке индустрије књиге?
-
ПС, заборависмо, још и ово данас:
(10) у данашњој “Политици”, па на стр. отприлике двадесетој (рубрика “Култура”), имате чланак, потписује Ана Тасић, наднаслов “Позоришна критика”, наслов “Личне, друштвене, и космичке драме”, тема су две драме приказане на Стеријином позорју; од те две, друга драма има наслов Кеплер 452-Б. Није СФ, али има тај јак елемент СФ – у наслову!
То је једна планета. Наиме, астрономи данас мисле да вероватно, или можда, постоји та планета,
https://en.wikipedia.org/wiki/Kepler-452b (https://en.wikipedia.org/wiki/Kepler-452b)
али, њено постојање није сасвим сигурно констатовано.
Драму Кеплер 452-Б написала је Тијана Грумић, режија Југ Ђорђевић, изведба позориште “Бора Станковић” из Врања, и то је (каже нам критичарка) “интимна психолошка драма” из модерног живота, “сплет исповедних монолога и дијалошких сцена”, али, актери помињу вести, које чују на медијима, да је откривена планета Кеплер 452-Б и да би на њој, можда (због њених особина) могао да постоји живот.
-
Дозоа-ову тврдњу да широм света запљускује “океан аматерске фикције, на располагању свуда, бесплатно”
У тих десетак година од његове изјаве, океан не да нас је наставио да запљускује, већ једва да прстићима додирујем дно.
-
заборависмо,
(11) “Политикин забавник” бр. 3460, петак 01.06.2018, још само данас је на киосцима; нема СФ причу.
стр. 8-9, смешни називи појединих хемијских једињења
стр. 10-12, како је у “несрећи критичне масе“ (criticality accident) настрадао, 1945. године, нуклеарни научник Хари Даглан (Harry Daghlian), јер се играо са нуклеарним материјалом па га испустио на други нуклеарни материјал, и тиме изазвао делимичну ланчану реакцију. Умро је од последица зрачења, неколико дана касније. (То није био једини такав случај.)
стр. 25, “мајмуном на Шекспира”, колико октилиона година би требало мајмуну да откуца колико Шекспирових речи путем насумичног тупкања тамо-амо по тастатури
стр. 27, музеј науке у Варшави, назван Музеј Николе Коперника; популаран, много посетилаца.
стр. 40-41, нацртана унутарња структура руског ловачког авиона Су-57 (Сухој 57).
на стр. 67, претпоследњој, сентенције о држави.
-
June 7, 2018
RELEASE 18-050
NASA Finds Ancient Organic Material, Mysterious Methane on Mars
NASA’s Curiosity rover has found new evidence preserved in rocks on Mars that suggests the planet could have supported ancient life, as well as new evidence in the Martian atmosphere that relates to the search for current life on the Red Planet. While not necessarily evidence of life itself, these findings are a good sign for future missions exploring the planet’s surface and subsurface.
The new findings – “tough” organic molecules in three-billion-year-old sedimentary rocks near the surface, as well as seasonal variations in the levels of methane in the atmosphere – appear in the June 8 edition of the journal Science.
Organic molecules contain carbon and hydrogen, and also may include oxygen, nitrogen and other elements. While commonly associated with life, organic molecules also can be created by non-biological processes and are not necessarily indicators of life.
“With these new findings, Mars is telling us to stay the course and keep searching for evidence of life,” said Thomas Zurbuchen, associate administrator for the Science Mission Directorate at NASA Headquarters, in Washington. “I’m confident that our ongoing and planned missions will unlock even more breathtaking discoveries on the Red Planet.”
“Curiosity has not determined the source of the organic molecules,” said Jen Eigenbrode of NASA’s Goddard Space Flight Center in Greenbelt, Maryland, who is lead author of one of the two new Science papers. “Whether it holds a record of ancient life, was food for life, or has existed in the absence of life, organic matter in Martian materials holds chemical clues to planetary conditions and processes.”
Although the surface of Mars is inhospitable today, there is clear evidence that in the distant past, the Martian climate allowed liquid water – an essential ingredient for life as we know it – to pool at the surface. Data from Curiosity reveal that billions of years ago, a water lake inside Gale Crater held all the ingredients necessary for life, including chemical building blocks and energy sources.
“The Martian surface is exposed to radiation from space. Both radiation and harsh chemicals break down organic matter,” said Eigenbrode. “Finding ancient organic molecules in the top five centimeters of rock that was deposited when Mars may have been habitable, bodes well for us to learn the story of organic molecules on Mars with future missions that will drill deeper.”
Seasonal Methane Releases
In the second paper, scientists describe the discovery of seasonal variations in methane in the Martian atmosphere over the course of nearly three Mars years, which is almost six Earth years. This variation was detected by Curiosity’s Sample Analysis at Mars (SAM) instrument suite.
Water-rock chemistry might have generated the methane, but scientists cannot rule out the possibility of biological origins. Methane previously had been detected in Mars' atmosphere in large, unpredictable plumes. This new result shows that low levels of methane within Gale Crater repeatedly peak in warm, summer months and drop in the winter every year.
"This is the first time we've seen something repeatable in the methane story, so it offers us a handle in understanding it," said Chris Webster of NASA’s Jet Propulsion Laboratory (JPL) in Pasadena, California, lead author of the second paper. "This is all possible because of Curiosity's longevity. The long duration has allowed us to see the patterns in this seasonal 'breathing.'"
Finding Organic Molecules
To identify organic material in the Martian soil, Curiosity drilled into sedimentary rocks known as mudstone from four areas in Gale Crater. This mudstone gradually formed billions of years ago from silt that accumulated at the bottom of the ancient lake. The rock samples were analyzed by SAM, which uses an oven to heat the samples (in excess of 900 degrees Fahrenheit, or 500 degrees Celsius) to release organic molecules from the powdered rock.
SAM measured small organic molecules that came off the mudstone sample – fragments of larger organic molecules that don’t vaporize easily. Some of these fragments contain sulfur, which could have helped preserve them in the same way sulfur is used to make car tires more durable, according to Eigenbrode.
The results also indicate organic carbon concentrations on the order of 10 parts per million or more. This is close to the amount observed in Martian meteorites and about 100 times greater than prior detections of organic carbon on Mars’ surface. Some of the molecules identified include thiophenes, benzene, toluene, and small carbon chains, such as propane or butene.
In 2013, SAM detected some organic molecules containing chlorine in rocks at the deepest point in the crater. This new discovery builds on the inventory of molecules detected in the ancient lake sediments on Mars and helps explains why they were preserved.
Finding methane in the atmosphere and ancient carbon preserved on the surface gives scientists confidence that NASA's Mars 2020 rover and ESA’s (European Space Agency's) ExoMars rover will find even more organics, both on the surface and in the shallow subsurface.
These results also inform scientists’ decisions as they work to find answers to questions concerning the possibility of life on Mars.
“Are there signs of life on Mars?” said Michael Meyer, lead scientist for NASA's Mars Exploration Program, at NASA Headquarters. “We don’t know, but these results tell us we are on the right track.”
This work was funded by NASA's Mars Exploration Program for the agency’s Science Mission Directorate (SMD) in Washington. Goddard provided the SAM instrument. JPL built the rover and manages the project for SMD.
https://www.nasa.gov/press-release/nasa-finds-ancient-organic-material-mysterious-methane-on-mars
-
Ništa im ne priznajem dok mi ne nađu Tweela!
[ You are not allowed to view attachments ]
-
do tada, neka posluže ove fotke načinjene nedavno, na draža-festu:
(https://1.bp.blogspot.com/-a47EdGYD8qI/WxnhSLoS41I/AAAAAAAAvys/wwK1fNprpQgv_8xMQS-LnMmVMoO1w6crwCLcBGAs/s640/34202963_10212321730022790_7150903493077762048_n.jpg)
Skroz pozadi, levo: SF dr ABN.
Stoji i slika ko zna šta: Mića Milovanović, proučavalac domaćeg SF-a.
Naguzio se: Draža, direktor festivala.
Nešto se objašnjavaju: abominablični dr Ghoul i Zakk iz "Laze" za SF ludake.
Na stolu: upravo raspakovan paketić svežeodštampane knjige GLAS U NOĆI.
(https://3.bp.blogspot.com/-mpg1YN25zh8/WxnhVxc8-0I/AAAAAAAAvzU/X-K4JcrYGqYbdzaozA1jx4TxCsk4_4KbgCLcBGAs/s400/mica%2Bi%2Bja.jpg)
Mića Milovanović, SF proučavalac i dr Ghoul, horor osoba
-
Tja. Niko mi ne veruje da ne slikam Dražinu guzu, već Nevidljivog čoveka.
Nažalost, nemam nikakav dokaz za to, jer Nevidljivi nije bio nevidljiv već je bio vidno iscrpljen, tako da close-up nije bio za ljudsku uporabu; što znači da je završio u informatičkom limbu.
-
Цењени ,
(1) У данашњем “Блицу” па у уметнутом, рекло би се врло јефтино штампаном “Блиц ТВ магазину” (штампарска боја вам може остати мало на прстима… немојте замотавати храну у то, нити, генерално, у ма какве новине…), имате, на стр. 10, чланак, потписује М. Ковачевић (претпостављамо, Миона Ковачевић), о СФ филму који је управо стигао у српске биоскопе, а то је, хајде тако да кажемо, Јура парк 5 (званично: Свет из доба Јуре: уништено краљевство) а поента чланка је да диносауруси нису само електронски конструисани за овај филм, него, неки од њих, и физички направљени од разних материјала, за потребе снимања. Па, неко је дао интервју о томе.
(2) У истом магазину али на стр. 19, чланак, непотписан, о британској СФ ТВ серији Људска врста (Humans) која је снимана и ишла 2015. године и касније. (Али, направљена је на основу једне раније шведске серије.)
https://en.wikipedia.org/wiki/Humans_(TV_series) (https://en.wikipedia.org/wiki/Humans_(TV_series))
То је о алтернативној садашњости, у којој постоје кућни роботи, названи “синти” (synths), дакле синтетички, који изгледају сасвим као људи и раде као кућне помоћнице и помоћници; изгледа да их у серији напросто глуме људи, људски глумци, и то само помоћу мало роботичног, механичког понашања и говора. То је прилично слабо, јер је неуверљиво, и, вероватно, нефилмично. Зависи како су они то реализовали, али, вероватно је неуспело. Хајде сад као сликате једног глумца и он је, као, робот… Додуше, то јесте успело код два роботска лика у филму АИ (A.I. Artificial Intelligence, 2001), али, тамо имате велико богатство робота који су веома очигледно роботи, и та два лика се друже с њима, на пример заједно са многим другим роботима они беже, да не би били ухваћени и уништени, итд.
У наслову, HUMANS, имају једну форицу, постављају то слово А наопачке (наглавачке, шиљатим делом надоле) па се као по томе препознаје њихов наслов.
(3) У антологији Арс Анима 5 (званично, Књижевна фантастика 5), уредници изричито кажу, на стр. 5 (нема пагинације, али јесте пета страница по реду), да, од три приче у одељку са прозом, једна јесте научна фантастика, и то: Наоми Крицер, “Слике мачака, молићу!”.
То је поштен поступак! Хвала им! Дали су ту информацију, која је некоме (не свакоме) битна. То је часно и поштено према читаоцима.
Проверили смо. Прочитали смо само ту једну причу. Јесте. То јесте СФ. Једна одлична СФ прича, о једној АИ, вештачкој интелигенцији, која покушава рационално да изгради своју машинску етику, али се већ и помало рекли бисмо, “откачиње”; прича је у мало комичном маниру, али врхунски квалитетна, блиставо интелигентна.
Оне друге две приче нек читају љубитељи фантази жанра.
Зашто не би; и треба да читају. Они који се за фантази жанр интересују. То тако и треба да буде, свако нек чита онај жанр који га интересује, а не да неки критичари и издавачи покушавају добро знану “уваљоцу” да, као, жанрова нема, као све је исто, све добро измиксани умуљани мешовити жанр, па хајде народе читајте обавезно сви све, итд. Захваљујемо се уредницима Арс Аниме 5 што нису, са ове три приче, то покушали.
(4) Једно изненађење! ово никад раније нисмо видели! Већ на самом почетку приче, та АИ изјављује да не жели да буде зла; и гле ту је фуснота, преводилац даје објашњење, да је морао да употреби женски род, али из граматичких разлога, дакле није то говор мржње према женама, није. Ево, видите:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/antologija-Ars-Anima-5-Naomi-Kricer-Slike-macaka.GIF)
То личи на извињење. Иако та конкретна АИ заправо и није зла. (Само се мало откачиње.)
O tempora! O mores!
Да ли ће одсад у књижевности, кад год се појави неки лик зле жене, морати да буде прикачено извињење, да то није напад на женски род у целини?
Али зашто не идентично извињавање и за мушке негативне ликове?
Невероватно.
(5) У данашњој “Политици”, на стр. 13, обиман интервју, руски писац Јуриј Пољаков развија тезу, а то је уједно и наслов: “Ако хоћеш да критикујеш своју земљу, ради то изнутра”. Критикуј, али не на начин који би помагао непријатељима твоје земље.
Али, питамо се, шта то заправо значи, и како то извести… Није теза сасвим бесмислена, има неку своју снагу, али… како је конкретно применити… док на неким далеким хоризонтима још лутају одјеци соц-реализма.
А тек у СФ? Да ли би неки руски Харлан Елисон био оцењен као оправдани критичар, патриота – или, супротно?
Да ли је бунтовник, често ноар, Харлан Елисон – онај прави, амерички – помогао непријатељима Америке?
-
Aco,
AI u priči na engleskom nije rodno opredeljena, a prevodilac, pošto ne uspeva da izađe na kraj sa tim problemom na srpskom, koristi ženski rod (zbog toga što je na srpskom "Veštačka Inteligencija" ženski rod. Pa se izvinjava što koristi ženski rod.
-
Па, цењени Мићо, значи, да је то мушки род (протагониста приче да је мушкарац), преводилац се не би извињавао?
Узгред, нико није одговорио на оно што сам окачио пре два-три дана, 6. јуна, о новинарки Нађи Бобичић и њеној социјалистичкој револуцији против капитализма, оно где сам ја предвидео да ће једини могући комунизам, у нашој будућности, бити роботски комунизам?
Е сад.
(1) у данашњем “Данасу” (биће на киосцима и сутра; викенд-број) па на стр. 40-41, имате чланак, потписује Зоран Пановић, наднаслов “Пола века од филма Одисеја у свемиру 2001”, на наслов – гле – “Нећу да будем Сара Конор”. То он мисли на онај њен прослављени, незаборавни, феноменални страшни сан у филму Терминатор 2, где она гледа дечје игралиште, и дрма и тресе жичану ограду, покушавајући да упозори народ да ће вештачка интелигенција (Скајнет) бацити атомску бомбу на град; али нико је не слуша; а онда атомска бомба стварно експлодира, у сред града, и они се сви, па и дечица, па и Сара, претварају у огњене костуре и у радиоактивни пепео који буде развејан и одуван у даљине. Имате то, мало спљескану слику, на:
https://www.youtube.com/watch?v=vfZke069f4g (https://www.youtube.com/watch?v=vfZke069f4g)
и вероватно још понегде. Дакле Пановић не би хтео да се таква катаклизма стварно догоди човечанству.
(2) “Политикин забавник” бр. 3461, петак 08.06.2018, нема СФ причу, али има, на стр. 57-58, апсурдистичку фантази причу, врло кратку (око једне шлајфне): немачки писац Волфганг Хилдесхајмер, “Велика набавка”, неки сељак, као, од неког лопова купио целу, праву, државну локомотиву, украдену у Француској, и она му је сад у амбару.
стр. 16-17, за хорористе, неко је направио позлаћену статуу у облику људског костура, и то је као продато за велике паре.
стр. 46-48, са колико невоља је, стварно под водом, сниман (на крају прилично неуспео, али ипак врло познат) Џејмс Камеронов СФ филм Амбис (The Abyss, 1989), о ванземаљцима у дубини океана. Потписује С. Лазић.
(У том филму имате ону одличну статуу од воде, у облику људске фаце, коју ванзоси формирају и испружају према људима.)
-
Па, цењени Мићо, значи, да је то мушки род (протагониста приче да је мушкарац), преводилац се не би извињавао?
Pa naravno da bi, ili bar bi imao jednako razloga, jer greška je tu potpuno ista: entitetu se dao rodni identitet koji mu ne pripada.
Generalno govoreći, greška je potpuno ista ako se Vama neko obraća kroz prizmu ženskog roda i ako se meni neko obraća kroz prizmu muškog... tipa, recimo, "ovaj Lidija je skroz u krivu ako on stvarno misli da..." ili "ova Alekdsandar B. Nedeljković je sasvim propustila da uvidi..."
dakle, u suštini, potpuno je isti prestup ako se entitetu bez rodnog opredeljenja dodeli bilo koji od nama raspoloživih. Što je, jelte, ujedno i razlog zašto ja ne čitam prevode transhumanističkofg SFa, jer time se sam koncept narušava do mere u kojoj postaje sopstvena parodija.
No, kad smo već kod parodičnih narušavanja koncepta, moram da primetim kako je kontekst Vašeg pominjanja Harlana Elisona takođe poprilično neefikasan: Elison baš i nije najtipičniji predstavnik bilo kakvog subverzivnog standarda, bar kad je SF u pitanju. Po meni, tu ga već sama Ursula bije za bar tri dužine, to po pitanjima i rodnog identiteta i ideološke pozadine ujdeno. Dakle, ako Vas zaista zanima ko je to istinski rovario protiv konzervativnog establišmenta, gledajte rađe u Ursulu, nego u čoveka koji na strimovanom prenosu dodele značajne nagrade grabi svoju dugogodišnju koleginicu za guzove. Jer eto, u današnjem pussy-grabbing svetu, Elison mu tu dođe maltene svoj na svome... :)
Naravno, kad već govorimo o prepoznatljivim ideološkim pozadinama, Ursulino (ili KSRovo, ili Eganovo) levičarstvo ima jako malo dodirnih tačaka sa onim koje dominira našim mentalitetom. Naša percepcija levičarskih ideja je silno opterećena totalitarnim nasleđem u kom su sve artikulacije emancipatorskih, internacionalističkih i pannacionalističkih premisa korumpirane i temeljito satrvene komunističkom tiranijom, diktaturom i autokratijom. Drugim rečima, mi skoro da i nismo svesni levičarske perspektive koja ne idealizuje takav identitet, dok SF forsira ideju originalne levice, dakle ideju anarho-sindikalnog modela u kom su takvi ekcesi daleko više prezira (i otvorene, aktivne borbe) vredni negoli sama konzervativna paradigma. Otud nam i jeste toliko teško da prepoznamo ideološki sine qua non format stremljenja savremenog SFa. Što je, valjda, ujedno i odgovor zašto ex-yu području više prija fentezi i horor, kao prirodni afirmatori konzervativnih stremljenja. (Naime, komunistička totalitarnost u svom padu po pravilu generiše soc-politički vakuum iz kog se svedoci i pasivni učesnici iste uvek nekako izmigolje kroz orkestrirane revizionističke napore, dok svi ostali nesrećnici suočavaju duhovnu apatiju koju ultra-desnica vazda spremno ispuni...)
Naravno, kad se na takvo zatečeno stanje stvarnosti nakalemi i jezička barijera rodne ultradiferencijace, dimenzije provalije hendikepa postaju jasnije i preciznije. Naime, kako prevesti nov i zahtevan SF koncept u jezik koji naprosto nema proviziju za rodno neodređene zamenice tipa "ve", "xe", "e", "ey", "fae" ili "ae"?
Vi, kao prevodilac, svakako razumete dubinu te dileme bolje nego ja...
(A razumeli bi još i bolje da zapravo pročitate u originalu bar neka od SF dela koja koriste gore navedene zamenice...) :)
-
Da. I ja mislim da bi prevodilac morao da se izvini i da je koristio muški rod. Mada iskreno ne znam kako bih se ponašao na njegovom mestu da moram da prevodim rodno neutralan tekst na srpski.
Ono što mislim da možda ima i drugo objašnjenje je ova konstatacija:
Naša percepcija levičarskih ideja je silno opterećena totalitarnim nasleđem u kom su sve artikulacije emancipatorskih, internacionalističkih i pannacionalističkih premisa korumpirane i temeljito satrvene komunističkom tiranijom, diktaturom i autokratijom. Drugim rečima, mi skoro da i nismo svesni levičarske perspektive koja ne idealizuje takav identitet, dok SF forsira ideju originalne levice, dakle ideju anarho-sindikalnog modela u kom su takvi ekcesi daleko više prezira (i otvorene, aktivne borbe) vredni negoli sama konzervativna paradigma. Otud nam i jeste toliko teško da prepoznamo ideološki sine qua non format stremljenja savremenog SFa. Što je, valjda, ujedno i odgovor zašto ex-yu području više prija fentezi i horor, kao prirodni afirmatori konzervativnih stremljenja. (Naime, komunistička totalitarnost u svom padu po pravilu generiše soc-politički vakuum iz kog se svedoci i pasivni učesnici iste uvek nekako izmigolje kroz orkestrirane revizionističke napore, dok svi ostali nesrećnici suočavaju duhovnu apatiju koju ultra-desnica vazda spremno ispuni...)
Trenutna stvarnost u odnosu na socijalistički režim u bivšoj Jugoslaviji je toliko "crnja" da bi se 70-80% današnjih stanovnika bivših jugoslovenskih republika koje se sećaju "starih vremena" smesta menjalo za bivši režim. A konzumenti fentazija, koji danas dominira na našoj "fanastičnoj" sceni nisu ljudi od 40-50 godina na koje je uticao bivši režim, već uglavnom mlađa populacija koja nema gotovo nikakav odnos prema "starom" režimu, osim možda neke neodređene nostalgije koju im prenose roditelji koji su uglavnom "lepše" i "opuštenije" živeli u tom režimu.
Ja mislim da je osnovi razlog za prodor fentazija na globalnom nivou organizovano i promišljeno snižavanje nivoa obrazovanja novih generacija, koje je dovelo do smanjenog interesovanja za fundamentalne i tehničke nauke, a samim tim i naučnu fantastiku. S obzirom na to da populaciji u našem regionu nije namenjeno da prestavlja intelektualnu elitu u nekom budućem svetskom ustrojstvu, ovaj je proces zaglupljivanja doveden do ekstrema, time je i mogućnost prodora interesovanja za teme o kojima govoriš još više smanjena u odnosu na generalne trendove u svetu.
-
Ono što mislim da možda ima i drugo objašnjenje je ova konstatacija:
Naša percepcija levičarskih ideja je silno opterećena totalitarnim nasleđem u kom su sve artikulacije emancipatorskih, internacionalističkih i pannacionalističkih premisa korumpirane i temeljito satrvene komunističkom tiranijom, diktaturom i autokratijom. Drugim rečima, mi skoro da i nismo svesni levičarske perspektive koja ne idealizuje takav identitet, dok SF forsira ideju originalne levice, dakle ideju anarho-sindikalnog modela u kom su takvi ekcesi daleko više prezira (i otvorene, aktivne borbe) vredni negoli sama konzervativna paradigma. Otud nam i jeste toliko teško da prepoznamo ideološki sine qua non format stremljenja savremenog SFa. Što je, valjda, ujedno i odgovor zašto ex-yu području više prija fentezi i horor, kao prirodni afirmatori konzervativnih stremljenja. (Naime, komunistička totalitarnost u svom padu po pravilu generiše soc-politički vakuum iz kog se svedoci i pasivni učesnici iste uvek nekako izmigolje kroz orkestrirane revizionističke napore, dok svi ostali nesrećnici suočavaju duhovnu apatiju koju ultra-desnica vazda spremno ispuni...)
Trenutna stvarnost u odnosu na socijalistički režim u bivšoj Jugoslaviji je toliko "crnja" da bi se 70-80% današnjih stanovnika bivših jugoslovenskih republika koje se sećaju "starih vremena" smesta menjalo za bivši režim.
Znaš šta, ja jesam sklona da se intuitivno složim sa ovim tvojim zapažanjem, ali ono malo studioznog uvida što mi je palo šaka po tom pitanju ipak te osporava. Ne u smislu da ti je zapažanje pogrešno per se, nego u smislu da je ta konkretno stavka bila (ili da uopšte može biti) toliko odlučujući faktor koliko ti smatraš da jeste. Naravno, u retrospektivi ona to možda i izgleda, ali u suštini, u real-time zbivanjima, taj faktor ekonomske stabilnosti nikad nije bio toliko presudan kad je reč o populističkim izlivima euforije. Jer ja se dobro sećam političkih floskula 90tih tipa "ješćemo i travu ako treba, ali bogami nećemo dati ovo-ili-ono..." no, u suštini, niko nije zaista verovao da bi do toga stadijuma ikad moglo da se stigne. Svi su bili iracionalno ubeđeni da će biti isključivo bolje, upravo ekonomski: Hrvati su tvrdili da će pare od turizma da ih preporode, Srbi su tvrdili da će pare od "žitnice Evrope" da ih obogate... svi su iracionalno verovali da će ekonomska situacija po raspadu yu biti samo bolja, nikako gora. I to jeste odlučujući faktor pri populističkom uprisingu, ta iracionalna, neobaveštena ekstrapolacija koja nema ama baš nikakve osnove u stvarnosti.
I naravno, sad, 3 decenije kasnije imaš stvarnost koja zariva svoje oštre zube u populističku euforiju, i neke stavke neminovno moraju da se rekalkulišu, ali to i dalje ne znači da iza te rekalkulacije stoji iole racionalnija ili obrazovanija pretpostavka nego što je stajala iza one originalne. Drugim rečima, i jedna i druga procena su podjenako u domenu ishitrene iracionalnosti nezadovoljnog populusa, pa su otud obe podjednako nestabilne da se na njima išta ideološki zdravog izgradi. I to nije samo falinka balkanskog populističkog tela, možemo da vidimo i u evropskim okvirima kako ultra-desnica postiže zamah bez obzira na ekonomski faktor: u pitnaju su isključivo atavistički nacionalni nagoni koji se ne hrane sa racionalnim ili objektivnim informacijama ili privrednim indeksima. U tom smislu, tvoje zapažanje je možda tačno ali je utoliko i beskorisno, jer čak i da ad hoc ankete pokažu taj trend 90% trenutačno tačnim, na prvim izborima to sve voda odnese ispod mosta.
To bih isto tako mogla da primenim i na tvoju opservaciju o obrazovanju: iako nesumnjivo tačna, ni ona sama po sebi ne nudi decidiran odgovor na problem. Neosporno je da se može govoriti o odlivu specijalizovanog kadra, pa otud i visokog nivoa formalnog obrazovanja, ali činjenica ostaje da ni ono samo po sebi nije garanntija intelktualnog kapaciteta, jer se ultradesničarke tendencije daju primetiti i kod viskog formalnog obrazovanja, dakle, opet se vraćamo na grass-root mentalitet kojem nije primarno fromalno obrazovanje, nego mu je primaran populistički sentiment osnovne zajednice, dakle, bazični nivo vaspitanja, a ne toliko formalnog obrazovanja. Najveći društveni problemi koje sam ikad u životu suočavala profesionalno, po pravilu su dolazili sa nivoa visokog menadžmenta, dakle sa pozicija koje su po prirodi stvari bile maksimalno obrazovane, ali ipak i rasističke i seksističke i ultra netolerantne. Što nas opet vraća na mentalitet i primarne ćelije koje mentalitet uspostavljaju.
A to uvek primarno leži na "srednjoj" generaciji, da tako kažem, a ne na onoj najmlađoj, iako ga ona najmlađa bez sumnje najdirektnije manifestuje. Ako se strikno fokusiramo na popkulturni status između "onda" i "danas", nalazim da su današnji 40+godišnjaci najpatetičniji gutači savremenog popkulturnog šunda, bar u smislu u kom pokušavaju da ga pseudoracionalizuju kao "odmor za mozak" i slične bezvezarije. One starije i mlađe (među)generacije bar umeju objektivnije i iskrenije da sebi obrazlože zašto konzumiraju to što konzumiraju.
-
KSR – je li to Kim Stenli Robinson?
Ово за разне алтернативне заменице, типа “fae”, не знам.
Због компјутера “ХАЛ 9000” у Одисеји 2001, коме смо у небројеним нашим дискусијама залепили да је “он”, мушко, хм, да ли је требало извињавати се мушком роду?
fentezi i horor, kao prirodni afirmatori konzervativnih stremljenja – па, цењена Либеат, то је врло интересантна мисао. То би ишло у смислу, да СФ (често, не увек) нуди алтернативе које се можда и могу једног дана остварити, јер су у блискости са научним погледом на свет, и барем претендују да буду научно засноване, док фантази нуди такође мноштво алтернатива али признато неостваривих. Питање је, да ли је то баш тако, али, свакако има неких основа за такво размишљење о фантазији.
Мићо, памтим ја, живео сам 30 година у Титовој држави: у Будви, немачка радничка класа је летовала у хотелу “Авала” са пуним пансионом и имала скупе фотоапарате, а ми смо тражили најјефтинији приватни смештај, храна нам је била (већини нас) парадајз, со и хлеб, а сликали смо помоћу руске “Смене 8” са малим, малим сочивом. У Београду, сива уједначена маса, то смо били ми, а странац се на улици препознавао, још издалека, сав некако шарен, упадљив, као папагај, и са демонстративно окаченим неким великим скупим фотоапаратом око врата. (Странац, класни непријатељ, подли капиталиста, потенцијално агент стране силе… па иако су то били углавном немачки радници, сељаци, собарице, занатлије, итд, а не заправо богаташи нити власници фабрика, који су летовали у неким другим земљама; свеједно – није било паметно, нешто много контактирати са странцима, одмах сте под сумњом, Озна све дозна, Удба је судба…) Па, знамо ко је ишао код кога у гастарбајтере… итд. Памтим. Али, боље је да не идемо у све то, да не би ово прерасло у политички форум, који би нам био некористан.
Интересантна је, цењени Мићо, Ваша идеја, да смо ми популација којој није намењена улога да предњачи у светској науци, те да је, стога, узалудно очекивати јак развој СФ код нас. Или игде на Балкану?
Додао бих, “Политикин забавник” већ дуги низ година не подржава научну фантастику, нимало, ни домаћу нити инострану, а то је велики, стратешки ударац нашој СФ. Катастрофалан ударац. Не постоји респектабилно, високо-тиражно место где би српска деца могла да читају кратке СФ приче. ПЗАБ нас је баш “угасио”, као свећу.
Додао бих и још нешто. На Арт Анима фестивалу 5, Димитрије Војнов је, на трибини, рекао неке итекако стратешке ствари, наиме, да српски СФ филм, ако га уопште правимо, не треба да буде на српском језику јер то природно вуче ка пародији; него, на енглеском, као Едерлези; штавише, рекао је да српски филм, генерално, треба да почне полако да прелази на енглески језик; “досад се од тога бежало”, рекао је он.
Чекајте да размислимо, познати кримић Борнов идентитет се дешава где, а на ком је језику?
-
Evo nekoliko mojih komentara na prethodnih nekoliko postova.
Prvo, broj obrazovnih ustanova se povećava, dok se broj dece i omladine smanjuje. To neminovno dovodi do smanjenja zahteva za upis u škole i smanjenja zahteva za dobijanje visokih ocena. Jedan profesor iz matematičke gimnazije je u jednoj emisiji na televiziji rekao da nikada nije bilo više vukovaca u školama, nego što je to danas. U školama danas značajnu ulogu igraju i tzv. pepsi službe. U tim službama uglavnom rade pedagozi i psiholozi, koji nadgledaju rad nastavnika, postavljaju po školskim hodnicima sandučiće za žalbe učenika protiv nastavnika ...Neretko se dešava da učenik koji dobije četvorku, tu četvorku doživi kao jedinicu. Ništa ne vredi osim najviše ocene. Takva je politika, jer svako dete treba da bude odlično, da se oseća sjajno, da dobije prvu nagradu na takmičenju, jer gorući problem je depopulacija stanovništva. Dete ili omladinac je retka biljka, pa još ako ga ubijamo u pojam sa lošim ocenama neće hteti u budućnosti da se razmnožava. Svakom mladom biću treba pružiti osećaj uspeha i pobednika. Nema veze što će taj osećaj biti veštački proizveden tj. lažan. Čemu vodi takva politika budućnost će pokazati, ali da vodi znanju, nisam baš sigurna.
Drugo, reći da se sf filmovi ne trebaju snimati na srpskom jeziku je apsurdno. Na Internacionalnoj svemirskoj stanici svi astronauti su u obavezi da nauče ruski jezik. Bez znanja ruskog jezika nema putovanja u svemir. A srpski i ruski jezik imaju mnogo toga zajedničkog. Moglo bi se reći da je neko sa znanjem srpskog jezika na pola puta do svemira.
Treće, slažem se da je insistiranje na fantasy i horror literaturi donekle povezano sa konzervativizmom i desnim ideologijama. Ipak, to je zamagljeno.
-
I još jedna sitnica.
Porediti obrazovni sistem u nekadašnjoj Jugoslaviji i trenutni obrazovni sistem je prilično besmisleno. Pre nisu postojale privatne škole i fakulteti koji su učestvovali u određivanju pravila igre. Današnje privatne obrazovne ustanove sve više utiču na način funkcionisanja državnih obrazovnih ustanova.
-
Пепси службе? Да ли је то скраћено од “педагошко-психолошке службе”?
Цењена Славо! подсетили сте ме на дане кад сам ја радио као активни професор! (Пре пензије.) Ваши коментари су драгоцени јер су, да тако кажем, извештај са терена! из конкретне данашње стварности у просвети у Србији.
Хитам да додам – оцењивање мора бити објективно и селективно. Објективно, то значи: да се јавно зна конкретно шта је потребно за коју оцену, дакле да то није ствар професорове произвољности, тајности, веселог или зловољног расположења, итд;
а селективно, то значи да неко од ђака мора добити скромну оцену, неко вишу, или високу, или највишу, већ на основу заслуге, дакле колико ко заслужује, показаним знањима и резултатима; а никако не сви исту оцену. То је једна од најосновнијих ствари у методици наставе. Е, али, да ли се то поштује… какви су, у пракси, притисци… то је сасвим друга прича.
У високом образовању, добро је да постоје и (легално акредитовани) приватни универзитети, као здрава и жустра конкуренција државним. Маштовити, адаптивни, продорни, иновативни. Зашто би био државни монопол.
Међународна свемирска орбитална станица – да, одлична примедба, заиста је добро да сте то поменули: од астронаута се очекује да знају и руски, али, нисте поменули, астронаути Руси морају да знају и енглески. Ево сад сам потражио, има о томе на:
https://www.quora.com/Do-many-American-astronauts-speak-Russian (https://www.quora.com/Do-many-American-astronauts-speak-Russian)
-
Porediti obrazovni sistem u nekadašnjoj Jugoslaviji i trenutni obrazovni sistem je prilično besmisleno.
Zašto je besmisleno? Poredim znanje sa kojim deca izlaze sa fakulteta sa znanjem sa kojim su izlazili pre 30 godina. Ja vam garantujem da u mojoj oblasti (građevinski fakultet) to je oko 70-80% znanja sa kojim je izlazila moja generacija. Skraćeni programi, profesori koji nisu imali prilike da u proteklih 30 godina učestvuju u projektovanju i izgradnji bilo kog značajnog objekta, spuštanje nivoa sa kojim deca dolaze na fakultet, lakša prolaznost o kojoj i sami govorite. Gotovo sam siguran da je i u drugim oblastima slično.
Ono što je zanimljivo, to je da smo i pored takvog spuštanja znanja u mojoj oblasti i dalje vrlo solidni u odnosu na okruženje, pa i na mnoge zapadne zemlje. Znanje je vrlo žilava živuljka je ne da se tako lako istrebiti. Mada, uspećemo mi...
-
Због компјутера “ХАЛ 9000” у Одисеји 2001, коме смо у небројеним нашим дискусијама залепили да је “он”, мушко, хм, да ли је требало извињавати се мушком роду?
Slutim da se Vi i ja ne razumemo po jednom suštinskom pitanju: ja uopšte ne tvrdim da je ovde izvinjenje nužno zbog bilo kakve uvrede bilo kom rodu, nego tvrdim da je nužno skrenuti pažnju kako je prevodilačka opcija dodele roda AIju suštinski narušila koncept koji tekst pokušava uspostaviti, a to dalje znači da je suštinski narušila i mogućnost našeg potpunijeg razumevanja tog koncepta. Jer ovo uopšte nije pitanje bilo kakve političke korektnosti ili ljubaznosti pri ophođenju sa rodovima i polovima, nego je pitanje koliko ćemo tom prevodilačkom opcijom ostati uskraćeni za razumevanje proznog entiteta čiji kognitivni procesi nisu uslovljeni rodnom percepcijom. I time ne mislim na onu rodnu uslovljenost koju stičemo odgojem, nego mislim na njenu biološku podlogu, dakle na našu organsku uslovljenost sopstvenim rodom. Milenijumski SF se veoma ozbiljno bavi tim pitnajem, i ima za svrhu neku vrst reevaluacije kako nas samih, tako i našeg mesta na ovoj planeti, a i šire. Recimo da je tu u pitnaju temeljito preispitavanje mnogih koncepata koje civilizacijski oduvek držimo kao dobreo poznate i maltene svete; odnos prema podmlatku ljudske vrste, na primer – koliko je to uslovljeno rodom? Hormonima? Genetskim mejkapom? Evolutivnim rafinmanom? Kako to (sa)znati, ako nemamo adekvatne alternative da se sa njom uporedimo? I ako SF tekst u tu svrhu nudi alternativu tipa AI ili vanzemaljskog pandana kognitivnog entiteta koji je rodno neutralan, i ako mu prevodilac svojim prevodom taj aspekt ukloni, ako mu prevodom dodeli rod kojeg entitet nema, onda se kontekst premise naprosto gubi, i onda jednostavno više nemamo tu neophodnu jukstapoziciju koja je i bila osnovna svrha rečenog teksta.
A tekst kome tako nasilno uklonimo primarnu svrhu postaje… šta? Pa, besmislen, eto šta. A da li će zbog tog postupka uslediti fusnota sa izvinjenjem ili ne, od male je važnosti.
-
Evo nekoliko mojih komentara na prethodnih nekoliko postova.
Prvo, broj obrazovnih ustanova se povećava, dok se broj dece i omladine smanjuje. To neminovno dovodi do smanjenja zahteva za upis u škole i smanjenja zahteva za dobijanje visokih ocena. Jedan profesor iz matematičke gimnazije je u jednoj emisiji na televiziji rekao da nikada nije bilo više vukovaca u školama, nego što je to danas. U školama danas značajnu ulogu igraju i tzv. pepsi službe. U tim službama uglavnom rade pedagozi i psiholozi, koji nadgledaju rad nastavnika, postavljaju po školskim hodnicima sandučiće za žalbe učenika protiv nastavnika ...Neretko se dešava da učenik koji dobije četvorku, tu četvorku doživi kao jedinicu. Ništa ne vredi osim najviše ocene. Takva je politika, jer svako dete treba da bude odlično, da se oseća sjajno, da dobije prvu nagradu na takmičenju, jer gorući problem je depopulacija stanovništva. Dete ili omladinac je retka biljka, pa još ako ga ubijamo u pojam sa lošim ocenama neće hteti u budućnosti da se razmnožava. Svakom mladom biću treba pružiti osećaj uspeha i pobednika. Nema veze što će taj osećaj biti veštački proizveden tj. lažan. Čemu vodi takva politika budućnost će pokazati, ali da vodi znanju, nisam baš sigurna.
Drugo, reći da se sf filmovi ne trebaju snimati na srpskom jeziku je apsurdno. Na Internacionalnoj svemirskoj stanici svi astronauti su u obavezi da nauče ruski jezik. Bez znanja ruskog jezika nema putovanja u svemir. A srpski i ruski jezik imaju mnogo toga zajedničkog. Moglo bi se reći da je neko sa znanjem srpskog jezika na pola puta do svemira.
Odmah da priznam, ja smatram da obrazovanje treba biti dostupno (a time i uslovno besplatno), da je pristup akumulaciji civilizacijskog znanja bazično ljudsko pravo svake jedinke na svetu, i smatram da jeste dužnost i obaveza države da to omogući, tako da verovatno jesam pristrasna po pitanju. S druge strane, smatram da za to pitanje (baš kao i za svako drugo) jeste neophodno imati ne samo kritički pristup, nego i adekvatnu odgovornost, tako da je to opet relativno: svakako da nisu sve drzave na svetu jednako u stanju da to priušte svojim građanima, otud je nekakav globalni napor u tom smislu prilično poželjan. I tako se opet vraćamo na bazične levičarske ideje koje jesu neophodne, ako želimo da kao vrsta imamo budućnost kojoj se možemo radovati. S te strane, bez levičarskih stremljenja, crno nam se piše kao vrsti.
Ali za tako nešto je potreban i adekvatan mentalitet - a to je ono što generalno svima na svetu kao da fali – koji bi obezbedio da se situacija u bilo kojoj zemlji ne promatra kao striktno unikatan ili izolovan fenomen. A u tom smislu, svaka zemlja jeste krojač sopstvene sudbine, a time posredno i sopstvene budućnosti, tako da je to pitanje kojim se treba baviti upravo na nivou građanskih sloboda, a ne na samom skučenom obrazovnom planu. Drugim rečima, po tom pitanju većina zemalja uglavnom žanje što su posejale.
No van te moje pomalo utopističke percepcije, moram da priznam kako moja lična iskustva sa privatnim školstvom stvarno nisu dovoljno velika ili duboka za suvisle procene i zaključke, tako da samo mogu da primetim kako private škole, baš ako i sve ostalo na svetu, imaju svoju dobru i lošu stranu, svoju upotrebu i zloupotrebu jednako. I koliko god je nepravično imati privilegiju kojom dominira novac kao jedini uslov, toliko je i beskorisno imati uludo potraćene resurse na drugoj strani, bar kad je reč o tercijarnom nivou formalnog obrazovanja. Jedno od najvećih opterećenja koje siromašnije zemlje imaju jeste mentalitet koji počiva više na priučenosti negoli na stvarnoj upotrebi teško stečenog i skupo plaćenog formalnog obrazovanja, a u takvom kontekstu, obrazovnom sistemu zaista trebaju smernice i striktna kontrola, dok pak građanima treba validna alternativa u vidu privatnog obrazovanja.
Treće, slažem se da je insistiranje na fantasy i horror literaturi donekle povezano sa konzervativizmom i desnim ideologijama. Ipak, to je zamagljeno.
Pa, verovatno jeste zamagljeno, ali tako će i ostati sve dok se podrobnije i pažljivije ne sagleda. :)
-
Па, цењена Либеат, Ви јесте у праву да у причи самој није нигде прецизирано да је АИ мушко или да је женско; узгред, то је списатељици било веома лако, јер је пустила да АИ говори исповедни монолог, све у првом лицу једнине (ја ово, ја оно...), не говори нико други; и у праву сте да је то одсуство било каквог прецизираног пола (мушког или женског) од великог уметничког значаја за разумевање те артифицијелне електронске особе (чије чак ни име не сазнајемо? чак ни име? је ли то тако? хајде да је зовемо некако! Cat Pictures Please protagonist?).
Узгред, ХАЛ 9000 у Одисеји говори мушким гласом, а не женским, па ваљда зато сви сматрамо, а и астронаути у броду сматрају, да је то “он”.
А у Звезданим стазама, бродски компјутер говори женским гласом.
Ех имам ја један објављени научни рад о (не)могућности постојања женског компјутера – и мушког, подједнако. Али сад баш окачити тај рад овде… па, можда бих и могао.
Али, али, цењена Либеат, и након што смо то све рекли, мој утисак ипак остаје, да се преводилац приче “Cat Pictures Please” на српски, извињава углавном из разлога политичке коректности. Јер, помиње појам родних предрасуда…
Додао бих, аудио верзија те приче:
http://clarkesworldmagazine.com/kritzer_01_15/ (http://clarkesworldmagazine.com/kritzer_01_15/)
постоји и то чита жена, спикерка, женски глас, не мушки. Неко, негде, је донео ту одлуку, можда пуким случајем, у секунди, тотално без размишљања, али, можда и не баш насумично, можда је то била промишљена, добро одмерена одлука. А и било би основа. Јер, Cat Pictures Please protagonist – по темама које је интересују, и којима се бави – каријерно и психолошко саветовалиште, ту негде су и женидба, удадба, брачни односи… па, она као да је више на класичном женском терену. Могла би бити саветница у агенцији за брачно посредовање и саветовање. Она се практично сама јавља да буде нешто као marriage counsellor.
Ваш одговор Слави, о фантази и хорору: ако бих се изразио марксистички, рекао бих да се ту провлачи, у суштини, теорија да су фантази и хорор “опијум за народ” са циљем да се народ успава и замајава празним маштаријама и да изгуби револуционарни потенцијал у реалној друштвеној стварности. Али ја нисам марксиста и ја не кажем то.
Али неки марксиста би могао казати то. И имао би неке аргументе… јер кад неко сто сати времена гледа серијале у којима неки мусави, дроњави средњовековни типови млатарају мачевима и одапињу стреле, и на крају из тога, Гандалфе, не проистиче ништа, баш ништа – онда то јесте млаћење празне сламе. Барем ако се гледа из перспективе Маркса, Енгелса, Лењина…
-
Ех имам ја један објављени научни рад о (не)могућности постојања женског компјутера – и мушког, подједнако. Али сад баш окачити тај рад овде… па, можда бих и могао.
Mogli biste... :)
-
теорија да су фантази и хорор “опијум за народ” са циљем да се народ успава и замајава празним маштаријама
pošto ste već natrpali i horor u ovaj džak zajedno sa fantazijom, bio bih zahvalan ako biste izvoleli to i opravdati, odnosno nekako ilustrovati na koji je to način i horor - “опијум за народ”. ::)
naravno, čisto марксистички. ;)
-
Цењени др Гул, нисам сигуран. То би се можда могло рећи за фантазијски хорор. А за реалистични хорор, па, не знам, нисам марксиста, требало би видети да ли се можда проф. Дарко Сувин, или неко други од марксиста, изјаснио о томе.
-
То би се можда могло рећи за фантазијски хорор.
nisam baš siguran šta time podrazumevate: svaki horor u kojem ima natprirodnog?
ili baš fantasy elemenata...? kao npr? čarobnjaci, vile, trolovi...?
-
Далеко сам од прецизних дефиниција било чега, у том жанру, којим се не бавим, па ипак, очигледно је да постоји реалистички хорор, о ужасним стварима које могу да се догоде у реалном свету,
и фантазијски хорор (horror fantasy) са натприродним бићима и појавама, итд, дакле са стварима које се не дешавају у реалном свету? Је ли то тако?
-
ne slažem se sa vašim korišćenjem termina 'fantasy' u ovom kontekstu, jer on navodi na pogrešan trag.
postoji supernatural horror, postoji 'natural' (psychological) horror i postoji ambiguous horror (koji bi vas najviše nervirao jer nije ILI/ILI, nije ga lako metnuti u fioku, ne zna se decidirano ima li čega 'fanta' ili ne - npr. poova 'crna mačka' i džejmsov 'okretaj zavrtnja' kao školski, svima prepoznatljivi primeri).
-
Дакле постоји природни хорор, натприродни, и сива зона?
О једној врсти сиве зоне можете видети мој рад у алманаху Знак сагите бр. 22, главни уредник Бобан Кнежевић, уредник Ангелина Мерингер; Београд, 2016, стр. 4204-4213:
“Наративна стратегија провокативног можда-постојања натприродних појава, у енглеској књижевности и на филму”
(Узгред, Бобан је рекао да ће број 24 бити “у среду” али та среда, 6. јун, је прошла, а ја не видим нигде да се помиње да је та двадесет-четворка изашла?)
А марксисти би вероватно пошли од једанаесте тезе о Фојербаху, да филозофија не треба само да описује свет него и да га мења, а то би значило, да се бори за његово побољшавање; онда би можда рекли да тај Ваш натприродни хорор, са супер-моћима које се произвољно приписују разним не-научним бићима, одвлачи пажњу младих људи од реалне борбе за побољшавање света.
-
Izašao ZS 24.
-
Па, цењена Либеат, Ви јесте у праву да у причи самој није нигде прецизирано да је АИ мушко или да је женско;
pa kako bi, pobogu, veštačka inteligencija mogla da bude ijedno? :D
I mada taj format ispovednog prvog lica može da prođe u kratkoj prozi, u romanu to bude malo zamorno, bar meni. A još kad roman barata sa više različitih rodno neutralnih protagonista (kao Egan, na primer), e onda potreba za alternativnim zamenicama postaje stvarno suštinska. Naravno, sve je to još u eksperimentalnom domenu, svaki autor se dovija na svoj način, ali SF korpus vrlo brzo usvaja takvu vrst noviteta, pa će verovatno i to uskoro da se ustali na nivo standarda. Za sada kao da prednjače “ve” i “e”…
-
Цењени ,
(1) прекјуче, 11. јуна 2018, формално је и свечано у Београду отворена Бобанова књижара у подземном пролазу од Дома омладине ка улици Нушићевој, и,
(2) истог дана изашао је из штампе часопис Знак сагите број 24, који (колико знамо) ево још није имао никакву промоцију, малтене је још у тајности, али може у тој књижари да се купи за 600 динара. (Вреди толико.) У овом броју, изразито блиста поезија, али, прво да погледамо садржај. Прва страница садржаја изгледа овако (обратите пажњу на последњу ставку, поезија):
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Znak-sagite-24-a-prva-str-sadrzhaja-godina 2018.GIF)
а друга страница садржаја изгледа овако:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Znak-sagite-24-b-druga-str-sadrzhaja-godina 2018.GIF)
(3) Е сад, поезија. Милан Драшковић – Мајк Драсков, објавио је СФ песме и у броју 76-77 угледног часописа “Градина” у Нишу, и у “Емитору” 490 (октобар 2016), и заправо на још неколико других места, а, сада, у Знаку сагите 24, видимо десет његових песама, изузетно добро одабраних. Девет су озбиљне, једна (“Цирцеа”) је комична. Говорили смо раније о његовој поезији, и може се рећи да неке карактеристике остају исте, али, у међувремену нешто се променило, он је постао далеко бољи и зрелији мајстор версификације, овладао је техником поприлично, респектабилно, на махове и импресивно, од хаикуа до сонетног венца. Ово сада у Знаку сагите нису аматерски набацани стихови, ово је квалитетна поезија.
Овој поезији помогле су и илустрације, од којих је последња, на стр. 5140-5141, вероватно најбоља.
Жанр! Да, у ових десет песама Мајк Драскова преовлађују елементи научне фантастике; те песме јесу СФ. Милан Драшковић – Мајк Драсков је у овом тренутку најбољи српски СФ песник, и скоро сигурно најбољи икада (нећемо у том контексту помињати и нећемо узимати у обзир поезију Константина Тезеуса, а такође ни поезију Александра Б. Недељковића, на пример оних десет СФ хаикуа на сајту “Растко”; не данас, не овде). Не знамо за бољег српског СФ песника, од Драскова; а ако неко зна, молимо да јави.
Драсков има два основна тематска поља, донекле преклопљена, којих се држи, и један основни емотивни тон. Али је стално и у једној, карактеристичној за њега, опасности, да на један одређени начин одлута, промаши; ових десет песама у Знаку сагите 24 су у том погледу веома добро одабране, нису промашаји.
Главно његово тематско поље јесте талентована, носталгична поетска шетња кроз наслове, појмове и теме научне фантастике минулих времена, дакле деветнаестог и двадесетог века; Драсков се напросто шета кроз те пејзаже и помиње, евоцира, славне и велике успомене СФ жанра; али, то могу на прави начин да схвате само они (све малобројнији…) из генерација које су чиниле Први српски фандом. Требало је родити се негде средином двадесетог века, као Драсков (1951), па дуги низ година пратити и волети научну фантастику, укључујући помало и руску и француску итд, и запамтити најбоље и најпоетичније наслове и теме – тек онда можете на прави начин разумети алузије и карактеристичне синтагме којима његова поезија обилује. Културолошки гледано, то је једна фрагментарна али високо поетична СФ археологија, једно велико српско сентиментално путовање (sentimental journey, рекли бисмо на енглеском) кроз светове науке и маште деветнаестог и двадесетог века.
Друго његово тематско поље помакнуто је ипак нешто даље, ка новим СФ призорима које он сам ствара, дакле то нису алузије на ранија значајна СФ дела, него нови СФ светови, његови. Али, код Драскова су ти нови светови (засад) углавном само у фрагментима, веома поетичним али и веома кратким, са врло мало (или нимало) континуиране нарације, тако да је новум сав разбијен и више наговештен него дат.
Основна опасност, од које Драсков песник никад није далеко, састоји се у томе што би он лако могао да одлута (и раније је лутао) у нешто налик на сигнализам; сигнализам је млевена па испретурана терминологија нашег технолошког света, версификацијски укомпонована у поезију, модерно-звучећу али без неког конкретног значења; то, напросто, није СФ, јер нема СФ новум. Управо зато многе песме Драскова, или у неким његовим песмама поједине строфе, нису СФ.
Основни емотивни тон песама Милана Драшковића – Мајк Драскова је носталгичан, то је један тихи панорамски поглед из даљине, по другим световима, и само наговештајима неких других живота, друкчијих.
(4) У штампи се појавила вест, између осталог у “Политици” у уторак 12. јуни 2018, на стр. 13 па у петом, последњем ступцу,
такође то има и на:
http://mondo.rs/a1110928/Info/Drustvo/Evo-ko-su-kandidati-za-nove-clanove-SANU.html (http://mondo.rs/a1110928/Info/Drustvo/Evo-ko-su-kandidati-za-nove-clanove-SANU.html)
да је међу кандидатима за пријем у статус дописног члана Српске академије наука и уметности – САНУ, био и књижевник Зоран Живковић, али да није ушао у групу оних о којима ће се гласати, дакле, неће бити примљен. Али податак нисмо ни истражили ни проверили како треба. Ако је тачно, и ако је то стварно наш др Зоран А. Живковић, то би био први случај икада да неко ко је годинама био истакнута личност на српској СФ сцени буде кандидован за академика. Покушаћемо да сазнамо више о томе. Ако неко зна, молимо да јави.
-
Цењени ,
прво нешто за Славу, и друге који воле музику! У јучерашњем “Данасу” па на стр. 17 био је чланак, ево овај, да ће у Београду, на Коларцу, данас (ако смо добро разумели) филхармонија свирати СФ музику:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-06-14-Bgd-koncert-Star-Wars-Odiseja.JPG)
(2) А сад нешто о роботском позоришту. У данашњем “Данасу”, па на стр. 15, имате чланак, из Новог Сада, потписује Г. Нонин, наслов је “Пре но што роботи преузму свет”, а читав први стубац изгледа да је (опет, ако смо добро разумели) цитат из говора Виде Огњеновић на конференцији за штампу;
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-06-15-pre-nego-sh-roboti-preuzmu-svet.JPG)
ту она развија тезу да позориште електронски снимљено није права ствар, и неће никад бити, јер у снимку недостаје психолошки контакт правих, живих глумаца са правим гледаоцима; исто тако, да ни роботи глумци неће моћи да буду права ствар, јер робот, ма колико био “сигуран, беспрекоран, хладан и тачан”, никад неће имати тај интерактивни, сваки пут мало друкчији, контакт човека-глумца са публиком. Интересантно је, и за сваку похвалу, ако је тако истакнута личност наше културе, Вида Огњеновић, тако говорила.
(3) У центру Београда је, у улици Нушићевој 11, отворен Музеј оптичких илузија, то је врло близу Дома омладине а и Бобанове књижаре. Наиме то је она омања модерна зграда од браонкасто-белог мермера,
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-02-12a-Muzej-optickih-iluzija-u-Beogradu.jpg)
која се својим леђима уздиже непосредно баш изнад самог излаза из Теразијског тунела. Кроз задње прозоре те зграде, ви видите тај бескрајни ток аутомобила
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-02-12b-Muzej-optickih-iluz-vidik-zadnji-prozor.jpg)
и отвор тунела. А кад гледате с преда у улаз зграде, десно је степениште којим се силази у подземни пролаз, и кад ту сиђете, гле за неких 80 секунди сте код Бобанове “Знак сагите” књижаре.
Узгред, ако бисмо гледали урбанистички, са становишта старих Београђана, та зграда није требало ту да буде направљена, јер, она је препрека слободном струјању ваздуха; она отежава кретање ваздуха, баш ту, где се сустичу загушљиви тунел и прилично клаустрофобична, загушљива Нушићева (тај део) са само ниским пролазом на Теразије. Па, уме ту ваздух понекад баш да “стане”, и зими, и лети… Није требало ту зидати, али, неко некад (давно) је подигао ту зграду ето баш на том елитном месту. Прошле су многе године, а ево ове године је неко основао овај шармантни музеј и изнајмио за те сврхе баш ту зграду. Па, сад, шта је, ту је.
Музеј има приземље (где можете да купите карту, и/или неке слагалице-збуњивалице изрезане од дрвета, неке коштају отприлике од 500 до 1500 динара, како која) и први и други спрат, е тамо су експонати, оптичке илузије. И мноштво деце. Имате калеидоскоп кроз који се види Ајнштајн (али, не баш…), имате само две слике у фазону 3D (на једној су зрна кафе, али нећемо вам рећи шта је стварно, у три димензије, у њој! и на коју страну је окренуто!), али, има и десетак холограма, од којих неки дају више ликова; има и парадоксалних цртежа, углавном доста једноставних (очекивали смо да доминира сликар Мауриц Корнелис Есхер, али, није тако). Можете да уђете у једну собу и да се претворите у мноштво, одједном вас има много, на све стране, и близу и у даљинама; можете да уђете и на један мост у мраку, и гле, преврћете се преко главе, кроз звездана небеса, тумбате се латерално (али, не баш…). Сви сликају све, мобилни телефони-фотоапарати само шкљоц-шкљоцају свуда, а срећа је да то није музеј аудио ефеката, јер од силне дечје граје и трчкања не би се чуло ништа.
Неко може, мало издалека, под тачно одређеним углом, да вас слика на столици која заправо не постоји, али на њој сте патуљак. Ту су и собе које кад пређете, постанете врло велики, или, врло мали. Итд. Улаз је 600 динара за одрасле појединачно, али, постоји велики попуст за породичну посету.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-02-12c-Muzej-opt-iluzija-radno-vreme-i-cena.jpg)
Људи који воле СФ, воле (многи, не сви) и разне визуелне и друге парадоксе и загонетке.
-
Цењени ,
сазнали смо, са најпозванијег места, две чињенице.
дакле:
књижевник Зоран Живковић, који је предложен за члана САНУ, јесте баш, управо, наш др Зоран А. Живковић! А не неки други! У то можете бити сасвим сигурни, гарантујемо да је тако!
чињеница друга: њега је за чланство у САНУ предложио Филолошки факултет у Београду.
Ето. То су те две чињенице, до којих смо дошли. Прва, и друга.
Е сад, да се отиснемо у нека размишљања, да не кажемо: медитације.
Наше фановско размишљање:
велика је ствар, за нас, да је неко ко је био у нашем фандому, сада предложен за академика! То се никада раније у историји Србије није десило. Размишљамо даље: да ли је заслужио да постане академик? Да, свакако; због његовог укупног ранијег доприноса жанру, јесте заслужио.
(2) Као што је познато, атмосфера на Марсу је веома слаба, разређена, само око 1 проценат густине наше земаљске атмосфере; не верујте у оно у неким филмовима (као што је Марсовац, са Мет Дејмоном, The Martian, 2015), не може ни најјача олуја на Марсу да обори добро паркирани свемирски брод; неки најјачи торнадо на Марсу евентуално би могао да подигне суви лист са површине и помери га мало даље – кад би на Марсу било сувог лишћа… али, тамо постоји прашина, врло ситна, као најфинији, најлакши црвенкасти пудер, а ту прашину тамошња атмосфера итекако може да подигне са тла и понесе, и носи месецима… хиљадама километара далеко… То су чувене Марсове прашинасте олује (dust storms). На сваких отприлике пет-шест година, или десетак година, буде по једна. Ево сад је баш у току једна, па је ваљда четвртина површине Марса прекривена тананим али мутним облацима тог финог праха који полагано лети. Имате о томе слику на једном врхунски квалитетном и озбиљном сајту, Astronomical picture of the day – APOD, који (већ годинама) даје по једну слику сваки дан, из астрономије, увек са научно валидним објашњењем професионалног астронома (и све те слике су на располагању у архиви, хиљаде њих, довољно је кликнути на неку и она ће се отворити), на:
https://apod.nasa.gov/apod/astropix.html (https://apod.nasa.gov/apod/astropix.html)
(3) Један интересантан текст доктора М. М. Калпића (памтите, магистрирао на Ратовима звезда; а има ево сад и у Знаку сагите 24 обиман чланак… недавно је он био и у Бобановој књижари и сликао се тамо) дакле текст о овом сад филму Соло (из Star Wars серијала) имате на линку:
https://pulse.rs/__trashed-3/ (https://pulse.rs/__trashed-3/)
то је у Калпићевом карактеристичном стилу, веома разбарушено писано, са немарно набацаним обиљем знања и тачних увида, на махове веома духовито, ево сам наслов већ говори за себе:
Orlovi rano lete hiljadugodišnjim sokolom ili avanture Han Soloa kao klinca i njegovog Jeti Šumadinca
па, пријатно читање (и гледање десетак слика, од којих је једна помало еротска са принцезом Лејом тамо)!
(4) Заборависмо, на том поменутом астро сајту била је пре неколико дана, као, “мала планета Сојуз” у Бајконуру (!), а како то може бити, каква је то слика, можете видети на линку:
https://apod.nasa.gov/apod/ap180615.html (https://apod.nasa.gov/apod/ap180615.html)
(5) Постоји најава да ускоро креће комична, пародијска СФ серија о истраживачима паранормалног (да ли је то пародија на X Files?)
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-06-15-SF-parodija-Na-paranorm-zadatk.jpg)
па, ето, ако смо добро схватили, требало би то да буде у следећих осам четвртака, сваки пут од десет сати увече, по две епизоде узастопно. Као најава, то не звучи особито добро.
(6) Са овим смо закаснили, недеља је и киосци су сад већ затворени, пардон! закаснило се! Дакле, јуче (16. јун 2018), у викенд-броју “Данаса”, у уметнутом прилогу који буде углавном о политици и о култури, па на стр. римско X, имате чланак, потписује К.К.Д, о петом броју Арт Анима алманаха (то је званично часопис Књижевна фантастика број 5), коректно и сажето је наведено који су главни прилози унутра, избегнуто је питање жанра, а име Урсуле Ле
Гвин је опет, опет написано погрешно, неисправно, како не треба, састављено у једну реч. То је једна баш упорна грешка.
(7) Поменимо, у “Блицу” је у уторак 12. јун 2018. Ивков дао, на стр. 3 у блоку “Поп и култура”, обиман чланак о нашем стриписти са псеудонимом Александар Зограф; последње речи чланка гласе: “Аутентични надреализам, само без манифеста!”
-
Цењени ,
(1) у данашњем “Блицу“ имате комплетно пренету ту значајну изјаву Виде Огњеновић (то је презиме Огњеновић! са “Е”! док се наш познати хорориста “Ghoul” зове др Дејан Б. Огњановић! са “А”! не треба мешати та два презимена) о роботима. А реченица за коју смо ми мислили да је само наслов једног чланка, заправо је мото целог тог позоришног фестивала:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2018-06-18-Vida-Ognjenovic-kad-roboti-pobede.JPG)
То је добра, корисна, важна изјава, јер показује свест о ономе што нас чека. О будућности…
(2) Исто у “Блицу” данас али на стр. 23, Ивков приказује књигу фантази стрипа, изашлу код нас, Персеј, лов на Медузину главу.
(3) “Политикин забавник” бр. 3462, петак 15.06.2018, нема СФ причу.
стр. 21, шта би се десило кад би на Србију пала сва киша од целе једне године, као једна гигантска кап, одлично објашњено које би биле размере те катастрофе.
стр. 64, зашто нам је врућина на 30 степени (Целзијуса) иако је нормална телесна температура у средишту нашег тела близу 37 степени. Како је могуће да нам смета спољашња температура која је мања од наше унутрашње? Сажето, али добро објашњено.
(4) У “Политици” је у недељу 17. јуна 2018. на страници негде-око-двадесете, рубрика “Синоћ у Београду”, била је кратка вест да је Музеј оптичких илузија (о коме смо вам јавили) веома посећен, и да се чак чекало у реду испред улаза, ваљда зато што је унутра било препуно па није било места за улазак још публике. Ту је и слика која приказује то.
(5) А на тој истој страници али дан касније, дакле, данас, имате најаву “Фантастичне читаонице” и да ће се разговарати о роману The Rift једне британске ауторке, у 19 ч, али, није било места да помену да је то у Дому омладине, тако да ће питање локације остати, вероватно, за многе читаоце, ребус. Осим ако су простудирали оно у суботу 16. јуна на страници “Идуће недеље у Београду”, тамо је било најављено (као и за јавни квиз, са личностима из ЛК, “Мој филм је бољи од твог!” у ваљда уторак, дакле сутра, у 19 ч, у клубу ДОБ (Дома омладине Београда).
(6) Изгледа да је кренула (пропустили смо да вам јавимо на време…) нова ТВ СФ серија, канадска, на каналу Сај Фај (Sci Fi, SyFy), зове се Килџојс, а то би у преводу значило “они који покваре расположење, кваритељи весеља” (Killjoys),
о томе је био јуче у “Политици” на стр. 32 (последњој) информативно-промотивни чланак, са потписом “Л.К.”,
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-06-17-startuje-TV-SF-serija-Kildzojs.JPG)
о авантурама једне мале групе свемирских агената, иде ваљда недељом у 21 ч?
Али, гле, па ту се појављује једна нова реч! Нови термин! он гласи, као што на слици видите:
научнофантастика
дакле то би била једна реч, именица, па, размишљамо, ово би чак могло и бити прихваћено; да ли ћемо у будућности тако називати наш жанр? Научнофантастика?
-
PS, та серија Килџојс, прва епизода, на Sci Fi каналу, изгледа (најављено је) да ће бити реприза у среду у 21 ч.
-
Цењени ,
ево АБН приказа о том броју тог часописа.
На импресуму (или је то ипак насловна страница?) стоји назнака “новембар 2017”, то је била Бобанова интенција, памтимо да је говорио о томе тада, а стварно је изашло ето тек сад у јуну 2018. Уредница Ангелина Мерингер.
На корици, добра илустрација, високо артистична, могла би да се схвати као СФ али и као хорор, или као фантази, неки ноар надреализам. (У сликарству често нема довољно елемената да се поуздано одреди жанр.) У доњем десном углу је написано ко је аутор: Астериан, а то је Бојан Милојевић из Краљева. На крају овог броја је неколико страница његовог фантазмагоричног тобоже-аутобиографског стрипа.
Али на задњој корици је хорор-фантази, слика костура са роговима, можда од Боб Живковића.
Уредничка реч Ангелине Мерингер.
стр. 5002-43, Фриц Лајбер, фантази новела, мач и мађија, “Несретни сусрет у Ланкмару”.
Онда, као, 11 прича нациљаних за “Политикин забавник” ако би их та редакција хтела прихватити.
Али гле већ прва није СФ, него хорор-фантази, и не чини нам се, нимало, да би била погодна за ПЗАБ: Лана Вукић, “Одабрана”, на ијекавици или хрватском, о фантастичним монструозним трудноћама неке жене.
Бобанова кратка прича “Пробни рад” је СФ, о једној малој агенцији за истраживање НЛО (тј. UFO) појава, и добра је, и заиста би била одлична за ПЗАБ. – Та прича нас наводи на помисао да један уредник а уједно и СФ писац (али, нећемо га именовати) намерно води десетине талентованих писаца у погрешном правцу, у фантази жанр, дакле одвлачи их на погрешан пут, зато да би они пропали, као писци, и постали ирелевантни, док он, сам, остаје чврсто у СФ жанру, и блиста као истакнути СФ аутор!
Узгред, Бобанова прича има две словне грешке (стр. 5068, “мапа месеца”, са малим “м”, требало је “Месеца”;
и, стр. 5070, “шта се одговорили”;
плус, после тога, и једна неспретност, “предримским”, то збуњује читаоца, могло би се схватити као “пре-дримски”, требало је написати са цртицом, “пред-римски”.)
Друге приче су вероватно хорор или фантази, не примећује се, у брзом прелиставању, да је иједна СФ, ко ће то све читати, да би се за тек понеку показало да је СФ? За тај мукотрпни задатак, АБН нема времена ни воље. Није назначено које су СФ, дакле, не вреди се трудити.
Ипак, последња, једанаеста: Реља Антонић, “Пулс”, јесте СФ прича (али, слаба) о доласку на (ваљда) Земљу ванземаљаца, али звучних, они су ваљда звучна бића, не физичка. Прича је монолог једног од њих, и како страдају у сусрету са нама и нашим звуцима.
Затим, Хоши Шиничи, фантази, “О анђелима”, о рају, богу, итд.
Приказ Шиничијеве колекције 30 прича, Дивно небеско тело, и опет, опет не знамо које од њих (ако иједна…) су СФ. Јер, он је имао и много фантази прича.
На стр. 5110, Мићин (Миодраг Б. Миловановић) рад о једном српском предратном авангардном (не СФ, него фантази) писцу, Палежанском; и онда одломак из једног романа тог Палежанског.
На стр. 5132-41: поезија, десет песама Милана Драшковића – Мајк Драскова, дали смо вам већ, пре неки дан, опширан приказ о томе.
Затим, стр. 5142-59, обиман рад, Димитрије Војнов, “Историја југословенског научнофантастичног филма”. Признаје да ће доста слободно у “СФ” уврстити и много тога што је ипак више фантази, јер је то “модерна филмска пракса” (стр. 5145). Ево примера, колико се дубоко Војнов упустио у овај тужан компромис: помиње бајковити филм Воје Нановића из 1951. године, Чудотворни мач, филм “којим се врши припрема терена за потенцијалну експанзију (научне) фантастике на нашим екранима” (ibid).
Димитрије Војнов се труди да помене што више филмова, а избегава да каже децидно који јесте, а који није СФ. Као Мића Миловановић: да што више обухвати, а што мање искључи…
На крају помиње Процеп (The Rift, 2106) али га не критикује ни приближно онако оштро колико би требало; и помиње, и далеко претерано хвали, цртани Едит и ја.
Па видите ви да ли је, рецимо, филм Слатко од снова (1994) био СФ, или не… ту информацију нећете у овом Војновљевом чланку пронаћи… Што хоће, то Војнов и постиже, помиње многе филмове, јест, помиње их, али, то нису СФ филмови, то напросто није историја југословенског научнофантастичног филма. Дакле наслов његовог чланка је погрешан, нетачан.
То нам није од користи, терен за СФ утакмицу остаје необележен, то буде терен предељен мрежом преко средине, али са два фудбалска гола, и са кошевима за кошарку такође, а играчи носе тениске рекете али воде и кошаркашку лопту, и фудбалску и тениску, па ви видите. Тако му то дође, кад дозволимо мешање жанрова: не зна се тачно шта је успех. Последица је: неуспех.
Потом иде чланак др Младена М. Калпића “Холивудски филмови о Србији”, информативан, веома забаван, било је тих филмова, неколико њих има јаке елементе фантазије, па и СФ. (стр. 5160-75). Има доста словних грешака. Овај чланак је препун Србије, али и великих изненађења, Калпић свашта зна, што мало ко од нас зна, и брилијантно укршта и комбинује податке. Као, на пример, чије име је пародијски интерпретирано као Тикола Несла! Има ту и сувишног (дабоме) и веома разбарушеног става према граматици и правопису, али повремено вас запањи, стварно не верујете шта је пронашао. То вам је др ММК.
После опет нека фантази прича о вештицама из отприлике Салема, па кратки прикази разних мање важних фантази филмова, интервју са списатељицом Кери Вон (Carrie Vaughn) који је водила Тамара Лујак, као и интервју са једним ликовним уметником (водила исто Лујак), још два мања текста, и, ваљда на браон папиру, стриповски цртана та ноар-фантази тобоже-аутобиографија (ако смо добро схватили) поменутог ликовног уметника Астериана.
-
Kad pisete vesti bar se potrudite da prelistate to o cemu pisete ako vec nemate strpljenja da procitate. Ovako ispadate krajnje neozbiljni i dajete netacne informacije.
-
Kad pisete vesti bar se potrudite da prelistate to o cemu pisete ako vec nemate strpljenja da procitate. Ovako ispadate krajnje neozbiljni i dajete netacne informacije.
zaista, dr abn, ovo je čak i ispod vašeg uobičajenog nivoa.
recimo, zamerke bobanovom pravopisu su skroz promašene i netačne.
-
Па, цењени Мићо, ја нисам рекао да су тих девет прича фантази, само сам рекао да их нисам читао и да их нећу прочитати јер немам времена ни енергије за то, дакле, није то дезинформација.
А ако је нешто друго у питању, кажите, јер како ћу икад знати и исправити.
Цењени Гул, ја нисам рекао “Бобанов правопис”, то је нека мало конфликтна ваша формулација која вуче на свађу; само сам рекао да има две словне грешке, јер, као небеско тело, Месец треба великим словом (зар не?), а и оно друго је очигледна словна грешка, и рекао сам да је у једном случају постојало можда спретније решење. Али сам такође рекао да та Бобанова прича јесте СФ, и то добар СФ.
И, опет: ако је нешто друго у питању, кажите.
Е сад, данас: у “Блицу”
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2018-06-21-muzika-Odiseje-2001-na-Ushcu-Bgd.JPG)
на стр. 22-23 имате опширан интервју, шеф-диригент Београдске филхармоније Габријел Фелц говори о Одисеји 2001 у вези са концертом који ће они имати у Бгд, на Ушћу, код зграде СИВ-а (још увек је неки називају тако) у блоку 13, у недељу у 20.30 ч
(хмм, а ако буде киша?...)
па се ту онда помиње симфонијска поема Рихарда Штрауса Тако је говорио Заратустра итд.
Фелц говори о свом дивљењу према том филму и каже (стр. 22, око средине четвртог ступца): “Одисеја у свемиру јесте најбољи научнофантастични филм свих времена”.
Може мала анкета?
Знате ли бољи?
Ако не знамо бољи, онда 2001: A Space Odyssey (1968) јесте најбољи СФ филм свих времена.
-
Цењени ,
допуна јучерашње вести; ево само данашње слике, она говори довољно.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-06-22-Bgd-koncert-uz-snimke-iz-svemir.JPG)
-
Aco, svrha svih vesti je da se ljudi obaveste o nečemu.
Ako čitam vaše "vesti" želeo bih da mogu da im verujem.
Ko vidi ikakve koristi od netačnih vesti?
Ako nemate dovoljno strpljenja da pročitate jedan jedini domaći časopis koji objavljuje fantastičnu književnost, čija je frekvencija izlaženja 1 do 2 godišnje, čemu onda uopšte vaše vesti?
Da vidimo 52 puta kako u Politikinom zabavniku nema SF priče?
Ja zaista ne razumem. Možete li da mi pojasnite?
-
Па, цењени Мићо, ту се појављују три теме.
Једна је:
зашто не пристајем да читам приче за које нема назнаке да су СФ, иако их нема на тржишту много.
Друга је:
зашто су моје вести нетачне.
Трећа је:
зашто су моје вести празне, без садржаја, ни-о-чему, неинформативне.
Могући моји одговори били би:
(1) Није само Знак сагите, постоје и разне збирке прича (па и баш познатих српских аутора, који су сада мало у годинама; али и у ex-Yu републикама, итд), и постоје романи… и Арт Анима. Да ли очекујете да ја читам и Лузитанију, и Голе гласове, и сутра разне друге романе и збирке, и да сам констатујем да ли је барем свако десето дело – СФ? Барем иједна прича, иједан роман? Ја немам времена, снаге ни воље да то истражујем. Поштујем људе који имају толико снаге и воље, да читају то све, и надам се да ће неко од њих дати сигнал фановској јавности, па дакле и мени, кад негде изађе, најзад, барем једна, СФ прича или роман. Или СФ песма, неке песме Мајк Драскова јесу СФ, али, како знати које? Мој рад у знатној мери зависи од оних, у фандому, који имају стрпљења и добре воље, да дају сигнал, драгоцени сигнал: “То-и-то јесте СФ!!!”
(2) Одмах ћу исправити нетачну вест коју сам објавио, ако ми неко јави која је то. Шта је било нетачно?
(3) Па није баш да се ништа конкретно не појављује у мојим вестима, и да су потпуно безсадржајне. Ево рецимо данас у ПЗАБ има на стр. 23-25 чланак о Супермену. Јавићу ја о садржини данашњег ПЗАБ, ускоро, и то, док још буде на киосцима. Колико има вести, има, па, не могу ја некако чудотворно да постигнем да СФ вести буду многобројније…
-
Pa, ako tražite da umesto vas čitam Znak sagite, onda bih mogao da vam ukažem na članak koji ste naprosto preskočili, a predstavlja jednog od najvažnijih pisaca i teoretičara naučne fanastike sa početka dvadesetog veka - Morisa Renara. Čoveka koji je naučnu fanastiku definisao mnogo pre anglosaksonskih teoretičara. Čoveka koji je pisao veoma dobru naučnu fanastiku, koju verovatno niste čitali, jer nemate strpljenja. Inače, članak je iz Science Fiction Studies, verovatno najuglednijeg časopisa za teoriju naučne fanatstike, pa ako vam i to nije dovoljno da ga bar pomenete, onda ne znam šta bi trebalo da se objavi. Verovatno članak o Ratovima zvezda nastavak 34, to je sasvim sigurno naučna fantastika, pa bi vam privuklo pažnju.
Takođe, preskočili ste i priču Darka Macana, jednu jako dobru kratku ekstremno SF priču, ali i to je verovatno OK, jer ko će da čita Hrvate.
Uzgred, da neko kaže da je Pareženih pisao fentazi je prosto neverovatno. Gde ste to pronašli, molim vas? A iza mog teksta o Parežaninu sledi jedna njegova priča, a ne odlomak iz romana - bar to nije teško uočiti, makar i prelistavanjem.
-
А, то је сад конкретније, хвала! сад ћу моћи да припремим и одговор! А у међувремену:
(1) данас је у “Политици” изашло оно “Идуће недеље у Београду” и ту имате и најаву за програм ЛК, изашло је баш добро, супер:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-06-23-program-LK-iduce-nedelje-u-Bgd.jpg)
(2) “Политикин забавник” бр. 3463, петак 22.06.2018, нема СФ причу.
стр. 7-9, да ли ћемо моћи диретно из мозга, кроз неку рецимо жицу забодену у мозак (да ли би то био “неуро-имплант”?) да командујемо нашим компјутерима, неким ликовима (спрајтовима, аватарима…) у разним игрицама, или, роботизованим алатима у стварности око нас, екстерним скелетом за ходање, итд.
стр. 10-11, астрономија, да ли је некад било живота на Марсу.
стр. 23-25, историјат Супермена као стриповског и филмског лика. Потписује Никола Драгомировић. То је уједно и насловни чланак, јер, и на насловној страни је Супермен, нацртан; ваљда из неког стрипа.
стр. 67, сентенције о филму, две-три су забавне.
(3) Данас је у “Данасу” на стр. 12-13 (то су средишње) изашао велики чланак о том сутрашњем концерту филхармоније са неколико музичких дела повезаних са СФ, али, сад под мало чудним (али, огромним) насловом “Филхармоничари ће вам показати све звезде”. Звучи мало незгодно, зар не?
(4) А исто у “Данасу” али у уметнутом прилогу “Недеља” па на стр. VII, Алексеј Кишјухас, његова колумна, овог пута наслов гласи “Нуклеарни мир?”, он запажа да, парадоксално, можда управо због постојања нуклеарног оружја, већ преко 70 година нема светског рата.
-
Pa, ako tražite da umesto vas čitam Znak sagite, onda bih mogao da vam ukažem na članak koji ste naprosto preskočili, a predstavlja jednog od najvažnijih pisaca i teoretičara naučne fanastike sa početka dvadesetog veka - Morisa Renara. Čoveka koji je naučnu fanastiku definisao mnogo pre anglosaksonskih teoretičara. Čoveka koji je pisao veoma dobru naučnu fanastiku, koju verovatno niste čitali, jer nemate strpljenja. Inače, članak je iz Science Fiction Studies, verovatno najuglednijeg časopisa za teoriju naučne fanatstike, pa ako vam i to nije dovoljno da ga bar pomenete, onda ne znam šta bi trebalo da se objavi. Verovatno članak o Ratovima zvezda nastavak 34, to je sasvim sigurno naučna fantastika, pa bi vam privuklo pažnju.
Dakle, ovo je sad jedan od onih delikatnih momenata ( -,- ) u kojima redovito bivam pogrešno shvaćena, pa otud moram i da startujem sa preciznim disklejmerom: ne, ovo što sledi nije rečeno u ikakvu podršku cenjenog ABNa i njegove (meni ponekad potpuno neshvatljive) fobije za primarnu građu fenomena koji, kao, istražuje... naprotiv. Recimo da je ovo naprosto iznošenje nekih mojih zapažanja, to striktno u svrhu boljeg razumevanja pročitanog.
Kao prvo, reći za Maurice Renarda da je "jedan od najvažnijih pisaca i teoretičara naučne fanastike sa početka dvadesetog veka" je veoma misleading, po mom mišljenju. Ja ne znam po kojim se to parametrima ovde određuje "važnost", ali koje god da ovde pretpostavimo, čisto razgovora radi, ostaje otvoreno pitanje koliko su ti oni uopšte funkcionalni. Kao prvo, Renard je notorno neprevođen, pa je tako njegov eventualni uticaj kao prozaiste i teoretičara veoma, veoma limitovan, a time i doveden u pitanje. Kao drugo, Renard je skoro pa udžbenički primer hibridne fikcije tog doba, danas uglavnom prepoznate kao kombinacija spekulativne fikcije u maniru Velsa i gotik horora u maniru Poa. Kao treće, Renardov prozni korpus proizveden je u vreme u kom se naprosto nije moglo govoriti o bilo kakvoj naučnoj fantastici kao žanru, prosto zato što je za priznavanje žanra kao takvog potrebna izvesna kritična masa samog korpusa, pa se otud može i reći kako su svi singularni rani "primerci" istog više književni kurioziteti, negoli prava žanrovska otelotvorenja, te se otud i percipiraju kao uglavnom proto-SF, a ne SF. Kao četvrto, jedna je stvar istraživati takve kuriozitete sa pozicije generalnog žanrovskog nivoa (kako to Science Fiction Studies radi), a sasvim je druga prezentovati Maurice Renarda kao "jednog od najvažnijih pisaca i teoretičara naučne fanastike sa početka dvadesetog veka" sa tvoje pozicije, dragi Mićo, jer sad mi je već jasno da ti tražiš podršku svojoj percepciji SFa, pa otud za nalaženje iste i moraš da se vratiš minimum u viktorijanu, ako ne i znatno BC dublje. ;D
U elaboraciju, pod jedan: šta tačno znači "važan"? Ne znači li to makar donekle i "uticajan"? a kako može da bude uticajan korpus kojeg praktično niko nije pročitao osim njegovih populistički orjentisanih savremenika? (da, da, da, znam, ti tu imaš sasvim drugačiji pogled na to od mene, ali veruj mi na reč, važnost i uticajnost ipak imaju urođene veze, a proza za koju je malo ko čuo uglavnom egzistira na nivou kurioziteta bez merljivog žanrovskog impakta (ako tu zanemarimo izvesni današnji inflatorni akademski nivo), te otud i ne bi trebalo pridavati joj rečeni status. Renard je naprosto garden variety primerak populističke proze svog doba, i bilo koji aspekt koji bi se njegovom opusu mogao eventualno pripisati već je veoma adekvatno pokriven Vern-Vels zaostavštinom. (ne sad da mi ta konstatacija donosi ikakvog ličnog zadovoljstva... uostalom, to sam već odavno otkrila na primeru Edward Page Mitchella, ako ništa drugo, ali tako je kako je...)
pod dva: insistiranje da zakonitosti proto-SF iole dominiraju identitetom savremenog SFa je odavno prevaziđeno kod savremenih istraživača žanra, to do mere u kom se taj korpus prepoznaje kao ravnopravni preteča ne samo današnjih oblika SFa i horora, nego i velikog dela fentezija. Prosto rečeno, Renrad ima više konceptualne bliskosti sa gotskim hororom i mitološkim fentezijem negoli bilo koji od njegovih književno aktivnih savremenika, na šta ti uostalom i sam esej skreće pažnju. I mada se podrobnije poznavanje kurioziteta kao što je Renard svakako koristi za sticanje jedne potpunije, plastičnije slike o žanrovskom poreklu i poetici SFa, to ipak nije isto kao i stav da se jedan tako ambivalentan korpus decidirano proglašava za "jednog od najvažnijih pisaca i teoretičara naučne fanastike sa početka dvadesetog veka", jer on to naprosto ne može biti, ni pod kakvim racionalnim merilima.
Kao treće, insistiranje na konkretnom žanrovskom premeravanju bilo kog književnog kurioziteta iz doba viktorijane je u najmanju ruku flagrantan iskorak, ako već ne i čisto uzmicanje od stvarnog sagledavanja identiteta savremenog žanra. Kao što je već Ghoul objasnio, žanrovi ne nastaju preko noći, i izvlačenje bilo kakvih zaključaka na primeru singularnih (i uticajno limitiranih) hronoloških preteča je po pravilu misleading za potpunije razumevanje savremenog žanrovskog oblika. I tu se opet vraćamo na dva suštinski različita pristupa rečenim kuriozitetima: sve se svodi na to kako smo odlučili da percipiramo iznimku kao takvu. S jedne strane, imamo opciju da iznimku percipiramo kao potvrđivanje osnovnog pravila, s druge imamo opciju da je percipiramo kao vid destrukcije samog pravila, kao osnovu i opravdanje za razbijanje tog pravila i za kreiranje njegove alternativne varijante.
A kao četvrto, i ne manje važno - smatram da bi Znak Sagite, kao jedini domaći časopis koji objavljuje SF, mogao bolje da iskoristi retke prevodilačke resurse da se posveti stranim žanrovskim piscima i teoretičarima koji su ne samo još živi, nego su i objavili išta žanrovski relevatnog u ovom milenijumu. Takav pristup bi neminovno bio ne samo zanimljiv nego i relevantan, a posredno bi odao i omaž svim dokazano relevantnim žanrovskim pretečama... no dobro, to je već samo moje lično mišljenje i ne očekujem da ima ikakav rezonski impakt na vaš sad već dobro etabiliran pristup SFu.
-
Цењени Мићо, дакле сада имамо три конкретне ствари:
(прво) Хвала што сте ми скренули пажњу на причу Дарка Мацана „Тисућита граница“ на стр. 5055-57. Сад сам је прочитао. Да, то је СФ. Али, искрено, ја нисам избегавао да прочитам његову причу зато што је Хрват; није коректно то ми приписати; нисам прочитао ни Србе; настојао сам да хитро и економично избегнем, без икаквог губљења времена, све приче које нису имале никакав сигнал да су СФ. (И тако ћу и убудуће, увек, радити. Немам времена да читам друге жанрове.) Не бих рекао да је екстремно кратка, довољно је рећи: врло кратка. Ако добро видим, то је неки свемирски рат, и разговор са неким свемирским војником који је ванземаљац, али, све је затворено у временску петљу, понавља се исти разговор безброј пута из почетка. Да? Али непотребно велика количина текста се понавља, не могу да верујем да је један тако искусан фан као Дарко Мацан толико погрешио; за тај ефекат, у СФ, довољно је да се само један карактеристични пасус понови, а не цела шлајфна. Осим тога, та кратка сцена разговора са уморним војником (у неком мултиверзуму?) је сама по себи без поенте, без неког јасног циља или смисла. Тако да то јесте једна хрватска СФ прича, али, слаба. Лоша.
(друго) Чланак о Морис Ренару јесам пропустио да поменем, то јесте моја грешка, настала вероватно на тај начин што сам ја њега у секунди одбацио као ирелевантног; ево исправљам грешку, убацујем допуну:
ПОЧЕТАК ДОПУНЕ АБН ПРИКАЗА ЗНАКА САГИТЕ 24:
На стр. 5090, чланак о једном француском писцу из периода отприлике 1910-1930, то је Морис Ренар (презиме које би можда требало изговарати са нагласком на другом слогу, као ре–наар), најстарији фанови можда памте да је код нас код “Народне књиге” 1987. изашао његов Доктор Лерн; и заправо је у децембру те године у “Емитору 56” (уредник је био Радмило Анђелковић; био је то последњи број Емитора те године) изашао на стр. 12, последњој, АБН-ов кратки приказ тог романа, приказ са насловом “Др Лерн је из 1908” са оценом да је то “безнадежно пожутели, очајно застарели роман… још из оних времена кад је у Скопљу шеф државе био турски султан”. АБН-ов приказ се наставља, и завршава, овако: “Млади човек полази у тајанствени дворац у мрачној шуми, дочекује га луди научник који господари дворцем. Запажемо ситне шовинистичке пакости – зли су Енглези, а нарочито Немци. Главни научник је комични Немац у стилу ‘Исфините, коспотине, али сат ћемо фам исфадити мосак’. Да видимо: Херберт Џорџ Велс, Острво др Мороа, 1896. А-ха: дванаест година пре Ренара, ствар је већ била, у основи, написана. И то вероватно боље.
Требало би да неко испита зашто се ова ствар, блиска жил-верновским временима, чита толико лошије него Жил Верн?”
Све у свему, АБН-ов утисак је био, пре тридесет и једне године, и до данас остао, да је тај роман Морис Ренара очајно лоша научна фантастика, писана са суштински потпуно погрешним приступом жанру.
Ако величамо и хвалимо лоше писце, тиме чинимо неправду и штету СФ жанру и добрим СФ писцима.
КРАЈ ДОПУНЕ.
(треће) Па, што се тиче Палежанског, погрешио сам утолико што то јесте прича, а не одломак из романа, мада то код њега можда баш и није тако сигурно нити јасно, али, зар Ви сматрате да је он СФ писац? Ја видим на крају СФ елемент, јер се појављују доктори који нешто научно раде, али, та прича о лутању душе после смрти, чини ми се да је фантазија, не СФ. По мени, он у историји српске СФ може бити поменут само у неком од оних поглавља о разним делима која су блиска и сродна, имају неке СФ елементе, али ипак не припадају СФ жанру. Па, нећемо ваљда укључивати у историју српске СФ све што има макар и један једини, непреовлађујући, елемент СФ?
Узгред, постоји књига:
Деретић, Јован Р, Историја српске књижевности. Београд, Нолит, 1983.
(то је био проф. др Јован Р. Деретић, ово дело је његов magnum opus),
па, ја у тој књизи нисам нашао Палежанског. Али постојао је тај Палежански, и добро је да се помене као неко у чијем стваралаштву је било и елемената СФ.
-
Цењени ,
само пар ситница из данашњих новина.
(1) Изгледа да стварно већ постоји, адаптиран за српски језик, и, стварно употребљив, компјутерски програм за препознавање и записивање изговорених речи, и то у судству, дакле о правној, судској материји. Судија диктира, компјутер записује. А не записничар. То је у данашњој “Политици” на стр. 10:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-06-24-Njutn-pravosudje-kompjut-diktat.JPG)
(2) Кад кажу, као ево овде, да нешто “није научна фантастика”, а често то кажу, то им ваљда значи: реално је, није из маштања о будућности, није измишљотина… нама само преостаје да се радујемо што се нешто из наше области остварује, или, да се нервирамо што нас гледају као жанр нереалног… У овом случају, исто у данашњој “Политици” и исто на стр. 10, али у другом чланку, ради се о томе да на основу људске ДНК (енгл. DNA) може, мада не увек, да се реконструише отприлике како је неко изгледао, боја косе, боја очију, па можда донекле и изглед лица, у неким основним цртама:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-06-24-DNA-tj-DNK-ce-otkrivati-lik-ubice.JPG)
(3) У “Блицу”, који је данас (недеља) у много већем формату (странице велике “као чаршав”), па на стр. 8, имате, опет, промо чланак (али не много велики) о том данас концерту Филхармоније, са СФ мотивима.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2018-06-24-Filharmon-koncert-SF-muzik-Odiseja.JPG)
-
Цењени ,
(1) у медијима су изашле различите процене о броју слушалаца на том концерту Филхармоније, музике из СФ филмова; процене су од десет до тридесет хиљада. То максимално, да је било 30.000 присутних, казала је “Политика” у чланку, преко целе ширине странице, 25. јуна 2018. на, отприлике, двадесетој страници.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-06-25-Filharmon-SF-muzika-30-000-ljudi.JPG)
(2) Данас у “Блицу” па у додатку “Поп и култура”, па на стр. 6 тог додатка, чланак, наслов је “Издавачки подухвати Жике Богдановића”, потписује Андреја Станковић, то је претежно биографски чланак, и сасвим похвални приказ садашњег рада Жике Богдановића (који је сад у пензији), али не помиње се да је дао велики допринос српском издаваштву научне фантастике. Али, каже се (у првом ступцу) да је дао уреднички допринос едицијама “Кентаур” и “Поларис”.
На дну првог ступца, и у другом, говори се о једном од нових издања у којима је он дао уреднички допринос, а то је роман из 1922. године, Дејвид Линдзи, Путовање на Арктурус (David Lindsay, A Voyage to Arcturus). (Али, Википедија каже да је прво издање било 1920. године.) У чланку се каже да је то роман “фантастике”, али се избегава да се каже: научне фантастике. Иако јесте СФ, о путовању на једну планету изван Сунчевог система, итд.
(3) У истом данашњем додатку “Блица”, али на стр. 3, чланак са насловом “И диносаурусе убијају, зар не?”, Иван Карл даје приказ петог филма у серији Јура парк. То је Jurassic Park: Fallen Kingdom (2018). Иван Карл нам јасно даје на знање, да је тај филм у многоме понављање ранијих, у том серијалу; кретање у истом кругу; реприза.
-
У чланку се каже да је то роман “фантастике”, али се избегава да се каже: научне фантастике. Иако јесте СФ, о путовању на једну планету изван Сунчевог система, итд.
sasvim je tačno rečeno da se radi o romanu FANTASTIKE.
netačno je reći da je to SF roman.
najtačnije, ali prekomplikovano i nejasno, bilo bi reći da je to kvazinaučna fantazija - ali navodni SF u tom romanu nije mnogo naučniji od onog u, recimo, horor romanu THE HOUSE ON BORDERLAND w. h. hodgsona.
-
Хвала на исправци! Изгледа, цењени др Гул, да сте сасвим у праву. Моја грешка! А не би се десила да сам мало боље проверио – и наравно не би се десила да је у чланку била јасно и тачно дефинисана жанровска припадност тог романа.
Велика је то дужност, и велика обавеза издавача али и приказивача, критичара, историчара књижевности, итд. – бити фер, бити коректан, па тачно назначити (кад год је то могуће) ком жанру дело припада. Нажалост многи то не чине!
А замислите тек каква би грешка била, да сам купио ту књигу и прочитао је целу, изгубио и новац али и дане времена, само да бих на крају увидео да сам се “испалио”! Али, на срећу, ја не читам нити ћу читати оно што није јасно маркирано као СФ или не уочим јасне сигнале, неке у које могу имати поверења, да је СФ.
-
Pa taj roman još nije objavljen, koliko ja znam.
-
Хвала на информацији. У чланку у “Блицу” стоји, о тим издавачким подухватима Жике Богдановића: “Један од последњих издавачких подухвата ‘Атенеума’ био је роман Путовање на Арктурус енглеског писца Дејвида Линдзија” итд. Дакле, био је… Био је? Гле, кад размислимо, то не каже баш категорично да јесте објављен, не пише “објављен је”, али, ствара такав утисак. Хм, значи одсад морамо да пазимо на ту врсту потенцијално-двосмислене формулације.
(2) У “Данасу” је данас, дакле у среду 27. јуна 2018, чланак, на стр. 26, “Јесмо ли спремни за универзални лични доходак”, потписује Ивана Николић (средње слово не знамо) у оној рубрици ЦПН – Центра за промоцију науке. Чланак је о оним идејама да сваки грађанин добија редовну, гарантовану “плату за ништа”, паре за џабе, “пурпурну надницу” (purple wage), лични доходак целог живота а без икаквог рада или запослења. Такви социјални експерименти су покушавани, али у врло малом обиму, и углавном се брзо одустајало. Наводно је то на енглеском Universal Basic Income – UBI. Интересантно, Ивана Николић каже да је можда главни проблем то што се не зна у чему би се заправо састојао “успех” таквог експеримента, односно, како би се констатовало да ли је експеримент успео, или не.
-
Umro Harlan Elison! :'(
"Susan Ellison has asked me to announce the passing of writer Harlan Ellison, in his sleep, earlier today. “For a brief time I was here, and for a brief time, I mattered.”—HE, 1934-2018."
twit by Christine Valada
-
Да, хвала на вести, др Гул, умро је ето један од последњих великих писаца у које је гледао Први српски фандом. Бунтовник и друштвени критичар, нападач на разне мане грађанског тј. буржоаског друштва, који је успео да у том духу (и духу тзв. Новог таласа) изгради СФ каријеру, Харлан Елисон.
https://en.wikipedia.org/wiki/Harlan_Ellison (https://en.wikipedia.org/wiki/Harlan_Ellison)
Његов одлазак прилично је запажен у светским медијима.
Памтимо његову фантази причу “Лепа Меги Новац-очи” (Pretty Maggie Moneyeyes) о жени чији је дух остао заробљен у коцкарској машини.
Остаје још само Роберт Силверберг… и, мало ко још, из те епохе.
Цењени Гуле, добро је што Ви јављате, о тој тужној врсти догађаја… али, али… некако помишљамо на изјаву коју је дао амерички генерал Патон након искрцавања у Нормандији, гласила је отприлике овако: “Ја волим што нам наши обавештајци на време и тачно јаве о доласку сваке немачке оклопне дивизије на овај фронт, али, волео бих да они то не јављају тако често”.
(2) Посвађали се неки професори на једном београдском факултету, због неких друштвених и каријерних тема, па, у “Политици” су излазили њихови текстови у фазону “утук на утук”, дакле трајала је та жестока полемика, већ неколико недеља; и, у оквиру тога, 28. јуна 2018, један текст је изашао, на стр. негде око 20, у рубрици “Погледи” (изнад рубрике “Међу нама”) са насловом: “Господар мува”. Та синтагма се може схватити као библијска алузија на ђавола.
Али се може схватити и као алузија на роман Господар мува (William Golding, Lord of the Flies, 1954). Голдинг је једини СФ писац који је икада добио Нобелову награду. (Али било је неколико других писаца који јесу добили Нобелову награду, а написали су, уз своја друга, главна дела, и понешто што је СФ.)
Али, текст те професорске полемике нема никакве везе са СФ.
(3) Недавно је на неком нашем ТВ каналу приказан филм Пурпурна ружа Каира, у жанру фантазије, комедија (The Purple Rose of Cairo, 1985), сценарио и режија Вуди Ален, главна глумица Миа Фароу, о ликовима који, у предратној Америци, из стварности прелазе у један стари црно-бели филм, дакле попну се из сале горе на екран и постану део филма, али, понекад и силазе са екрана, у салу, у наш реални свет.
https://en.wikipedia.org/wiki/The_Purple_Rose_of_Cairo (https://en.wikipedia.org/wiki/The_Purple_Rose_of_Cairo)
Ово нас подсећа на фантазијску комедију, са Арнолдом Шварценегером, Последњи акциони херој (Last Action Hero, 1993).
(4) “Политикин забавник” бр. 3464, петак 29.06.2018, нема СФ причу, али на стр. 20 и 21 има три врло кратка, али добра чланка. Да ли би неки делови Међународне свемирске станице могли да се искористе за пут на Марс? (Не би то добро било…) Стр. 21, да ли у простору између галаксија постоје звезде? (итекако), и, зашто Сунце не експлодира цело одједном.
-
Цењени ,
(1) нема састанака “Лазе Комарчића”, летња је пауза.
(2) У “Блицу” данас, у понедељак 2. јула 2018, Ивков на стр. 23, у рубрици “Фантастикологија”, даје кратки приказ књиге коју је написао Жика Богдановић, са насловом Античке фантазије, која је, изгледа, стварно о томе што и наслов каже – о античким фантазијама: Аргонаути, Дедал и Икар, Прометеј…
(3) Ево овог приказа.
А. Б. Недељковић
Књижевна фантастика 5
тј. Арт Анима алманах 5 (приказ), 2018 07 02:
Гледамо, дакле, алманах Арт Анима 5 (званично, то је часопис “Књижевна фантастика” број 5), који се појавио почетком јуна 2018. Технички, овај број је, у односу на њихову “четворку” тј. претходни број, много бољи, наиме то што они називају “прелом текста” је сад много боље сређено, текст је далеко крупнији, и (битно) фусноте су штампане отприлике двоструко крупније него у поменутој “четворки”; декорације дуж ивица већине страница сада су знатно мање упадљиве, дискретније су, ситније и тање.
За само једну техничку ствар смо приметили да је “петица” лошија, а то је библиографија, дакле списак употребљене литературе, на крају једног чланка: док је у четворки, на стр. 35, библиографија била штампана невешто, без такозваног висећег индента (то је требало урадити тако што се библиографија захвати/поцрни мишем, па се онда употреби редослед алата: Format – Paragraph – Indentation – Special – Hanging),
сада у петици је још много невештије, наиме, некаква комбинација оних крупних црних тачака, такозваних „булета“ (bullets) и погрешног, наопаког индента, где презимена писаца тих књига нису извучена у лево, да би се лакше проналазила, него су гурнута далеко десно, као да неко баш не жели да их лако пронађемо (види стр. 65).
Прво, проза: уредници изричито кажу, на стр. 5 (а та страница заправо нема назнаку пагинације, али јесте пета страница по реду), да, од три приче фантастике, које конституишу одељак са прозом, једна прича јесте научна фантастика, и то: Наоми Крицер, “Слике мачака, молићу!”.
То је поштен поступак! Хвала им! Дали су ту информацију, која је некоме (не свакоме) битна. То је часно и поштено према читаоцима. Хвала!
Проверили смо. Прочитали смо само ту једну причу. Јесте. То јесте СФ. Једна одлична СФ прича, о једној АИ, вештачкој интелигенцији, која покушава рационално да изгради своју машинску етику, али се помало, рекли бисмо, “откачиње”, али је то засад још безазлено; прича је у мало комичном маниру, али врхунски квалитетна, блиставо интелигентна. Да, то је СФ.
Оне друге две приче, не кажемо да су лоше, нити да су добре, нек читају љубитељи фантази жанра. Или хорора.
На стр. 51-64, чланак др Милана М. Ћирковића “Туђинска технологија у СФ књижевности: интерпретација између Сциле и Харибде”. Ту бисте очекивали на пример расправу о разним мега-конструктима као што је Дајсонова сфера (неки кажу да ју је заправо први предложио Олаф Стејплдон у Звездотворцу 1937. године) и варијанте као што је Дајсонов рој, итд. Али овај чланак се се заправо креће између ових и неколико других, па и друштвених тема, при чему су нарочито корисне кратке напомене на стр. 57 (“магијски поглед на свет охрабрује све могуће врсте псеудонауке, мистицизма, ирационалности, па и отворене анти-науке”), затим на стр. 58 (где се залаже за “прихватање да књижевни текст може бити драгоцена ризница потенцијално корисних научних хипотеза”), и на стр. 61 (“утврђивање линије разграничења између научне фантастике и нпр. епске фантастике или других облика фантастичног дискурса који се не обазиру на законе природе, па понекад ни логике”).
на стр. 65-73 је чланак проф. др Милице Љ. Живковић са Универзитета у Нишу, са насловом “Свет богова и чудовишта: трансхуманистички утопизам” у коме она дискутује о питању да ли ће АИ (вештачка интелигенција) надмашити или чак заменити, па и укинути, човека, и да ли су књижевници и уметници, и мислиоци, већ вековима слутили то, за шта она помиње и примере, међу којима је неколико СФ књижевних дела.
Професорица Живковић додељује Дарвиновој теорији улогу “најзначајнијег мастер наратива у последњих сто педесет година историје западне цивилизације” (стр. 66). Напомиње да је Франкенштајна “могуће читати као један од значајних прото-трансхуманистичких текстова” (стр. 68). Њен чланак се завршава без неке одређене “пресуде” (шта ће нам будућност донети); оставља једну упитаност, оставља широке опште хуманистичке дилеме и перспективе света који се развија између човека и машине.
На стр. 74-79 је чланак проф. др Владиславе Гордић-Петковић “О духовима и крви”, који је о неколико књижевних дела у жанру фантазије, не СФ.
Стр. 80-107, обиман рад, аутор Борис Лазић, за кога се у краткој биографији на стр. 107 каже да је доктор славистике, рођен у Паризу. Наслов рада гласи “Хорор о земљи просвећених”, али, то је уствари о француској књижевности фантастике, и то сва три жанра фантастике (СФ, фантазија, и хорор), али он то не поставља, на нивоу теорије, тако, него приказује неку невероватну мешавину, којој даје свакојаке називе и стварно необичне коментаре, које никако не можемо прихватити. Први груб и страшан судар противу истине дешава се на стр. 81, где Лазић каже, “Фантастика је а-рационална (…) фантастика настоји да искаже немогућност икојег саопштавања. Реч је о књижевности страве у којој је страва сама сублимна, узвишена, трансцендентна” (стр. 81). Ако се тиме мислило на научну фантастику, онда је то апсолутно нетачно; научна фантастика није а-рационална, нити је књижевност узвишене страве; надамо се да не мисле тако сви француски теоретичари књижевности! Нико не спори француским писцима право, да пишу авангардну без-рационалну књижевност трансцендентне страве (шта год то било…) али теоретичар нема право да приписује такве ствари енглеској, руској, српској, итд, научној фантастици! СФ жанру као целини! Узгред, они који тако схватају СФ жанр, толико погрешно, као а-рационални жанр сублимне страве, највероватније неће писати добру нити успешну СФ књижевност!
(Шта уопште значи реч “а-рационално”? Отприлике ваљда исто што и “ирационално”. Пример? Један чувени стих из једне југословенске песме: “Боље је бити пијан, него стар”. Ето то вам је једна одлична ирационална реченица.)
Лазићев рад је препун наслова, и имена аутора, даје их ваљда преко стотину, што показује велико познавање те области француске књижевности, на нивоу конкретности; то је добро, то је за похвалу, свакако. Он показује и да зна за поделу на СФ, Ф и хорор, јер, на стр. 97 читамо: “За разлику од енглеске књижевности, у којој списатељице стварају од саме појаве жанра и често га заснивају, франкофоне књижевнице ступају на сцену фантастике тек од друге половине 20. века. ( … ) пишу различите врсте фантастике, од приповедака до романа, од чистог хорора до научне-фантастике и фентезија”.
Остаје нејасно, “од саме појаве” ког жанра? и како га то оне “често заснивају”? Запажамо и то да синтагму “научна фантастика” Лазић пише са цртицом, спојено, “научна-фантастика” што је ситница, баш необична мала правописна грешка, можда на неки начин јединствена.
Кудикамо озбиљнија грешка је то што помиње дела “чистог хорора” а не и чистих других жанрова; зашто би само један жанр имао варијанту која би била окарактерисана придевом “чист”?
Али, није ситница, него је баш велика и озбиљна грешка у теорији, то што Лазић меша форму (кратка прозна форма, дуга прозна форма: прича, роман…) и жанр, па испада рецимо да су и приповетка, и хорор, “врсте”. Али, као што рекосмо, у основи је похвално то што у цитираном пасусу он показује познавање чињенице да постоје три жанра фантастике – СФ, фантазија, и хорор.
Врло су интересантне стр. 98 и 99, где Лазић, на почетку петог поглавља свог рада, каже:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Које је француско колективно несвесно? Које белгијско? Који су им архетипови, како и колико их обрађују писци? Ово су питања која до данас није поставио, нити ваљано обрадио ниједан озбиљнији француски (или франкофони) критичар. Данас у академским и издавачким круговима цео жанр потпада под синтагму Les Littératures de l’imaginaire (књижевност имагинарног, измаштаног). Сама синтагма је доста неспретна и као таква представља тачну илустрацију осредњости, некреативности, чак и извесне дрвености која влада на Универзитету, где систем ко-оптације фаворизује доста тога, али научност, јасност, проницљивост, изгледа ретко кад. ( ... ) Ваља подвући и следеће: тренутно се на Универзитетима, у Француској, превасходно изучава књижевност сведочанстава, документарна, логорашка књижевност чији је циљ да сведочи о искуствима тоталитаризма у 20. веку. Таква се литература, на Универзитету, сматра прворазредном, озбиљном. Да ли то утиче на општу перцепцију књижевног деловања? Да ли таква визура има удела (и) у рецепцији фантастике, па и у неговању терминолошке – збрке?
КРАЈ ЦИТАТА.
Последња реченица Лазићевог рада, на стр. 104 (пре библиографије) даје нам сугестију прикладну за овакву литературу: “Једна лагана шетња у пролећно јутро или, још боље, јесењи сутон, савршено би затворила овакву променаду кроз свет франкофоне, магличасте фантастике”.
Магличасте, доиста. Тамо где је тако грозан теоријски галиматијас, тамо где је терминолошка збрка заиста очајна, тамо где се сматра да је научна фантастика а-рационална (!!! – па, то везе везине нема са научном фантастиком…) – шта очекивати, осим неуспеха у том жанру…
У некој суштини, узалуд смо читали (поприлично дијагонално…) овај чланак о једној непродуктивној залуталости и теоријској маргиналности.
После овога, иде на стр. 109 неки чланак за који нисмо приметили никакву назнаку да је о СФ, па га зато нисмо ни читали.
На стр. 127 почиње тема броја, о Урсули Ле Гвин, и то, прво чланком Љиљане (средње слово не знамо) Гавриловић (која је још од раних година Првог српског фандома давала значајан допринос академској афирмацији СФ жанра; она је научни радник, етнолог и антрополог). Чланак је биографски, о Урсулином животу и раду, а ти делови (информативни) су добро написани, садржајни су. Међутим, неки теоријски оквири, мада бескрајно бољи од оних код поменутих (Лазићевих) Француза, ипак нису добри; на пример, у првој реченици (на стр. 127) Љиљана Гавриловић каже: “Урсула Ле Гвин, која је деценијама била једна од најзначајнијих књижевница научно-фантастичног жанра, односно жанра у који се данас осим научне фантастике сврстава и (епска) фантастика и хорор” – то би значило да постоји један жанр који је СФ, и постоји неки други жанр који се састоји од та три жанра – то не може бити истина.
То је као да кажете да се једна трећина састоји од друге трећине и од целине. Или нешто томе слично.
Једно мало признање, али и не тако мало, налазимо на стр. 132-133. (О томе смо дискутовали на једном давном састанку фандома, пре можда двадесетак година, кад је био присутан један професионални антрополог. Питали смо га тада: ако неки антрополог посматра и снима неко заостало мало племе, негде у џунглама рецимо Папуа Нове Гвинеје, и ако види да ти несретници чине ужасне грешке, једу прљаву и гнусобну заражену храну, пију загађену воду, живе кратко, са грозним патњама и болештинама, па и са крајње језивим боловима, имају катастрофално штетне ритуале – антрополог, професионалац, не сме да им помогне, нимало; не сме да им даје спасоносне савете, па да барем деца преживе; мора остати срца леденог, и пуштати их да страдају, јер његов посао није да их спасава, цивилизује, лечи, и унапреди, него да прикупи научне информације (са доказима) о том племену, о тој “култури”. О затеченом, нађеном стању.
На том давном састанку фандома, антрополог се извлачио, мењао је тему, изврдавао, али, пошто је АБН упорно понављао суштину свог питања, антрополог је напокон признао да је то, отприлике, тако. Професионалац те струке не сме да поступи хумано, не сме да спасава посматране људе, него мора само да бележи податке.
Сада, дакле после много година, у Књижевној фантастици 5, на стр. 132, Љиљана Гавриловић, у форми питања, отприлике признаје да постоји та дилема: “То је проблем са којим се свако од антрополога-истраживача у додиру са било којом културом ( … ) сретне током каријере: да ли остати по страни или се ангажовати, како се заштитити од емоционалног учешћа у животу ‘изучаваних’, како избалансирати однос између ‘објективне’ науке и залагања за права испитиваних, итд.” Али, Гавриловић одмах, на стр. 133, и назначује једно могуће решење овог проблема, и чини нам се да има симпатије за такво решење, а то би била наводно “пост-колонијална” (?) антропологија, “која је у потпуности напустила идеју о самој себи из претходних деценија у којима је настојала да буде ‘неутрална’ и ‘објективна’” ( … ); сада је “активистичка”, део “учесничких процеса” и активно решава проблеме “социјалне неравноправности, угњетавања, сукоба и насиља”.
Гавриловић сматра да нам Урсулина научна фантастика даје назнаке за неку врсту перманентне револуције, кроз “могућност усвајања антрополошких концепата спакованих у форму популарно-културног производа” (стр. 138) што би значило да је СФ популарно-културни производ намењен да вешто пласира, у ум народа, политичку уваљоцу, а Урсула да је нека врста марксисткиње или комунисткиње; пропагандисткиња која је лепо писала такве популарно-културне производе.
На крају су фусноте, од којих су неке веома обимне (стр. 141-144) и представљају знатну допуну тезама из главног текста.
Узгред – ово сад није о чланку Љиљане Гавриловић – чули смо недавно, на једном скупу, феминистичку примедбу да је канон светске књижевности “колона мртвих белих западних мушкараца”. – Woooow!
На стр. 149-150 је Урсулин говор против комерцијализма у култури – а у прилог неке неодређене, недефинисане владавине истинског књижевног квалитета – у преводу Ирене Дајић; али, пре тога (! – не после, него, пре) је коментар (знатно опширнији) Дарка Сувина, где он, марксиста, максимално подржава тај Урсулин став (који је исказала кад су јој додељивали једну велику националну књижевну награду). Превела Татјана Паић-Вукић.
На стр. 151-156 је један Урсулин интервју, али, не примећујемо да је назначен датум, кад је тај интервју био.
После тога, интервју, писац Ото Олтвањи (хорориста), интервју водио Драгољуб Игрошанац, имамо утисак да није о СФ.
Затим, интервју, говори писац Адријан Сарајлија, интервју водио Зоран Стефановић (то је вероватно Зоран М. Стефановић). На стр. 169 видимо једно питање о СФ, па, Сарајлија у свом одговору поставља СФ као жанр загледан у будућност човечанства.
Хмм, то јесте једна од неколико најважнијих тема у СФ. Али није једина.
Осим тога, Сарајлија помиње СФ, али сасвим кратко, на стр. 171 (помиње Лемов Соларис) и на стр. 173.
Свеукупно, прилично је јасно да је СФ маргинални део Сарајлијиних интересовања.
(Ако неко зна иједну његову баш-праву-СФ причу, молимо да јави… али та информација мора бити истинита… истинита! )
На стр. 175-178, Ђорђе Бајић, “Ederlezi Rising: уздизање српског научно-фантастичног филма”, чланак је изразито промотиван, прави промо текст.
На стр. 181-184, Илија Бакић о колекцији прича (разних жанрова) Соколар, аутора по имену Владимир Лазовић али познатог неким најстаријим српским фановима под именом Валдемар Лејзи. Из чланка је немогуће извући јасну и сажету категоричну информацију које од тих прича јесу, баш, научна фантастика. Али, прилично је очигледно да велика већина нису СФ.
Такође Бакић даје и знатно краћи чланак о колекцији прича Реј Бредберија Мрачни карневал. Уместо 32 приче, колико је (изгледа) Бредбери ставио у ту збирку, у српском издању појавило се само 13. Стичемо утисак да ниједна од тих 13 није СФ.
На стр. 188-189 је врло кратки чланак др Тијане Тропин о фантази, не СФ, роману Нил Стивенсона и Никол Галанд Успон и пад ДОДО.
На крају, прикази две (стичемо утисак) фантази или хорор књиге, један приказ потписује Филип Роговић, а други приказ потписује Милош Цветковић.
-
Цењени ,
(1) Јуче, 6. јула 2018, у “Политикиној ТВ ревији” уметнутој у “Политику” саму, па на стр. 34-35, имате чланак, о ТВ информативној серији која почиње данас у 14 часова (уупс… закаснили смо…) на ТВ каналу АМЦ, режисер Џејмс Камерон са многобројним гостима и саговорницима из филмског света, прича историју научне фантастике на филму. Серија је фрагментарна и анегдотална, збир одломака и кратких изјава и дијалога многих људи (који помало промотирају СФ, а узгред помало и себе или своја дела…) о многим стварима, тамо-овамо… није обједињена приповест.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-07-06-TV-prica-Dzejms-Kamerona-o-SF.JPG)
(2) “Политикин забавник” бр. 3465, петак 06.07.2018, нема СФ причу.
стр. 10-13, “Време кад му време није”, потписује С. Николић, физика, шта је и како функционише време.
стр. 20, како научници процењују тежину планета
стр. 44-46, Никола Драгомировић, “Шта сањају андроиди”, обиман чланак, наднаслов “Живот није бајка: Филип К. Дик, писац”, о његовом животу и делу.
стр. 47-49, Сања Лазић, “Као сузе на киши”, такође опширан чланак, о снимању СФ филмова Блејд ранер 1 и 2.
стр. 67, сентенције о историји.
-
Серија је фрагментарна и анегдотална, збир одломака и кратких изјава и дијалога многих људи (који помало промотирају СФ, а узгред помало и себе или своја дела…) о многим стварима, тамо-овамо… није обједињена приповест.
ovo je, za promenu, tačan opis.
to je toliko sitno iseckano, dajdžestirano, svedeno na mikro saund bajtove, svako od brojnih gostiju kaže po 2-3 rečenice max, a i razgovori sa spec. gostom su slični - sve je prekratko, pre-svedeno, zbrzano... nisam oduševljen... svi govore u one-linerima, kao imamsamo30sekundimoramdakažemneštobombastičnoiupečatljivo...
-
Trenutno čitam knjigu 'Monalizin natpogon' Vilijema Gibsona u prevodu Aleksandra Markovića. Evo jedno pitanje, da li je to taj isti Aleksandar Marković koji je objavljivao sf poeziju?
-
Па, знате, цењена Славо, постоји Александар (у Првом српском фандому познат као Сале) Марковић, значајан преводилац СФ, и значајан српски Ф и помало СФ писац. Међутим ја не знам да је он објављивао СФ поезију. Одакле Вам то?
Узгред, ја нешто и нисам запазио да је он после 2000-те године био активан у фандому, можда нисам добро гледао.
Кад бисмо знали и средње слово, било би лакше бити сигуран, ко је ко. Да ли је то тај исти Александар Марковић, или не.
(2) У “Блицу” је у понедељак 9. јул 2018, дакле јуче, Слободан В. Ивков објавио, на стр. 22, у рубрици “Стрипологија”, приказ стрип књиге, објављене код нас, Пионири непознатог, али, нисмо се баш најбоље разабрали, који су стрипови унутра, о којим протагонистима, да ли је један од њих Доктор Ху, итд.
-
Da li je to Aleksandar Marković čija zbirka poezije nosi naziv ' Uroboros'? Uzgred, pre nekoliko dana sam slušala kritiku jedne pozorišne predstave u kojoj se, kao negativna, navodi simplifikacija teksta. Po mom mišljenju, simplifikacija, jednostavan i jasan način pisanja, izlaganja misli je nešto pozitivno, a ne negativno. Prevod romana 'Monalizin natpogon' kao i stihovi pesama 'Uroboros' odlikuje jasnoća i jednostavnost, pa sam pomislila da su prevodilac i pesnik Aleksandar Marković ista osoba. Vi ste ABN u pravu, pesme Markovića su uglavnom fantastične. Marković je, po meni, pesnik koji poseduje izvanredan talenat za pisanje sf poezije na srpskom jeziku , ali taj talenat nažalost još nije realizovan, a možda i nikada neće biti realizovan.
-
Da li je to Aleksandar Marković čija zbirka poezije nosi naziv ' Uroboros'?
Jeste.
http://www.tardis.rs/izdanja/uroboros
-
Хвала на информацији, Славо, и ангел 011,
а било би врло корисно знати, да ли је макар једна од тих Салетових песама СФ, и, која. Јер, тада би он био српски СФ песник.
-
Цењени ,
(1) У данашњем “Блицу” па у уметнутом Блицовом ТВ магазину, па на стр. 21, имате одломак (преведен на српски) дискусије Ридли Скота и Џејмса Камерона у тој серији “Џејмс Камеронова прича о научној фантастици”. Ево како изгледа наслов.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2018-07-13-Dzejms-Kameron-prica-o-SF.jpg)
Хм, ту као да нешто није у реду.
(2) Изгледа да је пре неколико дана изашао роман: Александар Гаталица, Последњи аргонаут. Тај наслов нас упућује на грчке античке митове, и на легенду о златном руну.
Рекламу видимо (и можете је прочитати, два пасуса) на:
https://www.delfi.rs/knjige/126462_poslednji_argonaut_knjiga_delfi_knjizare.html (https://www.delfi.rs/knjige/126462_poslednji_argonaut_knjiga_delfi_knjizare.html)
Ето… видите… ово је вероватно на самој граници СФ и Ф, негде у сивој зони, па ће бити тешко одлучити да ли је СФ или није; али, није декларисано као СФ, маркетинг не каже да је то научна фантастика, па онда, вероватно и није.
Ах да, шта није било у реду у оном наслову… па, ево:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2018-07-13-Dzejms-Kameron-prica-o-SF-Dzejsm.jpg)
Написали су “Џејсм”.
-
Цењени ,
(1) У данашњем “Блицу” па на стр. 24, у рубрици “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков даје приказ књиге о каријери и делу др Зорана А. Живковића, наслов је Заточник пете силе, написала проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић.
“Заточник” је старинска српска реч која би значила отприлике: витез који је дао заклетву на верност некоме, или нечему. Пета сила, то нас подсећа на СФ филм Пети елемент (The Fifth Element, 1997, са Милом Јововић и Брус Вилисом), али, требало би да нас подсети и на данашњу физику, која нас учи да у нашој васиони постоје укупно само четири основне силе а то су: гравитација, електро-магнетизам, слаба нуклеарна интеракција, и јака нуклеарна интеракција. Нема пете силе… или је још нисмо открили.
Ивков даје свој сопствени резиме о животу и раду др Живковића, али и помиње да ове године, ускоро, Живковић пуни 70 година. (У октобру.) То многи не знају, понеко се (виђали смо то) баш и изненади.
Па, ето, 70 година старости, то и јесте време кад треба подвући црту и извести збир, биланс, шта се урадило у животу, а онда се окренути и погледати шта би још могло да се догради…
Ивков напомиње да у књизи заправо не постоји поглавље које би било биографија Живковића.
-
Цењени ,
(1) у данашњем “Блицу”, па у уметнутом прилогу “Поп и култура”, па на стр. 5, Иван Карл даје кратки, веома позитивни приказ СФ филма са јаким елементима хорора (али, Википедија каже да је то хорор филм) Тихо место (A Quiet Place, 2018).
https://en.wikipedia.org/wiki/A_Quiet_Place_(film) (https://en.wikipedia.org/wiki/A_Quiet_Place_(film))
Карл се не изјашњава о жанровској припадности овог филма, али налази неке сличности “у донекле сродном научнофантастичном хорору Ја сам легенда”. На крају Карл помиње могућност да буде снимљен наставак, или чак ТВ серија, али закључује (и то звучи као молба продуцентима да буду хумани према нама, да нас не малтретирају…) “боље би било да све остане на једном сјајном филму”.
(2) У истом прилогу “Поп и култура” али на стр. 7, у рубрици “Белешке једног уредника”, Гојко Божовић у чланку са насловом “Зашто бирамо?” дискутује о издавачкој индустрији и о питању да ли се издавачи опредељују за максималну продају и приход, или за максимални литерарни квалитет, или кривудају, лавирају између та два, у складу са разним околностима (да, управо то раде… али не сви исто), али, пред крај другог ступца, Божовић каже:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2018-07-17-G-Bozhovic-da-li-izdavashtvo-zhanr.JPG)
дакле, видите, ту је питање – да ли је издаваштво књижевни жанр. Заиста нас изненађује да један такав професионалац може да постави такво питање. То је као да се питамо, на пример, да ли је продаја четкица, боја, и платна, један сликарски, ликовни жанр. Како може продаја материјала да буде жанр? Ово нас наводи да се, даље, запитамо, какав је уопште статус речи “жанр” у нашем књижевном простору данас.
-
СФ филма са јаким елементима хорора (али, Википедија каже да је то хорор филм) Тихо место
zašto, ali zašto, o zaštoooo uporno i stalno iznova pišete o knjigama i filmovima koje niste čitali/gledali, i stalno pogrešno?
taj film je 100% HOROR, od SF-a nema ni TRAGA.
da, postoje tu neke KREATURE za koje se NE ZNA odakle su, da li su iz svemira (možda) ili iz folklora ili nekih podzemnih jama - o tome ne postoji nikakav nagoveštaj.
evo, možda vam ovaj rivju malo pomogne:
http://cultofghoul.blogspot.com/2018/04/a-quiet-place-2018.html
-
Могуће је да сте Ви у праву, тј. да је то ипак претежно хорор филм, а не претежно СФ. Нисам га гледао, а највероватније и нећу, па тако никад нећу бити сасвим сигуран.
Прочитао сам Ваш приказ, који је веома детаљан, темељит, интересантан. Али, Ви тек тако, без доказивања, тврдите да је то хорор, као да је то неспорна чињеница. Међутим, није неспорна. (Иван Карл је у данашњем Блицу рекао да је то „научнофантастични хорор“, интересантна формулација, зар не?) Као прво, и сами кажете да су монструми дошли вероватно из свемира, јер, одакле би иначе; ако је то у суштини инвазија из свемира, онда је итекако могуће ипак сагледати тај филм као СФ.
У оном другом, као „сакривеном“ делу Вашег приказа, Ви том филму замерате многе нелогичности, у суштини тиме Ви постављате захтев да филм има више логичке кохерентности и плаузибилности, а тај тип захтева јесте карактеристичан за оцењивање, вредновање, научне фантастике.
У Вашем приказу, Ви као да жалите што је филм толико буквалан, што није више културолошки-метафорично-симболичан (о разбрбљаности наше веома причљиве цивилизације, итд), али, само да подсетим, научна фантастика је буквална. Тиме као да сте индиректно, и против своје воље, учинили један велики корак према признавању да је Тихо место СФ филм.
У складу са фундаменталним холивудским принципом strut your stuff, “покажи шта имаш и шепури се са тиме”, ванземаљци морају неометано да демонстрирају све своје страшне способности, и зато, у неким врло непаметним СФ филмовима Ш продукције, алиени нападају неку усамљену америчку фарму, а одбрана планете Земље састоји се од једног локалног полицајца, који има пиштољ (комада 1), неког фармера (има пушку сачмару, комада 1), фармерове тј. сељакове жене, и детета које има пса који ће да истрчи у опасност па ће дете да појури напред да спасава пса а онда ће сви да појуре да спасавају дете које јури да спасава пса. Неће бити комуникације са војском, полицијом, државом, владом, штампом, Уједињеним нацијама… не не, никако, онда би ванзосима било сужено поље за дејство, и филм би био мање узбудљив. Е па ја видим понешто од тога у приказима овог филма (и управо у Вашем приказу највише) па зато нећу ни гледати Тихо место, досадно ми је да гледам тако нешто. Али то је очигледно парадигма лошег СФ филма, дакле ипак је то можда СФ.
Та једна усамљена породица се брани рационалним, паметним средствима, у складу са научним погледом на свет?
Нагласак је на изналажењу интелигентне, паметне одбране? А не на количини крвопролића на екрану?
Ето још елемената који говоре да је то СФ.
-
Hvala angel011 na informaciji o pesniku i prevodiocu Aleksandru Markoviću. On je preveo nekoliko Gibsonovih romana. Prevod je dobar, ali evo dve sitnice, koje mi nisu baš bile jasne. Prvo, reč gejđin ili gejđinsko. Na engleskom se ta reč piše gaijin, a većina prevodica na srpskom i hrvatskom jeziku je prevode kao gaiđin. Gaiđin znači stranac, a gaiđinsko bi bilo strano. Drugo, reč led. Nije uvek jasno da li se radi o led ekranu, ili uređaju koji emituje svetlost.
Poštovani ABN,
nisam imala priliku da pročitam sve pesme A. Markovića, ali neke koje sam pročitala su 'vukle' na sf.
I još nešto, snima se film 'Neuromant' po istoimenom romanu V. Gibsona.
Biće zanimljivo uporediti 'Stalkera' sa 'Neuromantom'. Lik stalkera iz romana 'Piknik pokraj puta' i Kejsa iz 'Neuromanta' imaju poprilično sličnosti.
-
dragi abn,
sa žaljenjem primećujem da vi i dalje uporno robujete svojim predrasudama ne pokazujući ni najmanju sposobnost da ih, bar malo, korigujete u sudaru sa praksom.
najveća od njih, ovde ispoljena, jeste vaše uporno, stalno, sto puta već viđeno poistovećivanje horora sa klanjem, kasapljenjem, prolivanjem krvi.
vi kao da niste, makar iz druge ruke, sa studija, iz čitanja sekundarne literature o fantastici, svesni postojanja gotske i horor književnosti, od 18. do 21. veka u kojoj „крвопролића“ ili nema ama baš nimalo, ili je ono zanemarljivo, nebitno.
vi kao da niste svesni da se žanr o kojem NEĆETE da znate ama baš ništa (ali ga često, uzgred, pominjete) ne zove KRVOPLJUS, niti KASAPLJENJE, niti KLANJE – nego STRAVA i UŽAS.
HORROR dakle, a ne SPLATTER, ili GORE movie.
vi kao da ne znate da je to žanr koji se primarno bavi emocijama vezanim za STRAH (jeza, strava, strah, užas...) a ne za ŠOK I GAĐENJE (mada i ovi mogu, ponekad, da budu prisutni, ali nisu žanrovski sine qua non – onako kao što STRAVA jeste).
vi uporno simplifikujete stvari do nivoa na koji sumnjam da i vaspitačice u zabavištima silaze, a koji je svakako nedostojan bivšeg univerzitetskog profesora.
vi ne pokazujete sposobnost da izađete iz tih karikiranih paradigmi:
sf = naučni pogled na svet, razum
fantazija = čikica s bradom i čarobnim štapićem, mač i magija, zmajevi
horor = крвопролићe, čudovišta, očnjaci, klanje
da vam nacrtam: TIHO MESTO je ČIST HOROR zato što, od prvog do poslednjeg minuta sve u njemu je podređeno izazivanju strave, napetosti, jeze, paranoje, strepnje, nelagode, i tek povremeno, užasa i šoka. SVE – zaplet, premisa, likovi i njihovo ponašanje, svaka scena, kamera, montaža, muzika, sveukupna režija – SVE služi osnovnoj estetskoj nameri HORORA, a ne SF-a: IZAZIVANJU STRAVE.
čudovišta u tom filmu MOŽDA jesu alieni a možda su neki podzemni trolovi koji su ko zna zašto baš sad izmileli iz neke pećine.
za film je nebitno ODAKLE SU – nego ŠTA RADE.
a šta rade?
jedu malu decu! plaše! proganjaju! terorišu! izazivaju stravu!
i to je SVE.
nemaju ni naročito ispoljen razum, ni društveno ustrojstvo, ni tehnologiju, ništa – oni su samo čudne ZVERI koje napadaju i žderu ljude.
vi kažete: „Та једна усамљена породица се брани рационалним, паметним средствима, у складу са научним погледом на свет?
Нагласак је на изналажењу интелигентне, паметне одбране? А не на количини крвопролића на екрану?
Ето још елемената који говоре да је то СФ.“
ovo je, nadam se, pokušaj da budete duhoviti?
recite da je tako.
recite da niste ovo ozbiljno kazali.
po ovom merilu skoro svaki film u istoriji mogao bi da se proglasi za SF.
ljudi se pametno brane? naučno? bez klanja? i to je SF?
onda je, po vama, npr. i BILO JEDNOM NA DIVLJEM ZAPADU = SF.
i tamo imamo železnicu = napredak, tehnologiju, osvajanje prostora (divlji zapad umesto svemira), dolazak poretka i civilizacije tamo gde je bio haos i divljina, ljudi se bore savremenim tehno-sredstvima (puške, pištolji, dinamit...) a ne čarobnim štapićima niti kandžama i očnjacima, ne pljušti nigde krv... PA PREMA TOME, ETO NAMA SF-A?
a još da je neko u nekom trenu kazao za "harmoniku" (lik iz filma kojeg igra čarls bronson) "pa ovaj čovek kao da nije sa ovoga sveta!" - vi biste ovaj nesumnjivi 100% VESTERN proglasili za SF?
-
(1) Цењенa Славо, хвала на информацијама. А за песме Салета Марковића, било би корисно да ја знам које су то, које вуку на СФ; наслов песме, на којој страници (које публикације, збирке…) је објављена, и, о чему је.
(2) Цењени др Гул, па, не знам, немам неке додатне аргументе, могуће је да сте Ви у праву, али, опет, чини ми се да Ви без много основа приписујете тим створовима који кажњавају звук (хајде да их назовемо некако? монструми анти-звуковци?) да, цитирам, “nemaju ni naročito ispoljen razum, ni društveno ustrojstvo, ni tehnologiju, ništa – oni su samo čudne ZVERI” – можда то и није тако.
Једно објашњење, али (претпостављам) без икаквог доказа у самом филму, дао је режисер и ко-сценариста тог филма, Џон Красински, овде:
http://collider.com/a-quiet-place-monsters-explained/ (http://collider.com/a-quiet-place-monsters-explained/)
па, видите, он каже (хајде надајмо се да је искрен…) шта је, наводно, имао на уму (али не и приказао у филму), кад их је стварао: “They are absolutely aliens. They’re from another planet … they grew up on a planet that had no humans and no light then they don’t need eyes, they can only hunt by sound”.
Дакле, ако прихватимо то његово накнадно објашњење, које није део филма самог, онда су анти-звуковци заправо избеглице са уништене њихове планете, а то нас подсећа на Суперменову уништену планету Криптон.
Како су допутовали? Свемирским бродовима? Али врло добро скривеним? Било би логично. Е сад ако имају тај неки као оклоп, али кад га размакну, тад је могуће гађати их из пушке – онда нас то може да подсети на Предатора.
Ево где сам ја погрешио: није требало да напишем тако категорично да је био приказ “СФ филма са јаким елементима хорора”, него је требало да напишем две речи више – да је то приказ можда СФ филма, свакако са јаким елементима хорора”.
Узгред, ваљда ја нисам бивши професор, него сам још увек професор, само у пензији. Па, ни Радмило К. Анђелковић није бивши инжењер, него је инжењер у пензији.
(3) “Политикин забавник” бр. 3467, петак 20.07.2018, нема СФ причу, али на стр. 58-59 има хумористичну Ф, фантази, причу: Милан Јовановић, “Басна о злосрећном пријатељству”, наднаслов “Фантастика”, поднаслов “Човек је коњу вук”. Тема је, отприлике: неко се најео “коцкастих гљива” наиме неких гљива лудара, па мисли да је постао речна мушица или коњ итд.
стр. 7-11, железнички тунели, испод мора, и испод планина; и огромне машине кртице за копање и бетонирање тога.
На стр. 20 о свемирском отпаду у орбити Земље, и како би се можда могао чистити.
стр. 21, да ли иједан компјутер данас зна да је компјутер (не). Вештачка интелигенција још није стекла свест.
Такође на тој страници ПЗАБ, и она смешна стара дилема, да ли на киши, ако се крећемо врло брзо напред, покиснемо више јер, као, “налећемо на више капљица” (не).
(4) Нешто за хорористе, јавља Невидљиви да су се неки хорористи окупили у Београду, и ту је једна слика где они стоје (ако ја то добро видим) на једном крову, или на некој као тераси на том крову, где је баш веома зазорно и не-безбедно (јер би лако могао неко да падне…) у улици можда Коларчевој, надомак Коња, а одатле се отвара поглед са висине ка Дому војске, и ка Народном прозоришту.
https://sfpisb.wordpress.com/2018/07/19/drakulini-zet-i-cerka-proetali-beogradom/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/07/19/drakulini-zet-i-cerka-proetali-beogradom/)
Ух пардон, словна грошка – позоришту.
-
PS, (5) у суботу 21. јули 2018, у “Данасу“ у прилогу из културе па на стр. IX, изашао је веома обиман и максимално позитиван (повољан, похвалан) приказ романа Александра-Саше Гаталице Последњи аргонаут, тај приказ је потписала Ана Стишовић Миловановић.
Овај данашњи број “Данаса”, викенд-број, продаваће се на киосцима и сутра, у недељу.
Тешко je читати овај приказ, са иоле икаквим разумевањем, јер је стил високопарни-академски-непробојан, обилато је гарнирано референцама из високе културе и нарочито из антике, а заправо не видите зашто се на каже једноставно о чему је роман. Најзад се пробијете, тема романа су “заумна путовања кроз прошлост”, јер, на некој италијанској менталној клиници доктора Петинија, протагониста Константин Кон помоћу својих специјалних можданих ћелија плови у своје визије о прошлости која му се јесте догодила, али и по оној имагинарној, која му се није догодила, у многим, разним вековима.
А како схватити, у том приказу, ову реченицу: “Књижевност је, веровао је Мајстор, задужена да реконструише пређашње светове, али је истина сасвим друга: могуће је реконструисати стварност из књижевног текста”. Шта то уопште значи? То је као да кажете, “мајстори градског водовода су задужени да поправљају водоводне цеви, али је истина сасвим друга, постоји план градских улица.”
Типично за српско књижевно приказиваштво о српским делима фантази жанра: помиње се Хорхе Луис Борхес, на начин који дискретно сугерише да је наш аутор, српски, ту негде, у тим неким литерарним сферама, уз Борхеса.
Помиње се, у претпоследњем пасусу другог ступца, да у роману има делова који су “мимикрија” прозе Данила Киша, Меше Селимовића, и Борислава Пекића, што би требало да значи да су ти делови романа писани намерно у њиховом маниру – једног, другог, или трећег. Такав омаж великанима – то је типично (за студента књижевности…) чезнутљиво гледање из подножја књижевних пропилеја, на горе, према каријатидама… у фазону, ех да сам ја један од таквих…
У свету мртвих али ипак не-мртвих писаца, протагониста Константин Кон (ако смо добро схватили) добија од Данила Киша на читање текст романа Дубровачки капричо, чије писање је Киш, ето, тек после смрти довршио. Дивна идеја!
Остаје нам утисак да је роман Последњи аргонаут једна Гаталицина културолошка и литерарна бравура, једно богато имагинарно времепловљење тамо-амо, туда-свуда кроз историју углавном Балкана и Медитерана, па помало и горе до Пољске, и Русије, али да је то, са становишта жанра, ипак фантази, није СФ.
-
Цењени....,
још нешто: (6) у данашњем „Блицу“ па у уметнутом прилогу „Поп и култура“ па на целој стр. 6, чланак „Џокер који је хипнотисао свет“, потписује Миона Ковачевић, то је историјат тог филмског лика, наглашавање колико је глумац Џек Николсон добро понео ту улогу, и могућност наставака.
-
Jezero slane vode nađeno ispod površine Marsa?
Jezero slane vode navodno je pronađeno ispod površine Marsa, što povećava mogućnost pronalaska života na crvenoj planeti, prenose svetski mediji.
IZVOR: TANJUG SREDA, 25.07.2018. | 23:15
https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2018&mm=07&dd=25&nav_id=1423248
U studiji objavljenoj u magazinu "Sajans", ne precizira se da li je reč o podzemnom bazenu, rezervoaru ili nanosu blata, preneo je AP.
"Ukoliko su ovi istraživači u pravu, ovo je prvi put da smo pronašli dokaz o velikom vodenom telu na Marsu", izjavila je Kejsi Sturman geofizičarka sa Univerziteta u Teksasu.
Otkriveno jezero nalazi se ispod južne polarne ledene kape Marsa, na dubini od 1,5 kilometara, a široko je oko 20 kilometara, preneo je BBC.
Radarskim instrumentom je bilo nemoguće utvrditi dubinu "jezera", ali istraživački tim pretpostavlja da je duboko najmanje jedan metar.
Jezero, nalik na subglacijalna jezera kakva se mogu naći na Zemlji, ispod antarktičkog leda, otkrili su italijanski naučnici.
"To verovatno ipak nije veliko jezero", izjavio je profesor Roberto Orosei iz Italijanskog nacionalnog instituta za astrofiziku, koji je vodio studiju.
-
Цењени ,
(1) данас у Политикиној ТВ ревији на стр. 15 видимо најаву, нејасну, да ће на РТВ 1 (дакле, Војводине) бити „од петка“ (од ког петка? данас није; и да ли то значи: у суботу, па сваког дана ??? или само петком?) ТВ СФ серија „Црно огледало“. Знате, она угледна али рекло би се помало сморна. Молимо да неко јави ако сазнате кад ће се то, заправо, приказивати.
(2) “Политикин забавник” бр. 3468, петак 27.07.2018, нема СФ причу, али на стр. 58-59 има хумористичну причу са скромним елементом фантазије (не СФ), Ференц Молнар, “Тачан одговор”, о неком коцкару који је тачно погађао шта ће бити следеће, па је тако наставио и код лекара, и убрзо је…
стр. 20-21, о ширењу свемира, о “угљеничном отиску” кад год шаљемо е-меил, и да ли има бесконачно много простих бројева између којих је разлика само 2. (?)
(3) Једна корисна књига (има три ко-аутора, први се презива Николс али то није онај Питер Николс који је припоремао енциклопедије СФ), и гле на стр. 1 дата је једна дефиниција СФ:
Рајан Николс, Николас Д. Смит, и Фред Милер, Филозофија кроз научну фантастику,
наставни приручник, са текстовима за читање, 2009
Ryan Nichols, Nicholas D. Smith, and Fred Miller, Philosophy Through Science Fiction, A
Coursebook With Readings. New York, Routledge Publishers, 2009.
ISBN 978-0-415-95755-7
текст (слог) је врло ситан и танак, тешко се чита.
одличан предговор, паметан и сажет (стр. XI-XII)
одличан увод, са врло добром дефиницијом СФ (стр. 1):
As a rule, alternate worlds within science fiction (or simply “SF”) conform to the laws of nature and do not use supernatural solutions to resolve conflict within the plots of the stories. This distinguishes the genre from fantasy literature. Gods, non-physical beings, and inexplicable powers do not enter science fiction plots to save the day.
превод:
По правилу, алтернативни светови у научној фантастици (или једноставно „СФ“) у складу су са законима природе, и не прибегавају натприродним решењима кад треба у заплету неке приче разрешити конфликт. То је оно што чини разлику између овог жанра, и фантазијске литературе. Богови, нематеријална бића, и необјашњиве моћи, неће се појавити у научној фантастици, кад треба спасавати нешто важно.
а ту се мало касније помиње и мрежа на тениском терену... знате… оно што неки СФ фанови кажу да је фантази жанр као играње тениса без мреже.
-
Loš vam je prevod. Iz prevoda proističe da se bogovi, itd. mogu pojaviti u naučnoj fantastici kada treba spasavati nešto nevažno...
-
Да, цењени Мићо, у праву сте, вероватно би био бољи превод: “кад треба спасавати ствар”.
-
Цењени ,
(1) у “Политици” у суботу 28. јула 2018, па у уметнутом прилогу за културу, па на стр. 7 тог прилога, изашао је приказ Гаталициног романа Последњи аргонаут, приказ потписује проф. Петар Пијановић. Помињу се старогрчка култура и мит, митологија и историја, ерудитна проза и, на самом крају овог приказа, Гаталицин магијски реализам, дакле, можемо закључити, жанровски гледано – једна врста фантазије.
(2) А у “Данасовом” прилогу “Недеља”, имате на стр. VIII-IX обиман интервју, говори критичар Гојко Божовић, и, између осталог, каже (при крају другог ступца на стр. IX) да откад је прешао у издаваштво, престао је да пише критике, да се не би нашао у сукобу интереса; неки грађани би можда помислили да он хвали издања своје фирме, а грди издања других издавача, па би изгубили поверење у његову критичку реч.
А да ли још увек чита? Да, каже он; још увек чита књижевност, и о томе прави белешке…
(3) У истом броју и прилогу “Данаса”, али на стр. XI, имате кратак приказ објављене прве две књиге (ако смо добро схватили) фантазијске “хуситске трилогије”, са елементима из историје, отприлике, централне Европе у Средњем веку; аутор Анджеј Сапковски.
-
(3) У истом броју и прилогу “Данаса”, али на стр. XI, имате кратак приказ објављене прве две књиге (ако смо добро схватили) фантазијске “хуситске трилогије”, са елементима из историје, отприлике, централне Европе у Средњем веку; аутор Анджеј Сапковски.[/size][/color]
Nisam čitala "Danas", ali, ako je ostalo nejasno iz priloga: prevedene su prve dve knjige "Husitske trilogije". Smeštena je u Šleziju, petnaesti vek (vreme husitskih ratova), istorijski događaji iz knjiga su se stvarno desili, tu su i neke istorijske ličnosti, i tu su onda ubačeni i elementi fantastike (magija, fantazijska bića...).
-
Хвала на информацији, ангел 011.
(1) данас у “Данасу” у чланку који би требало да је из науке (јер долази из државног Центра за промоцију науке), а налази се на стр. 18, потписује Анђела Мрђа, видимо тврдњу да на свету данас има око пола милиона људи старих сто година или више.
(2) Данас у “Блицу” на стр. 22, Ивков у рубрици “Фантастикологија” даје приказ фантази романа са елементима СФ, из 1920. године, Дејвид Линдзи, Путовање на Арктурус (David Lindsay, A Voyage to Arcturus), то је код нас превео и објавио Жика Богдановић.
Памтите, већ смо говорили о тој књизи… јер је 24. јуна 2018. исто у “Блицу” али на стр. 6 прилога “Поп и култура” то дело било помињано у чланку “Издавачки подухвати Жике Богдановића”, потписао, тада, Андреја Станковић. Наш др Гул нам је тада потврдио да је то роман у фантази жанру.
Али Ивков стиже да у две-три реченице начини преглед целе историје српског СФ издаваштва између два светска рата… и у послератном периоду, до спуштања човека на Месец! То је огроман временски обухват, а екстремно сажет књижевно-историјски текст, један микро-мини резиме, а ипак, у понечему прилично добар. Ивков у периоду пре Другог светског рата види само два српска СФ романа, а то су Једна угашена звезда (Комарчић) и Кроз васиону и векове (Миланковић). Истиче да су наши издавачи промашили целу америчку предратну СФ…
Размишљамо, тим поводом, о једној алтрернативној историји која се можда могла десити:
да смо имали боље СФ издаваштво, пре рата, можда би свест српског народа о будућности била јача, и можда бисмо далеко боље прошли…
-
Цењени ,
(1) изгледа да је данас у 20.05 ч на телевизији РТВ (Војводине?) 1, та мало сморна СФ серија Black Mirror. Хм, то вам је кроз отприлике три сата.
(2) Данас у “Данасу” на стр. 20, у чланку Центра за промоцију науке – ЦПН, са насловом “Ратови робота на Википедији”, потписује Јована Николић, имате тврдњу да постоје на Интернету “програми-уредници” који аутоматски преправљају поједине чланке на енциклопедији Википедија, нарочито оне који су много проблематични – о верским и политичким стварима, па, један преправи овако, али други преправи онако, па онда онај први опет преправи по свом, али и други остане упоран, и тако неке реченице преправљају и по 185 пута.
-
та мало сморна СФ серија Black Mirror.
pustite vi naklapanja onih koji je nisu gledali, i slušajte one koji jesu:
ja vam kažem da serija uopšte nije smorna, dapače.
zabavna je, pametna i vredna gledanja.
-
та мало сморна СФ серија Black Mirror.
pustite vi naklapanja onih koji je nisu gledali, i slušajte one koji jesu:
ja vam kažem da serija uopšte nije smorna, dapače.
zabavna je, pametna i vredna gledanja.
Potpisujem.
-
Цењени ,
у данашњем (субота, 4. август 2018) “Данасу” (може се купити и сутра), па у убаченом прилогу “Недеља”, па на стр. XI, имате приказ, наднаслов гласи “Кратка проза”, наслов је “Англофона међужанровска књижевност”, то је приказ збирке коју је уредио Срђан В. Тешин (видите… има средње слово…) а наслов збирке је У шта смо се то претворили; наводно ту има преко 40 кратких прича, преведених са енглеског, а ниједна, наводно, не припада ниједном жанру. Приказ је потписан необичним иницијалима који гласе (латиницом) “K.A.D. 20” – необично је то “20”.
Добро… јасно су нам рекли, и то је коректно с њихове стране: ниједна од тих четрдесетак прича није СФ. Дакле они који траже СФ, неће бити преварени, неће бити обманути, да читају много страница тотално узалуд. Упозорење је јасно, и фер; нема уваљоце. Па, хвала им на коректности.
Али, не можемо а да не приметимо колики је труд ту уложен да се избегне страшна, разорна стигма СФ, јер ако би се рекло “ово је научна фантастика”, вероватно би чаршија у секунди одбацила целу збирку као тривијалну, као суб-литературу.
Док, ако је (претпоставимо) неки као сатирични магични реализам, онда ће збирка моћи да се окачи о Борхесов огртач и да се провуче у дворане високе књижевности… Битан је дакле потез, јасно се дистанцирати од СФ. Кад тако гледамо, онда је овај приказ (нама, барем) забавно читати. Неко даје приказ једне збирке и инсистира да то није ниједан жанр.
Да ли је то увредљиво за нас? Па, ваљда није, осим што испада да смо ми ту неки губавци.
Тема збирке је, изгледа, друштвена критика, и то критика савременог друштва (нагађамо: само и једино западног?) са становишта медијске и друштвене “будућности која је већ почела”. Хм, то је, као тематика, врло близу СФ.
Значи књига се врти око нашег дворишта али добро пази да у њега не уђе.
Да ли је то победничка формула за књижевну афирмацију, за успех на литерарној сцени, у Србији данас?
(2) На истој “Данасовој” страници је и приказ (потписује Александар Чотрић) једне колекције афоризама, са насловом, гле, Историја будућности. Аутор је недавно преминули (1929-2014) словеначки афористичар Жарко Петан, велемајстор те тако кратке литерарне форме.
Случајно знамо један његов одличан афоризам: “Историја је цензурисана прошлост” (то је било објављено у дневном листу “Вечерње новости”, Београд, 26. јануар 2014, стр. 23). Да, један велики део националне историје, неких народа (па и неких које јако добро познајемо), јесте, заиста, цензурисана прошлост…
(3) Данас у културном прилогу “Политике” који се зове “Култура, уметност, наука”, па на стр. 9 тог прилога, Слободан Бубњевић има чланак “Колико је људи потребно за нови почетак?”, поднаслов “о апокалипси”, где он обрађује две-три теме, међусобно блиско повезане: колико би људи требало да буде у генерацијском броду који би путовао рецимо 6000 година до најближе настањиве планете, да би они могли да преживе толико дуго, и онда населе тај нови свет; и, колико мало људи је у некој давној преисторији било живих на нашој планети, можда само неколико стотина, или и мање, па ипак, успели смо да преживимо, да не изумремо, и данас нас има неколико милијарди. Осим тога Бубњевић разматра да ли би у случају глобалне катастрофе било довољно рецимо стотинак преживелих (“стотинак људи, и то, половина жена, а половина мушкараца”), па да се човечанство обнови, да не изумре.
Чланак је интересантан, али избегава (игнорише) питање урођавања, енгл. in-breeding, јер, у том генерацијском броду, или на тако опустошеној Земљи, они би се женили и удавали између себе… па опет између себе… и опет између себе… и врло брзо би сви били једни другима врло блиска родбина. А то онда буде врло штетно.
(4) “Политикин забавник” бр. 3469, петак 03.08.2018, нема СФ причу, али на стр. 8-11 има обиман чланак о генерацијским свемирским бродовима, наслов “Путовање кроз време”, веома обилато илустровано, потписује само иницијалима С.Н, наднаслов “Наука без граница”.
стр. 20-21, да ли је пре 10.000 година иједан човек имао плаве очи; да ли људи настављају да еволуирају; зашто је скоро свака орбита елипсаста (а није савршени круг); и, ко је нетачно пријављивао да је открио прву планету изван Сунчевог система.
стр. 60-61, чланак “Орвел у учионици”, о камерама за надзор у неким школама данас.
На стр. 67, сентенције о музици, једна је добра: Вуди Ален: “Не могу више да слушам Вагнера, одмах осетим порив да покорим Пољску”.
(5) Књижара “Знак сагите” изгледа да је добила још бољу локацију, у истом подземном пролазу али много ближе Дому омладине (у Београду). О томе јавља Невидљиви, имате и слику, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/08/02/knjizara-znak-sagite-ponovo-radi/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/08/02/knjizara-znak-sagite-ponovo-radi/)
-
Заборависмо,
и ово данас:
(6) у “Данасу” али на стр. 19, изнад укрштених речи, чланак из Центра за промоцију науке, наслов “Дубоко мистериозна Мебијусова трака”, потписује Слађана Шимрак, настоји да докаже да Мебијусова трака није само тополошка цака и атракција за забаву народа, него озбиљан тополошки феномен значајан за математику и друге науке, а врло редак у природи.
-
A propos rečenice Vudija Alena- na Jutjubu može da se pogleda dokumentarni film o porodici Vagner pod nazivom 'The Wagner Family'. Sagovornici u filmu su potomci i članovi porodice Vagner.
-
Хвала, Славо.
(1) У Венецуели је у суботу 4. август 2018. био један можда покушај атентата на тамошњег председника, наводно помоћу два дрона са аматерски прављеним, малим бомбама, или се барем тако тврди у вестима. Размишљамо: да ли то има елементе роботског напада… O tempora, o mores.
(2) У “Блицу” у понедељак 6. августа 2018. Слободан В. Ивков дао је приказ стрип књиге, са стрипом Мали Немо који је фантазија, не СФ, а настајао је отприлике негде пре Првог светског рата.
(3) Такође у понедељак 6. август 2018. био је приказан, од отприлике осам сати ујутро, СФ филм 1984, онај са Џон Хертом (John Hurt). По роману Џорџ Орвела.
(4) Данас, 7. август 2018, сценариста и филмски професионалац Димитрије Војнов објавио је у “Блицу” отворено писмо комисији Филмског центра Србије због тога што његов пројекат са насловом 2020 (мисли се на годину, то је две хиљаде двадесета година) одбијен на конкурсу за доделу пара за продукцију. Он помиње жанр, и у том контексту каже да би тај филм био акциони трилер, али, сценарио је о политичкој будућности и има елементе СФ, јер је о будућој замишљеној, претпостављеној побуни у Србији против сарадње са НАТО пактом. Тако да би то пре био СФ жанр? Писмо је у уметнутом прилогу “Поп и култура”, најављено је на стр. 1 (насловној) тог прилога, цело је дато на стр. 2 (то је пуна страна текста!) а слика Војнова налази се на стр. 3. Од овога би могао испасти најбољи српски СФ филм! Претпостављамо да ће и без тих пара ипак бити снимљен. Само, рок је сувише близу, требало је одредити годину две хиљаде и четрдесету, или тридесету барем, јер, док Димитрије стигне да сними тај филм и док почне приказивање, већ ће и проћи година 2020. па ће филм бити у старту застарео! Осим тога, у научној фантастици је било наслова који су гласили управо “2020”, а то је зато што на енглеском, то “twenty-twenty” значи не само годину, него и одличан вид, јасно гледање, кад неко нема ни најмањи проблем са диоптријом.
Постоји рецимо роман 2020 Vision:
https://www.amazon.com/2020-Vision-Roy-S-Neuberger/dp/1598262130 (https://www.amazon.com/2020-Vision-Roy-S-Neuberger/dp/1598262130)
па, постоји и друга књига са тим насловом, али из области економије;
https://www.amazon.com/2020-Vision-Stan-Davis/dp/0671778153 (https://www.amazon.com/2020-Vision-Stan-Davis/dp/0671778153)
па, постоји СФ роман једне жене, времепловски, са насловом 20/20 Vision:
https://www.amazon.com/20-Vision-Pamela-West/dp/0345367367 (https://www.amazon.com/20-Vision-Pamela-West/dp/0345367367)
а уосталом још 1974. године била је СФ антологија 2020 Vision, edited by Jerry Pournelle.
у тој антологији, била је, на стр. 121-128, једна добра прича, од једне ауторице:
Dian Girard, “Eat, Drink and be Merry”, a diet enforced by a machine. But the machine does not know that the patient is pregnant and needs more food.
О тој ауторици имате на нету, у Николсовој СФ енциклопедији:
http://www.sf-encyclopedia.com/entry/girard_dian (http://www.sf-encyclopedia.com/entry/girard_dian)
(5) У данашњем “Блицу” на стр. 12 налази се чланак о радовима на уређењу једног градског трга у Београду, и то, Славије, па, у поднаслову су нас “поздравили” примедбом да радови највероватније неће бити готови до сутра – такав завршетак био би “раван научној фантастици”:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2018-08-07-trg-Slavija-ravan-je-naucnoj-fantast.JPG)
па, хвала им, много им баш хвала, што нас помињу… тако…
(6) Данас у “Данасу” па на задњој страници, Басара у својој колумни дискутује да ли Србима треба трансплантација додатне памети, или, кад би било хируршки могуће, трансплантација целих глава. Његов закључак, о томе, наговештен је већ самим насловом чланка – “Трансплантација памети”. Нама остаје да размотримо да ли је то Басара кренуо у правцу научне фантастике, или хорора. Наиме неко би могао да брани тезу да је та Басарина идеја хорор. А неко други би онда бранио тезу да је то ипак претежно СФ идеја са елементима хорора!
(7) А у истом листу, али на стр. 22, у чланку из Центра за промоцију науке, расправља се о једној врсти хране, а то су – месне прерађевине; знате већ, паризер, разне виршле, шунке, тобожње “пилеће кобасице” итд; то стоји у самопослузи а не уквари се, између осталог зато што је препуно хемикалија, нарочито нитрата и нитрита; у чланку се расправља о штетности те јаке прехрамбене хемије, па се тврди да то може чак утицати на мозак и навести потрошача, који једе јако много тога, да почне да се понаша као манијак! Наслов чланка је: “Утицај месних прерађевина на манију”.
-
(2) У истом прилогу “Поп и култура” али на стр. 7, у рубрици “Белешке једног уредника”, Гојко Божовић у чланку са насловом “Зашто бирамо?” дискутује о издавачкој индустрији и о питању да ли се издавачи опредељују за максималну продају и приход, или за максимални литерарни квалитет, или кривудају, лавирају између та два, у складу са разним околностима (да, управо то раде… али не сви исто), али, пред крај другог ступца, Божовић каже: [/size][/color]
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2018-07-17-G-Bozhovic-da-li-izdavashtvo-zhanr.JPG)
дакле, видите, ту је питање – да ли је издаваштво књижевни жанр. Заиста нас изненађује да један такав професионалац може да постави такво питање. То је као да се питамо, на пример, да ли је продаја четкица, боја, и платна, један сликарски, ликовни жанр. Како може продаја материјала да буде жанр? Ово нас наводи да се, даље, запитамо, какав је уопште статус речи “жанр” у нашем књижевном простору данас.
Znate, cenjeni ABN, postoji razumna mogućnost da je ova Božovićeva izjava trapavo transkribovana (blic je to... '-' ), no ako ispadne da ipak nije, onda se u potpunosti slažem i delim Vaš nivo zaprepaštenja... i nadam se da ćete ga pamtiti i često koristiti u svrhe empatije za svog sagovornika. ;)
-
Та једна усамљена породица се брани рационалним, паметним средствима, у складу са научним погледом на свет?
Нагласак је на изналажењу интелигентне, паметне одбране? А не на количини крвопролића на екрану?
Ето још елемената који говоре да је то СФ.[/size][/color]
Nažalost, u krivu ste (a verujem da ne bi bili, kad bi samo taj film odgledali do kraja...), to ne samo zato što cenjeni kolega Ghoul misli drugačije, nego zato što većina proučavaoca žanra horora stipulira da je horor "suštinski povezan sa određenim emocionalnim učinkom - konkretno, sa onim od koga je dobio svoj naziv" (Noel Kerol), ili, recimo, da je horor "delo imaginacije koje je sa svesnom namerom uobličeno da prouzrokuje strah kao reakciju (Majkl Stuprič). Dakle, ovaj film radi upravo to - svakom sekundom svog postojanja upinje se da proizvede osećaj strave, strepnje i straha, a na momente i čiste užasnutosti nad sudbinom protagonista. Ta "racionalna i pametna sredstva odbrane, u skladu sa naučnim pogledom na svet" o kojima govorite su svedena na lepljenje papira po zidovima podruma, zarad zvučne izolacije. A i finalni "pronalazak" je sasvim slučajan, a pri tom i racionalno besmislen, ali bože moj - horor je to, ne treba mu smisao, naprotiv. I Ghoul je potpuno u pravu kad vam tvrdi da nema racionalnih naznaka da su u pitanju vanzemaljci - naprotiv, SF bi imao silne muke sa takvim "vanzemaljcima", koji su uspeli da pokore celu planetu i decimiraju njeno obilno stanovništvo, bez da ikada dođu u situaciju da se makar i približe nekom standardnom pojačalu ili da omirišu sound loop u bilo kom formatu, tako da... ima tu inteligencije taman koliko u oko da si natrunite a da vas ne boli nimalo. ;D
-
Možda je to bio pokušaj šale, koju je novinar bukvalno shvation (a kako bi drugo?).
U razgovoru sa novinarima moraš biti ekstremno oprezan, kao što smo to više puta iskusili.
Nikakve komplikovane reči, nikakve dvosmislice ili pošalice. Sve ti se obije o glavu...
-
Цењена Либеат, могуће је да сте у праву и да је тај филм (Тихо место) ипак претежно хорор; тачно је да га нисам одгледао. Не кажем да јесте хорор (као што Ви кажете, и као што Википедија тврди), само признајем да нисам сигуран.
(1) данас у “Данасу” у уметнутом прилогу “Недеља” па на стр. (римски број) X тог прилога, видимо приказ, потписује само иницијалима Д.С, наслов чланка је “Добронамерно скенирање”, наднаслов је “СФ” (то је добро! најзад неко не бежи од те жанровске одреднице!!!), а тема је ова садашња (у току је) едиција најважнијих дела Филипа К. Дика, код београдског “Контраст издаваштва”. У чланку се у првом пасусу концизно приказује живот и рад тог великог СФ писца, затим у следећим пасусима та едиција, и онда – изненађење! За разлику од типичног, уобичајеног текућег приказиваштва, где је све увек похвално и само и једино похвално, овде има и критике, баш праве! Наиме, видимо замерке да неки од превода нису баш најбољи, и да је коректура понегде недовољно добра. Чак видимо да приказивач, Д. С, сугерише да би можда добро било да исти издавач објави кудикамо боље, дакле побољшане верзије истих тих романа (не свих, само неких) – са бољим преводом али и бољом коректуром.
(2) “Политикин забавник” бр. 3470, петак 10.08.2018, нема СФ причу.
Али, насловна страна је СФ, слика времеплова отприлике у духу Х. Џ. Велса, али са два велика блистава златна прстена око времепловца (попречно један прстен у односу на други), ту је наслов “Како заскочити чукундеду” (мисли се на парадокс деде), и наднаслов “Упутство за путовање кроз време”.
То је и тема насловног чланка, који је на стр. 8-11, припремио Срђан Николић, на стр. 8 видимо тај исти наслов и наднаслов. Чланак има увод и пет “пројеката” тј. делова са сугестијама како би се могло путовати кроз време.
стр. 22, да ли антиматерија ствара антигравитацију. (Вероватно не.)
стр. 63, језик племена Пирага има само 10 гласова.
стр. 67, сентенције о животињама, две-три добре.
-
(1) данас у “Данасу” у уметнутом прилогу “Недеља” па на стр. (римски број) X тог прилога, видимо приказ, потписује само иницијалима Д.С,
Vrlo je moguće da je reč o Draganu Stošiću - nekadašnjem uredniku kulture, koji je sada urednik (valjda) posebnih izdanja i Plavih strana. On, uglavnom i radi za vikend izdanje...
-
koje mu je srednje slovo?
-
Хвала на информацији, цењени Невидљиви.
Е сад,
(1) у данашњем “Данасу” (а то је и сутрашњи; викенд-број), у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. X, имате приказ стрип-књиге Бескрвни III, то је трећи део у некој серији. Наднаслов чланка је “9. уметност” (дакле девета уметност), наслов чланка гласи “Get over it!”, потписује Ђорђе Миљеновић. Али овај критичар се служи толико распеваном и размахнутом реториком да нисмо, баш, разумели о чему је стрип. Али ту је илустрација, види се нешто налик на немачки авион “штука” из Другог светског рата, а напада га, пење се на пилотску кабину с предње стране, нешто велико и сиво, можда налик на гремлина; или нам се барем тако учинило. Али нејасно се види, можда је нешто сасвим друго.
(2) У данашњој “Политици”, на стр. 3 уметнутог прилога из културе, истакнути књижевни посленик Вуле Журић даје чланак “Одисеја у Србији 2020” о педесет-годишњици СФ филма 2001: одисеја у свемиру, и о још једном филму, и затим даје снажну подршку Димитрију Војнову, даје кисеоник публицитета, за прављење филма 2020 о невољама у једној Србији блиске будућности. То је добро, оправдано је, Војнов је заслужио сваку подршку да сними тај филм.
(3) … а на стр. 9 истог уметнутог прилога из културе, осам кратких илустрованих занимљивости из науке, потписује Јована Николић (средње слово не знамо).
(4) И такође данас, на последњој страници “Политике”, прилично велики чланак: најава да у новембру, можда око 11. новембра, на телевизији, ваљда на каналу Нешенал џиографик (National Geographic) можемо очекивати наставак (још неколико епизода) оне серије Марс која је 2016. године привукла велику пажњу; знате, оно што је пола документарно, разне дискусије итд, а пола играни филм. Могло би се претпоставити да то неће бити особито добро.
-
Цењени ,
(1) у “Блицу” је јуче, у понедељак 20. август 2018, на стр. 22, Ивков презентирао књигу стрипа Валентина, цртао Гвидо Крепакс (Guido Crepax). Наводно су поједине епизоде тог стрипа имале, давно, неке везе са СФ, али је после стрип отишао ка фантазији и еротици, а не СФ.
(2) Још не знамо програм “Лазе” за септембар, па, ако неко зна, молимо да јави.
(3) У “Политици” је данас, у уторак 21. август 2018, на стр. 13, чланак, приказ књиге која је ето сада објављена и код нас (издавач “Вулкан”), а то је:
Стивен Кинг, О писању, белешке о занату (Stephen King, On Writing, A Memoir of the Craft, 2000). Приказ потписује Александра Мијалковић. Не сазнајемо ко је преводилац. И, немојте имати нека велика очекивања да ће вам та књига пресудно помоћи да постанете писац. Али има у њој разних, па можда и корисних, савета о томе.
(4) У “Блицу” је, такође данас, у уметнутом прилогу “Поп и култура” па на стр. 8 тог прилога, изашао обиман чланак Гојка Божовића о књижевном преводилаштву данас, о светским токовима у тој области: брзина, масовност, велики број активних преводилаца. Наслов је “Пронађено у преводу”, наднаслов “Белешке једног уредника”. Интересантно, у поднаслову (и после у тексту) се помиње “предосећање будућности”, али, кад помислите – па, свако предосећање се односи на будућност, наравно, а не на прошлост.
А то предосећање је, између осталог, да ће у будућности компјутери… знате већ… па ће људи-преводиоци остати без посла.
-
STRAVIČNO!
FANTASTIČNO!
običan svet i dalje ne razlikuje SF i horor, dapače: misle da je to isto!!! :'( :'( :'(
"Nekada je tanka linija između odlaska na more, malog incidenta u saobraćaju- i odlaska u zatvor. Upravo takav, gotovo filmski scenario, dogodio se porodici Vidak.
"Deluje mi totalno kao naučna fantastika. Kao horor priča", kaže Olivera Vidik."
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=08&dd=21&nav_category=12&nav_id=1433609
-
Не сазнајемо ко је преводилац.
Vladan Stojanović.
-
Хвала на (др Гул) коментару, и, (ангел 011) информацији.
(1) Данас у „Политици“ па у уметнутом културном прилогу, па на стр. 9 тог прилога, имате чланак у коме се најзад износи једноставна истина да је веома неуверљиво, и веома слабо вероватно, да мобилни телефони изазивају рак мозга, или неко штетно загревање мозга, или ма шта слично. То су била упозорења без валидне научне основе.
Дакле моб није штетан за мозг!
(2) На истој страници је и други чланак, у коме се каже да је за скоро сваку врсту хране било упозорења да изазива рак или већ неку болештину, али да је у већини случајева то било без уверљиве научне основе, дакле: било је неосновано.
(3) А на последњој страници данашње “Политике” је најава да се планира почетак снимања комичне СФ ТВ серије Авенија 5 у којој ће свемирског капетана глумити чувени британски глумац Хју Лори (Hugh Laurie) познат из ТВ серије „Хаус“ у којој је он доктор Хаус, мргодни и ћудљиви мајстор давања дијагноза у компликованим и необичним медицинским ситуацијама.
(4) Девет интересантних руских СФ слика, са заједничким насловом Русија 2077, где се приказује како би могла изгледати роботизација и киборгизација у руској сиромашној и сивој провинцији у будућности – на пример, имају роботе, али немају водовод, него воду морају да доносе у кофама… футурска техника, а станови остају у лошем, влажном приземљу – то дакле можете погледати на:
https://rs.rbth.com/arts/83098-rusija-2077-paralelna-dimenzija (https://rs.rbth.com/arts/83098-rusija-2077-paralelna-dimenzija)
а аутор тих ликовних СФ радова зове се Јевгениј Зубков. Средње слово, или средње име, не знамо.
Слике су некако сивкасте, прашинасто-сивкасте; колористички прилично “мртве”, али, то је ваљда намерно. Да се демонстрира депресивност и туга живота у Русији?
Илустрације, али у живописним и јаким бојама, са корица неких руских фантази и СФ и хорор књига (али, неке од тих илустрација су прилично смешне, рецимо, Јосиф Висарионович Стаљин као цар-вилењак… можете погледати на:
https://rs.rbth.com/zivot/83117-omoti-ruskih-naucnofantasticnih-romana (https://rs.rbth.com/zivot/83117-omoti-ruskih-naucnofantasticnih-romana)
(5) “Политикин забавник” бр. 3472, петак 24.08.2018, нема СФ причу, али има на стр. 58-59 причу, Стратис Миривилис, “Како Панкратис није постао херој”, како је 1941. неки Грк, берберин, у војсци, пуким случајем изазвао догађај у коме је заробљено (јер су се лако, одмах предали) двадесетак италијанских, фашистичких, Мусолинијевих војника (тада је Мусолини покушавао да освоји Грчку). Поента је национална, патриотска, похвала свом народу, јер, ето, и врло скроман наш грађанин, са нехеројском професијом, брица, пацифиста, па још телесно ситан, може да зароби гомилу непријатељских војника.
стр. 8-11, планови и идеје компаније Фејсбук, за прављење дронова који би омогућили да поједине неприступачне области (на неким местима у свету) добију интернет везу.
стр. 21, астрономија, да ли су могући гасни месеци (природни сателити) (да, али је слабо вероватно; морали би бити јако велики), и,
која је заправо боја воде (бледоплава).
на стр. 44-46, историјат прича о Минхаузену, ко је био писац, како се због књиге љутио прави Минхаузен, итд.
-
(5) “Политикин забавник” бр. 3472, петак 24.08.2018, нема СФ причу, али има
ali ima žestoko eksplicitno erotski strip, ili barem eksplicitnu scenu sexa u njemu - čudno da niste reagovali na to!
mislite li da je to prikladno za ovaj magazin?
-
Нема. Не у овом броју. То сте Ви чули негде, можда сте видели критику у „Блицу“.
Било је то у оном претходном броју, у петак 17.08.2018.
Дакле ту Вам се омакла грешка… Прогешили сте, цењени др Гул.
Било је то на стр. 32 и 33, у стрипу “Баракуда” о пиратима, стварно еротска сцена, и завршило се прилично морбидно, наиме, он њу онда убије, без икаквог разлога, само да би (гледано психоаналитички) доказао своју верност својим другарима пиратима, који су (то се видело тада на стр. 34) све време стајали у полукругу око те колибе-брвнаре, чекали, гледали и коментарисали (!); а он се прво доказао као мушкарац, с њом, а онда је убио; грозна ствар, више за Фројда и за неку психијатрију.
Али није то било у овом броју. Није. (А и нема дибидус никакве везе са СФ. Али, јесте за критику. Али нисам ја надлежан за све у ПЗАБ.)
У овом броју, јучерашњем, наставља се тај стрип, а на првој страници (стр. 29) је сахрана те жене, у блату, у шуми, наиме један мало старији пират је закопао тело.
-
Било је то у оном претходном броју, у петак 17.08.2018.
Дакле ту Вам се омакла грешка… Прогешили сте, цењени др Гул.
ok, priznajem, progešio sam! :'(
nije u najnovijem nego u prethodnom broju.
svejedno, pošto ste vi naš redovni izveštač iz političkog zabavnika, čudilo me da niste ni jednom rečju reagovali na ovo. nije baš da je svaka vaša opaska i komentar žanrovski čisti, tvrdi sf - ima tu uvek i nekih digresija...
anyway, dobro, sad su stvari nešto jasnije oko konteksta te scene.
-
... и још нешто, данашње:
(6) у данашњем “Блицу”, на стр. 24, у рубрици “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков даје приказ српског издања књиге Метју Луиса Монах (Matthew Gregory Lewis, The Monk, 1796), памтите, др Гул је рекао, и стао иза тога, да је то први прави роман готског хорора и тиме почетак хорор жанра у правом смислу те речи. Ивков не помиње преводиоца… али говори о историјату тог романа, и хорор жанра, а онда…
а онда…
… на почетку трећег, последњег пасуса, помиње шта је о том роману рекао, обратите пажњу…
шта је о том роману рекао проф. др Дејан Огњановић. Штавише то је, као и цео први ред тог пасуса, штампано болд словима: .
“Контроверзни роман”, вели о “Монаху” проф. др Дејан Огњановић
Е сад. Таква титула по традицији може се имати само ако је неко макар један дан у животу био запослен у универзитетској настави као доцент, или са неким још вишим звањем – ванредни, или чак редовни, професор.
Али ако неко није никада био ни доцент, онда не би требало да га помињемо са проф. др.
Значи могуће је да је Ивков ту мало улепшао ствар, из добре намере, али дајући нашој јавности информацију која није, баш, тачна.
(7) А што се тиче онога у ПЗАБ, јесте, морам признати, вероватно је требало да критикујем то, иако није у вези са СФ. Ту је др Гул (у суштини) у праву…
… а о самој тој психоаналитичкој ствари у стрипу, најближи случај (али, у фантази жанру) кога се могу сетити, јесте оно кад је у филму Конан варварин (Conan the Barbarian, 1982) лепа ратница и Конанова дружбеница Валерија погинула од стреле-змије, коју је одапео (испалио) зли чаробњак (и канибал, и вођа секте) Талса Дум: није погођен Конан, не, него је стрела убила Валерију, чиме је обезбеђено да Конан не остане са њом, па можда и да се ожени, скући, смири, буде отац породице… него је он остао лутајући ратник, лопов и авантуриста, слободан, сасвим слободан. Једноставна наративна стратегија.
-
Али ако неко није никада био ни доцент, онда не би требало да га помињемо са проф. др.
Значи могуће је да је Ивков ту мало улепшао ствар, из добре намере, али дајући нашој јавности информацију која није, баш, тачна.
ovoga puta ste potpuno u pravu, dr abn.
takvo navođenje kao kod ivkova je bez osnova, a nađe se ponekad kod površnijih i/ili lenjijih osoba, koje znaju da sam ja nekad radio na fakultetu, i da imam titulu doktora, ali tačan redosled stvari ne znaju, i onda dolazi do ovakvih stvari.
s tim što je ovaj njegov FEJL tim veći što već nekoliko nedelja na netu postoji moja wikipedia stranica na kojoj se sada svako može ubrzo i 100% tačno obavestiti o tome ko sam, šta sam, gde sam bio, šta sam radio, šta pisao, izdao, gde i do kada i šta radio...
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9E%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
-
često ste pisali o problemu zasterlosti sf dela koja se explicitno smeste u neku nama preblisku godinu.
evo pregleda toga, na filmu:
(http://i66.tinypic.com/2yjx1ud.jpg)
-
Цењена Либеат, могуће је да сте у праву и да је тај филм (Тихо место) ипак претежно хорор; тачно је да га нисам одгледао. Не кажем да јесте хорор (као што Ви кажете, и као што Википедија тврди), само признајем да нисам сигуран.
Vidite, po meni, postoje samo dva intelektualna načina za izlazak iz tog "stanja nesigurnosti", da tako kažem: ili sami (pr)overite rečeno delo i zaključite o čemu se zapravo radi, ili poklonite svoje poverenje tuđem zapažanju, preferirajući zapažanja koja imaju već dokazan autoritet po tom konkretno pitanju. A u ovom slučaju, kad bolje proučite reference na vikipedijskom unosu, fer je reći da je i taj unos sasvim zdrav po pitanju kompetencije.
Naravno, onih anti-intelektualnih pristupa ovakvoj dilemi ima daleko više, ali svima njima je zajednički ipak samo jedan aspekt: da održe to "stanje nesigurnosti". Moglo bi se reći da je tu konačni cilj samo da se izbegne zaključak i ništa više, pa bilo da se to radi direktnim osporavanjem, bilo unošenjem dodatnih (kvazi)dilema, bilo nekakvom pseudo-inkluzivnošću (po kojoj sve može da ujedno bude i-ovo-i-ono-i-bilo šta), bilo pozivanjem na raznorazne intuicije, pseudo-racionalni tok argumentacije, prevaziđene i nedefinisane norme, ili, pak, prosto neznanje, kamuflirano kao proaktivna anti-konvencionalnost.
Sve u svemu, pokušavam da kažem kako jasan stav može lako da iznese "stanje pogrešnosti", da tako kažem: jednom kad se precizno izjasni i argumentira, stav će da suoči svoje protivargumente i time se premeri re-evaluira, pa pri tom kom obojci, kom opanci, svejedno, jer kognitivni pomak je tu garantovan, a on je sam sebi svrha i profit. Ali stav "stanja nesigurnosti" je na takva suočavanja urođeno imun, jer pošto ni sam ne zna šta mu jeste a šta nije, argumenti obaju strana ga se stoga niti dotiču, niti na njega ikako utiču, baš kao ni gravitacija na let muve, štono bi rekao jedan naš slavni pisac. Otud je u takvim kontekstima "stanje nesigurnosti" primarno i permanentno, a za cilj (ili posledicu, ako nam je draže) ima neznanje. Ili, da budemo precizniji - ne-znanje, anti-znanje, nekakav svrhoviti, akademski format neznanja koji je više pitanje ličnog izbora, a ne manjka adekvatne informacije ili argumentacije u koju se ta informacija eventualno sistematizuje.
Sam za sebe, taj ljudski fenomen je uobičajen do mere u kojoj se populistički prepoznaje kao "normalan", ali u ovom konkretno slučaju, nema žanrovske podrške ama baš nimalo, jer kako ste sami često citirali, SF je primarno vođen maksimom "želim da znam", te je otud naprosto nekompatibilan sa takvom percepcijom sveta i fenomena koji ga sačinjavaju. :)
-
Цењени др Гул, за ту Вашу страницу на Википедији: браво! супер, све похвале, генерално; нисам баш аналитички читао, али, можда ћу једног дана моћи и то. Али, одлично је да таква страница постоји.
Хвала за слику са таблицом коју будућу годину је који СФ филм предвиђао… Ви постајете стручњак за СФ! То је похвално.
Цењена Либеат, заиста сте врло интересантно поставили једну дијагоналу, које се ја (морам признати) нисам сетио. Заиста, суштински “Желим да знам!” став правих озбиљних СФ фанова има итекако везе са њиховим ставом о питању шта јесте, а шта није СФ: “Желим да знам да ли ово дело јесте, или није, СФ!” И заиста, СФ је когнитивни жанр, а муљавост и расплинутост по питању жанровске припадности супротна је знању, когницији.
Е сад:
у данашњем “Данасу” на стр. 18 имате репортажу “Јуриш јата интелигентних дронова”, о опасности да једног дана велика јата самосталних војних дронова нападају без директне људске контроле, и да ти дронови, у суштини летећи роботи, самостално одлучују кога ће убити. Потписује Нина Веркхојзер из редакције “Дојче веле” (што би значило “немачки талас, немачки вал”, мисли се на радио-таласе, и радио-станице).
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-08-29-jurish-jata-inteligentnih-dronova.JPG)
Повод је, изгледа, снимање неког кратког “фиктивног” филма (ваљда СФ?) о будућности где се такви напади дешавају; наводно је постављен на Ју-тјуб, али, није наведен линк, нити наслов филма, тако да га вероватно не можете (или, не лако) пронаћи. Барем ја нисам пронашао.
У поднаслову се помиње да су таква предвиђања “хорор-сценарио” чиме је још једном промашена чињеница да је то терен научне фантастике!
Чланак се, у духу политичке коректности, концентрише на питања да ли се употреба таквих дронова може забранити на основу Женевске конвенције или других међународних докумената о ратним ситуацијама, са образложењем да дрон можда не зна ко је цивил, а ко је војно лице, шта је легитимна војна мета, а шта није, итд.
-
Повод је, изгледа, снимање неког кратког “фиктивног” филма (ваљда СФ?) о будућности где се такви напади дешавају; наводно је постављен на Ју-тјуб, али, није наведен линк, нити наслов филма, тако да га вероватно не можете (или, не лако) пронаћи. Барем ја нисам пронашао.
Mislim da je u pitanju ovaj film:
https://www.youtube.com/watch?v=9CO6M2HsoIA
-
Цењени Ygg , браво за тај линк за кратки филм, несумњиво је то тај, и, одличан је, једно трезвено и реално упозорење.
(2) Браво zakk и Мића, за програм “Лазе”.
(3) Снимљен је биографски филм Први човек (First Man, 2018) о првом човеку на Месецу, Неилу Армстронгу, и већ је приказан, и то као први на програму, на једном филмском фестивалу (у Венецији). Очекује се да у биоскопе у Америци крене кроз једно месец и по дана – 12. октобра.
(4) “Политикин забавник” бр. 3473, петак 31.08.2018, нема СФ причу, али има на стр. 58-59 хумористичну причу о начину како туристички водичи говоре у Италији.
стр. 20-21, да ли је Исак Њутн крао идеје од Роберта Хука, а из ривалске суревњивости рушио Хуков углед. О овоме није лако знати истину, сада, после неколико векова.
стр. 22-24, како меримо удаљеност звезда: помоћу паралаксе, и цефеида, итд. Потписује Г. Војиновић.
(5) Данас, у суботу 1. септембар 2018, у “Политици”, па у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука”, па на стр. 9 тог прилога, имате биографски чланак “Далекосежно завештање Жила Верна”, потписује Срђа Јанковић, један поднаслов “Носталгија за будућношћу”, други поднаслов много опширнији . Чланак у основи прилично реалистично и трезвено оцртава живот, каријеру и дело Жил Верна, и његов допринос настанку и развоју СФ жанра (да, СФ… не неког другог…), па и Вернов статус данас; чланак је написан без много лутања или грешака, а нарочито је добра једна реченица у последњем пасусу (који је отприлике и закључак чланка): “Неизмењена је остала једино наша неутажива потреба да (…) свет још дубље упознамо и још боље разумемо.” То наглашава суштинску карактеристику, когнитивну, СФ, мада је требало некако поменути да СФ настоји да гледа и многе друге светове, не само ову планетушку овде.
(6) У истом “Политикином” културном прилогу али на стр. 4, Бојан Јовановић потписује чланак, али је у наслову промакла словна грешка: “Реалност посткритичног доба”. У самом тексту чланка, Јовановић је писао исправно, “посткритичког” доба. Ако смо добро разумели, његова теза је да су некад критичари књижевности и уметности били значајни, јер су писали стручно, објективно, истинито, дакле било је то критичко време, а данас је ново време, посткритичко, наиме критичари пишу скоро искључиво похвално, промотивно, дакле лажу нас, а с друге стране је маса аматерских критичких коментара на друштвеним мрежама, у фазону “свиђа ми се – не свиђа ми се”, тако да ни томе не можемо много веровати.
-
чланак је написан без много лутања или грешака
Mogao bih da se složim da je članak dosta dobar, ali sadrži izjavu (ne citiram već pričam po sećanju) da je Vern odbijao tvrdnju da piše naučnu fantastiku.
Ajde, mali kviz, al da ne googlate... Kada je u SAD pojam "science fiction" ušao u opštu upotrebu - počeo da se koristi u svakodnevom govoru, vestima i slično?
-
Ajde, mali kviz, al da ne googlate... Kada je u SAD pojam "science fiction" ušao u opštu upotrebu - počeo da se koristi u svakodnevom govoru, vestima i slično?
1926.
-
Ma jok. To sam i ja mislio.
1926. godine je Gernsbek skovao pojam "scientifiction", koji praktično niko nije koristio, osim njega.
1929. godine je u uvodniku časopisa Wonder Stories prvi put upotrebio termin "science fiction".
Međutim i taj pojam "science fiction" su neko vreme koristili uglavnom ljudi koji su bili povezani sa Gernsbekom na ovaj ili onaj način - čitaoci njegovih izdanja, fanovi koje je on organizovao u klub ili slično.
SF Enciklopedija (online) kaže ovako:
Within a few years of the creation of the term "science fiction" a subculture had evolved composed of writers, magazine editors (and, later, book editors), reviewers and fans; stories and novels written within this subculture shared certain assumptions, linguistic and thematic codes which were embedded in the growing literature, and a sense of isolation from the external "mundane" world for which those codes remained cryptic. This whole living matrix, not just the fictional texts that had initially occasioned it, came to be called "science fiction"
Ovo "within a few years", ako se pogleda korišćenje ovog termina u američkim novinama dostupnim on-line, meni liči da je vrlo malo sveta pre neke 1934. godine koristilo ovaj termin. I tada je to bio prilično uzak krug ljudi, povezan sa nekih par časopisa.
U drugoj polovini 1930-tih ovaj pojam ima nešto širu upotrebu, ali i dalje ja nisam uspeo da nađem nijedan trailer za neki od poznatih SF filmskih serijala koji pominje termin "science fiction". Nešto se više koristi kod stripova, koliko sam mogao da pretražim.
Tek u četrdesetim i pogotovu u pedesetim ovaj pojam zaista ulazi kao jasno prepznatljiv pojam u širu kulturu, ja bih rekao...
Ako na sajtu newspaperarchive.com koji ima najveću zbirku novina pretraživu na internetu ukucate pojam
"science fiction film" ili "science fiction movie" i pretražite po segmentu od po 5 godina dobijete ove rezultate:
1931-1935 ... 0
1936-1940 ... 0
1941-1945 ... 0
1946-1950 ... 6
1950-1954 ... 425
1955-1960 ... 907
Naravno, ozbiljna analiza bi zahtevala da se vidi koliko časopisa ima za koju godinu, ali ja mislim da je ovo jasan pokazatelj da je "science fiction" tek krajem četrdesetih i početkom pedesetih postao u vrlo širokim narodnim masama pojam za ono što danas podrazumevamo pod "science fiction".
-
A termin naučna fantastika nastao je ranije od termina science fiction. Jakov Perelman prvi put je upotrebio termin naučna fantastika 1914. godine u ruskom časopisu 'Priroda i ljudi'.
-
Mićo, ovo je dovoljno zanimljivo za kratak tekst. Da li bi mogao? :trep trep:
-
Па, врло је интересантно ово Мићино истраживање, и, да, веома је вероватно да је појам „научна фантастика“ постао широко познат и прихваћен код америчког народа тек негде око 1945. године, а у узаним фановским круговима ипак знатно раније.
А о Перелману, па, Слава нам је још пре две и по године, 20.03.2016, дала знатну количину података о њему. (Хвала, Славо!) Ево бићу слободан да цитирам Славин тадашњи пост, а онда да додам мој коментар. Дакле:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА, ово је Слава тада написала:
Dakle postoji mogućnost (uzimajući u obzir te stare članke iz novina) da je termin naučna fantastika uvezen u srpski iz ruskog jezika. Na Vikipediji na ruskom jeziku može se pročitati da je taj termin prvi put koristio Jakov Perelman 1914. godine u časopisu ‘Priroda i ljudi’.
I Poljaci koriste termin naučna fantastika, a ne science fiction.
U kom jeziku je naučna fantastika prvi put osvanula? U ruskom, poljskom, češkom, jidišu?
U biografiji Jakova Perelmana na ruskom i bugarskom na Vikipediji piše da je on skovao termin naučna fantastika. Eto od Perelmana potiče naučna fantastika. U biografiji na francuskom jeziku piše da je on bio među osnivačima GRID-a. To je bila grupa za raketna istraživanja za koju je Perelman napisao knjige ‘Udaljeni svetovi’ i ‘Interplantarna putovanja’. Drugovao je sa Koroljevim. Perelman je pisao i udzbenike iz matematike i fizike. Pisao je nastavne planove i programe za matematiku i fiziku (to piše u biografiji na nemačkom). Pisao je knjige za popularizaciju matematike, astronomije, fizke (matematika, fizika za zabavu,geometrija u otvorenom prostoru...). Njegove knjige su prevođene na engleski, francuski, nemački, hebrejski, grčki, španski... I danas se izdaju njegove knjige koje su omiljena literatura među naučnicima.
Evo pitanja za ABN-a: Da li su knjige Jakova Perelmana prevođene na srpski jezik?
Jedna ispravka: skraćenica za grupu za raketna istraživanja je GIRD. Perelman je bio među osnivačima te grupe u Lenjingradu.
Postoji i knjiga Hermana Oberta “Die Rakete zu den Planetenraumen”. Obertu su romani Žila Verna bili inspiracija za pisanje ove knjige.
Perelmanova knjiga “Interplanetarno putovanje” je izdata 1915. godine.
Evo jednog zanimljivog teksta sa stranica Muzeja nauke u Londonu:
http://blog.sciencemuseum.org.uk/russias-19th-century-cosmic-pioneers/ (http://blog.sciencemuseum.org.uk/russias-19th-century-cosmic-pioneers/)
КРАЈ ЦИТАТА.
Е сад мој коментар: (1) било би лепо прецизирати у ком броју тог часописа, са којим тачно датумом, на којој страници, у ком чланку, је Перелман употребио термин “научна фантастика”, и цитирати те речи (део реченице..) дакле све-у-свему дати прави библиографски податак, али, то би захтевало да неко зна руски; и, (2) питање је колики је био Перелманов утицај на свест човечанства, “импакт фактор”, можда је Перелманов допринос остао затворен само у руски језик, можда нико у свету није знао нити обратио пажњу.
За разлику од рецимо Карел Чапека који је постигао да се РУР (укључујући реч “робот”) преведе на енглески и изведе на позорници на Западу, и тиме постигао гигантски, пресудни импакт фактор, па је (претпостављам) цело човечанство сазнало за реч робот, и прихватило је.
-
Цењени ,
(1) у данашњем „Блицу“ на стр. 25 је у горњем левом углу мала вест, „вестица“ (рекли би неки), да ће данас хорористи, приликом пројекције у 21 час, филма Опатице из пакла, о демонски поседнутој калуђерици, у биоскопу на Новом Београду „Фонтана“ (Париска 13) доделити награду „Бела Лугоши“ директору фотографије Максиму Александру,
а заправо била је нека слична вест пре дан-два о специјалној свечаној пројекцији тог истог филма у старом делу Београда, али, нисмо стигли да известимо, некако је промакло.
Прва мисао: а кад ће СФ-ичари нешто тако… ?
(2) На истој страници је промо чланак да предстоји, у организацији “Тарамаунт филма”, 11. октобра премијера у Београду биографског филма Први човек, мисли се – знате већ – први на Месецу. Ту је и необична тврдња да у филму не постоји сцена где он (Нил Армстронг) забада заставу у Месечево тле, наводно је изостављена из политичких разлога, да филм не би био политичка промоција нечега или некога.
Али, то је као филм о Колумбу где он не би забио у земљиште Новог Света заставу… било би историјски неистинито, лажно путем непотпуности.
Ако су они овај сад филм унаказили да би назлобили једном актуелном политичару, онда је то бедно, и такав филм не вреди ни гледати.
PS, грешка, за хорор филм: у наслову је једнина (опатица). И, тек сад видимо да је Невидљиви још јуче јавио о тој ранијој (у Комбанк дворани) пројекцији, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/09/05/stize-opatica-iz-pakla/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/09/05/stize-opatica-iz-pakla/)
-
хорористи доделити награду „Бела Лугоши“
Прва мисао: а кад ће СФ-ичари нешто тако… ?
domaći SFIČARI, odnosno ESEFOVCI, odnosno - ako ćemo dosledno, po analogiji sa 'hororistima' - SFISTI (ESEFISTI) su već dodelili jednu nagradu, baš nedavno, ali dr ABN nije o tome izvestio:
"Klub prijatelja naučne fantastike
LIRA Niš
Klub prijatelja naućne fantastike „Lira“ je pokrenuo neformalnu filmsku nagradu koja će se svake godine dodeljivati najznačajnijem liku domaćeg igranog filma u tekućoj godini, a koja će se zvati „Anabel Kurije Paoloci“, po jednoj od heroina poznate multimedijalne franšize „Hronike o Hloygeu“, zasnovane na istomenom romanu.
Prva dobitnica ove nagrade je lik Nimani iz filma „Ederlezi Rising“, koji će biti prikazan u takmičarskom programu ovogodišnjih 53. Filmskih susreta u Nišu.
Lik Nimani je u pionirskom naučno-fantastičnom filmu srpske kinematografije „Ederlezi Rising“ ostvario kohezionu ulogu u ravni filmske naracije i istovremeno doneo sve glumačke valere u korespodenciji sa glavnim glumcem, orgazmički spajajući filmsku radnju srpskog naučno-fantastičnog filma „Ederlezi Rising“ i novo-estetiku digitalne glume, koja neminovno postaje dominanta savremenog filma.
Nagrada se sastoji od holografskog 3D lika Anabel Kurije Paoloci, koji će digitalnim putem biti uručen dobitnici nagrade. U prilogu ove odluke: lik po kome će biti digitalizovana nagrada, prema radu svetski poznatog vajara Benjamina Viktora.
Klub „Lira“ smatra da se uvodjenjem ove nagrade filmsko-glumački festival u Nišu okreće budućnosti filmskog i glumačkog izraza, izražavajući nadu da će nagrada „Anabel Kurije Paoloci“ postati sastavni deo festivalskih nagrada. Niš – grad budućnosti na taj način bi, putem svog jedinstvenog filmskog festivala, postao i predvodnica novih, digitalnih oblika filmske glumačke estetike i prakse.
Žiri za nagradu „Anabel Kurije Paoloci“ je ove godine radio u sastavu: Zoran Pešić Sigma, urednik časopisa „Gradina“ i „Festivalskih novina“ 53. Filmskih susreta u Nišu, Stevan Bošnjak, urednik-emeritus časopisa „Unus Mundus“ i Goran Stanković, teoretičar i kritičar digitalne kulture.
Klub prijatelja naučne fantastike „Lira“ je osnovan 1981. godine u Nišu, drugi je po trajanju u odnosu na slična udurženja, a tokom decenija postojanja ostvario je brojna kulture projekte i književno-umetničke performase, o kojima se zainteresovani mogu obavestiti na sajtu www.fizizam.blogspot.com i u monografiji „Fizička knjiga“, „Zograf“, Niš, ISBN 987-86-7578-190-5
U Nišu, 24.08.2018."
izvor: znak sagite
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?PHPSESSID=tqgarq2fa9ibc06pjv5avfko16&topic=7214.msg708228#msg708228
-
Хвала на тој информацији, цењени др Гул.
Е сад.
(1) данас у “Данасу” па на стр. 23 имате чланак, из ЦПН – Центра за популаризацију науке, потписује Драгана Славковић, наслов “Викторијанска наука”,
илустровано, из неког разлога, уметничком сликом Пабла Пикаса о борби коња и бика на кориди, из 1934. године, овом сликом:
https://www.pablopicasso.org/bullfight.jsp (https://www.pablopicasso.org/bullfight.jsp)
али, заиста није јасно, шта ће та слика ту! нема никакве везе са викторијанском науком;
а на почетку чланка, понавља се тврдња, која се понекад може чути, да је године 1900. лорд Келвин рекао, јавно, на научном скупу, да више ништа није преостало да се открије, у физици, и да ће само бити могућа све прецизнија и прецизнија мерења; ауторица текста чак додаје, врло сликовито, да су “остали викторијански научници у дворани потврдно климали главом”,
али, у његовој биографији на Википедији
https://en.wikipedia.org/wiki/William_Thomson,_1st_Baron_Kelvin (https://en.wikipedia.org/wiki/William_Thomson,_1st_Baron_Kelvin)
налазимо супротну тврдњу, наиме, да се то Келвину неосновано приписује, и да заправо не постоји никакав доказ да је он то икада игде рекао.
Осим тога, године 1900. још није било почело Викторијанско доба.
А није ни много вероватно да би се он баш толико „провалио“ са изјавом тако колосално погрешном.
(2) У “Политици” је данас, у културном додатку, на стр. 10 тог додатка, изашао приказ романа: Младен Милосављевић, Кал југа (2018), потписује Димитрије Јаничић; у чланку се признаје да се аутор “бави српском фолклорном фантастиком”, и да се у роману “срећу савремено и онострано, вампири и студенти” итд, па, то су дакле јасни сигнали да је то роман фантазије, није у жанру СФ. Добро је, и за похвалу је, што је та информација (о жанровској припадности дела) тако отворено дата; тиме се избегавају многе конфузије. Хвала! (чланкописцу). Додајмо, на самом крају чланка се наводи да је овај роман “својим потписима на крају књиге препоручило њих деветоро” (хм, можда је требало написати “њих деветорица”, јер, сви су мушкарци) и то, Горан Скробоња, Дејан Огњановић, Ото Олтвањи, Павле Зелић, итд.
(3) Такође у “Политици”, у истом уметнутом додатку али на стр. 8, рубрика “Идуће недеље у Београду”, лепо је најављен програм Лазе К, за понедељак 10. септембар, др Биљана Андоновска, и Мића.
(4) “Политикин забавник” бр. 3474, петак 07.09.2018, нема СФ причу, али има на стр. 58-59 причу, немачки писац Арно Шмит, “Шта се ту може”, шаљива фантазија о читању: главни јунак, а и особе у његовој околини, читају књиге, часописе итд, и то читање утиче веома сугестивно на њих, тако да се онда догађају разна чудна понашања. Дакле ово није СФ, али јесте фантастика – ово је урбани фантази. О читаоцима и књигама. Из књиге Истините лажи. Наслов који нас, хм, подсећа на онај филм, True Lies.
стр. 8-11, куд оде Капитал? да ли ће Карл Маркс да пропадне ако роботи замене раднике, па не буде више радничке класе?
стр. 12-13, чланак о старим сатовима, и како су уопште ручни часовници ушли у употребу, и како су коришћени на фронту у Првом светском рату, потписује, гле, наш Александар Гаталица (ваљда је то он?)
стр. 14-15, десет необичних и изненађујућих начина како су започињане револуције.
стр. 22-23, легенда о седам спавача из Ефеса. Ово нас подсећа на фантазијску (не СФ) причу Вашингтон Ирвинга о Рип Ван Винклу, и на целу тему времеплова.
стр. 67, претпоследња, сентенције о новцу; две-три су добре.
-
Осим тога, године 1900. још није било почело Викторијанско доба.
dragi ABN,
zar vi niste predavali istoriju engleske i čak neki kao udžbenik o tome pisali?
kako to mislite da 1900. godine "JOŠ није било почело Викторијанско доба"?
ne da je počelo, odavno, nego je već tada bilo na zalasku.
"In the history of the United Kingdom, the Victorian era was the period of Queen Victoria's reign, from 20 June 1837 until her death on 22 January 1901."
https://en.wikipedia.org/wiki/Victorian_era
-
Možda je pomešao sa edvardijanskim dobom? :)
-
Ух да, пардон, мислио сам на 1800. годину. Моја грешка. Хвала на исправци.
-
Izveštaj Vlade Todorovića sa promocije:
Prvi termin koje je Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” imalo u Domu omladine u novoj sezoni održan je u Klubu, pošto se Tribinska sala renovira. Doduše, uobičajeni pristup je bio zatvoren – zbog održavanja koncerta grupe Leprous u Amerikani, ali to ipak nije sprečilo dvadesetak zainteresovanih da pronađu pristup samoj sali kako bi prisustvovali promociji 494. Emitora, koji je doneo do sada nepoznati naučnofantastični roman (za decu) “Šetnja kroz budućnost” iz 1924. godine.
Promocija Setnje kroz buducnost
(https://sfpisb.files.wordpress.com/2018/09/promocija-setnje-kroz-buducnost_thumb.jpg?w=550&h=354&zoom=2)
O delu su govorili (na slici s desna na levo) Miodrag Milovanović, dr Tijana Tropin, dr Biljana Andonovska, Žarko Milićević.
Posle uvodne reči Žarka Milićevića – gde je napomenuto da je roman izlazio u nastavcima u listu “Budućnost”, prvom komunističko-proleterskom književnom časopisu za decu u Jugoslaviji, o samom delu je više govorila dr Biljana Andonovska, sa Instituta za književnost i umetnost.
“Otkriće ovog dela je plod slučajnosti. Ja se, u osnovi, ne bavim dečjom književnošću, niti SF-om, ali kada sam došla do ovog časopisa i u njemu na taj roman u nastavcima, sa Tijanom sam ustanovila da on ima pionirsku vrednost. Radnja u njemu je smeštena 100 godina u budućnost – dakle, može se reći, u našu sadašnjost, u 2024. godinu. Bavi se futurističkom projekcijom škole, a bilo bi interesantno videti kako bi ovo delo bilo tumačeno u vremenu socijalizma, nego sada kada vreme više nalikuje onome u kojem je polazna tačka dešavanja ‘Šetnje kroz budućnost'”, kaže Andonovska.
Dr Tijana Tropin je postavila pitanje da li bi se mogla povući paralela sa drugim književnostima – pre svega sovjetskom, ali i odmah rekla da u vreme objavljivanja ovog dela pisci u SSSR-u nisu morali da se bave ovakvom temom, zbog samog ostvarenja socijalističkog društva. U svakom slučaju “Šetnja kroz budućnost” je redak primer utopijske književnosti kod nas.
Bilo je reči i o “autoru” ovog dela. Smatra se da je to bio sam izdavač “Budućnosti” Dragutin Vladisavljević, koji se potpisivao kao Mala Zora – pošto se “ona” pojavljivala u svim fazama časopisa. No, za sada nema dodatnih dokaza za tu tvrdnju. Časopis je imao tiraž od 5000 primeraka, što je bio prilično dobar tirža za to vreme, pošto se prodavao (cena 1 dinar), jer su časopisi koji su besplatno deljeni po školama imali šestostruko veći tiraž.
-
Хвала на тој информацији, цењени Мићо.
Е сад.
Забелешке АБН-а о српској дужој причи Мале Зоре „Шетња кроз будућност“, 1924
Са овог састанка ЛК, слике, боље него што је АБН успео да направи, окачио је, и то две, у свом извештају, Невидљиви, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/09/10/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-emitor-494-etnja-kroz-buducnost-1924/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/09/10/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-emitor-494-etnja-kroz-buducnost-1924/)
Настојимо да овде, сада, не понављамо оно речено у предговору који је, у Емитору 494 (који се ето прекјуче појавио), на стр. 3-12, већ дала др Биљана Андоновска;
нити оно што је у својој репортажи већ рекао Невидљиви (можете прочитати, на том линку горе; а уосталом Мића је то окачио и овде),
него да ове АБН белешке буду само комплементарне: настојимо казати само оно што др Андоновска у том предговору (уводу) није казала, и што Невидљиви није казао, и да најсажетије критикујемо или похвалимо оно што мислимо да треба.
Дакле:
прво и основно! српска прича „Шетња кроз будућност“ која је излазила у наставцима 1924-1925 године ЈЕСТЕ НАУЧНА ФАНТАСТИКА, то је сасвим несумњиво, то је апсолутно тако. Има СФ новуме: стр. 15, препуна технолошких новума, савршено довољно да се ова прича квалификује као научна фантастика! Аутомобил са даљинским електронским надзором, тако да се (ако неко лоше вози) може из саобраћајне централе преузети управљање; електронски надзор над децом, путем радио-везе, итд. А на стр. 18 једна особа употребљава мобилни телефон!
Нигде нема дедице чаробњака, са магичним штапићем, нема летећих змајева, вила, итд; није фантази. Није ни хорор. Јесте СФ. Дефинитивно.
Друго, исто тако основно! није роман. Нема дужину романа. На састанку клуба, АБН је покушао да израчуна, али је превидео неке полупразне странице, и илустрације. У Емитору је „Шетња кроз будућност“ на стр. 13-48, то је 36 страница,
али, стр. 23 и 30 и 34 су отприлике око половине празне, стр. 19 и 26 су две трећине празне, а стр. 45 скоро сасвим празна, а уз то, понека има илустрацију, реално треба рачунати да су укупно око 4 празне,
дакле ипак је то око 32 странице баш правог текста, са отприлике неких 3224 знакова-са-размацима (Characters-With-Spaces) на страници, то изађе на око 103.000 знакова-са-размацима,
а то није ни половина од дужине коју би морало имати да би било роман (240.000). Ако смо тачно рачунали, није чак ни новела (која би морала имати 105.000) него је новелета.
То што је анонимни комунистички писац своје дело декларисао као „роман“, не треба много да нас интересује, то или је његова илузија и сујета, или оно што се на енглеском данас зове „хајп“ (hype), претерано и неумерено пропагандисање и хваљење.
Молимо zakk-a да нам јави колика је стварно дужина текста, исказана у компјутеру.
Теоретичари књижевности вољни су да се изјасне да роман мора бити дуже прозно дело, али јако избегавају да кажу колико је то „дуже“ јер о томе ни Платон ни Аристотел нису ништа рекли, немамо неку опште-прихваћену догму о томе, па ови сад у модерним временима настоје да избегну то питање. Ипак, Иво Тартаља у својој Теорији књижевности (Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2003) на стр. 204 „условно“ помиње „стотинак страница“, а професорка Тања Поповић (са Филолошког у Београду) у свом Речнику књижевних термина (Београд, “Логос арт”, 2007), на стр. 623 јасно каже: „стотину и више страна“. Док рецимо хрватски теоретичар Владимир Бити у једној својој књизи (Pojmovnik suvremene književne i kulturne teorije, Zagreb, Matica hrvatska, godina 2000) на преко седам пуних, збијених страница текста (стр. 478-486), успева да (колико смо стигли видети…) само на једном месту (стр. 482) каже да неки други теоретичари (не он) помињу роман као “дугу фикционалну приповијест“ и „дугу вјеродостојну приповијест“ али не прецизира ту дужину.
Треће, битно! ово истраживање др Биљане Андоновске и др Тијане Тропин јесте једно право, успешно научно истраживање, њихово откриће је аутентично, то је свакако значајан успех за наше СФ студије. Њихов научни рад о „Шетњи кроз будућност“ ћемо прочитати, кад буде изашао, веома пажљиво… и можда тада написати један приказ, о том раду. Али то не значи да треба ову приповетку проглашавати за роман, нити је нешто много хвалити, јер, поприлично је наивна.
Сад, ситније АБН-ове примедбе и коментари.
У самој последњој реченици свог предговора, др Андоновска узгредно даје напомену о нашој „све више дистопијској стварности“ што баш и није тачно – мада има на свету јако много проблема, ипак човечанство сада живи (али, не сви појединци, нити сви народи) боље него икада раније. Ми се налазимо, управо сад, у златном добу човечанства. Има много тога што јесте дистопијско, у нашој стварности, свакако. Али тога нема „све више“.
На крају предговора у Емитору (стр. 12) Андоновска даје литературу, и то, наравно, мешовито латиницом и ћирилицом (мора тако бити, јер су и дела нека штампана ћирилицом, нека латиницом, а нека на енглеском, итд) али зато би требало, и препоручљиво је у литератури (у научним радовима, оно на крају), да све буде сређено према азбучном реду ЈЕДНОГ писма, само једног – дакле, или према српској ћириличној азбуци, или према српској латиничној. Али при томе се мора знати где дође, на пример, неки аутор са презименом Weber, или неки са презименом Quarry – видите, не постоји у српској азбуци, ни ћириличној, нити у латиничној, слово W па где га онда денути? после ког слова? а тек слово Q , где, у азбучни ред ћирилице, убацити њега? Па, из разлога научне солидности, ово мора бити решено, а не импровизовано од случаја до случаја како се ко снађе.
Ако је цео научни рад штампан ћирилицом, онда у литератури треба овако: та презимена прво транскрибована тј. написана онако како се на српском изговарају; па онда година; па онда библиографски податак у оригиналу, на енглеском (или већ на неком другом језику):
Вебер1998: James Weber, About the Literary…..
Квори 2004: Edwin Quarry, Criticism of …
тако исто и кад имена нису нимало проблематична са становишта наше азбуке:
Бенфорд 2008: Gregory Benford, …
Брин 2001: David Brin, …
Идемо даље са примедбама.
Главна јунакиња зове се Зора (или Зорица, стр. 33) али за већину ликова не сазнајемо име, него су то само „мали другови“, велики другови, мале другарице, велике другарице; мада, на стр. 24 се појављује једна Слободанка.
на стр. 25-6, деца у години 2024. гледају филм, документарац, како је бедно било у селима почетком двадесетог века, и колико бедне школе су биле, деца страшно сиромашна, итд.
То како је замишљена комунистичка школа будућности, веома је наивно, и не би добро функционисало, интенција је добронамерна али настава не би тако успевала,
али, личи на ону енглеску књигу о слободној деци Самерхила; то је био тај чувени, контроверзни експеримент 1920-тих.
https://en.wikipedia.org/wiki/Summerhill_(book) (https://en.wikipedia.org/wiki/Summerhill_(book))
Прича је усмерена оштро против религијске представе о рају, где пролетери треба као да доспевају након што на Земљи умру од глади и беде, стр. 36, дакле религијске идеје се помињу али само у духу оног марксистичког да је религија опијум за народ, и да је црквено учење напросто део поробљивачке, перфидне завере богатих и моћних капиталиста и буржуја, против сиромашног, експлоатисаног народа.
Ипак у том царству радничке слободе постоје редари и власт, и надзор за који се употребљавају „мали аероплани“, стр. 41
Епилог: на крају се мала Зора буди из лепог сна о будућности, и налази се опет у свом времену, где се радницима забрањује да иду као поворка за Први мај кроз центар града, него их власт тера да иду изван града, по прашњавим џомбастим друмовима (гле, па видели смо то и у Београду крајем двадесетог века: био је покушај да се опозицији забрани окупљање код Коња, него: само на Ушћу).
На крају ове доста наивне приповетке, српска девојчица Зора се (сад будна) нада да ће једног дана доћи доба радничке слободе и материјално доброг живота. – Али морамо се сетити, морамо имати на уму, да кад је радницима добро, и имућни су, па могу да оду у самопослугу и купе све што им треба, и имају у стану пристојно купатило (можда чак и са бидеом) и нормалну кухињу и телевизоре и компјутере и интернет, онда неко критикује да је то „потрошачко друштво“!
-
Обим текста је 16605 речи тј 89267 карактера са размацима, ћирилицом; ако неком треба текстуални документ слободно нек тражи.
Као што смо на представљању и рекли - 1) обим није једини критеријум 2) други су критеријуми за дечју књижевност
Ево и цео пдф Емитора 494
https://drive.google.com/open?id=1_GBewPResmzSJnMxdFlZKT8k10qCvtMD
-
Ma jok. To sam i ja mislio.
1926. godine je Gernsbek skovao pojam "scientifiction", koji praktično niko nije koristio, osim njega.
1929. godine je u uvodniku časopisa Wonder Stories prvi put upotrebio termin "science fiction".
Međutim i taj pojam "science fiction" su neko vreme koristili uglavnom ljudi koji su bili povezani sa Gernsbekom na ovaj ili onaj način - čitaoci njegovih izdanja, fanovi koje je on organizovao u klub ili slično.
SF Enciklopedija (online) kaže ovako:
Within a few years of the creation of the term "science fiction" a subculture had evolved composed of writers, magazine editors (and, later, book editors), reviewers and fans; stories and novels written within this subculture shared certain assumptions, linguistic and thematic codes which were embedded in the growing literature, and a sense of isolation from the external "mundane" world for which those codes remained cryptic. This whole living matrix, not just the fictional texts that had initially occasioned it, came to be called "science fiction"
Ovo "within a few years", ako se pogleda korišćenje ovog termina u američkim novinama dostupnim on-line, meni liči da je vrlo malo sveta pre neke 1934. godine koristilo ovaj termin. I tada je to bio prilično uzak krug ljudi, povezan sa nekih par časopisa.
Mislim da se tu generalno uzima Kempbel kao oficijelni roditelj ne samo termina nego i primarnog korpusa, dakle, bukvalno samog modernog žanra. Kempbelov uticaj se smatra za ključan kad je u pitanju unutrašnje žanrovsko razgraničenje između naučne fantastike i ‘kvazi-naučne fantazije’, kako je to lepo Ghoul tu negde skoro sročio.
Dakle, da, negde sredina 30tih, a možda i kasnije – Kempbel sa originalnom ekipom od Asimova, Hajnlajna, Sterdžena i Klarka, kao glavnih zamajaca u gradnji profila žanra.
-
Tako je, Lidija. Potpuno si u pravu. Kempbel je tu bio ključna figura.
Ali imajte u vidu da je Kempbel došao na mesto urednika časopisa Astounding Stories 1937. godine, a tek od 1938. časopis nosi naziv Astounding Science Fiction.
Tom zamajcu je trebalo više godina da se zaista zavrti i uvede "science fiction" u širu upotrebu u popularnoj kulturi.
Probajte da nađete termin "science fiction" na nekom traileru za filmove u četrdesetim, pa čak i pedesetim godinama!
U novinama se stidljivo provlači termin "science fiction film" tek krajem 40-tih, ali na trailerima ih i dalje nema...
Uzmite bilo koji od SF klasika iz 50-tih i videćete da ih nisu nudili publici kao "science fiction"...
Meni je to vrlo zanimljivo.
-
Sećam se jednom neke male analize bibliografija te originalne grupe oko Kempbela - znači uz pomenutu četvorku tu je bio i Pol Anderson i Niven i Kordvajner Smit i još nekolicina okupljenih oko ‘buduće istorije’ fenomena – kako se isprva forsirao format kratke priče, što je sasvim normalno u magazinskog paradigmi žanra, jelte, i kako je taj pristup zapravo i definisao termin sajens fikšn, pa je tako i ostalo, maltene kao generički pojam. Kao kod nas, recimo, 'roto-romani' postaje generički pojam za palp, ili šund.
Ima tu zapravo više sličnosti nego što se na prvi pogled čini…
-
Probajte da nađete termin "science fiction" na nekom traileru za filmove u četrdesetim, pa čak i pedesetim godinama!
U novinama se stidljivo provlači termin "science fiction film" tek krajem 40-tih, ali na trailerima ih i dalje nema..
pa dobro, to je često tako.
i gotski romani, u vreme kad su izlazili, mnogo češće su bili najavljivani i prikazivani kao ROMANCES sa ponekim epitetom od kojih je GOTHIC bio samo jedan od ređe korišćenih.
horor filmovi iz 1930-ih češće su bili nazivani THRILLER ili CHILLER nego HORROR.
o književnosti da i ne govorim, gde je termin horor relativno skorašnji, a dotad su žanrovi, podžanrovi, alter. nazivi, sinonimi, eufemizmi, i slobodne fraze za opis onoga što se danas naziva horor (mada ni to nije 100% ustaljena fraza, neki i dan-danas preferiraju GOTHIC itsl) bili ustaljeni...
-
Da. Slažem se. Ali ja to nisam znao.
Često nešto uzimamo zdravo za gotovo, a da dublje ne sagledavamo pojavu.
To mi je zanimljivo.
-
Da. Slažem se. Ali ja to nisam znao.
Često nešto uzimamo zdravo za gotovo, a da dublje ne sagledavamo pojavu.
To mi je zanimljivo.
Pa dobro sad, pretpostavljam da je lako očigledno da se žanrovi ne mogu prepoznati (a otud ni imenovati) odmah po nastanku, nego tek kad korpus dosegne neki nivo kritične mase neophodne za preciznije sagledavanje žanrovskih parametara. Drrugim rečima, imenovanje žanra ovisi o prepoznavanju relevantnih žanrovskih parametara, a postojanje tih podrazumeva određenu količinu dela koja te parametre prezentuju. To je logičan sled događaja u ovom kontekstu, pa mi nije jasno kako si smatrao da bi bilo iole drugačije...
Moglo bi se čak reći da termin postaje relevantan tek sa akademskim definicijama, dakle tamo 50tih, kad su krenule prve esejističke sumarizacije samih žanrovskih autora, a tek onda i književnih proučavaoca. I ne bi bilo tačno reći da je i tada postojao konsenzus oko termina SF u užem smislu, nego tek u širem, jer svi ozbiljniji radovi o proučavanju korpusa uglavnom su insistirali da se uže definisanje odvija na preciznijoj i adekvatnijoj terminologiji, pa su svi glatko razlikovali fururizam od prvog kontakta, recimo, ili distopije od post-kataklizme, ili tehnotrilere od spejs-opera ili alternativne istorije od svega ostalog... termin SF je tu prihvaćen više kao ujedinjavanje književnih pravaca koji se zasnivaju na realističkim ekstrapolacijama, dakle spekulativna fikcija bez primesa natprirodnog ili nestvarnog. Niti jedan ozbiljniji rad koji sam čitala čak i iz onog perioda (dakle, sredina 20tog veka) nije insistirao da isti parametri važe za sve te gore navedene pravce jednako, niti je insistirao da se tu radi o isključivo monolitnom žanru. Ako ćemo pravo, do zabune i jeste došlo tek kad su se ne-žanrovski akademici latili klasifikacija, jer iz njihove nepopulističke perspektive sigurno je lakše ignorisati glavninu korpusa, i umesto toga izvlačiti zaključke samo na delima veće (ili očiglednije) književne vrednosti, ali taj pristup ne podrazumeva nužno bolje sagledavanje ili veću preciznost, naprotiv.
-
Дакле:
прво и основно! српска прича „Шетња кроз будућност“ која је излазила у наставцима 1924-1925 године ЈЕСТЕ НАУЧНА ФАНТАСТИКА, то је сасвим несумњиво, то је апсолутно тако. Има СФ новуме: стр. 15, препуна технолошких новума, савршено довољно да се ова прича квалификује као научна фантастика! Аутомобил са даљинским електронским надзором, тако да се (ако неко лоше вози) може из саобраћајне централе преузети управљање; електронски надзор над децом, путем радио-везе, итд. А на стр. 18 једна особа употребљава мобилни телефон!
Нигде нема дедице чаробњака, са магичним штапићем, нема летећих змајева, вила, итд; није фантази. Није ни хорор. Јесте СФ. Дефинитивно.
Dobro sad, priznajem da nisam pročitala delo, ali sami ste pomenuli da opisuje san protagonistkinje... pa kako onda može da bude naučna fantastika? Niko, ali zaista niko ko se iole zbiljno bavi proučavanjem SFa ne bi ni u snu mogao da oniričku fantastiku zameni sa SFom... :)
-
Libe, nisam ni ja još pročitala, al' se nešto sad pitam: da li možemo neko delo da smatramo oniričkom fantastikom ako je skoro celo tretirano kao nešto drugo, i tek se na kraju otkrije da je u pitanju bio san?
-
Pa zar nije pravilo da se to otkriva tek na kraju, maltene u funkciji pančlajna? I da do tada nema nikakvih narativnih naznaka da je u pitanju san?
-
Uh... Imaš li neki link za definiciju oniričke fantastike? Ili definiciju? Kad čujem "onirička fantastika" meni će pre da padne na pamet nešto kao Alisa u Zemlji čuda, pa sad vidim da je vrlo moguće da mislimo na potpuno različite stvari (i da meni potpuno pogrešne stvari padaju na pamet ;D ).
-
heh :) savetujem ti da me proveriš u malko savremenijim udžbenicima, ali u, khm, moje vreme, onirička fantastika je podrazumevala književni postupak kojim se snovi prezentuju kao stvarnost, u smislu da su i protagonisti i čitaoc jednako ubeđeni da su zbivanja koja doživljavaju-čitaju zapravo stvarnost, sve do samog kraja dok se neko već ne probudi. :P ;D
-
Iskopala sam samo nešto od Damjanova, ali to se odnosi na devetnaesti vek u našoj književnosti, i tu se radi o proročkim snovima (neko sanja, nema fantastičnih elementa u snovima sem ako je nešto simbolički, pa se probudi, pa se to ovako ili onako obistini).
Inače, padaju mi na pamet filmovi sa postupkom koji opisuješ, i ako ne govorimo o Džejkobovoj lestvici košmara ili o filmovima pravljenim za mlađahnu populaciju, kraj gde se neko budi i sve je to samo sanjao/bio udrogiran/štagod je izazivao poprilično kolutanje očima. ;D
Imaš li neki primer oniričke fantastike (u književnosti, ne filmovima za kolutanje očima)? :)
-
Pravo da ti kažem, nemam primere, to naprosto nije moj cup of tea, što bi se reklo, pa to i ne čitam. Ali Džejkobova lestvica košmara jeste dobar primer - ako zanemarimo sekvence u kojim se ta realnost ipak dovodi u sumnju - čudovišni rep kod onog tipa u podzemnoj, ili odsečeni delovi ljudske anatomije u onoj bolnici i tako to - ako već pričamo o samom pripovedačkom postupku.
-
Shvatam.
No, onda ni Jedna ugašena zvezda ne bi bila naučna fantastika?
-
pa nije, po definiciji modernog SFa. To važi za bilo koje delo iz proto perioda, uostalom; naravno da se tu mogu da prepoznaju (i priznaju) izvesne tendencije koje su izrodile osnove današnjeg žanra, ali to ne može nadoknaditi kvalitativne nedostatke koje sva proto dela neumitno imaju.
Ali ako mene pitaš, greška je već u samom našem insistiranju da se evolutivne faze jednako vrednuju, kao da je to uopšte izvodljivo. To je kao kad bi sad vrednovali neandertalce estetskim merilima današnjeg čoveka... potpuno neumesno, po meni.
-
Цењена Либеат, тај сан мале Зоре о будућности човечанства је изразито у складу са научним погледом на свет, и научним начином размишљања, а садржи и јасне технолошке новуме. Може са дакле опростити то, што је визија будућности дошла путем сна.
(1) У викенд-броју “Данаса”, на задњој страници, постављено је (четворици грађана, међу њима су и нама у жанру СФ познати Павле Зелић, и, Слободан В. Ивков) питање “Како је појављивање домаћег издања стрипа Загор утицало на популарну културу у Југославији?” Они су дали неке позитивне одговоре, похвално су се изјаснили о том стрипу.
АБН никада не би могао да одговори на то питање, нити је икад прочитао иједну епизоду тога, јер никада није схватио шта је то загорело, па се протагониста зове Загор; загорео ручак на шпорету, или шта? Шта је он, кувар неки – па маше каменом секиром (?), кад му ручак загори? Или му је то ипак више као неки камени чекић, којим он “опере судове” (а и прозоре…) кад се наљути због пропалог ручка? АБН овај ребус никада није решио.
(2) У “Политици” у суботу 15. септ. опет коректно дат програм Лазе К за понедељак: говори Мића, аутор књиге, итд.
(3) Изгледа да сад имамо (али, не свако?) канал “Pink Sci-Fi – Fantasy” или тако некако? На њему је недавно приказан значајан, добар филм Ја, робот?
(4) “Политикин забавник” бр. 3475, петак 14.09.2018, нема СФ причу, али има на стр. 54-56 домаћу причу, српску, у жанру фантазије (не СФ): Горан Скробоња, “Леонардова кутија”. У причи, српски модерни издавач стрипова о Загору добија натприродну посету… из Загоровог универзума. Да, ту је и његова камена секира!
А пошто је Загор и на насловној страни овог броја ПЗАБ, можемо констатовати да је ова, Скробоњина прича – у неком смислу насловна. Али, на стр. 44-47 је и обиман чланак о Загору и његовом цртачу, где се наводи (антрфиле, на стр. 46) да ће најновија књига тог стрипа бити у продаји ускоро, на Сајму књига у Београду, итд; гле, на стр. 29-41, стрип о Загору; све то некако лепо уклопљено.
На стр. 4-6, чланак “Сенка Николе Пашића”, потписује Немања Баћковић, о томе како су Србију (наводно) ужасно упропастиле неке мане наших политичара и других наших водећих људи – огромно корупционаштво, нереално сагледавање историјске стварности, и једноставно грдна глупост и промашеност.
стр. 8-11, о две свемирске сонде, сада актуелне јер треба да узму узорке материјала са два астероида и донесу их на Земљу, а то су “Озирис Рекс” и “Хајабуса 2”. Потписује Срђан Николић.
стр. 21, да ли кретање морске воде (која има и неке електричне особине) ствара неко, макар и врло слабо магнетно поље
(5) У данашњој “Политици“ на стр. негде око двадесете, рубрика „Култура“, имате чланак, потписује С. Ћирић, са насловом „Снолика фантастика“, тема је једна изложба слика у Ваљеву, слике су од двојице уметника, који „израстају из истог корена Медиале“; један од њих је значајан за нас у СФ, а то је Тикало, наиме, Милан Ђоковић Тикало. (Ту је и фотографија направљена вероватно јуче, где он седи и свира усну хармонику.)
Негде око 1986. године, у „Политикином забавнику“ многе СФ приче биле су илустроване Тикаловим фантазмагоричним, надреалистичким цртежима, рекли бисмо и скицама, у разним сеновито расплинутим тоновима сиве боје; чест мотив био је човек-птица, који има главу и кљун као врана рецимо, а људско око. Било је то у жанру фантазије, не СФ. Утисак је био, да је ПЗАБ добио прегршт Тикалових студија и скица, и објављивао их редом, иако то нису биле буквално илустрације за ма коју конкретну причу. Ми смо били (претпостављам) захвални за те илустрације, јер се ту примећивало да су настале руком правог уметника; на неки начин то је доприносило утиску о литерарној респектабилности наших и страних СФ прича у ПЗАБ.
У чланку, у другом ступцу помиње се појам, именица у множини, “космогиније”, али то је вероватно грешка, не постоји та реч, требало је написати “космогоније” (то су разни митови и легенде о постанку света).
А у трећем ступцу помиње се нешто интересантно о пролазности уметничке славе; наиме, каже се, отприлике, да је боље да иза једног уметника остане активна галерија, “живо место где се окупљају сви који воле уметност”, него легат, “који би вероватно после десетак година остао закључан”.
Хм. Ако је легат заправо стан, пун прашњавих папира и књига преминулог интелектуалца, уметника итд, па онда годинама нико не долази јер никог не интересује, онда, ту се стварно губи део сврхе и смисла постојања легата (осим за архивско-музејске сврхе), али, гледано очима СФ, очигледно је да постоји једна додатна могућност, а то је интернет, који никада не спава, па ако је духовно наслеђе нечије укрцано на нет, и доступно, онда ће свако, и са Јужног пола, и из било које земље – горе од Аљаске, до Аустралије – увек моћи да приступи. То онда има потенцијал да “довијек живи”?
-
Цењена Либеат, тај сан мале Зоре о будућности човечанства је изразито у складу са научним погледом на свет, и научним начином размишљања, а садржи и јасне технолошке новуме. Може са дакле опростити то, што је визија будућности дошла путем сна.
Cenjeni dr. ABN, nije do mene da ikome išta opraštam, ja samo pokušavam da se snađem u tom cunamiju meandriranja kojim vi obasipate (Vi, Mića a bogami i gospođa Tropin) neke žanrovske aksiome, koje niko sem vas nekolicine ne dovodi u pitanje... :-[
da Vam osvežim pamćenje:
Било је на овом форуму и баш на овом топику недавно врло добрих дискусија, Либеат и Мићиних, о дефинисању жанра. (Дакле тема се одмакла од Небуле 2017. Off-topic?)
СФ је, парадоксално, велика узданица и снага књижевног реализма, данас. Наравно да је СФ реалистичка књижевност о стварима које још нису откривене или се још нису догодиле, али би, у складу са научним погледом на свет, можда могле бити откривене, или се догодити, једног дана; и о другим световима, другим животима, не овом овде и сад. СФ је когнитивни жанр, а основни његов мото би могао бити: желим да знам. I want to know. Или на италијанском, као што је 1976. године рекао у једној песми, тада популарни Адриано Ћелентано: vorrei sapere.
И наравно да је Либеат у праву да се унутар имагинативног универзума СФ књижевног дела, мора безусловно и буквално, доследно прихватити да је стварно, истинито, то што се приказује. Онај ко то не разуме, тај не разуме суштину СФ.
Ta Vaša izjava se može naći ovde: http://fantastika.in.rs/index.php/topic,115.0.html
... a kako ste od nje došli do ove današnje, ja zaista ne znam. :)
PS obratite pažnju na poslednju rečenicu Vašeg gore navedenog citata...
-
Цењена Либеат, наравно да је лоше то, што је свет будућности уведен као сан протагонисткиње; то је јак елемент наивности, и фантазијског (не СФ) жанра. То вуче „Шетњу кроз будућност“ снажно у правцу фантази жанра. Али не мора бити пресудно. У овом случају убедљиво преовлађују елементи СФ.
Узгред, јасно је да аутор није то озбиљно мислио, него је тај “сан” само литерарна конвенција. Само да би се могла презентирати визија будућности.
За Једну угашену звезду барем ја сматрам јесте СФ, али да се у тај статус провукла једва… за трунчицу… за само мало.
Е сад. Данас у Београду. Три вести о томе имамо, све три из данашње “Политике”.
(1) Једна је (знате) да вечерас говори Мића; али то је ево изашло данас у “Политици” на самом крају оне странице “Синоћ у Београду” па доле где је рубрика “Предлог за вечерашњи излазак”. Наслов вести гласи: “Српска научна фантастика”. Потписује А.К.
(2) На истој страници, наслов вести је “Колонизација галаксија”, наиме, биће предавање (али, у Студентском културном центру – СКЦ-у, у малој сали) исто у 19 ч, “Живот у екстремима”, у оквиру циклуса о колонизацији галаксија, предавач је др Лука Михајловић. То, чини нам се, као да је о оним издржљивим бактеријама – екстремофилима, итд.
(3) Али прва кратка вест на тој страници је нешто стварно изузетно, што доводи СФ у везу са социологијом и психологијом. Наиме, у Дому омладине, у исто време кад ће почети да говори Мића, почиње и “циклус терапеутског гледања филмова уз кокице … приказивањем епизоде ‘Пикирање’ из серије Црно огледало”. После пројекције је разговор о филму. На трибини учествују психоаналитичарка Жанет Принчевац де Вилаблака, и социолог Маја Николић.
Ово је (сад смо погледали…) било, заиста, пре два дана најављено у оном “Идуће недеље у Београду” али као пети наставак тог циклуса, и, без имена предавача.
-
Цењени ,
(1) било је Мићино предавање, врло успело, иако је одржано опет у оној црној сали, која се зове „клуб“, а не у трибинској (где су настављени неки вероватно грађевински радови). Сала (знатно већа, и са више места, од трибинске!) је била баш пуна, око 50 људи, али Мића је говорио врло гласно и јасно, тако да се све одлично чуло. И, помоћу лаптопа и видео-бима пројектовао је ваљда тридесетак слика са скеновима или фотографијама тог материјала (тих старих СФ прича итд) о коме је говорио. Одлично, врло квалитетно предавање. Од оних који често долазе у клуб, били су ту Милош Петрик, Зоран М. Стефановић Расткомен, и само још понеко – релативно мали број. Остали су ваљда слушали Мићу раније, кад је била презентација његове књиге Српска научна фантастика, па сад нису дошли.
АБН је на крају изразио уверење да је хитно, и битно, да Мића објави друго издање, много обимније, али и боље, дефинитивније сређено.
Мићин истраживачки рад, кад би био академски организован, заслуживао би, вероватно, докторску титулу, јер је тако обиман, стручан и успешан. Али не треба заборавити да је велику организациону подршку том раду давао, од почетка (дакле, веома значајно асистирао) и Бобан Кнежевић.
(2) Свратили смо после Мићиног предавања и у суседну, много већу салу (то је пре пола века била дансинг-дворана, дакле за плес... а сад се зове Американа), где је била пројекција СФ филма а онда разговор на теме из области социологије и психологије. Затекли смо и тамо знатан број људи, преко педесет, углавном младих. У задњем делу сале заиста су биле кокице, у осредње високим шареним папирним чашама, и могао је да их узме ко год је хтео, али, хмм, дало би се претпоставити да је понеко и ожеднео од тога, али, нисмо приметили чаше воде.
У тренутку кад смо погледали, око 20.30 ч, пројекција Црног огледала била је већ давно завршена, а у току је био разговор, који је предводила једна енергична млада водитељица. Неко у публици, један млади човек, држао је микрофон (то је онај преносиви микрофон који се лако додаје тамо-амо по сали), и говорио је. Разговарали су отприлике о питању, да ли се људи данас друже, и како, или остаје свако за себе, усамљен са интернетом.
(3) Данас у “Данасу” на стр. 11-12, то је у уметнутом прилогу “Бетон”, па у рубрици “Цемент” али пагинација континуирана а не засебна, имате приказ, наслов је “Бедеми жанра”, потписује Саша Ћирић, а тема је колекција прича: Ото Олтвањи, Приче мистерије и магије (издавач “Лагуна”, 2017). Ћирић каже да су то приче “београдског новелисте суботичког порекла”. У погледу жанра, из Ћирићевог приказа нама је савршено јасно да те приче нису СФ, то је за АБН-а главна, битна, довољна информација.
Али ипак поменућемо ово: Ћирић тврди (стр. 12) да наслов Отове књиге није тачан јер у причама заправо нема мистерије него се појављује “загонетка или загонетно” (?), а “магије нема ни од корова”, а затим Ћирић, појмовно нејасно, магловито каже (стр. 13) да неке од Отових прича представљају “необичну комбинацију fantasy, хорор и других жанрова чисте фантастике, са приповедањем историјске и реалистичке прозе“ али да је највећа замерка „останак у границама жанра“.
-
Цењена Либеат, наравно да је лоше то, што је свет будућности уведен као сан протагонисткиње; то је јак елемент наивности, и фантазијског (не СФ) жанра. То вуче „Шетњу кроз будућност“ снажно у правцу фантази жанра. Али не мора бити пресудно. У овом случају убедљиво преовлађују елементи СФ.
Узгред, јасно је да аутор није то озбиљно мислио, него је тај “сан” само литерарна конвенција. Само да би се могла презентирати визија будућности.
Ima li uopšte svrhe da potenciram kako takva vrst subjektivnih (i krajnje odokativnih) procena o "provlačenju" istinski degradira akademske napore per se? I neuk čovek ume svašta da "provuče" kroz koješta, pa ako je to sad normativ, onda čemu se uopšte baviti iakvim razgraničenjima? Vi sa otvorenim prezirom odbijate da čitate neke primerke savremenog stvaralaštva čisto na temelju naslova koji vam "zvuči" fantazijski čak i kad to proza ni najmanje nije, dok ovde nemate ni najmanje problema da provlačite oniričku fantastiku kao SF??
-
Основни, апсолутно неизоставни елемент научне фантастике јесте новум, који мора бити научнофантастичан, што значи да без СФ новума не може постојати СФ дело; новум је смисао постојања, и разлог постојања (франц. raison d’être) научне фантастике; а смисао новума је, да погледамо у могућу стварност, даље од хоризоната засад достигнутог или познатог;
али,
постоје сиве зоне, гранични случајеви кад није лако одредити који елементи преовладавају (да ли елементи СФ жанра, или неког другог жанра). Ову ситуацију можемо упоредити са познатим појмовима „дан“ и „ноћ“: наиме, у току 24 часа, у неким јутарњим и вечерњим интервалима не можемо лако да одредимо да ли је у природним отвореним пејзажима око нас тог тренутка дан, или је ноћ, а ипак је свима јасно да и дан, и ноћ, несумњиво постоје.
Узгред, питање је да ли је „Шетња кроз будућност“ ониричка проза.
-
Da ne meandrirate dalje, nema nikakvog novuma ako je u pitanju bio samo san. To svako normalan zna a i sami ste to izjavili više no jednom, no očigledno nema svrhe prizivati vam u sećanje jučerašnje izjave, pa bolje da se toga i okanemo. Vama svima tamo je SF očigledno postao nekakav ekvivalent za zlatnu viljušku, pa onda dobro, očekujem da ga u najmanju ruku uskoro iskopate i u Vinči.
-
Цењена Либеат,
у оном старом Институтовом Речнику књижевних термина (Београд, “Нолит”, 1985) уопште нема одреднице “ониричка проза”; а двадесетак година касније, проф. Тања Поповић (са сарадницима) у свом Речнику књижевних термина (Београд, “Логос арт”, 2007) има одредницу “ониризам” (на стр. 491), где каже да се то односи на мотив сна (у књижевности, или сликарству) или на поступак “којим се снови у делу представљају као да су стварни”.
Али у „Шетњи кроз будућност“ очигледно није намера, не за озбиљно, да поверујемо да је девојчица Зора имала тако детаљан и реалистичан пророчки сан о политички, педагошки и технички реформисаном школству у Србији кроз сто година, него је то само литерарна конвенција да би се приказала замишљена будућност, која је у складу са научним погледом на свет.
Садржина Зориног сна није ониричка уопште, него је то један рационалан (али, лош) пројекат у духу “слободне деце Самерхила”.
Е сад.
(1) У „Данасу“ је у четвртак 20. септембра 2018, на стр. 14, изашао чланак са насловом „Зомби као универзални симбол“, у коме се тврди да у Младеновцу почиње снимање једног краткометражног филма, и то „хорор комедије“ која ће се звати Малишан.
(2) Заборависмо, у ПЗАБ 14. септембра (али, он више није на киосцима) биле су, на стр. 67, сентенције о науци, неке и од славних научника; три-четири су биле добре.
(3) У данашњем (петак, 21. септембар 2018) “Данасу“, на стр. 29, из ЦПН – Центра за промоцију науке, чланак о квадратном корену из два, а то вам је (речено језиком математике) један ирационалан број, у животној пракси отприлике 1,41 али не баш тачно него мало, малчице већи... ех, али, математички прецизно гледано, то је број који се никада неће моћи израчунати до краја, него би вечно могао да се израчунава са све већим и већим бројем децимала. Вечно. Већ је израчунато до десет хиљада милијарди децимала... Ово нас подсећа на један други број који је такође израчунат до неког о-громмм-ног броја децимала, без икакве наде да се тај посао икада оконча – број „пи“, на енглеском „пај“, графички симбол за њега изгледа отприлике као мало заталасано П . а то је, знате, 3,14 али не баш тачно, него мало, малчице више… али то малчице, се протеже у бескрај, бескрај…
(4) … а на “Данасовој” стр. 21, па сасвим на дну, имате данас једну сентенцију о моралу, од Исака Асимова (1920-1992); наводно је рекао, “Не дозволите да вас ваш морал спречи да учините добру ствар”.
(5) Такође у тим истим новинама, “Данасу”, данас, на задњој страници (а то је стр. 32), Басара закорачује опет у неки простор између политике и СФ, па каже, да је неким Србима “промакло да је после Треће, информатичке револуције, геополитика замењена хронополитиком и да је у току колонизација времена.
Следствено, такозване ‘велике силе’ више не теже да загосподаре простором, него временом, што је само наоко научнофантастично, а у ствари је ( … ) врло прагматично”; па, због тог незнања, каже Басара, Срби своје време “бесплатно дају темпоралном империјализму”. Страшна грешка, аргументише Басара, јер онај ко влада временом, завладаће и свим осталим…
Ех да је Филип К. Дик ово прочитао, онда кад је био у најбољој снази, имали бисмо данас један ултра-добар роман о…
-
Цењена Либеат,
у оном старом Институтовом Речнику књижевних термина (Београд, “Нолит”, 1985) уопште нема одреднице “ониричка проза”; а двадесетак година касније, проф. Тања Поповић (са сарадницима) у свом Речнику књижевних термина (Београд, “Логос арт”, 2007) има одредницу “ониризам” (на стр. 491), где каже да се то односи на мотив сна (у књижевности, или сликарству) или на поступак “којим се снови у делу представљају као да су стварни”.
Али у „Шетњи кроз будућност“ очигледно није намера, не за озбиљно, да поверујемо да је девојчица Зора имала тако детаљан и реалистичан пророчки сан о политички, педагошки и технички реформисаном школству у Србији кроз сто година, него је то само литерарна конвенција да би се приказала замишљена будућност, која је у складу са научним погледом на свет.
Садржина Зориног сна није ониричка уопште, него је то један рационалан (али, лош) пројекат у духу “слободне деце Самерхила”.
Cenjeni ABN, meni je istinski žao što sam slab sagovornik u situacijama u kojima moram da se raspravljam sa postavkama koje smatram za apsurdne, a jedna od njih je i ova u koju smo upali nas dvoje ovde: Vi vrlo dobro znate na šta se dezignacija oniričke fantastike ovde odnosi - ovde nema nikakvog pogodbenog sveta, ovde se prezentuje samo san glavne protagonistkinje, koja je ujedno i dete, pa je otud i njen san prezentovan krajnje infantilno. A da je u pitanju literarna konvencija, pa, to se podrazumeva, jer kako bi mi inače doznali za san književnog protagoniste?
No, da se vratimo surovoj realnosti: kao prvo, u dečijoj književnosti se ne "pronalaze" žanrovi tipični za literaturu odraslih, to vam je naprosto datost, obaška što postmodernisti drugačije insistiraju. Kao drugo, ovde je u pitanju prvenstveno direktna ideološka propaganda, lukavo oblikovana kao literatura za decu, mada je u suštini literatura za široke, neobrazovane mase sirotog nam populusa, kojeg i najprostije književne konvencije i dandanas silno impresioniraju, to da bi mu se predmet društvene kritike teksta učinio prijemčivijim, tako "viđen" (sagledan) kao kroz oči njegove sopstvene dece. Kao što je i sama gospođa Andonovska precizirala u svom osvrtu - "imaginarno (re)kreiranje boljeg sveta, kako bi se bolje osetila i potreba da se ovaj postojeći podrvgne kritici i promeni". Što je, primarno, jelte, definicija utopije, a ne SFa, jer kako i vrapci već znaju, utopije nisu nužno SF, one mogu ravnopravno pripadati svim žanrovima, tu je presudno kvalitativno premeravanje pogodbenog sveta kojeg nam rečena utopija već nudi. Tako da - da, ovo jeste nekakva utopija. Ali ne SF, to iz razloga koji su nam oboma poznati. Utopija kao žanr prepoznatljivo postoji već najmanje 5 vekova, a datira se i u antiku, tako da ona ovde nije problem per se.
Ono što jeste glavni problem ovde nije uopšte žanrovske prirode, pa čak ni one književne: njegova priroda je čisto ideološka. Ovo tipičan primer korištenja radikalne književnosti u izvesnu post-festum još radikalniju upotrebu, koja sasvim efikasno vrši izvesnu filtraciju, da ne kažem polarizaciju svog čitalaštva. Jer kad se iole obrazovan čitalac suoči sa tvrdnjom da je ovo SF, njemu preostaju samo dve reakcije: ili će da prigrli tu tvrdnju, sav ushićen što je pronašao SF i u dečjoj utopiji - to nakon svog onog silnog revizionizma u nadrealizmu i folklornoj fantastici - ili će da mu se zdravo sloši što se još jedna jalova nebuloza koristi za jalovije doktorate.
Be that as it may, ovaj MO je drastično nalik bratovskom mu MOu iz 90tih, kad je podrška sličnoj premisli podrazumevala da čovek zdravo negira sve što je do tada mislio ili rekao, pa da bar Vas toga poštedim - ajde da batalimo ovu temu dok je vreme. Nek vam bude ovo "prvi SF ikada", jer otvoreno je pitanje da li ste ga posle toga i imali.
(ako zanemarimo Bobana i Ćureta, ali bože moj, prioriteti su nam nejasno kraljevsko-feudalno doba, a ne ono mundano post-drugosvetsko, jer mi smo esefični, jelda? Tražimo SF samo tamo gde smo stoposto sigurni da ga ne može biti.)
((PS. zaista mi je žao ako ovi moji retorti prenose ( a prenose je sigurno, iako se trudim da to izbegnem) indignaciju koju osećam za ovakve (zlo)upotrebe književnosti: to zaista nema nikakve veze sa Vama lično, niti sa Vašim stavovima, to je čisto rezultat mog prezira za ideloške makinacije SFa i književnosti uopšte. ))
-
Цењена Либеат, имате Ви ту нешто, у чему сте у праву, није Ваш став сасвим без основа… на пример, прича „Шетња кроз будућност“ јесте политички пропагандна, вероватно намењена више СКОЈ-евцима (СКОЈ, Савез комунистичке омладине Југославије) него деци; и гле, та политика ево и после више од 90 година може да подели и завади посматраче; итд. Е сад, не могу да не поменем, утопије не могу равноправно припадати свим жанровима, не могу припадати хорору, јер ако је нешто хорор, није утопија (идеално добра друштвена заједница). Осим тога, додао бих, итекако постоји СФ књижевност за децу, на пример, новела (али штампана као засебна књига; и, узгред речено, штампана латиницом): Душан Белча, Пријатељ са далеке звезде, Нови Сад, издавачи “Ћирпанов” и “Дневник”, 1982. То је једна баш добра дечја СФ приповетка.
И, не кажем да сам ја сто посто у праву; не.
„Шетња кроз будућност“ јесте једна комунистичка пропагандна употреба књижевности, у складу са оним стиховима у њиховој “Интернационали”:
нек старом свету нема трага,
и свакој беди биће крај.
Добра је идеја да ту причу оставимо у магацин, до даљњег; да се не нервирамо око ње. Таква је каква је, идемо даље.
-
Е сад, не могу да не поменем, утопије не могу равноправно припадати свим жанровима, не могу припадати хорору, јер ако је нешто хорор, није утопија (идеално добра друштвена заједница).
Samo par dodatnih objašnjenja:
Ovo je veoma, veoma delikatan domen na kom je zaista teško naći oslonac dovoljno čvrst da nas oboje izdrži: naime, sama definicija "idealno dobre društvene zajednice" je za mene krajnje maglovit koncept. Ne sumnjam da su nacisti imali vrlo preciznu ideju utopije za kojom su čeznuli, pa ipak, teško da je ta konkretno vizija mogla da bude deljena na ostatku planete. I danas to pravilo važi - izraelska utopija je arapska distopija, i tako dalje i tako bliže. Po meni, SF po pravilu stremi ka civilnim slobodama koje ja lično lako mogu da delim, no to ne znači da bi moja utopija nekom drugom ovde SF pokloniku prijala. Isto tako, najkvalitetniji deo SF žanra svakako deli levičarske tendencije, ali opet, ja iz sopstvenog iskustva znam da nije nužno imati levičarsku vladu da bi zemlja cvala po pitanju ličnih sloboda: verujem da nema poželjne savremene društvene tekovine koja nije našla svoje mesto u ustavu zemlje u kojoj živim (da, eto, u utorak je ustavni sud dekriminalizovao i privatnu upotrebu i gajenje kanabisa, kao deo neotuđive lične slobode, iako se vlada tome grčevito protivila :) ), a eto, kapitalistička je u glavnini profila, i parlamentarna je demokratija, sa neskrivenom averzijom za standardna levičarska stremljenja. I zato, recimo samo da bi nas dvoje morali veoma pažljivo da argumentujemo svoje mišljenje da li je neko konkretno delo koje zajedno čitamo zapravo utopija ili distopija, i svakako ne bi mogli da se po tom pitanju iole oslonimo samo na blarb na njenim koricama.
Осим тога, додао бих, итекако постоји СФ књижевност за децу, на пример, новела (али штампана као засебна књига; и, узгред речено, штампана латиницом): Душан Белча, Пријатељ са далеке звезде, Нови Сад, издавачи “Ћирпанов” и “Дневник”, 1982. То је једна баш добра дечја СФ приповетка.
ovo je također domen veoma nestabilnog terena, jer ja svakako nisam osoba koja na SF olako postavlja ikakve limitacije: smatram da SF može da provuče kamilu kroz iglene ušice, i to svakako ne kažem ovde samo u prenesenom značenju. A ni o dečjoj književnosti ne znam dovoljno da bilo šta ovde kategorički tvrdim, i eto, nisam čitala delo koje pominjete, pa zato samo par generalnih opaski po tom pitanju: ipak se ne slažem da se SF može pronaći u dečjoj književnosti, prosto zato jer ona ima svoje zakonitosti koje su nekompatibilne sa onima na koje se SF primarno oslanja. Naravno, sve se može na silu, pa i pisati SF za decu, ali onda će to biti jedan normativno veoma simplificiran, da ne kažem infantiliziran SF. Ja znam da velik broj ljudi iskreno smatraju da je moguće tako "obraditi" mnoge narative namenjene odraslima, ali ja ne delim taj stav, niti smatram da deca imaju koristi od infantiliziranog koncepta za odrasle. A druga velika zamerka koju imam je da takva nezdrava zajednica dvaju suštinski različitih normativa proizvodi štetu i za SF, jer da se ne zavaravamo, ovo nije prvi put da se književnost za decu najdirektnije suočava sa SFom, a iz prethodnog takvog suočavanja znam da se takvim hibridnim delima pristupalo ne kao iznimkama koje potvrđuju žanrovsko pravilo, nego kao iznimkama koje ga direktno kompromituju. Jer standardni odgovor na svaku žanrovsku kritiku takvih bio je po pravilu nekakav lakonski, "ah, ali ovde to ne važi, jer ovo je proza za decu...". I dandanas mislim da se tako u velikoj meri izgubio dotadašnji žanrovski konsenzus kad je SF u pitanju... mada naravno, nije izgubljen samo na dečijoj književnosti, tu je bio i problem nadrealizma, postmodernizma, i klasičnog, odnosno folklornog fentezija, tako da je sve to zajedno akumuliralo branu na kojoj je konsenzus presahnuo, da bi na kraju ostali samo oni koji se slažu po svim tim pitanjima.
-
Цењени ,
данас у уметнутом културном додатку „Политике“ па на стр. 9 тог додатка, чланак „Где су ванземаљци?“, потписује Марија Ђурић, коректно и стандардно о Фермијевом парадоксу, помиње књигу др Милана М. Ћирковића, која ће вероватно имати и српско издање. Овај чланак доноси нам једну нову, интересантну мисао др Ћирковића: ако је тачна теорија зоо-врта, дакле ако су ванземаљци (у нашој галаксији, ако постоје) заиста ставили забрану на све комуникације са нама, јер смо по њиховом мишљењу заостали, примитивни, ратоборни, опасни итд... па, ако се та забрана заиста тако строго поштује, и нико је, нико из целе галаксије, не крши, нимало... онда би то значило да је „то друштво врло строго контролисано, односно – тоталитарно“.
-
Цењени ,
(1) “Политикин забавник” бр. 3476, петак 21.09.2018, још само данас је на киосцима; на стр. 54-56, о хорор филму Носферату, удовица Брем Стокера је, због сличности са Дракулом, тужила и захтевала да се и негатив, и све копије тог филма униште, као плагијат или недозвољена, незаконита адаптација. Суд је тако и пресудио, и то је извршено, али је неколико копија ипак преживело, а филм је задржао своје место као значајно дело у историји филмске уметности. Чланак потписује Сања Лазић.
(2) Јуче у “Данасу” на задњој страници (стр. 24), писац и музичар Игор Маројевић изјаснио се да сада гледа три предратна филма режисера Фриц Ланга о доктору Мабузеу, мистериозном злочинцу. То су хорор-фантази филмови са јаким елементима СФ. Пре много, много година, АБН је, као дете, видео један тај црно-бели филм, ваљда у биоскопу; зли др Мабузе је гађао људе некаквим експлозивним “иглама” али било је конфузно и неуверљиво.
(3) … исто јуче на тој истој страници Басара је свом тексту дао наслов “Време (полу)смрти” што асоцира на време полу-распадања радиоактивних изотопа тј. елемената. Али асоцира и на наслов код Добрице Ћосића, Време смрти.
(4) Данас у “Данасу” на стр. 22, чланак из науке, зашто се лишће многих врста дрвећа ујесен “потруди” да постане не само жуто, него и црвенкасто, што не проистиче директно из нестанка хлорофила него захтева посебне, додатне биохемијске процесе. Потписује Иван Умељић.
(5) … и исто данас у “Данасу” али на стр. 22 обиман чланак са сликом на којој се види Слободан В. Ивков како председава на Међународном салону стрипа у Београду у СКЦ.
-
Цењени ,
(1) Имамо ли програм “Лазе” за понедељак, и за октобар цео? Јуче у “Политици” није изашао.
(2) “Политикин забавник” бр. 3477, петак 28.09.2018,
на насловној страни је цртеж астронаута који се, у стилу планинара, пење (уз помоћ дебелог конопца) уз неку планину, вероватно на некој другој планети. Ту је и настпис “Чаша марсовске воде”.
стр. 8-10, чланак (насловни, јер о њему је насловна страна), “Чаша марсовске воде”, о открићу воде на Марсу.
стр. 11-14, о чему су тајно разговарали Нилс Бор и Хајзенберг 1941. године (да ли направити атомску бомбу)
стр. 20, да ли је могуће да трудна жена затрудни (у Забавнику се тврди да је то могуће, а на интернету налазимо тврдњу да вероватно није могуће али да је ипак забележено, сад у модерним временима, десетак сумњивих можда-случајева тога:
https://en.wikipedia.org/wiki/Superfetation (https://en.wikipedia.org/wiki/Superfetation) ).
(3) Јуче (субота 29. септ.) у “Политикином” културном прилогу, па на његовој стр. 9, чланак, на отприлике четвртини укупног простора те странице, Никола Пилиповић, наслов “Насељавање других планета је бесмислица”, први поднаслов “Заборавимо мале зелене, ако негде постоје остаће на својој планети, као што ћемо и ми остати на Земљи”, други поднаслов гласи “Преиспитивања”. Аутор прилично конфузно и неубедљиво, али барем врло сажето, заступа неколико теза, међу којима је главна да ће у свакој заиста напредној цивилизацији, на власти бити неминовно компјутери и роботи, а ниједну вештачку интелигенцију неће интересовати никакав контакт са људима, јер “нема слободу мисли која је само органском бићу иманентна те не може ни да мисли ван каузалитета”.
-
имамо програм (http://fantastika.in.rs/index.php/topic,179.msg3151.html#msg3151)
-
Хвала на програму! Цењени zakk, молим информацију, ко је у ЛК нови надлежни за прављење програма?
Е сад:
(1) данас у “Блицу” на стр. 23 у рубрици “Фантастикологија” Слободан В. Ивков даје поприлично добар и конкретан, чињенично постављен, приказ, како он сам каже, “алманаха? часописа? годишњака?” Књижевна фантастика 5, који је изашао почетком јуна ове године. Ивков, у само мало расположивог простора, погађа многе истине. А у првом пасусу стиже да нагађа колико има кандидата из Србије за Нобелову награду за књижевност, за годину 2019; има “најмање 4”, каже он.
Ех, па, то је цифра, 4, не види се да ли су “четворица” (све мушкарци) или има и жена.
Треба знати правилник, ко има право да кандидује, а онај ко кандидује самог себе, испао је самим тим, доживотно; по правилима Нобеловог комитета, строго је забрањено кандидовати себе.
А и тај Нобелов комитет има, сада, своје интерне организационе проблеме…
(2) У данашњем “Данасу” на стр. 21 је чланак “Нови стрип по Дејану Стојиљковићу”, потписује Ј.Т, жанровски то је фантази. Сценарио је написао исти аутор – наш Декса. Издавач System Comix у сарадњи са “Лагуном“. Стрип је ћирилицом, а гле на насловној страни има велика слова и где их по правопису не би требало да буде – “Дуге Ноћи и Црне Заставе” (sic). Ту је и слика, средњовековни хероји са мачевима, у златној светлости (иако је ноћ), изнад тврђаве.
-
pronađena je još jedna horor priča meri šeli, autorke čuvene po FRANKENŠTAJNU, gotskom horor romanu (sa proto-SF motivima):
http://wormwoodiana.blogspot.com/2018/10/a-ghost-story-newly-attributed-to-mary.html?
-
Хвала на програму! Цењени zakk, молим информацију, ко је у ЛК нови надлежни за прављење програма?
https://emitor.rs/2018/09/skupstina-2018/
-
Цењени др. Гул, наравно да је Франкенштајн први значајан прави
СФ роман,
а израстао је из традиције готског хорор романа.
Цењени zakk , хвала на информацији, и извештају, дакле Андреј Ћирић је нови мештар од програма!
Е сад,
(1) у “Данасу” је у четвртак 4. октобра 2018. на стр. 22 изашао чланак, потписао Ђорђе Петровић, о једној од најстаријих животиња на свету, која носи назив “дикинсониа”, а стара је око 550 милиона година. Нађени су баш добри фосили, итд. О томе имате на Википедији:
https://en.wikipedia.org/wiki/Dickinsonia (https://en.wikipedia.org/wiki/Dickinsonia)
(2) Ваш скромни извештач АБН родио се 1950. године. Те исте 1950. године, први пут је са Кејп Канаверала успешно испаљена у свемир, до висине од око 400 км, ракета, комбинација немачке (пореклом из Другог свестког рата, али, онда реконструисане у Америци) “Фау-2”, и америчке, много мање (која је послужила као други степен) “Бампер”, тако да се та целина звала V-2 Bumper WAC Corporal.
(3) У “Данасу” је у уторак 2. окт. 2018. године, на стр. 22, изашао чланак Центра за промоцију науке, потписује Ивана Николић, у коме се тврди да су неки научници закључили да су најстарије бајке настале пре око 7000 година. Ако је то тачно (а могло би бити тачно) онда је жанр фантазије стар седам хиљада година, много више него жанр СФ коме је, сад, тек двестагодишњица.
(4) А у среду 3. октобра, такође на “Данасовој” стр. 22, чланак исте ауторице, сада о теми да ли су у преисторији деца морала да раде, и да ли има доказа о томе (наводно има, неки алат врло мали…), али, промакла им је словна грешка, наслов им гласи:
Деца (пра)историје, заборављена јефтина радна снага
дакле пра- , а требало је: пре- .
По правопису, каже се прадеда, прабаба, али преисторија. Логично је: оно пре историје је преисторија.
(5) Данас (петак 05. октобар 2018) у “Данасу” на стр. 17, рубрика о култури, имате чланак, потписује Павле Симјановић, колумна са називом “24 лажи у секунди”, наслов чланка је “Чир друштва”, па, први стубац је о тридесетак година старом британском филму сатиричне фантазије, али са елементима СФ, Како напредовати у свету рекламе (How to Get Ahead in Advertizing, 1989) где један професионалац у свету рекламе добије чир на врату, који израсте у нову његову главу, а та нова, окрутна и лишена савести, склона да хладно и без кајања лаже, убрзо преузме власт над њим, али и постиже успехе у реклами. Други и трећи стубац овог чланка су више о политици, српској.
(6) А на стр. 25 истих новина, чланак “Раскош полена”, потписује Иван Умељић, о зрнима полена; многе врсте биљака, “више стотина хиљада врста”, производе то, и размножавају се тако, па ипак, ни две врсте немају тотално идентичан изглед полена, него код сваке врсте изгледа друкчије. Ту је и фотографија са шест зрнаца, од којих је једно, у средини,баш естетски интересантно, једна сферично-мрежаста мини-фантазија лепоте и врло комплексне симетрије.
(7) “Политикин забавник” бр. 3478, петак 05.10.2018,
стр. 2, у Риплијевом “Веровали или не”, наводи се, као чудо, податак да су неке лубенице изнутра жуте. Наводи се то са узвиком. Али, многи старији Београђани, као на пример АБН, и данас памте да су такве лубенице јели! Ваљда их има у Србији и сад? То би могао бити елемент за промоцију нашег туризма, да задивимо туристе…
стр. 20 и 21, о Аристарху са Самоса, који је, колико знамо, први рекао, око 200 година пре наше ере, да се Сунце не окреће око Земље,
и, други мали чланак: ако свемир није бесконачан, онда у шта се шири.
стр. 44-46, како је настала и како је снимана фантази ТВ серија Игре престола по делима Џорџа Р. Р. Мартина. Потписује Немања Баћковић. На насловној страни је велика фантази слика где лепотица јаше (без седла, без узди, без икакве опреме…) на огромном бодљикавом змају, преко тога су исписане две речи – Игра престола.
-
Цењени др. Гул, наравно да је Франкенштајн први значајан прави
СФ роман,
а израстао је из традиције готског хорор романа.
dragi ABN, ne bih ovo pretvarao u rat tipa "moj font je veći od tvoga"; možete tu tvrdnju umesto braon ofarbati u crveno i ispisati je slovima veličine još pet puta veće, to nju neće učiniti ništa istinitijom.
umesto toga, možete li mi reći koji je NOVUM prisutan u GOTSKOM HOROR romanu FRANKENŠTAJN i kakve veze ima sa naukom i tehnologijom?
-
Mislim da je postojanje novuma u tom romanu neosporno i očigledno: kreiranje humanoida iz nežive materije svakako nije pretpostavka koja je bila deo empirijskog sveta Meri Šeli (a bogami nije ni ovog našeg danas), tako da prisutnost novuma u ovom romanu uopšte ne bi trebalo dovoditi u pitanje.
A ako se procenjuje sam kvalitet novuma, to je također prilično očigledno: norma nalaže hegemoniju novuma, znači, da on bude toliko centralan i značajan narativu da ustanovljava i samu narativnu logiku, a i to je, po meni, ovde prilično očigledno: da nema Stvorenja i načina na koji je napravljen, ne bi bilo ni priče koju nam Šeli nudi.
A ako se dalje procenjuje žanrovska pripadnost novuma, e to jeste najdelikatiniji deo, i svakako da ne ispunjava sve parametre savremenog SFa, (za razliku od horora, naravno, koji i nema takve parametre, jer nema ni svoju savremenu varijantu), no proto-SF nije ni obavezan da iste ispuni, jer se generalno uzima u obzir kontekst nastanka. A to dalje znači da je za Meri Šeli ova pretpostavka svakako mogla biti rezultat ekstrapolacije ondašnjeg naučnog znanja, sporadičnog kakvo već jeste bilo za ljude na margini pedantnijeg naturalističkog obrazovanja, tako da samu pretpostavku ipak ne možemo dovoditi u pitanje iz današnje perspektive uslovljene savremenim žanrovskim kontekstom.
Tako da, jeste, ovo delo nudi primetne žanrovske tendencije koje smo eventualno prihvatili kao deo SF identiteta, i kao takvo se redovito uzima u obzir kad se govori o poetici SFa, dakle o tendenciji koja je eventualno iskristalisala unikatan savremeni SF pristup spekulativnoj fikciji.
Što, naravno, ne sprečava ovo proto-delo da bude i ravnopravan pra-roditelj (ili barem nekakav lateralni evolutivni predak, na nivou na kom su to sva ostala dela kvazi-naučne fantazije iz viktorijanskog doba) i žanra horora kao takvog, pošto se i horor parametri isto tako verno poštuju od strane ovog narativa.
-
draga lidija,
nekoliko je ovde stvari sporno.
pre svega, ti kazuješ jedno a ABN drugo.
ja uopšte ne sporim *tvoju* tvrdnju, da je F= proto-SF roman.
on to jeste. to nije sporno.
ja sporim *ABN-ovu* tvrdnju, „да је Франкенштајн први значајан прави СФ роман“.
takođe, sporim i tvrdnju da je oživljavanje krpenjače od leševa, u tom romanu, izvedeno na kvazi-naučan način.
od „nauke“ nam se u romanu pominju paracelzus, agripa i tako neki okultisti i alhemičari, i uzgred nešto-nešto-elektricitet.
u filmskim verzijama se to pretvorilo u steam-punk laboratorije, po uzoru na goticizovane TESLINE, sa strujama i varnicama koje vrcaju na sve strane i sa svetalcima koja trepere levo i desno.
u knjizi nema ništa od toga.
meri šeli, naprosto, nije našla za shodno da objasni taj vaš nazovi-novum, ne kaže KAKO je tačno doca oživeo stvora, a to što njegov metod možda ima NEKE veze sa elektricitetom (ne sporeći ulogu okultizma u spoju sa alhemijom i drugim ćiribu-ćiriba radnjama) čini to jednim VRLO klimavim „novumom“ za nešto što je, po ABN-u, „први значајан прави СФ роман“.
-
Da, jeste, u pravu si, ta tvrdnja je uvelike preterana, ako ne i sasvim netačna, i nije mi bila namera da je odbranim per se.
U principu sam odgovorila samo na tvoje pitanje oko novuma u ovom romanu.
E sad, ako govorimo o samoj žanrovskoj pripadnosti, tvoje zamerke donekle stoje, jer ovo jeste čista kvazi-naučna fantazija, isto kao recimo i Džekil-Hajd, ili Ostrvo doktora Moroa, no upravo zato ih niko ozbiljno ne svrstava u SF, iako se ponekad navode kao nekakvi preteče kad god se poteže pitanje pedigrea i žanrovske evolucije.
Kako bilo, povod je bio veoma dobar da ukažem na upravo ključne probleme koje imamo oko sagledavanja SFa: postojanje novuma NIJE garantija SF pripadnosti, i pogodbeni svetovi MOGU ravnopravno pripadati u mnoge druge žanrove osim SFa, i za prepoznavanje SFa je neophodno kvalitativo procenjivanje novuma, a ne samo štrpkanje (kvazi)esefičnih motiva.
-
pazi, "novumi" u DŽEKILU i MOROU su tvrdi kano klisurine, to je bre hard science, čista tehnologija iz udžbenika u poređenju sa ovim u FRANKU.
šta god da je dr džekil mućkao, smućkao je samo neke hemikalija, nije nad njima bajao uz pomoć agripe i paracelzusa, a isto tako i dr moro - kolko god taj njegov metod bio naučno neubedljiv, ipak ne sadrži ništa od alhemije i čikica sa smešnim šeširima i čarobnim štapićima, kakve imaš implicitne i explicitne kod meri šeli.
pa makar i struja vrcala iz čičinog čarobnog štapića, kod meri šeli, to je i dalje čista fantazija... u okviru jednog nesumnjivo horor romana...
-
I to je tačno, ali ipak, ne bi trebalo zaboraviti da je Šeli bila svega 20 kad je roman napisala, a i napisala ga je 60-70 godina pre no što su ova drga dva nastala... to je ogromna vremenska razlika, i ima zaista ogroman uticaj na opšte znanje kad su prirodnjačke nauke u pitanju.
-
jasno je i to, i nesporno, ali ne možemo sad neki roman proglasiti za PRVI PRAVI SF samo zato što je njegov autor ili autorka imao-la-lo 18-19 godina kad ga je začeo-la-lo.
mene zanima samo to što piše između korica, a ostali auto - bio - i ostali grafski podaci su mi samo fusnote i anegdote a ne činioci na kojima ću da gradim definicije i tumačenja.
'nauka' u tom romanu je duboko kompromitovana i sumnjiva, nedovoljno razlučena od okultizma, i kao takva, meni neprihvatljiva.
mislim, nalazim se u apsurdnoj poziciji da JA, 'hororista', branim 'vaš' SF od vas samih, tj od dr ABN-a i njegovog insistiranja da je taj gotski horor roman - „први прави СФ роман“... ::) ;D
-
znam, znam... nemaš pojma koliko sam toga svesna.
da ironija bude veća, ja ti tvrdim da recimo krajem 80tih stanje uopšte nije bilo takvo. Ali uopšte. Postojali su kojekakvi ekstremi, naravno, ali definitivno ne na razini ovog danas, ovod totalnog povratka u štajaznam, sredinu 19tog veka, kad je poimanje SFa u pitanju. Ti krajem 80tih jednostavno nisi mogao da nađeš čoveka koji ne zna da se SF ne može naći u oniričkom materijalu, pa kakav god da je, fantastički ili ne. To je jednostavno bila prosta stvar oko koje si mogao da navedeš 8 od 10 ljudi da se glatko slože, čak i kad ih teorija ni najmanje ne zanima, niti je čitaju.
ovo danas je fascinantno, zaista.
-
Nego, pošto se upravo bavim nečim konkretno vezanim za SF i ovaj problem, evo da podelim sa svima vama par citata koje sam izabrala da mi ilustruju tekst:
“… žanrovska pripadnost određuje se, naime, ne prema ishodu, već prema prirodi dejstva činioca “fantastičnog”. Primera radi, od Lukijana Samosaćanina do Žila Verna postojao je niz dela o putovanju na Mesec, koja su neki izučavaoci žanra olako proglasili za naučnu fantastiku, previdevši pri tom činjenicu da u ovom slučaju merilo utvrđivanja žanrovske pripadnosti nije sam čin prispeća na Mesec, (odnosno, ishod dejstva činioca “fantastičnog”), već način na koji je to ostvareno (odnosno, priroda dejstva činioca “fantastičnog”).”
Da, ovo je citat Zorana Živkovića, iz njegovih "Ogleda o naučnoj fantastici". Ogledi su štampani 1995te, ali sami tekstovi datiraju dvadeset godina ranije, kako to zam ZŽ kaže, dakle, datiraju u sredinu 70tih. A i zaključci u ZŽovim ogledima su više nekakva sistematizacija Suvinovih opažanja, koji pak datiraju u sredinu 60tih.
Eto, dakle, odakle potiče taj naš nivo opšteg žanrovskog znanja iz kraja 80tih. Bukvalno sam mogla da nasumično izaberem 10 ljudi u klubu i da imam 8 njih koji se slažu oko ovoga, da sam čin prispeća na Mesec nije SF, ako si tamo stigao u snu, ili u halucinaciji, ili ispaljen iz džinovskog topa ili katapulta ili šta ja znam kakve super-praćke. :)
A kao i sa svim SF normama, i ova poseduje visok stepen funkcionalnosti: zamenite u ovom citatu "putovanje na Mesec" sa "futurizmom" i dobićete potpuno isti rezultat - ako stigneš u tu budućnost u snu ili halucinaciji ili ispaljen iz ....
Danas naprosto ne postoji dvoje ljudi koji ovu normu mogu ne samo da shvate, nego i prihvate. Jednostavno ih nema.
-
"I između svetova koji se zamišljaju u sklopu fantastičke proze postoje, međutim, razlike – i upravo te posebnosti predstavljaju differentie specifice pojedinih “vrsta”, odnosno žanrova, unutar roda fantastike. Ne treba posebno dokazivati da se između, recimo, fantastike bajke, alegorijske fantastike, fantastike natprirodnog, oniričke fantastike i naučne fantastike – da nabrojimo samo neke vrste – nikako ne može staviti znak jednakosti:"
Dakle, iz istog izvora, vrlo lepa i lako primenjiva diferencijacija mnogih stvari o kojima danas izgleda niko nema pojma: da, cenjeni ZŽ je bio svestan oniričke fantastike, i njenog odnosa prema SFu, sve to decenijama pre no što je izvesna Tanja Popović objavila svoj "Rečnik"... :)
I kaže ZŽ "ne treba posebno dokazivati..." ma ajde?! Ne treba? Pa, "onda" zaista i nije trebalo, a danas izgleda da nema svrhe.
-
Не могу да верујем да је цењени колега рекао:
“umesto toga, možete li mi reći koji je NOVUM prisutan u GOTSKOM HOROR romanu FRANKENŠTAJN i kakve veze ima sa naukom i tehnologijom?”,
некако је невероватно да је то цењени др Гул за озбиљно рекао.
Цењена Либеат, молим библиографски податак, цитирате ЗЖ, Огледе... , молим наведите за ту књигу не само име аутора и наслов, него и град где је објављена, издавача, годину објављивања, и, нарочито битно, страницу са које је тај цитат. Ја мислим да знам, и да имам ту малу али корисну књигу, али, можда нема свако од оних који прате овај форум.
Него, ево да погледамо мало, зашто је Франкенштајн прави СФ роман. Одавно је ово окачено, неколико слика; ја се надам да ови стари линкови још увек раде.
(http://www.srpsko-dnf.com/CMS/gallery_photos/Frankenstajn-srpsko-izdanje-2004-impresum.GIF)
Ево, ово је следећи скен из тог издања:
(http://www.srpsko-dnf.com/CMS/gallery_photos/Frankenstajn-srpsko-izdanje-2004-str-39.GIF)
Па још један скен:
(http://www.srpsko-dnf.com/CMS/gallery_photos/Frankenstajn-srpsko-izdanje-2004-str-40.GIF)
А гле шта налазимо на овој страници:
(http://www.srpsko-dnf.com/CMS/gallery_photos/Frankenstajn-srpsko-izdanje-2004-str-41.GIF)
Ево и још једне странице:
(http://www.srpsko-dnf.com/CMS/gallery_photos/Frankenstajn-srpsko-izdanje-2004-str-42.GIF)
Ето, то би били аргументи.
Она је гвоздено упорно, бетонски упорно, инсистирала да је чудесни новум постигнут помоћу врхунске расположиве науке… НАУКЕ… е зато је она, Мери Годвин Вулстонкрафт Шели, мајка научне фантастике.
-
Živkovićevi "Ogledi o naučnoj fantastici - Poetika, Motivi, Film" su objavljeni 1995, u Beogradu, u biblioteci XX VEK, urednik je tu bio Ivan Čolović. Citati koje navodim mogu se naći na stranama 48 i 72 (ova ilustracija o putu na Mesec je na 48), no datum originalnog objavljivanja seže do 1976te, u izdanju Bigza. Te originale nemam ali Mića bi mogao da Vam pomogne po tom pitanju. Živkovićeve sistematizacije Suvina (i nekih žanrovskih proučavalaca) su nam svakako bile dragocene, jer smo ih nalazili više "user friendly", da tako kažem... :)
Što se Vaših skenova tiče: značaj Frankenštajna nije sporan, kad se osvrćemo na poreklo i poetiku SFa. No, kao i sa svim proto delima, njegov značaj nije toliko u hronološki direktnom pedigreu, koliko u ilustraciji jedne značajne faze za SF. Naime, nije sporno da sve to što ste podvukli u okačenim skenovima ima funkciju worldbuildinga, no to se ipak ne bi trebalo posmatrati van narativnog konteksta. A unutar tog konteksta, mislim da bi lako došli do zaključka da navedeni opisi Viktora imaju inkriminirajuću funkciju, da služe više Viktorovom prokazivanju, negoli svrsi u koju ste ih Vi podvukli... Drugim rečima, upravo ti delovi koje ste podvukli grade "argument" protiv Viktora, argument koji u celini romana stoji kao neka vrst tehnofobičnog upozorenja, koje je tako često prisutno u proto SFu. Budući da se ovde radi o amanetu gotika u ovakvim delima, nema sumnje da bi Ghoul mogao pobliže da objasni taj mehanizam per se, ali u kontekstu poetike SFa, rekla bih da je taj sentiment zapravo sušta žanrovska negacija SF stremljenja, te da je njena podrobnost svrhovita samo toliko koliko je autoru neophodno da iskaže svoj stav na moralnom nivou. Ili, da još više pojednostavim - ti podvučeni delovi služe primarno u svrhu karakterizacije, da nam objasne koliki je (i kakav) to Viktor zapravo bio zabludeli grešnik, koji se pačao u Božji posao.
Ne znam da li je uopšte potrebno potencirati koliko je ta perspektiva u suprotnosti sa SF svetonazorom, no vredi napomenuti da je ovaj roman značajan i upravo zbog toga: recimo da služi kao nekakav marker za podrobnije sagledavanje čega je sve to SF morao da se ratosilja, u toj specifičnoj fazi svog nastanka. A ti balasti - koji su direktno poticali od svetonazora u sestrinskim žanrovima sa kojima je SF odrastao u simbiozi, da tako kažem - su uvelike poslužili kao elektrode kojima je žanr postepeno eliminisao primese uticaja sestrinskih žanrova, da bi eventualno došao do svog sopstvenog i unikatnog pristupa kreiranju pogodbenog sveta.
Naravno, ne tvrdim da je to bio nekakav kratkoročni proces koji se završio upravo sredinom 19tog veka; pre će biti da je u pitanju konstantan proces koji i dandanas traje, a trajaće verovatno dok je i samog SFa. U pitnaju je konstantna evolucija kojom žanr stalno pribavlja nove mutacije, usvaja one koje služe napretku (viđenom iz žanrovske perspektive, naravno), a ratosilja se onih drugih. Jer SF ima zaista unikatan mehanizam za veoma suptilno razgraničavanje između puke tehnofobije i kritičkog sagledavanja tehnološkog napretka; recimo da otvoreno favorizuje upravo ovo potonje.
-
Хвала за податак о књизи. Да, ја је имам. Али, коју то илустрацију о путу на Месец помињете, ја је не видим.
Суштина питања, да ли је Франкенштајн СФ: не разумем баш. Да ли Ви то кажете да дело мора да буде оптимистично, дакле ведрог расположења, да има срећан крај (happy ending), и да хвали науку као позитивну друштвену појаву, да би било СФ?
-
Хвала за податак о књизи. Да, ја је имам. Али, коју то илустрацију о путу на Месец помињете, ја је не видим.
Ne, nema ilustracija, to je samo rezultat moje nepreciznosti u izražavanju, naime, referisala sam se na citat o letu na Mesec;
“… žanrovska pripadnost određuje se, naime, ne prema ishodu, već prema prirodi dejstva činioca “fantastičnog”. Primera radi, od Lukijana Samosaćanina do Žila Verna postojao je niz dela o putovanju na Mesec, koja su neki izučavaoci žanra olako proglasili za naučnu fantastiku, previdevši pri tom činjenicu da u ovom slučaju merilo utvrđivanja žanrovske pripadnosti nije sam čin prispeća na Mesec, (odnosno, ishod dejstva činioca “fantastičnog”), već način na koji je to ostvareno (odnosno, priroda dejstva činioca “fantastičnog”).”
Dakle, samo uzimanje leta na Mesec ovde ilustruje koliko je ova zakonitost zapravo versatilna, odnosno, koliko to ima aspekata i situacija u SFu gde ona može da posluži kao veoma stabilan parametar.
Naravno, prva na listi je ova direktna primena, da se na Mesec mora stići (žanrovski) realističnim putovanjem, pa ZŽ tu prepoznaje Vernovu rudimentarnu raketu, kao prvi pokušaj koji uslovno ispunjava taj uslov. No ima tu i jako puno drugih aspekata u kojima je ova norma korisna; recimo, posredno nam definiše i onu sitnu ali često veoma značajnu razliku između samog novuma i njegovog instrumenta. U ovom slučaju, ta zamišljena raketa svakako jeste nekakav novum per se (pošto u to doba nije postojala, niti su postojale njene glavne naznake koje bi Vernu ‘pomogle’ pri ekstrapolaciji), ali, u suštini, njena funkcija bi trebalo da bude samo na nivou instrumenta novuma, odnosno elementa koji će novum da omogući i uspostavi: dakle, raketa je samo instrument koji će da protagonistu odnese do Meseca, a sve ono što on tamo zatekne i doživi je zapravo novum.
Taj naoko sitan, ali suptilan i suštinski parameter, omogućio je SFu da se ne samo iskobelja iz svoje tinejdžerske palp-magazinske verzije koja je na Mesecu ‘nalazila’ zelenokože devojke u bikinijima, nego je omogućila i distinkciju od stripovske super-herojske ‘esefičnosti’, a kasnije i filmskog vizuelnog ‘triksteraja’, kojim su dominirali vizuelno atraktivni, ali suštinski ne-zdravorazumski pogodbeni svetovi. SF delo je moralo biti esefično od svog naslova pa do poslednje interpunkcije, i tu više nije bio dovoljan samo jedan singularni i suštinski nekonzekventni element kao što je sama raketa. Novum je žanrovska nadogradnja na svet kakvog empirijski znamo, pa je otud i razlog postojanja SF dela - dakle, cilj je ne samo da novum uspostavi u prvom poglavlju romana, nego se i podrobno ostvari kroz celo delo.
Naravno, Suvin se po tom pitanju silno uvijao, jer mu nije prijalo da kroz taj parametar izgubi neka književno vredna dela (metaforička u svojoj suštini i svrsi), no to nam je šta je; SF nema potrebnu da ugodi našem (često snobovskom) osećaju za kvalitetnu beletristiku, nego ugađa isključivo sebi i sopstvenim stremljenjima. Jedna od spoznaja koju sam stekla još u poznom detinjstvu je da SF, baš kao i svaki drugi pojedinačni žanr, nema za cilj vaskoliku dominaciju svih naših proznih prohteva, niti želju da nam bude samodovoljan u kulturnom pogledu, u smislu da teži zadovoljavanju svakog nam bogovetnog apetita. Otud, SF više stremi da udovolji ovaj jedan konkretan, a za ostale naše gladi ka vaskolikoj fantastici, pa, to su nam ostali žanrovi, njih tušta i tma. Raznovrsnost je tu imperativ, baš kao i pri svakoj drugoj konzumaciji. ;D
-
Суштина питања, да ли је Франкенштајн СФ: не разумем баш. Да ли Ви то кажете да дело мора да буде оптимистично, дакле ведрог расположења, да има срећан крај (happy ending), и да хвали науку као позитивну друштвену појаву, да би било СФ?
Pa, to i jeste problematični deo, naše insistiranje da se prema proto-SFu izjašnjavamo binarno, ili jeste, ili nije…
Po logici stvari nije, ali to svakako nije pitanje ikakve njegove faličnosti, jer naprosto nije mogao biti, baš kao što ni neandertalac nije mogao da bude astronaut. Ali, to svakako ne znači da neandretalca moramo vrednovati kao bilo kakav neuspeh; recimo samo da je on bio savršen za okolnosti u kojima je postojao, i da su te okolnosti njega oblikovale baš koliko su i ove savremene oblikovale nas.
A ako preciznije sagledavamo okolnosti SFa, onda svakako nije dovoljno obraćati pažnju samo na one čisto tehnološke aspekte, jer oni su deo ‘neravnomerno raspoređene stvarnosti’, kako je to Gibson lepo rekao. Otud, bitniji je tu svetonazor per se, a svetonazor Frankenštajna je prilično očigledan; Viktor je čovek koji je uznemirio izvesni poredak, poredak ‘višeg reda’, da tako kažemo, u kom čovek ima svoje precizno mesto, a ono svakako nije na apeksu života. To mesto je rezervisano za Kreatora, a otud i svetonazorna pravila ondašnjeg vremena (a bogami i današnjeg, u velikom procentu) insistiraju da se čovek nekim domenima ne sme baviti, čak i kad mu tehnologija to omogući. Taj svetonazor uvelike dominira ovim delom, pa se otud i Viktorova sudbina percipira kao ‘zaslužena’ - uostalom, i on sam je toga svestan u svojim poslednjim rečima.
E sad, daleko bilo da smatram kako je SF svetonazor optimističan per se, ali jeste suštinski protivan ovakvom konkretno pesimizmu: recimo rađe da je SF svetonazor prvenstveno kritički, u smislu u kom procenjuje da li nas naša visoka tehnologija čini boljima ili ne. U tom domenu, SF stremi da bude neopredeljen, u smislu da je kritički svestan kako apsolutno sve može da se zloupotrebi ako ima volje da se to uradi, pa se otud i bavi misaonim eksperimentima koji te upotrebe/zloupotrebe pogodbeno analiziraju. Ali razlika je u tome što SF svetonazorno prihvata tehnološki napredan ne samo kao neizbežan, nego kao suštinski deo Čoveka, kao tamen temeljac njegovog postojanja. Ovo što danas jesmo, i sve ono što ćemo sutra biti, rezultat je primarno našeg samo-stvaranja, pa se otud tako i vrednuje; sve zasluge su naše, a konzekventno tome, i sva krivica je naša. Takav stav uslovljava svetonazor u kom nema niti Kreatora niti kosmičke pravde, a Čovek jeste na apeksu svih privilegija i obaveza planete na kojoj živi.
Smatram da SF stremi ka političkoj i estetskoj platformi suočavanja sa stvarnošću koja je, u svojoj suštini, logička, materijalistička i svakako transhumanistička. A to jeste direktan amanet spoznavanja sveta upravo kroz nauku, u kontekstu von Neumannove opaske ‘dužnost je naučnika da otkrije sve što se otkriti može’… Što, naravno ne znači da je takav svetonazor amoralan, daleko bilo, nego samo znači da se povinuje moralu kojim dominiraju norme znatno drugačije od onih koje su dominirale svetonazorom Meri Šeli.
Pa otud smatram da SF delo ne mora da ima srećan kraj, nego je samo nužno da nudi bar nekakvo kritičko preispitavanje šta je tačno do nesrećnog kraja dovelo, i da li je to ipak moglo nekako da se izbegne.
-
Цењени ,
(1) Заборависмо, у “Политици” је 23. септембра 2018, на стр. 8, био чланак о фантази серији “Игра престола”, где се тврди да поједини ликови из те серије, чак педесетак ликова, на неки начин као да “одговарају” (по својим карактерним цртама, биографији, итд) појединим стварно постојећим данашњим државама Европе, па, као, Србији одговара (или доликује, наликује…) јунакиња по имену Ајра Старк (Arya Stark). И то све по неким позитивним, похвалним карактеристикама.
Хм. Да ли је то тачно или нетачно? О томе АБН нема баш ни најмање, никакво сазнање, али, ствар помало личи на рекламну форицу: да се ми (и тако и у другим земљама Европе) идентификујемо са једним ликом, и да се осетимо поласкани, па да се онда “примимо” на целу серију. У том случају је ирелевантно. А ионако то није СФ, али је Џорџ Р. Р. Мартин својевремено писао и СФ, па зато помињемо.
(2) У “Политици” је 2018 10 12 био на стр. 11 чланак у прилог брже роботизације наше привреде, са врло великим насловом “Роботи не одузимају радна места људима”. Потписује М. Авакумовић.
(3) а тог истог дана је у “Данасу” на стр. 22 био чланак “Зомби ген, заштитник слонова” о питању да ли слонови имају један ген који помаже организму да идентификује и уништи ћелије рака, дакле канцерогене ћелије. Потписала Ивана Николић.
(4) У “Данасу“ је у уторак 16. фебруар 2018. на стр. 19 био чланак да се опет покрећу трибине за популаризацију науке, у великој сали СКЦ-а у Београду, и да ће прва следећа таква трибина бити 18. новембра (то би била недеља?), у 19 ч, са темом: време као појава, са становишта модерне физике.
(5) “Политикин забавник” бр. 3479, петак 12.10.2018, он је још данас и сутра на киосцима,
стр. 13, слика робота
стр. 21, да ли је штетно зурење изблиза у унутрашњост маске за виртуелну реалност (јесте, наравно), и,
колико би астронауту требало времена да пешке обиђе један пун круг око Месеца, дуж Месечевог екватора (то је око 10.900 км, брзином око 5 км на сат, и, погрешно су израчунали). Али наравно било би ту, вероватно, несавладивих џомби и стрмина где не би могао да прође.
стр. 43, како је остатак совјетског Спутњика-1, лансираног 15. маја 1960, пао у амерички градић Манитовок (Manitowoc) у Висконсину, 6. септембра 1962, баш на једну улицу, и како се данас у том градићу чува и слави успомена на то.
стр. 62-63, геолошке плоче наше планете, и, да ли је Европа континент или потконтинент.
-
Цењени ,
(1) у данашњој “Политици” на задњој страници, у избору из разних ТВ програма, најављено је да ће вечерас на РТС2, у 23.30 ч, бити документарна емисија о великом СФ писцу Артур Чарлс Кларку. То је део серије емисија, чији аутор је Ридли Скот, “Визионари научне фантастике”.
(2) “Политикин забавник” бр. 3480, петак 19.10.2018, има на стр. 57-59 фантазијску, не СФ, причу, у маниру, рецимо, Франц Кафке; писац је Дејан Атанацковић (не знамо средње слово), аутор награђеног романа Лузитанија; наслов приче је “Разлика у годинама”, прича је о неком универзитету где једном професору године много брже пролазе, и он рецимо за пет година постане петнаест година старији, ускоро помало и сед, итд, а све је административно у реду, и декан зна за то; прича на крају има јак, паметан, мајсторски изведен панч-лајн (punch-line) донекле у СФ стилу. Али тиме не постаје СФ, остаје надреалистичка литерарна не-буквална фантазија.
стр. 1, насловна, слика је у жанру фантазије, много људи, углавном мушкараца, а и једна жена (а сви са изгледом западних чиновника, бирократа; или пословних људи) који иду четвороношке, на коленима, поданички, а свако има на леђима прорез као за убацивање металног новца. Као “касица-прасица”, свако. Сем једног који је слободан и лети усправан, изнад њих. Али преко тога је натпис, верзалом, “фантастика: разлика у годинама”, што упућује на причу Атанацковића, која је дакле насловна.
стр. 4-6, Александар Гаталица, опет о Великом рату, наслов “Зло у три лица”, а то су Фриц Хабер, Распућин, и Апис. У поднаслову се тврди да су то “три највећа негативца” у контексту као да су то три најгора човека у целом Првом светском рату!
стр. 6-7, слика, са елементима СФ, спортиста сав укључен у разне допинге и жице, стоји у котлу хемикалија
стр. 17, вајарка Гвен Марфи (Gwen Murphy) и њене уметничке творевине: ципеле претворене у фантазијска људска лица, има о томе на
http://www.virtualshoemuseum.com/gwen-murphy (http://www.virtualshoemuseum.com/gwen-murphy)
стр. 20, шта би било кад би се Земља удвостручила
стр. 22-24, о филму Романа Поланског Розмарина беба (Rosemary’s Baby, 1968), да ли је то најбољи хорор икада, да ли је донео баксуз учесницима и згради, итд. Потписује Сања Лазић.
стр. 62, кратак чланак, астрономија, Олберсов парадокс, зашто је у васиони небо мрачно, црно, кад би требало да буде свуда понека звезда
стр. 63, алтернативна историја, шта би било да се Монголи нису зауставили пред Бечом него да су продужили, и освојили можда целу Европу.
-
додајемо јучерашњим вестима још ову једну, данашњу:
у листу “Данас” имате, данас (али то је викенд-број, продаваће се на киосцима и сутра), у уметнутом прилогу “Недеља” па на стр. XIII, у рубрици “Књига“,
чланак, наднаслов је „Научна фантастика“, а наслов је „Два у један“, потписује наш велики СФ активиста Драгољуб – Дража Игрошанац, то је приказ књиге Пророчанство Корота, аутор је Горан Скробоња. То је колекција, збирка, сачињена од две приповетке, које се зову „Точак“ и (њен наставак) „Пророчанство Корота“.
Чланак брани две основне тезе; наслућујемо, али нисмо сигурни, да су обе погрешне, нетачне. Требало би прочитати то па тек тада бити апсолутно сигуран...
Једна теза је, да је друга од те две приповетке „кратки роман“, али, да би роман била, морала би имати барем 240.000 карактера-са-размацима (Characters-With-Spaces). Нисмо уопште сигурни да има толико; ако има мање, онда није роман.
Друга теза је, да је ова збирка истовремено и СФ, и фантази. Наиме у првој причи, протагониста буде кажњен тако што ће његова свест, путем компјутера, бити одведена у свет фантазије, илузије, маште, чаробњака, итд. Али, ако фантазија преовладава, и чини заправо главнину и суштину збирке, онда је тај СФ увод небитан. Ако је тако, онда је то књига у фантазијском жанру (и то, претпостављамо, епска фантастика, мачеви и врачеви) а није СФ.
-
Цењени ,
у данашњој “Политици” па на стр. 9, Сандра Гуцијан потписује обиман чланак, са две слике, макс позитиван и промотиван, о јучерашњој трибини за популаризацију науке, у великој дворани СКЦ у Београду, са темом из физике: шта је време, итд. Трибина је имала атрактиван наслов са СФ призвуком, “Ко су господари времена”. Сала је била пуна. Следећа трибина била би средином новембра.
(2) у истом листу, на стр. ваљда 16, препоруке за излазак вечерас у Београду, па, ту је веома лепо приказан програм “Лазе К” за вечерас.
(3) А на задњој страни, где су сугестије о ТВ програмима, помињу да је вечерас у 23.50 ч, на каналу РТС1, копродукциона енглеско-француска ТВ серија “Тунел” о мистеријама тунела испод Ламанша.
(4) У данашњем “Данасу”, на стр. 11, опширан чланак, наслов је “Вештачка интелигенција из античке Грчке”, ауторица чланка је Ејдриен Мејор (Adrienne Mayor), рођена 1946. Она развија тезу да је Пандора, из античких митова, била роботкиња, јер, није се од мајке родила него су је богови направили; па нас то упућује на помисао да је имала вештачку интелигенцију; па се одатле прелази на тезу да је данас, у стварности, вештачка интелигенција веома опасна за нас (e тај део чланка је на путањи истине).
-
Цењени ,
извињавамо се што неколико дана нисмо окачињали ове вести. Пардон! биле су такве околности.
Идемо.
(1) У „Политици“ је у среду 24. октобра 2018, негде отприлике на можда петнаестој страни (нема пагинације), дат чланак о једној трибини, одржаној дан раније на београдском Сајму књига. Потписан је само један чланак изнад тога, али можда је новинар исти – М. Вулићевић. Говорили су књижевни критичари Јасмина Врбавац, Весна Тријић, Ненад Шапоња, и, уредница културног додатка „Политике“ Марија Ђорђевић, и Драган Јовићевић из НИН-а, и Радоман Кањевац са Радио Београда 2, и друге истакнуте личности из те области. Рекли су, да су данас у Србији многи критичари изложени јаким притисцима неких издавача и аутора, да само хвале и хвале сваку књигу, и да се ником не замерају. Неки критичари чак одбијају да напишу било какав приказ књиге коју би морали оштро да критикују; дакле опет појава незамерања. А неке тобожње полемике су исконструисане само ради рекламе...
Има ли тога у СФ критици, шта мислите…
(2) Исто у „Политици“ али у четвртак 25. октобра 2018, на последњој страни, у “ТВ излогу”, најава, са великом сликом, да ће на каналу “Фокс”кренути, у 22 ч, ТВ серија Надарени, наводно о деци са мутантским моћима.
(3) У “Данасу”, викенд број, у суботу 27. окт. на стр. 11, Павле Симјановић у рубрици “Филмска критика” дао је чланак под насловом “Смрт свега старог” у коме позитивно приказује филм Зои у коме се, ако смо добро схватили, приказује блиска будућност, са кућним роботима па и секс-роботкињама.
(4) У истом броју “Данаса” па у уметнутом културном и политичком додатку “Недеља”, Алексеј Кишјухас је дао чланак “Читање и револуција” у коме помиње, у контексту истакнутих дела светске књижевности која су доприносила политичком и цивилизацијском унапређењу човечанства, неколико дела из СФ жанра, и, из жанра фантазије, такође.
(5) У “Блицу” је у понедељак 29. окт. 2018. Слободан В. Ивков дао приказ романа објављеног код нас, Вилијем Гибсон, Периферал (издавач “Миба букс”), изгледа да је кибер-панк.
(6) У данашњем “Данасу” (среда, 31. окт 2018) на стр. 2, у левом ступцу је мини-анкета, поводом чињенице да је данас тачно 80 година од оне радио-драме Орсона Велса (инспирисане романом Х. Џ. Велса), године 1938, знате, о инвазији Марсоваца. Одговоре су дали филмски критичар Милан Влајчић, радио-водитељ Игор Бракус, и историчар уметности Радоња Лепосавић.
(7) А исто у данашњем “Данасу” али на стр. 22, чланак из науке, зашто је тешко установити са неким добрим ступњем научне поузданости кад тачно, ког дана, ког датума, је вулкан Везув уништио варошицу Помпеју.
(8) И, у данашњој “Политици” па на задњој страници, рубрика “ТВ излог”, чланак са насловом “Фантастична жена – Исидора Власак” где кажу да је она наша најпознатија косплејерка, и да ће вечерас у 23.45 ч на каналу “Бродли ТВ” говорити о својој каријери, али и о хероинама које је приказивала. Осим тога, екипа те телевизије посетла је и Star Wars конвенцију у Београду и разговарала о Кери Фишер, па ће (најављено је) и о томе бити речи. Ту је и слика Исидоре Власак са неким огртачем и неким, претпоставимо ласерским, пиштољем.
-
окачињали
da li je ovo ispravan oblik? :o
-
Ту је и слика Исидоре Власак са неким огртачем и неким, претпоставимо ласерским, пиштољем.[/size][/color]
Admiral Holdo iz Star Wars: The Last Jedi . Ne gledate Star Wars filmove? :)
-
Хвала, др Гул; качили;
хвала, ангел 011, нисам знао то; не, ја не гледам све филмове тог серијала, него, само неке;
е сад, још нешто са великим закашњењем:
не стигосмо, „Политикин забавник“ који се продаје још само сат-два на неким киосцима и можда у понекој самопослузи (пардон, не стигосмо да га прикажемо на време...) има следеће:
“Политикин забавник” бр. 3481, петак 26.10.2018,
стр. 4-6, наш добитник Оскара, Стив Тешић, биографија.
стр. 16-17, фантази сликар Џоел Реј
стр. 44-47, Чаплинов филм Велики диктатор, како је настао, и, како је приказан (али само једном…) и у окупираном Београду, контроверза о томе.
стр. 50-51, мачак Оскар који је у некој болници, наводно, као, предсказивао да ће неко умрети, као у оној епизоди “Kitty, Kitty”, ТВ серије Доктор Хаус (Dr. House).
и, на стр. 67, претпоследњој, дивна, ултра-лепа фантази слика малог дечака који, у базену ноћног неба (али, базен је са ивицама отприлике у облику књиге…), пеца једну далеку звезду, а нешто тако је већ и упецао, има у корпи.
-
Цењени ,
исправка, погрешно смо написали: Чаплинов филм Велики диктатор приказан је не у окупираном Београду, него у окупираном Ваљеву (из Београда је донет тамо).
(2) Почео Беокон 2018, данас (петак) је први дан, имате програм код Невидљивог на:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/11/02/beokon-2018-1-dan/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/11/02/beokon-2018-1-dan/)
(3) Данас у “Данасу” па на стр. 22, имате чланак из науке, потписује Анђела Мрђа, о професионалним њушкалима, који раде за свемирску агенцију НАСА, а посао им је да омиришу сваки предмет који ће бити унет у свемирску капсулу, и да пријаве ако постоји проблем, да не би после астронаути морали да трпе непријатне и агресивне мирисе у оно мало ваздуха колико имају у капсули; јер током свемирског путовања нема могућности да отворе прозоре па да проветре… Дакле ови професионални контролори мириса морају да кажу ако нешто смета. (Пас би можда нањушио боље, али не зна да каже у чему је проблем.)
Додајемо: једног дана, у колонијама на Месецу и Марсу, такође неће никад моћи да се отвори прозор… него ће се рециклирати увек исти ваздух, у круг, у круг… цео живот у истом, устајалом ваздуху…
(4) “Политикин забавник” бр. 3482, петак 02.11.2018,
стр. 8-11, како би се могла срушити конструкција биткоина и других крипто-валута. О томе је и насловна страна, на њој је приказано како биткоине размењују два човека: неко са везаним очима, и неко са маском на лицу.
стр. 20, шта ако би нам стварно стигла порука ванземаљаца.
стр. 21, да ли ће нам звезда Глизе 710 направити проблем с астероидима, кроз само око милион година
стр. 28, историјат романа Д. Х. (Дејвид Херберт) Лоренса Љубавник леди Четерли.
стр. 46-48, историја хорора, како је наводно 1980. године, у некој штали у Пенсилванији, откривен оригинални рукопис романа Брем Стокера Немртви (The Undead, уствари то је Дракула).
стр. 57, реклама за СФ ТВ серију Надарени (The Gifted), код двоје њих шаке се пресијавају енергијом, а у томе је жени дата визуелно доминантна улога.
стр. 63, једна СФ новела, објављена 1898. као засебна књига, врло тачно предвидела бродолом “Титаника”: Морган Робертсон, The Wreck of the Titan.
-
Цењени ,
у “Политици“ је у „Идуће недеље у Београду“ изашло, јуче, да ће у понедељак 5. новембра бити трибина „Лазе Комарчића“, али не и шта би била тема за тај дан.
Беоконски замор?
Гледали смо и на сајт самог ЛК,
http://emitor.rs/dogadjaji/ (http://emitor.rs/dogadjaji/)
и, такође,
https://www.facebook.com/pg/lazar.komarcic/events/ (https://www.facebook.com/pg/lazar.komarcic/events/)
али, без пентрања на Фејсбук, и, нисмо видели ништа да је планирано за новембар.
У неким ранијим годинама, у таквим пост-Беокон случајевима, дешавало се да једини програм у понедељак после Беокона буде – разговор о Беокону, сређивање утисака…
-
nije bilo ništa
postavljen je program
-
Ех ја не постојим на Фејсбуку и не сналазим се у њему, па сам само оволико успео да преузмем програм ЛК за нов ембар:
nov 12 Завера распојасаних шкотских вукодлака
nov 19 Castle Rock: Мрачни genius loci светова Стивена Кинга
nov 26 Фантастична читаоница #62: Михаил Булгаков „Мајстор и Маргарита“
(2) Током неколико деценија, у Југославији је била пропагандна кампања, нарочито у часописима за популаризацију науке, да, као, треба саградити што више малих, мини-хидроелектрана, јер, као, ако преградимо мале реке, па чак и потоке, ала ће ту да се производи много струје.
Али то је увек звучало мало неуверљиво.
Сада, ево, током године 2018, виђамо у штампи (на пример, понедељак 5. новембар 2018, у „Политици“, на страници са рубриком „Погледи“ – то је вероватно стр. 18; нема своју пагинацију) да се пробудила свест да је у тим мини-централама слаба корист, слаба производња струје, а да је еколошка штета велика. Ово је добро, ово је, са закашњењем од једно пола века, ипак један помак у правцу памети и истине.
Подсећа нас то и на упорну пропаганду, такође у часописима за популаризацију науке, да ће, као, у 21. веку милиони људи да станују у насељима на дну мора, дакле испод воде, јер су ту, као, огромне слободне територије подесне за насељавање. Ала се ту промашило… На срећу, научна фантастика се није нешто много залетала у том правцу. Јер, није ни звучало много паметно.
-
Ех гле нађосмо на Бобановом форуму ипак комплетан
програм ЛК за новембар 2018; хвала, zakk ! дакле:
Завера распојасаних шкотских вукодлака
12. новембар. 2018, трибинска сала Дома омладине
Недавно је почела да се приказује (досадна) серија, снимљена по (још досаднијем) серијалу All Souls Деборе Харкнес. Овај сплет несрећних околности подсетио нас је а) да су urban fantasy књиге, а нарочито серијали у суштини душу дали да се адаптирају у серије али и б) да већина серија које овом жанру припадају није заснована на књигама. Каква је завера у питању, куда воде чудни путеви продуцентски, и што је најважније: где су секси шкотски вукодлаци какве заслужујемо?! — озбиљно ће размотрити еминентне стручњакиње за ову проблематику Јелена Јокановић и Ивана Дамњановић.
Castle Rock: Мрачни genius loci светова Стивена Кинга
19. новембар. 2018, трибинска сала Дома омладине
Испитујемо суморне сокаке и слепе улице митског града, узгред помињаног у бројним делима Стивена Кинга, сада коначно и на малим екранима и у главној улози. Хоће ли се америчка телевизија икад заситити Кингових екранизација и обзиром на њихов традиционално неуједначен квалитет - на шта овај покушај личи? Сазнајте од „сертификованог кинголога“ Миљана Танића.
Фантастична читаоница #62: Михаил Булгаков „Мајстор и Маргарита“
26. новембар. 2018, трибинска сала Дома омладине
Повратак класицима фантастичне књижевности. У обиљу научнофантастичне, хорор, фантази, омладинске и остале жанровске продукције није наодмет подсетити се и класичних ремек-дела фантастике. Омладина може и да се упути, дакле лепо и корисно.
Модератор: Бојан Бутковић
-
Цењени ,
(1) у данашњој “Политици” на првој страни је, са сликом и изјавом, наш Александар Гаталица, али, само у својству функционера у управном одбору једног великог позоришта,
(2) а на стр. вероватно 14 (рубрика “Синоћ у Београду”) је са опширном изјавом и већом сликом Павле Зелић, али због изложбе стрипа о Првом светском рату.
(3) “Политикин забавник” бр. 3483, петак 09.11.2018, стр. 51, реклама за наставак (у недељу 11. новембра у 21.55 ч) ТВ серије Марс на каналу “Нешенал џиографик”, то је оно пола дискусионо, интервјуи итд, а пола драмско, о будућој као експедицији да се настанимо на Марсу. Међутим, слика је намештена да изгледа боље и привлачније него што би било реално, наиме, на Марсу стоји насељеник и гледа нешто али његов скафандер уопште није надувен (а морао би да буде, због нормалног ваздушног притиска унутра, а само око 1% од тога напољу… страшно слаб притисак напољу… а осим тога, руке и ноге тог насељеника морале би да буду нереално танке а дугачке, да би он онако изгледао. Дакле ту постоји подвала, постоји неистина (уграђена на неупадљив начин). Уз то, на хоризонту се види како се уздиже дим, и то у великим количинама, што би сугерисало да је присутна велика количина кисеоника, дакле да постоји атмосфера богата кисеоником. Кад смо пре довукли милијарде тона кисеоника на Марс? или је то пожар у неком нашем транспортном или стамбеном модулу?
Није много вероватно да ће то бити добра серија.
-
Цењени ,
(1) у данашњем „Блицу“ на стр. 22 у рубрици „Фантастикологија“, Слободан В. Ивков даје приказ једне књиге Исака Асимова, која је нама пре много година била позната под насловом Шљунак на небу (Isaac Asimov, Pebble in the Sky, 1950). Сад је изашло ново издање, код „Чаробне књиге“, али са насловом Каменчић на небу.
Постоји један појединац из старије генерације који сматра да је онај ранији превод наслова био бољи; Ивков се о томе не изјашњава. Али, даје биографију Асимова, итд.
(2) Била је јуче прва епизода те друге сезоне серије Марс, и, као што смо очекивали, били су врло упорни у тврдњама да се одласком на Марс може, као, зарадити нешто много, али то им је веома неуверљиво; чак и кад би на Марсу лежале готове полуге чистог злата, не би се исплатило да их носите на Земљу, она не би вределе ни приближно толико колики би били трошкови превоза. Али, опет, било је и нечег доброг у тој епизоди: показали су да би можда имало више смисла бавити се изградњом индустријских постројења на Марсу – дакле, кренути у индустријализацију Марса (али, прво Месеца, ваљда!) него само и једино научним радом. Научници су приказани као часни и поштени ентузијасти, али нејаки, сиромашни и споредни, а грађевинска фирма као јача, богатија, динамичнија, али и доста наметљива, па и арогантна; поставило се питање да ли између те две насеобине постоји ривалство (да, наравно) и да ли постоје “границе” између њихових “територија” (па, не баш, то није правно регулисано, све је ничије и свачије, може да врља ко где хоће, па баш и тамо где је туђа имовина). Наговештавају да ће, као, топљењем леда на Марсовим половима (помоћу соларних орбиталних огледала…) да се створи атмосфера, што је веома неуверљиво.
Одмах после те епизоде, била је документарна емисија о највећој икада приватној ракети на свету, приватне компаније “Спејс Икс” (коју је основао Илон Маск) а која се зове “Фалкон хеви” (а то би значило, у преводу, врсту птице, и, придев: “Соко, тешка” или “тешки соко”.
-
… и, (3), најављено је да ће у Београду, у СКЦ-у, дакле Студентском културном центру (између палате Београђанке и парка “Мањеж”) кроз неки дан,
у четвртак 15. новембра у 19 ч, у великој сали, бити трибина са називом
Где су сви?
а то је оно Фермијево питање, зашто не видимо и не чујемо ванземаљце, зашто нису већ ту.
Говориће између осталих и др Милан М. Ћирковић, и, Горан Скробоња.
Имате најаву о томе на:
http://www.skc.org.rs/10628-gde-su-svi.html (http://www.skc.org.rs/10628-gde-su-svi.html)
-
Цењени ,
(1) у “Данасу” у овом сада викенд-броју (још је на киосцима), на задњој страни, књижевник Светислав Басара у својој колумни, сад са насловом “Рупа у астероиду”, скицира како отприлике иде сценарио филмова “холивудске Б продукције” о астероиду који јури ка Земљи. Наиме, опазе га, па настаје паника итд, а онда, у последњем тренутку се “појављује млађахна научница која неочекиваном силом проналази рупу у астероиду и решава ствар, а филм завршава хепиендом, уз минимум жртава у људству и материјалу”, а онда наравно (Басара као Басара…) он помиње Србију и астероид историје саме, и извлачи политичку сатиричну поенту.
Рупа у астероиду?
Могуће је да он мисли на два филма итекако „А“ продукције, која су се појавила исте године, 1998, у размаку од само два-три месеца, а звали су се Армагедон (Armageddon, 1998), то је оно где Брус Вилис предводи екипу која иде у свемир и буши рупу па убацује атомску бомбу да би се астероид у последњем тренутку распао на много мањих комада (који би, међутим, и тако били страховито штетни… ако се то не уради барем неколико месеци раније… дакле то, научно гледано, није много паметно… нећемо испричати шта је било на крају; али је филм зарадио, наводно, око 500 милиона долара…) и Дубоки удар (Deep Impact, 1998), то је оно где астроном сазна за комету око годину дана пре судара, дакле сазна на време, али, онда појури на-врат-на-нос аутомобилом са опсерваторије, низ планину, вратоломном вожњом, да би што пре јавио вест (није му моб био на располагању?), закуца се у камион и погине, па нико не јави, итд, па, после опет буду атомске бомбе у последњем тренутку, пола комете тресне у Атлантик и направи мега-цунами који сруши многе градове дуж обале, а они што су сели у кола и бежали панично у планине, наравно закрчили су и заглавили све друмове па кола стану и остану, а наш млади херој
нећемо испричати шта је било на крају... али филм је зарадио изгледа око 350 милиона долара...
Басара је све то сажео, брилијантно… у једну реч: рупа… :)
(2) Иван С. Јовановић Nightflier, способан писац, који се својевремено истакао и као паметан и вредан дискутант на Бобановом форуму “Знак сагите”, имао је 30. маја 2014. у “Политикином забавнику” причу, у жанру фантазије, и то српске сеоске, фолклорне фантазије, са натприродним бићима у српском средњовековном сеоском и шумском амбијенту, са насловом “Мати”, а био је потписан и са тим својим уметничким именом, дакле, овако потписан:
Иван Јовановић Најтфлајер.
После је код Бобана испричао да су му у ПЗАБ наручили да напише још тога, што је он и пристао, и сад ето, јавили су му, излази друга његова таква прича.
Ево сад је изашло, на стр. 58-59, са насловом “Девојчица која је волела зиму”, а потписано само: Иван Јовановић.
(Што га чини далеко мање препознатљивим, јер Иван је често име, а Јовановић често презиме; у телефонском именику Београда, за стабилне телефоне, налазимо преко 40 грађана који се зову Иван Јовановић, а вероватно их има и изван Београда…).
Уз сво дужно поштовање према књижевном таленту Најтфлајера, АБН мора да пријави, да је од те садашње приче прочитао само једну једину реч, прву, која гласи “чаробњак”, и нехотице, у севу, “снимио” и другу, иако га апсолутно није интересовала, а већ трећу реч, и сав остатак приче, неће прочитати никад, никад, јер, нема разлога: није СФ.
То је редак случај, да АБН напусти читање неке приче већ после прве речи, али, као поступак је савршено оправдано. А од стране Nightflier-а је фер, и похвално, што је баш тако започео причу, и на тај начин дао љубитељима СФ сигнал да не читају то, што их не интересује; поштедео их је дакле нервирања, и губитка времена. То је коректно, то је поштено, а не завлачити некога, прикривати жанр, на превару водити некога да чита и чита све док се не увери да је преварен, да је дело из другог жанра, да није СФ. Дакле захваљујемо се Најтфлајеру што је прва реч баш та, “чаробњак”, после које смо склопили две странице те приче, да их више никад не отворимо.
(3) На последњој страници “Политике” у суботу 17. новембра 2018. изашао је прилично збуњујући чланак, да ће се ТВ СФ серија о путу на Марс наставити сада на “Топ” каналу, под насловом Пепео пепелу. Која серија, о путу на Марс? Можда сте помислили, она са насловом Марс, коју емитује (а половина су дискусије и интервјуи) канал “Нешенал џиографик”? Па, није; изгледа да није та. Али, како је могуће да се прва година неке серије зове “Пут на Марс” а друга година “Пепео пепелу”? Изгледа да је могуће. А наслов чланка гласи “Алекс путује кроз време”. Све у свему, нисмо баш најбоље разумели.
(4) У истом броју “Политике” али на стр. 13, у рубрици “Београдска хроника” изашла је на целој ширини странице једна величанствена уметничка фотографија, огромна, аутор Мики Величковић, која приказује предиван залазак сунца прошаран донекле и облацима, и наспрам њега куле великог града; један миран сутон, сав у облацима и злату; са јасним СФ осећајем да би то могло тако некако да буде и на некој другој планети, у некој будућности. У неком другом животу. Заиста изузетно дело фотографске уметности.
-
и још нешто данас,
(5) у „Политици“ данас, 2018 11 18, на стр. 9, горњи део стране (није баш половина, али јесте око две петине те странице; велики простор), потписује Дарко Пејовић, наслов „Како је пропао српски покушај извоза живота на Венеру“, наднаслов „научни поглед на ванземаљце“, ту је илустрација где један ванземаљац гледа звездано небо (а нема никакву приметну одећу, строго узев он је без одеће, да би се видело да је његова анатомија донекле друкчија од наше; ово је традиција у нешто слабијој научној фантастици),
плус, у средини чланка је и мала слика летећег тањира,
а стварна тема чланка је, она трибина (јавили смо вам) у СКЦ у Београду пре неки дан, о Фермијевом питању; лепо и са пуно добре воље је приказано о чему су говорили др Милан М. Ћирковић и остали. Њихови ставови, овде пренети, су трезвени, јесу (у великој мери; претежно) у складу са науком.
А оно из наслова се односи на то што су, у некој неогређеној прошлости, рекло би се око 1960. године плус-минус једно десетак-двадесетак година, неки наши стручњаци имали идеју, али само идеју (не и паре) да у атмосфери Венере засеју неке наше микро-организме, екстремофиле (дакле отпорне на екстремно лоше животне услове) па да тако можда као започне дуги процес тераформирања; али то је напуштено, није се с тим кренуло у реализацију, остала је само идеја, а они су се разишли.
-
Цењени ,
(1) била је друга епизода у другој сезони серије Марс, наставили су да улепшано, нереално, приказују да би живот на Марсу био лепши и бољи (и повратак на Земљу много лакши) него што би реално могао бити, дакле наставили су да пропагандишу, да треба ићи тамо,
у смислу, ура, идемо, идемо,
али, ипак, мора им се признати као плус, конфронтирали су се и са два реална проблема:
једно је, трудноћа на Марсу – веома проблематична, због недовољне гравитације, смањени су изгледи да се беба роди нормална и здрава, а ако буде одрастала на Марсу, вероватно ће и развој мишића и костију бити поремећен, па би прелазак на Земљу био из медицинских разлога непрепоручљив, за ту младу особу;
и, други реалан проблем, безвлашће, одсуство државних власти, због чега се у овој епизоди догодила и туча између научника и радника; баш кад су организовали забаву, да би се дружили; забава се претворила у свађу, па су се и потукли. Непосредни повод: пословна компанија је показала тотално непоштовање према залихама воде, у којој можда има живих бића, па уместо да научници истражују евентуално присуство живота, екологију, у тој води, ови гоњени профит-мотивом напросто узимају, и безобзирно троше ту воду, како год њима падне на памет. А нема државе да заведе ред, него, наступа нешто као анархија, иако је на Земљи сасвим познато шта се тамо горе, на Марсу, дешава. На Земљи је познато, али Марс је далеко.
(2) На задњој страници “Политике” најављена су, за данас у 20 ч (да, у исто време) два филма.
Један (на Пинку 2) је најављен да, као, има наслов Виртуозност, а то је вероватно грешка преводиоца или дистрибутера; не зове се тако!
Додуше, постојао је филм са тим насловом, Виртуозност (Virtuosity, 1995), о полицијској истрази и виртуелној реалности, и колико читамо на Википедији, рекло би се да је – почев са тим насловом – врло конфузан, али, то није тај филм;
него ће пре бити да наслов треба да гласи, на српском, Виртуелност (Virtuality, 2009), требало је да послужи као двочасовна пилот-епизода за СФ ТВ серију, али је тако лоше испао, да је та идеја напуштена. Укратко препричана радња, коју налазимо на Википедији, оставља утисак тешког сценаристичког аматеризма, стичемо утисак да је стварно кич сценарио, почетнички. Наиме, у филму, свемирски брод “Фаетон” полази од Земље, у правцу Епсилон Еридани, у потрази за настањивом планетом; а да им успут не буде досадно, чланови посаде, којих има 12, имају игрице са виртуелном реалношћу, која међутим почиње да осваја и њихову будну реалност, па, док стигну до Нептуна, проблеми се намноже, и сад, да ли гурати даље, или се вратити на еколошки пропалу Земљу; итд. Слабо, слабо.
(3) Оно друго понуђено (на телевизији О2, бивши Б92) за вечерас у 20 ч зове се Алкатраз (Alcatraz, 2012) и стварно је о том чувеном затвору надомак Сан Франциска и славног Голден Гејт моста. То је ТВ серија која је прекинута после 13 епизода. У серији, из Алкатраза су у години 1963. нестали многи робијаши али и многи чувари (256 затвореника и 46 чувара) и они се сад, у нашим модерним временима, враћају, а нису нимало старији, као да су провели једно педесет година изван времена, као да су били времепловци. Па, сад, треба их похватати, јер су опасни, али треба и решавати мистерију. Чини нам се да је ово, као СФ сценарио, неуверљиво и да је прилично “без везе”. Узгред, подсећа на ТВ СФ серију са насловом 4400. (Њих четири хиљаде и четристо.)
-
и још нешто данас:
Миомир Петровић, Black Light – без читања, утисак који добијамо на основу онога што смо о о том роману чули, и што видимо на форуму код Невидљивог (о промоцији), био би, да јесте СФ, али да је то једна гунђалачка огорчена карикатура наше будућности, у којој ми робујемо новом светском поретку (наравно да би то би лако и могло да се деси, у стварности... и то не само нама, него целом човечанству),
али, у неким нашим (домаћим) СФ причама разне компоненте тог робовања буду међусобно нескладне и контрадикторне, као једна расклимана гротеска, јер је аутору више стало да се буни и протествује, него да слику поробљене будућности усклади и кохерентно и уверљиво постави. Можда је зато и наслов тако парадоксалан, контрадикторан, наслов који самог себе негира. (Мада би се могао схватити и као „ултравиолетно светло“. Или једноставно као тумарање по мраку.)
Ако је неко читао, молимо да јави своје утиске.
Али, у сваком случају, ако то јесте СФ роман, а изгледа да јесте, онда можемо рећи да је српска књижевност у 2017. години имала једну новелу (Марко Видојковић, “Е баш вам хвала”), а у 2018. години један роман, Black Light. Једна година – једно дело, то је сасвим довољно да кажемо да се наша СФ није угасила. Дакле не усвајати мачеве и врачеве, и акрепе и караконџуле, као да су СФ, јер, као, морамо неминовно попустити критеријуме, јер се у Србији осим епске фантастике више никаква друга фантастика и не пише. Не. Није тако, и не морамо.
-
Pobogu Aco, pa vi ne čitate ništa, čak ni forum na kome ovo pišete.
Ako ne znate ni za jedan domaći SF roman u 2017, osim ove budalaštine o četnicima koji prolaze kroz vremenske portale, onda zašto uopšte bilo šta pišemo na ovom portalu. Pa zar ne možete da pogledate stranicu Romani u 2017, pa vidite da smo tamo čak crvenim slovima napisali da je UNAZAD Radmila Anđelkovića naučna fantastika.
Pošto ne možete ništa da čitate što nije SF, bar probajte da pročitate ono što svi kažemo da jeste SF, a to Radmilov roman sasvim sigurno jeste.
Ili nam pokažite zašto mislite da nije a ova glupost jeste.
-
А-ух, да, и Радмилов роман је био у 2017. И, додао бих, ту је, на мојој полици, један од тих одштампаних 100 примерака (толики тираж је наведен у ЦИП картици) је код мене. Купио сам.
Дакле: и Радмилов роман.
Лапсус! Хвала на исправци!
Ма, не бих ја погрешио, да је постојала једна истинита, дакле жанровски тачна, листа српске научне фантастике објављене у последњих 18 година.
Листа. Списак. Крајње једноставна ствар. А много би помогло.
Али, не постоји. Ја не видим на хоризонту чак ни трачак наде да ће ико, икад, направити такву евиденцију. Отпор је страховит, неће нико да помогне, убацују се други жанрови у великим количинама, много мачева и врачева, усамљених коњаника са подршком чаролије, итд, много наслова, немогуће је разабрати шта је шта. Ваљда се зато десила та моја грешка.
Па, не могу све ја сам.
(2) и, заборавих, а већ је четвртак, “Политикин забавник” бр. 3484 је само још данас на киосцима; а у њему:
стр. 9-11, да ли је могуће ратовање у свемиру, у Земљиној орбити, сад кад америчка влада хоће да оснује свемирске снаге.
стр. 14-15, шта би било кад би рекламе биле заправо искрене, истините, самокритичне. нпр. “Пепси, то вам је ако немате кока-колу”. ха ха.
стр. 22-24, историјат потапања немачке подморнице У-864 са товаром живе за Јапан, једини икад случај да је подморница торпедовала и уништила другу подморницу
стр. 25, једно бекство из Источног Берлина, 1963. године, аутомобилом, преправљеним
стр. 57, цела, рекламна слика за ТВ серију 9-1-1 која је о полицајцима, ватрогасцима и другим спасаваоцима; на овој слици он држи једну жену да она не падне са накривљене зграде, након великог земљотреса. Личи на СФ (иако није). Јер, тај земљотрес се (вероватно) није десио, то је (претпостављамо) имагинарни будући земљотрес???
-
Цењени ,
(1) јутрос можете за џ ( = за џабе) да добијете примерак романа:
Жил Верн, Од Земље до Месеца. Превео с француског: Драгутин Н. Јовановић. Београд, издавач “Либер новус”, 2018. Тираж 15.000 примерака. Постоји упозорење да је ово издање под копирајтом.
А оригинал је: Jules Verne, De la Terre á la Lune, 1865.
За џ?
Петнаест хиљада примерака неко дели бесплатно?
Па, да, на неки начин. То се добије уз дневни лист “Блиц”, који је јутрос у великој лепој целофанској кеси а у кеси је и књига. Такав “Блиц”, видите, кошта 50 динара, а могао је коштати рецимо 45, па, онда, ипак није баш тотално бесплатно, него (ако ћете купити “Блиц” јер стварно желите да га читате) кошта реално тих додатних можда пет динара.
Али! постоји ту једно али.
(У старој Србији се говорило, “али, али, девојци срећу квари”, у смислу да свака одлична ствар у животу има и понеку зврчку, ману, нешто не-идеално…)
– није уз сваки примерак “Блица” приложена иста књига! него, уз неки примерак је неки љубавни роман, уз неки други примерак је верска, религиозна књига, итд. – на истом киоску, па, ако претурате мало по тих неколико примерака који су изложени, онда, уз мало среће, можда “набасате” на Жил Верна. Ако није већ неко узео.
(2) Вечерас имате на каналу Нешенал џиографик, знате, Марс 2, епизода 3. Можда ћемо видети како ће се завршити прва трудноћа на Марсу…
(3) На задњој страници “Политике” имате најаву да ће вечерас на каналу РТС2 (Радио-телевизија Србије, други програм) бити, у 23 ч, СФ филм 400 дана, о четворо астронаута који су послати на далеку планету али мисле да је то само симулација, а онда закључе да није симулација него су стварно у свемирском броду и стварно путују, али на крају се ипак испостави да… . Изгледа да је то екстремно слаб филм, без праве радње и без завршетка. Па је, као, циљ био да се код гледалаца подстакне “упитаност”, несигурност шта је шта, можда у фазону “отворен крај”. На Википедији пише да је зарадио само 58 долара.
Вероватно вам је боље да у 21.55 ч гледате Марс, а онда, ако имате вишак времена, можда баците поглед, неколико минута, и на тај вероватно сасвим неуспели филм “упитаности”.
(3) Једно размишљање о питању да ли су у филмовима потребни и негативци, па макар и на силу „нацртани“, измишљени, да би било драме.
Ево којим поводом.
Био је у „Политици“ 17. јуна 2017. године, негде око двадесете стране (није било пагинације; рубрика „Спектар“) један интервју, говорио је амерички музичар Џеј Ди Вилкс из групе „Легендарни они од којих се тресе шупа“ (The Legendary Shack Shakers) која заступа музику налик на неку, као, традиционалну из јужних држава САД, рецимо из Луизијане итд; дакле музику тамошњих “сеоских јужњака”, да се тако изразимо; с њим је разговарао наш новинар Владимир Вукасовић; и, у једном тренутку разговор се повео о теми: како Холивуд види те њихове “јужњаке”. Да ли се јужњацима неправедно додељују улоге негативаца? Вилкс је рекао:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Холивуд оцрњује Југ као место Кју-клукс-клана и инцестуозних силоватеља. Упире прстом на “зле јужњаке” јер више не сме да пуца у Индијанце. Неко мора да буде лош момак, па Холивуд слика Југ као паклену јаму препуну злих сељачина.
КРАЈ ЦИТАТА.
Хмм, да размислимо, да ли се у томе крије поука и за вас, ако спремате сценарио... морате да “набавите” негативце. Али, да то буде политички коректно…
-
Цењени ,
(1) у “Политици” данас, на првој страни, и на стр. 9, потписује Александар Бојовић, чланак са вее-ликим насловом
Српски сателит није научна фантастика
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-11-26-srpski-satelit-nije-naucna-fantast.JPG)
ех, хвала им што нас помињу…
… али то би вероватно био мали коцкасти сателит, тежине можда само два-три килограма, имао би неке минималне функције, а за цену лансирања бисмо се провукли, то би могло малтене бесплатно да се лансира (са још неколико таквих, малих, „студентских“ итд) уз неки ипак озбиљнији терет који би неко други слао.
(2) У „Блицу“ данас на стр. 22 у рубрици „Фантастикологија“ Слободан Ивков приказује једну збирку прича Х. Џ. Велса, која је изгледа изашла код нас још 2017, а у којој се налази славна Велсова новела – новела! (није роман! НИЈЕ РОМАН ! ! ! то данас и Ивков ИЗРИЧИТО ПОТВРЂУЈЕ ! ! ! ово је од велике теоријске важности) „Времеплов“ (“Time Machine”, 1895),
наслов збирке гласи Украдени бацил, Времеплов, и друге приче,
имате о тој књизи на:
http://www.otvorenaknjiga.rs/herbert-dzordz-vels/282-ukradeni-bacil-vremeplov (http://www.otvorenaknjiga.rs/herbert-dzordz-vels/282-ukradeni-bacil-vremeplov)
уједно Ивков и коментарише о два досад снимљена (по Велсовој новели) филма Времеплов, и помало криптично помиње, само узгред, и неки трећи филмски покушај који је “псеудоадаптација” из 2014. али толико лоша да је “недостојна” да се конкретније помене? Нисмо знали за то! а не знамо ни сад!
(3) Уз “Блиц” данас добијете бесплатно књижицу Барон Минхаузен која би, претпостављамо, могла да обрадује неке појединце који тврде да Франкенштајн (1818) није прво СФ дело; јер, фантастика је, тридесетак година пре Франкенштајна, па ево нека неко, ако жели, заступи тезу да је барон Минхаузен први СФ јунак… па да се барем насмејемо.
Узгред, на овој књижици (шездесетак страница, малог формата) у “Блицу”, није потписан као аутор Рудолф Ерих Распе, него Готфрид Август Биргер, који је можда мало преводио а мало и себи приписивао поједине приче итд. (контроверзно питање).
-
Цењени ,
(1) било би баш добро, ако бисмо добили програм ЛК за децембар. Или барем само за понедељак 3. децембар. Зна ли ико… ?
То да би изашло у суботу у “Политици”, морало би бити отприлике већ сад предато…
(2) У другој сезони ТВ СФ серије Марс (Нешенал џиографика), у трећој епизоди (недеља, 25. новембар, у 21.55) дали су мало јасније назнаке да су њихове стамбене просторије ипак већином испод тла, наиме, команданткиња научне насеобине је то поменула, а и видео се рад ваљда лифта који иде вертикално доле. Ово је паметно, јер, живети у некаквим модулима на површини Марса, стално потенцијално на удару радијације и метеорита и вакуума итд. – свакако не би била добра идеја.
Главни догађај у епизоди био је тај, да им је једна научница умало настрадала – умало да се смрзне и угуши током Марсове ноћи кад се температура спустила на неких отприлике минус седамдесет степени, а она (та научница) је остала далеко од насеља, у заустављеном возилу без енергије. То се догодило због неслоге и сукоба између научника и радника. Логично је објашњено. (Спасли су је, једва.) Главни елемент друштвене ситуације тамо, остаје оно што је у другој епизоди речено, да они, на Марсу, немају никакво “владајуће тело” (“no governing body”) тако да је у суштини безвлашће, па ко год дође може да се понаша тотално произвољно. Свака група насељеника поштује само свој сопствени закон, и ниједан други, а ко хоће да упропашћава и загађује планету, може. Ако може. Ово би стварно и могло тако да буде, једног дана, већ у 21. веку.
Али серија наставља да игнорише питање да ли се то све прво испробало на Месецу, што би било сасвим логично.
У дискусионим деловима и прве, и друге, и треће епизоде, било је неколико смирених и трезвених фаца, и мишљења, а не као у првој сезони кад је било поприлично занесењачких фаца са уцакљеним, избуљеним очима и претераним пропагандистичким порукама.
(3) У „Блицу“ данас, у уметнутом прилогу „Поп и култура“, па на последњој, осмој страници тог прилога, велики, опширан чланак са илустрацијом у претежно црвеној боји, наслов „Товариш Супермен“, потписује Владимир Тадић, то је о оном СФ стрипу „Црвени син“ (сад је ето објављен и код нас, издавач „Дарквуд“), где се показује шта би било да је Супермен као беба, кад се звао Кал Ел, слетео на Земљу исто онако али 12 сати касније, у Совјетски Савез – СССР, и одрастао тамо, и кренуо да заступа истину и правду, да, али у корист те социјалистичке земље. (При чему би зли Лекс Лутор остао Американац.) Аутор чланка нарочито истиче моралну упитаност племенитог хероја у таквим околностима. Кад на његовим грудима није слово, латиницом, S, него црвени руски комунистички амблем – укрштени срп-и-чекић!
Чланак почиње тако што се народ пита, шта оно лети по небу? да ли је птица? да ли је „Иљушин“? Не! То је – друг Супермен!
Е, друуу-же!
-
Цењени ,
(1) од Игора С. Станојевића добили смо информацију, да је у „Политици“ пре двадесет и неколико дана, 3. новембра 2018, у културном додатку, па на стр. 7 тог додатка, био његов чланак о српском издању, код издавача „Дарквуд“, стрипа „Дедпул“ (Deadpool) који има елементе СФ, а са преводом текста таквим да је додато, уграђено, надограђено, много наших, локалних фазона. Овај чланак нам је изгледа промакао, пардон! превид!
али, могао је и неко други да јави...
(2) Данас у “Политици” на стр. 2 (дакле, на веома истакнутом, важном месту) велики чланак о наводној генетској модификацији те две бебе у Кини:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-11-28-genetski-modifikovane-2-bebe.JPG)
(3) Данас у “Данасу”, на стр. 5, Сафета Бишевац је дала чланак, у својој колумни “Ресетовање”, наслов је “Шетња по Месецу”, а чланак има три теме: једно је, о изјавама неких руских званичника да би они (Руси) могли да оду на Месец само да би проверили да ли су Американци заиста били тамо (али то су Руси рекли можда у шали); друга тема је, читава та фасцинација, која већ 49 година траје, око питања да ли су Американци икада били на Месецу, или нису били – ауторица чланка то третира, чини нам се, као пример упорног и неразумног порицања стварности, али, и као пример нејасног сагледавања шта јесте или није истина; а треће су разне политичке теме, наше, овдашње.
Било би стварно добро да неко оде на место спуштања Апола 11… и, само да се зна, прве речи нису биле оне, славне, које је Нил Армстронг код куће учио данима и недељама, јер су му дали да их научи, о чему је недавно, након Нилове смрти, посведочио његов брат; не, него је Нил прво рекао, док се још држао обема рукама за мердевине, и ногама испробавао тло, да се увери да може стабилно да стоји на њему – „Крцкаво је, али ме држи“ (“It’s kind of crunchy, but it holds me”). Тек након тога је изговорио ону напамет-научену, славну реченицу (и то са граматичком грешком, заборавио је да употреби неодређени члан пре именице: a man ).
-
Nike and Boeing Are Paying Sci-Fi Writers to Predict Their Futures
“The gap between ‘sci-fi,’ — that which was once imagined — and ‘sci-fact,’ that which becomes manifest and real, is shrinking.”
https://medium.com/s/thenewnew/nike-and-boeing-are-paying-sci-fi-writers-to-predict-their-futures-fdc4b6165fa4?fbclid=IwAR28G0SbKAaT_a9wxL_5OwdhMUa1ofFpj4TlbmGgXiO7vAWTap5csa1tC_M
-
Хвала на информацији, др Гул…
… и, још нешто: данас у “Данасу” на стр. 16 је најава, да ће бити вечерас (петак 30. новембар 2018) од 19 ч, у Београду у Кући краља Петра Првог (улица Васе Пелагића 40) промоција Дражиног алманаха-часописа “Књижевна фантастика”, наиме промоција два, могли бисмо казати, “коцкаста” броја (четвртастог изгледа), који су већ раније изашли, а то су бројеви 4 и 5, онај посвећен Филипу К. Дику и онај посвећен Урсули Ле Гвин.
У промоцији учествује низ истакнутих личности, имате то на сајту Арт Анима, на:
http://www.art-anima.com/vesti/promocija-knjizevne-fantastike (http://www.art-anima.com/vesti/promocija-knjizevne-fantastike)
То је кроз три и по сата… ето прилично каснимо са информацијом; пардон.
-
patologija fašizma političke korektnosti nastavlja se u americi punom parom:
Gregory Benford oteran sa konvencije zbog uvređene polit-korektne SFankinje
http://file770.com/loscon-45-incident-what-happened-and-the-committees-update/?fbclid=IwAR0SpFAaS2jH0J1YmdHHbV2QZr_bnb3BgqsMqC27BoDnEJNQBhYmTHK5_0I
-
Neko se malo zaneo...
-
Цењени ,
(1) данас у “Данасу” (и сутра, такође; викенд-број), у прилогу “Недеља” па на стр. XI, чланак, потписује Милан Перић (средње слово не знамо), наслов “Туђински светови и судбина Земље“, то је приказ једне књиге сад изашле код нас; аутор је професор астрофизике на универзитету „Рочестер“:
Адам Френк, Светлост звезда: туђински светови и судбина Земље
са предговором Милана М. Ћирковића
издавач у Србији је фирма “МакМилан” (McMillan)
О овој књизи имате (а и њену малу слику) на:
https://www.knjizara.com/Svetlost-zvezda-tudjinski-svetovi-i-sudbina-Zemlje-Adam-Frenk-154039 (https://www.knjizara.com/Svetlost-zvezda-tudjinski-svetovi-i-sudbina-Zemlje-Adam-Frenk-154039)
ту се види да је у имену др Ћирковића наведено и средње слово, М. Средње слово је корисно и важно!
Књига је, кажу, изашла у Србији само четири месеца након изласка у Америци.
У овом чланку у “Данасу”, име преводиоца није поменуто, не знамо ко је превео.
(2 Нешто за хорористе: у данашњој “Политици”, па у културном додатку, па на стр. 7 тог додатка, имате чланак о једном хорор илустратору и цртачу који се зове Ерик Крик (Eric Krick). Ту је и карикатура, где је он нацртао себе како седи у свом атељеу окружен симболима тог жанра.
Чланак потписује Игор Станојевић (али, није наведено његово средње слово; претпостављамо да је то Игор С. Станојевић).
(3 “Политикин забавник” бр. 3486, петак 30.11.2018,
стр. 1, насловна, интересантна слика, човек покушава да угура огромну коцку у једну од многобројних округлих рупа, које су све недовољно велике, тако да сигурно неће успети. Елегантно нацртано. Има елемент фантастике. Много је боља него она од прошле недеље на којој је био прилично неспретно и карикатурално, нескладно приказан диносаурус како седи за радним столом, у улози чиновника, у пословном оделу – сако, кравата итд.
стр. 2, у Риплијевом „Веровали или не“, текст првог прилога гласи „Седишта у авионима често су плава јер та боја делује умирујуће“, а слика међутим јесте онај вероватно најпознатији призор из Зоне сумрака, из славне епизоде „Кошмар на 20.000 стопа“ где путник види гремлина како са спољашње стране вири кроз прозор. Отприлике се препознаје лик глумца (Вилијем Шетнер, познат и као капетан Кирк из Звезданих стаза). („Nightmare at 20,000 Feet”, 1963, то је била, у Зони сумрака, епизода 123-ћа )
стр. 10-13, обиман чланак, на која места у свемиру бисмо могли путовати, једног дана
стр. 27, Американци пре 1920. године неколико пута покушавали да шаљу малу децу поштом, као поштански “товар”, у поштаревој торби! У неколико случајева то је успело! али је 1920. године забрањено. Ово је стварно било, видети на Википедији:
https://en.wikipedia.org/wiki/Mail_bag (https://en.wikipedia.org/wiki/Mail_bag)
А ту, пред крај чланка у Википедији, имате и слику (па, кад кликнете да је увећате) где један послат бебироно вири из поштареве торбе, скрстио руке, капа је на глави, и гледа он у камеру, са изразом лица који је – неописив! :) Рећи да је скептичан и дубиозан, то су слабе речи! – Та иста слика је и у ПЗАБ али се фаца много слабије види.
(5) Нема нас данас у Политици, оно “Идуће недеље у Београду“, није ништа објављено о ма каквом програму ЛК за понедељак. Постоји ли уопште програм Лазе Комарчића за децембар? Упомоћ, zakk ? Гледали смо на Бобановом форуму, а гледали смо и на:
http://emitor.rs/dogadjaji/ (http://emitor.rs/dogadjaji/)
па и на:
https://www.facebook.com/pg/lazar.komarcic/events/ (https://www.facebook.com/pg/lazar.komarcic/events/)
али, узалуд, нема ничег, нема…
(6) У „Политици“ је јуче, у петак 30. новембар, на последњој страни (рубрика „ТВ излог“) изашао чланак о једној СФ серији која се тек припрема, и претежно је немачка, али има и два српска глумца, требало би да првих неколико епизода крене крајем 2019. године; зове се Спајдс (енгл. Spides), и говори о инвазији ванземаљаца који нам краду тела, тако што убаце свој ум у ваш мозак, дакле нека верзија боди-снечера (body-snatchers), али не одгајају дупликат људског тела, него преузимају власт над постојећим телом.
Својевремено је био славан филм о боди-снечерима (Invasion of the Body Snatchers, 1956),
који је имао римејк 1978,
и још један римејк 1993, а тај
https://en.wikipedia.org/wiki/Body_Snatchers_(1993_film) (https://en.wikipedia.org/wiki/Body_Snatchers_(1993_film))
је приказан код нас, гле, баш јуче увече, на неком нашем ТВ каналу.
За онај први од та три филма, 1956, говорило се да је одраз хладног рата између тадашњег Истока и Запада, односно, одраз страха да ће инострана, комунистичка пропаганда да заврне памет Американцима (нарочито младим) па да и они постану комунисти. Поента је што би онда свако за свакога подозревао да је издајник, а било би врло тешко доказати то. Гледате некога, и питате се да ли су га окренули, да ли је постао њихов.
-
(2 Нешто за хорористе: у данашњој “Политици”, па у културном додатку, па на стр. 7 тог додатка, имате чланак о једном хорор илустратору и цртачу који се зове Ерик Крик (Eric Krick). Ту је и карикатура, где је он нацртао себе како седи у свом атељеу окружен симболима тог жанра.
hvala na vesti, ali ime tog autora u originalu nije Eric Krick nego Erik Kriek.
pisao sam o jednom njegovom izdanju OVDE:
http://cultofghoul.blogspot.com/2014/10/h-f-lavkraft-s-one-strane-i-druge-price.html
na tom mestu imate i ilustraciju koju pominjete:
(https://3.bp.blogspot.com/-DzKMGwDExrA/VEeVdUzkz4I/AAAAAAAAhLE/UGAlsebNuy4/s640/Odlomak%2BKrik%2BLavkraft%2B_page22_image8n.gif)
-
Хвала на информацији и слици, цењени др Гул.
Е сад,
(1) видимо да је zakk данас на овај форум окачио програм Лазе за овај месец… хвала!
(2) данас у “Данасу” на стр. 15 вест да ће сутра у Земуну, у “Мадленијануму“, бити од 19.30 изведена плесна представа под називом „Врли нови свет“, што нас наравно асоцира на чувени роман Олдоса Хакслија; ту је и слика; они настоје да путем сценског плесног извођења, рекли бисмо да је то као балет, прикажу роботизацију и неслободу човека у цивилизацији будућности.
(3) Поводом 200 година постојања СФ жанра, биће трибина у Народној библиотеци Србије, сад у среду 5. децембра, у 19 ч. Плакат, у умањеној верзији, изгледа овако:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-12-05-tribina-Narodn-bibl-Srb-200-g-SF-zhanra.jpg)
Званични текст позивнице гласи овако:
ПОЧЕТАК ТЕКСТА ПОЗИВНИЦЕ:
Поштовани,
Позивамо вас да дођете 5. децембра, у 19 сати, у Амфитеатар Народне библиотеке Србије на програм „200 година жанра научне фантастике“.
Учествују: проф. др Александар Б. Недељковић, проф. др Зорица Ђерговић Јоксимовић, проф. др Милан М. Ћирковић и др Тијана Тропин.
На трибини ће бити речи о томе како се жанр научне фантастике развијао током 200 година. Размотриће се елементи фантастике у античким временима, настанак Франкенштајна, као и врхунска научно-фантастична дела попут оних Јевгенија Замјатина, Олдуса Хакслија, Џорџа Орвела, Олафа Стејплдона. Учесници ће добити прилику да предвиде и шта ће се дешавати са жанром научне фантастике наредних 200 година.
Добро дошли!
КРАЈ ТЕКСТА ПОЗИВНИЦЕ. Ето, дакле, позвани сте!
Може ово да се види и на званичном сајту Народне библиотеке Србије на:
https://www.nb.rs/events/section.php?id=118 (https://www.nb.rs/events/section.php?id=118)
а кад кликнете на сам наслов те вести (који је написан не црном, него браон бојом), отвори се и ликовна позивница, заправо је то на линку:
https://www.nb.rs/events/event.php?id=34224 (https://www.nb.rs/events/event.php?id=34224)
Покушаћемо ми да окачимо овде тај плакат и у пуној величини, рецимо сутра. Али неће моћи да стане у простор расположив овде, него ће да “вири” у страну, десно… надајмо се да неће нешто да се убагује.
Народна библиотека Србије је мало изнад Славије, покрај храма Светог Саве. Ту близу, у парку, је и статуа Карађорђа, која као да чува ту узвисину, никоме је не да.
А како се улази? Па, то је она велика конференцијска сала тамо, амфитеатар заправо, у приземљу; хм, знате, кад уђете на велики, главни улаз (онај за народ, за публику, за читаоце) кренете онда једно десетак-петнаест корака лево. Зависи колико су вам дугачки кораци!
Дакле уђете у зграду Народне библиотеке Србије, на главна врата, и онда само мало лево – ту су врата, двокрилна, поприлично велика, којима се улази у дворану. У тај велики амфитеатар.
У среду.
У 19 часова. Добродошли!
(4) У Београду је недавно већ била једна трибина, али са битно другачијим приступом, о 200-годишњици романа Франкенштајн, или, модерни Прометеј (1818). На тај начин, а и са овом предстојећом трибином која ће бити у среду, дакле са две различите трибине Београд ће, надамо се, достојно испратити тај светски јубилеј.
Одржана је, та претходна, у четвртак 15. новембра 2018, у галерији “Артгет”, Трг републике 5, то је на домак Теразија, непосредно иза палате “Албанија”,
у Културном центру Београда – КЦБ, па изнад оне велике књижаре одакле се отвара поглед према Народном музеју, неки би рекли укратко – “код Коња”.
Наслов трибине био је “Сви наши Франкенштајни”. Додатно је било написано: “Циклус: лакмус времена”.
Учесници су били (ево слике, па, гледано с лева на десно):
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-11-15-Beograd-tribina-o-200-god-Frankensht.jpg)
Иван Николић, социолог и културолог;
проф. др Милица Љ. Живковић, која предаје енглеску књижевност на Филозофском факултету у Нишу;
Дивна Вуксановић, филозоф;
и, модератор Дејан Симоновић.
Николић је говорио нешто опширније него остали, говорио је можда око 25 минута; понајвише о разним опасностима које су настале због наше, људске, науке, и индустрије; нарочито о светским климатским променама, и, о могућности да у ЦЕРН-у (CERN) настане, при неком од многобројних судара нуклеарних честица тамо, једна, само једна, која би имала ту кобну особину, да се претвори у црну рупу способну да апсорбује околну материју и расте; ускоро би она прождерала целу планету Земљу, и то би нам био крај (ово је истина, то може, заиста, да се деси, ево баш сад, у ма ком тренутку, то што ЦЕРН ради тамо, на граници Швајцарске и Француске, је вероватно најопаснији експеримент у историји науке).
Пре почетка трибине, на сваку од четрдесетак столица стављен је по један примерак анкетног листа, тј. упитника, са пет питања. После је од присутних (слушалаца) затражено да их попуне, и тако попуњене врате. Питања су била од оне врсте која се зове “питања вишеструког избора” (на енглеском би то било: multiple choice questions), где након питања самог, има неколико понуђених одговора, па ви треба да заокружите један. На пример, прво питање је било:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
1. Нека научна достигнућа, као генетски инжењеринг и вештачка интелигенција, из основа мењају начин постојања људског рода. Да ли вас то:
а) плаши
б) испуњава надом
ц) истовремено и плаши и испуњава надом
КРАЈ ЦИТАТА.
Двоје младих су били, отприлике, асистенти за ову анкету, покупили су анкетне листиће и пребројали одговоре. Онда смо чули неке од резултата, али, наравно, није било времена за неку озбиљнију статистичку анализу резултата. Па, за то прво питање, већина од тридесетак присутних слушалаца је заокружила последњи одговор, да их та открића истовремено и плаше, и испуњавају надом.
Али ту је импликација била, очигледно, да треба заокружити само један од три понуђена одговора. Међутим за нека каснија питања то није било тако, него су понуђени одговори били формулисани као “може ово, а може такође и ово…” тако да сте ви могли да заокружите и више од једног понуђеног одговора, па чак и да их заокружите све; ово је вероватно могло па и морало да збуни неке од анкетираних, и да доведе до непоузданости резултата. Јер, вероватно је неко заокружио више могућности, а неко само једну.
Србија сада има осам, да се тако изразимо, доктора научне фантастике, наиме, доктора књижевних наука чије дисертације су биле о СФ делима; од тих осморо, две су жене – професорица Милица Љ. Живковић, и, Артеа Панајотовић на Алфа (БК) универзитету на Новом Београду. Професорица Живковић је и један од оснивача Крагујевачке школе научнофантастичних студија.
Професорица Живковић је истакла да Франкенштајн вероватно јесте први икада објављен роман научне фантастике, али, да се не слажу баш сви стручњаци о томе, него има, ипак, и других, другачијих мишљења.
Осим тога, професорица Живковић је рекла да се роман Франкенштајн данас заправо мало чита, али да је веома значајан и присутан културни артефакт, јер су име и појам “Франкенштајн” широко познати и прихваћени.
То и јесте тако; на пример, данас за генетски модификовану грану неки кажу да је “Франкен-храна” (Franken-food).
Памтимо да је пре тридесетак година слично мишљење изнела једна професорица Филолошког факултета у Београду, др Иванка Ћуковић-Ковачевић, у једном уџбенику (из енглеске књижевности) за студенте у Југославији: наиме, написала је, тада, у поглављу о Мери Шели, између осталог и ово:
на стр. 313:
Ћерка филозофа Вилијема Годвина и списатељице Мери Вулстонкрафт, Шелијева супруга, Мери Шели ( … ) прославила се романом Франкенштајн ( … ) . Објављен анонимно 1818, роман је одмах привукао пажњу читалаца и критике, која га је уврстила међу такозване готске романе. Данас, после сто шездесет година, мало ко га чита. Његова је тема довољно позната захваљујући, међу осталим, и филмској обради. ( … )
на стр. 314:
Причање није непосредно већ аутор уводи наратора који, у писмима трећој особи, препричава оно што му је пријатељ казивао. ( … ) Поред епистоларне форме, Шелијева је преузела и друге особености романа XVIII века, а нарочито дидактичност изражену у ауторским коментарима, који оптерећују радњу наглашеним морализирањем. Њена је једина заслуга што је у причу ужаса, преузету из готског романа, унела нову тему због чега се може сматрати родоначелником научне фантастике. Прича о Франкенштајну ни до данас није изгубила актуелност јер се у облику фантастичне повести транспонује страх који модеран човек осећа пред покушајима науке да продре у тајну стварања живота.
Списатељица је свом роману дала поднаслов Модерни Прометеј и самим тим указала на симболични смисао приче. Она несумњиво подсећа на друге као што су били Икар или Фауст. Али, док Фауст настоји да волшебним путем, алхемијом, открије еликсир живота и због тога тражи помоћ ђавола, Франкенштајн емпиријским путем, у лабораторији, долази до сазнања како настаје живот. ( … )
на стр. 315:
Ни овде а ни на другим местима у роману нема ни приближног описа чудовишта и његових недела. Језива убиства се не дешавају пред читаоцима већ се о њима прича. ( … ) Каснији аутори прича страве и ужаса увелико су усавршили вештину којом изазивају језиве ефекте; у том погледу роман Мери Шели делује неузбудљиво. Њена, пак, научна фантастика није застарела као замисао, још увек побуђује машту у могућност стварања људског бића у лабораторији. Застарео је, међутим, односно, превазиђен је литерарни клише којим је овај роман писан. Једном речи, Франкенштајн је дело од књижевноисторијског значаја, а скромне литерарне вредности.
(крај цитата)
библиографски податак о тој књизи, али, мало проширен АБН коментарима, био би:
Ковачевић, Иванка, Марија Стенсфилд-Поповић, Веселин Костић, и Марија Шербеџија, Енглеска књижевност 2. (Популарно названо код студената англистике “црна књига 2”, јер, комплет се састоји од три такве књиге истог издавача, и код све три, корице су потпуно црне, лакирано-сјајне боје, и врло су тврде, круте. На свакој од те три књиге је портрет по једног великог енглеског писца, то су Шекспир, Чарлс Дикенс, и Џејмс Џојс; али, као графика, нацртана мноштвом врло танких линија, и то, крваво-црвеном бојом, тако да се добија утисак својеврсног негатива: портрети нису црним линијама на белој површини, него црвеним линијама у маси потпуно црне боје. Па, све то блиставо лакирано.) Сарајево, Издавачко предузеће “Свјетлост” и Завод за уџбенике, 1991, ISBN 86-01-04081-0. (Нарочито су значајне стр. 313-315, о Мери Шели.) Пуно име прве наведене уреднице заправо је Иванка Ћуковић-Ковачевић.
То је био коментарисани библиографски податак.
Кад мало размислимо, видимо да је гледиште професорице Ћуковић-Ковачевић суштински парадоксално: роман баш и није неки, са становишта конвенционалне, класичне књижевне вредности, али, јесте од огромне важности, изменио је и обележио нашу цивилизацију, и, штавише, као да сад још и добија на актуелности!
Ако је парадоксално, то не значи да није у многоме и тачно! Можда је и сама истина о том роману донекле парадоксална.
(Цитирано мишљење др Ћуковић-Ковачевић нас подсећа на нешто што је на једном недавном научном скупу – дакле не на трибини у Артгету – рекла др Милица Љ. Живковић: вероватно Мери Шели није могла ни да претпостави да ће овим својим романом
“иницирати један од најутицајнијих митова популарне културе и на најбољи начин демонстрирати потенцијал потпуно новог жанра – научне фантастике. Виктор Франкенштајн као савремени демијург и његово чудовишно биће које сâм ствара у лабораторији стекли су неку врсту бесмртности због асоцијација које изазивају када је реч о развоју науке и технологије. У тренутку када се западна цивилизација налази пред изазовом стварања делимично или потпуно вештачких бића захваљујући биотехнолошком развоју, чини се да Франкенштајново чудовиште никада није било млађе”.)
Па, како то може бити? роман који је због своје прозне, књижевне технике, засноване на готском роману, застарео, и данас слабо читан – али је, ипак, због своје СФ садржине, огромно утицајан! То је, међутим, могуће у аксиологији научне фантастике, јер је она изразито когнитивни жанр, где је за књижевну вредност битна научнофантастична вредност новума, а мање је важно како су распоређени, рецимо, фабула, сиже, итд.
Ето. То вам је био извештај о трибини у Артгету.
А прексутра, у среду, на трибини у Народној библиотеци Србије, приступ ће бити заиста друкчији. Једна од главних тема ће бити: да ли је Франкенштајн почетак историје СФ жанра.
-
Poštovani ABN,
Da li ste možda nekada pročitali priču 'Čovek sa planetama' Mihalja Majtenjija? Ta je priča napisana 1933. godine. U originalu je napisana na mađarskom jeziku, ali je moguće da postoji prevod, iako ja nisam našla ni original ni prevod. To bi bila prilično stara jugoslovenska sf priča, ukoliko je to sf priča, a naziv bi mogao da upućuje na sf. Uzgred, pročitala sam knjigu o jednom garabancijašu od istog autora. Zapravo o grabancijašu, tako je prevedeno, iako bi možda bilo bolje da je garabancijaš. Interesantno je poreklo te mađarske reči- od latinske necromancer tj. nekromant, a u maniru sf terminologije to bi možda mogao biti neuromant.
-
Цењена Славо, хвала на информацији, али, нисам упознат са тиме.
Е сад:
(1) У “Данасу” је најављено да ће данас на ТВ каналу “Синемакс” (Cinemax) бити, у 20 ч, СФ филм Блејд ранер 2049.
(2) Сутра, у недељу, на ТВ каналу “Нешенал џиографик”, имате у 21 ч репризу четврте епизоде, а онда у 22 ч и пету епизоду друге сезоне серије (мешовите драмске-СФ и дискусионе, са интервјуима) Марс.
Узгред, њихов програм можете проверити на:
https://www.natgeotv.com/rs/tv-program/natgeo#day20181208 (https://www.natgeotv.com/rs/tv-program/natgeo#day20181208)
а кад кликнете на оно плус (десно од наслова серије) отвори се објашњење о садржини.
(3) “Политикин забавник” бр. 3487, петак 07.12.2018,
стр. 8-11, претпоставке, каква ће бити храна у будућности.
стр. 12, “Бежанија у брда”, како преживети слом цивилизације, ако се догоди распад светског монетарног система; имати оружје, муницију, алате, храну, итд. Као мали, донекле шаљиви, приручник за сурвивалисте. Потписује Н.Б, то је можда Немања Баћковић.
(4) Била је трибина у Народној библиотеци, полемика, дебата,
плакат-позивница био је, у пуној величини, ево овакав, али то је прешироко, али ваљда неће ништа да се убагује:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-12-05-za-tribinu-u-NBS-o-SF-pozivnica-full-size.jpg)
Било је тридесетак слушалаца, а после смо чули коментаре, да није било досадно, него је било интересантно.
Приказ, како је на трибини било, имате код Невидљивог, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/12/05/200-godina-sf-a/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/12/05/200-godina-sf-a/)
(5) Такође препоручујемо вашој пажњи чланак, код Невидљивог, о једној анкети коју су спровели двојица научних радника (Chris Gavaler, Dan Johnson), о такозваном, наводном, “тупавом читању” (“reading stupidly”) научне фантастике:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/12/07/studija-naucna-fantastika-izaziva-tupavo-citanje/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/12/07/studija-naucna-fantastika-izaziva-tupavo-citanje/)
са убаченом, без посебног разлога, једном предивном, прелепом (али, прилично малом) илустрацијом како би могао да изгледа град у мирној звезданој ноћи на некој (вероватно) другој планети, и са цитатом да је Реј Бредбери наводно рекао, “У научној фантастици, сањамо”.
-
Пардон, грешка, лапсус! Марс није данас на том каналу, него, сутра, у недељу.
-
Цењени ,
(1) данас у “Блицу” на стр. 22, у рубрици “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков даје приказ домаћег романа Пројекат Херкулес, чији аутор је Иван Бранковић (средње слово не знамо), за кога Ивков каже да је “део једне од српских екипа које праве светски познате видео-игре”. Као издавачи наведени су “Порталибрис” и “ЦЕТ”.
Ово је наставак акционог романа Прометејев дневник, о коме је Ивков дао приказ 22. фебруара 2015. године, исто у “Блицу”. (Јавили смо вам то, овде, тог дана, али смо тада имали утисак да је то, жанровски, фантазија.) Дакле то је серијал, а Ивков предвиђа да ће вероватно бити и још наставака. Ивков наговештава да су ова прва два научнофантастични романи (дакле, тако их жанровски одређује) о тајнама и древним заверама, инциденту Розвел из 1947, ванземаљцима, итд, и о учешћу неких наших јунака у томе, Прометеј и Атина су древни ванземаљци, док је Херкул приказан као “андроид, можда и киборг”.
Ако та два Бранковићева романа јесу у жанру СФ, онда уопште није тачно да је продукција научне фантастике у Србији престала.
(2) Док је у четвртој епизоди друге сезоне серије Марс (која је, серија, узгред речено, снимана у Будимпешти и у Мароку) тежиште било на епидемији, која им се тамо догодила (неке плућне бактерије, један насељеник је умро, десетак су се разболели али су спасени захваљујући добром старом обичном пеницилину, који су послали, из Марсове орбите, Кинези), сад је главна криза била нестанак струје, због чега је код радника престало рециклирање ваздуха па су почели да се гуше, и лако су могли сви умрети (али је струја ипак укључена, у последњи час) а на крају видимо и први порођај на Марсу, али, и наговештај да је ту настао велики проблем.
Такође видимо да су на Земљи гласали представници десетак држава, утицајних у истраживању свемира, а идеја је била да се уведе неки ред на Марсу, тако што би се увеле санкције пословној компанији “Лукрум” (Lukrum, то је име које звучи лукративно) због њеног самовољног и еколошки штетног поступања на Марсу, али, та политичка иницијатива пропада јер су и на Земљи богате компаније утицајније (јер имају велике паре) него научници, и нарочито утицајније него еколози.
У интервјуима се у петој епизоди опширно аргументише па и пропагандише о климатским променама, оптужује се с тим у вези америчка влада, али и опширно оптужује руска влада да прикрива и сузбија истину о неким, наводно, повременим малим локалним епидемијама природног антракса на далеком северу Сибира. Рекли бисмо да серија заступа неку врсту светског демократског просвећеног социјализма, као идеалног друштвеног уређења, које би могло очувати али и паметно користити и Земљу, и Марс. (Месец су, изгледа, заборавили дибидус!)
Идеја да би земаљски пеницилин могао да нас лечи од ванземаљских бактерија врло је неуверљива, али, барем је потегнуто питање епидемија у вештачком, затвореном, малом простору за боравак, на Марсу. Сценарио је слаб, наиван и климав, али повремено, ето, ипак налети на нешто истинито и релевантно за стварну проблематику насељавања Марса.
Права истина је (са технологијом која је приказана у серији, да је као имамо половином овог века) оваква: чак и кад би на Марсу посвуда лежале полуге (инготи) чистог злата, без радиоактивности, па ми само да их сакупљамо и носимо на Земљу и продајемо, такав бизнис се вероватно не би исплатио, јер би цена транспорта била, претпостављамо, већа од зараде. Јер, тона злата (милион грама) данас вреди само око 40 милиона долара, а да бисте ви спустили на Марс, меким спуштањем, рецимо, сто тона горива, за пренос тог товара назад на Земљу, требале би вам милијарде долара. (Осим ако се гориво производи на Марсу, електролизом воде.) Али на Марсу не леже полуге злата на све стране, нити је то у серији приказано тако. Заправо ова серија све време забушава на том најосновнијем политичко-економском питању: како би то капиталисти могли да развијају неки профитабилан бизнис на Марсу; који бизнис. То је главна, огромна слабост сценарија.
У петој епизоди видели смо још кретања лифта, горе-доле, али доле у пећини су куполе стамбених модула, и, мрак; није јасно да ли је научна насеобина просто у дубокој рупи, па на дну, изложена дакле упадању метеорита и радијације (и прашине) одозго, или имају неко проширење те рупе у страну. Да ли је то јако велика пећина до које води вертикално гротло, или, шта је већ.
-
Danas sam odgledala kratak čas profesora Arkadija. Časovi profesora Arkadija emituju se radnim danima oko 8:50 ujutro na televiziji Vojvodine. Na današnjem času profesor je govorio o ljubavi prema domovini, koja je, čini se, najveća u Srbiji. Profesor se zapitao gde nas je ta neviđena ljubav prema domovini odvela u odnosu na druge narode- rusi su u svemiru, amerikanci u svemiru, kinezi u svemiru, a mi? - red slaninice, pa red luka. Evo najavne špice za Arkadija : https://youtu.be/jW-I5UHxHWM
-
Хвала на информацији, Славо.
Е сад:
(1) у данашњем “Данасу” на стр. 21 најављено је, да ће вечерас у 20 ч, на каналу ХБО (то је Ха-Бе-о, латиницом је HBO) бити СФ филм са насловом Геосторм (то би ваљда значило “геолошка олуја”?? на енглеском би се читало “џиосторм”, али сасвим довољан и добар превод наслова био би Геосторм), где само неки сателити у орбити могу да спасу Земљу од огромних разорних олуја;
чини нам се да је то још један од оних филмова где се од сателита очекује да учине разне прилично немогуће, неизводљиве ствари, јер, како би могао неки тамо сателит, тежак само скромних неколико тона, да утиче на понашање милијарди кубних километара ваздуха, и преко милијарду кубних километара воде (а то значи, милијарду милијарди тона воде). Зато стичемо утисак да то није особито добра научна фантастика.
(2) А у недељу, дакле сутра, уноћ, је Марс, шеста епизода друге сезоне. На Нешенал џиографику.
(3) У Београду се у галерији “Артгет” одржава дводневни скуп о животу и раду Ранка Мунитића (1943-2009) који је пуно допринео проучавању и популаризацији научне фантастике у Југославији а нарочито у Србији. Јуче је на том скупу говорио Зоран Стефановић, претпостављамо да је то Зоран М. Стефановић. Имате опширан чланак, такође у “Данасу” данас, на стр. 14-15.
(4) И у тим истим новинама, али у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. римско III, имате чланак, заправо је то колумна али заузима целу ту страницу, потписује Зоран Пановић, наслов “Свако види оно што хоће”, углавном је то о политици, али у последњем, четвртом ступцу он каже “Препоручујем за гледање актуелни филм Смртоносне машине (Mortal Engines)” и затим објашњава да су у том филму футурске фантастике градови покретни, цели градови путују по свету и међусобно се прождиру;
Пановић се не изјашњава о жанру, а нама се чини да би тај филм, који тек што је кренуо (сад, у децембру) у биоскопе у Америци, вероватно био у жанру фантазије али са СФ елементима. Али, Пановић онда размишља како би изгледао Београд кад би се попео на точкове, и кренуо у такву Дарвин-овску, предаторску борбу за опстанак.
(5) У том истом данашњем прилогу “Данаса”, још нешто: на стр. римско X, приказ једне домаће књиге, наслов чланка је “Игра престола на Балкану”, потписује само иницијалима Ј.Б.К, аутор романа је Дамјан Стевкић, наслов романа је Ирина IV, последње упориште. Таква српска принцеза или краљица није стварно постојала, а римски број IV, ако смо добро схватили, не значи да је она четврта краљица по реду са тим именом, не, него је то четврти део саге о њој. Стичемо утисак да је роман у жанру фантазије, не СФ. Међутим у овом приказу тј. чланку, новинар се изјашњава овако:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Жанровски, романе о Ирини могли би да сместимо у историјске, у траговима наслоњене на историјску Ирину илити Проклету Јерину, са елементима постмодернистичког ревизионизма и фалсификовања битних историјских чињеница а ради креирања аутентичног уметничког света. Не би додуше нимало погрешили и ако би их сврстали у трилере ( … )
КРАЈ ЦИТАТА.
Наш утисак је да то није научна фантастика. Али, многи романи алтернативне историје јесу СФ.
(6) “Политикин забавник” бр. 3488, петак 14.12.2018,
стр. 20, тврдња да протони имају неколико различитих округластих облика, зависно од брзине кретања кваркова у њима. То се не може, баш, видети, то су засад само научне претпоставке, али, јесу научно засноване; само нису и доказане.
стр. 21, тврдња да би подводни градови били страшно скупи за изградњу, и, стално у опасности да вода провали унутра па да се удавите, или да престане довод ваздуха па да се угушите, и незгодни за становање. Помишљамо и на цунами…
стр. 62-63, шта је свест и како настаје, кратак али добар чланак (као одговор на питање читаоца). Признају да се то заправо не зна тачно, иако је сасвим јасно да свест на неки начин проистиче из рада неурона (neurons) – нервних ћелија у нашем мозгу.
стр. 67, претпоследња, сентенције о књизи и читању, и, једна дивна, одлична, врло сетна уметничка слика, где је приказана књига младости, виђена из старости.
(7) У данашњој “Политици”, па у културном прилогу, па на стр. 9 тог прилога, имате чланак, потписује Горан Рујевић, асистент на Одсеку за филозофију Филозофског факултета у Новом Саду; наслов је “Опасне вештачке суперинтелигенције”, али, поднаслов и прве две трећине чланка су о опасности од климатских промена, итд, а тек последња отприлике трећина је о опасности од вештачке интелигенције; ту се помињу Ник Бостром, па, полудели компјутерски господар света решен да само производи спајалице за папир (paperclip maximizer), итд, а на крају чланка је препричана једна одлична мисао проф. др Исака Асимова: да, ако због нашег знања настану проблеми, решење неће бити у – незнању!
(“If knowledge can create problems, it is not through ignorance that we can solve them.”)
Овај цитат смо проверили на једном месту где имате и неколико других Асимовљевих цитата
https://www.goodreads.com/author/quotes/16667.Isaac_Asimov (https://www.goodreads.com/author/quotes/16667.Isaac_Asimov)
па, неки су заиста одлични. Да размислимо о овом једном: можда је човек путем свог ума, знања, индустрије итд, угрозио себе и природу, можда су стварно због тога настали огромни проблеми, али, из тога излаз вероватно није тај да сад потонемо у незнање! Незнање нас, сада, не би извукло! :)
-
прилогу “Данаса”... потписује само иницијалима Ј.Б.К,
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Жанровски, романе о Ирини могли би да сместимо у историјске, у траговима наслоњене на историјску Ирину илити Проклету Јерину, са елементима постмодернистичког ревизионизма и фалсификовања битних историјских чињеница а ради креирања аутентичног уметничког света. Не би додуше нимало погрешили и ако би их сврстали у трилере ( … )
КРАЈ ЦИТАТА.
zaista je pravi HOROR videti ovoliku nepismenost u prilično uglednim novinama! >:( :o
možda je i bolje što se ta nepismena osoba potpisala samo inicijalima, jer za bolje i nije. :-\ :'( :o
-
Vidi se da slabo pratite domaću fantastiku. Zar ni ti Ghoule ne znaš za čuveni roman "Kvarni vlaški pir" Damjana Stevkića u izdanju KOS-a... Svojevremeno si pretio da ćeš ga pročitati...
-
Zar ni ti Ghoule ne znaš za čuveni roman "Kvarni vlaški pir" Damjana Stevkića u izdanju KOS-a... Svojevremeno si pretio da ćeš ga pročitati...
znam vrlo dobro, i sećam se tih pretnji.
da, počeo sam, pokušao, imao sam želju da to overim - ali su instinkt samoodržanja i poštovanje mog dragocenog vremena odneli prevagu!
-
Možda će ti biti lakše sa tetralogijom o Ireni... :)
-
dr ghoul o dr frankenštajnu - u več. novostima:
Frankenštajn je preokrenuo svet
https://cultofghoul.blogspot.com/2018/12/frankenstajn-je-preokrenuo-svet.html?
-
Хвала на информацији, др Гул.
Е сад,
(1) “Политикин забавник”, данашњи, бр. 3489, петак 21.12.2018, нема СФ причу, али на стр. 58-59 има фантазијску причу, дакле није СФ: Иштван Еркењ, “Балада о моћи поезије”, илустровао Алекса Гајић.
На илустрацији, види се телефонска говорница у сред густе шуме, где никаквих улица нема; лепо осветљена, неким хладним белим јаким светлом, иако је околна шума сва у ноћном мраку. (А извор светлости се не види.)
Прича је ова: у Будимпешти, једна телефонска говорница, са које је неки песник јавио свом уреднику важна четири стиха неке песме, покренула се, шетала се (говорница) по граду, па отишла у шуму, а тамо …
стр. 1, насловна, карикатура, Лох Нес монстер, главом подигао чамац пун посматрача и сниматеља, а они то не примећују. Натпис: “Неси, где си?”
стр. 8-11, чланак о (непостојећем) чудовишту из Лох Неса.
стр. 20, како би изгледала дуга (атмосферска појава) у облацима сумпорне киселине, на Венери; и,
шта би се догодило на Земљи кад би се океани заледили.
стр. 29-39, стрип “Спиру у Берлину”, текст и цртеж Фликс, превод С. Николић, па, последња од тих стрип-страница, 39, састоји се цела од само једне огромне слике, где неки булдожери раде око огромне симетричне машине налик на свемирски брод, која се уздигла изнад њих; дакле, то је један јак елемент научне фантастике.
стр. 54-57, чланак о духовима: приче, цртежи, веровања, и (старе) фотомонтаже, итд, о духовима.
Гле, у ПЗАБ је сад убачен, по први пут после много година, засебан рекламни материјал, мало мањег формата, 16 страница у колору, рекламе за разне, многе, компјутерске (па, и СФ) игрице.
стр. 67, претпоследња, сентенције о слободи.
(2) Прошле недеље, у шестој, последњој епизоди друге сезоне ТВ серије Марс, (у производњи Нешенал Џиографика) видели смо катастрофу: радници су, по наређењу свог шефа, поставили експлозив у бушотину која се налазила у сред њиховог насеља (а то су модули, као велике кабине, на површини), грунуло је, настала је силовита ерупција воде и вероватно гаса, и настао је јак земљотрес; ова катастрофа је разбила и развалила то њихово станиште; многи су погинули, нарочито они који у том моменту нису били у скафандру.
Неуверљиво је да би они тако минирали практично сами себе.
Њихов шеф је у први мах преживео, али је онда ушао у један разваљени модул, мислећи да нађе и можда спасе неког преживелог; али, нешто се срушило на њега, па је стакло на предњој страни његове кациге напрсло, ускоро се појавила рупица, ваздух је наравно побегао ван, и тај човек се одмах угушио. Тако смо барем видели једну истину о Марсу: тамо сте непрестано у опасности да вам се баш то деси… јер је ваздушни притисак мање од 1 проценат (заправо негде око 0,6%) од притиска нашег ваздуха, овде, код нас, на Земљи… а и састав је грозан, углавном угљен диоксид… па, ако се нешто на вашем свемирском оделу само мало поцепа, расече, пробуши, или буде ето рупица на кациги (шлему), одмах настрадате, то је смрт. Не, није нам пријатељски амбијент за живот, тај Марс, па ипак ћемо ићи тамо...
У овој епизоди, код научника је земљотрес јако продрмао њихово насеље, они су падали тамо-амо, али, ипак, без икакве катастрофалне штете. Преживели су сви, па и беба (која је у претходној епизоди рођена царским резом: дакле! они тамо имају и операциону салу! и хирурге!) која је добила име Габријела.
На самом крају те, завршне епизоре, видели смо и један кратки инсерт који показује да ће Габи кроз три године, дакле, године 2045, бити здрава и нормална девојчица… без последица због недовољне гравитације! (Ово је неуверљиво.)
Неуверљиво је и то да би они (у насељу научника, у дубокој пећини) прошли без икаквог обрушавања стена са таванице. У пећинама, барем на Земљи, таваница се понекад, због геолошких догађаја, сруши… громаде камена попадају одозго… па, вероватно ће тако бити и на Марсу.
(3) У “Блицу” је у недељу 16. децембра на стр. 8-9 био чланак, потписује Милијана Миликшић, илустрован сликом испружене роботске руке, о примени “вештачке интелигенције” – реално, само неких елемената ње – у данашњем новинарству. Дакле у журнализму. Па, ако сте ви, рецимо, спортски новинар, и треба да средите и некако прикажете резултате двадесет или тридесет утакмица… није немогуће да у неким редакцијама компјутер помогне око тога.
(4) А у “Блицу” данас, на стр. 26, музичар Неле Карајлић позива народ на свој концерт који ће бити кроз једно пет месеци (!), и то, 25. маја 2019, у Београду, на стадиону Ташмајдан; а позив је срочен у СФ маниру: “Пријатељи, букирајте карте и заузмите своје место у лудом времеплову др Нелета Карајлића. 25. маја са космодрома Ташмајдан полазимо на узбудљив пут кроз време у прошлост и будућност. Вежите се, полећемо ( … )”
(5) Јуче је у “Данасу” на последњој страници, па баш на дну странице, где је рубрика “Читам, слушам, гледам”, своје изјаве о томе дао Никола Здравковић (средње слово не знамо) који је представљен тј. потписан као главни и одговорни уредник часописа “Одисеја, наука у друштву”, па, на прво питање, шта чита, одговорио је: “Земљоморје Урсуле Легвин. Никако да се окренем и њеном СФ-у, али у фантастици је непревазиђена. Има ону особину митологија: све је на свом месту.”
На ово имамо примедбе, поменућемо само две:
прво, презиме Ле Гвин пише се раздвојено, то су две речи, засебне: Ле Гвин.
Друго, тај жанр који није СФ, зове се фантазија (а не фантастика). – Али, добро је што Здравковић тако јасно види, и јасно каже, да је Урсула нека своја дела писала у једном жанру (СФ) а нека у другом жанру, који није СФ.
-
Цењени ,
у данашњим дневним новинама, и то у „Блицу“, имате један као засебно укоричен прилог на финој хартији (ја бих рекао да је то „кунстдрук“ хартија, али мало заталасана) са 84 странице,
главна тема на насловној страници је “Победити робота у трци за посао”,
а на стр. 7-9 је чланак (потписује Небојша Радишић), богато илустрован, о једној наставници рачунарства и информатике, крагујевачке Прве гимназије,
то је Катарина Вељковић (средње слово не знамо! ако неко зна, молимо да јави!)
која је добила „Global Teacher Award“ а то значи да се ове године пласирала међу 50 најбољих наставника на свету, у оквиру тог такмичења, где је наводно учествовало 179 земаља. Па, у оквиру тога,
она је била у Америци и тамо је (можда у месту Хантсвил у Алабами?) имала 45 сати обуке за астронауте, налик на праву НАСА обуку за праве астронауте.
Зато је у „Блицу“ у том прилогу па на стр. 7 велика слика где је Катарина Вељковић у свемирском скафандру, на једној као платформи, а иза ње је окачена слика планете Земље виђене из космоса. Додуше, ту је и велики наслов, који збуњује јер је мало неповезано-са-темом формулисан (као, “Шта је неопходно за живот у 21. веку”).
А на стр. 8 њена слика у летачкој одећи, испред Прве краг. гимназије.
Вести о овоме постоје данас на нету, на неколико места, на пример на:
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/nastavnica-iz-srbije-medu-50-najboljih-na-svetu/88wb73j (https://www.blic.rs/vesti/drustvo/nastavnica-iz-srbije-medu-50-najboljih-na-svetu/88wb73j)
а слика ње у скафандру, али мања, и са другом сликом постављеном иза, на:
https://www.google.com/search?q=Katarina+Veljkovic,+Kragujevac,+Global+Teacher+Prize,+Blic&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwiGsvPxibbfAhUF3KQKHXQWB6sQ_AUIDygC&biw=1440&bih=760#imgrc=8UETrLsgNopuRM: (https://www.google.com/search?q=Katarina+Veljkovic,+Kragujevac,+Global+Teacher+Prize,+Blic&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwiGsvPxibbfAhUF3KQKHXQWB6sQ_AUIDygC&biw=1440&bih=760#imgrc=8UETrLsgNopuRM:)
Био је у септембру чланак о њој и у „Крагујевачким новинама“, на:
http://www.kragujevacke.rs/Aktuelno/KATARINA-VELJKOVIC-KANDIDAT-ZA-NAJBOLJEG-NASTAVNIKA-SVETA (http://www.kragujevacke.rs/Aktuelno/KATARINA-VELJKOVIC-KANDIDAT-ZA-NAJBOLJEG-NASTAVNIKA-SVETA)
То јављамо зато што даје неку везу између научне фантастике, Србије, и космоса.
Ех али само да знамо, у протеклих пола века, људи из 40 разних земаља били су у космосу, преко 500 особа, о томе има на:
https://en.wikipedia.org/wiki/Timeline_of_space_travel_by_nationality (https://en.wikipedia.org/wiki/Timeline_of_space_travel_by_nationality)
али из Србије, и Југославије, још нико...
-
Цењени ,
само једна вест! наиме, прва, и друга! – и трећа! :) (шалимо се)
у данашњем “Блицу”, на стр. 26, Слободан В. Ивков даје приказ једне код-нас-изашле антологије јапанских СФ прича. Наслов те књиге гласи 14,5
дакле добро сте прочитали, то је цифра, ту пише: четрнаест и по. Четрнаест кома пет.
Издавач је “Танеси”, а преводилац, ако смо добро схватили, Дина Хрецак.
Одлично је, заиста одлично, што антологија има наднаслов, који гласи, јасно и чисто:
Антологија савремене јапанске научно-фантастичне приче
И, сад, пошто је још нисмо прочитали, остаје само да се надамо да је (жанровски) уистину СФ.
Гле ево тог приказа, Ивковљевог, и на нету, па баш и са сликом књиге, на:
https://www.pressreader.com/serbia/blic/20181224/282149292425737 (https://www.pressreader.com/serbia/blic/20181224/282149292425737)
Прошле годиne, 2017, била је, у издању истог тима, јапанска антологија са насловом 13, Ивков ју је приказао 12. марта 2018, али, то је била антологија хорор прича, што је тада јасно било наведено на корици. А корицу можете видети на нету на више места, на пример на:
https://www.delfi.rs/knjige/117016_13_-_antologija_savremene_japanske_horor_price_knjiga_delfi_knjizare.html (https://www.delfi.rs/knjige/117016_13_-_antologija_savremene_japanske_horor_price_knjiga_delfi_knjizare.html)
(2) Како треба писати, на српском, са или без цртице, ово:
научнофантастични (једна реч, сасвим спојено) или:
научно-фантастични (једна реч, али полу-сложеница, дакле делимично раздвојена том цртицом)?
Наше уверење: па, хмм, због две-три зврчке, у српском правопису, стручњаци нас убеђују да то треба да иде као једна реч, сасвим спојена,
(наиме, као, рецимо “зеленоплаво” би као значило неку мешовиту, једну боју, некакву мешавину зелене и плаве,
док би “зелено-плаво” значило да су поређане боје наизменично једна, па друга, парче зелене, па онда парче плаве, али нису смућене у једну боју… )
имате објашњења о томе, на пример у Матицином Правопису (Нови Сад и Загреб, 1960), на стр. 75,
“састављено се пишу и придеви постали од скупова речи”, помињу се и придеви типа:
народноослободилачки, научноистраживачки
па се онда препоручује, на стр. 76, да треба писати: књижевноисторијски и књижевнотеоријски , и, исто на стр. 76:
“од сложеног придева радикалсоцијалистички треба разликовати полусложеницу радикал-социјалистички (и радикално-социјалистички) која се пише с цртицом између саставних делова онда када означава нешто што је радикално и социјалистичко”
па ваљда зато и Иван Клајн у свом Речнику језичких недоумица, ћирилично издање, година 2000, стр. 176, изричито баш каже да треба писати спојено, научнофантастични
али, али, живот каже друкчије, живот каже да је то погрешно правило и да га треба напустити, јер настају тако спојене много гломазне речи, непрегледне, ружне за око, тешке за читање, непопуларне, нефункционалне, типа политичкопропагандни итд.
па, кад бисмо се договорили, милиони нас, да пишемо ипак са цртицом:
народно-ослободилачки, научно-истраживачки, научно-фантастични
и ако бисмо остали упорни у томе једно педесет година, можда би језикословци прихватили то као ново правило!
Као, ех, правилно правило! Па, ви видите.
(3) У истом, данашњем броју “Блица”, цела, баш-дибидус-цела страница 30, прекривена је рекламом која промотира Ратове звезда. Ту је слика где зли отац Дарт Вејдер напада свог племенитог сина Лук Скајвокера, изнад дубоке, огромне провалије, а текст гласи:
Roditelje ne možete birati.
Birajte filmove koje ćete gledati!
STAR
WARS
PRVA
plus
od 24. decembra
Svakog dana
22.00
дакле ту се, изгледа, најављује нешто као ретроспектива, цела серија. Хм, па то је кроз мање од сат времена. Требало је раније да вам јавимо... пардон.
Али питање је да ли ће у томе бити и спин-оф филмови (spin-off) настали као допуна или проширење тог серијала.
-
Цењени ,
(1) У “Данасу” је у уторак 25. децембра 2018. био на стр. 16 чланак, у коме су пренети најважнији делови из једног интервјуа; наиме, Бил Андерс (Bill Anders) који је пре пола века, 1968, летео у свемир на “Аполу 8” и облетео око Месеца, али се није спуштао на њега, сада је рекао новинарима да би сада слање човека на Марс било глупо. Изгледа да је употребио баш ту реч (stupid). Али није детаљније аргументисао зашто. Више се концентрисао на уопштену, генералну критику програма “шатл”, који је већ одавно укинут, и међународне свемирске станице, која још увек ради; и, нарочито, критику садашњег стања у НАСА-и.
Комплетан тај интервју имате на енглеском на:
https://www.bbc.com/news/science-environment-46364179 (https://www.bbc.com/news/science-environment-46364179)
(2) А данас у “Данасу”, на стр. 14, имате кратку вест о једном новом роману: наслов је Мутант у возу, аутор је Тадија Чалуковић, уз његово име написано је (16) па зато помишљамо да он има само 16 година. Радња се дешава у 22. веку, и прати судбину неког усвојеног дечака. Промоција је заказана за сутра, 27. децембар, у Дому омладине у Београду, у трибинској сали, али, није написано у колико сати; лако би било претпоставити, и погрешити, јер, ми видимо, на сајту Дома омладине, на:
http://domomladine.org/debate/promocija-romana-tadije-calukovica-mutant-u-vozu/ (http://domomladine.org/debate/promocija-romana-tadije-calukovica-mutant-u-vozu/)
да ће то бити у 18 часова! дакле не оно што бисте “из прве” претпоставили.
Говориће књижевник Миљенко Јерговић, и, уредник културе у “Блицу” Милојко Божовић.
Препознајемо елементе научне фантастике, али, не знамо да ли је то баш, стварно, СФ. Кад би неко прочитао тај роман, па јавио (о жанру), то би баш добро било.
Изглед књиге, баш велику слику, а и напомену да је Чалуковић сарадник “Искре”, а да је издавач “Нова поетика”, можете видети на:
http://iskra.co/kultura/mutant-u-vozu-iz-stampe-izasao-prvi-roman-tadije-calukovica/ (http://iskra.co/kultura/mutant-u-vozu-iz-stampe-izasao-prvi-roman-tadije-calukovica/)
где је и похвала коју је роману дао књижевник Матија Бећковић. Цитат: “Тадија Чалуковић (16) стиже из будућности као готов писац са романом будућности Мутант у возу у којем мутира не само давну прошлост и постбудућност, могуће и немогуће, него и особине романа и представе о писцима.”
-
96 strana, ne znam da li je to dovoljno za roman...
I, da, autor ima 16 godina.
https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/3179471/matija-beckovic-odusevljen-romanom-mutant-u-vozu-tadija-je-pisac-iz-buducnosti
-
Deluje da je u pitanju talentovan i ambiciozan mlad čovek. Probaću da nabavim knjigu...
-
Цењена ангел 011, хвала на информацији, и, Мићо, хвала на труду,
е сад,
ако има само 96 страна, а при томе, ако је велики број празних и напола-празних страница, онда је лако могуће да нема 240.000 карактера-са-размацима (Characters-With-Spaces), а у том случају је ипак новела.
Израчунава се, ако нема бољег начина, овако: нађете неку отприлике просечну сасвим-пуну страницу и у њој просечни, типични један (цео пун) ред, и у њему пребројите слова (па, и знакове интерпункције; и празнине такође), па, буде рецимо 55 њих;
онда пребројите колико има редова текста, рецимо 45,
то помножите, и добијете цифру рецимо можда 2.475 дакле толико има на једној пуној страници.
Сад још само треба да оцените колико стварно има пуних страница. Често пагинација почиње тек са бројем пет, или седам; дакле оно претходно се не рачуна; често на почетку и на крају поглавља буду велике празнине, или целе празне странице, можда и неке са илустрацијом; наравно да се ни то не рачуна. Па, ако има реално само, рецимо, на пример, 83 пуне странице,
пута 2.475
то испадне рецимо 205.425 карактера-са-размацима,
дакле нема 240.000
дакле није роман.
Али наравно! то не значи да је лошије дело, или мање важно! Није новела дело нижег квалитета ! ! !
Ви бисте мени много помогли у раду, ако бисте преузели на себе да јавите у ком жанру је дело, Ф или СФ; али било би врло корисно и да знамо, уз то, и да ли је дело роман, или новела.
(2) На Бобановом форуму јуче, 2018 12 26, ево цитирам, појавило се, на:
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16507.msg716586;topicseen#msg716586 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16507.msg716586;topicseen#msg716586)
Objavljena dela DOMAĆIH autora
Ivan Teodorov Srdanović, Poljubac sunca (2018)
Izdavač: Školski servis Gajić, 2018
Boban:
Još jedan roman majstora apokaliptike. Možete li da zamislite gradove i Zemlju kojom besne vetrovi od 500 km/h?
Ivan Srdanović pripoveda o doživljajima ljudi koji se suočavaju sa razaranjima, strahom, tajnama duha i pobesnelim suncem.
-- ето то је Бобанов коментар, а ја се наравно питам, ког је то жанра, да ли је СФ.
(3) Данас на Арт Аними, код Драже Игрошанца, на:
http://www.art-anima.com/vesti/nin-ova-nagrada-2018 (http://www.art-anima.com/vesti/nin-ova-nagrada-2018)
имате информацију да је за НИН-ову награду пристигло 201 романа,
и, од тога је у ужи избор ушло 31, и наведено је који су,
е сад ја тамо видим на 14. месту, плаво означено, Миомир Петровић, Black Light,
али такође видим да су истом плавом бојом маркирана још два места, друго и седмо; наиме:
Марија Павловић, 24
и, Јелена Ленголд, Одустајање,
па се питам зашто су та три тако маркирана.
-
па се питам зашто су та три тако маркирана.
To nije markiranje nego linkovi. To troje pisaca ima objavljene priče na Art-Animi, a linkovi vode do stranica sa njihovim kratkim biografijama.
-
Black Light je SF roman.
-
U proteklih nekoliko meseci moju čitalačku pažnju je zaokuplja stvaralaštvo književnika iz panonske nizije, pre svega mađarskih pisaca. Među njima, posebnu pažnju mi je privuklo ime Petera Esterhazija. Taj književnik pripada poznatoj porodici Esterhazi bez koje mnoga imena u muzičkoj umetnosti, npr. Hajdn, List..., ne bi postala poznata. Iz čuvene porodice Esterhazi je i kanadska feministkinja I režiserka Daniška Esterhazi. Evo trejlera za njen sf film 'Level 16' : https://youtu.be/9RQelZlAsKs
Pitanje za dr. ABN-a: da li su kod nas prevedeni sf romani Doris Lesing?
-
Хвала на информацији о та три линка, ангел 011. То су, дакле, три приче фантастике? Е сад, можда у жанру Ф, или, СФ… не могу сад да их погледам, па да то сам утврдим.
Хвала, Мићо, на информацији (коју ћу ја максимално озбиљно схватити) да Black Light јесте, по Вашем уверењу, СФ, и да јесте роман.
Хвала, Славо, на трејлеру о “Весталис” академији (за весталке? где су оне поробљене, уче се покорности, итд), а што се тиче СФ романа Дорис Лесинг (1919-2013, добила Нобелову награду 2007. године),
па, тих пет романа, има о њима на:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D1%83%D1%81_%D1%83_%D0%90%D1%80%D0%B3%D1%83 (https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D1%83%D1%81_%D1%83_%D0%90%D1%80%D0%B3%D1%83)
ја их нисам читао, и не бих сад знао да Вам одговорим на питање.
Е сад, за данас:
(1) “Политикин забавник” бр. 3490, петак 28.12.2018,
стр. 1, надреалистичка слика, парадокс: човек са шеширом са звездама, пред затвореним вратима, покушава да вири кроз кључаоницу, али, његово око јесте кључаоница, а испред њега, у рупи у вратима, налази се, уместо кључаонице, једно око, избуљено, које гледа у тог човека. Дакле кључаоница и око су заменили места.
у средини ПЗАБ, наставља се стрип (карикатурално цртан) “Спиру”, са елементима СФ.
стр. 67, претпоследња, сентенције о годинама, и, лепа надреалистичка фантазијска (не СФ) слика (отприлике у традицији једног сликара по имену Салвадор Дали) са модерним човеком који, бос, мукотрпно пешачи унутар часовника са зупчаницима. Около, на земљи, лежи још много тих зупчаника, који су поиспадали ван.
(2) Данас у “Политици” на стр. 4 културног додатка, о Карел Чапеку, потписује Бисерка Рајчић, биографски чланак, поприлично добар, са сликом, веома повољно помиње Чапекову научну фантастику, и наравно реч “робот”, итд.
(3) То дело Мутант у возу, младог аутора Тадије Чалауковића:
имате приказ промоције, која је била, код Невидљивог, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2018/12/27/mutant-u-vozu-predstavljen-u-domu-omladine/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/12/27/mutant-u-vozu-predstavljen-u-domu-omladine/)
Као прво, стичемо утисак да на промоцији нису постављали питање да ли је то новела, или роман… него су говорили као да ту и нема никакве дилеме.
Као друго, стичемо баш јак утисак да су учесници промоције избегавали да кажу да ли је то научна фантастика! Него, као:
жанровски мутант…
жанр којег је тешко именовати…
“шашава дистопија” или нека пародија дистопије…
трансхуманистички роман…
футуристички роман…
Као да не желе да прихвате ту одредницу: СФ. Можда мисле да је жанровска припадност научној фантастици нешто као жиг срама, припадност нижој, лошијој врсти књижевности?
Ако је то, једно такво прикривање, ако дело заправо јесте СФ али они избегавају да то кажу, па, то би био жалостан и јадан уступак чаршији.
Надајмо се да није то! али остаје чињеница да сад не знамо, да ли то дело јесте или није СФ.
-
Хвала на информацији о та три линка, ангел 011. То су, дакле, три приче фантастике?
Ne, linkovi su ka njihovim biografijama na sajtu Art-Anima, a biografije su im na sajtu jer su na sajtu objavljena i neka njihova dela (poglavlje iz romana "Bakarni bubnjevi" Miomira Petrovića, dve priče Marije Pavlović ("Američki san" i "Rapid Euro Movement") i "Zugzwang" Jelene Lengold).
Na osnovu brzog pregleda rekla bih da ništa od toga nije SF.
-
Хвала на информацији, ангел 011.
Е сад.
(1) Заборависмо, на истој оној страници у јучерашњој „Политици“ био је, одмах испод, и чланак о сликару „Бенксију“ (то му је ваљда псеудоним) који помало глуми неког као тајновитог романтичног побуњеника, и герилца зидног сликарства, наслов чланка је „Агенти хаоса“, поднаслов „инцидент и поруке“, потписује Јован Чекић, а у чланку се помиње научна фантастика, и то, сцена у филму (о Бетмену) Витез таме (The Dark Night, 2008) где Џокер, на запрепашћење једне групе ситнијих криминалаца, пали хрпу доларских новчаница, дакле спаљује новац.
Само још нешто о оном јучерашњем претходном, првом чланку, биографском, о Карел Чапеку, који је потписала Бисерка Рајчић: у том чланку, и то у последњем, петом ступцу, каже се да је Чапек био активан у “научној фантастици ( … ) једном од најзначајнијих жанрова 20. века”,
а то је баш лепо, тачно, и коректно.
(2) Данас, у недељу 30. децембра, у “Блицу”, целу стр. 29 заузима само један чланак, о књизи Мутант у возу Тадије Чалуковића. Чланак потписује Миона Ковачевић.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2018-12-30-Tadija-Calukovic-Mutant-u-vozu.JPG)
Текст и приступ у чланку су сасвим у складу са недавном промоцијом у Дому омладине, многе реченице су малтене подударне. Не помиње се никаква дилема око дужине – да ли је то дело новела или роман. Наслов чланка, “Нове технологије девастирају наше душе”, је цитат из говора младог аутора.
(Узгред, пре неки дан нам је промакла словна грешка, написали смо “Чалауковић”, са “а”, али он се зове Чалуковић. Дакле био је лапсус! пардон!)
-
Цењени ,
(1) Pink Sci Fi and Fantasy – на том каналу је у среду 2019 01 02 приказан, са почетком око 18 часова, СФ или ипак хорор филм (са јаким елементима хорора, несумњиво) Прометеус, дакле, Прометеј (Prometheus, 2012), приквел Осмог путника 1.
Било је жалосно и јадно гледати га, јер је очајно не-паметан; мизерна и бесмислена реприза (иако је приквел) ранијих филмова из тог серијала. Посада свемирског брода, који је слетео на планету, напросто се такмичи ко ће глупље, ко ће највише самоубилачки, да се постави. Овај Прометеј не заслужује ни минут ваше пажње. Велика је штета што је уопште снимљен. У овом филму, СФ елементи су толико промашени и апсурдни, да се практично распадају, као да је интенција била да се сними ипак хорор филм, а не СФ филм; па, ако је тако, онда вероватно и јесте хорор филм са површно и неуверљиво навученом маском СФ.
Није немогуће да у једном серијалу, један филм припада неком жанру, а други неком другом жанру, иако је серијал исти.
(2) Роман Black Light није прошао у НИН-ов ужи избор, дакле није се пласирао међу најбољих 12.
(3) Није тешко претпоставити да 31. децембра увече (светска нова година), и сутра, 7. јануара (српски Божић), није било, и неће бити, ништа на програму у Лази, али, месец јануар јесте почео... па, кад би неко јавио програм Лазе, за 14, 21. и 28. јануар...
(4) “Политикин забавник” бр. 3491, петак 04.01.2019,
стр. 8-11, нова теорија о Биг бенгу, наводно је било 10 димензија, које су биле уплетене у чворове, а онда су се три димензије рашириле. Потписује Срђан Николић.
Срећни празници, српски и светски, свима!
-
Цењени ,
прихватајући Мићин савет, АБН је набавио и кренуо да чита овај роман. Јесте роман; без икакве сумње; има дужину. Дакле тај део Мићиног савета је апсолутно истинит. Е сад, а жанр? Прво поглавље јесте научна фантастика; дефинитивно јесте; без дилеме. Али АБН још није прочитао остатак романа, дакле преосталих двадесет поглавља, и колеба се, да ли вреди упустити се у то.
Идемо неким редом.
Прво, библиографски податак:
Петровић, Миомир, Black Light. Београд, издавач „Лагуна“, 2018.
ISBN 978-86-521-2974-4,
COBISS.SR-ID 267473420.
Латиницом. Цена са попустом је негде око 850 динара, дакле, око 7 евра.
текст сам запрема 261, минус 7 пре почетка, једнако 254 странице, са двадесетак празних тако да реално има око 230 пуних страница,
оне имају отприлике по 31 ред, са по 57 карактера-са-размацима, једнако 1767, пута 230 једнако је око 406.000 карактера-са-размацима, дакле, има несумњиво преко 240.000 карактера-са-размацима, дакле ово јесте роман.
Подељен је на 22 поглавља са насловима испод којих су (у загради) поднаслови који личе на позоришне термине за делове опера, драма, балета, и сличног, на пример
1. Улазна хорска песма
(Уместо увода)
...
8. Црна светлост
(Трећа међуигра)
...
19. Улаз у лавиринт
(Арија контратенора и хорска деоница)
итд. Овим се може направити утисак литерарне игре у нивоима високе културе, елитне.
Наслов романа је на енглеском, а у преводу значи (па бисмо могли тако и називати тај роман) „црна светлост“, а то је оксиморон, намерно парадоксалан и смисаоно неспојив пар речи, јер, у физици, не постоји црна светлост, барем не видљива; свака видљива светлост је у некој боји, или је бела (а то је заправо мешавина свих видљивих таласних дужина тј. боја), а ако светлости нема, тј. она из неког правца не стиже до нашег ока, тад видимо црно, дакле црно је одсуство видљиве светлости. Црно је мрак. Дакле у суштини, овај роман се зове „Мрак“. (Али и у мраку до нас могу да стижу неке друге таласне дужине, које не видимо, на пример ултравиолетне, гама зраци, инфрацрвене, радио таласи, и слично.)
Већ на првој страници, ауторски глас (глас свезнајућег аутора) даје експозицију, скицира ново друштвено и политичко уређење света, тј. планете Земље, у некој не-прецизираној будућности, рекло би се кроз једно педесетак година (барем судећи само по првом поглављу); нови светски поредак, дистопијски, у коме је Србија остала са врло мало или нимало суверенитета, јер је de facto подвргнута лоповској тиранији неких злонамерних светских институција и оружаних формација, делимично и бандитских. Већ у тих неколико првих реченица јасно је да је аутор ојађен и огорчен због те својеврсне капиталистичке, западњачке окупације: приказано је да свакојаки белосветски шљам несметано вршља по Србији, која не може да се брани. Називи неких од тих оружаних формација су на енглеском, па, иако се на првој страници не помиње изричито НАТО пакт, ипак је јасно да се мање-више на њега мисли.
Већ на другој и трећој страни, прецизира се ова историја будућности: био је, и завршен је, светски грађански рат, не нуклеарни, у коме је на једној страни био нови светски поредак (који се зове напросто Поредак), а на супротној страни шарена коалиција комунистичких група (црвени), и ултра-десних, то би ваљда значило чак и нацистичких, група (црни), али и традиционално-националистичких група (плави). Затим се каже, у реченици пред крај стр. 10, да је у том рату Поредак победио („бројно и технички супериорнији Поредак успео је да победи“, запазите погрешну употребу придева супериоран), али одмах се то и демантује. Наиме, само два-три реда текста испод тога, каже се да је Поредак додуше победио на неким важним територијама, понајвише у Северној Америци и Западној Европи, али су побуњеници ипак задржали неке земље, и (стр. 11) знатне делове неких континената.
Русија је опет царевина, којом управља један човек, „новопроглашени цар Иван Крусанов“ (ibid), а наратор игнорише питање да ли је то територија слободе. Али ако је на власти цар, онда није на власти парламент, нити неки изабрани председник, дакле морали бисмо закључити да је то диктатура једног човека (цара) али наратор као да има симпатија за то, или барем не критикује; рекло би се да прећутно ипак сврстава такву царску, деспотску Русију у слободне територије. Ту као да се наслућује неизречено питање: да ли нам је бољи добар диктатор, само да је наш, него изабрани председник који после једног или два четворогодишња мандата мора да сиђе, ако ће нас једног дана неки од таквих председника препустити реално доминацији идеологије из Брисела и Стразбура? – и да ли слично важи и за друге народе и континенте?
Од наратора сазнајемо и ово: „Исламски калифат влада у Африци (осим у Магребу), Арабији и Индији“ (ibid). Наратор као да пропушта да се запита да ли су и то слободне територије, земље слободе.
Дакле већ на другој и трећој страници се донекле дерогира (оспорава, поништава) прва страница, јер испада да Нови светски поредак није ни приближно остварио пуну победу. Приповедач је дакле огорчен али и конфузан, његово огорчење је губитничко, он сам себи противречи, и то не једном.
На којој страни је слобода, а на којој ропство? Последњи ред текста на стр. 10 обавештава нас о томе: побуњенички фронт је „задржао власт на тзв. слободним територијама“, дакле побуњеничка коалиција је носилац слободе, а Сједињене Америчке Државе и Западна Европа јесу доносиоци неслободе. Ово је јасно политичко опредељење против Запада, али уједно (рекло би се) и против парламентарне вишестраначке демократије и тржишне привреде.
Али побуњеници су освојили и задржали четири америчке савезне државе, и то Флориду, Џорџију, Луизијану и Тексас. То је веома неуверљиво.
Статус Београда (а импликација би била: и целе Србије) описује се овако: „Због мешавине разних народа и раса, београдски квартови представљају прави мали Вавилон“ (стр. 11). Ту се појављују, дакле, имигранти, као последица нашег губљења суверенитета али вероватно и смањивања српске популације.
Тако је, дакле, у овом кратком првом поглављу (око две и по странице), скициран главни новум, политички, овог романа.
Жанровски, ово поглавље је несумњиво СФ; и то са политичком, друштвеном тематиком, што је савршено легитимно; неки од најбољих СФ романа на свету имају политичку и друштвену тематику, на пример Замјатинов Ми, па Хакслијев Врли нови свет, и Орвелова 1984.
Са становишта политичке садржине, ово прво поглавље Петровићеве Црне светлости је дистопијска пројекција (у будућност) неких нараторових силних огорчења и ојађености због садашњих трендова неповољних по класично, историјско, традиционално српство.
Са једне тачке гледишта, можда ви не морате буквално да схватите ту пројекцију: можда је огорченост баш намерно претерана, екстремна, да би се претворила у својеврсну карикатуру коју можда и треба узети тако, као карикатуру, дакле не као баш озбиљну пројекцију будућности. Као да нам наратор говори: љутим се, ево колико се љутим... а ви ме немојте схватити баш дибидус озбиљно; мало се шалим, мало претерујем... Ово нас подсећа на значајно кратко дело (можда нема дужину романа, можда је новела) Марка Видојковића Е баш вам хвала (са поднасловом „Смрт банди – слобода Југославији“; 2017, издавач такође „Лагуна“) о повратку Тита међу (бивше) Југословене; Видојковић је збиљу, реално огорчење због пропасти наше Југе, окренуо донекле у пародију и спрдњу и карикатуру.
Али, са друге тачке гледишта, ако буквално и озбиљно схватите ово прво поглавље Црне светлости, са толико драстичним конфузијама и контрадикцијама, онда морате одбацити цео роман као „ге-ге“ текст: г г – губитничко гунђање, које, у том случају, не заслужује да читате даље. Јер политичка губитничка гунђања своде се (са становишта вредновања научне фантастике) на лош новум. У научној фантастици, новум мора бити интелигентан и интересантан. У М. Петровићевој Црној светлости, новум је интересантан. Јесте. Али...
(У некој другој прилици ћемо говорити о књизи: Горан Аранђеловић, Четири слике српске апокалипсе, Београд, 2013, издавач исто „Лагуна“.)
Не заборављамо ни прослављени, маштовити, и стилски брилијантни роман фантазије – не СФ! – једног аутора са истим презименом; Горан Т. Петровић (академик), Опсада цркве Светог Спаса (1997), где су три стотине страница предивне архајске фантазмагорије о историји српства на крају драстично оштећене падом у актуелну политику, са седам фуснота (!!!) о реалној историји, убачених вероватно због неког, нечијег, анти-западњачког, анти-Брисел-ског огорчења; то огорчење, било оно политички оправдано или не, свакако је нарушило и покварило тај роман Г. Т. Петровића.
Враћамо се роману М. Петровића, тој Црној светлости, и питамо вас за савет: вреди ли, после таквог првог поглавља, читати Black Light даље?
-
Aco,
Ovo je naša stvarnost.
Nažalost, u ovom trenutku ovo je nešto najbliže pristojnoj naučnoj fantastici što možete pročitati na našoj sceni.
Miomir Petrović nije nekakav spektakularan pisac, a pogotovu nije pisac kome je naučna fantastika nešto u čemu se suvereno kreće, tu se možemo složiti. Ali je pristojan pisac. I ovaj roman se može pročitati, a da se čovek ne pita stalno, šta mi ovo treba. Ne mogu svi romani biti Vrli novi svet , 1984. ili Mi. Ovo je jedna distopija koja ne donosi mnogo toga novoga, ali nije baš ni tako katastrofalna kao što prikazujete.
Mogu vam ja navesti i mnoge druge mane koje poseduje ovaj roman, osim ovih koje ste sami naveli, ali ako budete baš toliko isključivi kod čitanja, ostajete bez ičega. Ništa... nula... zero...
Ponavljam još jednom, dajte mi jedan jedini domaći roman naučne fantastike nastao posle 2000. godine koji ste pročitali, a da zadovoljava vaše kriterijume, roman koji ste mogli da pročitate...
Zašto se bavite nečim što ne možete da čitate?
-
Samo da prijavim kako i ja imam tu knjigu - alas, još nisam stigla ni da je otvorim – pa mi drago da je komentarišete ovde…
-
Гле, цењена Либеат, је ли то био Ваш хиљаду сто једанаести пост? дакле 1111-ти ? Wow. Браво!
Е сад:
(1) разумео сам Мићин став, овако: историчар СФ мора да се помири са ситуацијом, и да стрпљиво чита оно што излази из штампе… па, какво је – такво је, нема ничег бољег… (само, наравно, ако јесте стварно СФ, додао бих).
и зато сам, имитирајући Мићину приљежност и вредноћу, наставио да читам Black Light, али само док је снага држала; до краја стр. 29, даље нисам могао.
Дакле, АБН је прочитао само прве 22 странице овог романа, а остатак је летимично прегледао, ту-и-тамо.
У поглављу 2, са насловом „Инцидент“, сазнајемо у ком крају Београда почиње радња – само неколико стотина метара далеко од оног простора који је неким најстаријим фановима Првог српског фандома познат као Радмилов крај (тј. где Радмило Анђелковић станује). Наратор започиње приповест о мистериозној погибији једне жене, то иде отприлике као у детективском роману, а успут убацује, на сваких неколико пасуса, још по неки делић експозиције (спретно, вешто) о том свету наше будућности. Тако сазнајемо, на пример, да су током грађанског рата против Поретка, „универзитети широм Европе“ били затворени (стр. 16), и да се за контролу становништва масовно користе дронови, разних врста (стр. 19).
Наратор користи фусноте, па и прилично опширне, а у једној каже, у своје име: „О политичком и организационом моделу ( ... ) говорићу нешто касније“, а то би значило да је читав овај роман његов исповедни монолог.
Једна од академија за полицајце је у Бриселу (дакле баш у седишту Европске Уније...) (стр. 22). У Београду се ноћу не сме на улицу, постоји полицијски час (стр. 23) који почиње већ око девет сати увече (стр. 25). Власт бесплатно даје телевизоре сваком домаћинству, али ви телевизију морате гледати „у просеку око девет сати дневно“, иначе будете строго кажњени (стр. 24) али зато грађани масовно спуштају тон на нулу и остављају телевизор укључен али га савршено игноришу, нити га гледају нити слушају.
Постоје „војни одреди евроатлантског круга“ (стр. 26) а то је јасна алузија на НАТО. Укупна атмосфера у граду је окупацијска, несумњиво је на снази диктатура, која, међутим, толерише постојање многих разбојничких банди (стр. 27, фуснота).
Укупно у роману има око 45 тих фуснота у којима наратор даје објашњења; неке од њих су врло опширне, и по пола странице, па и више, али већином су ипак сажетије. Суштински, многе од њих су сатиричне, а такви су заправо и многи други делови овог романа, у смислу да сатирично, са подсмехом и претеривањем (а не буквално-озбиљно-уверљиво) приказују како ће нас нови светски поредак поробити, опљачкати и уништити.
Објашњење о „црном светлу“ налазимо на стр. 248: ако у мраку упалите јако ултраљубичасто светло (ултра-виолетно; латиницом скраћеница: UV), као што се ради у појединим диско-клубовима у нашој стварности, тада ће, у мраку, поједине фосфоресцирајуће материје почети јако да светле, упадљиво. Па, ако су некој особи унете под кожу, тетоважом, тајне поруке, помоћу неке такве материје, онда ће при таквом осветљењу, у мраку, поруке можда моћи да се прочитају. Јер ће светлети, фосфоресцирати.
Поглавље 8, са насловом „Црна светлост: трећа међуигра“ (стр. 90-96) објашњава како је протагониста, радећи као научник, истраживао разне тајне „црног светла“, али то поглавље је далеко од науке, ту се олако свашта каже, што није научно уверљиво; више је то једно литерарно лутање кроз квази-науку која и не покушава да буде уверљива. Дакле, тај део новума је, са становишта СФ, слаб; па, чак би се могло претпоставити, намерно слаб, као да је аутор (Петровић) желео да дело буде више литерарно и метафорично, а мање буквално; али тиме се, наравно, постиже отклон од добре научне фантастике, у правцу лоше научне фантастике.
Овлашно погледан крај романа: е нећемо то овде рећи… био би то spoiler . Али утисак је да роман остаје чврсто у жанру научне фантастике.
(2) На форуму код Бобана Кнежевића, неочекивано се појавио поприлично добар приказ сатиричне СФ књиге (можда је то новела) Марка Видојковића Е баш вам хвала:
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16520.msg717521;topicseen#msg717521 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16520.msg717521;topicseen#msg717521)
То је први текст на тој страници, наиме, први текст на том топику, који се засад и састоји само од те једне једине странице; окачен је 7. јануара. Аутор се потписује псеудонимом crippled_avenger; познат је као велики познавалац филма, пре свега.
-
Aco, mi se u mnogo toga slažemo. Ja ne mislim da je to nekakav spektakularan roman, niti da ima jaku i uverljivu SF komponentu. Ali roman se može čitati, za razliku od mnogih drugih domaćih romana koje sam uzeo u ruke u poslednje vreme.
Da li sam preterano srećan zbog toga? Nisam. Ali ako ne napravimo razliku između ovog romana (uz sve njegove mane) i beskrajnog niza budalaština koje se objavljuju u poslednje vreme na domaćoj sceni, mislim da takođe grešimo.
Ne odgovoriste mi na jednostavno pitanje: koji domaći SF roman posle 2000. godine ste pročitali do kraja?
-
и зато сам, имитирајући Мићину приљежност и вредноћу, наставио да читам Black Light, али само док је снага држала; до краја стр. 29, даље нисам могао.
Ja sam roman malko načela sinoć (ne znam tačno do koje strane, tamo negde do lova na labudove), i dobro, može to da se čita, Mića jeste u pravu što se toga tiče. Za ostalo ćemo videti kad dočitam.
Ali ako bih se latila beležaka tokom čitanja ovih početnih poglavlja, rekla bih da je format romana standardno didaktičan, nekako u duhu SF kinematografije 80tih… ono kad na uvodnoj špici pročitate sažetak strukture pogodbenog sveta, bilo da vam predočava svet u nekoj dalekoj galaksiji, jelte, ili da vam ukratko saopštava ko su replikanti...
Naravno, taj format ima itekako smisla unutar SF kinematografije, jer film ima na raspolaganju samo sat i po da nam saopšti sve što ima, ali proza ipak ima drugačija pravila, stoga je ovakav format meni uvek bio simptom lošeg SFa, bez obzira na književni izraz autora, ili pak na samu ideju. Smatram da slab pisac taj format koristi iz čiste nekompetentnosti, dok dobar pisac posegne za njim više zbog parodiranja žanrovskih kanona, negoli ičeg drugog. Ne znam kakav je ovde slučaj, naravno, još je uvelike rano da se to prepozna.
Ali ako nije u pitanju striktno parodiranje SF kanona, onda to otvara mogućnost da autoru ne leži SF, što bi se reklo… i ne mislim da je to pitanje njegovog književnog talenta, nego više afiniteta ili mentaliteta ili tako već nekih psiho-socijalnih aspekata. Recimo, u duhu izjave da je klinička depresija zapravo nemogućnost da se konstruiše budućnost, onda bih dalje rekla da depresivni ljudi po logici stvari slabo stoje sa ekstrapolacijom kakvu futurizam podrazumeva. Otud ja do sada još uvek nisam sigurna gde je tačno ovaj roman lociran na ‘vremenskom toku’, niti znam gde je locirana divergentna tačka nadgradnje. Vi kažete da je u pitanju lokacija od “verovatno 50tak godina” u budućnosti, ali ja nisam baš sigurna da je tako, pošto ima dovoljno referenci na SFRJ koje baš i nisu u skladu sa tom procenom. (reference na odeću poginule žene, recimo, ili još neka uzgredna referisanja na Titovo vreme, i tako to…) naravno, još uvek ne znam da li sve to ima žanrovski prihvatljivo objašnjenje, tako da to za sada ne smatram ikakvom manom, nego prosto beležim kao aspekt vredan pažnje.
Ali didaktički format uvoda definitivno smatram za manu, jer to je gomila world-building infomacije koju je trebalo postepeno dozirati kroz sam roman, žanr preferiše da se pogodbeni svet gradi u prozi, a ne samo sruči u ovakvom instant maniru info-dumpa. To je, za mene, veliki hendikep koji je jako teško kasnije nadoknaditi, tako da priznajem kako jesam malko skeptična.
-
Sve si u pravu. Po meni je to dosta velika mana romana, za neke SF čistunce možda dovoljna da ga diskvalifikuje. Nije u pitanju didaktika, niti bilo šta sofisticiranije, već nespremnost autora da se suoči sa ozbiljnim problemom doziranja informacija. Jednostavno, Miomir Petrović nije pisac kome je SF okruženje u kome se oseća kod kuće, tako da mu je lakše da postavi okvire u kojima će se kretati, po cenu da dođe do ponavljanja i pridikovanja, koja su, povremeno, veoma iritirajuća.
Dakle, muka koju ima većina pisaca koji iz glavnog toka doplove u naše SF vode, avaj...
Ali, dosta toga mu je oprošteno, jer, najzad, roman može da se čita... :)
-
А-ух, цењени Мићо, незгодно питање, то, колико сам прочитао… ја радије не бих одговорио… :(
Сад посвећујем време једној јапанској антологији, са насловом Четрнаест и по, па кад то завршим, ја ћу вам овде јавити шта сам у њој нашао…
Цењена Либеат, Ви сте сад дали неке одличне, заиста одличне мисли! реалан допринос анализи романа Black Light.
На пример,
info-dump! очигледно јесте, тачно то, то прво поглавље; info-dump. Само се ја нисам досетио да употребим баш тај прецизни израз.
Ево ја ћу покушати сад да нагађам да је писац, можда вођен неком својом подсвесном уметничком интуицијом, хтео мало и да се суштински дистанцира од губитничких гунђања, тако што их је тако огољено и упадљиво нагомилао на самом почетку. Као да је рекао неким читаоцима: јел хоћете овакву визију новије историје? знате да није логично, али баш хоћете тако да видите свет? па, ево вам.
Осим тога, можда је писцу, у једном техничком смислу, тешко, да неуверљиве и нелогичне тврдње угради на прави начин у причу, јер, такве тврдње слабо „ходају“ ако се уграде у паметан текст; не уклапају се, штрче.
Узгред: на којој страници је то о одећи погинуле жене? па, дајте страницу! страницу! цењена Либеат, како ја то да нађем?
-
Joj. Pročitajte roman. Nije tako strašno kao što izgleda na prvi pogled... :)
Super je što čitate japanski SF, ali valjda bi bilo dobro da kao jedan od vodećih domaćih izučavalaca SF-a uložite napor da jedan od retkih domacih SF romana iz 2018. godine pročitate pažljivo do kraja. Pa makar da se kritički osvrnete o njemu. Nije ovo toliko loše kao većina ostalog domaćeg štiva...
-
Smatram da slab pisac taj format koristi iz čiste nekompetentnosti, dok dobar pisac posegne za njim više zbog parodiranja žanrovskih kanona, negoli ičeg drugog. Ne znam kakav je ovde slučaj, naravno, još je uvelike rano da se to prepozna.
Ali ako nije u pitanju striktno parodiranje SF kanona, onda to otvara mogućnost da autoru ne leži SF, što bi se reklo… i ne mislim da je to pitanje njegovog književnog talenta, nego više afiniteta ili mentaliteta ili tako već nekih psiho-socijalnih aspekata.
Nisam još čitala Black Light (čeka na polici sa gomilom drugih knjiga), ali jesam druga njegova dela, i slažem se i sa tobom i sa Mićom da njemu ne leži SF. Slab pisac svakako nije.
-
Sve si u pravu. Po meni je to dosta velika mana romana, za neke SF čistunce možda dovoljna da ga diskvalifikuje. Nije u pitanju didaktika, niti bilo šta sofisticiranije, već nespremnost autora da se suoči sa ozbiljnim problemom doziranja informacija.
Oh, kad bi ti – i ostali žanrovski liberali, naravno :-* ;D – samo umeo da u divljini prepoznaš čistunca, ili kad bi, dajbože, uspeo da prepoznaš norme za kojima se to mitsko biće povodi… oh kako bi mirnije spavao, bar što se ovog romana tiče. Jer info-dump je kvantitativni hendikep, pa kao takav ne može da diskvalifikuje delo; on ga samo prokazuje kao loš SF. A loš SF je i dalje ipak SF, pa otud žanr i vuče za sobom toliki šund, jer tako mu je to po prirodnim zakonima, kad ti se rodi, valja ti ga i ljuljati. Uostalom, ako autor ima problema sa doziranjem informacije, to ga hendikepuje u ma kom žanru da se okuša; probaj ti da info-dumpuješ u književnoj matici, pa da vidimo dokle ćeš dogurati.
Tako da – ne, to mi nije žanrovski problem, nego više formalno zanatski. Ali ono što mi jeste žanrovski problem je velika doza iracionalnosti, koja romanu sve više daje apsurdističku dimenziju. Mislim, imam ovde sufi derviše iz Turske, Pakistana, Avganistana, Uzbekistana, imam Mali Šangaj, imam prognanog budističkog monaha Davu Drakpa Lahu kako meditira okružen svojim ratobornim pomoćnicima (?!!???), imam Azijate i Arapkinje sa narukvicama, Australijance sa bombama, a sve to u kolonijama na prostoru između srušenog mosta Gazele i nekadašnjeg Sava Centra. A to je samo najočigledniji primer, ja iracionalnosti nalazim u svakoj bogovetnoj strain, i svo vreme se pitam – čemu sve to služi? Ja mogu da prihvatim bilo kakav world-building, ukoliko u njemu pronađem unutrašnju logiku, no ovde mi to sve teže polazi za rukom. Koja tačno svrhu ispunjava taj ogromni i preskupi logistički manevar preseljavanja tih ljudi po celoj zemaljskoj kugli? Mislim, ljude se slalo u Gulag sa razlogom i svrhom, takvi režimi proteruju ljude u zabita i zabačena mesta, a ne u centre velikih gradova, pa ma kakvi i čiji ti gradovi bili. Za tako radikalnu i kontraintuitivnu premisu potreban je veoma dobar razlog i njegova logika, a u prvoj trećini romana to se ne pomalja. Dakle, te iracionalnosti uspevaju da iznedre veliku dozu narativnog apsurda, i to je ono što bi trebalo da te brine, po pitanju zanrovske pripadnosti, a ne info-dump koji otvara roman.
Naravno, tamo gde ima narativnog apsurda ostaje vrlo malo mesta za unutrašnju logiku kakvu SF podrazumeva. Veoma često, autor koristi glavnog protagonistu kao sveznajućeg naratora, i to je još jedan hendikep koji otežava čitanje; Lasica kao da zna stvari koje ne bi smeo da zna. Autor je ponekad toga svestan, pa otud i pokušava da anuliše kontraefekte tako što naprosto negira ono što je protagonista malopre izrekao ili pomislio, a to mi ostavlja krajnje šizofren utisak: kao ono kad Lasica nudi teoriju kako su sve evropske reke radioaktivne, pa je to razlog za silni priraštaj i neobičnu mirnoću labudova koje ljudi love za hranu, da bi svo to kukičanje razbio sledećom rečenicom: “Ipak, to možda nije istina, jer se nisu oglašavali ručni gajgerovi brojači.”
::)
Taj MO čvrsto stoji iza svega što sam do sada pročitala, znači iza prve trećine romana, iz usta sviju protagonist – znači, najpre smela teorija zavere a onda njen zdravorazumski demanti. I šta ostaje? Ništa. Zašto labudova ima tako mnogo i zašto su tako neobično mirni da može čovek rukom da ih hvata? bog dobri zna.
Ovo mi je negde u rangu Sarajlije, za sada. I ne, to nije kompliment ijednom od te dvojice.
-
Узгред: на којој страници је то о одећи погинуле жене? па, дајте страницу! страницу! цењена Либеат, како ја то да нађем? [/size][/color]
Znate, toga ima jako mnogo, kao uzgredne reference, a ja nisam beležila na kojoj se strani nalaze. Ali mogu Vam reći da se najveći deo opaski o ženinoj odeći nalazi u trećem poglavlju, tu Jelena komentariše baš odeću pokojnice. Ali sitnih nagoveštaja ima jako puno, i kroz njih se nekako steče utisak da su mnogi protagonisti barem rođeni u SFRJ, što bi roman smestilo nekako bliže današnjici nego što ga Vi smeštate na 50 godina od današnjice.
Možda bi najbolje bilo da ipak pročitate roman… :)
-
Jebi ga, labudova je sve više u Srbiji, posebno na Dunavu, a ne postoji nikakav konsenzus zašto se to događa!
To ti mogu da potpišem. Pojedini stručnjaci to pripisuju promenama u klimi, pojedini tvrde da je to posledica značajnog poboljšanja kvaliteta voda Dunava u poslednjih 30-tak godina zbog izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode u uzvodnim zemljama, ali ima još bar desetak mogućih razloga; neki (sa kojima se dosta slažem) kažu da je Đerdapska akumulacija omogućila pozitivne efekte na ptičju populaciju podizanjem nivoa vode na prostoru južno od Deliblatske peščare gde je formirano takozvano Labudovo okno (samo ime daje podršku) koje je u poslednje vreme postalo jedno od glavnih okupljališta ptica (kako domaćih, tako i migratornih). Naposletku, zaštićena su vrsta i ne smeju se loviti. A najverovatnije je porast njihove populacije posledica zbira svih ovih razloga.
Labudovi mogu da žive u gradovima i generalno u blizini ljudi, tako da mi ne smeta mnogo piščevo insistiranje na njihovoj ekstremnoj mirnoći. Ja sam to prihvatio kao autorovu metaforu pojedinaca u našem društvu koji mirno posmatraju ono što se događa oko nas i kao piščevi labudovi mirno idu na klanje. Metaforu koja nije tako ekstremna da urušava logiku priče.
Ali, u svakom slučaju, zanimljivu i dobro pronađenu metaforu.
I da, sveznajući autor ne bi trebalo da se igra skrivača sa čitaoce, slažem se... ali, jebi ga...
Problem raseljavanja je takođe nevešto urađen, slažem se potpuno. Mislim da je pisac hteo da do ekstrema dovede trenutnu situaciju sa izbeglicama, ali je to prilično nevešto uradio. I meni je to smetalo, ali jebi ga...
Po mom mišljenju, Miomir Petrović ima malo toga sličnog sa Sarajlijom, mada razumem šta si htela da kažeš. Njihove poetike su, po meni, potpuno različite. Problemi koje regularni čitač SF-a nalazi u prozi Miomira Petrovića nisu posledica svesne odluke pisca, već nedovoljnog poznavanja zakonitosti, a možda (mada u to nisam baš uveren) i svesnog pokušaja otklona od potpuno logične ekstrapolacije. Sarajlija je apsolutno u svakom trenutku svestan svojih otklona od logike i svesno kreira prozu koja sledi sopstvenu poetiku - Bredberi mi je nekakav najpribližniji primer, ali da ne širimo priču...
-
Pa vidi, mogu ja to sa labudovima da prihvatim kao misteriju koju ovde pominješ, samo je to u romanu jako naopako postavljeno: mislim, Lasica je bre nekakav naučnik, IMS fizičar koji je radio na ispitivanju svetlosti (štagod da je to), pa ne može da mi baš ovoliko baulja. Kao prvo, ne vidim odakle ta ideja da radioaktivnost može pozitivno utiče na ekspanziju bilo koje životne vrste, pa bogatipoljubim, smisli nešto bolje, mislim, pisac si, daj mi neku bar plauzibilniju pretpostavku… Ali ne, on prvo ponudi očiglednu bedastoću i posle je ladno demantuje, i to mu je to. Tekst bačen u vodu, zajedno sa mojim nervima.
Ovde je trebalo urednika, I to opakog. Mislim, sve to ima potencijala, ali ovako je ostalo veoma nemušto.
Urednik bi lako sredio i oscilacije po pitanju tačke gledišta; možda ovo I jeste trebalo da se napiše iz tačke sveznajućeg naratora a ne protagoniste; ne znam još, videću kad dočitam. Ali ovako je mnogo histerično, i to je šteta, zaista.
Za poređenje sa Sarajlijom: ne mislim toliko na poetike, koliko na tu nemuštu potrebu da mi poturaju apsurd kao nešto drugo; Sarajlija mi ga potura kao kobajagi fantastiku, ovaj baja kao kobajagi ekstrapolaciju. I isto kao sa Sarajlijom, bojim se sabiće me time u ćoše u kom mi stvarno više neće biti dovoljan fakt da mu proza zaista jeste fino napisana i što mu vokabular nije pijačni… :'(
-
Da. Sve je tako... :'(
Joj, šta bih mu ja uradio kao urednik... :)
Ali nema kod nas urednika...
Razlika između Sarajlije je što on apsolutno svesno potura apsurd (to mu je poetika), a Petrović to radi uglavnom nesvesno (dramaturg koji se upustio u naučne spekulacije, koji se trudio da proučava razne fizičke probleme (probao sam da guglam njegove izvore), ali tu, definitivno, nije kod kuće).
-
Pa dobro, za sada je bitno da može da se čita a na kraju ćemo da svodimo račune. :P
Nego, ima jedna stvar koja me fascinira, verovatno zato što je ne razumem u potpunosti: naime, ovaj mi roman ‘zvuči’ kao da ima angažman, zato jer su protagonisti veoma voljni da me se tako dojme. Oni su revoltirani i gnevni i frustrirani, i ne kriju te svoje emocije u narativu, čak bih rekla i da malko u tome preteruju, al ajde, tek sam na trećini. A meni generalno prija kad je autor angažovan, to mi nekako garantuje više strasti u karakterizaciji i fokusa u zapletu, tako da preferišem angažman nasuprot eskapizmu. Otud, ovo je trebalo da bude moja šolja kafe.
Ali sa ovim romanom imam problem što ne prepoznajem oko čega se taj njegov angažman zapravo vrti, ne prepoznajem da li Petrović uopšte precizira ko i šta i kako je u njegovom romanu neprijatelj. A to mi se retko dešava, čak i kad čitam autore iz drastično drugačijih kultura. Nekako je to onaj glavni aspekt koji autor uvek uspeva da dobaci do čitaoca, čak i kad taj čitaoc ne deli autorov pogled na svet ili sistem vrednosti koji taj svetonazor uspostavlja. Ali ovde me to za sada mimoilazi; osim generalnog gneva koji protagonisti obilno izručuju u romanu, ja još uvek ne znam ko i šta je na kojoj strani.
Jedini sličan slučaj nerazumevanja sa angažmanom koji mi sad pada na pamet su neki survivalistički američki romani koje ponekad (ali stvarno retko) overim.
-
Autor se pri kraju prilicno jasno odredjuje. I meni se dopala ta angazovanost. Pokusaj da se ne prepustimo pa ma kako ti kvazispanskoratovski pasazi delovali anahrono i prilicno naivno.
Zbog toga ovaj roman i ima moju iskrenu podrsku uz sve njegove propuste...
-
Цењени ,
ево нечега што је, надамо се, изузетна вест! Лепа и позитивна.
Основана је Крагујевачка школа научнофантастичних студија, она има и свој Манифест, који је потписало 13 оснивача, који су већином доктори наука.
Вест о томе, заправо доста опширну, имате у данашњем „Данасу“, па, можете да га купите (то је викенд број; требало би да може да се купи и сутра, на неким киосцима, ако не буде у међувремену, ех, распродат... дакле ако ћете купити, пожурите... ) и то у уметнутом прилогу „Недеља“, па на стр. X (римско десет). Потписује В. Т, а то је Владимир-Влада А. Тодоровић, познат код фанова и као Невидљиви.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2019-01-12-Kragujevacka-shkola-SF-studij-m.JPG)
(2) У “Данасу” је јуче, у петак 11. јануар 2019. на стр. 23 био чланак, не много обиман, поводом најужег избора за НИН-ову награду за роман године; чланак потписује SEEcult.org
а у чланку се помиње како су чланови жирија коментарисали чињеницу да им је, на читање, стигао чак 201 роман. Ту се између осталог наводе речи председника жирија, проф. др Зорана Д. Пауновића са Филолошког факултета у Београду, да “кризу тематике природно прати и криза форме. И даље преовлађују реализам, модернизам и постмодернизам – или, нешто прецизније, зихерашка стварносна проза, рудиментарни ток свести, те преиспитивање улоге и идентитета приповедача”.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2019-01-11-Z-Paunovic-romani-2018-u-Srbiji.JPG)
То нам је ретка прилика да чујемо укупну, збирну оцену, о основним токовима или усмерењима и карактеристикама српских романа у целој прошлој години.
(3) Неки су рекли да је 201 српски роман објављен у 2018-тој, дакле за само једну једину годину – хиперпродукција; преоптерећење, јер је немогуће да грађани толико романа набаве и прочитају; итд.
Међутим, данас на последњој страници “Данаса” имате одговоре неколико особа на питање “Како коментаришете то што су се у најужем избору од шест романа за Нинову награду нашла чак четири која су написале жене?”
(сви добијени одговори су позитивни, похвални итд),
а писац и академик Матија Бећковић стигао је у свој одговор да убаци и ове речи: “Мислим да је велики културни догађај и феномен то што је у Србији изашло преко 200 романа и да је то заслуга нашег српског језика на којем пишемо”.
Дакле, не мисли свако да је 201 роман хиперпродукција.
(4) “Политикин забавник” бр. 3492, петак 11.01.2019, стр. 8-11, космологија, могућност путовања кроз црвоточине, Ајнштајн и Розен, итд; потписује С. Николић.
-
Obožavam manifeste. Ne znam da li mi je draži komunistički ili nadrealistički...
-
Цењени ,
програм „Лазе К“ за ову вероватно кишовиту зимску ноћ имате данас код Невидљивог, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2019/01/14/drutvo-ljubitelja-fantastike-lazar-komarcic-spajdermen-novi-svet/ (https://sfpisb.wordpress.com/2019/01/14/drutvo-ljubitelja-fantastike-lazar-komarcic-spajdermen-novi-svet/)
па, ако смо добро разумели, на трибини говоре, о анимираном филму о Спајдермену, људи који су дали гласове за ту анимацију ??!
Ех још да је програм био објављен крајем децембра… али, добро, и данас-за-данас, ОК, јесте програм. А за идућа два понедељка, не знамо још.
(2) Наишли смо на тврдњу, на:
https://infogalactic.com/info/Evergreen_(The_Twilight_Zone) (https://infogalactic.com/info/Evergreen_(The_Twilight_Zone))
да је у новој серији, обновљеној, Зоне сумрака (Twilight Zone, 2002), од укупно 43 епизоде, било само две без натприродних елемената, што би значило, ако је истина, да су само две СФ, а све остале фантазија. Па, ако је то тачно, онда љубитељи СФ немају много разлога да ту тако обновљену серију гледају.
-
од укупно 43 епизоде, било само две без натприродних елемената, што би значило, ако је истина, да су само две СФ, а све остале фантазија. Па, ако је то тачно, онда љубитељи СФ немају много разлога да ту тако обновљену серију гледају.[/size][/color]
to samo pod uslovom ako su ti 'ljubitelji sf' zadrti fah-idioti koje ama baš ništa živo izvan 'sf' ne zanima.
ali ne znam baš koliko takvih ima.
-
Obožavam manifeste. Ne znam da li mi je draži komunistički ili nadrealistički...
Ех, Мићо, да, прво падну на ум комунистички (политички, у Лондону, Карл Маркс и Фридрих Енгелс, почетком 1848),
и надреалистички (тринаест српских писаца, 1930, и то: Александар Вучо, Оскар Давичо, Милан Дединац, Младен Димитријевић, Ване Живадиновић Бор, Радојица Живановић Ное, Ђорђе Јовановић, Ђорђе Костић, Душан Матић, Бранко Миловановић, Коча Поповић, Петар Петровић и Марко Ристић),
али, манифеста је и после хиљаду-деветсто-тридесетих година било у нашој књижевности.
У Новом Саду постоји чак и предмет о манифестима у српској књижевности:
http://www.ff.uns.ac.rs/studije/osnovne/srpska_knjizevnost/studije_osnovne_srpska_knjizevnost_manifesti_i_programi.html (http://www.ff.uns.ac.rs/studije/osnovne/srpska_knjizevnost/studije_osnovne_srpska_knjizevnost_manifesti_i_programi.html)
Живан Живковић је писао о манифесту сигнализма, насталом крајем хиљаду-деветсто-седамдесетих:
http://www.rastko.rs/rastko/delo/13712 (http://www.rastko.rs/rastko/delo/13712)
Па још један о сигнализму:
http://signalism1.blogspot.com/2009/08/poetika-srpskog-signalizma.html (http://signalism1.blogspot.com/2009/08/poetika-srpskog-signalizma.html)
Ово су само неке назнаке о манифестима после 1930-тих година. А између два светска рата, настало је више манифестних текстова, у вези са разним домаћим измима – експресионизам, зенитизам, суматраизам, хипнизам – који, истина, немају сви у наслову реч “манифест”, али јесу то. Станислав Винавер је написао “Манифест експресионистичке школе”, Милош Црњански “Објашњење ‘Суматре’“, Раде Драинац “Програм хипнизма”, Љубомир Мицић “Категорички императив зенитистичке песничке школе” итд.
-
Приказ А. Б. Недељковића о књизи:
Хрецак, Дина, и Сусуму Катагава, уредници,
Антологија савремене јапанске научно-фантастичне приче 14 ½
Превод, и предговор: Дина Хрецак. Београд, издавач „Танеси“, 2018.
Предговор (стр. 5-7) је прихватљиви компромис рекламног и објективног.
Од 12 аутора, само је једна жена, Сајури Уеда, а 11 су мушкарци.
Приче нису нумерисане, па, ако хоћете да знате која је која по реду, морате да узмете оловку и сами их нумеришете, од 1 до 15.
Слог није много ситан нити збијен, лепо се чита. Има двадесетак словних грешака које се састоје у томе што се две речи залепеједна за другу.
Укупан утисак: пет прича нису СФ, него су други жанр, фантазијски (од тих пет, једна је, у том, свом жанру, одлична! али, требало је да буде објављена у некој антологији фантазијских прича, не СФ),
а десет прича јесу СФ, а од тих десет, две су прихватљиво-добре, а три су баш одличне, заиста одлична научна фантастика, што чини да је ово, све-у-свему, изненађујуће успела антологија. Ако опростимо пет “уваљоца” из другог жанра, и пет слабих.
Сад ћемо их размотрити једну по једну, настојећи да нигде не буде spoiler , тј. разоткривање шта је било на крају, да вам то не поквари читање.
(1) Кобо Абе: „Поплава“, стр. 9 – фантази, филозоф телескопом гледа радника на неком путу, овај почиње да се топи, а и човечанство такође, претвара се у течност, и …
(2) Кобо Абе: „Магична креда“, стр. 16 – фантази, сиромашни сликар у соби од “само девет квадратних стопа” (е па то би било мање од једног квадратног метра…) гладан је, црта кредом храну, на зиду, и храна се магично ствара.
(3) Шинићи Хоши: „Хеееј, изађи напољееее!“, стр. 30 – СФ. На тлу близу једног села, појави се рупа пречника око један метар, привидно без дна, сви почињу (безобзирно, и непромишљено) да бацају свакојако ђубре у њу, па чак и нуклеарни отпад…
(4) Шинићи Хоши: „Боко-ћан“, стр. 35, раније неколико пута објављивано у Србији и Југославији, као “Боко Чан” . – СФ. Она је лепа роботкиња, ради у једном бару, и, да би се боље дружила са мушкарцима, пије разна алкохолна пића. Мада их не свари.
Узгред, и робот, поручник Дејта (Lt. Data) у Звезданим стазама, је радио такве ствари са јелом и пићем.
Обе ове Хошијеве приче, као и многе друге његове, су својеврсни сатирични СФ моралитети који не претендују да буду схваћени сасвим озбиљно. Али ове две су чак и сад објављиве, могло би се чак рећи: добре, ако издавач нема неке високе амбиције.
(5) Сакјо Камацу: „Изабери“, стр. 40 – СФ. Ово је о продавници која, тајно, нуди три пута у алтернативне светове, који ће имати врло различите будућности. Али испоставља се да је то превара и…
Јесте научна фантастика, али, слаба.
(6) Рјо Ханмура: „Картонска кутија“, стр. 59 – фантази, у некој фабрици картонских кутија оне настају, али имају и свест, разговарају, и надају се да буду што пуније.
(7) Такаши Ишикава: „Пут до мора“, стр. 71 – фантази, врло кратка, пред крај покушава (али слабо, неуверљиво) да се преокрене у СФ. Дечак од 6 година машта да оде до мора, и полази пешице сам кроз свет, појма немајући где је море, а онда, испостави се да…
Ту сад јесте СФ елемент, али је сасвим бесмислено и неуверљиво накрпљен. Зато је ово ипак фантази. (А баш су за ову причу рекли, у предговору, на стр. 6, да је СФ “у духу Артура Кларка, Исака Асимова и Роџера Зелазнија”, што напросто није тачно, пре би била у духу Реј Бредберија.)
(8) Јасутака Цуцуи: „Жена која стоји“ – фантази, са јаким елементом хорора, прилично импресивна, књижевно успела. (Али није СФ.) У градском парку величине “свега осам квадратних метара”, расте “десетак дрвета” (стр. 74), то изгледа немогуће. Али они тамо посаде у земљу пса, или мачку, који се онда претворе у створења која су “пас-стуб” или “мачка-стуб” а после неког времена у пса-дрво, и мачку-дрво; али изгледа да остану отприлике исте величине. Иста судбина задеси и непослушне људе, који се макар и мало замере режиму: они буду засађени у много разних других паркова, широм града, и постану дрвеће. После неког времена забораве све своје мисли и успомене, изгубе ум, а добију лишће, и гранчице, и постану биљке, тако да је то врста јавне, споре смртне казне. Тако су и у парку код Студентског трга засађени многи студенти који су се нешто бунили. Е сад, протагониста ове приче…
(9) Јасутака Цуцуи: „Свет се нагиње“, стр. 88 . – СФ. Одлична сатирична и комична (сви ликови имају комична имена, на пример, песник се зове Само Плагијатор) СФ прича о плутајућем граду који, на пловцима, плови на мору, близу обале, и почиње опасно а затим и катастрофално да се нагиње, док градска власт ту истину демантује, забрањује да се то у медијима јавља и да се о томе прича, итд, а феминисткиње (да не би кривица пала на жене на власти) такође свим силама спречавају да се сазна истина.
Дивно је сатирички приказано како државне власти, гле не само у Европи него и на Далеком истоку, умеју да поричу и најочигледније (али, за њих политички и каријерно непожељне) истине.
(10) Тако Мајамура: „Фнифмум“, стр. 119. – СФ. То је временско биће, које постоји не у простору, него у времену, али може понекад да посматра нас у простору. Одлична научна фантастика!
Па ипак, прича има неки призвук става мало, само малчице комично-иронично дистанцираног од пуне и праве озбиљности, дакле став помало као као код Шиничи Хошија и још понеког Јапанца (Цуцуи).
(11) Танеси Коно: „Трицерапторс“ (словна грешка, то је трицератопс), стр. 128 . – СФ. Отац и син, бициклисти, виде па помало и чују на улицама свог града, као визије, призоре од пре једно стотинак милиона година – диносаурусе, чак и битке диносауруса. Прича је слаба и неуверљива.
(12) Јасаку Китано: „Маказе или клешта, и рупе“, стр. 144. – СФ, јесте. Права, одлична! то је о доласку временских бића, од којих можете да сазнате будућност. Али… можда је боље да је не сазнате… Тачка гледишта је: у првом лицу једнине, монолог, нараторова исповедна проза; то помало смета. Ова прича је делимично стављена у контекст културних разлика између Европљана и Јапанаца.
(13) Сајури Уеда: „Улица тела-плодова“, стр. 159 . – СФ. О незадрживој светској зарази гљива које продиру у мозак, и изазивају халуцинације и неодољиву емотивну жељу човека да им се придружи. Тачка гледишта и овде је: нараторова исповедна проза, монолог, у првом лицу једнине. Прича је прилично слаба.
(14) Хидео Фурукава: „Спори брод“, стр. 182-281, ваљда јесте СФ, ово има сто страница ! (није роман; има само око 170.000 карактера-са-размацима, дакле, новела је, што је и у предговору речено) и подељено је у неких отприлике дванаест поглавља.
Досадно, празно, барем европском читаоцу.
Тачка гледишта и овде је: нараторова исповедна проза, монолог, у првом лицу једнине. Један млади и бунтовни становник Токија, око године 2002, описује зашто је ту живот лош, како је њему лоше било још од детињства око 1985. године, и зашто не може да побегне, а описује и своју прву, другу, и трећу девојку, и како је постао писац. Али то је ваљда неки алтернативно-историјски Токио, више као урбани ноар.
Он евидентира (на стр. 271) да је 12. августа године 2000. било, међу светским догађајима, ово: “Пала је Милошевићева диктатура”.
(15) Сатоши Ито (Проџект Итох): „Из ничега, с љубављу“, – СФ, јесте, али лоша, неуверљива, слаба. И ова прича је веома опширна, стр. 282-327, дакле има 46 страница. Тачка гледишта и овде је, опет: нараторова исповедна проза, монолог, у првом лицу једнине. Наратор каже за себе да је књига, која пише саму себе, али он и ради за британску краљицу ??? нешто као тајни агент, као неки Џејмс Бонд – то су неке постмодерне форице. Он и помиње, више пута, постмодернизам (стр. 288, и другде), авангардни филм (стр. 308) и слично. То је као неки мало алтернативни Лондон, а протагониста јури непознатог серијског убицу.
Стр. 297: кад год он погине, његов ум буде учитан у следеће тело, и, он наставља да се бори.
стр. 299, песма Вилијем Блејка “Јерусалим” – “уплела се у ДНК сваког Енглеза”
Помиње се да он може да “наручује мартини, не мешан него промућкан” (стр. 314).
Онај први, прави он био је Оригинал (стр. 319)
Многи пасуси су “лекције” о томе како, наводно, функционише људска свест, и како настају илузије, итд.
Помиње филозофски проблем “црвенило црвеног”, стр. 326.
после ових прича:
Белешке о писцима, стр. 328-334.
Дакле, прихватљиво-добре СФ приче јесу приче број 3 и 4, а одличне су 9 и 10, и 12.
-
Poštovani ABN,
Manifesti imaju veze sa avangardnim pokretima, zar ne? Meni prvi na pamet pada Marinetijev manifest futurizma. Nedavno sam čitala manifest kosmizma Bena Gercela. Preporučujem taj manifest za čitanje (može da se nađe na netu). Ipak, kosmizam je nastao u Rusiji.
Avangarda je reč koja se sve češće može čuti u medijima. Na primer, nedavno se mogla čuti vest da su rusi testirali novi supersonični raketni sistem 'Avangard'.
Evo i jednog isečka iz dokumentarnog filma 'Hipernormalizacija' u kojoj se stvaralaštvo braće Strugacki stavlja u kontekst , moglo bi se reći, ruske avangarde:
https://www.youtube.com/watch?v=Y5ubluwNkqg
Takođe, nedavno je u domaćim medijima kružila vest u kojoj se spominje nacionalna avangarda. Avangardno i nacionalno su možda oprečne reči, kao i arhaično i futuristično, ali na sajtu nacionalne avangarde srećemo kovanicu arheofuturizam. U nekoj vrsti manifesta nacionalne avangarde spominje se, kao jedan od ciljeva, dosezanje avangardnog nivoa nacionalne svesti.
Preko reči manifest i avangarda nije dalek put do reči propaganda. Američki bend 'Muse' nedavno je izdao pesmu pod nazivom 'Propaganda':
https://www.youtube.com/watch?v=9LgLcDg15SM
Ova pesma me veoma podseća na jednu pesmu nemačkog naziva slovenačke grupe 'Laibach'. Grupa 'Laibach' jedna je od članica avangardnog pokreta 'Neue slovenische Kunst':
https://www.youtube.com/watch?v=Glu9wA4HjE0
Uzgred, nemački jezik se često (zlo)upotrebljava u propagandne svrhe, kada hoće da se promoviše nešto mračno i morbidno. Evo, na primer kako to radi ruska grupa 'Matrixx' ( ovo je snimak sa koncerta povodom tridesetogodišnjice postojanja grupe 'Agata Kristi'. Stihove za neke od pesama grupe 'Agata Kristi' je napisao Vladislav Surkov. On se spominje u isečku iz dokumentarca 'Hiipernormalizacija'):
https://www.youtube.com/watch?v=K7wtEjWMy6s
Nemački slikar Paul Klee je jednom prilikom rekao da što je okruženje za njega surovije i nepogodnije, on slika apstraktnije.
-
Хвала, цењена Славо, то је читаво богатство информација. За онај први прилог, политички, ја стварно нисам очекивао да неко доведе Стругацкије у контекст светске машинерије за производњу лажних вести (fake news), али, интересантно је, није сасвим без основа.
Е сад,
пронашли смо програм ЛК за преостала два термина овог месеца. Први од та два термина није (као што би се очекивало) у понедељак, него је у уторак. Дакле:
Naučna fantastika Ursule Le Gvin
Utorak 22. januar 2019, tribinska sala Doma omladine Beograda
Obeležićemo godišnjicu smrti Ursule Le Gvin, autorke koja je u sklopu novog talasa naučne fantastike uvela ceo niz novih tema — od opisivanja imaginarnih, ali sasvim realističnih etnografija do ispitivanja političkog značaja roda i pola — jedinstvenim glasom koji je ubraja među svetske književne velikane XX veka.
Ako se mora jednom rečju sumirati centar njenih promišljanja, ta reč je sloboda. “Moguće je odupreti se svakoj ljudskoj vlasti, i svaka se ljudska vlast može promeniti delatnošću ljudskih bića. Otpor i promena često počinju u umetnosti, a vrlo često u našoj umetnosti – umetnosti reči”, rekla je u čuvenom govoru pri dodeli nagrade za životno delo američke National book foundation.
Osvrt na njeno delo i značaj za fantastiku uopšte daće verovatno najbolji poznavaoci njenog opusa u Srbiji – astrofizičar i futurista dr Milan Ćirković i dr Zoran Živković, izdavač, autor i profesor Filološkog fakulteta.
Fantastična čitaonica #64
“Peto godišnje doba” N.K. Džemisin
28. januar 2019. tribinska sala Dom omladine Beograda
Nora Džemisin je novo i blistavo ime fantastične književnosti. Od 2010. godine pričama i romanima bez prestanka je među nominovanima za najbitnije žanrovske nagrade. Trilogijom Slomljena zemlja postigla je neverovatan uspeh – sva tri dela osvojila su po Huga, a poslednji deo serijala i Huga i Nebulu i Lokusa. Prvi deo “Peto godišnje doba” se 2018. pojavio i u prevodu na srpski у издању Вулкана, pa je i povod za praznično čitanje.
Zemljotrese, vulkane, mini ledena doba i surove promene prirode (“Peta doba”) bedni ostaci nekad napredne civilizacije preživljavaju koristeći psi-sposobnost pojedinaca “orogena” da smiruju potrese. Preživljavanje u takvom svetu diktira surove kulturne i društvene norme. Orogeni su zbog svoje divlje i smrtonosne sposobnosti omraženi i najstrožije ih nadzire kasta Čuvara. Serijal tako počinje prateći tri izabrane žene – devojčicu Damaju koja dospeva u školu za “čarobnjake”, devojku Sijenit – orogena u službi Carstva, majku Esun koja traži muža koji je ubio njihovog sina i odveo ćerku, u trenutku kad se dešava najsmrtonosnije od svih Petih doba.
Autorka započinje pa napušta i nadgrađuje poznate nam žanrovske i mitološke obrasce na inovativne i uzbudljive načine, da bi na kraju sve začinila obrtima koje nismo ni slutili. Likovi su tragični, moćni i nesavršeni, duboko povređeni i oblikovani surovošću okruženja. Jedan od bitnijih aspekata dela je preispitivanje društvenih međuodnosa i pokušaj da se izgradi nešto bolje.
Šta se desi kad se oni što napuste Omelas vrate da ga spale?
Moderator: Bojan Butković
(2) “Политикин забавник” бр. 3493, петак 18.01.2019, нема СФ причу, али има на стр. 57-59 фантазијску причу Горана Скробоње “Прича о Хајгерду” која је део Скробоњине књиге Пророчанство Корота. Стари ковач, у шуми, и, чаробњак, магија; протагониста одсече део своје косе, и испусти те власи, које се распу “по шуми и честару, претворивши се истог трена у пастрмке и ситно шумско звериње”, а он изгуби снагу, итд.
Говорили смо о овом делу, на овом форуму, 20. октобра 2018. године.
(3) Сазнали смо за постојање ове две књиге о будућности, које, колико знамо, на публицистички, дискусиони начин разматрају ту тему (нису романи):
Yuval Noah Harari, Homo Deus: A Brief History of Tomorrow (2015)
https://en.wikipedia.org/wiki/Homo_Deus:_A_Brief_History_of_Tomorrow (https://en.wikipedia.org/wiki/Homo_Deus:_A_Brief_History_of_Tomorrow)
а друга је:
James Canton, The Extreme Future… (etc), 2007
https://en.wikipedia.org/wiki/James_Canton (https://en.wikipedia.org/wiki/James_Canton)
-
Da li mislite da bi tekst o Ljotićevcima (iz tog Politikinog zabavnika) mogao da se podvede pod alternativnu istoriju?
-
На онај антрфиле на стр. 6 мислите? Да ли је то историјски истинита скица тог “Збора”? Па, знате, аутор чланка, Немања Баћковић, даје одличне чланке из српске новије историје, већ годинама, откривајући (за читаоце) многе ствари које је можда само УДБА могла тако прецизно да зна; изузетно конкретне и документарне, као да је имао приступ у неке јаке архиве.
Оно што има на Википедији о Љотићу
https://en.wikipedia.org/wiki/Dimitrije_Ljoti%C4%87 (https://en.wikipedia.org/wiki/Dimitrije_Ljoti%C4%87)
није битно различито од овог антрфилеа на стр. 6 у ПЗАБ. Али ја и не познајем добро тај период наше историје. Али знам, сасвим поуздано, јер сам слушао од људи који су били тада тамо, како је под окупацијом било у многим селима и малим градовима, у јужној Србији: у току ноћи, мада не баш сваке ноћи: поједине групе, ових или оних, “црне тројке” или друге, пуцају, можда и некоме кроз прозор, убију некога. Некога ухапсе, одведу, и више никад не буде виђен. Неко бежи а за њим пуцају, рецимо, бугарски војници, неколико њих, из пушака; – ћав! ћав! – и он се цимне и падне – убише га.
То су била врло мутна и ужасна времена. Е сад приказати их објективно, непристрасно, и истинито, а ипак сажето – то је врло тешко.
-
Ne znam na kojoj je strani ni ko je autor, videla sam samo sken, naslov je "Ko su bili Ljotićevci".
Nije baš da nema bitnih razlika u odnosu na tekst na Vikipediji; na Vikipediji ga odmah nazivaju koaboracionistom, dok u tekstu u Zabavniku piše da on nikad nije hteo sa Nemcima, ali eto, uvuklo mu se nekoliko nemačkih agenata u pokret, pa su ga vezali za sebe...
-
Па, да, Ви сте ту заиста брзо приметили извесне велике нескладе, и у том смислу Ви сте ту, ангел011, потпуно у праву: продоран посматрач. Има о том антрфилеу на:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3392902/protesti-povodom-teksta-politikinog-zabavnika-o-ljoticevcima.html (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3392902/protesti-povodom-teksta-politikinog-zabavnika-o-ljoticevcima.html)
(2) За термин ЛК у уторак: заправо у програму ЛК, који смо нашли на сајту ЛК, па пренели овде, кад се пажљиво прочита, гле, није назначено у колико је сати! То је вероватно лапсус. (Али јуче у “Политици” јесте назначено време: састанак о Урсули у уторак 22. јануара је у 19 ч.)
-
Цењени ,
у данашњем “Блицу”, на стр. 22, у колумни “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков са пуно одушевљења даје приказ књиге Марка Видојковића Е баш вам хвала (поднаслов „Смрт банди – слобода Југославији“); наводи неколико хумористичких, сатиричних форица из те књиге. Управо зато је овај приказ забаван.
(2) Такође у данашњем “Блицу” али на следећој страници (дакле, на стр. 23) имате чланак о настојањима да се у Ваљеву направи Музеј фантастике, у складу са заветом једног истакнутог сликара, Љубомира-Љубе Поповића (1934-2016). Евидентно се мисли понајпре на дела наших сликара надреалиста, нарочито Оље Ивањицки. То је изгледа врло близу одлуке да се крене у остваривање. Могло би да се претвори у значајну туристичку дестинацију.
О овој могућности смо вам већ јавили пре годину дана, 19. јануара 2017, поменули смо тадашњи чланак у “Блицу”
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2017-01-19-ideja-za-muzej-fantastike-u-Valjevu.JPG)
рекли смо да постоји музеј научне фантастике у Швајцарској
https://en.wikipedia.org/wiki/Maison_d’Ailleurs (https://en.wikipedia.org/wiki/Maison_d’Ailleurs)
и ево прошла је година једна цела, и… где су идеје? имамо ли иједну идеју?
Шта бисте ви предложили да ставимо у тај наш музеј? Да би и научна фантастика била заступљена?
-
U vezi spornog teksta o Ljotićevcima u Politikinom Zabavniku- verovatno je nekima u interesu da se rehabilituju članovi tog odreda. To nije nemoguće nakon rehabilitacije Nedića.
-
Цењени ,
(1) у „Политици“ је у уторак 22. фебруара на задњој страници, где су најаве шта има на телевизији тог дана, изашла кратка најава за неколико филмова, па и за један о Хобитима, што је део (наиме, приквел) серијала Господар прстенова. Поента је: жанровски су га тачно одредили. Нису написали да је научна фантастика, нити су учинили ма какву другу сличну грешку, него су лепо и јасно написали, ево видите: фантазија.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2019-01-22-film-o-Hobitima-je-fantazija.JPG)
А тај филм то и јесте.
Јесте тај жанр. Тако се тај жанр зове, и тако треба да се зове:
ФАНТАЗИЈА.
Дакле то је добро, то је за сваку похвалу, што су то написали.
(2) За филм Ederlezi Rising, мислили смо да ће (пошто је прошао кроз многе фестивале) почетком ове године кренути у биоскопе у Србији. Али, није кренуо. О томе, Димитрије Војнов каже: “Нажалост, нисам сигуран када ће доћи у биоскопе код нас. Оно што је за сада једини заказан датум је 12. март за излазак DVD-а у Америци и почетак стриминга на неким тамошњим сервисима. Кад је реч о Европи, филм је откупљен за Француску, Бенелукс, Италију, али нажалост још не и за Србију”.
(3) У “Лази Комарчићу” је био састанак о Урсули, говорили су др Милан М. Ћирковић и др Зоран А. Живковић, добар приказ имате код Невидљивог на:
https://sfpisb.wordpress.com/2019/01/22/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-naucna-fantastika-ursule-legvin/ (https://sfpisb.wordpress.com/2019/01/22/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-naucna-fantastika-ursule-legvin/)
Ту је од великог значаја чињеница да је др Живковић јасно и гласно потврдио најважнију, суштинску позицију, основну тезу, из своје докторске дисертације, а то је, да (гледано са становишта историје књижевности) СФ јесте учинила, у једном историјском интервалу, тај важни корак, из тривијалне у вредну књижевност.
(4) У јучерашњем (четвртак, 24. јануар 2019) “Данасу”, на стр. 17, имате један чланак, потписује, само иницијалима, И.Ш.М, наслов је “ЕУ да нађе планету за себе”, а наиме, говорила је, у Бриселу, на конференцији о свемирској индустрији, једна представница Пољске, Елжбијета Бјенковска, која у Европској Унији има функцију комесарке за унутрашње тржиште, индустрију и предузетништво, и рекла је, отприлике, да пошто Кина има намеру да насели Месец, а Американци да населе Марс, онда ЕУ треба да нађе неко треће небеско тело за насељавање.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2019-01-24-EU-da-nadje-planetu-za-sebe.JPG)
Али, колико нам је познато, нема трећег тако погодног небеског тела, за те сврхе.
-
Jedna ispravka u vezi rehabilitacije Milana Nedica. On ipak nije rehabilitovan, iako je u medijima kruzila prica o tome. Danas je na televiziji N1 gostovao pisac Filip David. U vezi problematicnog teksta o ljoticevcima u 'Zabavniku' on je spomenuo relaitvizaciju istorijskih cinjenica, a u vezi sa tim i rehabilitacije Mihajlovica i Kalabica. Ipak, rehabilitovan je samo Draza Mihajlovic dok je rehabilitacija Kalabica prvo prihvacena u sudu u Valjevu, pa zatim odbijena u sudu u Beogradu. Filip David je razocaran relativizacijom istorije, ali pravde, po mom mišljenju, nece i ne može da bude. To je jednostavno tako zbog cinjenice da ubijeni i mrtvi ne mogu da stvaraju potomstvo i budućnost, dok oni koji su zivi to mogu, bez obzira da li su ili nisu zlocinci i ubice. Uostalom ukoliko je neko zlocinac, on ce uciniti sve da svojoj deci to sakrije, ili da opravda svoje postupke i sebe prikaze kao velikog oca pravednika i heroja.
-
Хвала на информацији, цењена Славо.
Е сад,
“Политикин забавник” бр. 3494, петак 25.01.2019, на киосцима је још само данас,
стр. 46-48, нешто о настанку СФ новеле Роберт Луис Стивенсона “Др Џекил и мистер Хајд”, и то, опширно и детаљно о једном криминалном случају у Британији који је можда послужио Стивенсону као један од извора инспирације, наиме, један грађанин је јавно био познат као сасвим поштен, мајстор бравар, итд, али тајно је био лопов и злочинац, па је ухваћен, изведен на суд, и обешен; тај је познат као Дикон Броуди (Deacon Brodie), а то име је у Забавнику интерпретирано као Ђакон Броди.
Али, гле, жанр: на стр. 48, у антрфилеу, се карактерише та новела као хорор. Написано је: “Као и многе друге омиљене прича страве и ужаса” итд. У антрфилеу изнад тога, каже се да је то роман.
Али, није роман, јер нема дужину романа, и није хорор, јер поента није на ужасу (кога у тој новели има врло мало) него на замишљеном научном открићу о двојству људске природе и о могућности да се она друга страна ослободи и чак да та зла и распуштена страна преовлада.
О Џекилу и Хајду је и насловна илустрација овог броја ПЗАБ, на којој др Џекил види себе у огледалу као Хајда, необријаног, рашчупаног, итд.
стр. 52-53, забавне цртице из биографије Чарлса Дарвина, и једна српска мала песма о њему и о мајмунима. Песник је Драгомир Ђорђевић, песма је из збирке која је на такмичењу 1999. године добила Забавникову књижевну награду, а почиње овако:
Пита ли се ико
За месеца пуна
Јесмо ли постали
Збиља од мајмуна
стр. 67, интересантна слика, пејзаж са двоје људи који, са неким околним гранама дрвета, јесу контуре великог људског лика, портрета, који је много већи од њих.
(2) Тог истог дана кад је изашао тај број ПЗАБ, дакле у петак 25. јануар 2019, у “Данасу” је Басарина колумна имала наслов који као да је инспирисан једним појмом из нуклеарне физике (“тешка вода”), a у Басариној ироничној интерпретацији гласи “Претешка вода”. Хм, то би могло бити нешто у духу Курт Вонегата… помишљамо на “лед девет” (ice nine)… па, кад би постојао неки водоник тежи од деутеријума, и тежи од трицијума… али, не, Басарин чланак је о политици, не СФ.
-
Пре свега, хвала, zakk, на комплетним програмима Лазе К. за јануар и фебруар. Који су сада ту у једном суседном топику.
Е сад.
(1) Светислав Басара је у петак 1. фебруара 2019. у својој колумни на задњој страници “Данаса” описао како је покушао да васкрсне Тита. То је прави мали хорор-фантази сценарио, у две-три реченице, у последњем пасусу тог чланка.
“Следи готик прича о оживљавању мртваца”, каже Басара. “Тамо негде, почетком деведесетих ( … ) у глуво доба ноћи (и у наћефлеисаном стању) одлучих да оживим Тита.”
Следи кратки опис како је он то покушао да постигне, уз помоћ тајне формуле – магичних речи, које цитира. Али, Тито није устао, само је (”градска легенда тврди”) мало намигнуо Басари, јер, за више од тога није имао снаге...
(2) “Политикин забавник” бр. 3495, петак 01.02.2019,
стр. 4-6, како је у СССР до отприлике 1930. године било настојање да се из књижевности за децу избаци фантастика (бајке итд) а да се убаци пропаганда за социјалистички и комунистички друштвени систем. Чак видимо и један плакат да треба избацити “мистику и фантастику из дечјих књига”. Потписује Сања Лазић.
стр. 8-11, роботика, а нарочито теле-роботика, кад неког робота користимо на даљину, па и у свемиру, као ровере на Марсу итд. Идеја да астронаут буде у Марсовој орбити, да би путовање радио-сигнала трајало кратко. Припремио Срђан Николић. Ово је и насловни чланак, јер,
на стр. 1, насловној, види се један робот са многим металним механичким деловима, али донекле ишаран графитима (да ли је ту негде скривен и потпис аутора ове слике? у импресуму, на стр. 65, не примећујемо податак о томе), овај робот стоји и црта нешто ваљда кредом, али бледо, по неком као зиду. Ово је баш добра СФ слика, у мало комичном маниру.
стр. 12-13, Александар Гаталица о успеху тројице сликара у међуратном периоду (Брак, Модиљани, Пикасо)
стр. 55-58, опширна биографија великог песника енглеског романтизма Перси Биш Шелија, који је 1822. године вероватно убијен (наиме, по свему судећи, није се случајно удавио) , у оквиру тог чланка, опширно о његовој другој жени, Мери Годвин Вулстонкрафт Шели (1797-1851), па (на стр. 57, у четвртом ступцу) кратко и о настанку Франкенштајна.
(3) Жозе Сарамаго, роман Повест о опсади Лисабона, Београд, издавач “Лагуна”, 2018, има један елемент алтернативне историје, јер се разматра између осталог и могући друкчији ток једног рата који је био 1147. године на терену данашње Португалије, то би била дакле могућа историјска тачка прекретница,
али рекло би се да аутор није кренуо даље с тим, дакле није кренуо даље од те тачке прекретнице, па (колико смо чули) не стиже до измењене данашњице, и све-у-свему тај роман изгледа да и није стварно алтернативна историја,
а осим тога, стичемо утисак да тај роман и није СФ, него је (чини нам се; нисмо читали) вероватно у жанру фантазије, и то вероватно неки постмодерни текст измешаног свега и свачега.
Па ипак добро је да један тако познат роман садржи барем тај један елемент свести о историјским алтернативама.
-
Цењени ,
(1) у данашњем “Блицу” на стр. 22 у колумни “Фантастикологија” Слободан Ивков даје кратки приказ једне колекције прича: аутор Нил Гејмен, наслов Упозорење о садржају, издавач “Лагуна”, Београд, објављено у марту 2017. године. Тај наслов је промотивна форица: као, пазите, приче су много страшне и узнемиравајуће… Ивков каже да ту има 21 прича и 1 песма. Стичемо утисак да је то углавном хорор и фантазија, али није немогуће да се ту негде провукао и неки СФ елемент.
(2) У данашњој “Политици” на стр. 12 је велики чланак са сликом у боји, да је у Ваљеву донета одлука да се једна лепа и велика стара зграда у центру града преуреди да постане галерија српског сликарства фантастике, ево наслова:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2019-02-04-Valjevo-galeriju-slika-fantastike.JPG)
а ми стичемо утисак да ће то бити, барем за почетак, галерија само и једино сликарства, и да ће бити изложене (као репродукције?? питамо се; да их не би неки посетилац оштетио…) само и једино слике у жанру фантазије, типа Милић од Мачве, или Оља Ивањицки код које ипак очекујемо и понеки елемент СФ, на пример, оног њеног астронаута у скафандру. Утисак је да треба да буду само признати озбиљни (а не карикатурални…) сликари од националног значаја, али, ми у СФ немамо ниједног таквог.
Али имамо једног члана “Медиале”, то је Милован Видак (1926-2003), учесник битака на Неретви и Сутјесци, изгубио у рату једно око, па је после до краја живота сликао са само једним оком; он је прилазио веома близу СФ, и зато АБН предлаже ове слике:
Милован Видак, “Рађање”, “Кибернетичка пунктура”, “Централни сензор чувства”, и, нарочито, његова најбоља, величанствена, прихватљива као СФ, слика “Пред почетак великог суђења”. Та једна има архитектонску и технолошку величанственост толику, да бисмо могли оправдано казати да је то СФ.
Драгош Калајић и његов мистицизам сунца и летења, то би била фантазија, не СФ.
На крају ће вероватно доминирати група Медиала, чија чланица Оља Ивањицки (1931-2009) ће вероватно тамо да буде за нас главни ослонац… Зато АБН нуди песмицу:
Ах Оља, Оља, Ивањицки,
ти си близу сајенс фицти.
-
Цењени ,
(1) у данашњем “Блицу” на стр. 28, а то је рубрика “Забава”, имате чланак са великим насловом “Куста снима филм по руском роману”, где се најављује да ће, под велом строге тајности, Емир Кустурица снимити филм о човеку који “у данашњим условима жели да завлада светом, направи га по свом, и тиме помери границе у сваком сегменту”. Ово звучи као да би могло имати неке везе са неким од жанрова фантастике – можда са фантазијом, или, ипак, са научном фантастиком. Не знамо ни наслов, ни који је то руски роман. Сценарио је већ написао Гордан Михић.
Године 2016. Кустурица је имао филм са насловом На млечном путу, што је могло некога да наведе на помисао да се ту мисли на галаксију Млечни пут, али, не, то није било о галаксији, него о једном продавцу млека.
(2) Исто у данашњем (уторак 5. фебруар 2019) “Блицу”, али у уметнутом прилогу “Поп & култура”, па на стр. 3, 4 и 5 тог прилога, налази се веома обиман интервју, потписује новинарка Миона Ковачевић, а интервју је дао Милан Николић (средње слово не знамо), социолог, који сарађује у Културном центру Београда, и који је учествовао 15. новембра 2018, у галерији “Артгет”, Трг републике 5, на трибини (памтите, јавили смо вам) “Сви наши Франкенштајни”. Тема овог данашњег текста је футурологија, наиме, предвиђања о блиској будућности човечанства.
Наднаслов гласи овако: “Тема: футуризам и ренесанса”. То је наравно алузија на добро познату фразу “хуманизам и ренесанса”.
Наслов гласи: “Кажу да имамо још само 12 година за нас”. То је у смислу да ће за само дванаест година, роботи и вештачка интелигенција преузети власт.
У својим одговорима на питања новинарке, Милан Николић се углавном концентрише на ту опасност од владавине вештачке интелигенције над нама, и, на опасност да се догоди климатска катастрофа путем глобалног отопљавања. Али, дотиче и друге теме. За неке ствари је поприлично у праву, али, десетак пута сасвим промашује науку, наиме каже ствари које са становишта науке напросто нису тачне, што даје утисак површности и сензационализма, тако да ће неки читаоци вероватно одбацити интервју као целину – па и оне делове где Николић изражава оправдане, реалистичне прогнозе. Дакле са лошим, многи читаоци ће вероватно одбацити и добро.
У првом ступцу на стр. 4, Николић износи тезу да можда постоји нека тајна космичка сила добра, која ја јача од силе зла, па зато још увек нисмо пропали, нисмо се уништили.
Помиње Париски споразум о климатским променама из 2015, али не помиње да је то необавезни документ, дакле без обавезе да се поштује, штавише документ који се у индустријској пракси углавном и не поштује, и, што је још важније, Николић не помиње папир недавно (у децембру 2018) потписан у Катовицама, у Пољској (Katowize) где се, тек сад, најављују мере надзора и међународне контроле спровођења Париског споразума (тј. да се спречи садашње забушавање… подваљивање… неспровођење…), а тај папир у Катовицама потписао је и представник америчке владе, што, међутим, Николић такође не помиње.
(3) У данашњем “Данасу” на стр. 8, објављен је текст, потписује економски аналитичар Миша Бркић, о нечему врло незгодном, у вези са железничким тунелом који, у Београду, иде испод Вуковог споменика… али о томе не смемо да пишемо овде ништа конкретније, јер је исувише ужасно… али ту реално постоји простор за СФ машту, за СФ филм катастрофе, или реал-хорор, кад би се ико усудио да тако језив филм сними. Била би потребна гигантска количина храбрости. – Ма, боље је да о томе не говоримо. Осим да кажемо: далеко било. Далеко било.
-
Цењени ,
изашао је из штампе, и набавили смо, Бобанов часопис (помало је то и алманах, излази једном годишње…) “Знак сагите”, и то број помало јубиларни – број 25.
Може се набавити по цени од 800 динара у Бобановој књижари у Београду која се налази, кад пођете од великог улаза у Дом омладине, па једно педесет корака у правцу Нушићеве улице и Теразијског тунела, ту је почетак подземног пролаза, па, прва продавница, на самом почетку тог подземног пролаза. Радно време је радним даном теоретски од 12 до 19 ч, али, они можда понекад дођу и раније, али можда понекад и закасне, па је боље да дођете ипак у 13 часова, не раније. Суботом… ух, заборавили смо, а недељом је затворено.
Информацију о изласку овог јубиларног броја имате на Бобановом форуму, на:
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16554.msg718803;topicseen#msg718803 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16554.msg718803;topicseen#msg718803)
а тамо је и изглед корице, а и садржај, окачен као слика (на коју можете кликнути да се повећа, и можете је онда и узети тј. снимити да је имате),
сада ћемо дати, без коментара, садржај, али сређен на кудикамо друкчији, АБН начин; а кроз који дан можете очекивати и АБН приказ, детаљан. Засад само једно:
ту је најбоља српска дужа СФ прича свих времена.
Најбоља икад. То је Мићина “Равнодушност црвеног Сунца”. Ово вам је прилика, веома ретка, да је прочитате. Али ту је и научни рад двојице професора, о тој причи, а ту је и један научни рад о једној врхунски квалитетној СФ причи Роберта Силверберга.
Дакле садржај, технички сређен по АБН систему (али, не стигосмо да проверимо тачност једне-по-једне ставке, да ли су тачне странице; ваљда јесу):
Angelina Meringer, Reč urednice str. 5222
Norman Spinrad, Godine kuge str. 5224
Angelina Meringer, Razgovor sa Normanom Spinradom str. 5283
Romani Normana Spinrada str. 5288
Norman Spinrad, Autobiografija str. 5292
Lucija Kanada, Liminal str. 5332
Adrijan Sarajlija, Vi što maštate str. 5339
Lada Vukić, Gospodarica vremena str. 5353
Miroljub Todorović, kratke priče (deset kratkih priča) str. 5363
Aleksandar Đukanović, Pan str. 5368
Aleksandar Đukanović, Gringo str. 5373
Violeta Ivković, Hladna površina Aleksandra Đukanovića str. 5385
Milan Drašković Soneti strepnje i tame (deset soneta) str. 5386
Slaven Radovanović, Šnajderka za mrtve str. 5392
Miodrag Milovanović, Ravnodušnost crvenog Sunca str. 5398
Никола Бубања и Александар Б. Недељковић, Путовање кроз време као инструмент класних и националних преокупација у Х. Џ. Велсовој новели “Времеплов” и причи “Равнодушност црвеног Сунца” Миодрага Миловановића str. 5417
Jelena Marićević Balać, Lirsko-onirički model srpske postmoderne proze str. 5430
Nataša Milić, Spiridonova potera za neuhvatljivim str. 5436
Nataša Milić, Tamni vilajet 2 str. 5447
Aleksandar B. Nedeljković, Kroz 200 miliona godina: plovimo za Vizantiju, sa Robertom Silverbergom str. 4453
Ivan Nikolić, Senka str. 5466
Maria Milosavljević, Čudna rubrika (o filmovima koje možda nikada nećete gledati) str. 5488
Nenad Polimac, Poslednji Srbin u Hrvatskoj str. 5493
Bojan Pandža, O ljubiteljima horora str. 5504
stripovi (četiri jednostrana stripa) str. 5516
-
Najbolja sf srpska priča ? :o
Bolja od recimo priča Zorana Jakšića-Bezdan, Jeka?
Bolja od priča Zorana Živkovića?
Apsolutno ne verujem da je ta priča najbolja srpska sf priča.
-
Najbolja sf srpska priča ? :o
Bolja od recimo priča Zorana Jakšića-Bezdan, Jeka?
Bolja od priča Zorana Živkovića?
Apsolutno ne verujem da je ta priča najbolja srpska sf priča.
i ne treba da veruješ jer nije, ni blizu.
to je neka subjektivna abn-ova fiksacija, fetiš, ili ne znam kako da nazovem, ali nikakvim ozbiljnim argumentima ne može se ta tvrdnja braniti, osim običnim 'sviđizmom'.
to je jedna vrlo dobra, ali ne čak ni odlična, a kamoli izuzetna priča.
-
Цењени Аномандер Рејк, и цењени др Гул,
хвала на примедбама! Веома бих ценио ако можете набројати неколико српских СФ прича бољих од те Мићине. (Коју сад може свако да прочита у „Знаку сагите“ 25.)
Наравно, немојмо узнемиравати др Зорана А. Живковића – његове приче нису СФ, и, кад бисте га питали, он би вам то и сам сасвим јасно и категорично потврдио; он не пише научну фантастику. Али, нема ни потребе да га питате, немојте узалуд трошити његово време, он се бави другим, али такође важним, стварима; верујте ми на реч, сигуран сам, сасвим сигуран – он не пише СФ приче. И то није, с моје стране, нека критика, или оптужба; то је то је савршено нормална констатација једне, ваљда неспорне, чињенице.
Али, о СФ причама др Зорана С. Јакшића (доктор физике) итекако се може озбиљно разговарати, у овом контексту.
Дакле молим помените, са библиографским податком, неколико бољих прича! Али молим поштујте и моје време, немојте ме терати да претражујем, него дајте баш прави библиографски податак: име, средње слово, и презиме аутора, наслов приче, град где је књига (или часопис) објављена, издавач, година издања, и на којим је страницама та прича. Молим уштедите ми време које бих изгубио да ја то сам тражим.
У идеалном случају, могли бисте и да издвојите једну као најбољу вама познату. Најбољу од свих за које знате.
Узгред, ја сам на домаку да почнем рад на писању Историје српске СФ књижевности 19. и 20. века. А ово најновије, у 21. веку, слабо сам пратио, а није ни лако пронаћи их, слабо се (игде) објављују, а и оно што можда негде излази претпостављам да су углавном, огромном већином, фантази и хорор приче, нигде нема окачене јасне назнаке “СФ”, можда међу двадесет објављених буде реално једна СФ, па, ко ће их све прочитати да би ту једну пронашао – ја свакако не. Тако да се моја тврдња, изречена у великом одушевљењу (што је Мићина прича изашла сада ето и у Знаку сагите, дакле постала је доступна свакоме) мора ипак мало исправити:
то је најбоља српска СФ прича изашла у 19. и 20. веку.
Тако да је, са моје тачке гледишта, пожељно да и ви концентришете вашу пажњу само на 19. и 20. век. Али ако знате неку блиставију причу објављену у 21. веку, кажите то, свакако, биће веома корисно!
Али ако је у фазону мачеви и врачеви и дедица чаробњак… или ако је хорор… немојте такву причу помињати, нема потребе, ти други жанрови имају своје поетике, друге, другачије, ја се њима не бавим, има ко ће се тим другим жанровима бавити. Ја не. Можете ме критиковати – зашто не читам све приче, свих жанрова!!! – али, ја за то немам енергије, ни времена, а ни наклоности, а ко има, широко му поље.
-
Цењени ,
(1) Писац Урош Петровић (средње слово не знамо) који се бавио и фантастиком (зато и помињемо), имао је велики интервју (цела страна) у “Блицу” у недељу 2019 02 10, где је промотирао своје књиге енигматике, као и књиге за децу где су у причу уграђене и загонетке које треба решавати; у суштини наступио је као енигматичар, са тезом да решавање загонетки доприноси да ум остане оштар.
У понедељак (јуче) је уз “Блиц” била бесплатно приложена његова књижица таквог садржаја, врло кратке приче са енигматским задацима, за децу.
(2) Такође у недељу 10-тог фебруара, у “Политици”, на стр. 2, био је велики чланак са насловом “Повратак у будућност – роботи репортери”, мисли се наравно на неке компјутерске програме који данас помажу новинарима у неким пословима, у неким редакцијама. Део чланка посвећен је описима како и та, компјутерска револуција, понекад “једе своју децу”, а пример је информативна фирма “Базфид” (BuzzFeed) која је, као, кренула са неким великим успехом а сада, наводно, намерава да отпусти хиљаду својих новинара и сарадника.
(3) “Политикин забавник” бр. 3496, петак 08.02.2019, нема СФ причу, али има фантази причу, замишљену да буде као легенда из Боке Которске, на стр. 54-55, Растко Марковић, “Кућа на дну мора”, наднаслов “Картулина из Боке” (картулина, тако су Бокељи називали дописницу). Дечак по имену Миро пронашао камену кућицу на дну мора, у заливу испред места Доброте, и том приликом покупио тајанствене каменчиће, онда је почео да сања пророчанске снове, па је стекао способност тачног прорицања будућности.
Размишљамо… не помиње се, у књижевности, питање колико је чиста вода, близу обале; то је нешто што се никад не пита, и не каже, о Јадранском мору, а требало би. Чистоћа воде у разним приобалним деловима Јадрана (и свих осталих мора на свету) вероватно зависи од тога куда се излива канализација из градова, бродова, индустрије, итд, али о томе, колико знамо, нико није вољан да говори.
стр. 8-11, ензими који служе као алати за преправљање гена, и, могућности тога.
стр. 20, кратак чланак, да ли ће роботи осећати бол (не), и да ли ће добити права као људи, људска права (можда).
стр. 22-23, да ли су током Другог светског рата јапански научници покушавали, у пројекту “Ку-го”, да остваре Теслине електромагнетне “зраке смрти”, ваљда микроталасне, и у томе претрпели неуспех. Наводно, као, колико знамо, покушавали су, па није успело. Потписује Немања Баћковић. Има о томе и на:
https://www.warhistoryonline.com/instant-articles/ku-go-japans-top-secret-weapon.html (https://www.warhistoryonline.com/instant-articles/ku-go-japans-top-secret-weapon.html)
стр. 46, у Амстердаму постоји музеј микро-организама, галерија са микроскопима и микробима, названа “Микропија” (Micropia), хм, то звучи као утопија! а главна теза је, да нису сви микро-организми (бактерије, итд) штетни, него, има и корисних.
-
https://youtu.be/9BhmQJBJcpA (https://youtu.be/9BhmQJBJcpA)
Prvi deo predavanja u Domu omladine...
-
Браво, Мићо! и браво целој екипи! како је то добро направљено! Одличан филмски прилог, одличан, супер. То је велики успех, и велика ствар за све нас.
(2) У “Блицу” данас, на стр. 25, рубрика “Култура”, па колумна “Прочитати”, новинарка Татјана-Тања Њежић даје приказ две књиге; једна је СФ, из године 1935, аутор је славни књижевник из оних времена, Синклер Луис. Издавач сад код нас је “Лагуна”, преводилац је Милан Ђурић. Наслов је преведен као То је овде немогуће, али, можда је боље било превести ипак мало друкчије, као То се овде не може догодити (It Can’t Happen Here).
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2019-02-13-Sinkler-Luis-To-je-ovde-nemoguce.jpg)
Роман приказује како би у некој будућности могао диктатор да се попне на власт у Америци. Е сад, на Википедији
https://en.wikipedia.org/wiki/It_Can%27t_Happen_Here (https://en.wikipedia.org/wiki/It_Can%27t_Happen_Here)
не препознају овај роман као научну фантастику него као “политички роман”, а ни Тања Њежић га не препознаје као СФ, него каже да тај роман “слови за дистопијску фантазију”, али, то итекако јесте СФ роман, са политичком тематиком, јер, у основи поштује научни поглед на свет и научни начин размишљања, а приказује нешто што се још није десило.
Узгред, само да се подсетимо, такав је и врло познати политички СФ роман Џек Лондона Гвоздена пета (Jack London, The Iron Heel, 1907).
Нисте изгубили из вида – такав један роман написао је и Џорџ Орвел… роман 1984.
(3) Издавачка фирма “Контраст” објавила је код нас, недавно, ново издање чувеног, рекли бисмо и славног СФ романа Филип К. Дика, са незаборавним насловом, Теците сузе моје, рече полицајац (Flow My Tears, the Policeman Said, 1974) који је био номинован за Хуго награду, и за Небулу, али је ипак добио само Џон В. Кембел награду, 1975. године.
https://kontrastizdavastvo.rs/proizvod/tecite-suze-moje-policajac-rece/ (https://kontrastizdavastvo.rs/proizvod/tecite-suze-moje-policajac-rece/)
Гле у том роману је Америка после Другог светског рата постала полицијска држава… диктатура. А један славни певач се једног дана буди и постепено схвата да у том свету, где се нашао, никада није постојао.
-
https://www.delfi.rs/knjige/6115_kraljevi_knjiga_delfi_knjizare.html
Poštovani ABN,
evo bitnih podataka, izdanje je Tardisa, iz 2009e.
Nije mi trenutno knjiga pri ruci, da znam tačno od koje do koje je strane koja priča,
ali knjigu lako možete nabaviti, ima je sigurno u Beopolisu, Bobanovoj knjižari , a moguće i u nekim većim knjižarama.
Sve priče su dobre, ali preporučujem vam SF priču Bezdan ( dobitnik nagrade LK za novelu 2003 ).
-
Хвала, Аномандер. То је већ један конкретан и озбиљан предлог.
Записано, запамћено, неће бити изгубљено (надам се).
Него, зар та прича није изашла и у неком Знаку сагите? Проверио бих ја то за неколико секунди, али постоји проблемчић – нико (барем колико ја знам) још није написао нити игде окачио обједињену библиографију првих 25 бројева часописа-алманаха „Знак сагите“. Која би, као Word документ, била згодна за претраживање.
… или у неком Тамном вилајету? или у неком Емитору?
-
E, to već ne znam. Vrlo moguće da jeste, ali ne znam kako to proveriti.
Ali našao sam i ovo, izgleda da je Bezdan objavljen u almanahu Književna fantastika : http://www.urbanbug.net/magazin/vest/objavljen-almanah-knjizevna-fantastika
Što se tiče drugih nagrađivanih priča, mislim da su Dubrava i Jeka objavljene u nekom od Monolita i Tamnih vilajeta.
Ali ima ovde stručnijih od mene svakako koji će bolje razgraničiti da li i te dve priče potpadaju pod vašu sferu interesovanja.
Po meni svakako da imaju sf elemenata, ali da li su prevashodno sf, nisam sasvim siguran.
Bezdan definitivno jeste.
-
Да, ево, хвала на информацији! видим,
Зоран С. Јакшић, “Бездан”, у: часопис “Књижевна фантастика” бр. 1, година 2014, издавач “Чаробна књига”, уредник Драгољуб Игрошанац, стр. 57-96.
(То није прво објављивање те приче.)
Оно средње слово, “С”, додао сам ја, јер знам да је то средње слово Јакшиног имена.
Сад сам прелистао, подсетио сам се на ту причу. Да, то је научна фантастика, и то добра, и нуди једну импресивну количину знања из сеизмологије и геологије (познавање Земљине коре, магме, лаве…) и физике, и из футурске, измаштане компјутерске технологије за изградњу разних трајних структура у магми, али, никад не бих ни помислио да је номинујем за најбољу српску СФ причу свих времена, зато што има један специфични вишак литерарности, а мањак буквалности;
дотиче се визионарског и повремено кокетира са литерарним и религиозним, мада не баш буквално него метафорично (“у Хаду је гужва”, стр. 76; па се помиње “име Звери” на стр. 61, и “екологија духова”, што је и наслов петог поглавља, на стр. 75; помињу се “докторка Џекил и мистер Хајд”, стр. 81, али и Франкенштајн, стр. 88; помињу се визије сликара Хиеронимуса Боша “или можда Бројгела”, стр. 77, и томе слично)
а надасве, главни протагониста,
господин Немања фон Белмужевич
(шта је он, кнез неки, аристократа?), који прича у првом лицу једнине и који је једини тачкогледишни лик (само са његовом тачком гледишта идемо… цела прича је његов исповедни монолог…) не функционише као буквално-баш-прави становник те подземне цивилизације у растопљеним стенама, него пре као литерарни конструкт. Па могао се звати и гроф Фон Поцо Де Сербиа. Подједнако би неуверљив био. А тек полицајац Енес је врло неуверљив. Још једно неуверљиво име је “Фрау Х.” – шта је она, Немица? а говори којим језиком, српским? енглеским? зашто није Хилда, или Хелга, зашто само иницијал, Х? покушај пародије? ироније? то се Немања нешто њој подсмева? дефинитивно иронично звучи.
Заправо можда најслабија тачка приче “Бездан” су баш та имена ликова, имена која напросто вичу “ало, ово је књижевна бравура, маестрална, али не верујте буквално!” док међутим добра научна фантастика треба да буде буквална. Осим ако је сатирична и комична.
Зато “Бездан” никако не може бити бољи од “Равнодушности црвеног Сунца”.
-
Evo i drugog dela predavanja.
Peca Nikolić je veliki majstor režije i u mnogome oplemenjava moje predavanje svojim autorskim pečatom.
Uživajte!
https://www.youtube.com/watch?v=NYF8kTm9pxM (https://www.youtube.com/watch?v=NYF8kTm9pxM)
-
Što se tiče drugih nagrađivanih priča, mislim da su Dubrava i Jeka objavljene u nekom od Monolita i Tamnih vilajeta.
Dubrava je objavljena u Monolitu 6, a Jeka u Tamnom vilajetu 2.
O priči Jeka se raspravljalo na ovom forumu da li je SF ili ne.
Bezdan je objavljen u Znaku sagite 14.
Za one koji su zaboravili da postoji, Bibliografija je mnogo zgodna stvar: http://www.znaksagite.com/sfbiblio/
-
Одличан је и тај други део филма, Мићо. Све честитке!
Цењена ангел 011, хвала на информацијама. Погледао сам, проверио сам, да, “Бездан” је објављен у “Знаку сагите” бр. 14. Тај стари број вероватно може да се купи, чак и сад, у Бобановој књижари, јер, он (претпостављам) повремено доштампава “ЗС“. Пођете од Дома омладине и онда сиђете низ двадесетак степеника… надоле, надоле… ка центру Земље… и ту вас чека Бездан. Тај, у ЗС 14.
Узгред, ангел 011, било би корисно кад бисте могли да прецизирате кад се на овом форуму дискутовало о жанровској припадности “Јеке”, и на ком тачно линку је то сада. Да погледамо, да се подсетимо на ту дискусију. Јер, ја изгледа да нисам то сачувао, и не успевам да пронађем.
Е сад.
(1) Данас у “Политици” на стр. отприлике 30 (нема пагинације), чланак, наднаслов је “Свемирске мисије”, наслов је “Насеље на Месецу до 2025. године”, потписује Александар Тодоровић. Предвиђање је у основи прилично трезвено, али тај понуђени датум је претерано оптимистичан. Није много вероватно да ће кроз само пет-шест година неко буквално становати на Месецу. Али, кроз десетак, петнаест – лако би могло бити.
(2) “Политикин забавник” бр. 3497, петак 15.02.2019, стр. 8-11, чланак, на четири странице, потписује С. Николић, шта се очекује да буде постигнуто у истраживању свемира у години 2019. Углавном су то активности разних сонди и сличних роботчића. Понајвише интересовања привлачи питање, да ли ће (или ипак не) Американци успети опет да полете у свемир сопственом ракетом, америчком (након неких осам година паузе, јер, последњи лет спејс шатла био је у јулу 2011).
-
Узгред, ангел 011, било би корисно кад бисте могли да прецизирате кад се на овом форуму дискутовало о жанровској припадности “Јеке”, и на ком тачно линку је то сада. Да погледамо, да се подсетимо на ту дискусију. Јер, ја изгледа да нисам то сачувао, и не успевам да пронађем.
Ovde, pa negde od druge strane pa nadalje: http://fantastika.in.rs/index.php/topic,120.0.html
-
Ah. Jedna od ključnih diskusija na domaćoj žanrovskoj sceni, a vi ne pamtite... :D
-
Па, Мићо, трудимо се… али то је и ствар евиденције, не само памћења. Ако евиденција попусти, много је теже пронаћи. Сад сам се подсетио (хвала на линку, ангел 011), и сад сам снимио, сачувао, део тога. Била је, заиста, изузетно важна и корисна дебата. И, не бих да је настављам, не овде, али морам ово казати: изгледа да је деценијама постојала, и још увек постоји, једна школа мишљења, у чаршији, која каже да ако сте писац и ако желите да ваша научна фантастика буде књижевно вредна, онда не смете писати научну фантастику, него само и једино фантазију. Дакле ако желите бити књижевно успешни у СФ, не смете писати СФ.
Ма, ја сам на том топику, и то ваљда 21. марта 2017, дакле пре око две године, покушао нешто казати у стилу стрипа „Алан Форд“, а ево сад да видимо, какав сам данас Алан-Форд-иста:
Ako kaniš pisati književno priznat SF, tada ne smiješ pisati SF.
Многи око нас су то прихватили... колико год да је непаметно. Сломила их је чаршија...
Е сад.
(1) У данашњем “Блицу”, па на стр. 30, у рубрици “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков даје приказ једног новог српског издања романа: Станислав Лем, Непобедиви. Да се подсетимо, то је о охолости људске посаде која слеће на планету где их чекају алиени… и као што сам раније неколико пута помињао, то је роман у коме је већ од самог наслова јасно шта ће на крају бити, тако да је сасвим непотребно читати остатак. Ивков међутим хвали тај роман, а помиње и нека друга Лемова дела, нарочито оно које јесте, заиста, Лемово најбоље, а то је, знате већ, Соларис.
(2) Објављена су два АБН-ова СФ хаикуа, код Тамаре Лујак, на:
https://belegbg.wordpress.com/2019/02/13/sf-haiku-aleksandar-b-nedeljkovic/ (https://belegbg.wordpress.com/2019/02/13/sf-haiku-aleksandar-b-nedeljkovic/)
и на:
https://belegbg.wordpress.com/2019/02/17/sf-haiku-nedeljkovic/ (https://belegbg.wordpress.com/2019/02/17/sf-haiku-nedeljkovic/)
-
Александар Б. Недељковић
Приказ часописа „Знак сагите“ бр. 25
Овај број “Знака сагите” изашао је почетком фебруара 2019. године. Прво ћемо погледати садржај, па тек онда садржину (то није исто).
Али, још пре тога, спољашњи изглед: није нешто особито добар, али је прихватљив. Ако је ово књига (технички гледано: јесте), онда сад говоримо о предњој корици. На импресуму је написано „насловна страна: Милосав Остојић“, па, претпостављамо да се тиме мисли на предњу корицу и да се хоће казати да је он то насликао.
Наиме, види се звездано поље, прилично црно, сиромашно и мрачно (на правим астрономским фотографијама ретко кад буде толико таме), из кога се уздиже мушкарац, го од појаса нагоре, тако да видимо да има неке шиљке или бодље на раменима, а на глави нешто као кресту, али рекло би се од хитина, и нешто као велики рог, и тако још неке израслине. Али његово суморно лице је изразито људско. То би дакле био неки мутант из будућности. Слика није аматерска, и није кич, али није ни особито добра научна фантастика, јер, зашто би мутант у свемиру имао такву главу, али, ипак, прихватљива је као СФ, али и отворена да се тумачи као фантазија а не СФ. За поједине професоре, који ће ово читати, таква корица је, у културолошком смислу, на некој скромној црти ипак-прихватљивог, ипак-(али не много)-респектабилног.
Садржај се налази на почетку, на стр. 5220-5221. Графички је креативно, интересантно, Бобан-овски решен, али, има три словне грешке.
Наиме, на првој страници садржаја, помињу се као трећи и четврти прилог – Разговор са „Нормандом“ Спинрадом,
и
романи “Норманда” Спинрада – наравно, не зове се он тако, он је Норман, без слова “д”.
А на другој страници садржаја, написано је, за други по реду прилог,
да је на стр. 4453
али то није тачно, него је на стр. 5453
дакле ово је у садржају дато погрешно за чак хиљаду страница! :) али небитно, шта је то за нас! идемо даље.
Е сад, да видимо садржину. Идемо редом.
Ангелина Мерингер, “Реч уреднице”, стр. 5222, написано је добро и коректно, углавном о Спинраду, који тиме постаје главна тема овог броја.
Има једну словну грешку, у претпоследњем пасусу, пише
новелу “Годину куге”
а треба:
новелу “Године куге” (треба множина).
Интересантно је да уредница само нагађа да је овај број “Знака сагите”, са тачно 300 страница, јесте или није најдебљи икад. (Ми мислимо да вероватно јесте.) То је због Бобановог начина пагинације, који се из броја у број само наставља тако да целина има сад преко пет и по хиљада страница (!), али ниједна свеска, после прве, не казује сама по себи колико има страница, него то морате да израчунавате, тако што од броја на последњој страници, одузмете број последње странице претходне свеске. То је мало „кломпиковано“, па још ако треба то поновити 24 пута... има ли добровољца који ће то да одради? Добровољац? па хајде, хајде, тише мало, не јављајте се толико вас одједном, углас...
Узгред, око пет и по хиљада страница “Знака сагите”, подељено са 25, даје просек од око 220 страница. А овај број има 300.
Бацили смо летимично поглед на комплет “Знакова сагите”, само на секунд-два, и, чини нам се да, отприлике, овај најновији број јесте, ваљда, најдебљи. А да ли смо сигурни? Нисмо! А то можда зависи и од дебљине папира!
Норман Спинрад, СФ новела “Године куге” (хм, могло се то превести боље, као журнали, или, као белешке, из година куге – у оригиналу је “Journals of the Plague Years”, 1988), стр. 5224-5282. Има, дакле, 58 страница. Превео Предраг Раос, језик је отприлике као хрватски или хрватско-српски. (Бобану је то све – штокавски, што са становишта лингвистике није без основа; Бобан није лингвиста, али је велики практичар издавачке делатности; а шта кажу лингвисти? ех кад би они могли, на универзитетима, да говоре без страховито јаког утицаја политике, и националних емоција! али ето рецимо у Хрватској проф. др Сњежана Кордић тврди да је то све један језик.) Тема ове Спинрадове СФ новеле, старе сада око тридесет година, је масовно ширење једне болести – сиде, која, у новели, постаје национална катастрофа. То је дакле прича упозорења.
Ангелина Мерингер, “Разговор са Норманом Спинрадом”, стр. 5283, ово је интервју, разговарали су у Дому омладине, кад је тај велики светски писац био у Београду, на Беокону 2017. (А интервју излази ево тек сад у 2019.) Док је тај интервју био у току, у оном као кафићу у пространом приземљу ДОБ-а, АБН је… пролазио близу њиховог стола… видео их, чуо, али није учествовао, јер није хтео да им смета.
На стр. 5287, на снимку трибине где је Спинрад говорио за публику, у великој (подземној) биоскопској дворани Дома омладине, види се и АБН, али толико ситно, међу толико других слушалаца, да га ви вероватно не можете пронаћи.
“Романи Нормана Спинрада”, стр. 5288. Написано је са словном грешком, “Норманда”, дакле и ту је (а не само у садржају) улетело то непотребно слово “д”.
Пошто није назначен никакав други аутор, претпостављамо да је овај прилог написала исто Ангелина Мерингер. То је кратак приказ шест Спинрадових романа. Међу њима је, барем по мишљењу АБН, најбољи и најважнији Гвоздени сан (The Iron Dream, 1972).
Норман Спинрад, “Аутобиографија” (стварно јесте то), стр. 5292.
на стр. 5331, реклама за Бобанову књижару “Знак сагите“, која има и поштанску адресу (Дечанска 5а, 11000 Београд), у овој реклами је и написано где је то заправо (сам почетак подземног пролаза који од Дома омладине иде, ех, мало на југ… а југ вам је, одатле гледано, отприлике према храму Светог Саве, и према Авали, знате… дакле, тај подземни пролаз иде до испод улице Нушићеве), дато је и радно време (радним данима од 12 до 19, а суботом од 11 до 15 ч, али, рекли смо вам, не треба доћи баш у самом првом минуту, јер, понекад они дођу мало раније, али понекад мало и касне...), и дат је телефон, 011 – 33-44-769. По реклами стичемо утисак да је још увек могуће купити свих десет Монолита!
Луција Канада, “Лиминал”, стр. 5332, изгледа да је ово прича о неким пијаним наркоманима који говоре као Срби али као у Америци су, па, о њиховој поремећеној перцепцији времена, а то би био елемент фантазије. Не изгледа нам уопште као СФ.
Једна од протагонисткиња је „готичарка“ јер воли готик.
(Е сад ћемо нешто да вам испричамо, тотално без везе са фантастиком! У Београду, недалеко од Вуковог споменика, у булевару, постоји, у подруму Грађевинског факултета, један диско клуб, чувени КСТ, клуб студената технике. Па, урбана легенда нам приповеда, једном, баш кад је била ноћ готик музике, неки радници су копали нешто у близини, и, грешком, тражећи неки свој алат, неке лопате и мотике, упали у клуб, кроз зид. Наиме кроз рупу у зиду. Запрепашћени диск-џокеј их је питао „Шта ћете ви овде?“ а они су рекли, „Па, ми смо ту због мотика“. А он њима каже: „Ама, бре, сви су овде због готика!“ А они њему: „Не, ало! због мотика!“)
Адријан Сарајлија, “Ви што маштате”, прича, стр. 5339.
Тај наслов асоцира на роман Љубомира-Љубе Д. Дамњановића (рођен 1959, преминуо 1999) Ви што маштате о срећи, о догађајима у једном фантазијском врло друкчијем Београду. Ех, о том роману смо дали коментар пре једно пет и по година, 18. августа 2013. године.
А тај Љубин наслов се заснива на једној романтичној и сетној песми, “Сви ви, што маштате о срећи”, која је постојала у старом Београду, пре Другог светског рата. Постоји црно-бели филмски тонски снимак, певач је Миодраг Тимотић, наводно је снимак начињен 1941, било је то да се чује на:
http://www.youtube.com/watch?v=SPuEFQjm_kY (http://www.youtube.com/watch?v=SPuEFQjm_kY)
али сад тамо стоји натпис “видео је недоступан”…
било је и другде, и после се песма појавила и у филму Маратонци трче почасни круг, био је тај одломак из филма доступан на:
http://www.youtube.com/watch?v=ttLKnRB5aZg (http://www.youtube.com/watch?v=ttLKnRB5aZg)
али и за то сада стоји натпис да је видео недоступан, из разлога ауторских права.
Било би интересантно знати на чему се то ауторско право заснива. Ако је певач Миодраг Тимотић имао, 1941. године, рецимо око 20 година старости, дакле ако је рођен (нагађамо) око 1920. године, сад би био стар око 99 година, али то је мало вероватно; али (ако је преживео Други светски рат) могуће је да је од његове смрти прошло мање од 70 година. У том случају би могли његови наследници, ако постоје, да имају, још известан број година, копирајт на ту изведбу. Али, можда само на изведбу, а не на песму саму, као композицију, јер је композитор вероватно непознат, изгубљен у измаглицама давних времена. Углавном, не видимо да нам је ико понудио објашњење, нити могућност да платимо рецимо десет динара па да чујемо песму. За толико је наша култура сиромашнија: једна наша добра и славна песма постала је, напросто, недоступна. Ко је чуо, чуо је, а ко није, може само да набави и гледа филм Маратонци трче почасни круг па да чека ону сцену где протагонисти седе у биоскопу и слушају неке делове те песме а помало и причају између себе.
А сама Сарајлијина прича? Па, то је научна фантастика. Права СФ прича, и то, гле, свемирска, о једном надсветлосном међузвезданом путовању, у коме се незгода састоји у томе што понеки од бродова, у тим огромним скоковима, промаши одредиште – у простору… или и у времену, такође… можда само за неки километар, или много више. Или за неки хиљадити делић секунде… а можда одлута много више од тога, у будућност… или у прошлост. Па, нисте ваљда мислили да се теорија релативитета може победити јефтино? и, без последица?
У причу је уграђена и та песма “Сви ви, што маштате о срећи”, цитирани су њени делови неколико пута, главни лик је на неки начин и чује јер се она помало и врти у његовим мислима. Дакле ова Сарајлијина прича је велики омаж тој песми.
У тексту има две-три стилске грешке (нпр. у првом реду на стр. 5341, “повратак назад”, мада то само један лик тако говори; у сваком случају та реч “назад” је сувишна; а на стр. 5350, читамо “али је сујеверје строго брањено” а мисли се “забрањивано”; и две-три словне грешке, рецимо на истој тој стр. 5350, само два реда изнад, стоји “у на целом Енцеладесу” а требало би: на целом Енцеладусу).
Вулгарне речи… појављују се на неколико места у причи, сасвим непотребно. Типично је за неке српске (и, некада, југословенске) ауторе, да у причу додају неколико псовки, да би показали да су одрасли, а не деца. Као да се аутор упиње да нам каже “хеј, ја сам одрастао, ово је зрела књижевност, за одрасле, није за децу!” Иза тога стоји, можда, својеврсни СФ комплекс мање вредности, који смо видели много пута, током последњих 40 година – осећај неких писаца да је СФ претежно књижевност за малолетне, наивна и детињаста, па се треба псовањем убацити у књижевност за одрасле. То је, наравно, сасвим бесмислено, потпуно погрешно. Јер, не доказује ништа. Само затвара школска врата, пред таквом причом: сада ми професори књижевности не можемо да препоручимо такву причу за лектиру, у школама широм Србије; не можемо, та врата су пред Сарајлијином причом сада затворена; сам их је затворио, залупио. Заувек. Његова прича не може бити понуђена ђацима, у школској лектири. Никад.
То је, наравно, штета, то је једно упропашћавање нечега.
Да није тог непотребног промашаја са вулгарним речима, прича би била много боља.
Крај је велико изненађење, али је и прилично неуверљив. Свеукупно, то је ипак једна добра и јака СФ прича.
Лада Вукић, “Господарица времена”, стр. 5353, на хрватско-српском језику, фантазија, не СФ. Али у духу отприлике Зоне сумрака. Наиме, један чудесни, као магични, фотоапарат, и једна жена и њено дете које се удавило пре пет година, али... сад кад она укључује тај фотоапарат... Међутим то је опасна игра.
Мирољуб Тодоровић, кратке приче (десет кратких прича), стр. 5363. Не знамо да ли је то Мирољуб С. Тодоровић, истакнути и истрајни београдски заступник књижевног покрета званог сигнализам, али, претпостављамо да је он. Тих десет нису стварно приче, то су више као лирске цртице, фрагменти, од по десетак или двадесетак редова текста, и кратке маштарије, визије, сновиђења, па, три од њих имају СФ елементе – наратор машта да полеће ракетом са врха планине (“Триглав”), размишља да ли је научна и индустријска револуција можда могла почети две хиљаде година раније, па, да ли бисмо сада већ били међу звездама, јер, научник Карл Сеган је то поменуо као неостварену историјску могућност (“Јоњани”), и, он замишља градски трамвај који се на принципу антигравитације полако подиже из шина, и онда лети куд год је то путнику потребно – као летећи такси (“Трамвај”).
Александар Ђукановић, “Пан”, стр. 5368, хорор-фантази кратка прича о угледном грађанину који се трансформише у наказно митско биће. Након завршетка приче је једна додатна страница (стр. 5372), опширна биографска напомена о норвешком писцу који је добио Нобелову награду, а после постао симпатизер нациста (написао је између осталог и роман Пан), а звао се Кнут Хамсун; то би ваљда требало да схватимо као објашњење на кога се прича односи. У сваком случају, није СФ.
Александар Ђукановић, “Гринго”, стр. 5373, фантазијска интерпретација нестанка чувеног америчког писца Емброуз Бирса (Ambrose Bierce) у Мексику у времену револуције, вероватно 1914. године. Није СФ.
Узгред, додајмо, постоји прилично добар и познат амерички филм о нестанку Бирса, Стари Гринго (Old Gringo, 1989), заснован на роману Карлоса Фуентеса (Carlos Fuentes, Gringo Viejo, 1985).
Виолета Ивковић, “Хладна површина Александра Ђукановића”, стр. 5385, то је само на једној страници, књижевна критика, максимално позитивна и похвална, о једној књизи тог писца. Та књига је колекција са десет његових прича, па можемо претпоставити да су претходне две фантазијске Ђукановићеве приче узете одатле.
Милан Драшковић, “Сонети стрепње и таме” (десет сонета), стр. 5386 – аутор је некад био познат у СФ фандому као Мајк Драсков, објавио је на стотине СФ прича. Ово сад јесу сонети, да, он је прилично овладао том формом, што је за сваку похвалу, али су, жанровски, фантазијске и хорор песме, нису СФ. Ни једна од ових десет није СФ. То је и истакнуто графичком опремом: уоколо песама, костури и мртвачке лобање.
Славен Радовановић, “Шнајдерка за мртве”, стр. 5392, хорор, не СФ.
Миодраг Миловановић, “Равнодушност црвеног Сунца”, стр. 5398, то је та, по мишљењу АБН, најбоља од свих српских СФ прича насталих у деветнаестом и двадесетом веку, а можда боља и од свих насталих досад у 21. веку. Сада и шира СФ публика има прилику да је прочита… тек сад. А и неки професори универзитета ће је вероватно сад прочитати; али само малобројни; јер се ЗС 25 продаје (барем колико знамо) само на једном месту на свету!
Никола Бубања и Александар Б. Недељковић, “Путовање кроз време као инструмент класних и националних преокупација у Х. Џ. Велсовој новели ‘Времеплов’ и причи ‘Равнодушност црвеног Сунца’ Миодрага Миловановића”, стр. 5417.
Ово је научни рад. Претходно је објављен у следећем научном часопису:
Зборник Матице српске за књижевност и језик, свеска 1 за 2017. годину, Нови Сад, издавач Матица српска, стр. 131-144.
Рад је овде, у “Знаку сагите”, пренет у целости.
Добро је штампано, али, у имену професора Бубање изостављено је његово средње слово (а то је слово М), можда зато што је Бобан Кнежевић велики и страствени противник средњег слова јер мисли да средње слово човеку “мења име” и мења идентитет; није он једини који тако мисли, има и других, али, не знамо одакле им та идеја.
Бобан је строго забранио да ико, икад, објави његово, Бобаново, име, са средњим словом.
Али, треба знати да у Србији научни радници морају да у својим научним радовима имају, изнад наслова, у свом имену, и средње слово, то је обавеза. (Мада у неким научним часописима промакне понекад и име без средњег слова, али, то не би требало да се дешава.) Дакле тај професор Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу се зове Никола М. Бубања, то је његово име, тако, комплетно, са средњим словом, и то треба поштовати, а не избацивати средње слово да би се њему “очувао идентитет” или из ма ког другог разлога.
Кад је могло и у Зборнику Матице српске да изађе то име са средњим словом, дакле Никола М. Бубања, требало је и у “Знаку сагите” бр. 25 да изађе исто тако. Гарантујемо да то не би, ни најмање, угрозило идентитет професора Бубање.
Бобан је и из самог овог научног рада изостављао Мићино средње слово, “Б”, вероватно не знајући да је чак и у каталозима Народне библиотеке дошло до неке забуне око тога ко је који Миловановић. Потребно је то средње слово; важно је, ето и Народној библиотеци Србије је важно! Оно не руши ничији идентитет, него, напротив, потврђује и прецизира идентитет. Овај наш Мића је Миодраг Б. Миловановић; тако је и објављено, у Матицином научном зборнику; дакле, није требало то слово “Б” изоставити; барем не из научног рада...
И, још једна погрешка, али, мала: у насловима одељака додата је сваки пут тачка, као да су то реченице. Али, то су наслови, нису реченице, не треба тачка на крају.
Али то су ситне замерке, малене; не мењају чињеницу да дугујемо огромну захвалност Бобану за овај број ЗС, којим се даје итекако велики допринос афирмацији српске научне фантастике. Ово је Бобанов огроман допринос, капитални, а наше замерке се односе на, заиста (морамо признати), ситнице.
Штампано је, као и у Матицином зборнику, ћирилицом; то је једини део овог броја “Знака сагите” штампан ћирилицом.
Јелена Ђ. Марићевић Балаћ, “Лирско-онирички модел српске постмодерне прозе”, стр. 5430, ово је опширан приказ, на пет и по страница, једне научне књиге коју је 2016. године објавила пољска слависткиња Ева Ставчик, са насловом:
У имагинаријуму фантастике: лирско-онирички модел српске постмодерне прозе
што значи да је, видите, неко од научних радника у области науке о књижевности, у Пољској, обратио пажњу на српску фантазијску књижевност.
Није ово претежним делом о научној фантастици, није; па ипак, на самом крају стр. 5432, и у првом пасусу на следећој страници, помињу се, само узгред, и појмови, на енглеском:
science fiction, cyberpunk, steampunk
а у другом пасусу на стр. 5434 помињу се дела Борислава Пекића и каже се: “док у Беснилу и Атлантиди имамо примере science fiction-а, утопије, антиутопије/ дистопије – тј. спекулативну фикцију“.
Најзад у претпоследњем пасусу овог приказа, на стр. 5435, читамо које ауторе би можда требало разматрати у будућим студијама: “Ауторка наводи и конкретне примере, којима би се евентуално требало приступити у даљим токовима овог типа истраживања. Ради се о следећим писцима: Бобан Кнежевић, Горан Скробоња, Зоран Живковић, Миливој Анђелковић, Васа Павковић, Илија Бакић, Иван Нешић, Адријан Сарајлија, Радмило Анђелковић, Слободан Шкеровић, Миомир Петровић, Мирјана Новаковић, Споменка Стефановић-Пулулу, Биљана Малешевић, Неда Мандић-Спасојевић.”
Наташа Милић, “Спиридонова потера за неухватљивим”, стр. 5436. Ово је књижевна критика, и приказ. Али ако вам се чини да вам је наслов некако помало као познат, то је зато што је тај наслов већ био код Радмила Анђелковића – то је наслов једне Радмилове приче, и, такође, једне Радмилове збирке прича, коју, овде, Наташа Милић приказује, једну по једну причу. Уједно она даје и шири преглед Радмиловог стваралаштва, а такође даје (са пуно ведрине и хумора) и врло кратку историју Првог српског фандома (не називајући га баш тако, дакле не користећи баш израз “Први српски фандом”) тако да је све стало на једанаест страница Наташиног текста; помиње се и часопис “Сириус”, а и књижевна радионица коју је Радмило тако вредно и несебично водио толико година (сад он, колико знамо, прави паузу), итд. Остаје нам да размислимо зашто је ауторица дала баш тај наслов овом чланку.
Наташа Милић, “Тамни вилајет 2“, стр. 5447. Приказ те итекако значајне антологије, и једне-по-једне приче у њој. Приметили смо једну словну грешку, на стр. 5451 презиме једне списатељице написано је као “Гоше” а ми мислимо да треба: Горше. На истој страници је на три реда пред крај написано “кавлитет” а треба: квалитет.
На последњој страници овог Наташиног приказа, а то је стр. 5452, наилазимо на ове речи: “новела ‘Јека’ Зорана Јакшића, најбоља у збирци, победница на конкурсу Знака Сагите, можда најбоље дело краће форме у домаћој фантастици”.
Узгред, примећујемо словну грешку, велико слово “С” у речи “Сагите”, требало је да то буде мало слово, јер то није властита именица, него је заједничка именица, сагита је, напросто, стрела (на латинском: sagitta, -ae, f.).
Али, да погледамо суштину цитираног одломка: Наташа Милић у суштини номинује Јакшићеву “Јеку” за најбољу домаћу причу икада. Најбољу свих времена.
(А шта то значи, најбољу “домаћу”? Хм, домаћу? То никада није било баш тачно дефинисано, али се још у Титово време тако говорило, да се не би прецизирала националност, а данас вероватно значи: српску.)
Шта је “краћа форма”? Вероватно је Наташа Милић тиме обухватила све прозне форме краће од романа.
Али, најбољу – ког жанра! Она само каже “у домаћој фантастици”, а онда, на истој, последњој страници свог чланка, три пасуса ниже, наставља овако: “Поставка умногоме подсећа на фантазију (fantasy), можда и на алтернативну историју са стимпанк иконографијом (летелице дирижабли, тилсум вода), али су ипак најупечатљивији научнофантастични елементи ( … ) ‘Научност’ је донекле замагљена”. (стр. 5452)
Дакле ту на крају чланка, остаје она апсолутно-битна дилема, да ли је “Јека” СФ или није СФ. Али можемо констатовати да су досад, колико видимо, три приче номиноване за најбољу српску СФ причу свих времена: једна Мићина, и две Јакшине. “Равнодушност црвеног Сунца”, “Бездан” и “Јека”. С тим што је, по свој прилици, Јакша намерно баш желео да се, жанровски, одмакне од СФ, не знамо зашто; надамо се да није зато да би изашао у сусрет, до на пола пута, онима који мисле да су неки други жанрови књижевно вреднији од СФ? Али, ако се јесте пресудно одмакао од СФ, онда, свакако, треба да буде номинован за најбољу српску фантазијску, а не СФ, причу. У суштини, ово важи за свакога, за све писце фантастике: ко је хтео да се одмакне (од СФ жанра), одмакао се, дистанцирао се, па, добро, онда, нека тако и буде.
Александар Б. Недељковић, “Кроз 200 милиона година: пловимо за Византију, са Робертом Силвербергом”, стр. 5453.
Ово је научни рад, који је већ раније објављен у научном зборнику, и то:
Језик, књижевност, глобализација, зборник са истоимене конференције одржане 2008. године. Ниш, Филозофски факултет, објављено 2009, стр. 577-593
UDK 821.111(73).09-32 Silverberg R., ISBN 978-86-7379-171-5, COBISS.SR-ID 154424332
А где је превод (на српски) те предивне и величанствене, литерарно врхунски квалитетне, Силвербергове приче? Где је можете прочитати? Па, у антологији-алманаху:
Бобан Кнежевић, уредник, Монолит 3. Београд, самостално издање Кнежевића и других. Стр. 409-451.
Није незамисливо да то можете још увек купити код Бобана! Али да бисте то постигли, морате бити оно (као што се каже) ретко племе – које долази у Бобанову књижару!
Грешка у прелому АБН-овог текста: на стр. 5456, после обимног блок-цитата, издвојене су као наслов одељка речи:
Ово више није место. (439)
Али те речи нису наслов никаквог одломка, то је напросто реченица у италику, а не болду, то је била (и треба да буде) последња реченица у блок-цитату.
Иван Николић, “Сенка”, стр. 5466. Ово је опширна и добро илустрована студија, на чак 22 странице, о том стриповском и филмском јунаку, који се тако зове, The Shadow. Писано је са великим познавањем, и правим фановским интересовањем за тему. Ако смо добро схватили, Сенка је усамљени херој који се на улицама великих градова бори против криминала, слично Бетмену. Али нисмо баш сигурни колико код Сенке има фантастике, и какве фантастике, да ли је то СФ.
Мариа Милосављевић, “Чудна рубрика (о филмовима које можда никада нећете гледати)”, стр. 5488. Ово су кратки прикази (на по једној страници, са илустрацијама) три филма, један је руски, Монах и ђаво, један је из Индије, и један из Јужне Кореје; али рекло би се да нису СФ.
Ненад Полимац, “Последњи Србин у Хрватској”, стр. 5493. Ово је извештај о том филму (а ту је и интервју са аутором), који изгледа да се тек снима, у Хрватској, сада, а рекло би се да је то хорор-фантази пародија, у којој Хрвати масовно постају зомбији а Срби не. Тамошњој публици то би могло бити провокативно.
Бојан Панџа, “О љубитељима хорора”, стр. 5504. Поднаслов овог чланка гласи:
Шта је то у људском створу
што га тера ка хорору?
Писано је трезвено, али неформално, колоквијалним језиком, на махове вулгарним. Обилато је илустровано; нарочито се истиче, као аутентично уметничко дело, фантазијска хорор слика на стр. 5509, са пливачицом према којој стреме многобројни монструми из морских дубина, слика која се може схватити као фантази-хорор метафора за неуморне насртаје ентропије на свако људско биће, увек. Такође уметничку вредност има и слика на стр. 5514, где једна сеновита силуета, али то је дете, као представник људског рода, гледа у мрачне поноре пред њим.
У чланку, Панџа се нарочито чуди како ико може да гледа зомби филмове и серије, кад је тога наштанцовано већ на стотине, и уопште није уверљиво. Затим он приказује људе који су експерти познавања хорор кинематографије; приказује их ступњевито, са градацијом, од обичних, преко досадних супер-експерата (који ће вас гњавити својим енциклопедијским знањем) и екстремно ултра-досадних хипер-експерата, итд, па стиже и до нашег Ghoul-a чијих је ту ваљда 17 слика (!), али малих, на стр. 5510-12.
Панџа разматра, полу-озбиљно, могућност да су сексуалне фрустрације извор хорор-беса, код неких особа. На крају, на стр. 5515, помиње озбиљне менталне случајеве, стварно луде перверзњаке, и каже да их је досад срео само двојицу. Али не каже да ли их је пријавио некоме, на пример полицији.
Све у свему ово је Панџина озбиљно неозбиљна, смешна и не-баш-смешна, шетња кроз редове хорор фандома. И јака критика истог. Самокритика, јер, евидентно долази из редова тог жанра самог.
стрипови, стр. 5516-5519. То су четири стрипа, сваки је на по једној страници. Прва три су црно-бели, а последњи, који је уствари на задњој корици ове, хоћемо ли рећи, књиге, је у колору. Први од та четири је озбиљан СФ, а други је СФ хумор. Стиче се утисак да су првобитно били у формату А4, или већем, па су смањени да би стали на формат “Знака сагите”. У сваком случају добро је, и похвално, што се ЗС бави у некој мери и визуелним медијима.
Свеукупно, ова ЗС двадесет-петица је одличан број, са пуно академских радова (али, АБН не може коментарисати о квалитету сопствених радова…), и са најбољом српском СФ причом свих времена (или, барем, 19. и 20. века), а то је Мићина “Равнодушност црвеног Сунца”, и са још две добре СФ приче, и са још неким важним и добрим прилозима – па, кад погледате, овај број “Знака сагите” је стварно нешто изузетно!
-
И, не бих да је настављам, не овде, али морам ово казати: изгледа да је деценијама постојала, и још увек постоји, једна школа мишљења, у чаршији, која каже да ако сте писац и ако желите да ваша научна фантастика буде књижевно вредна, онда не смете писати научну фантастику, него само и једино фантазију. Дакле ако желите бити књижевно успешни у СФ, не смете писати СФ.
Ма, ја сам на том топику, и то ваљда 21. марта 2017, дакле пре око две године, покушао нешто казати у стилу стрипа „Алан Форд“, а ево сад да видимо, какав сам данас Алан-Форд-иста:
Ako kaniš pisati književno priznat SF, tada ne smiješ pisati SF.
Многи око нас су то прихватили... колико год да је непаметно. Сломила их је чаршија...
Ima tu jako mnogo prostora (i potrebe) za ne samo raspravu, nego prevashodno istraživanje, jer kontekst se znatno promenio od vremena kad se ta opaska (zapravo, zapažanje) pojavila. Najbitniji aspekt promene je sama “čaršija”; u doba kad je opaska nastala, mislilo se prevashodno na establišment, znači na akademski sektor. A bilo je dovoljno tek ovlaš pogledati udžbenike književnosti, i ostali referentni korpus, da bi se do tog i takvog zaključka došlo.
No to je bilo kroz 70te i 80te, i to stanje danas ne važi, po mom mišljenju; ako išta, književna akademija je itekako navalila na žanrovski korpus, do mere da se može reći kako su joj žanrovi postali med i mleko. Da ne ulazimo sad preduboko u razloge, dovoljno je primetiti kako ogroman procenat ljudi koji magistriraju ili doktoriraju na žanrovskoj književnosti na kraju odu da se bave nečim drugim, ne žanrom. No ipak, ostaje činjenica da se upraov žanrom najčešće koriste u te svrhe, tako da se makar zbog toga može zaključiti da književni establišment danas ne potcenjuje žanrove koliko je to radio 70tih i 80tih.
A ako se pod ”čaršijom” podrazumeva onaj populstički deo generalnih književnih pregalaca (izdavaštvo, kritika, i tako to) onda je situacija još manje u skladu sa rečenom opaskom, jer tu se danas forsira maltene sve osim književne matice, iz ovo malo uvida što imam u novoobjavljene naslove, gotovo je nemoguće naći debi knjigu vrednu čitanja u domenu realističke književnosti. Gledam ovih dana da nabavim Ninovog dobitnika, da malo odahnem i predahnem od svih tih domaćih prilično banalnih formi kojekakve fantastike…
Dakle, ta izjava danas nekako baš i ne stoji, bar ne u smislu i kontekstu u kom je originalno nastala. Možda primarni razlog zašto je to tako leži upravo u činjenici da danas te “čaršije” zapravo nema, ma šta mi to pod njom podrazumevali; akademski establišment je otužno devalvirao, a onaj populistički je isuviše investiran u domen (investiran finansijski i emotivno, jer gotovo svi današnji pregaoci imaju objavljeno nekoliko naslova), tako da mu nije u interesu ma kakvo iskreno kritičko bavljenje.
Tako da… ne verujem da je manjak SF proze uslovljen tim razlozima koje pominjete, niti su autori ikako slomljeni. Naprotiv, pre će biti da je po sredi prosto pitanje autorskog afiniteta; srpskim populističkim piscima daleko manje leži realizam i ekstrapolacija, a bez toga nema SFa. Ako vam treba primer i dokaz, overite slobodno Miomira Petrovića, i videćete kako on naprosto nije u stanju da izbegne apsurdističko ili nadrealistično poimanje sveta oko sebe, čak i kad se očigledno i iz petnih žila trudi.
-
Potpuno se slažem. Trenutno se žanrom svi bave...
Ne znam kako da ti pomognem sa novim NIN-ovim pobednikom, ali mislim da se nećeš načitati...
Meni je to apsolutno nečitljivo...
-
Цењена Либеат, не разумем, ако би можда и тачно било, да је код нас сада жанр фантазије добро прихваћен, не видим како то помаже научној фантастици. То су два засебна жанра. Ни хиљаду пост-модерних, надреалистичких (или магичног реализма, итд) романа, још увек нису СФ.
Е сад.
(1) Тај хрватски филм, провокативна политичка зомби-хорор пародија Последњи Србин у Хрватској, о коме се у часопису ЗС 25 јавило да се снима, ево снимљен је, и изгледа да ће 2. марта бити приказан на ФЕСТ-у, у Комбанк дворани (хм, је ли то бивши Дом синдиката?). Тако барем проистиче из великог интервјуа са режисером, у данашњој „Политици“ у културном додатку па на стр. 3 тог додатка, чланак је са насловом „Испод хумора и хорора“, потписује Александра Мијалковић.
(2) У данашњем “Данасу” на стр. 23 имате чланак “Шта је то вирусосфера?”, потписује Ивана Николић, наиме, са прашином и са капима воде итд, трилиони вируса лебде у нашој атмосфери (вероватно великом већином мртви, ваљда?), и полако падају, али са новом прашином нови се дижу, итд, тако да је планета Земља стално окружена једним својеврсним вирусним омотачем! Дакле као што постоји хидросфера, и рецимо јоносфера, итд, тако постоји и вирусо-сфера! На енглеском virosphere .
Чланак о томе, на енглеском, има на:
https://www.nytimes.com/2018/04/13/science/virosphere-evolution.html (https://www.nytimes.com/2018/04/13/science/virosphere-evolution.html)
-
Цењени ,
преносимо са форума Арт Анима ове информације о предстојећем циклусу од 15 предавања и разговора о фантастици
(нешто од тога јесте о научној фантастици, а нешто није),
који почиње кроз четири дана, 27. фебруара, и држаће се средом од 18 ч.
Ово имате на Арт Аними на:
http://www.art-anima.com/vesti/ciklus-o-slovenskoj-fantastici-u-univerzitetskoj-biblioteci (http://www.art-anima.com/vesti/ciklus-o-slovenskoj-fantastici-u-univerzitetskoj-biblioteci)
тамо је и допуњено једном одличном СФ сликом нашег Енки Билала, где се појављује београдски хотел “Москва” и део Теразија, али, отиснут кроз време… једна времепловска СФ визија. Па, ако погледате тамо, на Арт Аними, видећете и ту слику.
Дакле:
Циклус о словенској фантастици у Универзитетској библиотеци Београда
У галерији Универзитетске библиотеке у Београду (Булевар краља Александра 71) од 27. фебруара до 12. јуна 2019. године, сваке среде од 18 часова, биће одржаван циклус „Словенска и српска књижевна фантастика“. Аутор циклуса је филолог, слависта, уредник и књижевни критичар др Дејан Ајдачић.
Захваљујући овом подухвату, биће уприличено укупно 15 књижевних вечери које ће чинити по две главне целине: предавање Дејана Ајдачића о делима књижевне фантастике словенских народа и разговор са некима од најзначајнијих савремених српских писаца фантастике. Током циклуса биће организовани и пратећи догађаји: изложба књига, изложба фантастичког стрипа и промоција зборника О српској књижевној фантастици.
Циклус ће бити започет
27. фебруара у 18 часова,
отварањем изложбе књига „Српска фантастика“ из фонда Универзитетске библиотеке, коју су приредиле Драгана Поповић и Сандра Спасић. Одмах затим уследиће предавање Дејана Ајдачића о бугарском писцу апсурда Светославу Минкову, а програм прве вечери завршава се разговором са писцем Зораном Живковићем, који ће водити Маријана Јелисавчић.
(Илустрација Енкија Билала – Хотел Москва)
Улаз на сва дешавања у оквиру циклуса „Словенска и српска књижевна фантастика“ је слободан, а у наставку текста можете видети програм, који делује заиста импресивно:
06. марта 2019.
Излагање Дејана Ајдачића о Володимиру Виниченку
Разговор са писцем: Мирјана Новаковић и Љиљана Пешикан Љуштановић
13. марта 2019.
Отварање изложбе српског фантастичког стрипа (приредио Зоран Стефановић)
Излагање Дејана Ајдачића о Александру Бељајеву
Разговор са писцем: Адријан Сарајлија и Зоран Стефановић
20. марта 2019.
Излагање Дејана Ајдачића о Станиславу Лему
Разговор са писцем: Бобан Кнежевић – Миодраг Миловановић
27. марта 2019.
Излагање Дејана Ајдачића о браћи Стругацки
Разговор са писцем: Славен Радовановић и Зоран Стефановић
03. априла 2019.
Излагање Дејана Ајдачића о Марини Сокољан
Разговор са писцем: Илија Бакић и Бојан Јовић
10. априла 2019.
Излагање Дејана Ајдачића о Мигајлу Ајвазу
Разговор са писцем: Милета Продановић и Владислава Гордић Петковић
17. априла 2019.
Излагање Дејана Ајдачића о Александру Прокопијеву
Разговор са писцем: Александар Гаталица и Александар Јерков
24. априла 2019.
Разговор са писцем: Дејан Атанацковић и Ана Стишовић Миловановић
08. маја 2019.
Излагање Дејана Ајдачића о Сергеју Лукјаненку
Разговор са писцем: Ото Олтвањи и Васа Павковић
Промоција зборника О српској књижевној фантастици који је приредио Дејан Ајдачић, Београд, Алма, 2019.
15. маја 2019.
Излагање Дејана Ајдачића о Јацеку Дукају
Разговор са писцем: Сава Дамјанов и Василије Милновић
22. маја 2019.
Излагање Дејана Ајдачића о Тарасу Антиповичу
Разговор са писцем: Иван Срдановић и Дејан Ајдачић
29. маја 2019.
Излагање Дејана Ајдачића о Олександру Ирванцју
Разговор са писцем: Мина Тодоровић и Тијана Тропин
05. јуна 2019.
Излагање Дејана Ајдачића о Линору Горалику и Сергеју Кузњецову
Разговор са писцем: Горан Скробоња и Љиљана Пешикан
12. јуна 2019.
Излагање Дејана Ајдачића о Ђури Ферићу
Разговор са писцем: Александар Новаковић и Тамара Лујак[/size]
-
Заборависмо, вечерас на каналу Пинк 2 имате у 20 ч филм најављен као Дан независности: нова претња
(заправо је: Independence Day, Resurgence, 2016), а то је баш буквално наставак, сиквел, оног славног и врло забавног филма Дан независности који је толико значио нашем фандому пре једно двадесетак година; наставак је сада без Вил Смита, али ту су неки из раније екипе; у филму, ванземаљци се враћају да нас нападну поново; филм је критикован да је, иако спектакуларан, ипак прилично досадан јер је понављање оригинала, а неки кажу и да је крај приметно намештен тако да остави отворена врата за још наставака. Па, ако имате два и по сата слободног времена... за један слаб наставак јаког оригинала...
На истом каналу, одмах после тога, у 22.43 ч, најављено је да ће бити филм Црвена Соња (Red Sonya, 1985), то је фантази, прилично наиван данас, али феминисткиње су га радо гледале јер је она акциона јунакиња са мачем, а уз њу је – не Конан Варварин, не, али један врло сличан лик, као Конан, а глуми га Арнолд Шварценегер, па му то дође отприлике као да јесте Конан! Та Соња је можда Рускиња, из села Рогатино.
-
Цењени ,
(1) за ово јуче: о да, Дан независности 2 је веома слаб и досадан филм, који се пред крај претвара у пародију самога себе, баш сасвим не-паметну, а у последњим сценама рекламира своје претпостављене будуће наставке, за које се надамо да никада неће бити снимљени.
(2) Нешто за данас: нашли смо код Невидљивог, у “Погледу из свемирског брода”, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2019/02/25/danas-o-omladinskoj-distopiji/ (https://sfpisb.wordpress.com/2019/02/25/danas-o-omladinskoj-distopiji/)
ову информацију за данас:
ПОЧЕТАК ИНФОРМАЦИЈЕ:
U toku je ciklus predavanja “Distopije, više od fikcije”. Ova predavanja se održavaju svakog ponedeljka u Kolarčevoj zadužbini. Danas je na redu predavanje:
OMLADINSKA DISTOPIJA U KNjIŽEVNOSTI I NA FILMU ILI U ČIJIM JE RUKAMA NAŠA BUDUĆNOST? (25.2.2019) Dr Zorica Đergović Joksimović, prof.univerziteta
Predavanja se održavaju ponedeljkom od 18.00 sati u Maloj sali Kolarčeve zadužbine.
КРАЈ ИНФОРМАЦИЈЕ. – па, то је кроз сат и по? Али, нисмо знали раније.
Додатно: код Невидљивог је ова информација украшена уметничком хорор-фантази сликом, отприлике у стилу Хиеронимуса Боша и његових колективних призора, панорама из пакла.
(3) Такође код Невидљивог као да смо видели, па ако смо добро схватили, неки наговештај да ће у Дому омладине трибина “Лазе К” бити не данас, него сутра?
(4) Још један АБН хаику, СФ, имате објављен, на:
https://belegbg.wordpress.com/2019/02/25/sf-haiku-nedeljkovic-3/ (https://belegbg.wordpress.com/2019/02/25/sf-haiku-nedeljkovic-3/)
-
Цењена Либеат, не разумем, ако би можда и тачно било, да је код нас сада жанр фантазије добро прихваћен, не видим како то помаже научној фантастици. То су два засебна жанра. Ни хиљаду пост-модерних, надреалистичких (или магичног реализма, итд) романа, још увек нису СФ.
Vidite, problem je što se taj stav “čaršije” nikada nije tako diferencirao kako ga Vi ovde postavljate; reč je bila o sumarnom otpisivanju populističke, trivijalne književnosti kao takve, i niko tu nije razlučivao SF per se da ga izdvoji ovako kako ga Vi izdvajate…
Dakle, stav ondašnjeg establišmenta je bio da se za dobru, vrhunsku književnost pisac mora držati što dalje od populističkih žanrova. I nije da je tom stavu manjkalo argumenata; žanrovska književnost je u biti formulaična, a na tome se svakako ne postiže narativni nivo kojeg zahteva i kojim barata visoka književnost.
A pošto je to evidentna datost, to onda važi i danas, jednako kao i onda: žanrovska formulaičnost je nespojiva sa kvalitetnom literaturom; upravo su pisci novog talasa SFa (LeGvinova, Balard, Diš…) dokazali da vrhunsko delo može da bude žanrovsko, ali ne sme da bude formulaično. I sam taj njihov podvig je zapravo ustanovio savremenu definiciju SFa.
Ali to u velikoj meri stoji i za druge žanrove, ne samo SF. Horor također proizvodi vrhunsku književnost kad se udalji od sopstvene formulaičnosti, baš kao i detektivac ili krimić. Taj podvig nije svojstven samo SFu, pa otud SF i ne bi trebalo izdvajati od sestrinskih žanrova.
A zapažanje koje Vi nudite – da na našim prostorima manjka domaće SF literature – po meni je ipak više rezultat činjenice da domaćim piscima naprosto ne prijaju norme koje SF podrazumeva (norme koje su veoma bliske paradigmi realističke književnosti), negoli što je rezultat nekadašnjeg prezira akademskog establišmenta za žanrovsku literaturu.
Mada, naravno, neko preciznije istraživanje u tom smislu svakako bi bilo dobrodošlo, jer bi pomoglo ne samo oko istorijata SFa (između ostalog) nego i oko direktnijeg sagledavanja uticaja cajtgajsta na populističku literature.
-
(1) У “Блицу” је у понедељак 25. фебруара Слободан В. Ивков на стр. 22 дао приказ књиге, стрипског издања, са насловом Џеремаја (то је мушко име), и са тематиком која је, изгледа, једним делом футурска и пост-холокаустна, наиме, храбри и самостални протагониста лута по свету који је убедачен нуклеарним ратом, и где међу преживелима дивљају разне секте, лажни пророци, банде, итд. То су, наравно, елементи СФ дистопије. Издавач је “Чаробна књига”, Београд.
(2) Цењена Либеат, то је сад један необичан термин, мени и јасан, и не баш јасан: “популистички”, шта ли то значи? Је ли то нешто као “за широке масе, слабо образоване”, дакле СФ,
док је фантазија, шта, елитни жанр? за оне боље образоване, интелектуалније читаоце? Је ли то? да ли то чаршија мисли, тако?
На пример, ако по друмовима јуре камиони без возача, а води их вештачка интелигенција, што би врло лако могло да се оствари већ у овом веку – то је популизам, СФ;
а ако у Сарајеву 1914. леже у мртвачници Франц Фердинанд и његова жена, мртви, и током ноћи разговарају, што се сасвим сигурно није десило – то је елитна књижевност, интелектуална, дакле фантази, високо цењена? Је ли то?
-
Цењени ,
данас у “Политици”, у културном додатку, па на стр. 4 и 5 тог додатка, имате чланак, потписује Јелена Новаковић (средње слово не знамо), о француском писцу који се звао Сирано Де Бержерак, који се родио пре 400 година (Cyrano de Bergerac, 1619-1655), наслов је “У духу интелектуалне распусности”, а у чланку се тврди да је он писао научну фантастику. Конкретно, на почетку последњег, петог ступца (који се једини налази на стр. 5) читамо: “ова два дела сврставају се међу прве научно-фантастичне романе”. То није тачно; Сиранове фантазијске приче о путовању на Месец, и на Сунце, нису СФ (јер онда зашто не и барон Минхаузен? Пинокио? глинени човек Голем? Хомерова Одисеја? итд), него су фантазије са СФ елементима.
Многе нације се такмиче за славу прве нације која је имала научну фантастику, и, понесене том жељом, спремне су да прогласе било шта, било какву фантазију, за научну фантастику. Али, убеђивати књижевну јавност у ствари које нису истините, зар је то патриотизам?
У истом културном прилогу, али на стр. 9, је чланак са насловом “Демистификација вештачке интелигенције” (први део, најављено је да ће идуће недеље бити објављен и други део), потписује Дамјан Крстајић, где се тврди да још не постоји ништа ни налик на вештачку интелигенцију, него само постоје машине које брзо сређују велике количине података, те да би их требало називати “помоћна интелигенција”. Аутор чланка греши, јер заправо меша појам вештачке интелигенције и појам свести; компјутери данас још увек немају свест. Али итекако могу да вас победе у шаху, на пример; па, чак и светског првака; а недавно је један компјутер победио светског првака у позиционој игри која се игра на табли и зове се “го”.
Узгред, на стр. 4 овог прилога је и чланак “Деловање дубоке Академије” у коме се врло оштро критикује прошлогодишњи поступак и начин избора у САНУ и то у одељење друштвених наука. Потписује Бојан Јовановић, средње слово не знамо.
-
Цењени ,
(1) најављeно је да ће се у четвртак, 7. март 2019, са почетком у 19 часова, одржати промоција четири књиге удружења SCI&FI – знате већ, ту су главни Тика, и Филип – у библиотеци “Милутин Бојић”, улица Илије Гарашанина 3.
То место, то вам је кад силазите улицом Таковском, поред Телевизије, и зграде општине, и стигнете до раскрснице где заокрећу неки тролејбуси (а неки не), и, силазећи, десно видите узану троугласту пијацу Палилула (али, то је сад у изградњи као зграда, троугласта али са више спратова),
па, ту код горњег “шиљка” Палилулске пијаце, ту је на почетку низбрдице један мали простор, као проширење, кроз који се улази у једну као општинску, државну зграду са многим канцеларијама на више спратова, где грађани добијају пријаве и одјаве неких докумената, али ту је и библиотека “Милутин Бојић”. Тамо већ деценијама, по традицији, наша научна фантастика има повољан приступ, и пријатељски третман.
Солидну информацију о овој промоцији које је заказана за четвртак, имате код Невидљивог, на:
http://www.art-anima.com/vesti/promocija-novih-sci-fi-izdanja (http://www.art-anima.com/vesti/promocija-novih-sci-fi-izdanja)
па, можете погледати тамо, а овде ево само једне допуне:
тај научни рад А. Б. Недељковића, сад објављен у Тери 25, био је раније три пута одбијен ! ! ! то се АБН-у још никада није десило! Комплетни наслов је:
Како мислити исто што и сви остали: приручник за додворавање чаршији
а одбијен је (први пут) са образложењем да то и није толико научни рад, колико полемички чланак, расправа;
ово се и могло очекивати, јер то јесте текст са неким врло драстичним и оштрим, истинитим формулацијама, о нашем књижевном амбијенту, и о неким људима, институцијама и каријерним стратегијама; можда најоштрије што је АБН икада написао и потписао;
сад је најзад објављено, нашло дом, у овој публикацији Тера (то значи Земља) број 25, гле, јубиларној, и то, гле, баш у истој години кад је Бобан објавио свој јубиларни, двадесет пети број Знака сагите. (Хм, да ли је то “синхроницитет”?)
У раду се, дакле, разоткрива како се неки људи шлихтају чаршији и успут, у циљу књижевне каријере и литерарне признатости, морају да напусте СФ. Или барем они мисле да морају да плате ту цену. Ово је АБН гледао већ око 40 година непрекидно… и сад је, ето, коначно, из четвртог покушаја, објавио.
Захваљујемо се Филипу и Тики на храбрости, јер, то нико други није хтео или смео да објави.
(2) У данашњем “Блицу”, на стр. 24, Слободан В. Ивков даје приказ новог издања СФ романа Станислава Лема Глас господара.
(3) У данашњем “Данасу”, на стр. IX уметнутог прилога “Копаоник бизнис форум”, веома успешни издавач Дејан Папић (да се подсетимо, “Лагуна” издаје отприлике један наслов дневно…) каже да проблем неуредне наплате сада у српском издаваштву не постоји, новац протиче уредно, исплате стижу на време, али би требало да држава појача борбу против пиратерије, а и да више откупљује за државне библиотеке, и да више помаже објављивање наших аутора у иностранству.
(4) “Политикин забавник” бр. 3499, петак 01.03.2019, знатно већи број страна, овај јубиларни број има тачно 100 страница, вероватно због стр. 4-14, једанаест страница (а о томе је и илустрација, насловна, на стр. 1) поводом јубилеја,
а то је, 80 година излажења Политикиног забавника. То би било од 1939. до 2019, то је заиста 80 година, мада, запрво, није излазио у време и неку годину после Другог светског рата, од априла 1941 до неког датума 1952, дакле, неких 11 година заправо није излазио. Али они и тих једанаест урачунавају.
стр. 84-86, чланак, потписује П.З, како је пре много година радио стриписта Ђорђе Лобачев, и, како је његов стрип “Баш Челик” био у ПЗАБ, итд.
(5) изашао је још један АБН хаику:
https://belegbg.wordpress.com/2019/03/01/sf-haiku-nedeljkovic-4/ (https://belegbg.wordpress.com/2019/03/01/sf-haiku-nedeljkovic-4/)
-
(2) Цењена Либеат, то је сад један необичан термин, мени и јасан, и не баш јасан: “популистички”, шта ли то значи? Је ли то нешто као “за широке масе, слабо образоване”, дакле СФ,
док је фантазија, шта, елитни жанр? за оне боље образоване, интелектуалније читаоце? Је ли то? да ли то чаршија мисли, тако?
На пример, ако по друмовима јуре камиони без возача, а води их вештачка интелигенција, што би врло лако могло да се оствари већ у овом веку – то је популизам, СФ;
а ако у Сарајеву 1914. леже у мртвачници Франц Фердинанд и његова жена, мртви, и током ноћи разговарају, што се сасвим сигурно није десило – то је елитна књижевност, интелектуална, дакле фантази, високо цењена? Је ли то?[/size][/color]
Ne, nije to… :)
“populistička literatura” se koristila da označi književnost ne samo namenjenu “širokim, neobrazovanim masama” kao što kažete, nego prvenstveno stvorenu unutar istih tih masa. Drugim rečima, to nije bila žanrovska dezignacija, kako Vi uporno pokušavate da ovde to predstavite, nego je bila primarno kvalitativna, i označavala je korpus stvoren od strane erm… manje kompetentnih autora. Žuta štampa, jeftine sveščice, polupismeni i neobrazovani autori… bilo je dovoljno da prelistate bilo koje od tih izdanja i videli bi da je asesment tačan.
Niko tu nije izdvajao SF per se, to se naprosto odnosilo na svu popularnu literaturu ne samo vaskolike fantastike, nego i uključujući detektivske, erotske, vestern, pustolovne i ljubavne romane. Celokupna produkcija je otud označena kao populsitička, jer ona je to u osnovi i bila: šablonska, eskapistička i ikonografična, pisana od strane slabo obrazovanih autora za ili tinejdžere, ili naprosto ljude sa skromnim zahtevima kad je o književnosti reč.
I taj asesment stoji i danas, zato i imate cenjenog Miću koji će vam sasvim precizno ukazati kad je izvesno delo naprosto ‘budalaština’ ; parametri na kojima se taj zaključak donosi se suštinski nisu promenili od 70tih, i svi to vrlo dobro znamo.
Naravno, čak i onda su mnogi cenjeni književni teoretičari (Solar, recimo) bili svesni da između populističke i ‘visoke’ književnosti postoji uzajamno delovanje, i da na tematskim i formalnim uzorcima populističke književnosti mogu nastati i dela ‘visoke’ književnosti (dakle, Ursula, Balard, Dilejni... tako ta ekipa), no to nije menjalo samu dezignaciju korpusa o kojem govorimo. Drugim rečima, podvig kojim su ovi nabrojani visoko obrazovani pisci napisali remek-dela unutar tematike SFa nije magičnim štapićem pretvorio Ratove Zvezda u kvalitetno delo, jer ono je naprosto infantilni eskapizam. Dakle, populistički korpus nije transformisan kroz ove umetnike, nego su samo tematike SFa dobile afirmaciju u visokoj književnosti, a budalaštine su i dalje ostale u populističkom korpusu.
Naravno, fentezi je prastari žanr koji je izrodio modernu populističku fantastiku; od Beovulfa preko Hiljadu i jedne noći, pa preko aladina, Alibabe i Alise u zemlji čuda, sve do Tolkinove “visoke” fentezi, to su sve priznata dela koja niko normalan nikad nije dovodio u kvalitativno pitanje. Otud, ako Vi kad kažete “fentezi” mislite samo na njen populistički korpus koji je nastao početkom 20tog veka, onda da, to jeste bio jednak šund kao i ostali žanrovi populističke književnosti.
-
Ne znam kako da ti pomognem sa novim NIN-ovim pobednikom, ali mislim da se nećeš načitati...
Meni je to apsolutno nečitljivo...
Mala zanimljivost…
Kad su objavili pobednika, ime mi nije ništa značilo, ali kad sam overila onaj fribi na Laguninom sajtu, stil mi je odnekud bio strašno poznat…. I setim se na kraju da sam ja zapravo škicnula u njegovog prvenca, pre par godina, mada još uvek ne mogu da se setim kod koga. I tako, iz tih dvaju samplovanja, mislim da ću ipak moći da dočitam… ustalom, ako sam dočitala Black Light, onda stvarno ima jako malo toga što ne mogu da savladam, kad naumim. Ali naravno, problem je vreme... :-\
BTW, dok sam tako preturala po sećanju gorepomenuti incident, shvatim i šta me ono kopkalo oko početka Black Lighta; taj deža vu filing koji sam imala je zapravo opravdan: ta scena sa lešom koji niotkuda tresne o asfalt, to je zapravo veoma veoooma slično onom Marčelovom romanu Malterego, gde isto na samom početku neka novinarka padne mrtva s neba pravo na Trg.
-
Ma, svašta se može čitati...
BTW, da li si imala prilike da pročitaš Šufflay-ev Na Pacifiku godine 2255. ?
-
Ne, nikad ni čula za to...
-
Хм, цењена Либеат, ја бих се ипак ограничио на нешто узаније дефинисане појмовне просторе.
Једно је жанр, нешто је СФ а нешто није.
Друго је циљна генерацијска група: нешто је за младе читаоце, а нешто не.
Треће је питање квалитета, нешто је добра књижевност, квалитетна, а оно остало није квалитетна.
Дакле то су различите области за дискусију, није то једна тема.
(2) Узгред, да ли ико зна шта је било јуче у клубу ЛК? Месец март је почео, требало је јуче да буде састанак, али, ја још увек не успевам да сазнам о чему је био, нити да уопште пронађем програм за март.
-
Naravno, naravno, ali mi ovde ne raspravljamo definicije…
Poenta je da se u 70tim godinama na žanrovsku književnost referisalo tako kako se već referisalo, i u tom kontekstu je i nastalo zapažanje koje pominjete, nejmli “ako hoćeš pisati kvalitetnu književnost, drži se podalje populističkih žanrova”.
Hauever, od tada, kontekst se znatno izmenio:
1. Akademski establišment je onda sa prezirom odbijao da o žanrovskoj književnosti uopšte raspravlja, a danas imate ogroman procenat ljudi koji magistriraju i doktoriraju na upravo žanrovskoj književnosti
2. Umesto nekadašnjeg getoiziranog izdavaštva “žute štampe”, roto romana i jeftinih sveščica, danas se žanrovska književnost preselila u mejnstrim izdavačke kuće
3. Ogroman procenat godišnje produkcije je upravo žanrovska književnost, pa se u tom smislu može primetiti kako nekadašnja ‘književna matica’ jedva da postoji
4. Nagrade koje su tradicionalno bile okrenute književnoj matici i visokoj književnosti danas sasvim ozbiljno razmatraju uglavnom žanrovsku književnost (verovatno jer nemaju šta drugo)
Moglo bi se tu iznaći još relevatnih parametara, ali ovo su najbitniji koji su i onda premeravali situaciju na koju se rečeno zapažanje referiše.
Dakle, u svetlu tih drastičnih promena okolnosti, menja se i kontekst u kom je ta pominjana tvrdnja originalno nastala - da ne kažem promenila se sama paradigma - te otud naprosto nema dovoljno proverivih činjenica koje bi rečenu tvrdnju danas iole poduprle. Naprotiv, smatram da sve činjenice ukazuju da je danas stanje dijametralno suprotno – da se danas proizvodi, čita i razmatra uglavnom populistička književnost.
Dokaze u korist tog mog zapažanja mogu pronaći u nekom veoma laganom istraživanju koje ne zahteva ni da napustim udobnost dnevne sobe; dovoljno je na internetu pretražiti izdanja bitnijih izdavačkih kuća, tretman tih izdanja u javnim glasilima, na društvenim mrežama i na šortlistinzima relevatnih nagrada, i overiti liste akademskih radova po tom pitanju.
Vi, pak, u podršku svoje tvrdnje niste izneli niti jedan jedini argument, pa sam smatrala da je nužno na to skrenuti pažnju. Recimo, mogli bi iskoristiti ovaj ciklus predavanja o fantastici koji ste pre neki dan ovde pomenuli, to kao platformu da se i ova konkretno dilema dotakne...
-
Цењени ,
(1) у “Данасу” је у суботу 9. марта на стр. IX културног додатка био чланак о издању, код нас, стрипа “Надзирачи” (Watchmen) са елементима СФ.
(2) На истој страници је написано да смо ми тривијална литература: наиме, ту је приказ књиге, преведене са словеначког, аутор Андреј Блатник, наслов Промени ме, превод Ана Ристовић, издавач “Геопоетика”, књига има елемената СФ али се аутор одлучно потрудио да дело не буде СФ, отуд чланак има наднаслов “поигравања жанровима” и, у чланку, се каже: “У свом новом роману Блатник се суверено поиграва жанровима тривијалне литературе, користи елементе научне фантастике”, дакле, јасно је, то дело настоји да се ушлихта чаршији управо тиме што није СФ. Па, добро – онда није СФ.
(3) Истог дана, али у “Политикином” културном прилогу, па на стр. 8 и 9 тог прилога, Милена В. Ђорђијевић имала је чланак о руској научној фантастици, и то, о познатом филму Сталкер Андреја Тарковског (1932-1986), (а не о Соларису) али, и о његовој књизи (чланака и дискусија и есеја, чини нам се) Запечаћено време, која је изашла код нас 2018. у издању издавача “Академска књига”, превод Милица Спасић и Ненад Спасић; и, о једном новом режисеру, то би био Алексеј Балабанов, са филмом Хоћу и ја (2012) са, рекло би се, СФ елементима.
Поента чланка би била у њиховим трагањима за остварењем духовности, искрености и врлине, а не за комерцијалом.
(4) У истом културном прилогу “Политике” али на стр. 9, чланак који тврди да нема никакве разлике између мушког и женског мозга (а наравно нико данас не сме ни да зуцне о било чему супротном од тога… тако да у дискусији учествује само једна страна), и,
чланак о томе да ли је неоснован страх од вештачке интелигенције.
Са овим најновијим падом авиона, то питање је добило нови грозан изглед…
(5) Програм ЛК, са закашњењем од око две недеље, објавили су, крајње сажето.
Јуче (11. март) је било са темом: Џо Скалзи, “Бригада духова”,
18-тог ће бити “Капетаница Марвел”,
и 25-тог ће бити читаоница, “My Favourite Thing Is Monsters”
Можда има опширније на Фејсбуку? У “Политици” суботом на оној страници “Идуће недеље у Београду” изађе само да ће бити ЛК трибина, а не и о чему.
Ако неко може да пронађе лепо написан, комплетан програм ЛК за март, као што смо добијали док је то zakk радио, добро би било.
(6) Била је одлична трибина Тике и Филипа у библиотеци “Милутин Бојић”, даћемо извештај ускоро…
-
(5) Програм ЛК, са закашњењем од око две недеље, објавили су, крајње сажето.
Јуче (11. март) је било са темом: Џо Скалзи, “Бригада духова”,
18-тог ће бити “Капетаница Марвел”,
и 25-тог ће бити читаоница, “My Favourite Thing Is Monsters”
Можда има опширније на Фејсбуку? У “Политици” суботом на оној страници “Идуће недеље у Београду” изађе само да ће бити ЛК трибина, а не и о чему.
Ако неко може да пронађе лепо написан, комплетан програм ЛК за март, као што смо добијали док је то zakk радио, добро би било.
Са Фејсбука:
Џо Скалзи „Бригада духова“, 11. март 2019.
Џон Скалзи, амерички писац, критичар и блогер, бивши председник Америчког удружења писаца научне и ине фантастике, поново се појавио у домаћем преводу у издању Чаробне књиге.
Други део његовог најпознатијег серијала Старчев рат - "Бригаде духова" наставља причу о бесконачној војни Колонијалне уније против готово целог остатка познатог свемира. Скалзи је изабрао да у другом делу своје саге не настави причу протагонисте из првог дела, већ се окренуо редовима Бригада духова, тајанствених Специјалних јединица, генетски и кибернетски модификованих суперљуди којима се поверавају најтежи задаци.
У овом случају, једна мала група свежих клонова на бранику човечанства имаће кључну улогу у развргавању савеза трију великих сила против људи и привођењу правди Шарла Бутена, бриљатног научника и опасног издајника људског рода.
Панел воде Милош Петрик и Андреј Ћирић
Капетаница Марвел, 18. март 2019.
Нови филм из кухиње Марвеловог универзума, оваплоћује иконичан лик, који је и раније преживљавао бројне инкарнације у женској изведби. Да ли је у питању тек помодарство феминистичке реинтерпретације карактера или пак има материјала за оригиналан развој лика откриће нам Јелена Јокановић и Јелена Катић Живановић
Фантастична Читаоница #66 - My Favourite Thing is Monsters, 25. март 2019.
„My Favourite Thing is Monsters“ ауторке Емил Ферис, недавно награђен престижном наградом за стрип остварења Ангулему. Идиосинкратично преиспитивање поп-културних стререотипа о чудовиштима, људима и људскости. Заплет се одиграва врућих шездесетих у САД, где болесна девојка истражује смрт својих комшија, не верујући у званичну верзију. Дело које истински завређује често рабљену одредницу „графичка новела“, одбијајући да се сврста било у чисто литераран, стриповски медијум.
Гостујућа модераторка: Јелена Јокановић
-
Хвала, Ygg!
Е сад, нећемо да ситничаримо, али, било би корисно да знамо и шта је било на програму 4. марта, ако је било.
И, ако може, пре краја марта, програм за април…
Нема свако Фејсбук, и не треба свако да буде на Фејсбуку. Неки од нас су само овде, а не тамо.
(2) у “Блицу” је прекјуче (петак, 15. март 2019) редитељ Горчин Стојановић дао чланак, на стр. 40, и између осталог се подсмехнуо онима који немају шта да кажу, али користе тешке термине из филозофије и из науке о књижевности, сасвим беспотребно и без везе, само да би задивили присутне, тј. да би доказали да су паметни. Знате, оно: херменеутика, хеуристика, хетеротопија… егзегеза, есхатологија… У свом чланку, Горчин се подсмехнуо изразу “феноменолошки приступ”.
Па, добро, шта значе те речи, “феноменолошки приступ”? Ништа. Кад се користе тако, само као цака да се публика задиви, тад не значе ама-баш-ништа.
(3) у викенд-броју “Данаса”, за 16. и 17. март 2019, па на стр. XI културног прилога, имали сте приказ једне публицистичке књиге о будућности нашег света: аутор је Јувал Ноа Харари, наслов је 21 лекција за 21. век, превод Татјана Бижић, издавач „Лагуна“.
(4) “Политикин забавник” бр. 3501, петак 15.03.2019,
има текст са елементима СФ:
стр. 57-59, проф. др Милутин Миланковић, “Месец и његови предели”, то је заправо одломак (једно писмо) из његове веома познате научно-популарне књиге (у епистоларној форми) Кроз васиону и векове. И сам тај одломак, ако се гледа засебно, претежно је научно-популарни текст, има врло мало елемената СФ – углавном део где он води њу, у машти, на шетњу по Месецу. На стр. 59, у антрфилеу, је и његова слика, и кратка биографија, и објашњење одакле је узет текст. Текст има и две илустрације, старинске, отприлике из доба Жил Верна.
стр. 1, насловна: лепа надреалистичка слика жене чија хаљина је пејзаж природе, брда, небо, облаци итд.
стр. 21, још једном о питању колике су димензије свемира; сад је то као питање “Колико је ‘висок’ свемир?” Погрешно тврде да је најстарија светлост коју видимо стара 46 милијарди година.
стр. 49, преко целе странице, реклама за ТВ СФ серију Орвил која иде четвртком у 22 ч на ТВ каналу Фокс.
стр. 52-53, Александар Гаталица, чланак, наднаслов “Шта је књижевност без сузе”, наслов: “Јунак неће у роман”, ово су инструкције како писати романе, како стварати главног јунака. Дата је, лево, слика Чарлса Дикенса како замишља своје многобројне ликове, и, десно, портрети пет писаца: Достојевски, Душан Матић, Томас Ман, Гаталица (дакле ту је и његова слика) и, Светислав Басара.
-
Цењени ,
у Београду је одржана, у библиотеци “Милутин Бојић”…
а то је сасвим близу Таковске, у улици Илије Гарашанина 3, то је заправо на домаку горњег, шиљатог, узаног дела пијаце Палилула, која се сад гради као једна огромна зграда; прво уђете у једно мало проширење улице у леву страну, отприлике, као, хм, на почетку низбрдице…
дакле ту је одржана презентација фановске публикације “Тера”, и то јубиларног, 25-тог броја. Немојте то помешати са, гле, такође јубиларним Бобановим “Знаком сагите 25” који је изашао отприлике у исто време; то су тотално засебне публикације, само им се редни број подударио, случајном игром историје нашег фандома. На овој слици су, с лева на десно: АБН, Тика, Филип, и водитељ Карло Астрахан. Био је најављен и Радмило К. Анђелковић, али није дошао.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-03-07-ABN-Tika-Filip-i-voditelj-izashla-Terra-25.jpg)
Учествовали су Тихомир У. Јовановић – Тика, Светислав Филиповић Филип, и АБН. Било је осам посетилаца, међу којима само једна жена.
На столу је било неколико (од досадашњих многих!) публикација тог фановског удружења, које многи знају као “оно удружење које воде Тика и Филип”.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-03-07-izlozhene-publikacij-udruzhenja-Sci-Fi.jpg)
Изашла је дакле “Тера 25” (баш обиман број, са 228 страница), а у њој, на стр. 15-28, тај чланак АБН-а који је раније три пута одбијен, и сада по први пут објављен; али ви сте већ могли да га прочитате на овом форуму (Мићином и Либеатином) 14. јануара 2018, то вам је и сад доступно око средине странице 11, само треба прелистати на ту страницу.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-03-07-Tika-ABNedeljkovic-Terra-25-i-Filip.jpg)
У истом броју “Тере” изашао је, на стр. 8-14, чланак Радмила К. Анђелковића са насловом “СФ је део литерарног диверзитета; есеј о настанку, животу и нестанку”, текст који сумира историју (и покушава да предвиди будућност) СФ (и проучавања СФ) у свету и код нас, разматра и дефиницију СФ, итд. – дакле ту је, на само седам Радмилових страница, неколико веома широких тема.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-03-07-u-biblioteci-Milutin-Bojic-u-Beogradu.jpg)
У “Тери 25” има још тридесетак разних прилога, међу којима се нарочито истиче текст проф. др Светлане Слапшак (која је сад у пензији, у Словенији; дуги низ година била је у Београду), са насловом “Мистер Спок и сентиментално васпитање у Југославији”.
Тика и Филип су представили слушаоцима и своју широку фановско-издавачку активност у ex-Yu земљама, а АБН је, на линији свог чланка, полемисао са мишљењима да је СФ лошија, мање вредна врста књижевности.
-
АБН, Тика, Филип, и водитељ Карло Астрахан.
... Било је осам посетилаца...
4 govornika za 8 slušaoca...
ne znam samo da li je do teme (sf nikoga ne zanima?) ili do govornika...?
-
Цењени ,
у Универзитетској библиотеци у Београду
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-03-13a-Univerzitetska-biblioteka-u-Beogradu.jpg)
па, у оквиру тог циклуса о словенској и српској фантастици,
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-03-13b-ciklus-o-slovenskoj-i-srpskoj-fantastici.jpg)
било је, у среду 13. март 2019, књижевно вече,
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-03-13c-prostorija-na-spratu-Univerzitetske.jpg)
по зидовима су биле изложене табле српских стрипова фантастике, које је окачињао Расткомен са сарадницима, табле су један шаролики избор из 20. и 21. века,
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-03-13d-i-table-srpskih-stripova-su-izlozhene.jpg)
На овој слици, с лева на десно, су: Адријан Сарајлија, Слободан В. Ивков, магистар Зоран М. Стефановић познат некима као Расткомен, и, директор библиотеке, др Александар Јерков, који је дао уводну реч.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-03-13e-Sarajlija-Ivkov-Rastkomen-i-A-Jerkov.jpg)
Предавање о руском писцу научне фантастике, по имену Александар Романович Бељајев, одржао је проф. др Дејан В. Ајдачић (на слици).
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-03-13f-o-A-Beljajevu-dr-Dejan-V-Ajdacic.jpg)
Тек након тога говорили су остали.
Сасвим пред крај, била су питања из публике, и АБН је испричао једну своју успомену на стрип – и, на Бељајева. Наиме, кад је АБН био ђак отприлике у другом или трећем разреду основне школе, прочитао је – да ли у “Кекецу”? или у “Политикином забавнику”? у некој таквој публикацији – стрип “Вечити хлеб”, по истоименој СФ причи Бељајева. У причи, један научник, професор, проналази једну бактерију, која се храни тако што из ваздуха узима, и синтетизује, све што јој је потребно; а кад се намножи, изгледа као тесто, које може одмах да се пече, и то буде одличан хлеб; штавише, може да се једе и сирово. Народ је ово прихватио, са одушевљењем, јер, сад је свако могао бесплатно да једе, једе… Међутим, направили су грешку, неко је оставио једно парче у некој кухињи, на столу, и заборавио. Тесто се повећавало, и до јутра почело да се прелива, полако, из кухиње… кроз прозоре, врата… Ускоро су многе куће у граду биле препуне тог теста, које је кренуло и по улицама.
АБН још увек памти поједине квадрате тог стрипа, где се видело како се људи батргају по улицама, покушавајући да се ишчупају из тог вечитог-хлебног теста.
Е сад, на једном другом форуму, код Арт Аниме (али, тај форум више не ради) окачили смо 3. јануара 2012. године успомену АБН-а на један други стрип; па, добро, пошто то више није тамо доступно, ево поновићемо овде:
ТА УСПОМЕНА ЈОШ ЈЕДНОМ:
… био је у једном југословенском листу за младе, да ли у ПЗАБ, да ли око године 1955 (проверићемо... једног дана; податак је ту негде) стрип о друштву у коме је време (вашег живота) новац, па, свако добије, кад се роди, рецимо сто година живота, али, можеш да купиш кућу за рецимо износ од 20 година, али онда ти преостаје за толико мање живота, али можеш вредним радом и са јако добром платом током извесног броја година да отплатиш ту кућу и онда си опет обезбедио да живиш сто година; док, обратно, ленштине и расипници, који рецимо стално иду на скупа летовања а ништа не зарађују, једног дана схвате да им је преостало још само годину-две... а још су млади... По улицама се не ретко виде очајници, којима је преостало само још неколико дана или сати, који спопадају пролазнике, вичући „Дајем нов и добар аутомобил, за само један дан! – Дајем кућу за макар само један сат, људи, упомоћ, милост, добра кућа!!!” итд, а тада, промућуран бизнисмен купује од очајника, касније препродаје, и одлично прође и може да живи и много дуже од 100.
Време је новац. – Новац је време. – Ово је била успомена на један давни стрип.
АБН је тотално заборавио наслов, и аутора тог стрипа, а чак ни Ивков (питали смо га) се није сетио који би то стрип могао бити, па, ако ико сазна, молимо да каже. Реално би тога могао да се сети понајпре неко старији од 60 година. Штета што је тако паметан стрип тако заборављен.
КРАЈ ТЕ УСПОМЕНЕ.
(2) Код Вилине планине изашао је последњи АБН СФ хаику:
https://belegbg.wordpress.com/2019/03/17/sf-haiku-nedeljkovic-8/ (https://belegbg.wordpress.com/2019/03/17/sf-haiku-nedeljkovic-8/)
-
Цењени ,
(1) У Универзитетској библиотеци у Београду било је прекјуче (20. март 2019) књижевно вече на коме је др Дејан Ајдачић говорио о Станиславу Лему, а затим је Миодраг-Мића Б. Миловановић разговарао са Бобаном Кнежевићем. Сала је била прилично пуна, то значи око 35 или 40 слушалаца, отприлике; у публици су били и Горан М. Скробоња, др Зоран А. Живковић, и један научни радник из београдског Института за књижевност и уметност, била је присутна и Тамара Лујак, Бојан И. Бутковић, Светислав Филиповић Филип, и други.
Разговор са Бобаном био је интересантан и живахан, он је оставио (иако је рођен 1959, дакле има сад отприлике шездесет година) утисак вечито младог и неформалног бунтовника који је несумњиво као фан, издавач и писац веома много допринео, а доприноси и сад, српској култури. Било је ту, због неких његових неочекиваних изјава, повремено и аплауза, а и смеха, итекако.
Е сад, Мића и он су током једно 40 година неуморног рада саставили библиографију са, наводно, око 12.000 одредница ( ! ! ! ) СФ књига и прича објављених на српском, а то је десет пута више него што је АБН постигао; сакупили су дакле то непоновљиво културно благо, непоновљиво између осталог и зато што многи сведоци предратне књижевности (оне пре 1941) са којима су Мића и Бобан (широм Југославије) разговарали, нису више међу живима; њих двојица су испроналазили књиге које нико други није; та њихова библиографија доступна је на Бобановом сајту “Знак сагите”, ако питате за једну-по-једну информацију, али, изгледа неће да је објаве целу; тако да, ако сајт пропадне, то ће све пропасти, заувек, ненадокнадиво; АБН је хтео да им постави питање о томе, у смислу, шта треба да уради Министарство, или, нека од највећих библиотека, или неки покровитељ, мецена… да би библиографија била најзад објављена, али Бобан је забранио да се о томе говори ( ! ) па зато питање, вероватно најважније, није ни постављено! Па ви видите! Све у свему прилично изузетно вече.
(2) Данашњи “Политикин забавник”, а то је бр. 3502, петак 22.03.2019, има СФ причу, први пут после 19. јануара 2018, дакле после неких 14 месеци. (Онај текст прошле недеље, од Милутина Миланковића, је научно-популарни текст, са елементима СФ приче.) Прича је на стр. 57-59, Артур Кларк, „Хладни рат“ („Cold War“, 1956). Хумористична, комична СФ, лака СФ комедија, из колекције Приче из Белог срца (Tales from the White Heart) то су, као, приче извесног Харвија Парвиса (Harry Purvis) из те кафанице, дакле, кафанске причице које је он, као, говорио својим пријатељима, обично преко кригле пива.
У причи: па, неки појединци, из вицкастих разлога, покушали су, помоћу подморнице и расхладних апарата, да направе санту леда код обале Флориде, да би напакостили савезној држави Флориди, да не буде потврђена као најсунчанија у САД (за ово их је кришом платила Калифорнија) али баш тад наишла руска подморница, и баш тад пала једна америчка ракета баш ту... Врло слаба СФ, али, СФ.
још у ПЗАБ данас:
стр. 21, кад би се сви астероиди спојили у једно небеско тело, оно би имало (наводно) масу само колико 4 процента масе Месеца.
на стр. 29-40, шпански СФ или фантазијски стрип, изгледа да је забуном написано као да су аутори Роко Варгас и Данијел Торес. Али заправо је аутор Данијел Торес (Daniel Torres) а главни протагониста, јунак стрипа се зове Роко Варгас (Roco Vargas). Наслов је “Балада о сувом мартинију” а тема је космичка, појављују се клонови, роботи, бића у свемиру. Прва слика је тотално црна и у њој је текст “пре мене није постојало ништа”, као да говори творац космоса.
стр. 46-48, обиман чланак о снимању Кјубриковог СФ филма Паклена поморанџа. Наслов “Пакао Паклене поморанџе”, наднаслов “један филм, једна прича”. Поднаслов “Како је Стенли Кјубрик 1973. године, због неколико злочина и многобројних претећих порука, одлучио да повуче свој нови филм из биоскопа у Великој Британији”. Потписује С. Лазић.
на стр. 62, сад је забрањено казати “индијанско лето”, из разлога политичке коректности, него се мора казати “бабље лето” (old wives summer). Е то је стварно веома разочаравајуће.
на стр. 67, претпоследњој, надреалистичка слика, два дрвета, са две стране провалије, гранчицама формирају лик мушкарца, и жене, а корењем се додирују преко провалије. Име аутора не видимо, изгледа да није потписан уопште.
Иначе, ПЗАБ је, колико нам је познато, доступан и дигитално, на www.novinarnica.net
-
(1) У Универзитетској библиотеци у Београду било је прекјуче (20. март 2019) књижевно вече на коме је др Дејан Ајдачић говорио о Станиславу Лему, а затим је Миодраг-Мића Б. Миловановић разговарао са Бобаном Кнежевићем. Сала је била прилично пуна, то значи око 35 или 40 слушалаца, отприлике; у публици су били и Горан М. Скробоња, др Зоран А. Живковић, и један научни радник из београдског Института за књижевност и уметност, била је присутна и Тамара Лујак, Бојан И. Бутковић, Светислав Филиповић Филип, и други.
boban vam, preko svog foruma, poručuje:
"Dakle, poruka za ABN-a... ako nastavi sa ovim divljačkim ubacivanjem srednjeg slova u imena ljudi koji NIKADA to sami nisu uradili, ja ću ovu bibliografiju, ne da štampam, ne da neću da je štampam, nego ću da je obrišem i uništim." :o ::) ;D
-
Хвала на информацији.
Колико видим, ту је кључна Бобанова реч НИКАДА.
Дакле, ако бисте Ви, др Гул, употребили своје средње слово барем једном… онда бих ја могао да Вас помињем, убудуће. И тако и сви остали, такође.
Како се Ви зовете? :)
-
Хвала на информацији.
Колико видим, ту је кључна Бобанова реч НИКАДА.
Дакле, ако бисте Ви, др Гул, употребили своје средње слово барем једном… онда бих ја могао да Вас помињем, убудуће. И тако и сви остали, такође.
Како се Ви зовете? :)
vi kao da ne znate da se u naučnim časopisima ZAHTEVA (ili, barem, traži) srednje slovo.
tako da sam, zbog te prinude, u nekoliko navrata izašao u tom obliku.
ali, od svoje volje nikad i nigde sam sebe ne potpisujem sa srednjim slovom. pa makar me neko zbog toga pomešao sa istoimenim crnogorskim fudbalerom!
https://en.wikipedia.org/wiki/Dejan_Ognjanovi%C4%87
-
Па требало би се запитати, зашто се то у научним часописима захтева. И да ли је оправдано. Да ли је корисно, и потребно, са становишта науке о књижевности.
Такође, да ли средње слово уништава нечији идентитет, или достојанство, итд. Све то, виђено са становишта следећих многих генерација, векова.
-
Ne zahteva se u svim naučnim časopisima.
Što se opravdanosti tiče, ima smisla ako postoji mogućnost da se pomešaju dva stručnjaka iz iste oblasti.
-
Цењена ангел 011, има смисла и у неким другим случајевима. Наиме, ако постоји или ће у следећим вековима постојати не само научни радник из исте области, него из других научних области, и било која јавна личност (а да има исто име и презиме) јер не треба да гледамо само себе и свој век, своје окружење, биће и других, биће још много других;
ја се надам да ће моје научне радове неко да чита и у двадесет седмом веку, а до тад може бити још три писца и пет других истакнутих личности, рецимо политичара, уметника, итд, са идентичним именом и презименом, и, онда, кад наиђемо да се у тексту помиње то име и презиме… запитамо се ко ли је то. На кога, од њих неколико, се мислило.
Из тог разлога, ја у мојим радовима морам да стављам и средње слово, да би се и у 27. веку знало на кога сам мислио. Па, ако ја напишем, на пример, “Миодраг Б. Миловановић”, тако, са средњим словом, неких двадесет пута је мања вероватноћа да дође до забуне. (Не тридесет пута, јер, иако српска ћирилична азбука има 30 слова, мушка имена прилично често почињу неким словима, а прилично ретко неким другим словима, дакле фреквентност употребе појединих слова, за ове сврхе, буде врло различита.)
Па, Руси имају чак и средње име. На пример, писац Александар Романович Бељајев.
Лако је замислити да су ова наша времена – једина времена која ће икад бити; и да смо ми све, главни и заувек једини. Али биће и других времена, и других људи. Других.
Средње слово је потребно и корисно.
Е сад.
(1) Оно да ПЗАБ можете набавити и електронским путем, да, линк је исправан, за “новинарницу”, а прецизнији линк, баш за ПЗАБ, је:
https://www.novinarnica.net/novine/politikin_zabavnik (https://www.novinarnica.net/novine/politikin_zabavnik)
(2) У четвртак 21. марта 2019. била је у Београду у Студентском културном центру – у омиљеном Скцу, дакле – трибина Института за физику, о равноземљашима, под насловом “Пут у средиште равне Земље”, модератор је био Слободан Бубњевић, али, није учествовао ниједан равноземљаш (јер нису ниједног позвали). Они су дискусију и проширили на друге, кудикамо опасније случајеве кад неко прича нешто без везе, а супротно науци, на пример, антивакцинаши.
Е зато је јуче (недеља 24. март) у “Политици” на стр 9, изашао чланак, чији наслов је преко цеее-ле ширине те странице, а каже нам како равноземљаши зову нас! па, ево како:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2019-03-24-globusari-protiv-ravnozemljasha.JPG)
Дакле они кажу да смо ми “глобусари”! Зато што верујемо у глобус!
Ја се врло добро осећем као глобусар! а ви? :)
Чланак је дивно илустрован, карикаруру је дао Срђан Печеничић: неко има на столу гомилу теста, лоптасту, то је наша планета Земља, и покушава оклагијом да је развуче у пљоснату, равну Земљу! Ову карикатуру можете видети, бесплатно, на линку:
http://www.politika.rs/scc/clanak/425746/Globusari-u-sredistu-ravne-Zemlje (http://www.politika.rs/scc/clanak/425746/Globusari-u-sredistu-ravne-Zemlje)
(3) А сада, један изузетан линк, тешка космологија, са јаким импликацијама за филозофију! На овај линк је указао, на Бобановом форуму, учесник (латиница) mac , dakle, hvala, mac-e!
Да ли желите да знате колико трилиона година ће, вероватно, трајати наша васиона? И шта ће се са њом дешавати, за то време? Ова презентација може малчице да утиче на ваш поглед на свет, по том питању! Е сад, донекле је то хипотетично, не знамо поуздано да је то баш оно што ће се у тим временима дешавати, то су само научне претпоставке.
Презентација траје дуго, ваљда двадесетак минута. (А прво су две рекламе, које наравно досађују и сметају, а ако их иксујете, бринете се да тиме не покупите неки вирус… То је оно што не ваља.)
Утиску доприноси и врло медитацијска, сугестивна музика, тачно у складу са темом.
Назив те презентације, и линк:
Timelapse of the Universe: A Journey to the End of Time:
https://www.youtube.com/watch?v=uD4izuDMUQA&feature=youtu.be (https://www.youtube.com/watch?v=uD4izuDMUQA&feature=youtu.be)
-
Цењени ,
у данашњем “Блицу” на стр. 28, Ивков приказује књигу Жике Богдановића Андроид за коју тврди да је Богдановићев први прави СФ роман. Тема изгледа да је човек који је купио роботкињу да му буде кућна помоћница а онда се заљубио у њу.
Уједно Ивков дискутује о укупној, веома продуктивној каријери Богдановића (који је рођен 1932, дакле сад је у 87. години живота), а дискутује и о дефиницији, и данашњем стању, СФ жанра.
-
Цењени ,
(1) у данашњој “Политици” па на стр. 6-7 културног додатка, имате чланке о медијским манипулацијама у модерним временима; о лажним (“фејк”) вестима, пропаганди, о покушајима да се забране свакојаке злоупотребе интернета, итд; у оквиру тога, на стр. 7 је текст у коме се дају неки цитати Олдоса Хакслија, отприлике у смислу да је он предвидео ово што нам се сада дешава. Помиње се и аутор, у новије време, неких полемичких текстова о таквим темама, Џеф Ајнштајн (не Алберт! Jeff Einstein ).
(2) “Политикин забавник” бр. 3503, петак 29.03.2019, нема СФ причу,
стр. 12-13, наслов “Телевизијска теревенка”, наднаслов “Хипноза 21. века”, о појави “онлајн стриминг” (online streaming), многи сад користе могућност да гледају истог дана, узастопно, по две-три епизоде (или више) неке своје омиљене ТВ серије, а то је “бинџинг” (TV binge). Потписује Никола Тодорић. У поднаслову је словна грешка, пише да је то донедавно била само “футиристичка” замисао.
стр. 20, како би људи морали бити грађени ако би им израсла крила (па, да би могли помоћу њих да лете), морали би имати кобилицу и огромне грудне мишиће, и опет не би могли да лете махањем крила, него само да прескачу са једног високог места на друго.
стр. 29-40, наставак стрипа, са јаким СФ елементима, “Роко Варгас”, наставак епизоде “Балада о сувом мартинију”.
(3) Ето већ је на домаку први априлски понедељак, а ми још немамо програм Лазе за април... па, ако неко може да пронађе... Данас је у „Политици“ на оној страници „Идуће недеље у Београду“ изашло да ће у понедељак бити у Дому омладине трибина ЛК, али, не каже о којој теми.
Ако неко може да пронађе то на Фејсу, можда… било би то баш добро.
-
Цењени ,
(1) Универзитетска библиотека, овај циклус разговора о фантастици у књижевности (о СФ, и о фантазији, и хорору),
па, постоји један обиман пратећи чланак, ауторска публикација „Различити путеви српске књижевне фантастике“, ауторке су Драгана Поповић и Сандра Спасић. На овај линк нам је скренуо пажњу Зоран М. Стефановић познат некима као Расткомен (хвала!),
ево дакле на овом линку можете читати, или снимити (командом save page ) pdf документ, то је обухватни преглед историје сва та три жанра у српској књижевности, од најранијих времена до данас, са посебним освртом на ауторе који учествују у том циклусу разговора. Линк је:
http://admin.unilib.rs/wp-content/uploads/2019/02/Razliciti-putevi-srpske-knjizevne-fantastike-1.pdf (http://admin.unilib.rs/wp-content/uploads/2019/02/Razliciti-putevi-srpske-knjizevne-fantastike-1.pdf)
па, изволите.
(2) А можете ли да видите и чујете, на Youtube , те разговоре саме? Да. Можете. На тај, други линк, нас је упутио Бобан Кнежевић (хвала!) а то је овај линк:
https://www.youtube.com/playlist?list=PLXmN1pBUTYKAwQE9MpHuZN5n8j4FfEi4d (https://www.youtube.com/playlist?list=PLXmN1pBUTYKAwQE9MpHuZN5n8j4FfEi4d)
Гле, тамо, снимку под датумом 13. март 2019, кад је гост био књижевник Адријан Сарајлија, можете, негде отприлике после сат и 45 минута дискусије (па, ако мало појачате тон) да чујете питање које поставља АБН (прилично добро се чује), као и нешто о причи “Вечити хлеб” Бељајева, а затим и одговор Адријана Сарајлије.
Дакле, изволите! То вам је као да сте лично били у Београду, у Универзитетској, тих дана!
(3) Данас у “Блицу” на стр. 23, Слободан В. Ивков, приказује књигу стрипа, црно-белог, аутор Бранко Тарабић, наслов Пројекат Венус, рекло би се да је фантази са јаким елементима СФ, а тема је: Хитлерово последње тајно оружје, итд.
(4) Програм Лазе!
Програм ЛК за половину априла 2019, са њиховог сајта, а то је:
https://www.facebook.com/events/625347274616538/ (https://www.facebook.com/events/625347274616538/)
преузимао парче-по-парче, па скрпио у некакву отприлике као целину, АБН:
1. април 2019:
Љубав, смрт и роботи
Средином марта, Нетфликс је почео дистрибуцију серије Love, Death & Robots из сопствене производње. Осамнаест епизода у различитим стиловима (и степенима) анимације су адаптације кратких прича познатих аутора научне фантастике попут Аластера Ренолдса, Кена Лијуа, Мајкла Свонвика и Џона Скалзија.
Ова серија представља завршетак једанаестогодишњег петљања Дејвида Финчера (Борилачки клуб, Ишчезла) и Тима Милера (Дедпул) око могућег рибута анимиране антологије Heavy Metal.
Колико им је успело и шта им је тачно успело? На ова и многа друга питања одговарају Владимир Матић-Куриљов зв. Шунка, уметник, илустратор, стрпоцртач и човек од хиљаду хобија, Исидора Власак, подпредседница удружења Сакурабана и Милош Петрик, писац, блогер и дизајнер компјутерских игара.
не у Дому омладине него у „Полету“, и то већ у четвртак ове недеље, дакле 4. април 2019,
Velika Game of Thrones tribina/ U susret novoj sezoni/ 4.4. 19h/
Galerija Polet u saradnji sa Društvom „Komarčić“, Geekovacha, i Dopisi iz Diznilenda poziva Vas na veliki razgovor u susret poslednjoj sezoni serije Game of Thrones.
Razgovor počinje 4. aprila u 19 sati, a u okviru razgovora osvrnućemo se na dosadašnji razvoj serije i analizirati prognoze za njen završetak (kojih ima na pretek!.
Dođite da zajedno osvežimo sećanje i zagrejemo se za gledanje nove sezone!
Nakon razgovora slušaćemo muziku u tonu razgovora, ostati se se družimo i ćaskamo o seriji.
Ulaz je slobodan.
8. април 2019:
In memoriam: Grozdana Olujić
Недавно преминула књижевница Гроздана Олујић је за многе од нас прва отворила прозор према савременој фантастици. Призната као наш најбољи представник ауторске бајке, Гроздана је написала и низ до данас актуелних романа за младе свих узраста. О њеним специфичним, лирским и опорим делима ће са становишта фантастике говорити ауторка Ивана Нешић, и др Тијана Тропин са Института за књижевност и уметност.
Ивана Нешић ће причати о њеном делу са читалачког становишта и инспирацији за властито стваралаштво, а др Тијана Тропин представити преглед опуса Гроздане Олујић и његове главне одлике.
15. април 2019:
Корење неба - нове бајке Тамаре Лујак
После збирке прича Приче са облака или Генеалогија неба Тамара Лујак наставља митопоетику свог вилинског бајковитог света књигом Корење неба‚ или генеалогија земље (Пресинг, 2018).
Тамара Лујак (1976, Београд) пише кратке приче, афоризме, епиграме, хаику, књижевне приказе и др. Бави се превођењем. Књижевник, новинар, сарадник и уредник многих часописа. Превођена на пољски, енглески, мађарски, бурмански, немачки и француски.
Поред мноштва збирки у којима учествује прозом и поезијом, има две самосталне књиге прозе: Вилина планина (2006) и Приче са облака (2016), књигу путописа Путописне слике (2018), а уредила је и приредила преко двадесет издања, међу њима и лексикон појмова везаних за свет страве и ужаса Речник страха (друго, допуњено издање, 2018), избор бајки о чудовиштима Како се плаше деца.
То је за прву половину априла, а за другу половину – нисмо нашли!
-
22. април 2019
Фантастична читаоница #67 - Victor LaValle - The Changeling
Кад је Аполо Кагва био мали, отац му је нестао, оставивши му у аманет кошмаре и кутију с натписом "Improbabilia". Пошто је постао успешан трговац књигама, Аполо је с библиотекарком Емом засновао и сопствену породицу и на путу је ка срећном и дуговечном животу. Али, док се њих двоје још навикавају на нове, родитељске улоге, умор и страхови почињу да узимају данак. Ема постаје све неуравнотеженија, све док једног дана не почини незамислив чин после ког је Аполо приморан да, кроз све наднаравнији Њујорк, крене у потрагу за супругом и дететом које више не препознаје.
Епски роман за наше стрепњама испуњено доба, The Changeling је прича о родитељству, љубави у свом најсировијем и бруталном облику и, на крају крајева, човечности. The Changeling је добитник American Book награде, Локусове и BFA награде за најбољи хорор, као и World Fantasy награде за најбољи роман и био је у ужем избору за још неколико признања.
Модератор: Бојан Бутковић
Ponedeljak nakon toga je Uskrs.
-
(1) Тај хрватски филм, провокативна политичка зомби-хорор пародија Последњи Србин у Хрватској, о коме се у часопису ЗС 25 јавило да се снима, ево снимљен је, и изгледа да ће 2. марта бити приказан на ФЕСТ-у,
a evo i mog osvrta na njega (pominje se SF!):
https://cultofghoul.blogspot.com/2019/04/poslednji-srbin-u-hrvatskoj-2019.html
-
Хвала на информацији, ангел011. Сад знамо комплетан априлски програм. И, дакле последњи понедељак у априлу је ускршњи понедељак и тад неће бити трибине у Лази.
Хвала на информацији, др Гул.
(1) “Политикин забавник” бр. 3504, петак 05.04.2019, нема СФ причу,
стр. 8-11, квантна физика, Шредингерова мачка (лепо илустровано)
стр. 24-25, како су 23. јануара 1961. у Америци пале две њихове хидрогенске бомбе, али су одмах пронађене, код града Голдсбороа (the 1961 Goldsboro B-52 crash) али мало је фалило да једна експлодира.
стр. 29-39, наставља се стрип са СФ елементима “Роко Варгас, Балада о сувом мартинију”
стр. 46-49, о снимању не-фантастичног хорор филма (класик хорора) Кад јагањци утихну (The Silence of the Lambs, 1991), па, како су се и сами плашили, због морбидности филма, итд.
(2) На Трећем програму Радио-Београда, вечерас у 23.30 ч, можете слушати… па, ево најаве:
ПОЧЕТАК НАЈАВЕ:
У емисији РЕФЛЕКСИЈЕ, у петак, 5. априла, можете слушати текст Александра Б. Недељковића „Популаризација науке као неконвенционална књижевност”.
Аутор у раду настоји да одговори на питање да ли је популаризација науке уопште проза, и да ли као таква завређује пажњу историчара књижевности. На пример, наш велики научник Милутин Миланковић, пре Другог светског рата написао је чувену, веома популарну књигу Кроз васиону и векове, која је помогла многим генерацијама да лакше и боље схвате идеје и чињенице из науке. Али, како аутор истиче, може се поставити питање да ли је то уопште књижевност, и да ли има књижевну вредност, да ли је, дакле, уметничка проза? Александар Б. Недељковић се у тексту ослања на гледишта Сузане Пелгер, Елизабет Лиејн, и других.
Чита Биљана Јовановић.
КРАЈ НАЈАВЕ.
Е, сад, како то пронаћи? на вашем компу? (Претпостављамо да имате неки звучник, и можете да слушате емисију) Па, ево овако: прву најаву имате на линку:
http://www.rts.rs/page/radio/sr/news/1466/radio-beograd-3.html (http://www.rts.rs/page/radio/sr/news/1466/radio-beograd-3.html)
кад кликнете на то, добијете другу најаву, детаљнију:
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/1466/radio-beograd-3/3477293/.html (http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/1466/radio-beograd-3/3477293/.html)
а после само треба да кликнете већ где треба, да то слушате, уживо.
А где треба? Па ваљда на:
http://www.rts.rs/page/radio/sr/live.html (http://www.rts.rs/page/radio/sr/live.html)
па, ту негде.
-
Цењени ,
(1) У “Данасу” у суботу 6. априла (викенд-број) на стр. XI културног додатка, изашао је приказ (потписан само иницијалима К.А.Д) књиге, то је колекција прича: Илија Љ. Бакић, Четири реке извиру у рају, и ине пловидбе. Изгледа да су приче фантази, не СФ. Издавач: “Агора”.
(2) … а на задњој, 20. страни “Данаса” данас, Басара је својој колумни, о политичким темама, дао наслов на латинском и српском, тако мало мешовито:
Summa sumanutosti
што изазива, зар не, асоцијацију на онај наслов књиге Станислава Лема Summa technologiae.
(3) Данас у “Политици” у прилогу из културе па на стр. 5 имате чланак “Краљев лажни говор”, о слави или кривици неких особа из Другог светског рата и некој њиховој превари, али, у оквиру тога, провукао се термин, сада актуелан у свету, “дубоко лажне вести” (енгл. deepfake news), па, проверили смо у Википедији, стварно постоји то:
https://en.wikipedia.org/wiki/Deepfake (https://en.wikipedia.org/wiki/Deepfake)
а наиме то је прављење, помоћу компјутера, преправљених, лажних фотографија али и филмских снимака, тј. видео-клипова, где се види да је неко (на пример, неки политичар) нешто говорио и радио, што, у стварности, апсолутно није говорио, и није радио; циљ је, оклеветати или дискредитовати њега. Овај компјутерски “напредак” постигнут је помоћу врло паметних програма за такво фалсификовање ликовних материјала. Ту је на делу једна врста “вештачке интелигенције”, али дибидус непоштене. Чланкописац (Ђуро Радосавовић) каже да је то створило атмосферу да данас нико ни у шта не верује док не провери да ли је лажно; завладала је атмосфера неповерења.
Хајде да размислимо – шта ће тек бити за педесет година… за сто година…
Ево предлажемо паролу: “Што је више превара и лажи, стварни свет нам је милији и дражи”!
(4) Била је та емисија на Трећем програму Радио Београда. Да, могли сте је слушати целу на компу.
-
(2) … а на задњој, 20. страни “Данаса” данас, Басара је својој колумни, о политичким темама, дао наслов на латинском и српском, тако мало мешовито:
Summa sumanutosti
што изазива, зар не, асоцијацију на онај наслов књиге Станислава Лема Summa technologiae.
svakoj obrazovanoj osobi taj naslov bi izazvao asocijaciju na frazu 'summa sumarum' a sa lemom i tehnologijom to blage veze nema.
-
Цењени др Гул, требало би ту дебату некако да – сумирамо... али да не буде суморна!
Е сад.
Данас у „Блицу“ на стр. 22, у колумни „Фантастикологија“ – да ли је текст (слог) мало крупнији? или нам се само тако чини? јесте, мало је крупнији слог – Слободан В. Ивков даје приказ необичне књиге (без ЦИП картице) са насловом Иза човека у високом дворцу, која је изашла код нас пре неку годину, и која представља својеврсни одјек једног славног романа. Наиме, Филип К. Дик је имао намеру да можда напише наставак, сиквел, свог романа Човек у високом дворцу, али, само је два кратка поглавља написао, и ту је стао; али, ето, та два су ту (неких 19 страница), и додато је доста материјала (разноврсног) о Дику и његовим делима, укључујући и текст др Младена Јаковљевића, па, кад погледате, интересантна мешовита књига; добро је што је имамо, али, треба јасно знати, то није роман.
Ивков даје доста података о Дику, помиње (у првом пасусу) и причу (и филм) Minority Report, али, као “Омаловажени извештај” што баш није најбољи превод, требало би превести Мањински извештај, то се тако каже кад у некој комисији мањина чланова поднесе извештај друкчији, него већина; близак томе је латински појам votum separatum; а у Србији је филм ишао као Сувишни извештај, што такође није добар превод.
-
Цењени,
у среду 3. април 2019, у Универзитетској библиотеци у Београду – то вам је на Булевару, следећа зграда после Правног факултета и после хотела „Метропол“, дакле, одмах десно од „Метропола“ – гост је био наш писац Илија Љ. Бакић из Вршца, аутор СФ приче „Исток“
(а то је вероватно најбоља српска кратка СФ прича икад; није уопште о Србима, него о Русима; не дешава се уопште у Србији, него на обали Атлантског океана, у једној алтернативној историји где искрцавање у Нормандији није успело, али су се Руси затутњали и ослободили целу Европу, па и Париз, Рим, Мадрид... и сад топови Краснаје Армаде мирују, у тишини, и само гледају преко воде, према Англији, према Енглеској... прича почиње речима, које многи добро памте, „Гаварит Масква!“)
а онда смо се сликали, па, ево слике, у знатно смањеном формату, да би лепо стала овде. Иницијативу, да се сликамо, покренуо је Расткомен, а сликао нас је Бранко Ботић. (Хвала, обојици ! ! ! )
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-04-03a-Univerzitets-biblioteka-Bgd-skup-o-SF.jpg)
На слици, кад гледамо с лева на десно, стоје: Драгољуб-Дража Игрошанац (у белом џемперу), Иван Срдановић, др Бојан Јовић из Института, Миодраг-Мића Б. Миловановић, Бобан Кнежевић, Зоран М. Стефановић познат некима и као “Расткомен”, Тихомир-Тика Јовановић, др (лекар; и писац) Адријан Сарајлија, и Горан М. Скробоња.
Седе: проф. др Дејан В. Ајдачић, проф. др Александар Б. Недељковић (са актен-ташном), Илија Љ. Бакић, Светислав Филиповић – Филип, и Слободан Шкеровић.
-
Цењени,
(1) “Политикин забавник” бр. 3505, петак 12.04.2019, нема СФ причу, али има фантази причу, на стр. 57-59: Хектор Хју Манро Саки, “Музика на брду”, у једној енглеској шуми крије се бог Пан, као момак са свиралом, једна грађанка га није поштовала па је неки прогоњени јелен дојурио баш ту, и …
стр. 7, једна справа за 3-Д принтање, помоћу ласера, који делује на једну мекану као смолу, која тад отврдне, а то су назвали „репликатор“ по узору на Звездане стазе.
стр. 29-39, завршетак епизоде стрипа, са јаким СФ елементима, “Роко Варгас”, наставак епизоде “Балада о сувом мартинију”. Роботи страдају а универзум приче се гаси ако се писац угаси.
стр. 40-41, чланак о лутки која се зове Барбика; кад је први пут направљен план за производњу Барбика, то је власницима фирме изгледало као “могуће неисплатива научна фантастика”. (то је на стр. 40)
стр. 46-48, биографија, сер Артур Конан Дојл, опширна, али не помињу СФ роман Изгубљени свет. Евидентно у писању овог чланка, тај роман се изгубио.
(2) Данас у “Политици” на стр. 7 културног прилога, имате информативни чланак, прилично опширан (отприлике једна трећина те странице), о овим сусретима у Универзитетској библиотеци средом. Потписује Драгана Михаиловић, наслов је “Путеви српске књижевне фантастике”, поднаслов “Жанрови”.
Узгред, добићемо једну одличну слику са сусрета тј. књижевне вечери од пре три дана, па, окачићемо је, вероватно ускоро.
(3) А на стр. 8 (истог прилога), преглед “Идуће недеље у Београду”, најављано је да ће у понедељак у Дому омладине у 19 ч бити ЛК програм: “Корење неба – нове бајке Тамаре Лујак”.
(4) А на стр. 9 истог прилога, скептични чланак о науци, потписује Радмило Рончевић, наслов “Без доказа”, аутор тврди да нама ниједног стварног доказа за Биг бенг, нити за димензије универзума, а ни за настанак живота природним путем; он пита научнике, биологе, ако већ толико знају, што не направе барем једну живу ћелију способну за размножавање.
(5) У данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, у културном прилогу па на стр. VII, чланак о првој фотографији (али, путем радио-таласа) црне рупе. Потписује др Марко Војиновић.
-
ПС, заборависмо, на првој страници данашњег културног прилога „Политике“ је чланак, потписује Бранко Димитријевић, наслов „Врзмамо се и чекамо крај“, аутор као помало ламентира над (наводно) трагично лошим генералним моралним стањем наше цивилизације, због „нашег лудила, беснила и глупости“, тако да сад, као, чекамо пропаст света; ово је неубедљиво, а таквих чланака је било већ на хиљаде. Аутор уз то покушава да похвали СФ роман Борислава Пекића Беснило (1983, никада није филмован), и помиње неколико филмова, један о беснилу, а то је Стивен Кингов Куџо (или „Кјуџо“) о бесном псу, и, филмови о вирусу, Outbreak са Дастин Хофманом и велики класик научне фантастике 12 мајмуна са Брус Вилисом.
ПС 2, заборависмо и ово: у чланку о серији предавања у Универзитетској, помиње се неколико наших СФ имена – др Зоран Живковић, Бобан, Скробоња, Илија Бакић, и други. То је веома добро и позитивно, наравно.
-
Цењени,
(1) умро је, 14. априла 2019, СФ писац Џин Волф – или Вулф, то име изговарају нејасно, и, не сви исто (Gene Wolfe, 1931-2019), познат у Србији по серији романа “Урт новог Сунца”, итд.
(2) У данашњој “Политици”, на стр. 13, имате чланак, наслов је “Нови роман Ијана Макјуана”, чланак потписује, само иницијалима, М. В, а у чланку не видимо да је ту књигу ико превео или објавио код нас, а, заиста, није било ни времена, јер изгледа да је то изашло у Лондону сад у априлу. Тај роман зове се Машине као ја (Ian McEwan, Machines Like Me, 2019), и, узгред речено, тај наслов је двосмислен јер могао би значити и “машине ме воле, машинама се ја свиђам”; дешава се у једном алтернативном Лондону око 1980. године, а главни јунак је робот Адам (јаој! како је то застарела идеја) који веома личи на човека, и, као, он је “синтетички човек”, па улази у емотивну везу са неком женом, па преиспитује шта значи бити човек, итд.
Писац је изгледа дао неки интервју у коме покушава (као да је у Србији данас ! ! ! ) да се ушлихта код чаршије, у смислу “није ово типични СФ”, него, као, дело искорачује из класичних оквира жанра, итд. Као, превазилази лимитације жанра. Знамо ту песмицу, чули смо је небројено пута, знамо да никад досад није била истинита, и знамо да се на тај начин обично производе врло слаба и лоша СФ дела, јер, кад неко покушава да пише научну фантастику, а у исти мах да је се јавно одрекне, са циљем да се додворава чаршији, па, као, и јесам, и нисам СФ писац… добардан, чаршијо, на обадве стране, и на жанровској и на главнотоковској… онда, наравно да то дело (највероватније) неће бити успешно. Таквом писцу треба казати: добро, друже… ниси СФ писац, ниси, па, нећемо те ни читати.
Толико о пратећој изјави. Али, можда дело, ипак, и није лоше; дело има и своју аутономију, и можда своју вредност, без обзира шта је писац изјавио. Знали бисмо сигурно, тек кад бисмо дело прочитали.
Први сигнали, овако из далека, били би, да је писац имао више културолошку и хуманистичку оријентацију, отприлике као што је имао Борислав Пекић (1930-1992), него научну и технолошку; а то није добро, јер, на пример, роботова свест ваљда је у његовом компјутеру, који мора имати толико-и-толико терабајта меморије, па неки јак процесор, итд, јер, ако смо из чланка добро закључили, то није људски мозак убачен (са још неколико других органа) у машину, као Робокоп, него је робот више као Сони у Пројасовом филму Ја, робот (2004) или као онај робот-дечак Дејвид у Спилберговом филму АИ, артифицијелна интелигенција (2001), или као поручник Дејта у Звезданим стазама. А кад тако размишљате, на СФ начин, онда многе дилеме типа “шта је људскост?” постају много јасније и једноставније, можда и непотребне.
Дакле не кажемо да је Макјуанов роман Машине као ја лош роман, јер, не знамо то; само кажемо да ауторова изјава, и први сигнали о роману, не наговештавају да је добар.
(3) У данашњем “Данасу” па на стр. 30, текст Центра за промоцију науке, потписује Ивана Николић, о оној тврдњи неких научних радника да су бајке постојале још пре седам хиљада година.
Ван сваке сумње, жанр фантазије је неколико хиљада година старији од СФ жанра, али, да ли је настао баш пре 7000 година – требало би проверити на основу чега они то тврде, на основу чега мисле да су то доказали. Јер ако нема доказа, нема ни науке. No proof, no science.
-
(2) У данашњој “Политици”, на стр. 13, имате чланак, наслов је “Нови роман Ијана Макјуана”, чланак потписује, само иницијалима, М. В, а у чланку не видимо да је ту књигу ико превео или објавио код нас,
http://www.carobnaknjiga.rs/svetska-premijera-novog-romana-ijana-makjuana
http://www.carobnaknjiga.rs/masine-kao-ja
-
Писац је изгледа дао неки интервју у коме покушава (као да је у Србији данас ! ! ! ) да се ушлихта код чаршије, у смислу “није ово типични СФ”, него, као, дело искорачује из класичних оквира жанра, итд.
upravo o tome govori se ovde:
'It drives writers mad': why are authors still sniffy about sci-fi?
This week, Ian McEwan said his new AI novel was not science fiction – and the world went mad. Sarah Ditum looks at why the genre retains its outsider status
https://www.theguardian.com/books/2019/apr/18/it-drives-writers-mad-why-are-authors-still-sniffy-about-sci-fi?
-
(1) Хвала на информацији, ангел 011, дакле, стварно су постигли макси-брзину, наши издавачи, и преводилац. Вероватно су рукопис, на енглеском, добили тек после Нове године... Превести за два-три месеца, и већ објавити, то је подвиг (ако је тако било).
(2) Хвала на линку, др Гул, одличан је тај њен чланак, супер-добар. Заиста се у много чему подудара са оним што ја мислим да је истина.
Али, она (ауторица чланка) остаје на томе да само констатује и описује појаву,
а ја предлажем и решење: одбацивати те извлакоце (о “искорачењу из уобичајених граница жанра”… “надилажењу конвенционалних жанровских подела”… ) као лажне и смешне, и јасно констатовати шта је СФ, а шта је фантазија, па, ако се некима у чаршији то не свиђа – нек им се не свиђа, баш нас брига, немојмо се лажно представљати да бисмо се шлихтали код чаршије.
(3) У “Данасу” је изашао други наставак, у четвртак 18. април, на стр. 29,
и затим и трећи наставак, у петак 19. април, опет на стр. 29,
текста о тврдњи да су бајке постојале још пре седам хиљада година.
Сад видимо методологију тих научних радника који то тврде. Они, на мапи света, прате развој једне породице језика (индо-европске, и то, нарочито западне гране) током много векова, и миграције разних индо-европских народа током тих миленијума; они и прате где су се које бајке појављивале кад, па онда, као да је то генетика, као да су у питању гени (и еволуција живих врста) покушавају да примене “статистичке методе еволуционе биологије” и да извуку закључке која бајка је постојала кад.
Ако смо добро схватили, идеја је, да ако су рецимо два народа настала разгранавањем односно расцепом, од само једног народа, пре рецимо пет векова, а оба та народа имају исту бајку, онда је, можда, вероватно да су још пре тих пет векова имали, као један народ, у једној заједничкој земљи, ту бајку, па су је однели у две нове постојбине, итд.
Па, истраживање је почело са 275 бајки, свели су списак на тридесетак најстаријих, па затим на само четири које су, можда, најстарије, а као можда нај-нај-старију издвојили су бајку “Ковач и ђаво”, о ковачу који продаје душу ђаволу. Кажу да је вероватноћа, да су са тим у праву, негде око 50%.
(4) У “Данасу” 19. априла 2019, дакле данас, на стр. 21 имате опширан интервју, изашла је код “Лагуне” нека нова биографија Леонарда Да Винчија, па, о тој књизи говори преводилац, Горан Скробоња. (Али, ту се ни најмање не помиње СФ, а нема ни разлога.)
(5) “Политикин забавник” бр. 3506, петак 19.04.2019, нема СФ причу.
стр. 8-11, астрономија, хипотезе о (можда заједничком) постанку Земље и Месеца, са или без (једног, или више…) судара. Потписује С. Николић.
-
Цењени ,
(1) У данашњем, викенд-броју „Данаса“, дакле 2019 04 20, па на стр. 22, имате чланак ЦПН – Центра за промоцију науке, потписује Анђела Мрђа,
са информацијом да је у пећини Пештурина, у Јелашничкој клисури, пронађен зуб (само један; кутњак) неандерталца, и да је несумњиво идентификован као људски и као неандерталски; чланак о томе је објављен у угледном научном часопису.
То је први научни доказ да су неандерталци живели у простору Србије.
Дакле, можда је било и генетског мешања са њима… Заправо, има неких мишљења (али, не знамо колико је то научно засновано) да већина данашњих Европљана има у себи барем неки мали део неандерталских гена.
(2) А у данашњој “Политици” у културном прилогу па на стр. 10 тог прилога, имате чланак о недавној, првој фотографији црне рупе, инсистирају на томе да је жена, једна пост-дипломкиња, Кејти Боумен (Katherine – Katie Louise Bouman), рођена 1990, дала почетну идеју за начин како то снимити (удруженим деловањем неколико радио-телескопа), наиме смислила је алгоритам за то, који је после разрадила група од око 200 научника,
хм, зашто нас њено презиме подсећа на филм 2001: Одисеја у свемиру? Зашто? Bowman??
додуше, на Википедији сугеришу да би њено презиме требало читати “Бауман”,
а испод тога имате мањи чланак, о ситницама језикословним (српског), потписује Рада Стијовић, и исправно каже да ако се у саобраћају деси нешто са трагичним последицама, не треба рећи да је то “саобраћајна незгода”, не, него, исправно, да је то саобраћајна несрећа. Јер, незгода је нешто минорно.
Дакле она је у праву.
Добри писци, наши, треба да знају српски језик барем до те мере добро.
(3) Слика из Универзитетске библиотеке у Београду (дакле то је она зграда на Булевару, десно од Правног факултета и одмах десно од хотела “Метропол”),
знате, јављали смо, то су ти књижевни сусрети средом,
па, 10. април 2019, овако смо изгледали, а сликала је, заиста одлично, госпођа Даница Продановић (ХВАЛА!),
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-04-10-Bgd-Univerzitetska-b-Mileta-Prodanovic.jpg)
дајемо и списак ко је на слици:
стоје, кад гледамо с лева на десно:
информатичар Милан Драгојловић,
госпођа са зеленом марамом око врата, Лесја Стеблина, из Украјине,
Иван Т. Срдановић, писац
Сандра Спасић (у црном џемперу), ради у Универзитетској, објавила рад о српској СФ, доступан на линку:
http://admin.unilib.rs/wp-content/uploads/2019/02/Razliciti-putevi-srpske-knjizevne-fantastike-1.pdf (http://admin.unilib.rs/wp-content/uploads/2019/02/Razliciti-putevi-srpske-knjizevne-fantastike-1.pdf)
Касандра Кнежевић, ради у „Знаку сагите“,
Бобан Кнежевић, њен отац, власник „Знака сагите“,
у браон одећи, Драгана Ј. Михаиловић, дипломирани филозоф, запослена у Универзитетској,
Тамара Лујак, списатељица (у црном џемперу),
госпођа са два реда металне дугмади, Љиљана Милићевић, песникиња
и, у белој хаљини са црвеним опасачем, Драгана Поповић, ради у Универзитетској, такође објавила рад о српској СФ, на том истом (горњем) линку;
седе:
драматург Зоран М. Стефановић,
проф. др Зоран А. Живковић,
проф. др Александар Б. Недељковић,
проф. др Милета Б. Продановић, писац, вечерашњи гост
затим, Јасмина Врбавац, магистар,
и, проф. др Дејан В. Ајдачић.
Е, сад, ми слику заправо имамо у пуној величини, а то значи, у ширини од 4032 пиксела, али окачињемо, ево, верзију смањену на 1000 пиксела ширине, да би могла овде да стане;
па, ако на вашем екрану (монитору) не видите добро десни крај слике, тј. особу сасвим десно,
преузмите слику, па ћете је имати целу; то важи и за ону претходну, коју смо окачили овде пре десетак дана, где је на десној страни био Горан Скробоња.
-
Цењени ,
(1) У Блицу је у понедељак 22. април 2019, на стр. 26, Ивков дао приказ, у колумни “Фантастикологија” (он каже да је то његова јубиларна, стота колумна) колекције прича Реј Бредберија Калеидоскоп, која је објављена у Београду 2017. године. Тачно сугерише да је Бредбери имао, у каријери, много фантази, и хорор прича, а и понеку СФ. За насловну страну (црвени човек-костур гледа ка нама) каже да је “кичероза, јефтина мамипара”.
(2) Ишли смо пре десетак дана да обиђемо гроб Лазара Комарчића Комарице (1839-1909). То је у Београду, улица Рузвелтова, Ново гробље; са супротне стране улице је Гробље ослободилаца Београда. Лазин гроб је сасвим близу главног улаза. Наиме, кад ви уђете, из улице Рузвелтове, на главни улаз, ту је, одмах, баш на самом улазу, са леве стране, административна зграда, у којој су (кад пођете само двадесетак корака тамо), капеле, из којих кад је сахрана крене поворка. Е па, кренете лево, дакле дуж зграде, и прођете поред прве капеле... друге... треће... четврте... то је свеукупно једно педесет корака... и, сад пођете десно и зађете стазицом међу гробове. Отприлике пети гроб је Лазин! стигли сте! ту се налази. Кад се окренете, савршено лепо видите, баш близу, један угао те зграде! а кад би зграда била провидна, ви бисте кроз њу видели, наравно, улицу Рузвелтову, и видели бисте, прекопута улице, улаз у Гробље ослободилаца Београда. Ево, ова прва слика показује поглед на ту страну. Актен-ташна стоји тачно поред Лазиног гроба. Видите једну од капела? (Али тренутно из ње не полази ниједна сахрана.) Одавде се дакле можете врло лако вратити до те зграде, са десетак-петнаест корака.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-04-13-Beograd-Novo-groblje-Lazar-Komarcic.jpg)
Гроб лево, и гроб десно, имају гвоздену ограду; Лазин гроб нема. Него, има своје жбуње, и један накривљени крст, на коме је име Рудолф Михел (Рудолф је био део родбине, део те фамилије), и ту је, напред, надгробна плоча, са Лазиним именом и још неколико имена. На следећој слици види се тај шири призор, уоквирен зеленилом и високим дрвећем.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-04-13-Bgd-Novo-groblje-grob-Lazar-Komarcica.jpg)
А ово је, изблиза снимљена, та надгробна плоча. Пише: “Књижевник и публициста Лазар Комарчић 1909” а онда су имена још неколико особа из те породице. И, ето. То је то.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-04-13-Bgd-nadgrobna-ploca-Lazara-Komarcica.jpg)
(3) Ево неких линкова. Прво, овај
http://www.openculture.com/2017/07/a-huge-archive-of-amazing-stories-the-worlds-oldest-longest-running-science-fiction-magazine-since-1926.html (http://www.openculture.com/2017/07/a-huge-archive-of-amazing-stories-the-worlds-oldest-longest-running-science-fiction-magazine-since-1926.html)
нисмо проверавали, али, то би ваљда био архив наводно свих бројева СФ часописа Амејзинг.
Овде је један прилично лоше и аматерски написан чланак, али, ипак, погледали смо, јер је великим делом о словенској СФ. Аутор је Тод Браун (Todd Brown). У наслову се каже да је то “кратка историја совјетске научне фантастике”,
https://www.tiff.net/the-review/a-brief-history-of-soviet-sci-fi (https://www.tiff.net/the-review/a-brief-history-of-soviet-sci-fi)
али,
уствари само даје приказ десетак филмова, неки су не из СССР него из Источне Немачке или из Чехословачке док је била у саставу Варшавског пакта. Тод Браун као да покушава да докаже да су били једнаког квалитета и једнако модерни (тада) као СФ филмови на Западу. Али... ваш скромни известилац из прошлости, АБН, то не памти тако... у Југославији, перцепција тих источних филмова је била, да су (већина њих) били маргинални, неважни, и већ у самом старту застарели.
И најзад,
https://youtu.be/-VTF23EFvEM (https://youtu.be/-VTF23EFvEM)
ово је линк за Ју-тјуб где може да се гледа руски филм Планета олуја (тј. Планета бура) из 1962, са титлованим преводом на енглески. Траје 1 сат и 22 минута. Тамо видимо и натпис:
Watch “Planet Of Storms (1962) - ENG subtitles” on YouTube
(4) Јуче, у уторак 23. април 2019, у Народној библиотеци Србије, од 19 часова, у атријуму, представљена је књига, са импозантних 523 странице: Ник Бостром, Суперинтелигенција: путеви, опасности и стратегије. Цена у књижарама могла би бити отприлике 1.980 динара, а овом приликом, на промоцији, могла се купити за “само” 1400. На промоцији су учествовали ови џентлмени, њих петорица – проф. др Дамир Смиљанић, проф. др. Слободан Перовић, проф. др. Милан М. Ћирковић, проф. др Војин Ракић, и преводилац, Горан Рујевић, за кога је речено да ће ускоро бранити докторску дисертацију.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-04-23-Narodna-bib-Nik-Bostrom-superinteligenci.jpg)
Водитељица је била др Милена В. Ђорђијевић, а говорила је и представница издавача (Академска књига), главна уредница, Бора Бабић.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-04-23-Narodn-bib-Milena-Djordjijevic-Bora-Babic.jpg)
-
Цењени ,
(1) ево маја, а још немамо програм ЛК за мај. Има нешто на:
https://www.facebook.com/pg/lazar.komarcic/events/ (https://www.facebook.com/pg/lazar.komarcic/events/)
па, може ли неко, ко се добро сналази на фејсбуку, то да прибави одатле?
(2) У „Данасу“ сте имали, пре десетак дана, у четвртак 2019 04 25, на стр. 25, чланак, наслов „Ко ће сад пре стићи на Месец?“, потписује Роман Гончаренко, објашњава тренутне амбиције ЕСА (Европске свемирске агенције), НАСА, али и Русије, и Кине, итд, с тим у вези. То је једна својеврсна трка, која се полако загрева. Треба се и населити тамо... а не само прошетати се...
(3) У “Политици” сте имали у уторак 30. априла, на стр. 9, чланак “Новинари и роботи”, потписује Александар Апостоловски, пита се да ли ће роботи преузети новинарски посао, па да онда људи-новинари остану незапослени. Па, каже, у другом ступцу: “Није проблем убацити у његов софтвер све моје текстове које ће он меморисати како би провалио мој стил, потом и ставове, а затим алуминијумским шапама, почети да типка по тастатури”.
Да. Иначе. Алуминијумским шапама. Али новинар види сламку спаса: неће роботи хтети да се баве новинарским послом, јер, њихова супериорна интелигенција ће брзо провалити да је то незахвалан посао, тежак, слабо плаћен, итд, дакле, стварно паметни роботи ће да избегну ту професију.
(4) Постоји ТВ СФ серија “Орвил”
(знате, проналазачи авиона, они из 1903, браћа Рајт, звали су се Орвил и Вилбур),
која је, отприлике, у формату “Звезданих стаза”, али технички далеко модерније и компјутерскије снимана, и јако посвећена политичкој коректности, што је чини непривлачном, јер су многи ликови, епизоде, принципи итд. постављени као лекције (врло наметљиве лекције) из данашње политичке коректности,
нациљана претежно за децу, али тако да буде мање-више прихватљива ипак и за одрасле гледаоце,
а која (серија) иде четвртком у десет увече на “Фоксу”,
имала је прекјуче епизоду у којој су роботи, на некој планети, стекли јаку вештачку интелигенцију, али су и даље третирани као присилна радна снага, без икаквих права – дакле, отприлике као по законима роботике Исака Асимова; али су се зато побунили, па су поубијали све своје власнике – целу ту расу; све, до последњег; био је то, дакле, тотални геноцид; затим су закључили да су они, роботи, интелигентнији, а да смо ми (људи са Земље) и сви други биолошки створови (the biologicals) инфериорни, и да је зато оправдано и логично да сви биолошки створови у целој васиони буду уништени (terminated), а сви ресурси онда да буду искоришћени за потребе њих, робота, тако супериорних. Капетан брода „Орвил“ им каже да су имали право на побуну (the right of rebellion) али не и да почине геноцид. Али не успева да их убеди ни у шта. Далеко надмоћна роботска флота креће у напад на Земљу, а како се то завршило, препустићемо вама да претпоставите.
Интересантно је, дакле, да су закони роботике Исака Асимова толико „проваљени“ да се данас одбацују ето чак и у једној таквој серији као што је „Орвил“.
Узгред, у оној дискусији у Народној библиотеци Србије, пре неки дан, један од учесника, проф. др Војин Ракић, изнео је тезу, да ако вештачка интелигенција постане заиста јасно и убедљиво супериорна, ми тада (можда) нећемо имати морално право да је искључимо, или држимо под нашом контролом, него ћемо имати моралну, етичку обавезу да јој препустимо власт над овом цивилизацијом, па и над нама...
-
Sad u ponedeljak je bilo:
Констатована смрт и потоње ускрснуће (?) DCEU
Прича о филмовима Аквамен и Шазам, о актуелном тренутку франшизе и њеној будућности. Проширени универзум Ди-Сија никада није успео да буде оно што су његови творци хтели. Иако финансијски није био промашај, у креативном смислу је изневерио очекивања љубитеља стрипа, поготово у поређењу са далеко успешнијом и популарнијом конкуренцијом. Но, крајем прошле и почетком ове године добили смо нови правац у DCEU, пошто се неко сетио да суперхеројски филмови морају да буду забавни и авантуристички. Како ће успех Аквамена и топао пријем Шазама утицати на будућност франшизе? Шта можемо очекивати у будућности и где се тренутно налазе бројни најављени пројекти. Учествују: Igor Stanojević, редитељ, селектор фестивала Beldocs и један од водећих DC дијагностичара, као и Nikola Dragomirovic, новинар и стрип-критичар. Домаћин и модератор: Павле Кнежевић.
A dalje će biti:
13. мај
Осветници: Крај игре (Нееееееее!!!!)
Пуних 11 година смо чекали на крај свих досадашњих фаза Марвеловог филмског универзума (MCU). Осветници: Крај игре (тачније би било „завршница“) су 22. филм у овом универзуму, крај треће фазе универзума, после кога ништа неће бити исто. Након дугих годину дана чекања коначно смо добили један од најочекиванијих филмова свих времена. Сад кад сте погледали филм неколико пута и када су се утисци мало слегли, дођите да попричамо о свему што се тиче MCU. Учествују: Jelena Jokanovic, преводитељка, активисткиња, гикуша и општа свезналица, као и Igor Stojanovic, који се крије на месту истраживача на Институту за филозофију и као сарадник у настави на Филозофском факултету, док је у реалности Супермен у црном костиму. Домаћин и модератор: Miljan David Tanić.
20. мај
Нема кашике: Две деценије од филма који је променио све (Matrix)
Пред сам крај 20. века појавио се филм који је савршено ухватио дух времена и заувек променио израз у филмовима, играма и серијама. Матрикс је акциони филм у обланди дистопијске научне фантастике, који је јако брзо прерастао себе и постао глобални покрет, који су прихватили сви: од љубитеља добре акције до академских кругова. Шта је Матрикс заиста, о чему говори и како је постао огледало друштва у 21. веку говоре: Ivana Damnjanović, фах-идиот, Milos Cvetkovic, филмски критичар, као и новинарка и уредница BBC на српском Aleksandra Niksic, много познатија као поп-културни гуру Никша.
27. мај
Фантастична читаоница #68: Madeline Miller — Circe
Медлин Милер је врло популарна америчка списатељица, чији је последњи роман, Кирка, односно Circe, побрао салве панегирика у стручним ревијама и популарним медијским публикацијама. Милерова се у Кирки поиграва старогрчком митологијом. Насловна јунакиња је ћерка бога сунца Хелија, коју прогнају на пусто острво због њених вештичјих моћи. Ипак, она усавршава своје моћи и кроз роман среће добро познате ликове из митологије: Минотаура, Дедала, Икара, Медеју и, наравно, Одисеја. Кирка својим деловањем без намере навлачи на себе гнев и људи и богова и сада мора да одбрани оно што воли и да се коначно определи да ли припада свету богова, где је рођена, или међу смртницима, међу којима је пронашла своје место.
Модератор: Bojan Butković
-
A ima i program za jun:
3. јун
In memoriam: Џин Вулф
Велики мајстор научне фантастике Џин Вулф био је војник и учесник рата, индустријски инжењер и уредник, пре него што се коначно посветио писању, на срећу човечанства. Спада у једне од највећих писаца не само у научној фантастици, већ и у фентезију. Освојио је бројне награде у оба жанра, а вероватно је најпознатији по серијалу Књига новог сунца. Осим романа, објављивао је и бројне приче и важио је за једног од највећих савремених мајстора кратке приче. Ову димензију постојања напустио је средином априла, а овом приликом ће о његовим делима причати следећи вулфовци: за столом - Darko Tuševljaković, писац, преводилац и уредник, као и теоретичарка књижевности Тијана Тропин; у публици - ви. Модератор: Bojan Butković
10. јун
Промоција збирке „Млад си да се прославиш“ Милоша Петрика
Промоција збирке прича „Млад си да се прославиш“ Милоша Петрика, београдског писца, преводиоца, продуцента видео игара, правника, опште свезналице и љубитеља квизова, иако на клупском квизу није победио годинама. Ово му је друга збирка прича, коју је Somborski književni festival наградио у категорији друга књига аутора млађих од 35 година. Местимично фантастичку збирку „Млад си да се прославиш“ представиће аутор Miloš Petrik, као и уредник издања Драган Бабић. Модераторка: Тијана Тропин.
17. јун
Фантастична читаоница #69: Борислав Пекић: „Беснило“
Кажу да нема потребе представљати „Беснило“, али ипак. Борислав Пекић је један од највећих и најзначајнијих српских писаца, а популарни роман „Беснило“ му је чисти излет у жанр, иако ни у његовим другим делима не фали фантастике и хорора. У роману се говори о томе како се дизајнирани, мутирани вирус беснила шири једним од најпрометнијих аеродрома на свету. Проткан је темама као што су политика, шпијунажа, издаја, верност, људска природа, као и „евергрин“ - сукоб Палестине и Израела. Модератор: Bojan Butković.
24. јун
Велики квиз „Ко зна – знаће, ко не зна, незнаће!“
Сезона 2018/2019. завршава се, као и свака друга, великим, традиционалним квизом „Ко зна – знаће, ко не зна – незнаће!“ Квиз је врло специфичан, непријатан према учесницима, са претешким и опскурним питањима, посвећен немогућим детаљима, а сви који прођу у финале зарадиће трауме до краја живота. Ипак, последњи преживели ове Голготе зарадиће ласкаву и престижну титулу „Superuberultramega geek“ године, којом ће моћи да се хвали у наредних годину дана. Квиз се реално не препоручује никоме, али је увек забаван за гледање. Квиз праве Џејк&Лурд. Ко дође – доћи ће, ко не дође – недоћиће!
-
Хвала, ангел 011! права ствар! одлично, сад имамо програм ЛК и за мај, и за јуни.
Даље:
(1) у данашњем “Данасу”, на задњој страни, Басара и по четврти пут (за пет година) помиње филм Мањински извештај (Minority Report), опет за сврхе политичке сатире.
Датуми кад је то раније учинио, у својој колумни:
2015 11 18,
2016 07 04, и,
2017 07 19.
(2) Јуче је било књижевно вече у Универзитетској библиотеци у Београду.
Први део књижевне вечери био је предавање проф. Ајдачића о Сергеју Лукјаненку, за кога, рецимо, нисмо знали да је својевремено био приличан мајстор компјутерских игрица, што се после одразило и у његовој СФ прози,
а затим је проф. др Зорица Ђерговић-Јоксимовић представила једну књигу, то је зборник научних радова већ раније објављених (али, у иностранству, у Украјини и Пољској, тако да ће тек сад постати реално доступни читаоцима у Србији), уредник је проф. Ајдачић, издавач је фирма “Алма”, наслов књиге гласи О српској књижевној фантастици, ево овако изгледа књига као целина:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Ajdacic-Dejan-2019a-zbornik-o-srp-knj-f-korica-m.JPG)
а ово је само средњи део корице:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Ajdacic-Dejan-2019b-urednik-o-srpsk-knjizh-fantastici.JPG)
ово би била прва страница садржаја:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Ajdacic-Dejan-2019c-sadrzhaj-zbornika-str-5.GIF)
а ово, друга страница садржаја:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Ajdacic-Dejan-2019d-sadrzhaj-zbornika-str-6.GIF)
Књига ће моћи да се купи, речено је: можда кроз десетак дана, и то, у Београду, на Студентском тргу, у књижари “Александар Белић”, Студентски трг 5, до Коларца.
Затим, други део књижевне вечери:
разговор са гостом је водио критичар Васа Павковић, а тај гост је био Ото Олтвањи, испоставило се да он пише и фантастику (сва три жанра: хорор, СФ, и фантазију) и не-фантастику; тако је, барем, он рекао, тако се изјаснио.
Снимало се то, и можда ће једног дана бити окачено на нет, па ћете, у том случају, моћи да слушате, као да сте били тамо.
Ото је опширно испричао своје успомене из детињства и младости – како су га привукли стрипови, па магазини (на киосцима) са прозом, и како се почео, из одушевљења и ентузијазма, бавити тиме; а на питање АБН (из публике) да ли се од тога може сад живети, децидно је одговорио “Не!” и објаснио да сваки пут ради професионално, дакле, он увек добије неки хонорар, али, укупно су то врло мали износи, од којих се не може живети. Запослен је и живи од те плате, а не од писања. Рекао је отприлике овако: “Ја радим по цео дан, да бих могао ноћу да се бавим писањем.” И додао је једну реч: “Хоби!”
Развило се то у дискусију – ону, знате, честу у фандому – како нешто учинити по том питању, како материјално подржати списатељску уметност.
АБН није стигао да каже, али, имао је у виду, у вези с тим питањем, једну могућност: постоји један механизам за колико-толико објективно и поштено оцењивање вредности филмова, који се зове “трули парадајзи” – енгл. Rotten Tomatoes. Јако велики број гледалаца се изјасни, а из тога се (компјутерски?) извуче просек, просечна оцена, и типичан став, можда у две-три кратке реченице; АБН се уверио, на примеру тридесетак филмова, да је овај механизам дао прилично трезвене, истините, поштене оцене. Па, кад бисмо на тај неки начин могли да оцењујемо шта је аутентично вредно… па, да држава онда помаже то вредно… али како се одбранити од ботова, од лажирања тога, од подваљивања… и сличних облика корупције?
-
Цењени ,
(1) у суботњем (па, дакле, и недељном) “Данасу”, дакле то је био 11. мај 2019, па у културном прилогу “Недеља”, па на стр. (латинско) X, имали сте приказ СФ романа: Иан Мекјуан, Машине као ја. Издавач је “Чаробна књига”; превео је Владимир Д. Јанковић.
Чланак потписује, само иницијалима, К.Ч.Д. У чланку се инсистира на (заиста, врло похвалној) брзини изласка српског издања – “чак пет дана пре америчке премијере, појавио се 18. априла у Британији и Србији”, а такав је и наслов чланка – “Премијерно у Србији и Британији”. У чланку је јасно описано о чему је роман; то је добро. Али имамо замерку. Наднаслов гласи само “фантастика”. Не кажу да је научна фантастика. Гледају дакле да се мало измигоље од тог жанровског одређења, да не признају, баш, да јесте СФ. Него, као, некаква је то можда друга, као, квалитетнија, врста фантастике… Изврдавају, по питању жанровске припадности. То је уступак чаршији. Камуфлажа. Мимикрија.
Требало је часно и храбро да признају да тај роман јесте научна фантастика.
(2) “Политикин забавник” бр. 3509, петак 10.05.2019,
стр. 4-6, врањски речовник, како ги зборе у Врање. Набројане неке од најзабавнијих речи из тог дијалекта.
стр. 7-11, покушаји да се разуме или искористи Казимирова сила, и друге силе празног простора, па, и за “квантни” погон у вакууму, итд. Потписује Горан Војиновић. Чланак садржи неколико интересантних мисли, али и доста површности и конфузије.
стр. 47-49, о хорор филму чији наслов су превели као Предсказање а вероватно би било боље превести као Омен (The Omen, 1976), то је хорор са религијским мотивима.
(3) И још нешто за хорористе. Данас у “Блицу” на стр. 25, у графички нешто измењеној колумни “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков даје приказ зборника Некрономикон, треће издање код нас; ово издање је, каже он, опет допуњено и донекле измењено; ту имате 26 прича Лавкрафта, и допунске текстове.
Ивков посвећује један пасус и биографији нашег др Гула.
Ту је и тврдња да Лавкрафт није користио израз “научна фантастика”, него, “међупланетарна проза”. Али, ми знамо да СФ има и друге тематске области, осим путовања у свемир, па зато назив СФ жанра не може да се сведе само на “међупланетарне” приче.
-
о хорор филму чији наслов су превели као Предсказање а вероватно би било боље превести као Омен (The Omen, 1976),
a zbog čega to mislite?
zar u srpskom jeziku postoji reč omen?
možete li navesti u kojem rečniku ste je našli, a još bolje, ako možete okačiti sliku ili sken te odrednice...?
приказ зборника Некрономикон
nije to 'zbornik' nego antologija, iliti izbor priča.
zbornici su knjige koje sadrže izbor esejistike, odnosno pre svega - naučnih radova.
Ту је и тврдња да Лавкрафт није користио израз “научна фантастика”, него, “међупланетарна проза”. Али, ми знамо да СФ има и друге тематске области, осим путовања у свемир, па зато назив СФ жанра не може да се сведе само на “међупланетарне” приче.[/size][/color]
Лавкрафт није користио израз “научна фантастика” zato što je taj izraz skovan tek 10 godina pre njegove smrti, a u opštu upotrebu je ušao NAKON njegove smrti 1937. g.
-
(1) Клајн и Шипка 2006: Иван Клајн и Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Београд, “Прометеј”, стр. 848, први стубац, постоји реч “омен”. Ево:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Klajn-Shipka-Veliki-recnik-stranih-reci-i-izraza-omen.JPG)
Али, чак и да не постоји, било би дозвољено предложити је, унети је, нову новцату реч! – у српски језик. (Винавер је то врло добро радио.) Српски језик је жив језик, и зато се стално и помало мења, и то је добро, јер, и свет се мења; а ако једног дана српски буде мртав језик (дакле ако изумремо), е тад се неће мењати, него ће онда остати заувек исти.
Још важније: да би нека реч постојала у речницима, мора прво неко да унесе ту реч, у српски! Мора неко да буде први! да је први употребљава. – Али, ево, постоји у једном речнику.
Предсказање би више било prophecy , зар не.
(2) Па, ја сам се ослонио на тврдњу Ивкова да ту постоје и увод, и Ваше белешке (он чак каже “ванредно занимљиве Огњановићеве супериорне белешке о свакој причи”), и један Ваш рад, наиме студија са насловом “Изван овог универзума”, и једна Лавкрафтова исповест, и, нешто као лексикон термина, то ме је повукло да кажем “зборник”, али, можда сте у праву, можда је ипак требало казати “колекција” или “збирка” (не антологија, она је од два или више аутора).
(3) Не тражим ја да неко каже “научна фантастика”, него, само критикујем један неадекватан покушај да се том жанру надене некакво име. Уосталом питање је у каквом контексту је Лавкрафт то говорио. Па, мора бити да је знао за дела која нису о међупланетарним путовањима – “Времеплов” (Х. Џ. Велсов), на пример.
-
zahvaljujem!
prvi put nalazim na tu reč u našem jeziku, a toliko sam već na srpskom čitao stvari gde bi takva reč morala - tačnije, mogla, po logici stvari - biti upotrebljena, a nije bila.
ALI!
Али, чак и да не постоји, било би дозвољено предложити је, унети је, нову новцату реч! – у српски језик.
Још важније: да би нека реч постојала у речницима, мора прво неко да унесе ту реч, у српски! Мора неко да буде први! да је први употребљава.
DA, ALI...
NASLOV nije najbolje mesto da se u jezik uvode nove, nepoznate ili slabo-do-nikad korišćene reči!
naslov treba da bude što razumljiviji, treba da nosi neku, bilo koju, konotaciju primaocima - a ne da narod blene u poster na kojem piše OMEN i da se pita: om... šta?
po toj logici, mogao je 'osmi putnik' da bude 'preveden' kao ALIEN.
verujem da šipka i tu reč prihvata, kao i omen... ali nije tome mesto u NASLOVU...
-
Погледаћу, потражићу, за алиена.
(2) Код Невидљивог, на “Погледу из свемирског брода”, овде:
https://sfpisb.wordpress.com/2019/05/14/igra-prestola-je-praznik-komercijalnog-licemerja/ (https://sfpisb.wordpress.com/2019/05/14/igra-prestola-je-praznik-komercijalnog-licemerja/)
налазимо данас чланак (непотписан, дакле морамо претпоставити да је аутор сам Невидљиви) о фан-фикцији , и о једном серијалу; преносимо три најинтересантније реченице:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Oksfordski rečnik fanfiction, fanfikšn, fanovsku, obožavateljsku literaturu, ili još bolje “fanovsko delo”, definiše kao delo čiji je autor ljubitelj tuđe knjige, TV serije ili filma, i koristi njihove likove kao svoje.
Definicija je pomalo nepotpuna jer je ključno da fanovsko delo ima uporište u omiljenom univerzumu i da je tim delom uložen trud da se postojeće priče prošire.
Svakako je uobičajeno da se likovi uzimaju kao noseći, ali to nije presudno bitno, mogu se javiti i novi likovi, a sudbine postojećih mogu biti i drugačije od zamisli originalnog autora.
КРАЈ ЦИТАТА.
(3) Ево слике из Универзитетске библиотеке, од прошле среде. Сликао је Бранко Ботић. (хвала !) Гост вечери био је Ото Олтвањи, а са њим је разговарао критичар Васа Павковић. Представљена је и књига О српској књижевној фантастици (зборник научних радова) коју, на слици, држе у рукама АБН и проф. др Зорица Ђерговић-Јоксимовић:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2019-05-08-Univ-bibliot-Pavkovic-Oltvanji-Djergovic.jpg)
-
Цењени ,
прво, код Шипке нема, али погледао сам у Речник новијих англицизама, аутори Вера Васић, Твртко Прћић, и Гордана Нејгебауер (издавач „Змај“, 2001);
ево насловне стране:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Vasic-Prcic-Nejgebauer-1-Recnik-novijih-anglicizama.JPG)
ево изненађења, алијенка! ту је, али, не знамо о ком је то филму реч:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Vasic-Prcic-Nejgebauer-2-termin-alijenka.JPG)
и, ево термина у мушком роду, ејлиен:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Vasic-Prcic-Nejgebauer-3-termin-ejlien.JPG)
е сад, њима скраћеница (латиницом) Dsg значи “датив сингулара“ тј. датив једнине,
намрштени смајли им значи „неприхватљив правописни облик“, а и лактови окренути као унутра значе то исто,
а два велика слова (латиницом) ŠT значе “штампа” вероватно у смислу да су тај облик нашли у штампи, дакле у новинама.
Додао бих и ово: Филозофски факултет у Новом Саду је окачио и електронско, pdf издање овог речника, које можете бесплатно да преузмете са линка:
http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-451-1.pdf#overlay-context=sadrzaj/2018/978-86-6065-451-1 (http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-451-1.pdf#overlay-context=sadrzaj/2018/978-86-6065-451-1)
(2) Данас у “Политици” имате на насловној страни започет (прилично упадљиво) а онда на стр. 7 настављен, са још много већим насловом, овим:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2019-05-16-plashimo-se-robota-u-operac-sali.GIF)
чланак, то је о оним роботским рукама које заиста држе разне хируршке инструменте и сецкају пацијента, на операционом столу, али, само под командом хирурга, не самостално; а хирург је ту у близини, он седи (не мора да стоји) и управља, помоћу тастатуре и миша, и гледа на монитору.
Наводно је једна анкета показала да би у неким европским земљама 56 процената пацијената прихватили да их на тај начин оперише “робот”, док је само 45 процената наших грађана пристало на то.
(3) Главна вест! Кроз једно пет година, отприлике, требало би да се жена шета по Месецу!
Наиме, НАСА је, уз подршку председника Трампа и потпредседника Мајк Пенса, активирала програм “Артемис”, то је уствари женско име, то је Артемида, грчка богиња лова и – Месеца.
Памтимо програм који је пре пола века одвео човека на Месец, то је био програм “Аполо” (па је експедиција “Аполо 11” прва слетела на Месец, године 1969), то је било мушко име, заправо је то Аполон, грчки бог. Е па, у грчкој легенди, Аполон и Артемида су брат и сестра – близанци!
Ако то амерички парламент (конгрес) одобри, а то значи и једно омање повећање буџета НАСА, већ у јуну ове године би почела испробавања појединих ракетних и других компоненти система за то путовање. Постојаће орбитална станица, као трајна база, која ће кружити око Месеца, а са ње ће астронаути – и једна астронауткиња – да сиђу на Месец, и после ка тој станици да се уздигну (ако све буде исправно функционисало… то је најопаснији део…). Одабрано место спуштања је, наводно – Месечев јужни пол! Вероватно се надају да тамо у некој рупи нађу (водени) лед, дакле замрзнуту воду, а то је важно јер се на том месту може започети индустријализација Месеца – електролиза те воде, да би се она разложила на водоник и кисеоник,
зато што су течни водоник, и течни кисеоник, идеално ракетно гориво (еколошки најчистије) за погон ракетних мотора на Месецу и у његовој близини. Јер производ њиховог сагоревања је, напросто, опет – вода, чиста вода, aqua destilata , могло би се казати.
Требало би да са Земље полете четворо астронаута, а онда, кад стигну на Месечеву орбиталну станицу, само двоје ће се спустити (један астронаут, и једна астронауткиња) на површину Месеца. Ово би требало да се оствари у лето 2024. године!
Кроз пет!
Ракете и друге справе за ово, биће делимично “државне” а делимично приватне, очекује се да се на тај начин остваре огромне уштеде.
Поента је, и они су тога у некој мери свесни, да више није довољно само се прошетати по Месецу, покупити мало камења и прашине, и вратити се, него, треба започети једно трајније присуство, насељавање тамо. А то би морало значити: прављење тунела, а у тунелима, изградња модула за становање, и за производњу ваздуха, воде, хране, енергије…
Можете о програму Артемида читати на:
https://en.wikipedia.org/wiki/Artemis_program (https://en.wikipedia.org/wiki/Artemis_program)
(Али постојао је раније неки “Артемис пројекат” који није био то, и није остварен; не треба направити сад конфузију око тога. Ово ново, сад, није “пројекат” него је “програм” али лако је те две речи помешати.)
А све је то генерална проба за Марс! Јер, јурњава да се настани Марс већ је у суштини почела, само то засад још није много приметно!
Дакле:
Artemis ! ! ! Артемида ! ! !
-
Цењени ,
(1) у „Политици“, у понедељак 20. мај 2019. (дакле данас) па на страници која је посвећена шаху (нема пагинације; али је негде око двадесете) имате, у првом ступцу, са насловом „Будућност је већ стигла“, чланак (потписује интернационални мајстор Владимир Класан) о једном шаховском мечу између два компјутерска програма. Такмичари су се звали Алфа Зеро, и, Стокфиш. Играли су 100 партија, и победио је, убедљиво, Алфа Зеро, са 28 победа и 72 ремија, а без иједног пораза.
Како изгледа Алфа Зеро? имамо ли слику њега? Не. Немамо. Он не изгледа никако. Он је (ако смо добро схватили) само програм, алгоритам, нема тело. Тако да ту нема посла за фото-репортера...
У чланку, Класан разматра, детаљно, једну партију из тог меча, и показује са колико је мајсторства и елеганције Алфа Зеро, који је водио беле фигуре, победио у тој партији.
Победио би он и вас, највероватније...
Имате о Алфа Зероу на Википедији:
https://en.wikipedia.org/wiki/AlphaZero (https://en.wikipedia.org/wiki/AlphaZero)
(2) “Политикин забавник” бр. 3510, петак 17.05.2019, стр. 3, стрип, Хогар, па, на последњој слици:
Хогар Страшни међу звездама, са својом бродом (дракаром), около су и планете, и сирене које јашу на кометама, морнари гледају (одушевљено), али све то је само халуцинација која је ухватила њега и посаду јер су појели неку супстанцу у чорби.
(3) НАСА пропагандни филм, не много добар, нервозно и збрда-здола режиран, од око три и по минута, о решености да се врате на Месец: “We are going”:
https://www.youtube.com/watch?v=vl6jn-DdafM (https://www.youtube.com/watch?v=vl6jn-DdafM)
-
(4) На ТВ каналу SCI FI , поред уобичајеног бескрајног низа принцезе Ксене, и сасвим слабих, катастрофално и очајно слабих филмова о гигантским пауцима итд, и бескрајних понављања „Звездане капије“, имате сада, и изгледа да ћа још неколико дана трајати, „Звездане стазе“, и то онај огранак који је хронолошки (по времену кад се дешава) баш први, где су капетан Арчер, и официрка (са планете Вулкан) по имену Т’Пол.
Ове епизоде одскачу квалитетом, неупоредиво су боље. Приказују се ваљда сваког дана вероватно од 18 ч, а можда имају и репризу.
(5) А и у “Звезданој капији”, Star Gate, је била једна епизода колико-толико добра, само једна, где они наилазе на једну надмоћну расу која стерилизује све жене на Земљи, тако да ми морамо изумрети, па зато покушавају кроз ту капију да баце поруку, у прошлост, самима себи, да нипошто не треба успостављати контакт са том планетом. Ако буду с тиме успешни – онда се ништа од тога неће ни догодити… ето временског парадокса.
-
Цењени ,
(1) у данашњем “Блицу” у уметнутом прилогу “Поп & култура” па на стр. 8 (последњој) имате опширан, сасвим позитиван и промотиван приказ романа Ијана Макјуана Машине као ја, потписује преводилац тог романа, Владимир Д. Јанковић. Он у приличној мери и препричава радњу романа, и кад смо то прочитали, утисак нам је (још више него досад) да је Макјуан нешто као нови Борислав Пекић: велики не-СФ писац који одлучи да се опроба ипак и у СФ, али, пише дело које је усмерено више ка метафоричном приступу, алегоријском, културолошком, антрополошком… а не баш буквално научно-фантастичном… али научна фантастика је буквална, и зато то његово не испадне добро као СФ. Него буде лоше као СФ.
(2) У данашњем “Данасу” на стр. 19 имате чланак о манифестацији “Винаверови дани” у Шапцу 23-25. маја, где ће бити и радионица “Громобран свемира” а и удружење “Матријаршија и космопловци”.
-
Цењени ,
у данашњем „Блицу“ на стр. 36, имате информативни чланак у коме се каже да ће од 23. до 25. маја, дакле данас, сутра и прексутра, на Новом Београду, у Комбанк арени (сад се зове Штарк арена?), бити одржан (наведено је: у организацији ХЕРАеду из Београда) четврти по реду Фестивал хуманистике, културе и уметности „Пази шта читаш“, под покровитељством Министарства културе и информисања; између осталог, биће данас у 13 ч – ух, то смо већ закаснили да вам јавимо; ето, каснимо – разговор о једној књизи о Леонарду Да Винчију (аутор Волтер Ајзаксон), ту ће говорити Горан Скробоња, у чланку назначен као преводилац и писац.
То дакле није о СФ, али, Скробоња је значајан и у нашој научној фантастици, зато то јављамо.
-
To nije bilo u Kombank areni, nego u Kombank dvorani (nekadašnji Dom sindikata).
-
Хвала на исправци, ангел 011!
Е сад.
(1) у данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, па у културном прилогу, па на његовој стр. X, имате велики чланак (горња половина странице, и више од половине) са насловом “Арт-Анима у Београду“, наднаслов „фестивали“, потписује само иницијалима К.Д; опширно се најављује предстојећи – кроз неколико дана почиње – Арт Анима фестивал фантастичне књижевности, 6-ти по реду.
Програм имате и на сајту Арт Анима, на:
http://www.art-anima.com/festival-fantasticne-knjizevnosti-art-anima (http://www.art-anima.com/festival-fantasticne-knjizevnosti-art-anima)
па, можете погледати… ако смо добро схватили, прва четири дана (30. и 31. мај, и 1. и 2. јуни) биће код оних вредних и храбрих младих људи у “Полету” у прастарој, древној, Бајлонијевој пивари, а последњи дан, понедељак 3. јун, биће у свечаној сали општине Врачар, код Каленића пијаце.
Али, нисмо приметили да се помиње књига, или часопис, Књижевна фантастика, који би био са редним бројем 6 – не видимо да је изашао шести број, нити да ће бити промотиран на фестивалу. Наиме, прва тема првог дана је баш о томе – назначено је, “промоција часописа Књижевна фантастика” али се не каже који је број; да ли је шестица.
(Али, у чланку у “Данасу” ипак се каже, у трећем ступцу, да ће бити презентиран нови, шести број, али се не каже ништа о његовој садржини. Дакле ипак је изашла “шестица”!)
(2) У данашњој „Политици“, па у културном прилогу, па на првој страници, имате обиман чланак, наслов је „Слет изнад кукавичјег гнезда“, потписује Вуле Журић, он успева да повеже телевизијску фантази серију Игра престола, са (држите шешире!) Јосип Броз Титом и омладинским „слетовима“ који су били по правилу 25. маја (данас је тај дан...) у славу његовог рођендана; објашњава да су грађански ратови приликом пропасти Титове југославије били својеврсна наша, југословенска „игра престола“; један део чланка има под-наслов „Штафета младости и рокенрол“, описује како су Словенци после Титове смрти кренули да исмевају настављену традицију штафете и тих слетова; а на крају се Журић буни против данашње тираније политичке коректности јер се политичка коректност претворила (нарочито у Америци) у својеврсну нову диктатуру.
(3) У београдској Кинотеци била је у четвртак, 23. маја 2019, са почетком у 18 ч, пројекција српског фантазијског филма (са СФ елементима) из 1986. године, у трајању од око 104 минута, Лијепе жене пролазе кроз град. Режија: Желимир Жилник.
Кад се на крају упалило светло, видели смо тада у сали само врло мали број гледалаца, само неколико.
Прво: жанровска припадност!
Постоје тврдње да је то научна фантастика,
на пример, у веома значајној, сада већ пет година старој књизи:
Ристић, Јован, и Драган Јовићевић, Изгубљени светови српског филма фантастике. Београд, Филмски центар Србије, 2014. Кад окренете књигу, преврнете је, тад можете да видите да је са друге стране енглески текст ове књиге, то су две књиге у једној, дакле ту је и енглеска варијанта: Jovan Ristić and Dragan Jovićević, The Lost Worlds of Serbian Fantastic Cinema. Translation Jelena Kosanović. Belgrade, Film Center Serbia, 2014.
– па, на српској стр. 49-50, каже се, цитирамо:
“… ( … ) први се огласио Желимир Жилник ( … ) који је даровао Србију њеним првим научнофантастичним дугометражним остварењем, Лијепе жене пролазе кроз град.”
односно, у енглеском тексту ове књиге, каже се, на енглеској стр. 52, цитирамо:
“ ( … ) The first to make himself noticed was Želimir Žilnik ( … ) giving Serbia its first SF feature film – Beautiful Women Walking About Town”
али, то није тачно. То није СФ филм, то је политичко-сатирична фантазија са СФ елементима. Дакле, fantasy. Има много фантазијских елемената, који преовлађују. Пример: на самом крају, у последњим секундима филма (пре изводне шпице), мртва жена устаје и весело трчи са децом кроз Кнез Михајлову улицу, и чује се, као песма, некакво објашњење у коме се каже, отприлике, да је све било само сан и маштарија.
Друго: квалитет! Очајан, јадан, мизеран. Филм је непојамно лош, испод сваке критике. Одгледати га – врло је мукотрпно. (Али, на идеолошком нивоу ипак има неког смисла: памтимо да је у оним данима, кад је настао, био схваћен као борба за исмевање и расклимавање Тито-истичког политичког догматизма; уметничка јавна борба против диктатуре, али, уз повремено признавање тој диктатури, Титовој, да је ипак у некој прошлости, можда у старту, имала и своје моралне квалитете, моралне вредности и врлине. Вредности засноване, додуше, знатним делом на илузијама; у раскораку са реалношћу; па ипак – моралне вредности; југословенски патриотизам, на пример; сматрамо да у томе има доста истине! То би било оно похвално, позитивно, што бисмо могли констатовати, о овом Жилниковом филму.)
Треће, чини нам се да у овом случају можда постоји и нека својеврсна веза између (очај-лошег) квалитета, и жанровске припадности: филм је толико “капитулирао” по питању квалитета своје садржине, толико је то галиматијас небулозних одломака, и толико је технички јадан, да је утолико теже прихватити га као научну фантастику: јер, и не труди се тај Жилников филм, заправо, да буде научна фантастика, не труди се да за озбиљно презентира свој новум, него остаје склепани, збуџени политичко-сатирични игроказ који нам практично виче да ништа од тога не треба схватити за озбиљно, него само кобајаги; само као збрда-здола набацану политичку пародију скрпљену од декламација, и тирада, итд. – али, ипак, са СФ елементима. Али недовољним да то буде СФ филм.
Памтимо како је својевремено рекла наша уметница косплеја, Исидора В. Власак: није довољно да неко “натакне перику на главу” па да је тиме већ костимиран; па, хајде да размислимо: исто тако, није довољно да се нешто дешава у будућности, па да је самим тим научна фантастика.
Нешто се дешава у будућности, али је фантазија.
Доктор Зоран А. Живковић, у својој Енциклопедији научне фантастике (прво издање; стр. 415) уздржано каже да је овај филм “политичка парабола” и да “више злоупотребљава него што користи жанровски контекст”, али се не изјашњава категорично да ли тај филм јесте, или није, СФ.
(4) Одмах после тога, у 20 часова, била је трибина о српском цртаном СФ филму Алексе Гајића и његових сарадника Технотајз, Едит и ја, па, ту је било и критике, настојаћемо о томе да вам јавимо у току сутрашњег дана, ако стигнемо.
-
Уз јучерашње вести, додајемо и ову данашњу:
у данашњем „Блицу“, на стр. 12-13, имате заиста велики текст (две пуне, баш целе странице) о др Зорану А. Живковићу; тај интервју с њим потписује Ранко Пивљанин. Наслов је „Зоран Живковић, писац и професор“, а поднаслов „српски кандидат за новог Борхеса“.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2019-05-26-intervju-dr-Zoran-A-Zhivkovic.GIF)
Они који дужи низ година прате Зоранове интервјуе, неће се изненадити што је ту и оно о квизу (наиме, ако вас на неком квизу на телевизији питају, ко је нај... итд... знате), ту је и опширно образложен став да је неправда што, иако је велики број његових дела објављен у иностранству, у преводу, у много земаља, то није праћено и књижевним признањима овде, у Србији; овог пута је та замерка формулисана нешто изоштреније: „Српски књижевни естаблишмент – неформална група канонизатора савремене српске књижевности – и даље ме доживљава као својеврсно страно тело. Ја се у прози не бавим великим темама из националне историје, до чега они превасходно држе, а успех мојих књига изван граница Србије не задивљује их уопште зато што према иностранству, које им је махом недосежно, и иначе имају одбојан, готово аутистичан став“ (стр. 12, други и трећи стубац). Има ту и других изјава које смо већ виђали у његовим интервјуима током година. Али има и новог, о томе да је отишао у пензију, итд.
Нов је и податак да се у САД годишње објави око 160.000 нових књига.
На стр. 13, у претпоследњем и последњем ступцу, Зоран каже да се научном фантастиком интензивно бавио „од 1975. до 1990“, и резимира своју СФ активност, али се и дистанцира, категорично, од жанра; али не каже ништа негативно о СФ жанру, осим да је „некако управо у деведесетим годинама дошло до природног замирања СФ жанра. Више нисмо имали потребу да пишемо научну фантастику – почели смо да живимо у њој. Куцнуо је час да ново доба покуша да обликује нову, особену врсту фантастике – фантастику 21. века“.
Техничком грешком, последње речи интервјуа остале су недовршене, јер је последњи ред текста, ако добро видимо, испао.
Ту је и велика слика – писац у својој радној соби; а иза њега су, на полицама, ако добро видимо, комплет „Сириуса“ (!), и Олдисова Хеликонија лето, и читав низ Бобанових издања из едиције (едиције књига, не часописа) „Знак сагите“, и друго ипак из научне фантастике – после свега, ето, ипак, ипак из научне фантастике... а и понешто хорора, јер ту су и Клајв Баркерове Књиге крви, итд.
Како беше она пословица... а-ха, да:
прва љубав заборава нема.
-
Цењени ,
у “Политици” је јуче, у недељу 26. мај 2019, на стр. 9 био чланак из астрономије, о недавном првом директном снимку црне рупе, у галаксији Месиер 87 познатој и као објекат (латиница) NGC 4486 ; и ту је тврдња да је неко тој слици дао назив, по Господару прстенова, “Сауроново око”. Знамо ту слику (која, узгред, није настала помоћу видљиве светлости, него помоћу радио-таласа…), види се црна округла средина, то би била црна рупа, а око ње, прстен усијаних гасова, налик на жути ђеврек или уштипак, мало дебљи, сјајнији, са леве стране и са доње стране.
Међутим, неко је нешто ту помешао, јер, на интернету налазимо, на неколико места, једну сасвим другу астрономску слику, оптички добијену, са тим називом, “Сауроново око” (Eye of Sauron), а то је објекат (латиница) NGC 4151. Има то овде:
https://news.nationalgeographic.com/news/2014/11/141126-starstruck-eye-sauron-black-hole-astronomy-science/ (https://news.nationalgeographic.com/news/2014/11/141126-starstruck-eye-sauron-black-hole-astronomy-science/)
Питали смо једно стручно лице, о овоме, и, сигурни смо да је тако.
Слика црне рупе, та прва икад направљена, није она којој је дат назив “Сауроново око”.
Дакле – прогешили су! у том чланку!
Па… ко ради, тај и гроши.
(2) У данашњем “Блицу” на стр. 30 Ивков приказује један (чини нам се) хорор-фантази роман: Алан Невил, Култ. Рекло би се да је то о некој секти, па, убиствима, итд.
-
Ovde ima opis romana Kult:
https://www.laguna.rs/n3056_knjiga_kult_laguna.html
-
"horor romani poput "Frankeštajna", samo se neke od novina u lektiri koja čeka učenike drugog razreda gimnazije od naredne godine"
"Meri Šeli sa svojim 'Frankeštajnom', prva žena koja je napisala horor roman..." ušla u našu lektiru!
http://mondo.rs/a1190003/Info/Drustvo/Lektira-za-drugi-razred-gimnazije-izborna-i-Frankestajn.html?
-
Цењена ангел011, хвала на информацији, евидентно Култ јесте хорор-фантази роман о секти, убиствима, и натприродним бићима итд.
(2) Цењени др Гул, хвала на информацији. Да, то је данас и у “Политици”, велики чланак на стр. 8, са насловом “И хорор романи у лектири за други разред гимназије”, чланак није потписан, него је тако цело цитирано са назнаком “вест преноси Танјуг”.
Евидентно је у некој државној институцији преовладало погрешно уверење да је Франкенштајн хорор роман. Ми морамо похвалити ту институцију што је узела Франкенштајна, али, морамо се и надати да ће грешка бити, једног дана, исправљена, наиме, да ће се (кад-тад) исправно казати да је Франкенштајн научна фантастика.
(3) У “Блицу“ је у среду 29. мај 2019. изашао, на стр. 20 и 21, обиман чланак, потписује Аделарда Поповић, где се каже да је један наш млади човек, филмски каскадер, добио улогу у наставку ТВ серије Досије икс, и чак је добио прилику да ухапси (баш он) Дејну Скали и Фокс Молдера. То се може читати и као вест да је у току снимање још једне, наводно последње, сезоне „Икс фајлза“. Али то није јасно речено, тако да остајемо у дилеми.
Ми знамо да је било једанаест сезона, и да је у једанаестој било десет епизода, углавном сасвим лоших, али је била и она добра (а то је седма) где Скали и Молдер, скоро сасвим без речи, дакле не разговарајући ни између себе нити са било ким другим, у роботизоваом свету блиске будућности, покушавају да вечерају у роботском ресторану али Молдер добије погрешну храну а онда неће да остави напојницу роботима, који затим крећу да му се освете због тога.
Дакле чланак нас наводи на помисао да се сад, као, снима ипак и некаква дванаеста сезона, али чланак је (по том питању) сасвим нејасно написан, тако да смо склони да помислимо да је то ипак нека забуна. Подаци до којих смо дошли на нету су категорични: нема дванаесте сезоне, нема, нема, не планира се, и неће је бити.
(4) “Политикин забавник” бр. 3512, петак 31.05.2019, има фантазијску (не СФ) причу: Хорхе Луис Борхес, “Два краља и два лавиринта”, преводилац није потписан. Али ово уствари није једна прича, него су то четири приче (отуд и наслов: то није наслов једне приче, него је више као констатација колико ту има прича и о чему су). То су врло кратке фантазијске апсурдистичке приче, и то, рекли бисмо, веома лоше, веома слабе. Али пошто је то славни, хипер-мега-славни аутор, Борхес, нико се неће усудити да каже да су лоше. То вам је као у Андерсеновој бајци “Царево ново одело”… нико не сме да каже да је цар го.
На насловној страни је надреалистичка слика где је људски мозак отворен али изгледа као лавиринт по коме лутају неки мали људи. Веома личи на слику у ПЗАБ 3505, од 12. априла 2019, где је такође симболично отворен мозак а у њему симболи за генетику, астрономију, итд. Дакле у року од око месец и по дана, две врло сличне насловне стране.
стр. 4-6, како је године 1909. неславно ишао конкурс за израду споменика Карађорђу, наводно на месту где је данас, на Калемегдану, споменик захвалности Француској. Помињу се аутор споменика Пашко Вучетић, и, Моша Пијаде који га је насталу творевину оштро критиковао, и Тома Вучић Перишић, и књижевник Драгутин Илић (? – да ли је то онај наш?... Драгутин Ј. Илић? онај од Кроз милијон година?) Текст је прилично невероватан, ево у ком смислу: па, није ваљда да смо тако живописну причу толико заборавили? Наводно су, касније, током окупације, Аустријанци растурили споменик, и хтели да на том месту поставе споменик Фрањи Јосифу, и донели су своју скаламерију, али су изгубили рат, а ми смо онда претопили то њихово у звона за цркву “Ружицу” на Калемегдану, која у њој звоне и данас (?). Чланак потписује Немања Баћковић, а на стр. 4 у трећем ступцу цитира извор одакле је неке податке прибавио.
стр. 12-15, о свемирском телескопу “Џејмс Веб” чија израда је сад у току (и огромно касни, и огромно је поскупела…) и о старости универзума. Наслов је “Старина од 13 милијарди лета”. Потписује Срђан Николић.
стр. 29-42, стрип “Коко Бил”, са понешто добрих вербалних фазона, Коко Бил јаше у градић Тамте-Вамте, и генерално сређује ствари каубојско-индијанске. А и обраћа се (љутито) свом цртачу, итд.
на стр. 54-56 је обиман илустровани чланак о британском уметнику који је направио гомилу лажних, тобож извађених из мора, кобајаги античких, статуа; па је и снимио лажни документарни филм (енгл. mockumentary) о њиховом вађењу; међу статуама су и Мики Маус, Шиља, итд. Тај уметник зове се Дамијен Херст, имате о томе на:
https://news.artnet.com/art-world/damien-hirst-created-fake-documentary-venice-show-can-see-netflix-1192922 (https://news.artnet.com/art-world/damien-hirst-created-fake-documentary-venice-show-can-see-netflix-1192922)
-
Цењени ,
у данашњем “Данасу”, па у културном прилогу “Недеља”, имате обиман интервју, говори проф. др Дејан В. Ајдачић, наслов је “Откривање чудесних светова”, наднаслов “Мисија”, поднаслов је “професор Дејан Ајдачић, добитник награде ‘Арт Анима’, о словенској и српској фантастици”. Разговор је водио Зоран М. Стефановић, познат неким фановима као Расткомен.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2019-06-01-intervju-prof-dr-Dejan-V-Ajdacic.JPG)
У овом интервјуу говори се о циклусу предавања и трибина у Универзитетској библиотеци (о томе смо вам јавили већ више пута), о вишегодишњем раду проф. Ајдачића изван Србије – на словенском истоку, и наравно о књигама које су изашле у оквиру проучавања фантастике (разних жанрова фантастике) у српској књижевности, и у књижевности других (источнијих, и севернијих) словенских народа.
-
Евидентно је у некој државној институцији преовладало погрешно уверење да је Франкенштајн хорор роман. Ми морамо похвалити ту институцију што је узела Франкенштајна, али, морамо се и надати да ће грешка бити, једног дана, исправљена, наиме, да ће се (кад-тад) исправно казати да је Франкенштајн научна фантастика.
iako se u citatu nalazi i pogrešan, netačan podatak (da je meri šeli prva žena koja je napisala horor roman - čime se ignorišu bukvalno DESETINE autorki gotskih romana pre nje, a pre svega en redklif) za pohvalu je što su ipak sledili sud dr ognjanovića - detaljno obrazložen u studiji POETIKA HORORA - da je frankenštajn pre svega horor roman, pa tek onda, u pozadini, neki kao proto-pra-pionirski kvazi-SF.
-
Цењени ,
(1) На неком каналу телевизије, код нас, приказан је, пре неки дан, непојамно лош, невероватно лош филм Каубоји и ванземаљци (Cowboys and Aliens, 2011) у коме, стварно, за озбиљно, ванземаљци силазе бродом из космоса и нападају градић на Дивљем западу, и уједно планирају да освоје целу нашу планету, а после да ојаде вероватно и цео универзум (то је да би било узбудљивије), а одбрана се састоји само од једне групе каубоја, уз подршку једног племена Индијанаца. Главне улоге, невероватно, имају Харисон Форд (јесте, онај познат из неких одличних СФ филмова…) и Данијел Крејг (познат из неколико филмова о Џејмс Бонду). Али постоје и добри ванземаљци, који су послали једну своју представницу која сасвим људски изгледа (њу глуми Оливија Вајлд) да нам помогне да се одбранимо. Право је чудо, како је неко могао да сними толико без-везе филм, а још веће је чудо како се није све, од самог почетка филма, претворило у смејурију и пародију. На Википедији кажу да је филм чак постигао и неки успех, и извукао (озбиљне) уложене паре, па нешто и зарадио… невероватно.
(2) Требало би у лето 2020. године, дакле, отприлике кроз годину дана, на Марс да оде још један ровер. У њему ће бити и један силиконски чип, у који ће бити, микро-микро ситно (помоћу врло узаног снопа електрона) урезано много имена, можда и на стотине хиљада имена. Довољно је да се јавите НАСА-и, ево где:
https://www.theverge.com/2019/5/25/18635547/nasa-mars-2020-rover-silicon-chip-name-frequent-flyer-miles (https://www.theverge.com/2019/5/25/18635547/nasa-mars-2020-rover-silicon-chip-name-frequent-flyer-miles)
и да пошаљете и ваше име. И, ето, АБН је то урадио, и добио цертификат:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Mars-rover-2020-certificate-A-B-Nedeljkovic-name.GIF)
па, ето, бар на тај неки најскромнији начин ће АБН стићи на Марс.
Тај ровер требало би са слети у један кратер који се зове Језеро. На енглеском се то пише Jezero а чита се, како ко стигне;
наиме, или исправно, “језеро”,
или нетачно, “џезероу”.
А зашто баш та реч? Наводно има неких индикација да је у том кратеру некад можда стварно било језеро (сада не), а неко од астронома се сетио да у неколико словенских језика постоји реч “језеро” па су одлучили да баш тако назову тај кратер. Па – лепо, хвала им.
Објашњење о томе имате на:
https://en.wikipedia.org/wiki/Jezero_(crater) (https://en.wikipedia.org/wiki/Jezero_(crater))
Тамо се чак тврди да “неколико градова у Босни и Херцеговини имају име Језеро” (the crater was named for one of several towns named Jezero in Bosnia and Herzegovina. In several Slavic languages, including Czech, Bosnian, Croatian, Serbian and Slovene, the word jezero means ‘lake’)
Дакле ту имате прилику да ваше име буде (бесплатно!) однето у тај Марсов кратер који је назван по нашој речи “језеро”. Последњи дан за пријављивање је 30. септембар ове године.
-
Цењени ,
данас у „Политици“, у суботњем културном прилогу „Култура, уметност, наука“, па на стр. 6 тог прилога (рубрика „Уметност“), имате чланак, потписује Марија Ђорђевић (средње слово не знамо), о једној изложби која је почела у Лондону, у Музеју дизајна (наведено је да је директор тог музеја, и уједно један од аутора изложбе, Дејан Суђић, пореклом из Југославије али рођен у Енглеској); то је изложба поводом двадесет година од смрти филмског режисера Стенли Кјубрика (1928-1999), великим делом је то о његовим СФ филмовима – Доктор Стрејнџлав, Одисеја 2001, Паклена поморанџа, а помиње се и хорор-фантази филм (дакле, врста фантастике) Исијавање.
то би били:
Dr. Strangelove: or, How I Learned to Stop Worrying and Love the Bomb (1964),
2001: A Space Odyssey (1968),
A Clockwork Orange (1971),
The Shining (1980)
дакле та веома респектабилна изложба о уметности је, знатним својим компонентама, о СФ.
-
Заборависмо, данас у „Данасу“ (који ће се продавати на киосцима и сутра) па у уметнутом прилогу, па на стр. XI, имате чланак са футурском и СФ темом, наслов „Стиже ли дигитална диктатура?“, потписује Ласло Вегел, он размишља шта ће бити ако наука омогући да сви грађани носе „наруквице“ које би биле некако повезане са мозгом, и способне да пријављују државним властима (и политичарима...) шта који грађанин мисли, и каква су му осећања, о политичким и другим темама.
Баш наруквице, за ово, нису много вероватне, али ако би се нешто прикључило на мозак, да нас тако проваљује и контролише, заиста би могла да настане ужасна, вечна диктатура. Оправдан је и реалан је страх да смо ми, можда, једна од последњих генерација са слободом ума, и да ће (напретком науке) та слобода можда једног дана бити апсолутно угашена, заувек.
-
Цењени ,
у данашњем (понедељак, 10. јуни 2019) “Блицу”, на стр. 22, Ивков у рубрици “Фантастикологија” даје приказ најновије, шесте књиге (са портретом Едгар Алан Поа) у серији “Књижевна фантастика” (можете је схватити и као часопис, или, алманах). Али Ивков предузима уједно и да опширно критикује неке институције које су годинама занемаривале СФ; али, и да похвали што се сад допустило да Франкенштајн буде понуђен у школској лектири; па је приказ испао доста запетљан и неповезан.
Књижевна фантастика 6 је за нас важна јер има једну (само једну) СФ причу (Адријан Сарајлија, “Небо над Фигисом”), чак прилично добру, која би, да није неколико вулгаризама (савршено непотребних) на два-три места, лако могла бити кандидат да једног дана уђе негде у неку школску лектиру.
-
Цењени ,
прво, извињење и исправка, прогешили смо, алманах Књижевна фантастика 6 ипак има две СФ приче. Та друга је на стр. 36-39 (дакле врло је кратка): Паскал Малос, “Правац у маглу”, превела Ивана Павићевић (али, није назначено са ког језика, али се каже да је Малос “белгијско-пољског порекла”), ова прича је о суровости капиталистичке бирократије у будућности, отприлике је у стилу јапанског писца Шиничи Хошија. Јесте СФ.
(2) “Политикин забавник” бр. 3514, петак 14.06.2019, нема СФ причу, али има причу: Бранко Ћопић, “Чудесна справа“, хумор о нашем старом сељаку (можда отприлике са почетка 20. века), који мисли да је џепни сат (који куцка) живо биће. Књижевно предиван завршетак: унук је навио сат, сат куцка, све је дакле у реду, отишли су у млин, и: „До дуго у ноћ сједили смо на млинском прагу и гледали у пун мјесец, нас двојица, велика и мала бена, а около су регатале жабе па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи или заједно с Мјесецом рониш кроз расперјане навиљке облака“.
стр. 4-5, да ли је било многоженства (бигамије и полигамије) у српском народу под аустријском и под турском влашћу, пре Првог српског устанка.
стр. 6-7, наводно је постојала, и радила од 1881. до 1902. године – само 21 годину?? – путничка прекоокеанска велика лађа “Сервија” (Србија). Потписује Коста Ђ. Кнежевић.
стр. 8-11, космологија, да ли се уместо Великог праска, догодило можда ипак нешто сасвим друго. Потписује Срђан Николић.
стр. 12-13, чланак о хорор филмовима: наслов “Срећни кад су несрећни”, поднаслов “Шта љубитеље хорора тера да се враћају у биоскопске сале како би се изнова застрашивали?”, потписује С. Лазић.
стр. 14-15, где на свету је пловидба опасна због гусара, и данас
стр. 18-20, потписује НБ, како у време распадања СССР, наводно у једном тренутку није било пара да се двојица руских космонаута врате из свемирске станице “Мир”.
стр. 21, десет теорија завере. Једна од њих је о не-спуштању на Месец.
стр. 46-48, српска хорор-фантази уметничка слика, са костуром који напада сликаре, ваљда старија од сто година, аутор Никола Милојевић.
стр. 49, потписује НБ (можда Немања Баћковић), једна уметничка слика Френк Фразете (“Египатска краљица”), продато за 5,4 милиона долара. Поента: он је сликар фантазије и СФ, а ипак дело је постигло тако велику цену.
(3) Била је прекјуче у ЛК пуна сала, четрдесетак присутних, о роману Борислава Пекића Беснило. Водитељ (одличан у том послу) био је Бојан Бутковић. Нико није био издвојен да буде говорник о теми, него је учествовао свако ко је хтео, а хтели су многи; били смо као круг, кружок, више од десеторо је учествовало у дискусији, међу њима и др Тијана Тропин, и Милош Г. Петрик. Расправљало се да ли је то СФ, или је један лик, онај можда-полудели Габриел, приказан као натприродно биће, што би цео роман пренело у жанр фантазије, не СФ. Милош Цветковић је рекао да је Беснило “претежно хорор роман, у обланди романа катастрофе”. АБН је прочитао из Мићине књиге пасус на стр. 115, о Пекићу, и указао да ту Мића заправо можда чак и избацује Пекића из СФ жанра, јер каже да Пекићева дела само “имају елементе” СФ, и још понечега другог, а не каже децидно да јесу СФ.
Главни труд АБН-а био је да оживи и настави једну дискусију која је о Пекићу била пре 34 године, и то, у НУБС-у, на дан 20. јуна 1985. А заправо је АБН био, сад, у сали, једини преживели и присутни учесник те дискусије; додуше, присутан сад у Дому омладине је био (и седео на свом уобичајеном месту) и Мајк Драсков, припадник оне генерације, али нисмо сигурни да ли је Драсков био оног давног дана у НУБС-у; само педесетак метара даље седео је у својој књижари још један учесник те дискусије у НУБС-у, Бобан Кнежевић, али није дошао сада у ову салу у Дому омладине…
АБН је донео неке старе “Емиторе” па је прочитао пасус из “Емитора 27”… о чему?
Да се подсетимо.
Емитор 27, уредник је био Гаталица Александар Саша, датум: јули 1985, тираж 50 примерака,
на стр. 2, Гаталица Александар Саша, реч уредника. На поновљеној Годишњој скупштини изабрано је седмочлано председништво ЛК, и то: председник Радмило, секретар Шкрба, благајник дипломирани економиста Бранислав Трајковић, уредник “Емитора” Гаталица, чланови још и Владимир Костић из Панчева, проф. Ксенија Јовановић и А. Б. Недељковић, а у Програмском савету су Ксенија, Бобан, Гаталица и А. Б. Недељковић
… а на стр. 4, Нешковић Зоран Шкрба, “Без наслова, или, Зоран Нешковић се враћа на странице 'Емитора'“, критикује А. Б. Недељковића што је на састанку 20. јуна 1985, где су учествовали познати критичари Божа Копривица, Михаило Пантић, и др Светлана Слапшак и опширно хвалили роман Борислава Пекића 1999, иступао сасвим дисонантно, упуштао се у полемику са њима, и тврдио да тај роман не ваља као СФ, да то није добра СФ књижевност. – То је онај састанак на коме је Бобан Кнежевић резигнирано изјавио да је “Аца најусамљенији што уопште може бити, јер буквално нико други на овој планети нема такво мишљење о овом Пекићевом роману”.
Међутим, није остало на томе, него је девет година касније, у јубиларном “Емитору 150”, на стр. 8-10, Љуба Дамњановић изнео своје мишљење. Али прво је препричао шта је Пекић рекао у једном интервјуу, о тим битним питањима свог стваралаштва; АБН је то прочитао, тако да смо сви чули ето и Пекићеве речи, зазвониле су веома јасно. Тек тада је Љуба, у следећем свом пасусу, критиковао Пекића. АБН је гласно прочитао присутнима и то. Ево тих Љубиних пасуса, можете их прочитати сами:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Emitor-150-Ljuba-Damnjanovic-o-Borislavu-Pekicu.JPG)
АБН је, пред крај трибине прекјуче, покушао и да изведе свој закључак, онај тачно исти који је понудио и пре 34 године, а то је, да је Пекић свакако велики писац, и да су његова три СФ романа свакако за нас значајна дела (која чине својеврсну, у суштини, трилогију… мада то формално нису), али, дела претоварена културолошким, антрополошким и другим референцама, и интенцијама, и литерарним амбицијама; метафорама, алегоријама, итд; али да као СФ нису особито добри, нису стварно добра научна фантастика.
-
Čitati Pekića isključivo u SF modu po meni je blago rečeno pogrešno.
Pekić koristi motive različitih žanrova, ali se ne opredeljuje ni za jedan od njih, već stvara neku svoju poetiku, koja se ljudima može sviđati ili ne sviđati, biti im intelektualno bliža ili dalja.
-
Дакле Ви се, Мићо, слажете да та три Пекићева романа јесу романи фантастике,
али сматрате да су у некој сивој зони, граничној, између жанрова, па се не може поуздано рећи да ли су хорор, или фантазија, или су СФ; не може се поуздано одмерити шта преовлађује. Да ли је то Ваша оцена о жанровској припадности та три романа?
Онда га треба избацити из историје српске научне фантастике – јер, није СФ – али га узгред поменути у неком додатном поглављу које би се звало рецимо “Блиска и сродна дела”. Имаћу и ја једно такво поглавље, у мојој књизи: поменућу неколико српских књижевних дела која нису СФ, али имају јаке елементе (али, не преовлађујуће) СФ.
Не питам ја у ком моду га треба читати, него, шта јесте. Или јесте СФ, или није СФ.
(2) Мићо, да ли сте Ви били присутни на оној дискусији у НУБС-у о Пекићевом роману, кад је говорила др Светлана Слапшак…
ако сте били на том састанку клуба, 20. јуна 1985,
ако сте били тада у НУБС-у, молим забележите сада своје утиске, можда се подсетите из Емитора 27, дајте своју верзију тих догађаја. Те контроверзе о Пекићу. Ваше сведочење било би веома драгоцено и било би историјски документ. А такође би било добро ако би се са својим успоменама о том састанку јавили (ако су били тамо) Радмило, Мајк Драсков, и још неки…
-
Aco, ja ne znam sta sam jutros doruckovao, a kamoli sta se desavalo na skupu pre 34 godine...
-
Мићо, то ме подсећа на случај који је, пре икс година, био, кад су питали једну глумицу по имену Мишел Форбс (Michelle Forbes),
која је (у младости) понела (у Звезданим стазама, огранак Следећа генерација, то је оно где је капетан Жан-Лук Пикар) улогу Ро Ларен (Ro Laren),
https://en.wikipedia.org/wiki/Ro_Laren (https://en.wikipedia.org/wiki/Ro_Laren)
младе, храбре и способне, али бунтовне па понекад и непослушне официрке
која је једва пристала да се запосли у Звезданој флоти, али само под условом да јој се дозволи да уз униформу носи и своје минђуше! и, капетан Пикар је то одобрио! –
– која је на крају у једној политички осетљивој ситуацији поступила како је праведно, а не како јој је било наређено (помогла је неким бунтовницима, иако је тај чин правде и хуманости могао лако довести до међународног сукоба…),
па, дакле, кад су фанови, пре неколико година, дакле много година после снимања те серије, питали Мишел Форбс за мишљење, да ли је било реалистично и уверљиво да се тако важна међу-звездана политичка мисија повери једној доказано својеглавој официрки свемирске флоте, она је одговорила отприлике овако: „Знате шта, ја не знам шта сам доручковала јуче, а камоли шта је било у некој епизоди пре двадесет година!“
Иначе, само да се вратим на ранију тему, по мени Пекићева та три романа нису сива зона, нису дела само “блиска и сродна” нашем жанру, не, него су јасно СФ, у жанру су, јер у њима СФ елементи јако преовлађују.
-
Aco, prelistavao sam skoro neke stare omladinske novine (NON). Pronašao sam sliku i tekst o susretu novinara NON-a i Mladine, sa sve sobom kao golmanom tima NON-a - iz tu negde te iste 1985-6.
Ja ne da se ne sećam tog meča, već sve više mislim da je taj broj stigao iz neke paralelne dimenzije.
Nestalo iz sećanja, nepovratno, kao da ga nikada nije bilo...
Ja nemam pojma da li sam bio na tom skupu o Pekiću. Pre će biti da jesam nego da nisam, jer sam u to vreme bio gotovo na svemu što se dešavalo, prisutan skoro svakog ponedeljka uveče. Ali se ničega ne sećam. Kao da se nikada nije dogodilo...
-
Ми смо у НУБС-у неким годинама, или барем једне године, били четвртком, а не понедељком; имам ја то у записницима, које сам сачувао, али не бих сада претраживао (заиста ми није то најхитније) тачно којих година смо били четвртком.
-
Cetvtkom, naravno...
-
Цењени ,
(1) у данашњем (то значи: и сутрашњем) “Данасу”, па у уметнутом прилогу о култури итд, имате, на стр. X, приказ Књижевне фантастике 6, потписује, само иницијалима, К.Д, наслов је “У првом плану лик и дело Е. А. Поа”, помиње се десетак пута појам “фантастика” али ни један једини пут “научна фантастика”,
никако, никако,
а то нам показује суштинску стратегију “чаршијо-мимикрије” – не дати ни најмањи сигнал да смо СФ, да нас не би чаршија одбацила као књижевно безвредне, као кич и тривијалну, суб-литературу, али, ипак, и не одрећи се СФ жанра баш експлицитно, не, па и прошверцовати (да чаршија не примети) понеку трунчицу СФ, понекад; али гле, помиње се хорор, изричито, што значи да се хорор ипак нескривено пласира као респектабилна српска књижевност, тако да је заправо само научна фантастика бачена у ћутање као оно што не треба помињати јер је по доминантном мишљењу безвредно. То је директни наставак онога што је учињено кад је промењен статут клуба ЛК, да би се из самог назива клуба избацила реч “научне”. То је та политика. Она већ дуги низ година даје неке резултате… и има неке последице… одрекли смо се СФ, да бисмо се шлихтали чаршији.
(2) Такође у “Данасу” али на стр. XII имате приказ, са наднасловом
НАУЧНА ФАНТАСТИКА
и насловом “Космичка сага”,
о новом издању романа: Френк Херберт, Дина, превео др Зоран А. Живковић.
Приказ потписује, само иницијалима, Д. С.
У овом приказу се итекако помиње, изричито, да је то научна фантастика. Дакле приступ жанру је тотално друкчији! Не скрива се, него се хвали, управо тиме што је научна фантастика.
(А тако и треба да буде! па у том смислу можемо казати: све похвале, овом чланку, и његовом аутору, Д.С-у!)
Издавач је новосадска “Чаробна књига”.
(3) “Политикин забавник” бр. 3515, петак 21.06.2019,
стр. 7, из Природњачког музеја у Београду, о нађеном нашем југословенском (и то, црногорском) парацератеријуму (Paraceratherium), а то је вероватно највећи копнени сисар икада. (Дакле не рептил, не диносаурус, него, сисар.) Изгледа да је изгледао отприлике као слон, али много већи, али без сурле (можда).
стр. 8-11, космологија, о Шварцшилду и његовом драматичном, историјски значајном писму (са фронта) Ајнштајну, и о црној рупи
стр. 20, фактори епигенетике: од начина како живимо, зависи како ће и који наши гени да се реализују. Дакле, ипак ламаркизам?
-
Цењени ,
у данашњем “Блицу” на стр. 22, Слободан В. Ивков у својој колумни “Фантастикологија” опширно приказује роман Александра Гаталице Последњи аргонаут (2018).
Ми смо вам овде јавили, 2017 12 31, да је тог дана у “Политици” изашао Гаталицин интервју, где је он рекао “Сад радим на једном научном роману, Последњи аргонаут …”,
онда смо вам, отприлике пола године касније, 2018 07 14, јавили: “изашао роман: Александар Гаталица, Последњи аргонаут. Тај наслов нас упућује на грчке античке митове, и на легенду о златном руну. Рекламу видимо (и можете је прочитати, два пасуса) на:
https://www.delfi.rs/knjige/126462_poslednji_argonaut_knjiga_delfi_knjizare.html (https://www.delfi.rs/knjige/126462_poslednji_argonaut_knjiga_delfi_knjizare.html)
Ето… видите… ово је вероватно на самој граници СФ и Ф, негде у сивој зони, па ће бити тешко одлучити да ли је СФ или није; али, није декларисано као СФ, маркетинг не каже да је то научна фантастика, па онда, вероватно и није.”
Само неколико дана касније, 2018 07 21, обавестили смо вас о опширној критици (овог романа) у којој су поменута “заумна путовања кроз прошлост”, јер, на некој италијанској менталној клиници доктора Петинија, протагониста Константин Кон помоћу својих специјалних можданих ћелија плови у своје визије о прошлости која му се јесте догодила, али и по оној имагинарној, која му се није догодила, у многим, разним вековима.
Поменули смо Вам, такође у овим вестима овде, и то 28. јула 2018, приказ који је потписао проф. Петар Пијановић.
Ако смо добро пратили, Последњи аргонаут није ушао ни у шири избор (31 роман, од укупно пријављених око 200) за НИН-ову награду за најбољи роман објављен 2018. године.
Али јесте добио недавно једну угледну књижевну награду.
Сад ево и Ивковљевог приказа, где налазимо и речи, о једној сцени у роману: “после надреалног сусрета са аустријским часовничарем који уме да успорава време …” и зато смо још ближе уверењу да је Последњи аргонаут роман фантазије, не СФ. Дакле није, као што је Гаталица најавио у поменутом интервјуу последњег дана у 2017. години, “научни роман”, мада има елементе СФ. Наравно примећујемо неке сличности између Гаталице и Борислава Пекића.
-
Дијалог Алексе Гајића и АБН, 2019, у Кинотеци, о цртаном филму Технотајз, Едит и ја
У београдској Кинотеци била је у четвртак, 23. маја 2019, у 20 часова, трибина о српском цртаном СФ филму Алексе Гајића и његових сарадника Технотајз, Едит и ја, па, ту је било и критике, јер се АБН јавио за реч да би великом уметнику цртаног филма пренео своје, похвално али и веома критичко виђење тог значајног филма. На трибини су учествовали zakk као водитељ, Алекса Гајић, и Небојша Андрић (који је својевремено, око године 1996. отприлике, био истакнути члан, па једно врло кратко време и секретар, “Лазе Комарчића” у време код смо радили у СКЦ-у; још тада смо знали да је он имао намеру да се бави и цртаним филмом).
У сали “Кинотеке”, у тим упадљиво црвеним Кинотекиним фотељама, било је тридесетак људи (углавном млађих-средовечних, стекли смо утисак да су отприлике иста генерација, да се међусобно добро познају, и да су већином негде испод 40 година старости), и рекло би се да су већина њих били заправо сарадници (Алекса је рекао: “радници”) на прављењу тог филма; Алекса их је повремено, преко микрофона, и поздрављао, сад једног, сад другог, поименице, заправо по надимцима; па, било је сасвим јасно да су му они били не само сарадници на филму Технотајз, Едит и ја, него и пријатељи. У првом реду седели су један наш истакнути стрипски уметник (Бојан М. Ђукић, ако нас памћење не вара), један “невидљиви” новинар (Невидљиви, наравно), и још двоје младих посетилаца… и… АБН. (Ако су још неки седели у првом реду, то нам је промакло, извињавамо се њима.)
Алекса је опширно описао како је филм прављен, биле су то његове реминисценције, после десет година (јер, тај филм је имао премијеру 2009. године). Како су се сналазили за просторије и материјал за рад; како су заиста скромне финансије имали; па, да ли им је решо за кафу радио, и да ли је био опасан по живот (неисправан, могла је некога због кафе да удари струја), итд. Успомене… Било је то заиста једно другарско вече стваралаца тог филма, рекли бисмо њихово поновно окупљање (енглески: reunion) у стилу повратка у младост.
Онда се, око 20.30 ч, јавио за реч АБН, да критикује, и рекао је да је Технотајз, Едит и ја ликовно предиван филм, у појединим деловима запањујуће дивно цртан, али да сценарио није био добар, јер је „фрагментарен, лабав, климав“. Овде цитирамо АБН-ове речи не по сећању, него дословце, по снимку. Дакле, АБН је наставио, овако:
„... интересантно је да Ви овде говорите углавном о визуелним и аудио елементима, а не говорите о чему је заправо филм, о чему је; то није добар, није успело као, научнофантастични филм. Али јесте предивно цртан; међутим – аутор, главни, а то сте Ви, Алекса, је могао да ради шта год хоће; то је некад добро, али најчешће лоше. Ми критикујемо капитализам рутински, милионима пута: газде, па, паре само гледају, комерцијала, и тако даље. Међутим, у многим случајевима, кад постоји газда, ако је добронамеран, ако је паметан, ако је стручан, што се дешавало у научној фантастици – нарочито писаној; ја слабије познајем филм, али, у писаној, било је уредника који су били власт, али добронамерни, паметни и стручни – то је умело да буде веома корисно. Веома корисно. У овом случају није било таквог газде. Ви сте рецимо и ликовно себи пустили на вољу да се одушевљено баците и у једну технику, и у другу, па угљен, скицирано као угљеном, оне контуре, па ово, па оно; филм је разбијен у неколико ликовних техника. Све сте то вероватно са пуно радости учинили, али, интегритет... погледајте рецимо, Имортела, која је на неки начин конкуренција Вашем филму, колико је она компактнија...“
Ту је Небојша Андрић прокоментарисао: „Сто пута скупље...“ а АБН је наставио:
„... па, да, скупље, па паре, паре, али је компактнија технолошки, повезана је у једну визуелну... један визуелни организам. А да не говоримо о сниманим филмовима, као што је рецимо, опет има неке сличности у сценарију – као што је рецимо Пети елемент. Који је повезан у једну целину. Ово је мало фрагментаран филм, али је, али је диван, да се гледа; диван, поједини делови су фантастично лепи; ја сам остао задивљен, кад сам гледао; али сам онда изашао из биоскопа, и рекао сам, па добро, о чему је ово, и шта сам заправо гледао, и, шта износим као научно-фантастичну садржину из тога, и ту сам мало... се нашао у чуду. Ето то је. Значи, ја се надам, да ће Ваш фантастичан ликовни таленат, који видимо рецимо и у илустрацијама у ‘Политикином забавнику’ и тако даље, овај, наћи команданта, да нареди, да нешто са одличним сценаријем, одличним сценаријем, реализујете, као одличан научнофантастични филм, а не само као серију бравура. Ето, од мене толико.“
Водитељ је рекао неколико својих речи, затим је Небојша Андрић рекао „Ја професора Недељковића знам још од деведесетих, из ‘Лазара Комарчића’...“ а онда је Алекса Гајић узео реч.
Алекса Гајић је одговорио, углавном потврдно, наиме, сагласио се да је критика у знатној мери оправдана и истинита. Његове речи биле су (настављамо дакле транскрипт, по снимку): „Ја мислим да је професор апсолутно у праву“ и затим је, помињући нека имена, објаснио да није ни постојао нико ко би командовао ауторима како филм треба да изгледа, које сцене да буду где, итд; Алекса је наставио: „и хтео бих да кажем да ви заправо нисте имали човека, продуцента“ који би, у том смислу, на тај начин, заповедао уметницима како да се филм прави. „Ово да је фрагментаран, то ми је драго да сте приметили, то и јесте била моја намера“, рекао је Алекса. Поменуо је и разлику између неких „више фестивалских филмова, са појачаним артизмом“ и филмова који су „више комерцијала, и онда смо хтели да направимо нешто између, нешто што јесте гледљиво, али није ... “ (овде је снимак нејасан, вероватно је Алекса рекао „али није комерцијално“, отприлике у том смислу је рекао, али не чујемо, на снимку, добро).
Затим је узео реч Небојша Андрић, и рекао, као да извлачи закључак, као да сумира дискусију, да је тај филм „комерцијално-ауторско-фестивалско... експериментално“ дело.
Алекса Гајић је наставио: „Чињеница је да сам желео јако много да покажем шта све могу“, на то је АБН рекао само још једну једину реч, „Бравуре...“ а Алекса се сложио са тиме: „Бравуре. ( ... ) ето то што сте споменули, тај један сегмент рађен угљем, ја сам на томе инсистирао, ја то јако волим.“
Отприлике ту се дискусија о АБН-овим критичким коментарима и завршила. Али се наставила о другим питањима.
Свеукупно, ово вече у Кинотеци донело нам је нови увид у структуру тог, по много чему изузетног филма Технотајз, Едит и ја. Захваљујемо се учесницима који су тај увид омогућили.
После ове дискусије, у „Кинотеци“ је тај филм и приказан.
-
Александар Б. Недељковић, 2019 06 28
Приказ алманаха Књижевна фантастика 6
Изашла је, у мају 2019, шеста књига (ова је са портретом Едгар Алан Поа) у серији “Књижевна фантастика” (можете је схватити као књигу, или, као часопис, или, алманах). На почетку има три приче, од којих су две СФ: друга, и, трећа.
Прва није СФ.
Друга (Адријан Сарајлија, “Небо над Фигисом”, стр. 21-35), говори о једној врсти свемирске роботске побуне која се шири као инфекција, и о усамљеном војном лекару који упорно тражи прекоманду, али не добија одговор од свемирских војних власти. Ова прича је прилично добра; да није неколико вулгаризама (савршено непотребних) на два-три места, лако је могла бити кандидат да једног дана уђе негде у неку школску лектиру. За назив једне врсте робота писац је употребио арапску реч акбар, ти роботи су, у овој причи, акбари.
Трећа прича је на стр. 36-39 (врло је кратка): Паскал Малос, “Правац у маглу”, превела Ивана Павићевић (али, није назначено са ког језика, али се каже да је Малос “белгијско-пољског порекла”), ова прича је о суровости капиталистичке бирократије у будућности, отприлике је у стилу јапанског писца Шиничи Хошија. Јесте СФ.
После ове три приче, иде темат, на страницама 40-61, три текста о Едгар Алан Поу, текстови покушавају да осветле тог аутора из разних углова али нису о СФ; један је написала Милена Бенини,
други Нађа Бобичић,
а трећи др Дејан Б. Огњановић познат у фандому као Ghoul.
Затим, блок радова назван “есеји”, на стр. 62-127; прво иде чланак са насловом “Јапански вртови нестварног – савремени писци научне фантастике, хорора и магијског реализма”, потписује Дина Хрецак, која је, на Филолошком факултету у Београду, дипломирала на катедри за јапански, и која је била преводилац и ко-уредник оне јапанске антологије, знате, јавили смо вам, Четрнаест и по. Њено познавање ове области веома је похвално, и веома је корисно за нас. Али, сада, овде, већ у првом пасусу Хрецак каже да је “књижевна фантастика … жанр”, што је баш необично. Радо бисмо сазнали какав је то жанр! И на стр. 64-65 Хрецак у коришћењу термина “жанр”, чини нам се, не налази пут до праве књижевно-теоријске прецизности. Велики део њеног текста јесте о СФ, а јапанском хорору она посвећује отприлике последње две странице свог чланка.
Затим чланак др Милене Каличанин о доктору Фаусту код писца Кристофера Марлоуа,
и др Данијеле Петковић (са Филозофског факултета у Нишу) о Толкину,
и затим чланак: др Дејан Ајдачић, “Лед у Русији, политика и фантастика у роману Јацека Дукаја”. Дукај је пољски приповедач, о коме је професор Ајдачић и говорио, на циклусу предавања у Универзитетској библиотеци у Београду, на дан 2019 05 15. Тај роман Лед (2007) са више од хиљаду страница, нуди алтернативну политичку историју Русије, али и многе елементе научне фантастике и (ипак, чини нам се, преовлађујуће) елементе фантазије, са магичним бићима итд, дакле, жанровски то је (вероватно) ипак фантази, не СФ, али са јаким елементима СФ. На стр. 109, др Ајдачић помиње да се у роману Лед појављује и Никола Тесла, и његова специјална нова врста електрицитета – “теслекрицитет”. (108) Можда је требало да преводилац ту реч некако мало спретније направи, да буде лакше за изговор и памћење.
Узгред, наслов Лед нас подсећа на књигу Илије Љ. Бакића са истим насловом, Лед (Београд, издавач Тардис, 2010) и на једну књигу из давне едиције “Кентаур”, Ерих Кош, Снег и лед (Београд, издавачко предузеће “Југославија”, 1977). Осим тога, код Курт Вонегата се у роману Колевка за мацу (Cat’s Cradle, 1963) појављује супстанца “лед 9”… итд.
Доктор (лекар, али, и доктор медицинских наука, такође) Срђа Јанковић говорио је на последњем дану шестог фестивала “Арт Анима”, на дан 2019 06 03, АБН је слушао то предавање (које је отишло превише у ширину, Јанковић је покушао да каже у једном предавању много ствари о неколико тема),
а сада у овом алманаху, у његовом чланку “Рат (и мир) светова” (стр. 115-122) препознајемо многе делове из тог предавања, о питању: да ли је реално да би Марсовци онако настрадали од наших земаљских бактерија и вируса, на крају романа Х. Џ. Велса Рат светова; да ли је (и, колико), са становишта праве, данашње, најмодерније медицине, то реално и уверљиво. Па, и са становишта астробиологије. Ово је, итекако, о СФ! пун погодак, ово је несумњиво о научној фантастици.
Затим имате текст Бориса Лазића о писцу Паскал Малосу, што, по наслову, “О предностима отвореног краја”, вероватно не бисте погодили,
па интервју (стр. 129-134, разговор водио Филип Роговић) са српским писцем по имену Миомир Петровић, који је написао роман Black Light, за који се у првом пасусу каже да је “дистопијски футуристички” роман, али се не каже да ли је СФ. Петровић у разговору помиње филм Блејд ранер и каже да је јунакиња у том филму, Рејчел, “у суштини СФ Антигона”. А за Black Light, интервјуист (Роговић) каже да је “футуристички роман више него СФ у ужем смислу одређења тог жанра” (стр. 130). Заправо је овај интервју понајвише о том једном роману, а мање о другим Петровићевим романима. Писац, Петровић, се јасно опредељује као антиглобалиста, евроскептик, противник Европске Уније и “нео-либерализма” (стр. 133), а за књижевне жирије (за награде) каже да чланови жирија уствари и не читају понуђене романе, него само погледају ко од писаца је најсклонији “самопорицању” и онда тог неког награде. Док је он борац против капитализма и “Новог Римског царства” које је “на сигурном путу самоурушавања” (стр. 134), и нуди нам нешто што није ни левица, ни десница, него је “Трећи пут”. За ове делове интервјуа имамо утисак да су, гледано са становишта политичке садржине, приличан галиматијас, али барем изражавају некакву љутњу и некакво јако незадовољство нечим.
Ото Олтвањи у чланку “Тринаест разлога зашто волим Харлана Елисона” (стр. 137-141) набраја, стварно, тринаест аргумената о том СФ писцу (Harlan Ellison, 1934-2018).
Марија Станојевић и Михајло Витезовић дају чланак, на стр. 143-148, о наводно првом српском и југословенском хорор филму, а то би (по њима) био Дарови моје рођаке Марије (1969).
Милош Цветковић је ту са кратким чланком о једном хорор роману и филму (Уклета кућа на брду; и, филм Haunting);
а Никола Драгомировић са чланком о једном хорор стрипу (Провиденс) у вези са Лавкрафтом.
Илија Бакић даје приказ (стр. 161-163) романа (сад изашлог код нас): Филип К. Дик, Продор божанског. (То је из оног Диковог, знате, позног периода.)
Филип Роговић даје кратки приказ хорор романа: Ролан Торпор, Станар.
И, опет Бакић, приказ о Пророчанству Корота (епска фантастика, не СФ) Горана Скробоње.
Такође Филип Роговић, даје свој приказ романа Black Light, на стр. 172-175. То дакле сад није интервју са писцем, не, него је приказ романа. Можда да би се ускладио са духом и интенцијом алманаха Књижевна фантастика 6, Роговић избегава да се категорично, једноставно изјасни да Black Light јесте СФ, него каже: “антиутопијски роман са елементима кримића”, али може да се “чита и као … научна фантастика” (стр. 172-173), дакле и једно и друго и треће. А на стр. 19, као што смо већ поменули, Роговић је у разговору са писцем рекао да је то “футуристички дистопијски” роман. Гле, може, дакле, и четврто и пето.
Стилом појединих својих реченица, Роговић, описујући овај Петровићев роман, као да се уједно и сам придружује уверењу да су у Европској Унији, или генерално у капитализму, данас, “мисао и идентитет … забрањени” (стр. 174); па, ви сами процените да ли је то тачно, и размислите на ком другом месту, у којој конкретној држави, у ком другом, бољем систему, су мисао и идентитет (некада били, или су данас) дозвољени. Ако су у ЕУ забрањени.
Као ману романа Роговић помиње (стр. 175) многобројне фусноте; за то је у праву, оне, свакако, чине Black Light много лошијим.
Пред крај алманаха Књижевна фантастика 6, Ђорђе Писарев даје (на стр. 176-178) приказ једне збирке прича (то су три новеле) Илије Љ. Бакића, са насловом Четири реке извиру у рају, и ине пловидбе (издавач Агора, 2019), и малтене-па-сасвим-јасно каже или барем јако сугерише да су научна фантастика. Али, не! ту су и наговештаји да су те три новеле ипак фантазија, са натприродним бићима итд! Па, како бити сигуран?
На самом крају, опет хорор: Марија Клеут објавила је књигу Вампири у Србији у XVIII веку, преглед тих тадашњих народних сујеверица, а Драгољуб Перић даје нам приказ те књиге.
Као што видимо, алманах Књижевна фантастика 6 , чији су уредници Драгољуб Игрошанац и др Младен Јаковљевић, није сасвим без СФ, има две СФ приче и неколико текстова о СФ. Али ни приближно не личи на некадашње Бобанове Монолите, има генералну стратегију да буде у академском простору, а не у фановском, али да ипак провуче, поред немилосрдних кула и бедема литерарног естаблишмента, и понешто СФ, барем мало. Да нас барем мало прошверцује у дворе где се може канонизација добити и бити заувек прихваћен као легитимна српска књижевност. Није то лоша стратегија, има она свој смисао, само је помало тужна.
Изгледа да се на много места у овом алманаху избегава давање једноставне, фер информације, да ли је нешто СФ, или није СФ. Стичемо утисак да је то намерно, да је то систем; интенција је, можда, да се дела не издвајају (будимо искрени: да се не жигошу…) као СФ, него да се у академску сферу провуку као и друга, било која, респектабилна фантастика; али у пракси, за оне од нас који можда воле само и једино СФ жанр, то се своди, ево на шта: терају нас да сами читамо све, и сами се за све уверимо, да ли је СФ, или није. Присиљавају нас дакле, да у многим случајевима изгубимо грдно много времена на оно што не желимо и што нам не треба. То, заиста, није фер. Није у реду, није коректно.
Ликовни аспект: овај алманах има заправо само једну једину праву СФ илустрацију, а та је из СФ филма Рат светова из 2005 (стр. 117); и врло мало других слика (ако не рачунамо Поа, на корици, и двадесетак врло малих црно-белих портрета аутора чланака, тамо где су белешке о ауторима, и неколико малих портрета страних писаца), ту је ипак и још једна слика Поа, на стр. 42, и једна старинска о доктору Фаусту (стр. 74), и портрет Толкина како седи, са лулом, и чита нешто (стр. 87); и понегде изглед корица неке књиге. Добро је прошао Миомир Петровић, ту је његов репрезентативни портрет (стр. 131) али и изглед његове књиге Black Light – двапут! (на стр. 133 и 173). Свеукупно је овај алманах, у ликовном погледу, веома уздржан, скроман, озбиљан и сведен. Али има, уочи почетка појединих поглавља, целе странице са декоративним, геометријским, округлим, често шестоугаоним, компликованим, арабескама, врло великим и китњастим, које дају утисак елитизма који никуд не жури. (И који дефинитивно, тотално, није аматерска фановска “кичероза”.)
(А тај термин, “кичероза”, позајмили смо од Слободана В. Ивкова, из текстова у његовој колумни у “Блицу”, мада смо га чули и раније, другде.)
-
Цењени ,
у данашњој “Политици”, па у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука”, па на стр. 6, видимо огромну грешку. Чланак има наслов “Орвелијанско културно лето”, потписује Станко Црнобрња, и већ у првом пасусу је грешка – тврдња да је Орвелов славни роман 1984 објављен године 1939!
То је промашај од десет година – тај роман објављен је деценију касније, 1949 ! ! !
Да ли је то само словна грешка, нешто промакло у коректури? Не. Јер ево како почиње прва реченица чланка: “Пре осамдесет година, у јуну 1939. …”
Али тај Орвелов роман је објављен пре седамдесет година! не пре осамдесет!
Црнобрња онда развија тезу да је данашњи свет орвелијански.
У доњој половини странице је чланак “Диктатура маскирана у демократију” у коме се заступају ставови тј. препричане тврдње неког писца по имену Џон Вајтхед (дата је његова мала слика, портрет, у колору) да је у данашњој Америци полиција “претворена у регуларну војску, ван уставних овлашћења” итд, разне такве критике, углавном нетачне и претеране, екстремне. Али нико, па ни Вајтхед, није потписан као аутор тог чланка (тог на доњој половини странице).
И гле, на следећој страници (стр. 7) је један колаж (са претпоставкама о будућности) од 16 кратких одломака и десет малих слика, под насловом “Стабилна будућност”, такође непотписан, који почиње следећим речима: “Ако је Орвел предвидео стабилно друштво … треба погледати како ће то, можда, изгледати на стогодишњицу његове књиге, дакле 2039”.
Иста грешка… само сад у облику погрешног датума стогодишњице.
Да ли је погрешио Станко Црнобрња? или неко други? Питамо се и да ли ће сутра, или идуће суботе, бити објављена исправка.
-
Цењени ,
дајемо прво један мали, скромни рад, у духу научне полемике, надамо се да је теоријски значајан; а затим две-три вести о сасвим другим стварима.
2019 07 02:
Александар Б. Недељковић
Аргументи за тезу да је Кроз васиону и векове роман
Током година и деценија, поједини проучаваоци различитим речима су описивали ту књигу, на пример, веома уздржано, као штиво, дело, остварење, и рад, а сада, ево, АБН износи тезу да је то – роман! али, научно-популарни роман!
Па, зар таква категорија уопште постоји? Шта би то уопште значило, и који је то жанр, „научно-популарни роман”, откуд сад тако нешто, да ли је то књижевно-теоријска иновација?
О делу Милутина Миланковића Кроз васиону и векове, Миодраг-Мића Б. Миловановић је рекао да је то „научнопопуларно остварење“ (Миловановић 2016: 49), дакле, остварење, али не каже да ли је то роман,
др Бојан М. Јовић се изразио веома комплексно, вишестрано, и научно обазриво, рекавши да је то „рад ... који представља нарочит спој научно-популарног, футуролошко-фантастичног и аутобиографског штива у епистоларној књижевној форми ... представља варијацију на тему које се на почетку столећа латио Комарчић ... код Комарчића је нагласак пре на фантастици док је код Миланковића у првом плану научна заснованост“ (Јовић 2006: стр. 92, стр. 93, и стр. 99)
а др Зоран А. Живковић је изричит да је то СФ дело, али, употребљава изразе „дело“ и „књига“, а не каже да ли је роман: „Миланковић је аутор и једног научнофантастичног дела. ... ова књига представља особен спој аутобиографских, научнопопуларних и научнофантастичних пасажа, при чему се тежиште неоспорно налази на овом трећем ... Миланковић се показује као први модерни СФ аутор на српскохрватском језику, припадник оне лозе знаменитих научника-фантаста чије су перјанице један Кларк, Асимов или Лем“ (Живковић 1990: 466).
Не можемо тврдити да знамо (и не можемо доказати) шта је народ мислио о овоме, али, имамо утисак да је народ доживљавао ову књигу као неки отприлике, мање-више еквивалент романа, за литерарно читање дакле, а не као телефонски именик, нити као уџбеник физике за неки разред неке средње школе природног смера.
АБН се о овоме, током година, у разним својим објављеним научним радовима, дотицао овог питања, али се изјашњавао на такав начин, да је било приметно да је у дилеми, а сада је близу да по том питању најзад „преломи“ дилему. Какво је ваше мишљење?
Да видимо.
Велики научник, светски признат, проф. др Милутин Миланковић, који је дао знатан допринос у проучавању планета у Сунчевом систему, објавио је 1928. године ту веома шармантну научно-популарну књигу, са елементима научне фантастике, књигу која је омиљена код читалаца и данас, Кроз васиону и векове; у овом делу, које има епистоларну форму, наратор се писмима обраћа једној госпођици и на тај начин је води на путовање маште, кроз космос, и кроз разна времена.
Епистоларни романи, наравно, постоје, и у некој мало давнијој прошлости су били у моди, на пример, светску славу је постигао енглески писац (и утицајни издавач) Семјуел Ричардсон својим опширним епистоларним романом Памела (1740) који је допринео настанку књижевног правца који је назван “сентиментализам” или пред-романтизам. Млада госпођица Памела, скромна кућна помоћница, бори се да сачува своју част и достојанство (и на крају постиже леп успех у животу, хепиенд), а роман се састоји од њених писама њеним родитељима, и од њених забележака у њеном дневнику. Дакле, епистоларни роман је сасвим легитимна литерарна форма.
Колико заправо има писама у делу Кроз васиону и векове? Неки проучаваоци кажу, 36, али, примерак којим ми располажемо има само 35.
Да поновимо, то је дело у којем један господин, научник, пише опширна и лежерна писма једној госпођици, укупно 35 (или 36) писама, и на тај епистоларни начин доприноси њеном научном образовању. Миланковићев џентлмен у својој кореспонденцији младој дами нашироко објашњава настанак и развој Сунчевог система, развој планете Земље и живог света на њој, нека важна и дивна поглавља из историје науке (на пример, како је Ератостен измерио величину планете Земље помоћу једног штапа забоденог у песак) и земаљске цивилизације, онда је води – у мислима, у машти – на Месец, и даље, до звезда и далеке будућности која се (можда... надајмо се...) налази пред људским родом. Понешто од тога је, код Милутина Миланковића, дијалошки текст, на пример разговори са Тихо Брахеом, а понешто има облик летења (барем у мислима) кроз васиону, и зато кажемо да Миланковићева научно-популарна књига има неке, поједине, елементе СФ романа. Последња илустрација у књизи Кроз васиону и векове (Миланковић 1952: 283), приказује како тај џентлмен и та високо-интелектуално оријентисана (и лепа) млада дама седе у једној соби викторијанског изгледа, он са једне а она са друге стране камина у коме гори ватра, дубоко замишљени, и, како би се рекло модерним младалачким жаргоном из рецимо године 2005, кулирају.
Најистакнутији икада популаризатор науке у Србији, професор а једно време и декан Филозофског факултета у Београду, академик, потпредседник САНУ, др Милутин Миланковић (1879-1958) постигао је велики успех том књигом, пре Другог светског рата, али она је популарна и често објављивана и данас (и, узгред речено, копирајт му истиче у децембру 2028, па ће онда сваки издавач моћи да објављује и продаје неограничене тираже кад год хоће, осим ако наследница, која живи у Аустралији, постави питање да се пет ратних година, 1941-45, не рачунају, о чему би, у случају спора, морао одлучивати суд).
АБН је сада чврсто уверен да Кроз васиону и векове јесте књижевно дело, о томе нема никакве сумње; величанствено литерарно путовање кроз светове и векове, са јаким елементима СФ. То значи да популаризација науке (али, не свака, не увек) може бити једна, нетипична врста књижевности, у суштини један литерарни жанр.
Али, форма? да ли је то роман?
Прозно је дело; јесте проза. Има дужину сасвим довољну да буде роман (преко 240.000 знакова-са-размацима). Има радњу. Има ликове! Има дијалоге! (на пример са Тихо Брахеом, стр. 117, и са другим научницима, стр. 252 et al) а на појединим местима, на пример у епилогу (на стр. 282) чујемо шта је госпођица одговорила научнику, какве је ставове изразила, каква ће бити њихова заједничка будућност, дакле, постоји комуникација између ликова; шта недостаје, дакле, да би то био роман?
А да ли је научнофантастични роман? Па, не; протагонисти крећу на имагинарна, духовна, измаштана путовања, али поента и интенција тога је у популаризацији науке, у саопштавању актуелних реалних научних истина (најбољих које су биле на располагању у време писања романа), а није поента на неком буквалном надсветлосном и времепловском стварно путовању, дакле, СФ и фантазијски елементи не преовлађују. Јер, научна фантастика је буквална. Роман Кроз васиону и векове није роман фантастике (ниједног од три жанра фантастике: ни СФ, нити фантазије, а тек хорора сигурно не) него је то научно-популаризацијско књижевно дело. Јер поента није на фантастици, ма које врсте, него на експликацији научних истина.
Слажете ли се с тиме?
Литература:
Живковић 1990: Зоран А. Живковић, Енциклопедија научне фантастике. Два тома великог формата. Београд, издавач “Просвета”.
Јовић 2006: Бојан Јовић, Рађање жанра: почеци српске научно-фантастичне књижевности. Београд, Институт за књижевност и уметност.
Миланковић 1952: Милутин Миланковић, Кроз васиону и векове. Београд, “Техничка књига, издавачко предузеће народне технике” (из тог издања смо цитирали, али прво издање било је 1928. године).
Миловановић 2016: Миодраг Б. Миловановић, Српска научна фантастика. Уредник Бобан Кнежевић. Београд, „Еверест медиа“.
а сад, вести:
(2) “Политикин забавник” бр. 3516, петак 28.06.2019, стр. 7, могућност туристичког путовања у свемир данас, кад је НАСА то и званично, стварно, понудила. Али, цена…
(3) Заборависмо, 17. јуна 2019. је у “Блицу”, на стр. 30, Ивков дао приказ једне књиге стрипа, изашле код нас, рекло би се да је са СФ елементима, наслов је Надзирачи, на енглеском Watchmen.
(4) Постоји, и може се наћи на нету, једна табла са десетак графикона, који приказују популарност разних филмских жанрова у САД, током последњих пола века; мерило је, колико је филмова овог или оног жанра (евидентираних тако, на IMDb, International Movie Data Base гле, они тамо знају да жанрови постоје... ) снимљено у току које године. Веома је прегледно, само, са леве стране гледати проценте, који су другачије димензионирани за неке графиконе. Али, изгледа да постоји у неколико варијанти. Па ипак даје неку оријентацију. Добијамо утисак да око 25% филмова јесу комедије, дакле народ највише хоће комедије; хорор јаких 10%, трилери такође јаких 10%, СФ се држи на неких 3%, фантазија такође око 3%, а мјузикли једва 1%.
Аутор ових графикона, који мора бити да јако воли филмове, потписује се као Бо Макриди (Bo McCready), па вам то може олакшати да на нету нађете ове графиконе.
-
Цењени ,
ево допуне данашњих (уторак, 2. јули 2019) вести:
данас је у „Политици“ на стр. 12 и 13, изашао обиман интервју, потписује Марина Вулићевић, говоре Миомир Петровић (писац Black Light-а) и Горан М. Скробоња. Ту су, на стр. 12, и портрети њих двојице, велике колор слике, репрезентативне, са назнаком ауторства (то је оно врло ситно написано са десне стране слике...) „Фото Лагуна“, очигледно промотивно и професионално направљене, док је на стр. 13 слика Олдоса Хакслија, наравно црно-бела. Наслов чланка гласи „Дистопија је последњи бедем здравља“. У интервјуу, њих двојица сложно тврде да је дистопијска књижевност релевантна јер буди савест човечанства, указује на слабости и грешке у људском друштву, на историјска лутања, итд; они се позивају, коректно и исправно, на Јевгенија Замјатина, на Хакслија, и на Орвела, али на друге угледне ауторе, новије (од којих неки, чини нам се, заслужују да буду тако поменути, а неки не); помињу и филм и ТВ серије; Скробоња (на стр. 13, први стубац) брани и „жанр научне фантастике који се већ читав век у српској књижевности сматра безвредним и петпарачким, упркос његовим изузетним идејним и књижевним дометима“. У интервјуу се у позитивном тону помињу и дела њих двојице (Петровића и Скробоње).
Свеукупно, вредан и користан интервју; пажљиво избалансиран; суштински је без нечег особито новог (много што-шта ту је опште место, давно виђено), али, свакако доприноси нашој респектабилности у српској културној јавности.
Али, имамо једну велику замерку: Миломир Петровић (на стр. 13, други стубац) рутински, чини нам се као по некој (безбедној) навици и давно уходаној левичарској традицији, светске проблеме приписује капитализму и Западу, и упозорава да не треба да прихватамо утицаје из ЕУ, а не каже у којим земљама је можда боље; као да света и нема изван капитализма и Запада. Које утицаје треба да прихватимо? из којих земаља? како се зове та нека боља алтернатива, где постоји она?
-
Цењени ,
у данашњем „Блицу“ па на стр. 24, Ивков даје приказ књиге Антиутопије у словенским књижевностима, која је изашла још 1999. године, дакле, пре двадесет година, а уредник је био проф. др Дејан В. Ајдачић; и повезује то у једну целину са целом серијом таквих књига, које је реализовао др Ајдачић, па и са најновијом, овогодишњом књигом, која је дошла као круна тих двадесет година огромног труда, а то је, ево библиографског податка:
Ајдачић 2019: Дејан В. Ајдачић, уредник, О српској књижевној фантастици. Зборник радова. Београд, издавач „Алма“, тираж 100.
ISBN 978-86-7974-667-2, COBISS.SR-ID 274368268
Ивков помиње и овогодишњи циклус предавања у Универзитетској библиотеци у Београду (о српској и словенској фантастици) и корисну, значајну улогу проф. др Александра Јеркова у томе, и, све у свему, Ивков успева (у врло малом расположивом простору) да споји један огроман тематски лук, баш успешно. Ово му је један од најбољих приказа у последњих неколико година.
Снимљена та предавања у Универзитетској биће ускоро окачена, сва, на Ју-тјуб, па ћете моћи да их гледате и слушате, као да сте лично били тада тамо; а биће и фотографија. Заправо, требало би неко да погледа, да ли је то већ све окачено.
(2) У данашњој „Политици“, негде око стр. 20, чланак, наслов „Реалност и представа“, потписује Наташа Јовановић Ајзенхамер, око средине другог ступца помиње ово, што је мало ко запазио: једна филозофска књига, Жан Бордијар, Симулакруми и симулације (1981) види се у једном тренутку у филму Матрикс 1, и то, вероватно, није случајно, него је повезано са темом филма, а то је природа њиховог виртуелног универзума.
(3) “Политикин забавник” бр. 3517, петак 05.07.2019, стр. 27, чланак: стварни дворац Франкенштајн, стварно се та стара грађевина тако зове, постоји у Немачкој близу Дармштата.
-
VREMEPLOV: doktor zoća o petlovima koji kukuriču i o sf enciklopediji:
http://www.yugopapir.com/2014/06/zoran-zvkovic-autor-prve-i-jedine.html
(https://1.bp.blogspot.com/-lGpbs2n84o0/U57h8UUAN1I/AAAAAAAAVuo/bn_WypyMF7w/s1600/zoran+zivkovic+yugopapir.jpg)
-
Хвала на информацији, др Гул.
Е сад:
(1) најављено је да ће вечерас од 21 ч на телевизији на каналу О2 бити филм, не претерано добар али ипак значајан (због књиге, која је била популарна), СФ комедија из 2005. године, Аутостоперски водич кроз галаксију.
(2) Јуче, у четвртак 11. јул 2019, у “Данасу”, на стр. 13, у једном чланку о политици, праве се опширна поређења са филмом Матрикс, па се каже и да у једној сцени Нео види како иста црна мачка пролази поред њега двапут, идентичним кретњама, због поремећаја у компјутеру јер су у нечем другом извршене велике промене.
(3) На истој страници је, испод, други чланак, у коме се каже да је безготовинско плаћање Орвел-овско, јер омогућава држави да тачно прати шта сте, кад, и где, купили, за колико пара, и, наравно, јасно је и где сте били у том тренутку, итд. Дакле надзор, surveillance.
За разлику од тога, плаћање готовим новцем је анонимно, поготово ако нико не бележи бројеве новчаница.
Али… ако је надзор потребан да би се спречили многи злочини…
(4) “Политикин забавник” бр. 3518, петак 12.07.2019, дакле данашњи,
стр. 2, коментар у Риплијевом „Веровали или не“, гласи: „Зашто је филм Парк из доба јуре нереалистичан? Ти-рекс и трицератопс нису живели у доба јуре, еволуирали су милионима година касније у доба креде.“
стр. 8-11, опширан чланак, трагање за животом на Марсу.
-
Цењени ,
у „Политици“ је данас (среда, 18. јули 2019) на стр. 1 и на стр. 7, изашао чланак о технологији бржих, 5Г интернетских мрежа, па, да ли су опасне по здравље због нешто више фреквенције па тиме и повишене (појачане) енергије радио-таласа, а и ближих кула, итд, наслов је „Мрачни сценарио светле будућности“, наднаслов „Мобилна мрежа пете генерације“, потписује Јелена Чалија.
Чланак почиње на стр. 1, са огромном илустрацијом која доминира горњом половином странице, тако да је то заиста насловни чланак, а наставља се на стр. 7. Па, тамо, на стр. 7, па у другом ступцу, налазимо додатни, сасвим другачији аргумент, наиме, да ће много већа проточна моћ те мреже олакшати владама, тј. државама, да прате и надзиру (или шпијунирају) своје грађане, да им укидају демократска права, итд; гле, ту су и речи да то „изгледа као ружна научна фантастика“.
Ето тако сазнадосмо да постоји и ружна научна фантастика! :)
-
Цењени ,
(1) многи у свету су прославили тачну 50-годишњицу тренутка кад се “Аполо 11” спустио на Месец – знате, неких шест и по сати након слетања модула, такозваног лунарног лендера, на Месец (јер, толико им је требало да обаве све припремне поступке), Армстронг је почео да силази низ мердевине, у 02 сата и 51 минут по гриничком средњем времену, а то значи у 03 сата и 51 минут по југословенском, београдском времену, у ноћи између 20. и 21. јула,
и буквално стао ногама на Месец у 03 сата, 56 минута и 15 секунди;
ја сам то гледао, тада, у директном преносу, а гледало је и још око 600 милиона људи;
а ево у данашњем “Блицу” на стр. 25, Слободан В. Ивков нас подсећа да би се могла обележити и педесета годишњица од тренутка кад су астронаути кренули назад. “Тачно пола века пре дана када читаоци буду имали у рукама ‘Блиц’ са овим текстом, први људи који су се искрцали на Месец полазили су назад на Земљу”, каже Ивков. Е, сад, то можда није најпрецизније, јер они су (ако смо добро информисани) полетели са Месеца увис (лунарним лендером), и тиме отпочели повратак на Земљу, 21. јула 1969, али тек око пола једанаест увече по београдском времену, па, хм, питање је да ли је то тренутак кад су кренули назад, или се рачуна тренутак кад су (лунарним орбитером, у коме их је чекао трећи астронаут, Колинс) кренули из Месечеве орбите назад ка Земљи, ту је можда процена Ивкова мало непрецизна,
а ево данас, 22. јула, могли смо да купимо “Блиц” тек негде око седам-осам сати ујутро (најраније), па, можда се нешто мало и не уклапа баш, за неколико сати тамо-амо, али, отприлике је добро, ево ми сад читамо “Блиц” и то је отприлике то. Отприлике је 50-годишњица њиховог поласка назад.
(2) Остатак своје колумне Ивков користи за приказ још једног издања (код нас) романа Х. Џ. Велса Рат светова, помиње и два филма направљена по том роману, итд.
-
Цењени ,
(1) У данашњем “Блицу” (уторак, 23. јули 2019) па у уметнутом прилогу “Поп и култура”, па на стр. 1-3 тог прилога, имате интервју, говори чувени режисер ноар филмова Квентин Тарантино; стр. 1 је заправо његов огроман портрет; на стр. 3, око половине првог ступца помиње, узгред, Југославију, а пред крај интервјуа, у другој половини трећег ступца, опширно објашњава да би радо режирао један филм у серији “Звездане стазе”, и да већ има конкретне идеје о томе, али, само ако може то да буде филм толико ноар, да остане под рестрикцијом у смислу да није за децу (него је, на енглеском речено, R rated).
За “Звездане стазе” то можда и не би било много лоше, јер, та серија је у неколико новијих филмова толико одступила од себе, изневерила, толико је пресељена у друге универзуме, толико је лоша, да то више и није та серија, не у правом смислу; па, једно ово Тарантиново, ако се догоди, не може много да поквари укупну слику, то ће вероватно бити само једно бизарно заврнуће на нечему што је већ прилично пропало.
(2) У данашњем “Данасу”, на стр. 16 и 17 (то су две средње), имате обиман интервју, говори Дејвид Вујић, један од седам Срба који су радили као инжењери и техничари (и слично) на пројекту Аполо 11, дакле, помогли у слању човека на Месец. Ако смо добро разумели, од те седморице само он је сада, након пола века, још жив. Он је ових дана био у Београду, говорио, итд.
(3) Умрла је СФ списатељица Вонда Мекинтајер (Vonda N. McIntyre, 1948-2019), коју памтимо по једном роману.
Да се подсетимо:
Бобанов Монолит 1, година 1984, стр. 7, Мекинтајер, Вонда, Гуја сна, преводилац није наведен али могао би бити Мића Миловановић, СФ роман о неким биолошким стварима, могао би се окарактерисати као “женско писмо”.
-
Nisam ja...
-
(3) Умрла је СФ списатељица Вонда Мекинтајер (Vonda N. McIntyre, 1948-2019), коју памтимо по једном роману.
Да се подсетимо:
Бобанов Монолит 1, година 1984, стр. 7, Мекинтајер, Вонда, Гуја сна, преводилац није наведен али могао би бити Мића Миловановић, СФ роман о неким биолошким стварима, могао би се окарактерисати као “женско писмо”.
Umrla je pre tri i po meseca...
U COBISS-u se kao prevodioci u Monolitu 1 navode Boban Knežević, Aleksandar B. Nedeljković i Miodrag Milovanović (zasebne odrednice za Guju sna nema). Ni u bibliografiji na ZS ne piše ko je preveo.
-
U COBISS-u se kao prevodioci u Monolitu 1 navode Boban Knežević, Aleksandar B. Nedeljković i Miodrag Milovanović (zasebne odrednice za Guju sna nema).
pa onda eto rešenja: ako nije preveo abn, a nije ni mića - onda je preveo pirat boban!
četvrtog nema! ;D
-
Tada je postojao zakon da samo prevodioci mogu da izdaju knjigu. Verovatno taj prevodilac nije zeleo da se navede kao izdavac...
Ja sam sasvim siguran da sam preveo Varlija iz Monolita 1. Neke teorijske tekstove, takodje... Mozda jos neku od kracih prica, ali nisam siguran. Davno je bilo...
-
Испало је да сам се и ја сад (али, само један тренутак) преиспитивао: да нисам, ипак, ја то превео???
Па, не, па, ваљда нисам. Сећам се да ме је тај превод наслова, Гуја сна, мало изненадио, и да сам тад помислио да је то можда нека жена превела.
То би једино Бобан могао знати, ко је то превео. Ако памти…
(2) Умро је глумац Рутгер Хауер, који је у Блејд ранеру био Рој Бети (неки су то име изговарали „Бејти“), вођа андроида. И, гле, фанови су приметили, филм (снимљен 1982) Блејд ранер се дешава године 2019, и у тој години Рој Бети умре, а ево у стварности Хауер је умро баш те исте године, тако да у Рој Бети и он умрли исте године. Наводно је Хауер убацио у Бетијев последњи монолог оне речи, незаборавне, које су ушле у легенду, у историју филма:
“All those moments will be lost in time, like tears in rain”.
Можете ту сцену погледати на:
https://en.wikipedia.org/wiki/Tears_in_rain_monologue (https://en.wikipedia.org/wiki/Tears_in_rain_monologue)
опширни коментари глумца (Рутгера Хауера), са пуно поштовања, о тој сцени:
https://www.youtube.com/watch?v=LgcAbJ_cuQI (https://www.youtube.com/watch?v=LgcAbJ_cuQI)
(3) Данас у “Данасу” на последњој страници, Светислав Басара одбацује теорију да је спуштање Апола 11 на Месец било лажно: “Осим што је дубински кретенска, та варијанта је и површински имбецилна”, каже он. После додаје да су многи игнорисали ту педесет-годишњицу, а онда – нагли преокрет! – прихватили чињеницу да је седам српских инжењера учествовало у раду на програму “Аполо”, и додаје да их сад неки славе као, својевремено, седам секретара СКОЈ-а.
-
Цењени ,
заборависмо, Басара је том свом чланку дао баш адекватан наслов “Лунарни обрт”, што би, хм, могао бити и СФ наслов.
Е сад.
(1) И са овим смо закаснили: у прошлом броју ПЗАБ, а то је био бр. 3519, петак 19.07.2019,
па стр. 21,
био је чланак: центрифугална сила због ротације Земље постоји, понајвише на екватору, али је и на екватору око 1000 пута слабија од гравитације (било је написано у том чланку у ПЗАБ-у). То би значило да човека од 70 килограма, центрифугална сила на екватору вуче снагом од 70 грама, нагоре. – Међутим, Википедија каже да је, на екватору, та сила око три пута јача од тога, дакле, три хиљадита дела наше тежине. То би било око 210 грама. – Али, у чланку су помешали појмове (тј. термине) центрипетална, и центрифугална сила, па су написали за центрифугалну да је центрипетална.
У сваком случају, ми смо се на ту центрифугалну силу навикли, па не примећујемо. Додајмо, свакако је у Србији знатно мања него на екватору… а и не вуче вертикално увис. Него мало ка југу, али ви сте се на то навикли, па не падате на ту страну.
(2) е сад, нови, садашњи “Политикин забавник” (ето сад не каснимо), то је бр. 3520, петак 26.07.2019,
стр. 11-13, поређење Жил Верновог имагинарног пута на Месец, у његовим књижевним делима, и стварног пута на Месец, Апола 11, дакле, које су сличности, итд. У чланку се ово представља као тријумф не толико СФ као жанра, него, Верна као појединца; али се ипак, само мало, помиње и СФ.
Потписује НБ, то би можда могао бити Немања Баћковић.
(3) Данас у “Политици” велики чланак на страници ваљда 14, рубрика “Синоћ у Београду”, јављају да је на Калемегдану, у Природњачком музеју, отворена изложба о Месецу и путовањима на Месец, о утицају Месеца на живи свет на Земљи, ту су и неки предмети у вези са Аполом 11, и (видимо на слици) један велики модел Месеца, рекло би се да је преко 2 метра у пречнику, плавичасто-беле боје. Наводно ће ова изложба бити отворена до краја године. Не кажу пошто је улазница…
Ако неко оде и погледа ову изложбу, можда и шкљоцне фотоапаратом пар пута, па нам јави, и можда и окачи неку слику… баш би добро било.
(4) У данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, у уметнутом прилогу из културе итд, цела стр. III, чланак, Зоран Пановић, наслов је “Милојко”, а тема је: откуд неверовање (код неких) да је човек стварно био на Месецу. Пановић томе даје боју не само психолошких него и социолошких и политичких тумачења.
-
Цењени ,
у данашњем “Блицу” на стр. 22 Слободан В. Ивков, у колумни “Стрипологија”, у тексту (имамо тај утисак) знатно опширнијем него обично, описује једну књигу стрипа о јунаку по имену Марти Мистерија, помиње да је сценариста “заузео иронијску дистанцу” и напросто из зафрканције убацио у стрип све-и-свашта, галиматијас идеја које ни сам не схвата озбиљно (али су неке СФ),
и уз то, Ивков у свом другом пасусу (од четири) стиже да се запита како су Флаш Гордон и слични хероји решавали свој проблем са пасошима и другим личним документима. Ово је интересантна идеја!
Ми уз то додајемо: ако Флаш Гордона почне да боли зуб (знате већ… то уме да буде неподношљиво…), па он мора да иде код зубара, да ли ће моћи да се ослони на своје здравствено осигурање (?! у којој држави? на којој планети?) или ће морати сам да плати стоматологу, али, шта ако је за плаћање електронским путем неопходан идентитет проверен и потврђен у некој банци… на основу личне карте, или пасоша…?
-
Цењени ,
у данашњем “Блицу” па у уметнутом прилогу “Поп & култура”, прве чак три странице (од укупно осам) су посвећене теми “Фантастика у српском сликарству”, чланак потписује Невен Џодан, а у чланку је дато неколико слика, које су углавном све фантази, и рекли бисмо понека и хорор, а ниједна није СФ. Неке су нове, настале после 2000-те године. Углавном су у фазону као Милић од Мачве, или као Салвадор Дали, или нека мрачна и грозна фантазија која би доликовала Хиеронимус Бошу, и понешто као из Медиале,
али једна, и то, четврта на првој страни; та је у доњем десном углу; написано је да је аутор Горан Митровић (средње слово не знамо), и да је настала 2016. године, а да је наслов слике “Панонски светионици”, могла би да послужи као илустрација на некој антологији можда и СФ, било је таквих случајева у свету; та слика приказује нешто као на хидроавион, са два велика мотора (са пропелерима, који рекло би се да мирују, не видимо да се нешто брзо окрећу…) али тај авион уједно је и лађа, брод са јарболима итд; ова направа лебди изнад равнице, а у даљини се види црква помало налик на храм Светог Саве у Београду. Визионарски… није СФ, али има, ипак, и СФ елементе. А пре свега има импресивност.
У опширном чланку се каже да су то слике са изложбе која је отворена у уметничком простору “Париски круг” у Београду, и која се отприлике исто зове, али нисмо пронашли где је то, и до кад је отворена, и у којим сатима или данима; помиње се и нека луксузна књига која се отприлике исто тако зове; а исказује се нада и очекивање да ће у Ваљеву ускоро бити отворен музеј који би требало отприлике тако да се зове (јављали смо вам о томе). Кључни појмови у свим тим називима су: фантастика, српска, сликарство.
Добро је за нас, и похвално је, да фантастика (било ког жанра) стекне додатну респектабилност, али, евидентно ту неће бити нимало места за научну фантастику. Барем је такав први утисак.
-
Цењени ,
(1) у данашњем-и-сутрашњем “Данасу”, па у уметнутом културном прилогу, па на стр. XII, имате приказ о књизи: Зоран Живковић (претпостављамо да је то наш др Зоран А. Живковић), књига Медитерански светионик, издавач Матица српска, година 2019, није роман, нити збирка прича, него је, ако смо добро схватили, књига о том делу света, и о улози Медитерана у култури и уметности Срба током векова. То би дакле била публицистичка књига о том аспекту српске историје.
(2) У данашњој “Политици”, па у културном прилогу, на стр. 3 тог прилога, обиман чланак “Сиријска сахрана за Фокса Молдера”, потписује Владимир Вукасовић, говори о многим, разним теоријама завере као симптомима укупног културног и политичког (и информативног) духа епохе (хм, некад се то звало “цајт-гаст”, реч узета из немачког, Zeitgeist), ту се нашло места и за Досије икс, и за равноземљаше, и за оне који не верују да је човек био на Месецу, итд.
(3) У истом листу и уметнутом прилогу, али на стр. 9, обиман чланак “Вероватноћа бога”, потписује Слободан Бубњевић, идеја је да се математички израчуна колика је вероватноћа да бог постоји, али, то је без ослонца на икакве податке, тотално произвољно, неки тамо аутор у свету је нешто рачунао па као дошао до неког резултата, али (колико видимо), могао је доћи, исто тако, и до било ког другог резултата.
(4) “Политикин забавник” бр. 3521, петак 02.08.2019,
стр. 8-10, чланак, потписује З. М, кад се историја васионе упореди са само једном годином, онда постојање човека захвата само сат и по током последњег дана, 31. децембра, те године, а развој наше цивилизације само последњих неколико десетина секунди. Али, могуће је да овог пута нису то добро израчунали. Било је таквих израчунавања и раније, заправо доста често.
стр. 12-15, необичан чланак о будућности, мешавина разних футурских тема, потписује Срђан Николић, наслов “Галопом у пасји живот”, наднаслов “Из прикрајка сутрашњице”, почиње о коњима некад и сад, па о томе како су пси данас мало корисни нама, нису нам суштински неопходни, али их чувамо као кућне љубимце, па се наставља темом да ли ће роботи у будућности хумано поступати према нама или ће покушати да нас униште (или барем да убију свакога ко је сиромашан и гладан), помиње се (на стр. 14, при крају првог ступца) роман Харија Харисона Сојлент зелено (Soylent Green, овде преведено као Зелена соја) (не помиње се истоимени филм) где се од људских лешева прави, у тајности, храна за људе; па, наставља се причом о капиталистима (и шта ће се десити са обичним људима, кад више не буду потребни капиталистима; каже се да већ сада сав новац припада капиталистима, стр. 14, пред крај трећег ступца) и најзад је ту приповест о данашњим крипто-валутама, као што је биткоин, које су (каже се овде) лажни новац али опет и стварни.
стр. 48-49, чланак “Господар свемира или преварант?”, како извесни Денис Хоуп продаје плацеве на Месецу, има своју галактичку владу, итд. Помиње се да је то без законског основа, помиње се и документ Уједињених нација о томе, итд.
Има о томе (и о том Хоупу, и о знатном броју других, сличних покушаја, и знатно прецизније о правним аспектима тога, који нису сасвим једоставни) на Википедији, на:
https://en.wikipedia.org/wiki/Extraterrestrial_real_estate (https://en.wikipedia.org/wiki/Extraterrestrial_real_estate)
Испада да, кад једног дана буде неко стварно, де факто, становао, баш буквално становао тамо, тада ће ипак моћи, можда, да прогласи неко своје власничко право над нечим.
(5) Заборависмо, у том “Политикином” прилогу данас имате, на стр. 6, приказ четири књиге стрипа, потписује Игор Станојевић, једна од тих књига има наслов Надзирачи (то су Watchmen), превод Горан Скробоња, похвале су у чланку изречене огромне, неко би рекао претеране, а посебно су упућене похвале за превод.
-
Хвала на информацији, др Гул! Одмах сам узео ту дисертацију.
Е сад.
(1) данас у “Данасу” на претпоследњој страници (стр. 23) најава да ће у 16.10 ч данас бити на РТВ 1 (то би значило, телевизија Нови Сад) говорна емисија, дискусије са Ридли Скотом и другим истакнутим личностима, о СФ. Почетак серије тога. А биће убачене фотографије и кратки инсерти из разних филмова. То не обећава да ће бити нешто много интересантно.
Наслов чланка је:
“Научна серија: пророци научне фантастике”.
Али, ово је већ било? на некој телевизији? У марту 2017, у 23.30 на телевизији РТС2, била је Би-Би-Сијева “Права историја научне фантастике”, била су четири наставка те (енглеске, државне) серије – да ли је то то?
(2) Исто у данашњем “Данасу”, али на стр. 17, обиман чланак о недавно преминулом глумцу Рутгер Хауеру, и, нарочито, о његовом труду да у Блејд ранеру допринесе са оном једном феноменално добро погођеном реченицом.
-
Прва епизода је о Мери Шели и Франкенштајну, и сасвим потврђује њен статус као особе која је, тим романом, створила, основала, СФ жанр. То је у овој епизоди речено поново и поново, јасно, конкретно, поуздано. Исто тако јасно је прецизирано да се научна фантастика заснива на науци, та веза је поново и поново истицана.
Говорили су СФ писац Ким Стенли Робинсон, и, популаризатор науке (и научник, професор теоријске физике) Мичио Каку, и још неколицина научника (генетичари, и проучаваоци мозга, итд) а главни наратор је била једна жена, једна госпођа чије име се није добро видело због титлова (превода).
Наслов серије је “Prophets of Science Fiction” а то је преведено, на екрану, као “Визионари научне фантастике”. Епизода је трајала око 45 минута, и није имала ниједан прекид за рекламе.
Један од извршних продуцената, на неки начин главни, је Ридли Скот.
Видели смо кратке глумљене сцене из Мериног живота, и њене портрете (то је десетак пута понављано), и слике из стрипова (неке од њих помало анимиране), а и кратке одломке из филмова о Франкенштајну (нажалост понајвише из оног са Роберт Де Ниром, глумцем који је катастрофално лош и неуверљив у тој улози Франкенштајновог монстера… а само неколико слика Борис Карлофа су дали… дакле није баш све у овој емисији било добро). Али су фундаменталне теоријске и историјске поставке заиста врло добро дате.
Ово је прва од осам епизода, а писци (плус један филмски аутор) који ће бити представљени су:
1 Мери Годвин Вулстонкрафт Шели
2 Филип К. Дик
3 Х. Џ. Велс
4 Артур Ч. Кларк
5 Исак Асимов
6 Жил Верн
7 Роберт Ансон Хајнлајн, и,
8 Џорџ Лукас.
Надајмо се да ће и ових преосталих седам епизода бити тако добре као ова прва! Али, реално, може се очекивати да ће бити ипак нешто мање интересантне.
Имате информације на:
https://en.wikipedia.org/wiki/Prophets_of_Science_Fiction (https://en.wikipedia.org/wiki/Prophets_of_Science_Fiction)
-
Прва епизода је о Мери Шели и Франкенштајну, и сасвим потврђује њен статус као особе која је, тим романом, створила, основала, СФ жанр. То је у овој епизоди речено поново и поново, јасно, конкретно, поуздано. Исто тако јасно је прецизирано да се научна фантастика заснива на науци, та веза је поново и поново истицана.
E, ako su rekli na televiziji, onda mora da je tako... :)
-
Па ја морам да их похвалим кад кажу нешто тачно (а тако значајно).
-
Цењени ,
(1) наставила се серија “Визионари научне фантастике”, изгледа да ће ићи из дана у дан, јуче је било, у 16.15 ч, о Филипу К. Дику, али врло монотоно, са много понављања практично истих мисли, у само мало различитим реченицама, опет па опет. Нису нешто много погрешили, са становишта тачности биографије, али су помало одлутали у правцу мистификације, а укупно је емисија била слаба и, мора се признати, била је (барем за познаваоце Филипа К. Дика) помало досадна.
(2) Ево видимо на другом топику, јавио је данас zakk ,Србија је добила и деветог доктора научне фантастике (а трећу жену), то је већ друга дисертација
о Урсули Ле Гвин,
са тако написаним презименом, како треба, раздвојено, Ле Гвин. Захваљујемо се! хвала, zakk ! ! !
Можете преузети (ја сам одмах преузео) и дисертацију, а (засебно) и реферат комисије, са линка:
http://uvidok.rcub.bg.ac.rs/handle/123456789/3478 (http://uvidok.rcub.bg.ac.rs/handle/123456789/3478)
па, изволите…
-
Цењени ,
(1) дакле, ако смо добро схватили и пазили, одбрањене су, у Србији, три дисертације о Урсули, једна за другом: о њеном таоизму, о њеним фантазијским делима, и о сусретању са Другим, у њеним СФ делима? Је ли то тако? Ако је тако, онда су то стварно велики дани за проучавање стваралаштва Урсуле Ле Гвин.
(2) Јуче, дакле 2019 08 08, та емисија, била је епизода о Х. Џ. Велсу, много боље је успела, јер су могли сваких неколико минута да говоре о неком следећем, другом Велсовом делу, и о научним идејама тј. шта је у ком роману (и, у једном филму) био новум. То је био тако богат терен, садржајан, да напросто нису успели да направе досадну емисију.
Сада, кад се мало боље размисли о оној претходној епизоди (која је била о Филипу К. Дику), јасно је да су промашили, превидели, велики значај Диковог романа Човек у високом дворцу; требало је том роману да посвете много више пажње, више времена. А много мање Диковом (пред крај живота) мистицизму.
(3) “Политикин забавник” бр. 3522, петак 09.08.2019,
стр. 3, нешто за хорористе: Хогар Страшни у хорор амбијенту у мрачној шуми на Прелазу духова, који нападају.
стр. 7, квадратни таласи, кад се на мору два система таласа укрсте под правим углом, понекад се (али, врло ретко) неко време виде квадрати настали од тих таласа. Постоји на Википедији чланак о томе, Cross Sea
https://en.wikipedia.org/wiki/Cross_sea (https://en.wikipedia.org/wiki/Cross_sea)
илустрован тачно том истом сликом.
стр. 8-11, ако би човечанство одједном изумрло, шта би и колико дуго преостало, било сачувано, на овој планети (који предмети, подземне грађевине итд), и, колико милиона година. То подсећа на ону одличну ТВ серију After People.
стр. 12-13, како је руски модул “Луна 9” слетео (постигао меко слетање) на Месец, фебруара 1966. Потписује НБ, то би могао бити Немања Баћковић.
стр. 42-43, како је неки стари хотел на удаљеној планинској локацији послужио Стивен Кингу као инспирација за хорор-фантази роман Исијавање (Shining).
-
послужио Стивен Кингу као инспирација за хорор-фантази роман Исијавање (Shining).
a otkud "фантази" u žanrovskoj odrednici ovog romana (koji sigurno niste ni čitali)?
-
А па то је врло једноставно, и очигледно само по себи – духови, у пустом дворцу у планинама и шумама... натприродна посла. Supernatural forces.
Узгред, да је то СФ, ми бисмо размишљали о плаузибилности: откуд то да је хотел пуст, зашто власници не развијају бизнис и током зиме. Нису ваљда сазидали хотел на месту за које су знали да ће приступни путеви бити сваке зиме завејани. (А гле има струје... воде... грејање ради... е сад, не сећам се да ли им телефони раде, или, као, из неког левог разлога, не раде?)
Можда је то објашњено у роману; нисам га читао.
-
А па то је врло једноставно, и очигледно само по себи – духови, у пустом дворцу у планинама и шумама... натприродна посла. Supernatural forces.
Pa to spada u horor.
-
А па то је врло једноставно, и очигледно само по себи – духови, у пустом дворцу у планинама и шумама... натприродна посла. Supernatural forces.
znači, svaki horor u kojem postoje natprirodne sile je, po vama, horor-fantazi?
znači, za vas je čist horor samo onaj od psiho-triler sorte (gde su na delu ludaci, manijaci, koljači bez super-moći)???
-
Не не, никако, ту се догодило мало али битно терминолошко “заврнуће” које не треба да нам се догоди, одступање од тачног, немојмо дозволити да нам се то дешава у дискусији.
За реалистични хорор не кажемо да је “чист” хорор за разлику од неког другог (са фантазијом помешаног) који би био “не-чист”.
Не.
Него, у питању су (колико се ја разумем у то… ја нисам експерт за хорор…) две савршено легитимне и равноправне врсте хорора.
Постоји реалистични хорор. Његова локација је: овај реални свет, где јесмо. И постоји фантазијски хорор, дакле хорор-фантази.
Хорор је жанр, али није на сасвим исти начин жанр, као СФ. Ето има, на пример, ту своју специфичност, да може бити (једна врста њега) без ичег фантастичног! А то СФ не може!
Дакле, сваки хорор у коме постоје натприродне силе јесте, заиста, хорор-фантази. Али то не значи да “није чист хорор”, не, не значи то.
-
Zar naziv nije "natprirodni horor", a ne "horor-fantazi"?
-
ABN-ova floskula je višestruko pogrešna i nepotrebna:
1) reč "fantazi" na srpskom ne znači ništa;
2) ipak, neformalno, može aludirati na žanr koji se na eng. zove "fantasy" ali koji na srpskom nema ustaljen prevod (koriste se "fantazi", "fentezi", "fantazija", "epska fantazija/fantastika", "mač i vrač" i drugi srodni i ne tako srodni termini);
3) međutim, vrsta horora (natprirodni horor) na koju se lepi taj termin nema nikakve veze sa onim na šta aludira "fantasy", pa se stvara pogrešna/netačna aluzija da se radi o spoju dvaju žanrova fantastike (horror + fantasy), što nije slučaj;
4) veći broj horora bavi se natprirodnim, a znatno manji "realističnim"/nefantastičnim motivima i temama, pa je stoga više nego redundantno uopšte lepiti ma kakav prirepak terminu horor kada se želi naglasiti da se radi o više-nego-većinskoj vrsti horora. to je isto kao kad bi sad neko uveo termin "naučni SF"...
-
4) veći broj horora bavi se natprirodnim, a znatno manji "realističnim"/nefantastičnim motivima i temama, pa je stoga više nego redundantno uopšte lepiti ma kakav prirepak terminu horor kada se želi naglasiti da se radi o više-nego-većinskoj vrsti horora.
Osim ako je zbog nečega potrebno naglasiti da je u pitanju natprirodni horor (što je prilično retko).
-
Хорор је жанр, али није на сасвим исти начин жанр, као СФ. Ето има, на пример, ту своју специфичност, да може бити (једна врста њега) без ичег фантастичног! А то СФ не може!
To je u najmanju ruku veoma neprecizna tvrdnja, koja proističe ponajviše iz krajnje subjektivnog percipiranja fantastike, pa je otud i otvorena za diskusiju. Koliko je “fantastična” premisa kloniranja, i zašto?
Otud nije slučajno da takve premise danas proizvode uglavnom horor a ne sf dela, to sasvim proporcionalno inkorporiranom udelu fantastike; što je fantastika više prisutna, to je delo više horor. To jednako važi i za ostale standardne premise sfa; moglo bi se reći da se danas žanrovska pripadnost nekog dela može najlakše ustanoviti na procentualnom udelu činioca fantastičnog u tom delu. I, naravno, na spoznajnom nivou čitaoca koji to delo percipira, ali to je već druga priča.
-
То о теорији хорор жанра, не бих сад, али, хвала на учешћу и труду.
(1) Данас је у “Политици” на стр. 13 (рубрика “Култура”) изашао обиман чланак, наслов је “Лет од Јупитера до Њујорка”, потписује Мирјана Сретеновић, у чланку се презентира један уметнички пројекат који је покренула уметница Катарина Петровић (наведено је да је дипломирана сликарка, и да сада предаје на Слободном универзитету у Бриселу) са групом сарадника, а та група се зове Art and Science; па се даље каже да њен рад “Космологикус”, цитирамо (то је у првом ступцу) “представља инсталацију у којој се радио-сигнали с планете Јупитер преводе у језик као облик аутоматизоване поезије”.
Е сад, ми смо овде, на овом форуму, у овим вестима, дискутовали, и то 2015 10 16 (дакле 16. октобра 2015. године), о нечем сличном, наиме ја сам поменуо радио-таласе које емитује Јупитер:
“очајни и страшни крик без краја, без ума, једно пиштање и туљење и завијање које је трајало већ преко 4 милијарде година и трајаће још толико: вечност, по људским мерилима. Али, ево видим да на Јутјубу сада постоје само неке много лошије, слабије верзије тога (radio noise of Jupiter)”.
а на то је Слава рекла да:
“na sajtu Maarble projekta postoji stranica posvecena kompozitorskom konkursu ‘Zvukovi svemira’. Kompozicije na temu svemirskih zvukova su pristigle iz celog sveta i dati su i rezultati konkursa. Dakle, te kompozicije bi mogle biti sf muzika”.
Ова сада поставка младе уметнице Катарине Петровић (средње слово њеног имена не знамо) можда је инспирисано том радио-буком Јупитера; не треба то баш буквално схватити, да је тај вечити ламент Јупитера баш стварно преведен на српски или енглески па је тако настала поезија; не; то не треба схватити као неку сад мистификацију, него, метафорично, као једну уметничку инспирацију покренуту једном појавом која нам долази из космоса; то је један додир природних наука и слободне уметничке визије. Тај пројекат имао би природне савезнике, претпостављамо, не толико у научној фантастици, него пре у сигнализму, у сигналистичкој поезији.
Да се подсетимо, већ дуги низ година један од истакнутих представника сигнализма је Мирољуб С. Тодоровић.
(2) Почела је да се емитује друга сезона ТВ фантази серије Предстража (The Outpost), то су мачеви и врачеви, и једна млада јунакиња која има натприродне моћи, епска фантастика, отприлике је као Игра тронова али много, много скромније, а помињемо само зато што су многи делови (можда чак цела друга сезона?) снимани ту негде, код нас, у Србији. Учествује и наша глумица Јелена Гавриловић. Ето дакле, у неком добром термину, на каналу Сај-фај (SciFi), нас... ето нас...
Имате о томе код Невидљивог, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2019/08/15/druga-sezona-tv-serije-predstraza-od-danas-na-malim-ekranima/ (https://sfpisb.wordpress.com/2019/08/15/druga-sezona-tv-serije-predstraza-od-danas-na-malim-ekranima/)
-
To nije bilo u podršku teorije horora, nego u negaciju tvrdnje da SF ne može bez fantastke; ne da može, nego mora. SF barata začudnim, dakle savršeno mogućim, dok horor barata čudesnim, dakle apsolutno nemogućim. Tvrdnja da između začudnog i čudesnog postoji ikakav znak jednakosti je apsolutno netačna, a tvrdnja da jednako spadaju u fantastiku je samo uslovno tačna, u najširem žargonskom smislu u kom je tačna i tvrdnja da je kafa koju upravo pijem baš fantastična.
-
Цењени ,
(1) у “Блицу” је данас (понедељак 19. август 2019) на стр. 22, Слободан В. Ивков објавио приказ једног издања романа: Лазар Комарчић, Један разорен ум, издавач “Порталибрис”, 2016. Није СФ, не, али, то је Комарчић… а и има елементе фантастике. (Али није СФ.)
(2) Можда ће ово бити интересантно: постоји ова књига, ево библиографског податка:
Don D’Amassa 2006, Encyclopedia of Fantasy and Horror Fiction. New York, Checkmark Books, ISBN 0-8160-6924-7
дакле Дон Д’Амаса, година 2006, Енциклопедија фантазијске и хорор фикције. Као што видимо, већ у наслову се јасно каже да је то о та друга два жанра, не о СФ.
(Узгред, дигресија: Д’Амаса каже, у чланку на стр. 355-356, да је новела Хенри Џејмса “Окретај завртња”, енгл. “The Turn of the Screw”, из године 1898, “јак такмичар за титулу најбоље-икад приче о духовима”. Баш се питам шта би о томе рекли експерти за приче о духовима.)
(Узгред, и друга дигресија: у овој енциклопедији, одреднице су поређане на збуњујући начин, наиме, јесу по редоследу енглеског алфабета, али, неке на основу презимена аутора, а неке на основу наслова; па је тако, на пример, Хенри Џејмс, на енглеском Henry James, стављен после Мери Шели, зато што је она наведена под словом “S” (for Shelley), а он је под словом “T” (for Turn).
Е сад, ту је наравно чланак о Мери Шели и, Д’Амаса каже (стр. 315-316) да Франкенштајна “разноврсно својатају критичари хорора, и критичари научне фантастике, ови други на основу тога што је оживљавање Франкенштајновог монструма резултат научних принципа а не натприродног” (“variously claimed by horror and science fiction critics, the latter because the animation of Frankenstein’s monster is the result of scientific principles rather than the supernatural”).
Дабоме. Резултат науке, а не магије. То је барем апсолутно јасно.
-
Цењени ,
(1) време је за програм Лазе К, за септембар... па, ако неко сазна... било би баш одлично да нам јави.
(2) “Политикин забавник” бр. 3524, петак 23.08.2019,
стр. 4-6, о српској СФ (или барем са СФ елементима) причи насталој у Крагујевцу године 1895: Светолик Ранковић, “У XXI веку”, како је настала, итд. (О томе има у Мићиној књизи укратко на стр. 38-39, а овде много опширније.) Потписује Немања Баћковић. На стр. 5, антрфиле: шта је утопија а шта антиутопија и, дистопија.
стр 8-11, астрономија: о претпостављеној атмосфери на досад откривеним планетама изван Сунчевог система
стр. 21, бог или Хајзенберг – одакле Биг бенг? одакле толика енергија, које данас има у космосу тако много? огромна тема за врло кратак мали чланак. А недалеко одатле је питање шта би се догодило да је планета Земља направљена од боровница, тј. шта би било кад би се цела маса наше планете одједном претворила у боровнице! илустровано!
стр. 28, историјат интернета, www мреже, која је свету дата на вољу тек 1991. То је уједно и тема насловне стране, коју је насликао (али ту је нагомилано свашта, то изгледа прилично истумбано) уметник Тим Макдонаг.
стр. 67, претпоследња, сентенције о будућности (па, и Жил Верна, Хакслија, Бредберија…) али, углавном слабе.
(3) Ево једне књиге настале крајем прошлог, двадесетог века: Сласер и Ребкин 1993.
Библиографски податак:
Slusser and Rabkin 1993: George Slusser and Eric S. Rabkin, editors, Styles of Creation: Aesthetic Technique and the Creation of Fictional Worlds. University of Georgia Press, ISBN 0-8203-1455-3, Athens GA 30602, has 271 pages.
Ово је једна добра збирка академских радова о СФ. А зашто је помињемо? Зато што даје (на стр. 16) једну изузетно кратку, сажету дефиницију СФ, на енглеском (а и на српском) је то само седам речи:
SF is fiction born of modern science.
Дакле, “СФ је фикција рођена из модерне науке”.
Дабоме. Из модерне науке. Наравно.
-
Nemanja je super lik. Veliki ljubitelj fanastike, stripa, starih knjiga i mnogo čega drugog zanimljivog.
Ako ćete još opširnije o ovom Rankovićevom delu, o njemu imate u knjizi Iva Tartaljle Beograd XXI veka - iz starih utopija i antiutopija
-
(1) време је за програм Лазе К, за септембар... па, ако неко сазна... било би баш одлично да нам јави.
Evo ukratko sa fejsbuk stranice (https://www.facebook.com/pg/lazar.komarcic/events/) Društva:
2. septembar, Redovna godišnja skupština "Lazara Komarčića"
Kao i obično, novu sezonu, nakon letnje pauze, Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” započinje održavanjem svoje redovne skupštine. Na dnevnom redu će biti tekuća pitanja, predlozi i rasprava za narednu sezonu. Ko ne može ili ne želi da dođe, slobodno u komentarima neka ostavi svoje predloge, kritike, pretnje i podsmeh.
9. septembar, Najava televizijske sezone 2019/2020.
Ovo „televizijske“ shvatite uslovno, jer se naslov odnosi na serije, koje su sada usmerenije ka streaming sadržajima. U svakom slučaju, predstojeća sezona će biti jedna od najsadržajnijih kada su u pitanju SF, F, H i srodni žanrovi. Neki bi čak i rekli da ih je previše, ali to su oni neodgovorni ljudi koji imaju život. Za sve ostale serijske fanatike, tu je Miljan David Tanić, koji će vas sa svojim gostima provesti kroz narednu sezonu. Diskusija sa gledaocima poželjna i očekivana.
16. septembar, Betmen, prvih 80 godina
Postoje diskusije ko je najpoznatiji superheroj svih vremena, ali svi znamo da je Betmen skoro svima omiljeni. Godinu dana posle Supermena, na stranicama Detective Comicsa pojavio se Bat-Man i zauvek promenio svet superheroja, pa i američki strip. O ogromnom uticaju, prebogatoj istoriji i svemu ostalom govoriće „ol star“ postava: urednik i izdavač Dušan Mladenović, kulturni kritičar Uroš Smiljanić, reditelj i vodeći srpski DC dijagnostičar Igor Stanojević, kao i publika, naravno. Moderator: Pavle Knežević.
23. septembar, Paja Patak, 85 godina veselog nervčika
Ko nikad ne greši a uvek je u pravu? Ko nikada ne bi započeo kavgu? Niko drugi do Paja Patak! Priča o Paji je počela pre 85 godina i to u vidu potpuno sporednog lika, koji je vremenom narastao u fenomen za koji je Dizni jednom prilikom rekao da je "njegova torta veća od Mikijeve". Šta je ono što je Paju održalo sve ove godine i koji je razlog njegove svetske popularnosti? Na ova i mnoga druga pitanja (koja niste ni znali da mogu da se postave) odgovore daju Jovan Knežević i Marko Radosavljević.
30. septembar, Čitaonica #70: The Best Science Fiction and Fantasy, vol. 13
Dvanaest godina za redom Džonatan Stran pokazuje da s umešnošću osluškuje puls onoga što se smatra srcem "naših" žanrova, kratke priče. U još jednom pozamašnom tomu, u 30 priča na više od 600 strana (nešto kraće nego ova najva) dokazuje da nije izgubio osećaj i pruža nam sasvim pristojan presek prošlogodišnje produkcije. Jedna od prednosti ove antologije je u tome što Stran ne pravi razliku između naučne fantastike i fentezija a najviše se pri izbori vodi kvalitetom samih priča (a ako ne kvalitetom, onda nepogrešivim osećajem za aktuelno). Neki od autora zastupljenih u antologiji, čije ćemo priče ogovarati, između ostalih su: Tejd Tompson, Karmen Maria Maćado, Džefri Ford, Elizabet Ber, Naomi Novik i Ken Liu. Poseban doživljaj je posthumno objavljena poslednja priča o Zemljomorju Ursule Legvin. Moderator: Bojan Butković
-
Хвала на септембарском ЛК програму, Ygg! - - одлично!
... а у данашњем “Данасу” на стр. 22 је чланак, промо за ову данашњу промоцију (у Београду, улица Таковска 48, кафић “Прозор”, то вам је кад силазите Таковском, пређете ону улицу где су трамваји – Џорџа Вашингтона – па још мало низбрдо, и, ето, прекопута Ботаничке баште...) још једне колекције прича Радмила Анђелковића. Само да се подсетимо, он је био ту још отприлике онда кад је, 7. септембра 1979, у “Галаксији”, у “зеленој сали” БИГЗ-а, основан СФ клуб “Андромеда”, претходник ЛК; а то је било пре 40 година; дакле Радмило је око четрдесет година један од најактивнијих носилаца нашег СФ фандома.
-
Ali nije bio tamo. Na tom skupu bili su Lazović i Boban.
-
Цењени ,
(1) У “Политици” је у среду 28. августа 2019. изашао, у рубрици “Синоћ у Београду”, чланак, са насловом “Од надреализма до научне фантастике”, потписује А. Куртеш, а у чланку се каже да је почела изложба, у галерији “Полет”, уметнички израђених фотографија, које у себи садрже неке мотиве из разних врста фантастике. Уметница се зове Деа Џанковић.
(2) “Политикин забавник” бр. 3525, петак 30.08.2019,
стр. 1, насловна, о доласку ванземаљаца, нацртано не-баш-за-озбиљно, гомила летећих тањира изнад неког друма где је застао неки камионет у америчком пустом, сунчаном пределу можда рецимо у Невади. Додат велики натпис “та дивна ванземаљска створења”.
стр. 2, Јапанци имају посебну реч, “цундоку” (tsundoku) за нагомилавање непрочитаних књига. Има о томе на:
https://en.wikipedia.org/wiki/Tsundoku (https://en.wikipedia.org/wiki/Tsundoku)
стр. 8-9, о гигантском сударачу у ЦЕРН-у, наслов “У тунелу, испод Алпа…”, а ту је и песма Мишел Де Ђенаро (Michelle De Gennaro) “Сударач”, лепо преведена на српски.
Наиме, четири жене запослене у ЦЕРН-у су својевремено основале женску музичку групу “Les Horribles CERN-ettes”, за комичне песме о науци и научницима, има о томе на:
https://en.wikipedia.org/wiki/Les_Horribles_Cernettes (https://en.wikipedia.org/wiki/Les_Horribles_Cernettes)
а саму њихову песму “Сударач”, која чак није ни лоша, имате на Ју-тјубу, на:
https://www.youtube.com/watch?v=A1L2xODZSI4 (https://www.youtube.com/watch?v=A1L2xODZSI4)
а имају оне и песму “Every Proton of You”, песма је слабија али тај наслов је стварно добар.
стр. 10-13, обиман чланак, наслов “Та дивна ванземаљска створења”, наднаслов “наука без граница”, ту су и слике замишљених ванземаљских бића: биљке које ходају, удружене гигант-биљке од по неколико хектара, биљке авиони, биљке летећи балони (у облику медузе)… Потписује С. Николић. Ово је насловни чланак.
стр. 22-25, о страху, и хорор филмовима, помињу и Дракулу и Франкенштајна. Потписује И. С. Има неколико илустрација, озбиљних и неозбиљних.
-
Цењени ,
у данашњем “Блицу”, на стр. 22, Ивков даје приказ једне књиге са насловом Летећи тањири , издавач “Атенеум”, Београд, која би могла понеког изненадити, јер је аутор, гле, чувени психолог Карл Густав Јунг (који је умро 1961), е сад на нету кажу да је то само један есеј, а наслов да је знатно дужи:
Flying Saucers: A Modern Myth of Things Seen in the Skies (1958), Carl Gustav Jung
и, хм, колико смо успели да схватимо, Јунг не каже категорично да летећи тањири постоје, али, ни да не постоје, него то оставља као отворено (али, озбиљно) питање, које њега интересује са становишта психологије. Дакле он сасвим озбиљно допушта могућност да ванземаљци стварно постоје. Али, и могућност да не постоје.
У сваком случају интересантно је да једна таква личност има есеј о једној таквој (нашој) теми.
(2) На истој страници “Блица”, и на следећој (стр. 23) је обиман интервју, саговорник се зове Слободан Нешовић, он је ту представљен као власник компаније “Маском” (Mascom) која се бави, ако сам ја добро схватио, ауторским правима; он каже да многи велики светски дистрибутери одбијају наше филмове и музику јер инсистирају да сви уговори морају бити исправно потписани са глумцима, режисерима итд, а код нас то често није професионално и комплетно сређено; неће да се петљају у туђа неисправно сређена ауторска права. А за наш Закон о заштити права интелектуалне својине, каже да је “прилично добар” али да нацрт тог истог али побољшаног закона чека у Скупшштини већ три године да буде усвојен.
-
Цењени ,
(1) у понедељак 9. септ. 2019, на задњој страници “Данаса” приметили смо најаву да ће издавачка кућа “Хеликс” ускоро објавити књигу др Милана М. Ћирковића са темом: СЕТИ, потрага за ванземаљском интелигенцијом. Закључујемо да ће то бити популаризација науке.
(2) У четвртак 12. септембар 2019, у “Политици” је на страници отприлике 16, рубрика “Синоћ у Београду”, изашао чланак са насловом “Историја будућности”, о једној сликарској изложби, у галерији “Прогрес”; млада уметница је Александра Кокотовић, па, утисак је наш да то није научна фантастика баш, ту је слика али на њој не видимо СФ елементе, али се у чланку појављује, у некој мери, и СФ реторика, у једном фрагментарном и разасутом облику, као слободна вербална допуна уметничком утиску, на пример, уметница каже “да ће у једном тренутку наши потомци, када живот постане неповратно промењен, искористити технологију путовања кроз време и покушати да се врате 100.000 година уназад када је још све било чисто и невино”, али из чланка не сазнајемо да иједна слика приказује, баш, то.
(3) Данас, понедељак 16. септ. 2019, “Блиц” је изашао у необичном формату, само 8 страница плус једна као танка илустрована свеска-књига у фином колору (и, због тога је скупљи) која се састоји знатним делом од реклама и промоција, што ће читаоце вероватно само да изнервира, јер то и није стварно “Блиц”, али, на стр. 46 има чланак о помрачењу Сунца које ћемо моћи да видимо у Србији, 21. јуна 2020. године, а поента је да помрачење није само по себи опасно, него, само не смемо гледати голим оком у Сунце; никада голим оком у Сунце ! ! ! ; а има начина како се помрачење може безбедно гледати;
и, на стр. 58-59 интервју, наш велики стриписта (и аутор филма Имортела, а то би значило Бесмртна), Енки Билал, али, ту се СФ не помиње много.
-
Цењени ,
(1) Сад кад је, пре неколико дана, 14. септембра 2019, наводно десет наоружаних дронова (баш десет?) извело тај напад, па је изгорео велики део једне значајне рафинерије нафте (компаније “Арамко”) у Саудијској Арабији, јасно је да су се дронови појавили на историјској позорници као значајан светски феномен – у стварности. С тим у вези, у “Данасу” је у уторак 2019 09 17, на стр. 16-17 (оне су средње) објавио чланак, потписује Драган Бисенић, са сликом једног војника који изнад себе држи једну малу летелицу која више личи на такозвано авио-моделарство, него на дрона, а испод слике је написано: “Нови начин деловања јесу дронови. То више није научна фантастика. Постоји проблем и питање: како се бранити од дронова?”
Додуше, неки кажу да то можда и нису били дронови, него самонаводеће ракете, али, то не би много мењало суштину овог догађаја.
(2) Умро је један велики фан и подржавалац СФ, истакнути члан Првог српског фандома, Зоран Пешић Сигма. Сахрана је сутра, у Нишу. Вест видимо код Невидљивог, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2019/09/18/in-memoriam-zoran-peic-sigma/ (https://sfpisb.wordpress.com/2019/09/18/in-memoriam-zoran-peic-sigma/)
-
(2) Умро је један велики фан и подржавалац СФ, истакнути члан Првог српског фандома, Зоран Пешић Сигма.
nije bio samo "фан и подржавалац" nego i pisac fantastike - mada, pitanje je u koju biste tačno fioku vi metnuli njegove priče. neke od njih svakako jesu SF.
evo mog osvrta na ovog divnog čoveka:
https://cultofghoul.blogspot.com/2019/09/zoran-pesic-sigma-1960-2019.html
-
Па, цењени др Гул, погледао сам Ваш приказ о њему, и, ево само једне узгредне трунчице коментара – за Ваш екстерни хард диск, требало је имати бек-ап, дакле још негде то снимљено; back-up…
а што се тиче његових прича, нисам сада у могућности да пронађем које су СФ.
Е сад:
(1) “Политикин забавник” бр. 3528, петак 20.09.2019,
стр. 67, сентенције о Месецу, прва је од Марк Твена и астрономски је погрешна, Месец нема “тамну страну коју никоме не показује”.
стр. 1, насловна, је у вези са стр. 67 (са сентенцијама о Месецу), а на слици је дама која на себи има прозор кроз који се види ноћно небо и Месец. Заправо тај прозор има само дрвене капке, рекли бисмо жалузине, а нема, колико можемо видети, никакве стаклене делове. Лепа уметничка надреалистичка слика. Дакле, фантазија, не СФ. Али је блиска СФ-у.
стр. 8-11, зашто многи не верују да је човек био на Месецу, и, аргументи да јесте.
(2) Ако смо добро схватили данашњу најаву у “Данасу” која је дата у додатом прилогу “Book talk 2019”,
требало би у петак 27. септ. 2019. да буде у Новом Саду у организацији Матице српске дванаест панел-дискусија,
па, у једанаестој, у галерији ликовне уметности, у 16.30 ч, је тема “Моћ савремене књижевне фантастике” (запазите, књижевне, није написано “научне”… ), модератор је Драгољуб Игрошанац, међу учесницима су Адријан Сарајлија и Слободан Бубњевић;
а у дванаестој, у 17.30 ч, је тема Едгар Алан По, модератор је исто Дража, а међу учесницима су Дина Хрецак (из Београда), Милена Бенини из Загреба (она је имала три СФ приче, године 1982. и 1983, у “Сириусу” 69, 72, и 81), и наш др Гул, а такође и новинар Марко Фанчовић из Загреба који је својевремено становао у Земуну и био веома истакнути члан Првог српског фандома, и то у оним првим годинама – тад смо га звали Маф.
-
Данас у “Блицу” на стр. 22, Ивков о једном хорор издању код нас, то је Лавкрафт, Сновиђење ка незнаном Кадату, то је вероватно новела, коју су изгледа разни наши издавачи објављивали у разним преводима па можда и са разним насловима, итд, а Ивков помиње, и то баш опширно, и нашег др Гула. Ивков износи и тезу да је “фантастика натприродног” била у Титовом комунизму сузбијана, као “идејно скретање” (и са разним другим политичким дисквалификацијама), али, ја не могу ово да потврдим, не памтим да је у Титовој Југославији био иједан такав напад на хорор жанр (али, можда напросто нисам ни пазио на то, није ме интересовало), него само памтим политичке нападе на СФ жанр као капиталистички.
-
хорор издању код нас, то је Лавкрафт, Сновиђење ка незнаном Кадату
ako je naveo taj bezveznjački, ništaneznačeći naslov, onda mu je za mustru poslužilo bobanovo piratsko posrbljenje hrvatskog prevoda.
autentičan prevod sa engleskog (a ne sa hrvatskog) uradio je dr ghoul, u izdanju makonda, pod naslovom SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM.
(https://3.bp.blogspot.com/-loXb1DijfAQ/WeTpg9r444I/AAAAAAAAt5I/wITcFNFWl9kMuHCOge-V2jWuZFw2ADjWwCLcBGAs/s640/kadat%2Bfinal.jpg)
http://cultofghoul.blogspot.com/2017/10/snovita-potraga-za-neznanim-kadatom-h-f.html
kao što vidite, jedino ispravno izdanje na srpskom je NA ĆIRILICI!
inače, za ljubitelje deljenja žanrova na jabuke i kruške, ovaj roman nije horor, nego fantasy roman sa elementima horora. dakle, to je jabuška, odnosno krubuka.
-
Ивков износи и тезу да је “фантастика натприродног” била у Титовом комунизму сузбијана, као “идејно скретање” (и са разним другим политичким дисквалификацијама)
Ne znam baš da li ovo može da se potkrepi nekim dokazima... Ghoule?
U Titovom komunizmu gledali smo horor filmove, bez problema... bar mlađani ja...
Knjiga nije bilo mnogo, ali nije ih bilo ni u svetu...
Frankenštajn je davno obljavljen...
Drakula je objavljen 1984...
Munitić je pisao knjige o fantastici na ekranu, pune horora...
Ne znam koliko ovo stoji...
-
Ивков износи и тезу да је “фантастика натприродног” била у Титовом комунизму сузбијана, као “идејно скретање” (и са разним другим политичким дисквалификацијама)
Ne znam baš da li ovo može da se potkrepi nekim dokazima... Ghoule?
pisao sam o recepciji horor filma u sfrj u knjizi U BRDIMA HORORI, pre 12 godina.
ukratko, dominantni diskurs kretao se od indiferentnosti (i indiferencije) do ideoloških osuda (kapitalistička dekadencija, estetika ružnog, tuđe našoj kulturi, itsl), i horor je više bio skrajnut nego što je bio zabranjivan ili cenzurisan.
munitić i još poneko bi ga provukao pod bezazlenim i uopštenim frazama 'fantastika' itsl.
nijedna knjiga u to vreme nije bila posvećena isključivo hororu.
-
Цењени ,
(1) “Политикин забавник” бр. 3529, петак 27.09.2019,
стр. 1, насловна, млади мајстор часовничар у неком ретро и фантазијском амбијенту поправља (или прави) механички часовник, са малим зупчаницима. На глави има разне наочари и лупе, итд. То је у складу са темом на стр. 67, наиме, тамо су сентенције (славних људи) о времену (али, прилично су слабе).
и,
стр. 20-21, колико далеко треба путовати да бисмо напустили ову галаксију
(2) Приказан је, 2019 09 27, још једном (јер, приказиван је и раније), на неком нашем ТВ каналу за фантастику, канадско-француски СФ филм чији енглески наслов је Upside Down (2012) што би било можда најбоље превести као Горе и доле (али нам је понуђено под насловом Забрањена љубав што наравно одбија гледаоце у Србији јер баш нимало не даје сигнал о СФ теми филма). Основна идеја је величанствена и одлична, о две планете које имају супротне силе гравитације али се додирују само на једном месту, без сударања, буквално лебде једна поред друге, а баш ту се налазе два града, Горњи и Доњи (енгл. Up Top, Down Below). У оба града се говори енглески, а становници изгледају исто, и евидентно дишу исти ваздух, али горњи град је богат, јер експлоатише ресурсе сиромашног доњег града. (То је, ваљда, против капитализма?) Филм је визуелно богат и диван, али је на благајнама пропао, а за то постоји разлог, наиме, очајан сценарио, промашен, пун рупа, и непаметан, а уз то, и једно суштинско неразумевање природе научне фантастике.
Најгори је лик главног јунака, који је у најважнијим сценама толико обузет емоцијама, да само муца и грца, није у стању ништа паметно да каже. Понаша се на јако нервирајући начин. Штета, тако одлична идеја, и такво визуелно богатство, незаборавни призори, а тако непаметан и промашен филм. Помислите само, тај главни јунак, који треба да започне једно ново човечанство, зове се Адам; то је, за ову врсту сценарија, крајње истрошено и клишетирано; очајан промашај. Која је вероватноћа (гледано очима СФ), колико је плаузибилно, да ће се човек са таквом судбином звати баш тако? именом које је тачна метафора за оно што он треба да уради? Ту се хтела постићи књижевна вредност, и, као, симболика, а није се хтела постићи паметна научна фантастика. Већ са тако неуверљивим, намештеним именом главног јунака, филм се срушио.
-
Цењени ,
данас у “Политици” на стр. 13 имате велики чланак, заправо интервју, потписује Милица Димитријевић, о изложби радова београдског фантази, хорор и СФ илустратора по имену Добросав Боб Живковић (са сликом тј. портретом, и са једном карикатуром која је његов хуморни аутопортрет; а наслов чланка је “Већ живим у будућности”), помињу се научна фантастика, Знак сагите, алманах Монолит, клуб “Лазар Комарчић”…
и,
у “Данасу” данас, на стр. 16-17, о Бобу и тој изложби, сличан чланак, са више илустрација, потписује Ј. Тасић, наслов гласи “Илустрација је непристајање на несрећу”. На стр. 17 у трећем ступцу каже се: “На почетку каријере био је познат као илустратор научне фантастике – легендарне едиције “Знак сагите” и алманах научне фантастике Монолит”.
Боб је био присутан на београдској фановској сцени још од неких веома раних година Првог српског фандома. Многе његове илустрације биле су у “Емитору” а многе је објавио Бобан Кнежевић, итд.
Сазнајемо да се ова ретроспективна изложба отвара вечерас у Београду у Музеју примењене уметности (Косанчићев венац 18, то је кад идете са Теразија, улицом Кнез Михајловом, па стигнете до САНУ, па једно 150 метара лево, зграда са погледом на парк Војводе Вука, и, мало искоса, на хотел “Палас”… ) и трајаће до 23. октобра.
-
Цењени ,
баш би добро било кад би неко јавио програм ЛК за октобар… неко ко се сналази на Фејсбуку… мада смо у “Политици” видели да је сад у понедељак о Зони сумрака.
(2) Ова серија Фринџ, на ТВ каналу “Дива”, изгледа да има неке мале, скромне, далеке сличности са Досијеом икс. Али нису само двоје, него група њих, имају и научника, и полицајку, итд, и, истражују феномене, у данашњој Америци.
-
Uskoro: https://youtu.be/QvKBeOKvblI
-
Цењени ,
баш би добро било кад би неко јавио програм ЛК за октобар… неко ко се сналази на Фејсбуку… мада смо у “Политици” видели да је сад у понедељак о Зони сумрака.
Ne mora da se snalazi na Fejsbuku, može i da pogleda sajt Doma Omladine.
7. oktobar
Između svetlosti i senke: 60 godina Zone sumraka
Na ovaj dan, 1959, pre tačno 60 godina (i šest dana), na programu mreže CBS je prvi put prikazana epizoda „Gde su svi?“. O svemu što se od tada dogodilo, uključujući najdraže adaptacije kratkih priča legendi naučne fantastike i horora, kulturološkom fenomenu koji je „zonu sumraka“ na nekim jezicima pretvorio u frazeologizam, kao i najnovijem pokušaju američkog reditelja i komičara Džordana Pila da seriju povampiri, govoriće se u Tribinskoj sali Doma omladine. Dođite, ljutite se na gospodina Pila ili ga pohvalite, i prisetite se pete dimenzije, nepoznate čoveku - prostora između svetlosti i senke, nauke i praznoverja. Moderatorka: Andrea Stojanović.
14. oktobar
I svi smo mi policajci
Četvrt veka kultnog pop-magijskog stripa Granta Morisona The Invisibles. O stripu koji se pretvorio u sigil haos-magije i odbrojavanjem do 2000. "zaključio" devedesete govore: Pavle Banjac, mlada nada strip-teoretisanja i student antropologije, neko ko se rađao u trenutku kad su se The Invisibles završili i ko ih je sada po prvi put pročitao. Nađa Pavlica uzdanica levičarskog feminizma i velika ljubiteljka književnosti, stripa i Morisona, te davnašnja ljubiteljka The Invisiblesa. Moderator: Draško Roganović, dežurno strip-smetalo.
21. oktobar
Gradovi u pokretu: predatorski urbanizam Mortal Engines
Mortal Engines prošlogodišnji fimski spektakl/debakl nastao po istoimenom naučnofantastičnom romanu, odnosno kvartetu romana Filipa Riva, je protutnjao a da se na njega usled programske popunjenosti nismo pošteno osvrnuli. Ispravljamo propust i ovom prilikom govorićemo o knjizi i filmu, o postapokaliptičnoj budućnosti mobilnih kanibalskih gradova u borbi za oskudne resurse i političko-urbanističkim metaforama upakovanih u "omladinski" (šta god to značilo...) podžanr SF-a. Moderator: Andrej Ćirić aka Roman Fyodorovich Ungern-Sternberg.
28. oktobar
Fantastična čitaonica #71: Spinning Silver, Naomi Novik
Pred početak zime je možda pravo vreme da se pročita malo drugačiji pogled na igru leda i vatre... Ako ste dobrodušni zelenaš možda nije najbolja životna odluka da se time bavite u selu u kom vas ljudi od početka ne vole zbog vere. Ili da se uopšte bavite pozajmljivanjem novca. Kad je Mirjamin otac doveo porodicu do prosjačkog štapa Mirjam je odlučila da preuzme stvari u svoje ruke. Ispostavilo se da je toliko sposobna da se u jednom trenutku nepažljivo pohvalila da može da pretvori srebro u zlato. Zašto nepažljivo? Nikad ne znate ko, ili šta, može da vas čuje u bajkovitom zimskom svetu Naomi Novik. "Spinning Silver" je nominovana za Huga i Nebulu a osvojila je Mythopoeic nagradu i Lokus ju je proglasio za najbolji fantasy godine. O prethodnoj knjizi Naomi Novik, "Uprooted" već smo veoma pozitivno diskutovali na čitaonici. Moderator: Bojan Butković
-
Хвала, Славо! Гледаћемо (кад буду направљене) тих додатних 10 епизода о Жан-Лук Пикару, ако то буде аутентично у оквиру оног правог, првобитног универзума “Звезданих стаза”, а не у неком од оних других, каснијих универзума који су ту серију упропастили!
Хвала, ангел 011 (за окачен програм ЛК за октобар) !
(1) “Политикин забавник” бр. 3531, петак 11.10.2019
стр. 1, насловна, митолошка илустрација, Сизиф се пење помоћу сегвеја (са два точка) на планину, а стену не гура, него је један дрон подиже испред њега.
стр. 10-13, како би се преживело ако би одједном нестала сва наша техника на овој планети, и све књиге итд; хипотетични чланак, близак научној фантастици. Илустрација (нацртао Жељко Пахек, у свом препознатљивом карикатуралном стилу) показује како од камена неки покушавају да исклешу спејс шатл. (Али, сећамо се да је управо та Пахекова илустрација већ једном била, пре десет година, 2009 07 10, у ПЗАБ.) Потписује М.З.
А да ли смо вас обавестили, пре десет година? Јесмо, и, ево овако је гласило, тог дана:
“Цењени ,
Политикин забавник бр. 2996, петак 10. 07. 2009, нема СФ, али има, на стр. 10-11, Пахекову илустрацију, у духу карикатуре, која приказује како би изгледало клесање спејс шатла од камена, кад бисмо се сад наједном вратили у камено доба.”
(2) У “Блицу” је данас (дакле у понедељак 14. октобар 2019), на стр. 22, Слободан В. Ивков посветио колумну “Стрипологија” једном свом личном јубилеју – 40 година рада у тој, стрипској, области; јер, 1979. године је објавио један стрипски рад, и онда наставио тиме да се бави. Уједно је колумна посвећена једној књизи која није изашла, и не постоји, јер је он (ако смо добро разумели) још није ни написао, а била би део неке његове серије књига о стрипологији! На једном месту, пред крај чланка, Ивков помиње своје чланство у једном удружењу, жали се (узгред) да “чак ни филмски редитељи не могу да буду чланови Српске академије наука и уметности”, и додаје енигматичну реченицу “Далеко је сунце САНУ”.
-
Цењени ,
(1) “Политикин забавник” бр. 3532, петак 18.10.2019,
стр. 8-11, нове свемирске трке, како ће се (можда) путовати и градити у свемиру, и, као тема, лифт за свемир. Лепо илустровано. Потписује Срђан Николић.
стр. 44-45, биографија, илустратор Бобан Савић Гето. Поводом његове недавне ретроспективне изложбе у СКЦ. Потписује Марија Ристић, кустос и историчар уметности. У тексту се на једном месту помиње списатељица Љиљана Праизовић.
(2) У данашњем (понедељак 2019 10 21) “Блицу”, на стр. 22, Слободан Ивков даје приказ романа Филип К. Дика Валис, који је код нас објављен 2018. године, превео је др Младен М. Јаковљевић.
(3) Видели смо, у “Блицу” 18. октобра 2019. на стр. 13 уметнутог “Блиц ТВ магазина”, најаву да ће на ТВ каналу “Фокс” кренути, наводно у четвртак 31. октобра (кроз десетак дана) у 21 ч, британска серија са осам епизода (па ће ићи сваког четвртка, осам четвртака) Рат светова, по мотивима Х. Џ. Велса али модернизована, дешава се у овим нашим модерним временима, грађани имају мобилне телефоне, итд, а нападачи долазе чак из друге галаксије, и успевају за само неколико дана да униште главнину човечанства.
Али слике које смо досад видели (да су наводно из те серије) не изгледају много интересантно. Дакле тај први наговештај квалитета не изгледа особито добро.
Има о тој серији на:
https://en.wikipedia.org/wiki/War_of_the_Worlds_(2019_TV_series) (https://en.wikipedia.org/wiki/War_of_the_Worlds_(2019_TV_series))
-
Цењени ,
(1) колико смо обавештени, код “Службеног гласника” изашла је ових дана књига: Мартин Рис (британски космолог и астрофизичар), О будућности.
(2) У “Данасу” је јуче, дакле 26. октобар 2019, на стр 22, изашао чланак да је ЦПН – Центар за промоцију науке (државна институција) објавио књигу Увод у научно новинарство. Мисли се на популаризацију науке, како писати за разне медије, о томе. Аутор ове књиге је Мартин В. Англер. (Гле… два Мартина?) Није наведено ко је преводилац. На промоцији, на београдском великом сајму књига, говорила је, између осталих, и Милица Момчиловић, за коју се каже да је председница светске федерације научних новинара.
На рекламној слици тј. карикатури приказан је космонаут који, у неком седећем положају, лебди у космосу и типка по старинској писаћој машини из које излази папир (то је да би се видело да он нешто пише, што из типкања по лаптопу не би било тако очигледно), а око њега лебде разни његови предмети, па и велика шоља ваљда какаоа који, јер га гравитација не држи, већим својим делом излази ван, у празан простор.
(3) Награду за најлепшу књигу са ликовним материјалом добила је, на Сајму, монографија чији наслов је, једноставно, Добросав Боб Живковић, издавач је фирма “Креативни центар”, књига садржи велики број Бобових цртежа и слика из разних жанрова фантастике, па и СФ. Ово се баш уклопило са његовом ретроспективом у музеју.
(4) Сад у четвртак 31. октобар, на каналу Фокс, у 21 ч, почиње та нова серија Рат светова, и то, ако смо добро схватили, сваког четвртка по две епизоде, укупно 8 епизода.
(5) “Политикин забавник” бр. 3533, петак 25.10.2019, нема СФ причу, али има причу, стр. 58-59: јапански аутор Кан Кикући (зар није он био познат нама као Кикући Кан?), “Појава” (па, то је прича “Копље Накамура”, о јапанском ратнику који је самом својом појавом, са великом црвеном перјаницом, изазивао панику код непријатеља, а кад је покушао без тога, без перјанице, нико се није њега уплашио, и он је брзо погинуо, дакле зато што је изостао код противничке војске тај ефекат панике … – па, ово је још пре много година објављивано у Југославији, више пута… у разним, па и СФ гласилима… а уопште није СФ).
стр. 8-9, ЛЕД сијалице, које су у суштини као неонске, и претежно дају плаву боју, ипак нису тако добре за наше здравље, тако да су можда ипак боље наше старе, добре сијалице са усијаним влакном од волфрама (тунгстена), јер оне дају шири, богатији, свестранији, хуманији распон боја, које улазе у састав беле.
стр. 64, осим ауторског права, постоји у закону и много шири појам права интелектуалне својине, нпр. право жига које траје неограничено.
-
Цењени ,
(1) у данашњем “Блицу”, у уметнутом прилогу “Поп & култура”, па на стр. 4 и 5 тог прилога, имате интервју (потписује Татјана Њежић) са писцем и приказ романа: аутор је Мухарем Баздуљ (наш истакнути књижевник, коментатор, и професионални књижевни радник), наслов романа је Последњи мушкарац, издавач је “Вулкан”, роман има јасне елементе СФ – наиме, у будућности (врло блиској, али ипак будућности, кроз само седам-осам година, негде око 2027. године), на свету престану да се рађају дечаци, тј. мушке бебе; рађају се само девојчице; приказано је како то утиче на друштвени живот у Бечу, у Сарајеву, итд. У разговору са Тањом Њежић, која каже да је то дистопијски роман (не каже да је СФ) и да је побудио пажњу на сајму књига, Баздуљ помиње Артура Ч. Кларка, али и Мишела Уелбека, а помиње и појам “дистопијска књижевна визија”, али не каже, ни он, да је његов роман научна фантастика, не, то не каже. Нама се чини да Баздуљ избегава жанровску одредницу, избегава да његово дело буде у јавности означено као научна фантастика, неће тај, хммм, хоћемо ли казати, жиг? – него, настоји да јавности прикаже своје дело као, ето, дистопијску књижевну визију, можда сматра да то звучи респектабилније. Литерарно узвишено; без падања у жанровски гето.
(2) Такође у данашњем “Блицу”, али на стр. 33, рубрика “Жена”, имате чланак, са енигматичним насловом “Да ли је беба здрава и пре трудноће?”, наднаслов је “Нова метода у Клиничком центру Војводина”, чланак потписује Виолета Недељковић, приложена је слика која приказује силуету труднице али у облику компјутерски повезаних зелених сјајних тачкица и линија у мраку, а поднаслов гласи:
Preimplantaciono genetsko testiranje (PGT) predstavlja najsavremeniju metodu lečenja steriliteta. Zahvaljujući ovoj metodi, gde se embrion tretira kao pacijent, u matericu se ubacuje hromozomski zdrav embrion i tako se šanse za uspešnu trudnoću udvostručuju.
У антрфилеу се каже да се ово примењује у КЦ Војводина, и на Институту за здравствену заштиту деце и омладине у Новом Саду, још од 2013. године. Са новинарком је разговарала проф. др Александра Трнинић Пјевић, специјалиста гинекологије и акушерства.
Дакле ово звучи као научна фантастика... они провере да је ембрион, пет дана стар, генетски здрав, а онда га усађују да би могао даље да се развија... али, није СФ, него је стварност.
У Србији.
Данас.
-
Цењени ,
(1) Новембар је почео, можемо ли замолити некога да окачи програм ЛК? Наша главна па можда и једина нада за ово је ангел011.
(2) У Београду, у Универзитетској библиотеци, била је 24. октобра 2019. дискусија о две засебне теме, прво о предратном филмском уметнику Бошку Токину, који је покушавао бити авангардан, а потом, о сигналистичкој поезији, и истакнутом сигналисти по имену Мирољуб С. Тодоровић. То је потрајало укупно 2 сата и 28 минута, а онда се јавио за реч А. Б. Недељковић, и објаснио своје виђење сродности и везе – али, и битне разлике! – између сигнализма и СФ; сасвим укратко је препричао и своје разговоре о томе са М. С. Тодоровићем; а затим је и прочитао гласно 4 стиха сигнализма, и 11 кратких стихова СФ песме “Земља за добре људе” Милана Драшковића – Мајк Драскова. Ово имате одлично снимљено (добро се чује) на линку:
https://www.youtube.com/watch?v=g8TEM8kpwVY (https://www.youtube.com/watch?v=g8TEM8kpwVY)
па, само треба да премотате (ухватите мишем и повучете на десно…) на тренутак након 2 сата и 28 минута снимка. Ту почиње тај део, дакле, тај коментар из публике, а мало потом је и одговор Зорана М. Стефановића – који је познат неким фановима као Расткомен – што све укупно траје само још два-три минута, а онда је снимку крај.
Ето дакле о једном српском СФ песнику се говорило барем мало у Универзитетској.
(3) Почела је серија Рат светова, четвртком, реприза прве две епизоде је данас од 23.30 ч. Није много лоше. Главна астрономкиња је Францускиња, ванземаљци нападају људе помоћу “електромагнетске радијације” која нам уништава мозак, осим ако сте се завукли у неки дубоки подрум где ови, ваљда, радио-таласи не допиру; али само људски мозак буде нападнут, док животиње остају живе и здраве (е то је слабо, неуверљиво). Ванземаљски војници су отприлике људске величине, изгледају као роботи који трче на четири ноге, јуре нас, и пуцају из аутоматског оружја налик на наше аутоматске пушке. Није јасно како ће серија попунити још 6 епизода.
(4) Данас у “Данасу” на стр. XI културног прилога имате кратак приказ једног романа, наднаслов чланка гласи “роман-првенац”, наслов чланка гласи:
Другачије о “животу” после смрти
па, наслов романа је Раван, али мисли се на неку астролошку раван, нешто изнад материјалног живота; писац је Душан Паучковић (поменуто је да је млад), издавач је “Порталибрис”. У овом приказу, који потписује само иницијалима К.П.Д, изричито се каже да је ово научнофантастични роман, али наш је утисак да ће то ипак пре бити у жанру фантазије, јер не видимо неку научну основу у претпоставци да је “пре десет хиљада година један старац пронашао” ту раван, а видимо да се помиње астрологија, која није наука.
(5) Такође у “Данасу” данас, али на стр. XIII истог уметнутог прилога, видимо други приказ, наднаслов је “кутак за СФ”, наслов чланка је “Споменик модерне научне фантастике”. У питању је Френк Херберт, његов серијал “Дина”, и то, две књиге из тог серијала, Месија Дине (превод Мирјана Живковић) и Деца Дине (превод Вук Перишић). Издавач је “Чаробна књига”. Приказ је потписан само иницијалима Д.С.
(6) “Политикин забавник” бр. 3534, петак 01.11.2019,
стр. 2, наводно песма из игрице “Тетрис” је век и по стара руска песма која се зове “Коробејњики”, а то значи, путујући трговци.
такође стр. 2, наводно ниједан хемијски елемент, у целом периодном систему њих, нема назив који би почињао гласом Ј ? То можда на енглеском, а у српском постоји, јод. Он је 53-ћи по реду.
стр. 8-12, астрономија, обиман чланак, трагање за деветом планетом, ако постоји (не мисли се на Плутон)
стр. 21, радио-порука за свемир, у верзији ПЗАБ-а, препричаћемо један део: “Поздрављам тетку Танкосаву … из Доњег Рачника, … (и) ванземаљце из система Глис 3293 … ”
-
(1) Новембар је почео, можемо ли замолити некога да окачи програм ЛК? Наша главна па можда и једина нада за ово је ангел011.
(4) Данас у “Данасу” на стр. XI културног прилога имате кратак приказ једног романа, наднаслов чланка гласи “роман-првенац”, наслов чланка гласи:
Другачије о “животу” после смрти
па, наслов романа је Раван, али мисли се на неку астролошку раван, нешто изнад материјалног живота; писац је Душан Паучковић (поменуто је да је млад), издавач је “Порталибрис”. У овом приказу, који потписује само иницијалима К.П.Д, изричито се каже да је ово научнофантастични роман, али наш је утисак да ће то ипак пре бити у жанру фантазије, јер не видимо неку научну основу у претпоставци да је “пре десет хиљада година један старац пронашао” ту раван, а видимо да се помиње астрологија, која није наука.
1) Trebalo bi da vam je program stigao na mejl.
4) Gde se u članku o romanu "Ravan" pominje astrologija?
-
Poštovani ABN,
gledala sam prve dve epizode serije 'Rat svetova'. Vidi se da je jedan pas preživeo. To ne znači da su sve životinje preživele napad vanzemaljaca.
-
Цењена ангел011, нешто ми је стигло за програм ЛК, сад ћу погледати. Хвала! А вечерас је Тамара Лујак, друго издање њене књиге Речник страха.
А у чланку у “Данасу” се каже: “Давно, пре десет хиљада година, један старац пронашао је пут у другу димензију планете Земље, пут на Астралну раван”, па, Ви сте ту у праву, не каже баш изричито “астрологија”, али, ту је негде, отприлике. Тако да је мој утисак да је то вероватно жанр фантазије, не СФ.
Цењена Слава, тачно је, не значи да су све животиње преживеле. Али тај пас је био у једном стану, изнад земље (а не испод земље), и, колико сам видео, није био у неком Фарадејевом кавезу, дакле био је изложен удару тих некаквих електромагнетских таласа, и није угинуо, па, било би логично онда да су и друге животиње преживеле. Додуше, речено је да су то таласи са неком специјалном модулацијом, специјално подешени да оштете људски мозак, али, ми немамо антену у глави, па да примамо прецизне радио-емисије, тако да је тај новум слабо брањен, неуверљив.
Ево допуне јучерашњих вести: (7) у данашњем (понедељак 4. новембар 2019) “Блицу”, на стр. 22, са не-баш-тачним насловом рубрике, “Стрипологија”, Ивков даје приказ оне давне књиге Нова српска фантастика (1994) која има са једне стране наслов Нова (алтернативна) српска фантастика, уредио Бобан Кнежевић, а са друге стране Нова (постмодерна) српска фантастика, уредио Сава Дамјанов; ех, па то је било пре скоро четврт века… а Ивков објашњава значај те књиге, објашњава да тај издавач, “Студентски издавачки центар” више не постоји (ех адреса је била Балканска 4 / IV… бејасмо тамо, једном давно… ), и, Ивков инсистира да још и данас понегде има да се пронађе, па чак и купи, понеки заостали, још непродат, примерак те итекако значајне књиге.
-
Цењена ангел011, нешто ми је стигло за програм ЛК, сад ћу погледати. Хвала! А вечерас је Тамара Лујак, друго издање њене књиге Речник страха.
А у чланку у “Данасу” се каже: “Давно, пре десет хиљада година, један старац пронашао је пут у другу димензију планете Земље, пут на Астралну раван”, па, Ви сте ту у праву, не каже баш изричито “астрологија”, али, ту је негде, отприлике. Тако да је мој утисак да је то вероватно жанр фантазије, не СФ.
Program je izašao i za novembar i za decembar, trebalo bi da ste dobili.
Što se romana "Ravan" tiče, nema astrologije, ima magije, ima putovanja u drugu dimenziju (nazvanu Ravan, ili Astralna Ravan)... Ravan je nazvana Astralna Ravan jer je ime tog starca koji se pominje Astral, i tu nakon smrti dospevaju ljudi koje je zbog izuzetnih sposobnosti (na primer, odlični su naučnici) odabrao Astral (ili, retko, neko od njegovih pomoćnika), sa ciljem da proučavaju sve što mogu, ili, u slučaju ratnika, da brane one koji proučavaju.
Koliko sam primetila, niko nije uspeo precizno da odredi žanr; elemenata nauke ima malo, magije (ako je ne nazovemo stečenim, odnosno vremenom naučenim ESP sposobnostima) više, a, iskreno, pojma nemam u koji bi žanr spadalo to šta se sa ljudima dešava nakon smrti.
-
Хвала на информацијама, цењена ангел011, мени се чини да је то фантази.
А програм ЛК сам добио, ево га (а добио сам и за децембар, па ћу га окачити кад буде време, негде пред крај октобра…), дакле:
програм Лазе за новембар 2019:
Промоција другог издања Речника страха Тамаре Лујак
Понедељак, 4. новембар 2019. у 19:00 - ДОБ//Трибинска сала
Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Друго и допуњено издање Речника рођено је оног дана када је прво издање угледало светлост дана (2014). Тада су аутори, наиме, наишли на нови податак за који су сматрали да га треба унети у Речник.
Како и сам наслов каже, Речник страха бави се страшним митолошким бићима, била то чудовишта, духови, демони, дивови или богови, како у нашој, тако и у светској митологији. Уз ове, додате су и одреднице које их боље одређују, а које спадају у нашу свакодневицу. У овом другом, допуњеном издању проширене су поједине одреднице које су се већ налазиле у Речнику и додате су нове: о биљкама, палим анђелима и демонима, „вешцима” који су заиста постојали, ђавољим мостовима, уклетим бродовима и уклетим градовима, пиромантији, варљивој светлости (ватреним куглама).
Учествују ауторка Тамара Лујак и Зоран Стефановић.
Трибина: Златна серија, едиција која не престаје да интригира генерације
Понедељак, 11. новембар 2019. у 19:00 - ДОБ//Трибинска сала
Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Издавачка кућа Весели четвртак постоји од 2008. године и до сада објавила тачно 900 издања. Прошле године покренута је нова Златна серија, едиција која и петнаестак бројева касније не престаје да интригира своје читаоце, баш као и некад.
О Златној серији, Обојеном програму, Загору, Мартију, Тексу, Дилану, Мистер Ноу и плановима за будућност причаћемо с уредницима ове куће – Душаном Младеновићем и Марком Шелићем. Очекујемо вас.
Трибина: Александар Губаш, Гајба и (не)постојећи young adult у Србији
Понедељак, 18. новембар 2019. у 19:00 - ДОБ//Трибинска сала
Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Овог пролећа светлост дана је угледао роман првенац Александра Губаша, Гајба.
Како је у питању научнофантастични „young adult” роман нисмо могли да се не запитамо зашто код нас нема више романа тог жанра, зашто је толико популаран у свету и од чега се састоји. У проналажењу одговора учествоваће: Александар Губаш, аутор и Ивана Нешић, књижевница.
Фантастична читаоница #72:
The Calculating Stars, Mary Robinette Kowal
Понедељак, 25. новембар 2019. у 19:00 - ДОБ//Трибинска сала
Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Мери Робинет Ковал је 2008. годинe добила Кембела као најбољи нови писац, 2011. је добила Хуга за кратку причу, а прошле године је њен роман The Calculating Stars побрао буквално све најважније награде: Хуго, Небула, Локус…
По чему је убедљиво најбољи СФ роман прошле године. Углавном не верујемо наградама, али видећемо овог пута.
-
Цењени ,
ево још нечега данас, али ово сад није ЛК програм, него је нешто сасвим друго,
једна конвенција сад у суботу,
не у ЛК. Ово је у културном центру “Божидар Аџија”, Београд, улица Радослава Грујића 3, то вам је тролејбусом (ако их има, ако нису тролејбуси укинути ових дана) три станице од Славије нагоре према Црвеном крсту, па она попречна улица. Дакле, ево информације, коју смо добили од главних spiritus movensa ове конвенције, а то су Тика и Филип:
Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI organizuje
drugu konvenciju SFTERRACON
Konvencija će se održati u prostorijama Centra za obrazovanje i kulturu Božidarac,
u subotu, 9. novembra 2019, od 12 do 21 h.
Gosti Konvencije biće:
Ljubomir Mihajlovski GOH – Veles, Makedonija. Osnivač i predsednik Saveza za istraživanje mladih u Velesu. Član Državnog odbora makedonskih istraživačkih akcija za mlade Osnivač i predsednik Centra za naučnu fantastiku Vision u Makedoniji – Veles.
Mirko Grdinić – Pazin, Hrvatska. Predsednik udruge SF&F Albus iz Pazina. Udruga organizuje festival fantastične književnosti kao i konvenciju Istrakon.
Davor Šišović – Pazin, Hrvatska. Novinar i publicista.
Bojan Ekselenski - Celje, Slovenija. Predsednik Celjskog litelanog društva koje organizuje Fanfest, prvi slovenački festival fantastične književnosti.
Andrej Ivanuša – Maribor, Slovenija. Pisac SF-a, izdavač, esejista i urednik.
Dragić Rabrenović – Bijelo Polje, Crna Gora. Direktor radio Bijelo Polje i organitzator regionalnog festivala fantastične književnosti Refestikon.
Anto Zirdum – Vitez, Bosna i Hercegovina. Književnik i direktor festivala SF poezije & Fantasy priče “SCAVACON”, u organizaciji Udrženja Viteški ambijetalni teatar,
Dinko Osmančević – Banja Luka, Bosna i Hercegovina. Pisac, kolumnista, aforističar i enigmata.
dr Zoran Živković – Beograd, Srbija. Profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, pisac, teoretičar i prevodilac. Najprevođeniji srpski pisac.
PROGRAM KONVENCIJE:
- 15:00: Predavanje: Naučna fantastika u srpskom stripu od 1935-te do danas. Zoran Stefanović
-16:00: Predavanje: Fantastika na filmu i Festival srpskog filma fantastike– Jovan Ristić.
-17:00: Razgovor sa profesorom dr Zoranom Živkovićem
- 18:00: Okrugli sto: Razgovor u naučnoj fantastici u regionu. Učestvuju gosti festivala
-19:00: Svečano zatvaranje Konvencije uz dodelu diploma
- 20:00: Afterparty
Prateći programi konvencije:
Izložba postera SF filmova.
Izložba SF slika Svetislava Filipovića - Filipa
Strip radionica
RPG igrice
Razmena i prodaja knjiga
DJ 100mu – SF muzika
Ulaz je besplatan za sve posetioce!!!
-
Цењени ,
(1) “Политикин забавник” бр. 3535, петак 08.11.2019, нема СФ причу, али има, на стр. 58-59, фантазијску причу, са ипак можда и неким призвуком СФ: Стивен Диксон (рођен 1936), “Писмо”. У причи, протагониста чита кратко, енигматично писмо од неке жене, која се зове Луиса (не сазнајемо презиме), и која се у писму опрашта од њега, али, кад год он узме да чита то писмо, текст је нов, друкчији, она се сваки пут неким другим речима опрашта од њега, али и даље је порука нејасна. Писмо дакле пролази кроз те метаморфозе, али нема изричите назнаке да је то магија. Илустровао Алекса Гајић, портрет девојчице (која јако личи на Едит из филма Технотајз, Едит и ја). С енглеског превео Милисав Савић, али ту су додате и речи “Психополис”, “Просвета” 1988, као да је то неко издање тада било, дакле као да је ова прича узета из те неке књиге од пре тридесетак година.
стр. 8-9, стимпанк музеј, Steampunk HQ, Oamaru, New Zealand
стр. 44-46, из биографије Едгар Алан Поа, о његовом (у стварном животу, на књижевној сцени) подмуклом непријатељу Гризволду који је бескрајно настојао, годинама, да му на сваки начин напакости.
(2) У данашњем (и сутрашњем; викенд-број) “Данасу”, па у културном прилогу “Недеља”, на стр. (римско) III, обиман чланак, Зоран Пановић, наслов је “Сви смо ми Сара Конор”, то је наравно о филмској серији “Терминатор”, па о шестици, која се не наставља на петицу, не, него на двојку – као да се претходна три филма нису ни снимила – ту постаје компликовано, Пановић помиње радикалну феминизацију франшизе, итд.
Узгред, да ли неко зна, да ли је шестица кренула у нашим биоскопима?
(3) Такође у “Данасу” али на стр. X, кратак приказ СФ романа: Лију Цисин, Проблем три тела, превод Бојан Тарабић, издавач “Лагуна”. Наднаслов је “Научна фантастика” (тако, са великим словом Н), наслов је “Да ли су човечанству дани одбројани”, потписује, само иницијалима, К.Л.Д.
(4) И, такође у “Данасу”, али на стр. XI, нешто обимнији приказ српског фантазијског романа Избледеле душе, аутор је проф. др Младен М. Јаковљевић (наш шести доктор научне фантастике), наднаслов је на латинском, “ars moriendi” (вештина како умрети), наслов је “Фантастиком против заборава”, потписује, такође само иницијалима, Р.А.К.
(5) Серија Рат светова, видели смо трећу и четврту епизоду, много је развучено, у суштини они су један филм развукли на осам сати трајања (!) па зато морају да убацују свакојаки екстерни материјал, нечије породичне проблеме, па дуготрајна ћутања са само мало дијалога, дуготрајна шетања по празним улицама, итд. Има великих неуверљивости, на пример: иако је вероватно преко 99,9% популације поумирало на самом почетку, па су градови скоро сасвим пусти, ипак – има струје, и то у различитој мери, колико је за коју сцену потребно; у кућама, у становима, има струје! водовод ради, такође! Аутори су се више трудили да постигну културолошке и идеолошке поенте (јер, као, и без ванземаљаца наш свет је био пун међусобног насиља и убијања… значи, као, прошли смо како смо и заслужили) итд. Све у свему, слабо. Е сад: прекинути… не гледати до краја? како може ико да сакупи стрпљење за још четири сата ове серије?
-
Цењени ,
изашао је, на универзитету у Крагујевцу, овај Зборник са прошлогодишњег научног Округлог стола о 200 година СФ, са уводом и 13 радова; дакле јесте штампан (и врло лепо изгледа), наслов је:
После 200 година: два века научне фантастике
али тренутно се још не продаје у папирном облику,
али, у електронском облику можете преузети на:
https://drive.google.com/file/d/1JV1yz_dHq04LBs2BY5jImlsrkRmuDWvv/view (https://drive.google.com/file/d/1JV1yz_dHq04LBs2BY5jImlsrkRmuDWvv/view)
То може да се прибави и овако: на нету затражите “Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац”,
па, кад се отвори та страница, кликнете на “издаваштво”, ту се отворе три могућности, ви кликнете на ону која гласи “зборници”, и ту се отворе зборници скупова који су одржани ове, 2019. године, али Ви пређите на годину испод тога, а то је 2018-та, е па тамо има наслов “После 200 година”, кликните на њега, и документ ће се отворити, онда га само узмите.
Ако вам једног дана затреба да цитирате нешто из ове књиге, или да је унесете у неку библиографију, библиографски податак био би:
Бубања 2019: Никола М. Бубања, уредник, После 200 година: два века научне фантастике. Зборник радова са истоименог Научног округлог стола одржаног 28. октобра 2018. Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет, ISBN 978-86-80796-30-7, COBISS.SR-ID 280424716
Ово је први у историји српских универзитета научни зборник о научној фантастици.
Зборник има увод и 13 радова. У мом раду имате о првих осам докторских дисертација (о СФ) у Србији, и, опширно, на стр. 25-26, о одбрани наше једине дисертације о хорору (а то је наравно др Гул-ова), и, на крају мог рада, имате образложење зашто је потребан Манифест крагујевачке школе СФ студија, а онда имате и комплетан текст тог манифеста (стр. 29-31).
Али, само да не буде забуне: од 13 аутора текстова у овом научном Зборнику, само неки јесу потписници тог Манифеста (а то значи, оснивачи те Школе), а неки нису.
Дакле није сваки аутор у овој књизи уједно и оснивач те Школе!
-
Kad se bude prodavao, javite mi da kupim...
Super!
-
Цењени Мићо, хвала! Јавићу ако се буде продавао.
Е, сад, данас у новинама:
(1) У “Политици” у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука” па на стр. 2 тог прилога, имате данас (требало је раније да јавимо… пардон…) чланак, потписује Љубица Арсић, наслов је “Интелектуалац у бари глупости”, тема је, отприлике, како све људи данас постижу да постану познати као истакнути интелектуалци, а последња, отприлике, четвртина чланка – главнина четвртог ступца – посвећена је књизи (издавач “Лагуна”, преводилац није у овом чланку назначен) Цвеће за Алџернона коју је написао Данијел Киз (раније познат нама као Даниел Кејз; у сажетијој верзији, као прича, ово је објављено код Бобана Кнежевића у Монолиту 2, пре четврт века, године 1984, на стр. 219-236.
Један каснији АБН коментар гласио је:
Монолит 2, стр. 219, Кејз, Даниел, “Цвеће за Алџернона”, превео (и потребне преводилачке акробације и бравуре извео, и то са одушевљењем) Александар Б. Недељковић. Интересантан случај, ово је једино помена-вредно дело тог писца, Кејза, али је тим једним он постао класик светске СФ литературе. Дакле, заиста једно-али-вредно. Причу “Цвеће за Алџернона” Кејз је после развио у роман, али је тај роман само непотребно преопширна верзија исте ствари. Писао је Кејз још годинама, али без иоле запаженијег успеха. По овој причи снимљен је филм Чарли. Алџернон је миш коме је вештачким путем подарена нешто виша интелигенција од нормалне мишје, тако да се боље сналазио у лавиринтима са сиром на крају. А Чарли Гордон, јунак ове приче, је...
(2) У данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, у прилогу “Недеља”, на стр. (римско) X, изашао је чланак који каже да је познати наш хорориста Ото Олтвањи објавио веселу књигу за децу, под насловом Како сам постао детектив. Чланак потписује К.Л.Д, наднаслов је “књига за децу” а наслов чланка је дат са знацима навода, овако:
Детективске приче “озбиљног” писца
а ови знаци навода као да упућују на неко мало чуђење чланкописца, због нечега.
-
Цењени ,
(1) У дневном листу “Политика” данас на стр. 9 имате обиман интервју, говори др Милан М. Ћирковић, наслов је “Лажна наука за два клика и 30 секунди пажње”, потписује новинар Дарко Пејовић. Ћирковић критикује многобројне површне, неосноване и лажне тврдње које се пласирају у разним медијима па понекад и на интернету као (тобожња) наука. Каже да су равноземљаши смешни, али да, на пример, анти-вакцинаши праве врло озбиљну и велику штету; критикује анти-Дарвин-исте, итд.
(2) Бацили смо поглед на наставак ТВ серије Рат светова, наставила се у истом духу, они се крију, и полако лутају, цуњају, по опустошеном свету, имају довољно хране и воде… џентлмени су већином уредно обријани, значи они имају комоцију чак и да се обрију сваког дана (!), онај један старији научник понекад мудро гледа кроз један омањи микроскоп, па, као, нешто ће он да открије, и… тако.
(3) Узгред, ово су јубиларне, хиљаду петстоте овакве вести… али, у новембру 2017, кад се угасио форум на Арт Аними (тај сајт је активан и квалитетан и данас, дакле постоји и сад Арт Анима, али нема свој форум), прешли смо на овај форум, код Либеат и Миће, а то су тада биле наше вести број 1275, дакле, само 225 пута смо вам се јавили на овом форуму, овде.
АБН је сачувао свих тих 1500 вести, и нада се да их једног дана окачи, негде, као један текст-документ са преко 2000 страница, као хронику једног времена и магацин података… али прво треба објавити збирку АБН-ових досад објављених, у научним гласилима, 45 научних радова… такође као један велики обједињен текст-документ.
-
Цењени ,
у данашњем “Данасу”, на стр. 16, обиман чланак, потписује Дина Капаева, критикује филм Џокер да се у њему славе насумична убиства сасвим недужних људи као тобоже оправдан облик нечијег протеста против неке друштвене неправде.
-
Цењени ,
у данашњем “Данасу”, на стр. 16, обиман чланак, потписује Дина Капаева, критикује филм Џокер да се у њему славе насумична убиства сасвим недужних људи као тобоже оправдан облик нечијег протеста против неке друштвене неправде.
stvarno ne razumem zašto prenosite pogrešna i glupa mišljenja nekih nebitnih likova, umesto tačnog i ispravnog suda o tom filmu od strane kompetentnog kritičara:
https://cultofghoul.blogspot.com/2019/10/joker-2019.html
-
Па, цењени др Гул, шта филм Џокер подржава или не, то је мени у овом тренутку мање интересантно, а радије бих да чујем Ваш утисак о оној страници у Зборнику, о Вама. Да ли је објективно, тачно, истинито....
Е, сад,
(1) сазнајемо да је Мухарем Баздуљ написао роман са једним СФ елементом, наиме, дешава се у будућности. Али, само неких седам-осам година у будућности, у пролеће године 2027. Место радње је Беч, Аустрија. Наслов романа сугерише научну фантастику: Посљедњи мушкарац. То би се могло схватити (такав наслов, сам по себи) као други елемент СФ. Али, у овом тренутку немамо јасне назнаке да је тај роман заиста СФ; немамо таква сазнања.
Промоција романа заказана је да буде у Панчеву, у понедељак 25. новембар 2019, у 19.30, у дворани “Аполо”, Максима Горког 6, Панчево.
(2) ТВ серија Рат светова се некако, јадно, дошетала до некаквог краја, или су то можда само поновљене две претходне епизоде, нисмо сигурни. Марсовски роботи почињу (неки од њих) да се понашају као тужни гвоздени пси, који само желе да живе и да се спријатеље са нама; то, након седам-осам милијарди убистава; а оне наше бебе које су киднаповали из једне просторије, вратили су живе и здраве (видимо да мрдају…). У последњој сцени (ако је последња) види се један човек у неком нагнутом медицинском као кревету, из тог човека вире неке цеви или жице, он мало подиже леву руку, и, ништа. Можда ипак има још две епизоде? … али, то је небитно, јер у сваком случају серија је промашај, огроман, очајан. Само да се зна, то је она верзија у којој научника игра глумац Габријел Берн (Byrne); али, изгледа да је направљена још једна ТВ серија Рат светова, такође ове, 2019. године (!), али се дешава (ваљда, можда…) у викторијанској Енглеској, у деветнаестом веку… информације су нејасне, у штампи су се појављивале измешане слике једног и другог, све то скупа изгледа промашено.
-
Цењени ,
(1) “Политикин забавник” бр. 3537, петак 22.11.2019, нема СФ причу, али има слабу хумористичну причу (са неком можда трунчицом фантастике): Стефано Бени, “Како су два старчића прешла улицу”, а прешли су иако је то стално било скоро сасвим немогуће јер је било јако много аутомобила а није било семафора. (Помогао им полицајац.)
стр. 1, насловна, наш мозак нацртан као велико, весело градилиште, много зупчаника, радионица, итд.
стр. 4-7, како је Србин по иману Константин јаничар Михаиловић принудно ратовао за Турско царство.
стр. 8-11, досадашњи покушаји да се уграде жице у мозак да би се ухватиле неке мисли.
стр. 12-13, туристичка путовања у свемир, досад седморо, први је био Денис Тито, 28. априла 2001,
а ускоро можда и они краткотрајни скокови, само суб-орбитални, да би се остварило три минута бестежинског стања, са фирмом “Вирџин галактик” или неком другом.
стр. 14, како је Баз Олдрин по слетању на Месец попио мало вина за причест, пре изласка на површину Месеца, а НАСА о томе није известила јавност, тада. И како је у новембру 2019. послато 12 флаша вина на међународну орбиталну станицу, али не сме да се пије. Ово је истина.
стр. 52-54, руска реч кремљ означава не само онај један у Москви, него врсту руске “унутарње тврђаве” у којој су и главне градске институције? било је више тих кремљова?
стр. 62, укратко о једином боравку Николе Тесле у Београду, 1892, био код краља, добио орден Светог Саве.
стр. 67, претпоследња, испод сентенција о путовању (које су слабе), надреалистичка слика, жена је ваздушни балон и лети кроз небеса.
(2) Опет (као она коју поменусмо пре неколико дана, Баздуљ: Посљедњи мушкарац) једна књига са једним СФ елементом који се састоји у томе што се радња дешава у врло блиској будућности, кроз само неколико година;
то су, дакле, већ два таква романа, у кратком року један за другим,
наиме, у “Данасу” у суботу 23. новембра 2019. имали сте на стр. (римско) XII кратак приказ тог романа једног писца који ради у БиХ и у Хрватској, Миљенка Јерговића (познаник Светислава Басаре), која је објављена истовремено у Хрватској и Србији, наслов је Херкул, година у роману је “две хиљаде двадесет и нека”, а тема су (наводно; ако смо добро схватили) политичка непријатељства која се беспотребно догоде између неких Хрвата и неких Срба. У једном промотивном тексту који смо видели на нету
https://www.knjizare-vulkan.rs/domaci-roman/50083-herkul (https://www.knjizare-vulkan.rs/domaci-roman/50083-herkul)
се каже да је то “опомињућа сатира против сваког, а посебно домаћег, национализма”.
(3) А на стр. X у доњем левом углу био је, под насловом “Јаз на бугарском”, кратак приказ романа Јаз, аутор Дарко Тушевљаковић, тема су догађаји код нас у 1990-тим годинама, истиче се већ у наслову чланка да је роман објављен и на бугарском језику, а помиње се да садржи и елементе фантазмагорије. Чланак потписује К.С.Д, само иницијалима.
Интересантно, само дан касније, у недељу 24. новембра, у “Политици” је, на стр. отприлике 20, у рубрици “Култура”, изашао, у доњем левом углу, врло сличан кратак приказ романа Јаз, потписује (само иницијалима) К.Р, наслов је “Роман Јаз објављен на бугарском”, информације су отприлике исте, и отприлике истим редоследом дате, а поједини делови неких реченица су баш-дибидус идентични, само је чланак краћи за једну реченицу, јер се завршава речима “како преживети историју и сачувати право на властиту различитост”, док у “Данасу” после тих (идентичних) речи стоји још једна реченица.
(4) У данашњем “Блицу” на стр. 22 – а то је рубрика “Култура” – у колумни “Фантастикологија” Слободан В. Ивков даје веома добар приказ књиге 101 лице фантастике, лексикон жанровских писаца, коју је написао Илија Љ. Бакић. То је збирка 106 есеја у којима Бакић даје биографије и описује главна дела многих иностраних писаца, из разних земаља, али ниједног домаћег писца, што му Ивков итекако замера (у пријатељском тону, али јасно). Осим тога, Ивков јасно замера и то што је у наслову изостављена реч научне, као да је Бакић хтео да се склони од бојкота јер, каже Ивков, “Факат, предрасуде код теоретичара књижевности постоје!”
Издавач је “Агора”. Књига је тврдо укоричена.
(5) Један СФ филм са врло добром основном идејом! (али скромно, не-баш-најбоље реализованом; ипак вреди га видети). Наслов је блед и нејасан, у суштини лоше одабран, У времену (In Time, 2011) што је код нас преведено на два начина: лош превод, Време је новац, и, други, то је неупоредиво боље и спретније преведено – као Преостало време. Могли сте гледати данас од 12.48 ч на каналу Pink SCI FI & Fantasy.
У филму, у једној будућој Америци, ви живите 25 година, али после свог 25-тог рођендана, живите само још онолико колико можете да купите времена; постоје компаније које га продају; богаташи могу да живе хиљадама година, а сиромаси умиру одмах, или раде, ропски, по цео дан, само да би купили још један дан. Бројач времена је на вашој левој руци, на подлактици, цифре су флуоресцентне, светло-зелене. То је та добра основна идеја, али је сценаристичка реализација прилично клишетирана и конвенционална. Филм је коштао 40 милиона долара а зарадио 160, дакле добро, врло добро, али ништа колосално. (Али да су га правили наши, српски аутори, или неки други на овом данашњем Балкану, вероватно би буџет био 400 хиљада долара, дакле сто пута мањи, за шта постоји појам “микро-буџет”, али филм онда ништа не би ни зарадио, остао би “фестивалски филм”, приказао би се само на неколико фестивала, и, ништа… а паре, те скромне наше балканске парице, би пропале…) Режисер је исти као за прослављени филм, класик, Гатака, а више можете прочитати на:
https://en.wikipedia.org/wiki/In_Time (https://en.wikipedia.org/wiki/In_Time)
-
Па, цењени др Гул, шта филм Џокер подржава или не, то је мени у овом тренутку мање интересантно, а радије бих да чујем Ваш утисак о оној страници у Зборнику, о Вама. Да ли је објективно, тачно, истинито....
a meni je više interesantno da saznam kako vam uspeva da plasirate tekstove sa foruma i neka neobavezna ćaskanja i tok-svesti tirade u zbornike NAUČNIH radova.
to bi stvarno bilo korisno a možda i zanimljivo saznati.
-
Па, цењени др Гул, то је један извештај о једном догађају, надам се да је чињенично истинит.
У сваком случају, многи одломци ових вести овде, још од 2006. године, још кад је ово било на форуму Арт Аниме, заправо су делови моје будуће књиге Историја српске научне фантастике деветнаестог и двадесетог века (са кратким освртом на почетак 21-вог). Ја отприлике од Нове године крећем са писањем тога, али, ето, заправо је велики део већ написан… овде.
Е сад.
(1) У “Политици” је у петак 29. новембар 2019. на стр. 28, у рубрици “Мозаик” изашао чланак са насловом “Кинези клонирањем стварају суперпсе”, потписује С. Стијовић, где се каже да Кинези сада, за потребе полиције у Пекингу, гаје и дресирају клониране псе расе “малиноа” (Belgian malinois) који су изузетно паметни, јаки, послушни итд. Ту је и слика у колору, где шест полицајаца (три жене, и три мушкарца) држе свако у наручју по једног од тих паса-клонова.
Линк за тај чланак на сајту “Политике” је:
http://www.politika.rs/scc/clanak/442956/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B8-%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BC-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%81%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%B5 (http://www.politika.rs/scc/clanak/442956/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B8-%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BC-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%81%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%B5)
а на енглеском, такође са том истом сликом:
https://www.cbsnews.com/news/cloned-police-dogs-china-beijing-security-forces/ (https://www.cbsnews.com/news/cloned-police-dogs-china-beijing-security-forces/)
(2) “Политикин забавник” бр. 3538, петак 29.11.2019, стр. 1, насловна, карикатура у боји, гигантска индустрија пљескавица.
стр. 4-7, како смо 1934. године минирали и тотално уништили древни град Жрнов на врху Авале, испод кога су остаци били вероватно антички, да бисмо саградили споменик Незнаном јунаку.
стр. 17, политичка мапа Европе и околине, године 2100, ако море настави да расте. Имате то и на нету, само затражите: Political map of Europe, July 2100; images; size large.
стр. 22-25, како су Руси 1954. године испробавали ратовање при употреби атомске бомбе, и стварно слали војску у то, стварно бацили атомску бомбу, на полигону Тоцки, у Сибиру, у потпуној тајности. Многи су страдали од радијације.
стр. 48-49, спортски новинар “Политике” Љубомир Вукадиновић (1912-1973) написао је својевремено књигу фантазије о олимпијади животиња, у некој џунгли, где су животиње саме организовале да се такмиче у разним дисциплинама.
(3) Јавили смо вам овде, на дан 19. новембра 2019, да је Мухарем Баздуљ написао роман Посљедњи мушкарац, који се дешава у блиској будућности, у пролеће године 2027. Сад сазнајемо још један, додатни елемент који говори да је то СФ. Наиме, у “Блицу” је 26. новембра, па на осмој страни уметнутог прилога “Поп & култура”, објављен екстремно похвалан, и изузетно обиман приказ – цела страна! – о том роману, потписује Владимир Д. Јанковић, а око средине другог ступца се каже да је то “приповест о свету из блиске будућности у којем се мушка деца више не рађају, свету на који долази само женска чељад”. То је трећи, а рекли бисмо и досад најјачи аргумент за претпоставку да је то СФ (или Ф) роман. (Узгред, у СФ је више пута замишљан свет без мушкараца.) Онда, ако је СФ, зашто га не оглашавају као научну фантастику? Зашто ни издавач, ни писац, ни критичар не кажу, једноставно, отворено, храбро, да је то научна фантастика?
(3) У “Политици” је у суботу 30. новембра 2019, на стр. 9, дакле не у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука”, него у главном делу листа, изашао чланак “Тешко питање и паметни одговори” (потписује Борислав Стојков), поводом тога што се Европска Унија упутила питање, на адресу 100 академија науке, како постићи да научници објасне политичарима шта наука мисли о појединим важним питањима, како да објасне, да не би политичари доносили одлуке на бази незнања и неразумевања научних истина; како да објашњења науке (за ту групацију лаика: политичаре!) буду приступачна и корисна. Ово, рекли бисмо, спада у ширу тему популаризације науке.
(4) У “Политици” исто у суботу 30. новембра 2019, и опет не у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука”, него у главном делу листа, сад на стр. 21 (али, заправо на тој страници није назначена пагинација), у рубрици “Култура”, изашао је интервју, говори писац Зоран Ћирић (средње слово не знамо), наслов је “Апокалипса је ту и то треба да нас весели” (то отприлике у смислу: ако, нек буде крај света, нек пропадне свет, барем ће престати да оптужују нас Србе за све и свашта…), чланак потписује новинарка Марина Вулићевић; ту је и огромна слика, портрет писца, са изразом лица који бисмо оценили као алертан (будно-пазећи) али некако убледео и некако оптужујуће-нерасположен.
Овај интервју најављен је на насловној страници “Политике” као један од најважнијих прилога тог дана, дакле добио је тај третман.
Ћирић, рођен 1962, је добитник неколико књижевних награда укључујући и НИН-ову награду 2001. године (а и награду фонда “Борислав Пекић”, такође) за роман Хобо.
Повод за интервју је тај што је Ћирић сада објавио (код издавача “Дерета”) роман Ланац слободе о алтернативној историји која почиње окупацијом Србије 1999. године, отцепљењем Београда, одлуком да се од остатка Србије направи ваљда државица, названа Администрација за Доњи Балкан, чији главни град ће бити имагинарни град Нишвил, итд; а изгледа да почиње и Трећи светски рат. То је дакле још један од тих наших романа о пропасти Србије под окупацијом НАТО и Европске Уније (као Black Light Миомира Петровића). Имамо утисак да је новинарка врло јасно знала да то мора бити нека врста фантастике, па је више пута помињала појмове “жанр”, “дистопија”, и “жанровски свет”, али изгледа да није хтела да пита оно што писац вероватно није желео да буде питан, нешто отворено и грубо, у стилу – да ли Вам је ово научна фантастика? – не, никако, није поменула (а није ни он) научну фантастику.
Али ћемо зато ми да поставимо то питање! Заправо да поновимо питање; сад није Баздуљ, него је Ћирић, али питање је отприлике исто! – шта мислите, зашто ни издавач, ни писац, ни новинар не кажу, једноставно, отворено, храбро, да је то научна фантастика?
-
Па, цењени др Гул, то је један извештај о једном догађају, надам се да је чињенично истинит
znam da je IZVEŠTAJ, sećam se tog IZVEŠTAJA odavde, sa foruma; zato sam i pitao, koja je tajna vašeg uspeha? kako vam uspeva da IZVEŠTAJE SA FORUMA, pisane neobavezno i poluneozbiljno, plasirate u tekstovima koji se izdaju za NAUČNE, u AKADEMSKIM izdanjima?
-
opasno predavanje danas predveče!
Evropski SF i futuristički film: EVROPA (POSLE) BUDUĆNOSTI
https://cultofghoul.blogspot.com/2019/12/evropski-sf-i-futuristicki-film-evropa.html
(https://1.bp.blogspot.com/-X2rp2n2tCdg/XeRqmXfNcQI/AAAAAAAAz2c/9U15tBEr4S4c2XhsNGZ59JKTZ43kmuEGQCLcBGAsYHQ/s400/sf%2Beu.jpg)
-
Цењени др Гул, одговорићу, само ово је сад хитније:
програм Лазе за децембар 2019:
2. децембар 2019 - Русофилија у дому српске фантастике: Виктор Пељевин
Руски писац средње генерације Виктор Пељевин је мало познати, али врло цењени скрибоман. Кроз садржај његових дела упутите се на чаробно, али и туробно путовање кроз модерну руску литературу. О Пељевиновом делу, његовом утицају на руско, али и српско и словенско друштво, говоре Петар Петровић и Владимир Матић Курyлев. Модератор: Милош Петрик.
9. децембар 2019 - 1983/4/5: о Пољској и другим антиутопијама
Ерику Артуру Блеру се није допадало куда иде овај свет тамо негде пре око 70 година, па је сео и написао како би то могло да изгледа када власт почне да ефикасно производи симулакруме. (Није му се, кажу, допадало ни што је на почетку а не у средини полица у књижари, па се преименовао у Џорџа Орвела.) Та 1984. је очигледно оставила велики утисак на неке, па онда на неке друге и тако све до прекјуче. О 1984. (мање) и њеним дериватима - Барџисовој 1985, и Нетфликосвој/пољској 1983. (више) а можда и о Великом Брату и о пацовима причају Милош Петрик, Андреј Ћирић и Ивана Дамњановић.
16. децембар 2019 - "Јеси ли и даље, оно...Гррр?" - 20 година вољене серије Ангел
Кад је после треће сезоне "Бафи" постало јасно да се прича главне јунакиње креће у неком новом правцу, могло се десити да останемо без једног од најбољих ликова које нам је ова култна серија подарила. На нашу срећу, Џос Видон је имао друге планове за намргођеног, намученог вампира с душом, па га је преселио из малог места и средње школе у урбанију, грубљу средину Лос Анђелеса, омогућивши му да мање брине о крају света, а више о тражењу искупљења. Од тада је прошло 20 година, а публика се и даље с великом наклоношћу и носталгијом сећа серије "Ејнџел", узбуђења, емоција и хумора који су је красили. Нешто подробније о свему томе, о вампирима и људима, добрим демонима и злим адвокатима... причаће вам Матеја Видаковић, Ненад Беквалац и Јелена Катић Живановић.
23. децембар 2019 - Промоција: Илија Бакић, Четири реке извиру у рају и ине пловидбе
Бакић је награђивани писац и песник, који целу каријеру плови на вировитом ушћу жанра и главног тока. Бакићева проза је мрачна али и хумористична, често експериментална, не штеди ни протагонисте ни читаоце. Четири реке извиру у рају и ине пловидбе је узбудљива књига духовних авантура чију разгранату структуру обликују три новеле, а чији се јунаци појављују у различитим (псеудо)историјским временима носећи терет сопствених животних прича; за сваку од њих везује се снажан симбол судбинског лутања – ПЛОВИДБА.
30. децембар 2019 - Фантастична читаоница #73: Theory of Bastards, Audrey Schulman
Добитник цењене награде Philip K. Dick прошла је углавном испод радара већини читалаца. С правом или не? Оно што је заједничко скоро свим приказима ове књиге на Goodreadsu је да јој не треба судити по корицама. Дођите да причамо о књизи. Модератор: Бојан Бутковић.
-
Дакле ето окачили смо програм Лазе за децембар,
а што се тиче тог предавања о коме сте јавили, о европским СФ и футуристичким (?) филмовима, па, то врло интересантно звучи, надам се да су снимали и да ће бити окачено негде на сајт те институције (ЕУ инфо центар), па, да ће моћи да се погледа. Молим јавите, овде, ако буде такав снимак код њих па ако сазнате за то.
(2) А што се тиче Ваше одбране дисертације, дајте окачите овде неки други приказ те одбране (који сте написали рецимо Ви, или неко други од тада присутних) а који би био можда бољи, истинитији, озбиљнији, итд, па, да упоредимо; или једноставно окачите на нет комплетан снимак одбране, па да свако може да погледа, слуша цео ток, и провери да ли су моја сећања тачна. Или нетачна.
Кроз сто, кроз двеста година, шта ће се уопште о тој одбрани знати? шта ће се памтити?
Осим тога, треба да будемо колегијални према неким најбољим студентима, у неком граду, који можда већ имају и објављене радове, и можда управо сада размишљају да пријаве тезу баш из те области, из хорор жанра… и питају се какав би био исход таквог покушаја… Ове белешке о одбрани, какве су – да су, чињенично су истините, и ваљда дају барем некакву оријентацију, а ко може боље, широко му поље.
-
У “Данасу” је у уторак 3. децембар 2019. на стр. 20 изашао обиман чланак, потписује Павле Симјановић, под насловом “Госпођа из каде узвраћа ударац”, о хорор-фантази филму (са духовима…) Доктор Слип (Doctor Sleep, 2019) који је наставак Исијавања (Shining, 1980) Ето, после скоро 40 година…
-
о хорор-фантази филму (са духовима…) Доктор Слип (Doctor Sleep, 2019) који је наставак Исијавања (Shining, 1980)
a šta je dr ghoul o tome rekao, piše ovde:
http://cultofghoul.blogspot.com/2019/11/doctor-sleep-2019.html
-
Цењени ,
(1) Код Невидљивог налазимо, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2019/12/04/crna-knjiga-jo-jedna-domaca-distopija/ (https://sfpisb.wordpress.com/2019/12/04/crna-knjiga-jo-jedna-domaca-distopija/)
податак о још једном роману о пропасти наше земље у блиској будућности, због уласка у ЕУ и због иностране доминације над нама, итд.
Наслов чланка гласи, код Невидљивог,
“Црна књига – још једна домаћа дистопија”,
а у тексту се каже, између осталог: “Црна књига Луке Трипковића даје интригантну визију српског друштва у блиској будућности. У овој држави на граници одумирања, пуноправној чланици реформисане Европске уније ( … ) откривају (се) узроци пропасти ( … )” итд.
Али не каже се у ком је то жанру ! ! !
(2) Данас у “Политици” на страници негде-око-двадесете, у рубрици “Култура”, налазимо, у првом ступцу, врло кратак приказ (само две реченице), наслов је “Будућност у којој је све исто”, потписује само иницијалима К.Р, а вест је, да је објављен роман, аутор је Филип Јарчов, изричито и јасно се каже “сврстао се у ред српских писаца научне фантастике”, наслов романа је Ко ми то шапуће у сновима на јави?, а тема је будућност Србије.
-
Цењени ,
(1) “Политикин забавник” бр. 3539, петак 06.12.2019,
стр. 8-11, паметни аутомобили који возе сами, како то функционише.
стр. 12-13, компјутерски генерисани глумац Џејмс Дин (који је погинуо 1955. године) ће бити глумац у новом филму из доба Вијетнамског рата, Finding Jack. Има о томе на:
https://www.fastcompany.com/90427520/an-all-cgi-james-dean-has-been-cast-in-a-new-action-drama-set-during-the-vietnam-war-era (https://www.fastcompany.com/90427520/an-all-cgi-james-dean-has-been-cast-in-a-new-action-drama-set-during-the-vietnam-war-era)
стр. 21, да ли ће интелигентни роботи бити наши робови, и како да то спречимо.
стр. 67, претпоследња, сентенције о аутомобилу, неке су духовите, паметне.
(2) У данашњем и сутрашњем “Данасу”, у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. IV, у рубрици “Форум”, Душан Павловић (средње слово не знамо) даје обиман чланак, наслов гласи “Да ли је демократија могућа?”, Павловић полази од супер-хероја у неким стриповима и филмовима, као на пример у Надзирачима, и поставља питање како су то супер-хероји увек тако сигурни ко је зао, и како успевају да одмах (на радост гледалаца) казне кривца, а да при томе никада не погреше. Напомиње да то у Надзирачима баш и није тако. Затим дискутује о механизмима власти и правде у представничким, парламентарним демократијама, где има јако много простора и могућности за лажи и преваре, корупцију и злоупотребе, лажне вести, злонамерну пропаганду, итд.
Наш коментар: наравно да су многи у публици одушевљени кад Силвестер Сталоне као судија Дред (Judge Dredd), повиче “Ја сам закон” (“I am the law ! ! !”) и реши случај, часно и поштено, без одуговлачења, на основу јасне правде и истине… Било би заиста дивно кад би то могло тако, а да се никад не догоди грешка нити злоупотреба.
-
ПС, данас у “Блицу” на стр. 22, Слободан В. Ивков даје приказ о роману Роберта Силверберга Умирање изнутра (Dying Inside, 1972), о једном телепати који постепено губи своју телепатску способност. Тај роман је код нас (каже Ивков) изашао 1987, у преводу Милице Младеновић, а сад (2019) је изашло ново издање, код издавачке фирме “Чаробна књига”. Уједно Ивков додаје многе детаље из оних времена која су била… ех, па, већ доста давно… пре 2000-те године. Успомене.
-
Цењени ,
(1) у “Блицу” је у уторак, 10. децембра 2019, у уметнутом прилогу “Поп & култура”, па на стр. 4 и 5, изашао кратак приказ романа Избледеле душе, аутор др Младен М. Јаковљевић (један од наших девет доктора научне фантастике; хронолошки гледано, шести од њих, одбранио дисертацију 2012. године са тезом „Паралелни светови: однос постмодерне прозе према фантастичној и научнофантастичној књижевности”), чланак није потписан, наслов чланка је “Прошлост сачувана фантастиком”, а текст чланка јасно показује да је то о српској народној фантастици, о једном српском сеоском гробљу са почетка деветнаестог века (дакле, пре око 200 година), итд, дакле, жанровски гледано, са дужним поштовањем, морамо рећи: то је роман у жанру фантазије, можда и са елементима хорора, али, није СФ.
(2) Видимо вест, на:
http://stripblog.in.rs/2019/12/13/ederlezi-rising-poklon-strip/?fbclid=IwAR2Cb81rrxl5tcTDsYGW-iqPU9LiPOuBhbDpbGaqjVGznueOzr5WTOhDVgY (http://stripblog.in.rs/2019/12/13/ederlezi-rising-poklon-strip/?fbclid=IwAR2Cb81rrxl5tcTDsYGW-iqPU9LiPOuBhbDpbGaqjVGznueOzr5WTOhDVgY)
а у тој вести се каже да:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Uz kupljene karte za film „Ederlezi Rising“ na poklon dobijate strip
Nagrađivani film „Ederlezi Rising“ reditelja Lazara Bodrože, po scenariju Dimitrija Vojnova, je dostupan u bioskopskim salama Kombank Dvorane od 12.12.2019.
КРАЈ ЦИТАТА.
Дакле, то би значило да је Едерлези најзад кренула у биоскопе.
(3) У “Данасу” је у петак 13. децембар 2019, на стр. 22 и 23, изашао чланак, потписује У. Милетић, наднаслов “Премијера представе Тестирано на људима у Атељеу 212”, наслов чланка гласи “Да ли би боља реалност била она коју су преузеле машине?”, ауторка текста представе (дакле ауторка тог позоришног комада) је Маја Пелевић; режија Бојан Ђорђев; овај чланак је делимично и интервју са њих двоје; ту је (на стр. 23) и слика, црно-бела, једне групе глумаца; а у представи се изгледа појављују и роботи. По свему судећи, ту има дакле и елемената научне фантастике, иако нигде у чланку то не кажу отворено.
А у суботу 14. децембра изашла су два слична промо чланка, о овој представи; један у “Данасу” на стр. 17, а други у “Политици” негде око двадесете странице (нема пагинације); али се у њима не помињу роботи, само се у “Политикиној” верзији помиње вештачка интелигенција. Хмм… чини нам се да је у та друга два чланка изразитије дистанцирање од СФ. А укупни утисак из сва три чланка, и из слика у њима, био би, да је та представа нешто као музичко-плесно-поетски разиграни шарени кабаре намењен за децу (?) са циљем да упозори нашу цивилизацију на неке опасности (?) итд.
(4) У “Данасу” је у суботу 14. децембра 2019. на стр. 22 изашла најава да ће трибина о будућности вештачке интелигенције бити одржана у Научном клубу ЦПН (Центра за популаризацију науке), у петак 20. децембра 2019, у 19 ч, претпостављамо у Београду.
(5) Такође у суботу у “Данасу” али на стр. 16 је вест из Шапца, да се тамо завршавају припреме за отварање Винаверовог трга, а као инспирација за естетско уређење трга послужио је, наводно, Винаверов чувени текст “Громобран свемира” (знамо да има елементе СФ).
(6) “Политикин забавник” бр. 3540, петак 13.12.2019,
стр. 8-9, наводно су Руси 1941. у ваздушним биткама изнад Москве имали и један осматрачки ваздушни балон из кога су јављали о кретањима Немаца. Али написано је тако некако анегдотски, да не изгледа много уверљиво.
стр. 10-14, астрономија, опширно о планети Венери. На самом почетку чланка (први пасус) укратко се помиње да су поједини СФ писци замишљали Венеру са тропским шумама итд. Има о разним сателитима чије се лансирање ка Венери припрема, а пред крај има о сонди “Лисе” (LLISSE) чије се лансирање, наводно, планира за 2023, а која би се спустила на површину и издржала (да ради, на температурама око 500 степени Целзијуса) 60 дана. Али о тој сонди нисмо нашли чланак на интернету, и, чини нам се, није подржано (или барем нисмо пронашли) у Википедији.
-
Дакле, то би значило да је Едерлези најзад кренула у биоскопе.
tako je, taj erotski SF film sada igra u srpskim bioskopima.
evo šta je dr ghoul imao o njemu reći:
https://cultofghoul.blogspot.com/2018/03/ederlezi-rising-2018.html
-
Jedna zvezda na nebu od danas nosi ime Morava, a njena planeta zove se Vlasina. Ovi nebeski objekti dobili su ime u velikoj akciji imenovanja zvezda i egzoplaneta sprovedenoj povodom 100 godina od osnivanja Međunarodne astronomske unije. Svaka zemlja članica dobila je priliku da imenuje po jedan sistem, a Srbija se odlučila za Moravu i Vlasinu. U procesu glasanja učestvovala su astronomska društva i naučne institucije, a pobednički par imena je osvojio najviše glasova od ukupno 12 predloga. Zvezda kataloške oznake WASP-60, od danas nazvana Morava, i njena planeta WASP-60b, koju je Srbija nazvala Vlasina, čine sistem udaljen od od nas preko 1300 svetlosnih godina. Nalazi se u sazvežđu Pegaza. Morava je žuta zvezda glavnog niza, tek nešto veća i masivnija od našeg Sunca, a Vlasina je planeta gasni džin, nalik Jupiteru, ali sa manjom masom. Mada nije vidljiv golim okom, ovaj zvezdani sistem se može videti sa naših prostora čak i manjim teleskopom.
-
Хвала на информацијама, др Гул.
Е сад: ево те исте вести о планети Власини, поново, мало друкчије формулисано; и ево још неких вести:
(1) у “Политици” је у среду 18. децембар 2019, изашао на стр. 8 чланак, наслов је “Србија кумовала планети Власини и звезди Морави”, потписује Миленија Симић Миладиновић, то је о звездама за које се, у новије време, показало – откривено их је више од три хиљаде, таквих! – да имају око себе барем једну планету; Интернационална астрономска унија (ИАУ) одлучила је да тим звездама додели имена; српским астрономима је дата, за те сврхе, једна звезда, досад позната као WASP 60, и планета која се око ње окреће; они су предложили називе, предлог је прихваћен. Та звезда одсад се зове WASP 60 Morava, а њена планета одсад се зове WASP60b Vlasina. Узета су дакле имена две наше реке. (Сви знамо где је Морава, а Власина је на југу код Власотинца.)
(2) А у “Данасу” је такође у среду 18. децембар 2019, изашао на стр. 20-21 чланак-интервју, потписује У. Милетић, наслов чланка је “Ратови звезда су увек били политички филм”, говори Стеван Филиповић, редитељ и сценариста српског кратког Star Wars фан филма Breaking Point.
3) “Политикин забавник” бр. 3541, петак 20.12.2019,
стр. 1, насловна, анти-гравитациони врло мали аутомобил, и, камион са сличним погоном; они лете кроз једну улицу великог града. Помало карикатурално али одлично, насликао Алехандро Бурисио. То је СФ призор, али са елементима комичног, као понешто што смо видели у филму Имортела (тј. Бесмртна) и у филму Пети елемент.
стр. 20-21, неко истраживање показало је да бебе већ са три месеца имају неки минимални осећај за правду и неправду.
и,
коначна судбина Сунца и Земље, кроз 4 милијарде година
(4) Руси су имали (колико нам је познато) баш прави СФ филм Сила привлачења, на руском је то било (отприлике се изговара) Притјаженије, а на енглеском је било приказивано као Attraction; о нападу (или, нехотичном паду) ванземаљаца на Москву. Сад чујемо да се за годину 2020. припрема наставак, који би се звао Инвазија. Режисер је опет Фјодор Бондарчук, син славног (из комунистичког времена) Сергеја Бондарчука. Чланак о овоме имате у данашњем “Блицу” па у уметнутом прилогу “ТВ магазин”, па на стр. 3; чланак је непотписан, наднаслов је “Филм Инвазија стиже у београдске биоскопе”, наслов је “Да ли ће опстати човечанство”, ту је и слика редитеља и иза њега неких петоро чланова екипе који (вероватно у паузи снимања) нешто петљају око неког ваљда кофера, на неком пропланку у шуми; гледају своја посла; лица им не видимо, али видимо да је на редитељевој мајици написано, белим словима, Attraction 2.
(5) Такође данас (2019 12 20) у “Блицу” али на стр. 39, рубрика “Култура”, чланак, гле такође непотписан, о деветом Star Wars филму, који је управо кренуо у биоскопе; претежно је то интервју са глумицом Дејзи Ридли, која је у том филму главна акциона јунакиња, чије име је Реј. А презиме, ех презиме... па, нећемо да откривамо унапред (да не буде spoiler), али, међу неким београдским фановима се већ зна. Ту је и слика из филма, у првом плану је Реј, која стоји на неком отвореном, прилично равном, травнатом терену, а иза ње, прилично далеко у позадини, је популарни робот Си Трипио (C-3PO).
Дакле у истом “Блицу” данас промо и америчког филма, и руског. Али, огромна разлика у понуђеним сликама. Тотално другачија филозофија маркетинга. Можемо се запитати, која од те две слике ће да привуче више гледалаца у биоскопе.
-
Цењени ,
(1) у “Данасу” у суботу 21. децембар 2019, дакле данас, у уметнутом прилогу “Недеља” па на стр. XI, имате кратак приказ романа: Лука Трипковић, Црна књига. (Већ смо вам јавили о тој књизи, овде, пре шеснаест дана, у вестима 5. децембра.) Текст данашњег приказа је некако врло сличан тексту који смо већ видели другде (о том истом роману). Приказ потписује, само иницијалима, К.Б.Д; наслов приказа је “Померене границе нове српске прозе”, нигде се не помиње да ли је (или није) СФ, али су студиозно уграђени наговештаји који ипак као да вуку у СФ правцу – каже се да аутор овом књигом српску прозу “телепортује … у најсавременије светске литерарне токове”, помиње се да су наводно у роману присутни елементи “виртуелне реалности” и “историјске фикције” и “дистопије”. Дакле помно и дозирано се иде до саме ивице, али се ивица не прелази, не каже се да је то научна фантастика. Можда зато да не би чаршија књигу препознала као СФ па одбацила као жанровско, дакле мање вредно, дело?
На истој “Данасовој” страници је и много обимнији приказ новог српског издања стрипа Инкал.
(2) У “Политици” је данас у културном прилогу цела трећа страница посвећена врло обимном приказу филма Star Wars 9. Ту су и четири промотивне слике из тог филма; гле, три од њих смо већ виђали ових дана на другим местима, у штампи.
(3) … а на четвртој страници тог истог “Политикиног” прилога је приказ књиге: Мартин Рис, О будућности, издавач “Службени гласник”, Београд. Приказ потписује Димитрије Јаничић, а наслов чланка је “Будућност – задивљујућа или застрашујућа”.
То би била, знате већ, футурологија, баш права. Али, и популаризација науке. Приказ је обиман, садржајан, ентузијастичан.
-
мала допуна јучерашњих вести:
Урсула Ле Гвин имала је тезу, присутну у неким њеним делима (на пример, у роману Стално се враћајући кући) да би на свету било мање ратова, кад би на власти биле жене, дакле кад би наступио неки, хмм, рецимо отприлике, добронамерни и мирољубиви матријархат. Интересантно, године 2019. бивши амерички председник Барак Обама (који је био на власти од 2009. до 2017) исказао је сличну тезу, коју налазимо у “Политици” 17. децембра 2019, на стр. 2, то је вест коју је, без датума, пренео “Танјуг” преузевши је од агенције Би-Би-Си; наиме, он је путовао приватно у Сингапур и учествовао на неком дискусионом скупу, и тамо је, наводно, рекао да жене нису савршене, али су неспорно боље од мушкараца и да би свет био много бољи када би оне предводиле све земље. Рекао је још, да је о томе размишљао у време кад је био председник – како би свет изгледао када би на његовом челу биле жене. “Сада, жене, само желим да знате, ви нисте савршене, али могу да кажем прилично је неоспорно да сте боље од нас. ( … ) Апсолутно сам уверен да бисте за две године, ако би жене управљале свим државама света, видели значајно побољшање у свему”. Да је то рекао, налазимо потврђено у Би-Би-Сијевој вести са датумом 16. децембар 2019, на:
https://www.bbc.com/news/world-asia-50805822 (https://www.bbc.com/news/world-asia-50805822)
А у “Политици” данас (недеља 2019 12 22), на стр. 6, у првом ступцу, видимо тврдњу да је и руски председник Владимир Путин, наводно, рекао: “За место председника државе није битан пол. То није квалитет који се тражи. Потребни су одговорност према народу и компетентност. Жена на месту председника би сасвим сигурно унела мало женских принципа у политику, мање агресије. То је нешто што је пожељно.” Али, за ово (да је то рекао) нисмо успели да нађемо потврду на интернету.
-
Цењени ,
(1) Данас, 2019 12 23, на “Блицу” имате залепљену (са две капљице гумастог сувог лепка који се може одвојити) књижицу малог формата, шездесетак страница, са насловом (ћирилицом) Фантастична бића из митова и бајки, аутор Миона Ковачевић, то су бића као амазонке, базилиск, валкире, итд, отприлике азбучним редом, па све до појма џин, у смислу: врста духа. Мини-лексикон.
(2) … а у “Блицу”, на стр. 22, Ивков приказује илустровану књигу великог формата (29 са 22 цм), али са само 48 страница, објављену прошле године, наслов је Мистерије, аутори су Бојан Хоџић Косорић (текст) и Един Дурмишевић (илустрације), издавач “Пчелица”, Чачак; приказане мистерије су типа Бермудски троугао, Дракула, Лох Нес, итд.
(3) Данас у “Политици”, на стр. 13, обиман интервју, потписује Марина Вулићевић, објављен је, код “Геопоетике”, роман са насловом који се састоји од само једног слова, З (не то није тројка, то је слово, латиницом је то Z) у коме је један од протагониста математичко биће, оживела фрактална фигура, рекли бисмо да је он живи Манделбротов скуп (то је нешто екстремно комплексно, потенцијално бесконачно компликовано, из математике), који је насликан (али веома поједностављено) и на корици:
http://www.geopoetika.com/book.php?id=4707 (http://www.geopoetika.com/book.php?id=4707)
а ауторица је Дана Тодоровић, ћерка глумца Боре Тодоровића (1929-2014), помиње се и да јој је глумица Мира Ступица (1923-2016, девојачко презиме Тодоровић) била тетка. За Дану се напомиње да је са једним ранијим романом била у најужем избору за НИН-ову награду; такође, да је била студент драме. У роману З појављују се не само тај фрактални протагониста, него и глумци неког позоришта. У другом ступцу Дана изричито помиње и научну фантастику, али нигде се не каже да је роман научно-фантастични; то не. Имамо утисак да су у овом интервјуу неке реченице набацане тако да нас изненаде свакојаким спојевима разнородног материјала, што нам наговештава већ и сам енигматични наслов чланка: “Тежимо јединству да бисмо ублажили мрак искуства”.
-
... заборависмо! дакле: у „Блицу“ јуче на стр. 22 била је не само колумна С. В. Ивкова, о којој смо вам јавили, него и реклама, ћирилицом, на дну странице; написано је прво, да је то “Едиција заборављених српских писаца”, потписана је издавачка кућа “Порталибрис”, а тај, ех, заборављени српски писац… је… Лазар Комарчић! Две његове књиге, Један разорен ум и Два аманета.
Дакле он је заборављен :)
… заборависмо јуче још нешто! Наиме јуче, 23. децембар 2019, у “Политици”, након оне странице где је Дана Тодоровић (и фрактални протагониста…) био је, на следећој страници, велики чланак “Власина међу звездама”, о чињеници да се сад једна звезда зове Власина, али и о граду Власотинцу (са сликом); потписује Данило Коцић. Имате то и на “Политикином” сајту, на:
http://www.politika.rs/scc/clanak/444594/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%B0 (http://www.politika.rs/scc/clanak/444594/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%B0)
-
(1) У “Блицу” данас, 2019 12 25, на дну стр. 24, још један “Порталибрисов” оглас за “Едицију заборављених српских писаца”, и гле ту је Драгутин Илић са романом Госпођа Марија. Питамо се, да ли је то Драгутин Ј. Илић (који је 1889. објавио прву научнофантастичну драму у историји светске књижевности, Кроз милијон година). Или је то онај други, Драгутин Илић Јеја (1887-1945)? О тој књизи, са сликом писца, има на сајту издавача:
https://portalibris.rs/knjige/gospodja-marija-dragutin-ilic/ (https://portalibris.rs/knjige/gospodja-marija-dragutin-ilic/)
а о нашем Драгутину има на српској Википедији:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B)
али изгледа да су на нету неке слике измешане, јер људи не очекују да би могла постојати два разна Драгутина Илића.
(2) Узгред, нешто за хорористе: проф. Јован Р. Деретић, у својој књизи Историја српске књижевности (Београд, “Нолит”, 1983, штампано у 10.000 примерака) каже, на стр. 404, за овог нашег Драгутина, да је међу његовим делима била и “заборављена збирка Новеле (1892), која садржи неколико занимљивих покушаја у жанру приче страве и ужаса”.
Претпостављамо да је о томе неки појединац већ написао и објавио научни рад? Може линк?
-
нашег Драгутина, да је међу његовим делима била и “заборављена збирка Новеле (1892), која садржи неколико занимљивих покушаја у жанру приче страве и ужаса”. Претпостављамо да је о томе неки појединац већ написао и објавио научни рад? Може линк?
može:
Немања Радуловић
Филолошки факултет, Београд
ОКУЛТНИ СВЕТ ДРАГУТИНА ИЛИЋА
http://old.fil.bg.ac.rs/katedre/skjsk/biblio/nemanjaradulovicokultnisvetdragutinailica.pdf
-
Nemanja nije pisao konkretno o ovim pričama, koliko znam, već se više bavio nekim drugim Dragutinovim ostvarenjima.
Novele sadrže sledeće priče: "Hane dan", "Mati", "U magli", "Veštica", "Iguman Pajsije", "Igumanova sen", "Pod zemljom" i "Epifanija rata".
O nekim o ovih priča je pisao Radovan Vučković u svojoj knjizi "Moderna srpska proza".
-
čudno da ovog ilića nema u SKZ-ovoj dvotomnoj knjizi srpske fantastike, a ima ga - sa 2 priče- kod bože vukadinovića...
pogledah sad, dao sam obema pričama ocenu 6/10, što će reći da jedva prelaze prosek.
-
http://www.omaja.rs/price-iz-starog-mlina/igumanova-sen/
-
Ne smem da garantujem, ali mislim da sam nekada na buvljaku nabavio Novele. Nažalost, osim ovih iz Božine knjige druge priče nisam pročitao. Mogao bih da se bacim na to za praznike, pa da referišem - ako nađem knjigu... :-(
-
Цењени ,
изашао је, на универзитету у Крагујевцу, овај Зборник са прошлогодишњег научног Округлог стола о 200 година СФ, са уводом и 13 радова; дакле јесте штампан (и врло лепо изгледа), наслов је:
После 200 година: два века научне фантастике али тренутно се још не продаје у папирном облику,
али, у електронском облику можете преузети на:
https://drive.google.com/file/d/1JV1yz_dHq04LBs2BY5jImlsrkRmuDWvv/view
То може да се прибави и овако: на нету затражите “Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац”,
па, кад се отвори та страница, кликнете на “издаваштво”, ту се отворе три могућности, ви кликнете на ону која гласи “зборници”, и ту се отворе зборници скупова који су одржани ове, 2019. године, али Ви пређите на годину испод тога, а то је 2018-та, е па тамо има наслов “После 200 година”, кликните на њега, и документ ће се отворити, онда га само узмите.
Ако вам једног дана затреба да цитирате нешто из ове књиге, или да је унесете у неку библиографију, библиографски податак био би:
Бубања 2019: Никола М. Бубања, уредник, После 200 година: два века научне фантастике. Зборник радова са истоименог Научног округлог стола одржаног 28. октобра 2018. Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет, ISBN 978-86-80796-30-7, COBISS.SR-ID 280424716
Ово је први у историји српских универзитета научни зборник о научној фантастици.
Зборник има увод и 13 радова. У мом раду имате о првих осам докторских дисертација (о СФ) у Србији, и, опширно, на стр. 25-26, о одбрани наше једине дисертације о хорору (а то је наравно др Гул-ова), и, на крају мог рада, имате образложење зашто је потребан Манифест крагујевачке школе СФ студија, а онда имате и комплетан текст тог манифеста (стр. 29-31).
Али, само да не буде забуне: од 13 аутора текстова у овом научном Зборнику, само неки јесу потписници тог Манифеста (а то значи, оснивачи те Школе), а неки нису.
Дакле није сваки аутор у овој књизи уједно и оснивач те Школе!
Прегледао сам зборник и заиста је занимљив ваш труд да научна фантастика добије место које заслужује у академској заједници.
Оно што ми смета у свему овоме је веома често "колоквијалан" приступ тим активностима и мислим да он неће допринети пуноправном прихватању Сф-а у академским круговима. Оправдавање колоквијалности различитим разлозима није добро. Ако се жели пуноправни приступ онда нема оправдања да се различита описивања подводе под научне радове, на шта је и Дејан указивао.
С друге стране, упадљиво је одсуство домаће тематике у овом зборнику. Осим Тијане, готово нико се не осврће на домаћу научну фантастику, што, по мени, није добро.
У сваком случају, кад зборник буде у облику књиге, молим вас да ме обавестите и обезбедите да могу да купим бар један примерак.
-
Priznajem da mi nije jasno to insistiranje da se u SF ključu čitaju dela koja očigledno za taj ključ nisu pisana, a Tijana u tome zaista prednjači. Ako je u worldbuilding utkan tako precizan i maltene standardan natprirodni element, šta to autor još treba da uradi kako bi obznanio žanrovsku pripadnost dela? Da u predgovoru ponudi uputstvo za ispravno čitanje?
Mislim da takva insistiranja donose daleko manje koristi nego što se to uobičajeno smatra. Smatram da takav pristup aktivno ometa sagledavanje žanra (to SFa i Horora jednako) kao celine, i nudi percipiranje žanra kao tek gomile rasparčanih elemenata i razbacane ikonografije. Verujem da je to prevaziđen pristup, pa se otud iz ovog njenog kratkog analiziranja Nakota maltene i ne vidi koliko je to dobar horor roman, ali se itekako vidi koliko bi to bio slab SF roman, da je zaista namenjen čitanju u SF ključu. Srećom pa nije.
-
Ali Tijana jasno određuje žanrovsku pripadnost romana kao horor romana. Generalno, mislim da joj nije bila namera da analizira roman kao celinu, već da samo ukaže na odnos određenih elemenata romana prema nekim karakterističnim SF motivima. U takvoj analizi može se doći do zaključka do koga si došla, ali mislim da to nije bila Tijanina namera.
Za analizu romana dodatan problem može predstavljati vremenski razmak između pisanja romana i njegovog pojavljivanja u knjiškom obliku, koji može značajno da utiče na njegovu recepciju, u kom god ga ključu čitali.
-
BTW, za sada ništa od Novela. Pomešao sam knjigu priča Laze Komarčića sa knjigom priča Dragutina Ilića.
-
Ne smem da garantujem, ali mislim da sam nekada na buvljaku nabavio Novele. Nažalost, osim ovih iz Božine knjige druge priče nisam pročitao. Mogao bih da se bacim na to za praznike, pa da referišem - ako nađem knjigu... :-(
rado bih čuo tvoj osvrt na ostatak zbirke, kad/ako pronađeš NOVELE...
-
Ali Tijana jasno određuje žanrovsku pripadnost romana kao horor romana. Generalno, mislim da joj nije bila namera da analizira roman kao celinu, već da samo ukaže na odnos određenih elemenata romana prema nekim karakterističnim SF motivima. U takvoj analizi može se doći do zaključka do koga si došla, ali mislim da to nije bila Tijanina namera.
Za analizu romana dodatan problem može predstavljati vremenski razmak između pisanja romana i njegovog pojavljivanja u knjiškom obliku, koji može značajno da utiče na njegovu recepciju, u kom god ga ključu čitali.
Da, tačno, ona na samom početku zaključuje da svi unutrašnji parametri dezigniranu delo u horor žanr, to nije sporno. Ali ostaje nejasno čemu onda insistiranje na čitanju takvog dela u SF ključu. To se obično radi da bi se delu ‘otkrila’ dodatna dimenzija, ali ovde to nije slučaj. Ništa što ovakvo čitanje donosi Nakotu nije mu uskraćeno pri čitanju u horor ključu, meni tu nema nikakvih dodatnih ‘razotkrivanja’, da tako kažem.
Ali zato ima dosta kolaterale koja se ne javlja kad roman percipiram kao horor roman; kao prvo, sad odjednom imamo maltene datost da su određeni elementi, motivi, ikonografija imanentno esefovski, što svakako nije tačno; datost da SF legitimno komunicira kroz metaforu, alegoriju, parabolu (mislim, stvarno... heterotopija??); da je SF generalno pesimističan u svom futurističkom formatu ( a konzekventno tome i konzervativan, to mi je sledeći logičan korak); da su u SFu najimpresivnije distopije, da ne kažem standardne ‘cautionary tales’, zbog čega ona poseže za ilustrativnim paralelama sve do Velsa i Stejpldona, dakle rani korpus žanra); i garant ima toga još, ovo su samo okoubodne posledice njenog sagledavanja Nakota kroz SF prizmu.
I šta se tačno time dobija? Ima li konkretnih benefita iz takvog sagledavanja ovog romana? Meni izmiču, ali da ne bude sad to samo moj lični hendikep... stvarno me zanima koji su.
-
Хвала на информацијама и дискусији! Узгред, било би добро кад би још неко нов дошао на овај форум, за то је потребно да добије сагласност вебмастера (zakk-а), што је разумна предострожност, али, изгледа да се већ годину-две нико није јавио.
Е сад,
(1) за данас, понедељак 30. децембар, најављен је, на ТВ каналу РТС1, од 22.03 ч, руски СФ филм Сила привлачења (Притјаженије, Attraction, 2017), у коме, у модерном амбијенту, ванземаљски брод пада на Москву,
(2) а за среду, 1. јануар, на каналу Пинк 2, од 20 ч, најављен је амерички СФ филм Међузвездани (Interstellar, 2014).
(3) У “Политици” је у суботу 2019 12 28, у културном прилогу, на стр. 1-2, српски писац Вуле Журић имао свој ауторски чланак, опширан, о данашњем стању у светској култури и екологији, наслов је “Прво лице мањине”, па, један одељак (на стр. 1, у крајњем десном ступцу) има наслов “Кинеска научна фантастика”, а онда на стр. 2 видимо тврдњу да (ако смо добро разумели) кинески СФ писац Кен Лију, кад преводи дела других кинеских писаца на енглески, заправо врло много и преправља текст, претвара га “у темељно прерађену па па брижљиво упаковану културолошко-идеолошки прописно стандардизовану робу”.
(4) “Политикин забавник” бр. 3542, петак 27.12.2019, нема СФ причу, али има врло кратку причу сатиричне и хумористичне бајковите фантазије, руску: Антон Павлович Чехов, “Јелка”, магична јелка судбине, са које се деле поклони, ко ће шта да добије у животу. Многи се јављају углас, за материјалне вредности, а за духовне и моралне – слабо. На крају само један појединац … Шармантно.
стр. 2, код Риплија, један облик пљоснатог-округлог-заталасаног чипса (прженог кромпирића) зове се хиперболични параболоид.
стр. 9-12, шта ако роботи преузму да све раде, шта ће тада бити са цивилизацијом, и људима. Приредио Срђан Николић. Помиње се, на стр. 10, први стубац, и књига: Мартин Рис, О будућности. Блистав, одличан закључак чланка, то је друга половина последњег ступца.
стр. 20-21, да ли су велоцираптори имали више изгледа (него други диносауруси) да постану интелигентни као ми. Ево како би гласила два стиха из универзитетске химне “Гаудеамус игитур”, у том случају:
Vivat academia!
Vivant dinosaures!
и, шта би било да се Јупитер “упалио” као звезда.
стр. 55-57, нешто заиста заборављено, потписује Немања Баћковић: после рата постојала је, годину-две-три, отприлике од 1948. до 1951, код Београда, ускотрачна али истинска (стварна) пруга која је била “пионирска”, омладинска, за сврхе васпитања и образовања, имала је само 5 км дужине, и само три станице, од Бановог брда до ваљда Раковице, а звала се “пионирска пруга Космај-Јастребац”. Било је таквих (наводно) и другде у Југославији, па и у другим комунистичким земљама, али се брзо од тога одустало.
стр. 62, да ли се и на другим планетама појављује дуга (да, али не исто)
стр. 67, претпоследња, сентенције о Новим годинама, неке су добре.
-
Цењени ,
(1) у данашњој “Политици”, на последњој страници, најављено је да ће вечерас од 23.30 ч (дакле, пола сата до поноћи… то је вероватно због еротике) на каналу јавног сервиса, у суштини на главном државном каналу, РТС 1, бити филм Успон Едерлезија, то вам је дакле наш Ederlezi Rising. (Најзад видимо тај наслов преведен на српски.) У тексту чланка се помиње и Шкрбина прича! Велики је то тренутак за историју српског СФ филма, а (због Шкрбе) и за историју Првог српског фандома. Али, после овога, какве ће бити шансе да се Едерлези нешто много гледа по биоскопима?
(2) у понедељак 30. децембар прошле године (2019-те), изашао је у “Политици”, на стр. 8, обиман чланак са насловом “Потрага за почетком епохе људског рода”, потписује Дарко Пејовић, а тема је: дискусија да ли треба прогласити да је у историји планете Земље сада на снази ново доба, ново геолошко раздобље, које би добило научни назив “антропоцен” – дакле, доба људског рода. Знате, оно као што постоје периоди звани тријас, јура, и креда… олигоцен, миоцен… па би ово, ово сад, био, ако се то усвоји, антропоцен. Дискусија је била на трибини у СКЦ-у (Студентском културном центру, у Београду), организатори су били Слободан Бубњевић и Марија Ђурић, учствовали су др Ева Камерер, филозоф биологије са Филозофског факултета у Београду, и астрофизичар др Милан М. Ћирковић, и други. У чланку се не каже ког дана је била ова дискусија, него се само наговештава да је то било у последњој недељи децембра.
(3) У “Блицу” је последњег дана (31. децембра) 2019. године, на стр. 22, Ивков дао приказ књиге: Марко Стојановић, Стриповање, и отприлике је рекао да та књига, збирка чланака и других текстова о стриповима, заслужује велике прекоре због техничког немара и несређености, и зато што је у њој врло тешко пронаћи информацију која вам затреба, али да заслужује и знатне похвале јер у појединим чланцима нуди богатство информација (о тој области) које се не могу наћи другде.
(4) “Политикин забавник” бр. 3543, петак 03.01.2020, дакле данашњи, има, на стр. 57-59, (то су три странице) причу: Итало Калвино (он је неколико пута имао приче у ПЗАБ), “Писмо моме сину”, превела са италијанског Јасмина Тешановић. Али из неког разлога у антрфилеу је биографија, и слика – Умберта Ека, а не Калвина. Прича је монолог, отац хоће да купи сину, као божићни поклон, пушку, или већ неко оружје. То се претвара у нејасну тираду против рата, насиља, оружја, милитантности, а у корист ваљда пацифизма.
Илустрацију, карикатуралну, али маестрално нацртану, са човеком који на себи има гомилу свакојаких двоцевних (или вишецевних, или цев-вири-из-цеви, итд…) пушака и пиштоља, дао је Алекса Гајић.
стр. 4-7, храст као дрво повезано са историјом, традицијом (па и српском), па и религијом.
стр. 16-17, сликар Владимир Куш, он је Рус, али живи на Хавајима, фантазијско сликарство, видимо девет слика, људи-банане, једрењак чија једра јесу гигантски лептири, итд.
стр. 22-25, за хорористе: чланак “Злочинац или јунак”, наднаслов “Ко је оклеветао Влада Цепеша?”, поређење историјске истине (ако је истина) и легенде о Дракули. Потписује М. Илић.
стр. 40-41, чланак, потписује С. Л, “Коју је јабуку загризла Ева?”, о најсмешнијим питањима која су људи постављали у једној великој библиотеци у Њујорку, типа “Да ли крава има горње зубе?” и “Како се зове последње дело Карла Маркса, да ли се зове Капетан”.
стр. 44-46, опет за хорористе, чланак “Ханибал Лектор на каучу”, потписује Сања Лазић, питање је колико су, са становишта стварне, озбиљне психијатрије, реални, колико су уверљиви, разни агресивни лудаци, манијаци итд. у славним филмовима. Или, колико су нереални, исфантазирани, не у складу са стварном психијатријом. На пример, Ханибал Лектор је у знатној мери научно-неуверљив филмски лудак.
стр. 67, сентенције о веровању.
-
Програм друштва „Лазар Комарчић” за јануар 2020:
6. januar 2020 – Neradni dan, nema tribine.
13. januar 2020 – The Rise of Skywalker, kraj sage, kraj ere – samo mirno i bez svađe
Posle pune 42 godine saga o porodici Skajvoker se privodi kraju. Deveti film iz serijala koji je za mnoge poput religije trebalo bi, bar po najavama, da stavi tačku na porodicu koja je obeležila galaksiju tamo daleko. Dođite da pričamo o svemu, da vidimo kuda nas je sve ova saga provela, ali i da procenimo šta ćemo i kuda ćemo dalje sa serijalom Star Wars, koji je za mnoge integralni i nerazdvojni deo života. Moderator: Miljan David Tanić.
20. januar 2020 – Person of Interest – Mi prvi pozdravljamo svoje nove AI gospodare
Kao i uvek u toku sa najnovijim zbivanjima, Društvo „Lazar Komarčić“ vam predstavlja možda i najbolju seriju do sada o veštačkoj inteligenciji i njenom (ne)prijateljskom odnosu prema čovečanstvu - Person of Interest (2011-2016). Koliko ćemo radosno pozdraviti svoje nove gospodare? Da li ćemo neminovno završiti u svemirskom komunizmu luksuza i blagostanja? Da li će se svemir napuniti spajalicama? Ko je oklevetao Samarićanina i zašto? Na ova i druga bitna pitanja odgovore traži: Ivana Damnjanović.
27. januar 2020 – Fantastatična čitaonica #74: Zbirka Alien Virus Love Disaster, Abi Mej Otis
Small Beer Press je nezavisni izdavač poznat po dobrom izboru autora kratke proze. Izgleda da je nadmašio sebe objavljivanjem neuobičajeno naslovljene debitantske zbirke Abi Mej Otis, zbirke koja je bila među zapaženijima prošle sezone. Dvanaest priča u ovoj knjizi odlikuje se pre svega intenzitetom te savetujemo pažljivo i umereno čitanje između prazničnih i slavskih ručkova. Kao i većina izdanja SBP i ove priče su pre svega dobra savremena proza koja je, na našu sreću, i fantastika.
-
Fantastatična čitaonica
pa nije valjda baš toliko statična?
mada, sudeći po fotkama, koliko vidim tu retko kad bude više od 5-6 učesnika sveukupno...
-
Preminuo Majk Resnick.
-
Tribine Lk se mogu pratiti i na YT
https://www.youtube.com/user/lkomarcic/videos
-
Fantastatična čitaonica
pa nije valjda baš toliko statična?
mada, sudeći po fotkama, koliko vidim tu retko kad bude više od 5-6 učesnika sveukupno...
to je lurdov h-umor
-
Најављено је да ће данас на ТВ каналу Пинк 2 бити, од 20 ч, СФ филм Гравитација (Gravity, 2013) који је постигао у свету знатан успех иако не изгледа много паметан (јер у њему још увек лети спејс шатл, који, међутим, у стварности, још од 2011. не лети више, дакле то је јако застарело), а ни много садржајан, јер се у њему углавном беспомоћно тумбају кроз свемирски вакуум у орбити око Земље. Па зашто је успео? Само зато што је добро снимљено? Или можда због Сандре Булок, она је ту астронауткиња.
-
Цењени ,
(1) изашао је ужи избор за НИН-ову награду, међу тих 10 изгледа да нема ничег СФ.
Узгред, од десет, само је једна жена.
(2) У данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, па у прилогу “Недеља”, па на стр. X, имате приказ књиге: Теодор Стерџен, Више него људски. То је код нас први пут изашло 1977. године, у едицији “Кентаур”, која је била веома респектабилна, и много је тада значила, нама у Првом српском фандому… било је то, за нас, капитално дело, један од стубова југословенске СФ културе тада. Преводилац је био Бранко Петровић. Сада је издање “Чаробне књиге”, а преводилац је Весна Стојковић. Данашњи чланак има наслов “Један од сто најбољих”, а наднаслов “СФ класици”. Приказ потписује Д.С.
Приказ је добро написан, али сасвим пред крај има грешку – дели фантастику на фантастику и научну фантастику. (Не може то тако да се дели, не можете, на пример, да делите зечеве на зечеве и беле зечеве; не може шири појам да се дели на целог себе, и, неки свој саставни део. Јабуке не делимо на јабуке и црвене јабуке! )
(3) У истом броју “Данаса”, само на следећој страници, стр. XI, изненађење – један обимнији приказ, потписује Илија Бакић. Већ дуги низ година, Илија Љ. Бакић пише и објављује приказе књига, али ретко буду објављени у “Данасу”. Овог пута приказује једну збирку прича, аутор Никола Петровић (средње слово не знамо; рођен 1978, Илија за њега каже да је млади аутор), наслов збирке Папир брзо гори, издавач није поменут. Види се да је приказ написан врло пажљиво, чини нам се да је Илија пазио на сваку реч. Међутим, Илија као да тврди, једном мало нејасном и двосмисленом реченицом на почетку другог ступца, да међу причама у овој збирци постоји можда и барем једна која је СФ, али не прецизира која је то (али помиње ванземаљце) а строго узев само каже, тоном велике похвале, да збирка “не прави разлику” између жанрова, што се може схватити и као сигнал да, ипак, ни једна од те 22 приче није СФ. (А. Б. Недељковић свакако неће бити у могућности да чита 22 приче да би међу њима можда, можда пронашао барем једну СФ… то се, дефинитивно, неће десити.) Пред крај овог приказа, Илији се омакла и једна очигледна грешка, каже да аутор Петровић говори о “друштвено-социјалним елементима друштва”, е то сигурно није требало тако формулисати.
Наслов овог приказа је, индикативно, “Успеле и надахнуте стилске вежбе”, а наднаслов је “кратке приче”.
Узгред, оно о чему се Илија овде похвално изражава – па, можда он то и сам примењује, у свом раду: сада, као писац, Илија можда напушта СФ жанр; али то, наравно, не може никад девалвирати Илијина ранија несумњиво СФ остварења.
(4) Данас, дакле 11-тог јануара 2020, у културном додатку “Политике”, па на стр. 5 тог додатка, имате чланак “Реално у фантастичном”, поднаслов “фантастика”, потписује Димитрије Јаничић, тема је збирка прича: Милан Белегишанин, Соба на обали, издавач “Академска књига”, Нови Сад, 2019.
Јаничић у првом ступцу заступа тезу да су у причама, у књижевности генерално, пожељна “дотеривања” стварности, која, каже Јаничић, “од приче не направе фантастику, али причу учине пријемчивијом, читљивијом, занимљивијом”, дакле да треба да буде нека мешавина жанрова.
Онда долази један Јаничићев пасус врло интересантан. Читамо: “Присталице баш таквих прича са елементима фантастике уживали су у делима Е. А. Поа, Х. Ф. Лавкрафта, Д. Хоторна, У. Легвинове… Не мислим на научну фантастику, она је данас све слабија, јер практично живимо у времену научне фантастике, поготову када су у питању комуникације.”
Ето сад знате. Добили сте информацију. Научна фантастика је данас све слабија, јер живимо у њеном времену! остварила се!
Питамо се узгред, “Д. Хоторн”, ко ли је тај? ваљда Натанијел Хоторн? Онај што је написао дела Кућа са седам забата, “Млади Гудмен Браун”, Скерлетно слово? Ма, на Натанијела су мислили? Мора бити да је ту, кад су штампали тај чланак, промукла словвна грошка. Хтали су да напишу слово Н.
Мало касније Јаничић помиње, похвално, Зорана Живковића, и сврстава га у тај простор између реалности и фантастике.
Пред крај Јаничић каже, за приче Милана Белегишанина, “ово није ни научна фантастика, јер писац уопште не спаја науку и књижевност”. У овоме наслућујемо дефиницију – да је СФ оно што спаја науку и књижевност.
(5) “Политикин забавник” бр. 3544, петак 10.01.2020, нема СФ причу,
али има, на стр. 58-59, фантазијску причу: Карел Чапек, “Случај доктора Мејзлика”, о чаробњаку, млади полицијски чиновник др Мејзлик (??) ухватио је неког провалника, али се сад нервира јер не разуме како је то успео, како је препознао да је то провалник, иако није било јасних знакова; па, о томе поставља питање чаробњаку Дастичу. Прича је врло слаба, лоша. Помињемо је само зато што је аутор наш Карел Чапек, творац речи “робот”. На стр. 59, у антрфилеу, имате портрет Чапека, и његову кратку биографију, у којој се тврди (а то је речено и у Википедији) да је седам пута био номинован за Нобелову награду (али је није добио).
стр. 8-12, која се научна и здравствена испитивања обављају на Интернационалној свемирској станици – ИСС.
стр. 21, квантна физика. Како електрон може да буде истовремено и честица и талас… у току чланка мало су променили тему па су чланак наставили о фотонима, али о истој дилеми – да ли су честице или таласи или (некако) оба та, истовремено.
стр. 41-43, чланак о крос-оверима у стриповима, типа Тарзан против Бетмена, итд. Потписује Никола Драгомировић.
-
Izdavač zbirke "Papir brzo gori" je Treći trg.
-
Хвала на информацији, ангел011.
(1) у “Данасу” у четвртак 9. јануар 2020, на стр. 16, у рубрици “Биоскоп”, речено је да је руски СФ филм Инвазија (наставак, дакле сиквел, Силе привлачења, тј. Притјаженија) стигао у биоскопе у Србији, и то само осам дана након премијере у Москви. У филму, ванземаљци се враћају… Неки од главних ликова су исти, ту је и Јулија Лебедева… и стварно, ово има сада у неколико биоскопа у Београду, али углавном у врло касном термину, од отприлике 22 ч, а филм траје, колико смо чули, чак 2 сата и 15 минута, дакле врло је дуг. Много дуг. (Ако је то тачна информација.)
(2) У “Блицу” данас, 13. јануар 2020, на стр. 23, Ивков даје приказ стрип књиге Бетмен, убиствени виц.
(3) За хорористе: на задњој страници “Политике” видимо најаву да данас на ТВ каналу “Ха-Бе-О” (то је латиницом HBO) у 20 ч креће десетоделна крими-хорор-фантази серија Аутсајдер по роману Стивена Кинга из 2018. У серији, која се дешава у модерном свету, полицијска истрага поводом убиства скреће (ако смо добро разумели) полако у воде натприродног и хорора. Питамо се да ли је то нови Твин Пикс.
-
Теодор Стерџен, Више него људски. То је код нас први пут изашло 1977. године, у едицији “Кентаур”,
Zašto, ali zašto ljudi koji se bave SF-om ne žele da koriste bibliografiju koju smo okačili na:
http://www.znaksagite.com/sfbiblio/
kad se ne sećaju opštepoznatih činjenica.
-
стр. 55-57, нешто заиста заборављено, потписује Немања Баћковић: после рата постојала је, годину-две-три, отприлике од 1948. до 1951, код Београда, ускотрачна али истинска (стварна) пруга која је била “пионирска”, омладинска, за сврхе васпитања и образовања, имала је само 5 км дужине, и само три станице, од Бановог брда до ваљда Раковице, а звала се “пионирска пруга Космај-Јастребац”. Било је таквих (наводно) и другде у Југославији, па и у другим комунистичким земљама, али се брзо од тога одустало.
Aco, nemoguće da kao stari Beograđanin do sada niste čuli za Pionirsku prugu!
Moja pokojna tetka je kao pionir bila kondukter. Imam njenu sliku sa pruge.
Evo jednog dobrog teksta o toj pruzi:
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0023-5164/2018/0023-51641861052B.pdf
-
Добро, дакле било је то у Кентауру још 1968, хвала на информацији.
Пруга: па, та слика Ваше тетке, ако се на слици добро види баш и пруга, амбијент, онда је то историјски документ, који ће кроз рецимо 400 година бити извор сазнања о тој прузи; дакле, то би требало да скенирате и, са информацијама о месту, времену, имену, итд, (најважније информације већ у самом називу фајла!) на неки начин ставите на располагање човечанству (али тако да буде лако проналазиво)… као и ту Вашу и Бобанову невероватно обимну и корисну библиографију…
-
пост скриптум,
у “Данасу” у среду 15. јануара 2020, на стр. 2, била је она њихова анкета “Питање – одговор”, у само једном ступцу; питање је гласило “Како коментаришете то што филм Џокер има највише номинација за Оскара?” (наиме, за 11 Оскара) а први упитани био је наш Слободан В. Ивков, за кога је назначено да је историчар стрипа. Његов одговор је и најопширније дат. У том одговору Ивков се изразио реалистично и трезвено, и дао мали ретроспективни осврт на статус кловна у западној култури, и на историјат тог лика, Џокера.
(2) А у суботу 18. јануара 2020, у “Данасу”, у уметнутом прилогу “Недеља”, па, на целој стр. III, имате чланак: Зоран Пановић, “Успон Скајвокера”, а то је наравно, у суштини, Ратови звезда 9; опширан приказ тог филма (али, некако, нема много “споилера”), пореди га са другим филмовима у том серијалу, али и са другим серијалима.
-
Цењени ,
(1) у данашњем (понедељак 20. јануар 2020) “Блицу”, па на стр. 22, Слободан В. Ивков даје приказ јапанског хорор романа Круг, али (ако смо добро схватили) на књизи није назначено да је хорор, па Ивков на једном месту помиње да је “уредник … укинуо жанровску одредницу, вероватно како би снажније подвукао … естетско-литерарне вредности … прозе”.
Познато нам је то… многи то раде. Одричу се жанровске одреднице, у нади да ће онда бити признати као права, вредна књижевност.
(2) Одмах десно од тога, на истој страници, и на следећој, је интервју где Емир Кустурица каже (а то је баш извучено и у наслов интервјуа, можда зато што звучи филозофски) да “треба веровати у нову утопију”, али наш утисак је да је тиме мислио ипак само на филм, у смислу: треба веровати да ће светска филмска уметност имати неку бољу будућност.
(2) Уз “Блиц” је данас на насловној страни прилепљена (једном капљицом гумастог лепка који се може одвојити) књижица за децу, о особама које су у младости нешто значајно постигле; аутор је Миона Ковачевић, а тираж 69.000 примерака; висина књижице је око 15 цм, а наслов Деца која су променила свет; на последње две странице (стр. 62-63) је чланак о Мери Шели. Има и грешака… али на самом крају чланка, Миона оправдано каже, о роману Франкенштајн: “данас га називају почетком жанра научне фантастике, а Шелијеву тинејџерком која је измислила научну фантастику”.
(3) Осамнаест српских писаца је (ваљда прекјуче?) упутило један као позив на бојкот НИН-ове награде, они су веома разноврсна група, а међу њима је, гле, и наш Декса (Dexa), писац фантазијских романа о нашој историји.
-
Aco... Aco...
Разговор поводом објављеног зборника „После 200 година: два века научне фантастике” (Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2019)
Учествују:
проф. др Никола Бубања,
проф. др Александар Б. Недељковић,
др Тијана Тропин, и
др Милан Д. Живковић.
31.01.2020. у 19:00 h
Атријум Народне библиотеке Србије
Улаз је слободан.
Добро дошли!
Задовољство нам је да вас позовемо да 31. јануара, у 19 сати, дођете у Атријум Народне библиотеке Србије на разговор поводом објављеног зборника После 200 година: два века научне фантастике, у издању Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу (2019).
Учествују: проф. др Никола Бубања, проф. др Александар Б. Недељковић, др Тијана Тропин и др Милан Д. Живковић.
У разговору поводом објављеног зборника радова После 200 година: два века научне фантастике биће речи о историји и развоју проучавања научно-фантастичне литературе; о садашњем стању жанра научне фантастике, као и о његовој будућности; о могућностима успостављања основних принципа за студије СФ књижевности; о човеколиким роботима и човеку у делима писаца фантастике; о Франкештајну 200 година касније и др. Зборник је објављен поводом Научног округлог стола одржаног 28. октобра 2018. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу у оквиру XIII међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност. Уредник зборника је проф. др Никола Бубања.
Добро дошли!
S obzirom na to da sam tog dana u Zg, hoću detaljan prikaz, sa sve fotke!
-
Цењени ,
ево како изгледа насловна страна тог зборника:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Zbornik-Posle-200-god-SF-2019-naslovna-strana.JPG)
а ево садржаја, па, добродошли сте у атријуму Народне библиотеке Србије (то је изнад Славије, покрај Храма Светог Саве, па кад уђете у библиотеку, право напред) у 19 ч:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Zbornik-Posle-200-god-SF-2019-Kragujevac-sadrzha.JPG)
(2) Колико филаделфијских експеримената?
Дакле, 2020 01 21 приказан је на неком каналу наше телевизије Филаделфијски експеримент 2. Застарео је сада, и поприлично наиван, отприлике је за кинотеку, али, ипак, часно и верно је наставио претходни, главни филм, Филаделфијски експеримент, снимљен 1984, који је био запажен и који се памти и данас, и који остаје нешто као мини-класик, због своје спектакуларне идеје о нехотичној телепортацији целог једног ратног брода и то, у будућност; филм у коме је заблистала глумица Ненси Ален, касније славна као полицајка у првом и другом Робокопу.
Његов, дакле, наставак, сиквел, Филаделфијски експеримент 2, снимљен 1993, ипак је много слабији; то је филм Б продукције, који је (каже Википедија) коштао само 5 милиона долара (то се сматра за, отприлике, микро-буџет), а зарадио само 3 милиона. То је филм алтернативне историје: модерни бомбардер са нуклеарним бомбама доспева, у исправном стању, у прошлост, у годину 1943, и то у Трећи Рајх, право у руке нациста, који онда уз помоћ тако стечене нуклеарне технологије добијају Други светски рат.
Иза неких од основних идеја овог наставка наслућује се Филип К. Дик и његов Човек у високом дворцу (1962) – видимо Америку под нацистичком диктатуром, итд. Филм је спор, непотребно развучен дуготрајним сценама идиле пре експеримента (где деца у слободној Америци играју бејсбол) итд. А нема ни Ненси Ален. :)
Ово није онај римејк из 2012. године, снимљен за ТВ канал “Сај-Фај”, оно где се брод појављује на сувом тлу, а такође се и закуцава у један облакодер:
http://www.moriareviews.com/sciencefiction/philadelphia-experiment-2012.htm (http://www.moriareviews.com/sciencefiction/philadelphia-experiment-2012.htm)
дакле није тај римејк, Филаделфијски експеримент из 2012, не.
-
Цењени ,
(1) одржана је та промоција, у Народној библиотеци Србије, говорило је чак седам аутора, плус Горан Скробоња, Бобан Кнежевић, и Слободан Ивков. Веома успело. Јавићемо и опширније, ако будемо имали слике.
(2) Са закашњењем јављамо: у данашњој “Политици” у културном прилогу, на стр. 1 и 2, обиман текст, потписује Гојко Божовић, о укупном књижевном стваралаштву Борислава Пекића, све максимално позитивно и похвално, а о Пекићева три СФ романа ипак само врло кратко и уздржано, и не каже да су СФ, него, антрополошки трилери.
(3) А у истом прилогу али на страни 4, приказ романа Дарка Тушевљаковића Јегермајстер (то би на немачком значило “мајстор ловац, онај који лови и мајстор је у томе”), потписује Борисав Матић, наслов чланка је “Хорор као метафора савременог света”. (То би сугерисало да је роман релевантан као индиректна друштвена критика.) Жанр? Па, чланак, отприлике, сугерише да тај роман има јаке елементе и хорора, и фантазије.
(4) А у данашњем и сутрашњем “Данасу” па у прилогу “Недеља”, па на стр. X, кратак приказ о старој (из 1909. године) надреалистичкој књизи: Алфред Кубин, Друга страна. Наслов чланка је “Кафка (пре Кафке) из Земље снова” а наднаслов је “Дистопија”. Потписује К.Л.Д.
(4) У истом “Данасовом” прилогу али на стр. XII, о књизи, из 1964. године: Аркадиј и Борис Стругацки, Понедељак почиње у суботу. (Знамо да су браћа Стругацки били велики руски СФ писци.) Чланак потписује Д.С. Видимо да је на корици наслов дат латиницом, осим последње речи која је написана ћирилицом. Наслов чланка је “Бајка за млађе научне раднике”, наднаслов је “научна фантастика”, али, из чланка стичемо утисак да је то ипак дело у жанру фантазије, не СФ.
-
За неке љубитеље научне фантастике, ако воле бројеве, данас је специјалан датум:
02 02 2020
То је са становишта нумерологије интересантно јер има четири нуле и четири двојке. То се више никада у историји света неће поновити. А на први следећи такав датум, 03 03 3030, мораћемо да причекамо следећих хиљаду и десет година, један месец, и један дан. Питамо се како ће изгледати свет тада... и да ли ће бити икога да запази тај датум.
Узгред, данашњи датум је и анаграм, исто иде и кад се гледа од краја према почетку, ако се гледа само редослед цифара тј. ако не пазимо на њихове размаке: 020 22 020 .
-
данашњи датум је и анаграм, исто иде и кад се гледа од краја према почетку, ако се гледа само редослед цифара тј. ако не пазимо на њихове размаке: 020 22 020 .
докторе Неделковицху:
Анаграм (или преметаљка) врста је загонетке у којој се преметањем слова неке речи или израза добија нова реч или израз. Као ефектан пример може да нам послужи анаграм ЛАЖНИ СТИД КУПАЧА (решење: нудистичка плажа)
ваљда сте хтели рећи
Палиндром (од грч. πάλιν (palin): натраг, опет, поново + грч. δρóμος (dromos): правац, пут, смер; трчање, утрка, тркалиште, тркачка стаза = грч. παλινδρομος (palindromos): који се враћа, повратан) су речи, изрази, реченице, бројеви или други низови знакова и симбола (и од њих сачињене веће целине) који имају одређено значење било да се читају унапред, било уназад...
-
3. februar 2020 – Retrospektiva filmske fantastike 2019.
Odgovorićemo, između ostalog, na pitanja: Koji je najbolji SF film godine? Koji je najbolji superherojski film? Najbolji horor? Najprijatnije iznenađenje? Najveće razočaranje? Na kraju tribine ćemo se ukratko pozabaviti i onim što nam donosi 2020, a dopustićemo i publici da se oglasi, i pomene sopstvene favorite, koji će se možda razlikovati od naših. Spojleri se podrazumevaju! Moderator: Miloš Cvetković
10. februar 2020 – Expanse: Da li ste loši, treba li vas pratiti ili braniti?
Serijal “Prostranstvo” (The Expanse), autorskog dvojca pod pseudonimom Džejms S. A. Kori, našao je dom prvo na SyFy kanalu a onda na Amazonu. Što dalje odmiče, serija se sve više razlikuje od književnog predloška, pa je zabavna i onima koji su od ranije upoznati sa posadom svemirskog broda Rosinante. Dok se upetljavaju u sve moguće probleme Sunčevog sistema (a i šire), oko njih se događa velika politička igra, a iz prostranstava možda vrebaju vanzemaljske ubice. O razlikama između knjiga i serije, o rađanju nacije, o spletkama, tučama i koječemu pričaju Goran Skrobonja, pisac i prevodilac i Ivana Damnjanović, ljubitelj interplanetarnog makijavelizma.
17. februar 2020 – državni praznik, nema tribine
24. februar 2020 – Fantastična čitaonica #75: Berislav Kosijer, “Beli potop”
Berislava Kosijera možda najviše pamtimo po pustolovnom romanu “Dobar vetar, Plava ptico”, koji su generacije dece čitale u školskoj lektiri. “Beli potop”, međutim, iako objavljen u Nolitovoj omladinskoj biblioteci, predstavlja malo ozbiljnije štivo koje se dotiče pitanja društva na granici utopije i antiutopije. Smešten je u XXII vek, a izabrana je forma “nađenog rukopisa” da bi čitaocima pružio osećaj nepobitne stvarnosti, ali i da bi im istovremeno dozvolio da, sa odmakom od tri veka, otkriju koliko se (i zašto) ta stvarnost zapravo promenila.
-
Да, цењени др Гул, ту сте прилично у праву, то јесте палиндром, али, палиндром је једна специјална, ужа врста анаграма. Има о томе по лексиконима књижевних термина.
(2) Данас у „Блицу“ на стр. 22 Ивков приказује једну интересантну антологију, објављену 2019. код „Солариса“ у Новом Саду, ћирилицом, наслов је Сазвежђе Лем, а састоји се од 13 прича домаће, српске фантастике, тако да ту – вероватно никад нећемо сазнати – можда постоји и нека, барем једна, СФ прича... међу фантази и хорор причама, дало би се претпоставити.
Аутори су Филип Давид, Јовица Аћин, Зоран А. Живковић, Горан Т. Петровић, Мирјана Новаковић, Горан М. Скробоња, Ђорђе Писарев, Бобан Кнежевић, Дејан Стојиљковић (то је наш Dexa), Дарко Тушевљаковић, Илија Љ. Бакић, Лаура Барна и Ото Олтвањи.
Ивкова највише интригира то што у антологији са таквим насловом, ниједна прича није Лемова, али, интенција тог наслова је јасна, Лем је главна, велика звезда, а они су друге, мање звезде, око њега; то је једно прихватљиво стремљење; и, то звучи као астрономија, што би упућивало на СФ (иако приче можда баш и нису СФ); а и помињање Станислава Лема упућује на СФ, али, опет, није никаква гаранција да је макар једна једина од тих 13 прича стварно СФ. Нема гаранције... него, једино, читај, читај, сажваћи можда 12 лимунова да би можда, можда, појео и једну јабуку.
(3) Слике са промоције Зборника су стигле, извештај припремамо.
-
Да, цењени др Гул, ту сте прилично у праву, то јесте палиндром, али, палиндром је једна специјална, ужа врста анаграма. Има о томе по лексиконима књижевних термина.
pa, dobro, i SF je jedna specijalna, uža vrsta fantastike, pa što onda padate u fras svaki put kad neko ne naglasi da je neko delo SF, nego kažu samo da je fantastika?
ajde, budite malo dosledni, ne može čas ovako, čas onako.
-
ПС, четири кратка видео-клипа (по два-три минута, а један са осам минута) са промоције Зборника о 200 година СФ, имате на ФБ (Фејсбуку), на сајту Народне библиотеке Србије, на:
https://www.facebook.com/nbsrb/ (https://www.facebook.com/nbsrb/)
али, може приступити само ко има отворен налог, на Фејсбуку.
-
Auh...
-
помињање Станислава Лема упућује на СФ, али, опет, није никаква гаранција да је макар једна једина од тих 13 прича стварно СФ. Нема гаранције... него, једино, читај, читај
Али, SF је једна специјална, ужа врста фантастике. Има о томе по лексиконима књижевних термина.
-
Па, цењени др Гул, СФ јесте једна специјална, ужа врста фантастике. Фантастика се састоји од три жанра, то знамо. Један је најстарији (фантазија), један је знатно новији (хорор), а најмлађи је СФ.
Е сад,
(1) у „Политици“ је у недељу 9. фебруара 2020. на стр. 9 изашао чланак „Дронови геометри“, потписује Димитрије Буквић, у чланку се тврди да геометри у Србији све више користе дронове са камерама, да снимају и мапирају терене, зграде, реке, итд, али и да се дронови све више користе и у друге сврхе, на пример, за откривање утопљеника у рекама, безбедносни надзор објеката... дакле не само за сврхе ажурирања катастра. Ту је и једна заиста одлична слика, у лепом колору, београдске Вазнесењске цркве (то је она испод раскрснице „код Лондона“) виђене из висине, укосо, са њеним тереном, зградама, околним улицама, и – ех... паркираним аутомобилима.
(2) У “Блицу” данас, 10. фебруар 2020, на стр. 22, Ивков даје приказ једне књиге за коју каже да је теоријско дело: Александар Гајић, Хероји и антихероји у популарној литератури, издавач Ammonite, Београд, година није наведена али претпостављамо да је нека недавна. Уједно Ивков говори о улози кловна као лика, тј. фигуре, у светској књижевности и филму. На корици књиге је слика која подсећа на Џокера из недавног филма.
Нема неке обимније информације о писцу ове књиге; али, претпостављамо да то није Алекса Гајић, сликар. Ех, кад бисмо знали средње слово…
-
Knjiga je iz 2015.
https://www.knjizara.com/Heroji-i-antiheroji-u-popularnoj-kulturi-Aleksandar-Gajic-153212
Autor je dr Aleksandar Gajić, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije.
-
Хвала на информацији, ангел011.
Е сад:
на некој нашој телевизији пре неки дан је приказан аустралијски СФ филм Ја сам мајка (I Am Mother, 2019) режија Грант Спитори (ваљда се тако изговара његово презиме... чули смо на нету, како он сам изговара своје презиме; изговара га овако: НЕЈАСНО! за једну једину секунду га изговори цело, дакле врло убрзано, и веома нејасно! можда и „Спаторе“?), сценарио Мајкл Лојд Грин (Grant Sputore, Michael Lloyd Green).
Филм је о роботима који, након пропасти човечанства, ипак гаје, у неким бункерима, неколико људских бића. Та “Мајка” је један од тих робота. Филм је спор, депресиван, туробан, у камерном формату, и, што је најгоре, не видимо на Википедији
https://en.wikipedia.org/wiki/I_Am_Mother (https://en.wikipedia.org/wiki/I_Am_Mother)
никакву напомену да је ишта зарадио; нити, колико је коштало да се направи; него, само, направљен је, ишао на фестивале, окачен на Нетфликс. Радо бисмо чули мишљење Димитрија Војнова о овом филму! Али, у Ја сам Мајка смо видели, пред крај, једну веома паметну сцену, која вам може казати веома много о будућности. Зато га и помињемо. Наиме, у тој сцени једна жена (људско биће), која очајнички покушава да заштити једну бебу, у једном тренутку упери некакво оружје, рекло би се неку кратку пушку, на робота, а робот полако, смирено и равнодушно каже нешто отприлике овако (препричавамо приближно): “Ако убијеш овог робота, тиме нећеш постићи ништа. Ја нисам у њему. Ја сам једна вештачка интелигенција, далеко одавде, и ја контролишем још много таквих робота.”
Да, научно гледано, веома је лако могуће да ће нам се баш то десити… то је пут ка ситуацији у којој ћемо бити бескрајно слабији, препуштени на милост и немилост тим новим, роботским господарима. Robot lords…
-
Још нешто данас...
У Народној библиотеци Србије (то је у Београду, изнад Славије, надомак Храма Светог Саве), одржана је пре две недеље, у петак 31. јануара 2020. у 19 ч, промоција зборника научних радова После 200 година: два века научне фантастике. Издавач је Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, у саставу Универзитета Крагујевац.
Ову књигу можете прибавити углавном само на један начин: пронађите на нету сајт тог факултета, то је сасвим лако; па тамо кликните на „издаваштво – зборници“, па кад се отвори та страница, скролујте само мало надоле; ту је слика неких музичара, а одмах испод ње су зборници са научних скупова одржаних 2018. године; дакле погледајте мало ту где пише „2018“ (јер, тада је одржан тај научни Округли сто, а књига је изашла 2019, и ево промовисана у јануару 2020) и одмах ћете видети наслов овог зборника. Кликнете на њега, он се отвори, то је pdf документ, па, преузмите га!
Промоција је одржана у атријуму Народне библиотеке Србије; кад уђете на главни улаз библиотеке, па једно 50 метара право напред, онај округли велики стаклени простор у средини зграде. Водитељица (модераторка) је била др Милена В. Ђорђијевић (доктор књижевних наука) која, на овој слици, седи у средини, код јелке:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-01-31a-Narodna-biblioteka-Srbije-promo-m.jpg)
Учесника у овој трибини је било много више него што би се на први поглед могло помислити. Формално, само четворо говорника; они имају радове у Зборнику; они су ту на овој првој слици; гледано с лева на десно (кад се гледа из публике) то су били:
проф. др Милан Д. Живковић, енглеска књижевност, са Факултета „Др Лазар Вркатић“ у Новом Саду;
проф. др Никола М. Бубања, енглеска књижевност, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу; професор Бубања је уредник Зборника;
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-01-31c-dr-Milan-Zhivkovic-i-dr-Nikola Bubanja.jpg)
др Тијана Тропин, Институт за књижевност и уметност, Београд;
и, сасвим десно, поред ТВ екрана, проф. (сада у пензији) др Александар Б. Недељковић, енглеска књижевност, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу. На следећој слици видимо модераторку (лево) и свих четворо учесника:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-01-31d-dr-Tijana-Tropin-i-dr-A-B-Nedeljkovic-v.JPG)
Али, у сали су били још троје аутора, који имају радове у овом Зборнику! Они су, такође, равноправно, говорили о својим радовима, дакле представили су присутнима своје радове. То су:
проф. др Зорица Ђерговић-Јоксимовић, енглеска књижевност, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду;
др Младен М. Калпић (докторирао из области медија), из Београда;
и, проф. др Часлав В. Николић, српска књижевност, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу.
Дакле, говорило је седам аутора (од укупно 13, а то је мало више од половине).
Рад др Тијане Тропин је о роману Горана Скробоње Накот, а она је рад писала имајући у виду издање из 2011. године код издавачке куће “Паладин”. Присутан је био писац, Горан М. Скробоња, па је замољен да изнесе своје коментаре. Он је објаснио како је и зашто тај роман настао, и како је објављен прво у фанзину “Емитор” бр. 110 (који се цео састојао само од тог романа), у мају године 1992, па онда нешто касније (или такође 1992? не знамо сигурно), код “Фламариона”, и најзад 2011. године. Била је то једна евокација Скробоњиног књижевног рада, и његовог ангажмана у два жанра – хорору, и научној фантастици.
Говорили су, осим Скробоње, и изнели своје коментаре (било је ту и полемике) још двојица доајена српске фантастике – Бобан Кнежевић (чији је роман Слободанида поменут) и Слободан В. Ивков, дакле људи који на овом интелектуалном и уметничком истраживачком подухвату (јер, научна фантастика је то) још од септембра 1981. године, кад је основано Друштво „Лазар Комарчић“, или од децембра 1981. кад је изашао „Емитор“ број 1. (Идуће године могло би се помислити на прославу четрдесет-годишњице, јер то Друштво је одржало континуитет, мада је из назива у међувремену, новим статутом, изостављена једна реч, реч „научне“.)
На овој слици видимо (с лева на десно) Скробоњу, Ивкова, Калпића и Кнежевића; а иза Калпића седи Тика:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-01-31f-1-red-Skrobonja-Ivkov-Kalpic-Boban-m.jpg)
Ова слика је скоро сасвим иста, али се на левој страни види др Зорица Ђерговић-Јоксимовић, а сасвим на десној страни др Часлав Николић; микрофон држи, и говори, Слободан В. Ивков:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-01-31g-Z-Djergovic-desno-Caslav-Nikolic-m.jpg)
У публици је запажено присуство једне жене која је такође један од доајена – казаћемо то у женском роду, тако је сад модерно: доајенка – српског СФ фандома, а то је Елена Лачок из Панчева. Она је седела у трећем реду. Њен долазак су одушевљено поздравили поменути ветерани наше СФ сцене. На овој слици видимо, у публици, Елену Лачок, она седи у задњем реду (наиме, задњем који се на овој слици види), лево, иза Тике:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-01-31e-izdavac-je-fakultet-FILUM-Kragujevac.JPG)
Било је запажено присуство још двојице ветерана, којима, међутим, нисмо стигли да поставимо ниједно питање (јер је понестало времена…), а то су Тихомир У. Јовановић – Тика, и Светислав Филиповић Филип, главни носиоци једног другог клуба, који се зове “Удружење грађана фанови научне фантастике SCI & FI”, а била је присутна и Снежана Грозданић, такође из тог удружења.
Био је присутан и новинар Невидљиви, итекако, а од младих фанова, ту су били, на оном простору са стране (кад се гледа са трибине, то је десна страна): Жарко Милићевић zakk, од кога смо сазнали имена још неких; били су ту: потпредседница “Лазе Комарчића” Јелена Катић Живановић; Бојан Бутковић; Игор Станојевић; Јован Кнежевић; Бојан Милојевић Астериан; и, Југослав Горуновић. Била је ту и једна млада дама (не знамо име) која је у духу полемике поставила једно питање о начину рада на проучавању СФ.
Укупно је било присутно око 30 особа.
Пред крај промоције, АБН је понудио своје објашњење о смислу и сврси Манифеста крагујевачке школе научно-фантастичних студија. Пре свега, да је то чисто теоријски документ, једна књижевно-теоријска декларација са 15 принципа, настала да не бисмо почињали увек свако од нуле, од дефиниције и неког малог историјата жанра, него да би се имали неки најосновнији заједнички принципи, али, и база података, где би се могли лако и брзо пронаћи досадашњи научни радови (и докторске дисертације) о СФ. Та Крагујевачка школа СФ студија није удружење грађана, нема председника, ни секретара, а ни чланове – ни једног јединог члана; нити ће икад имати чланове; једини начин да будете члан је, да објављујете научне радове у складу са барем већином од тих 15 принципа.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-01-31b-zbornik-Posle-200-godina-SF-m.jpg)
Али, та књижевно-теоријска школа има својих тринаест оснивача, од којих осморо имају радове у овом Зборнику (по редоследу радова, како је наведен у садржају Зборника, то су Недељковић, Ајдачић, Живковић /Милица/, Тишма, Живковић /Милан/, Николић, Стојановић, и Ранковић).
На промоцији су били присутни, и говорили су о својим радовима у Зборнику, тројица оснивача Крагујевачке школе СФ студија (Милан Живковић, и, Недељковић, на трибини, и проф. др Часлав Николић који је седео у публици).
Да разјаснимо мало ову математику: двапут се појављује број 13, али то нису истих 13 особа. У Зборнику су радови 13 аутора, али од њих само 8 су потписници Манифеста, дакле, оснивачи Крагујевачке школе СФ студија. А колико има оснивача? Има их 13, али од тог броја, само 8 имају рад у Зборнику.
Може то да се каже и у негативном облику: петоро аутора Зборника нису потписници Манифеста, а петоро потписника Манифеста немају рад у Зборнику!
Са обе стране стола било је фанова, и, такође са обе стране стола било је и професора; тај трибински сто, у Народној библиотеци Србије, није нас раздвајао, него је само послужио да се око њега окупимо, и да разговарамо. Ми смо се најзад, после 39 година рада, у Народној библиотеци представили српској културној јавности као жанр о коме се објављују зборници научних радова; и као сложна дружина (не без интерних полемика) на заједничком послу књижевног стваралаштва и књижевних студија. Тако исто је било прошле године, 2019, у пролеће, у Универзитетској библиотеци, на оној серији предавања и дискусија, где се повремено нашло места и за (достојанствено прихваћену) српску и другу словенску научну фантастику.
Дакле још једном, можете препоручити свакоме кога познајете, ако се интересује за поетику (теорију) научне фантастике, да потражи сајт Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, па на њему ону назнаку “издаваштво – зборници”, па под годином 2018; ту може да преузме овај Зборник (а у првом раду, дат је и тај Манифест тринаест професора) или, једноставно, директно, са линка:
https://drive.google.com/file/d/1JV1yz_dHq04LBs2BY5jImlsrkRmuDWvv/view (https://drive.google.com/file/d/1JV1yz_dHq04LBs2BY5jImlsrkRmuDWvv/view)
Па, било би лепо, важно и корисно да чујемо да ли се слажете или не слажете са неким од тих 15 принципа који су изложени у Манифесту.
-
Aco, preterujete. Niti je naučna fantastika (ili precizniije naša aktivnost) bila intelektualni i umetnički istraživački poduhvat, niti ona kod nas počinje sa Klubom Lazar Komarčić. Ovakve konstatacije ne doprinose realnom sagledavanju doprinosa naučne fantastike srpskoj intelektualnoj i umetničkoj sceni i samo iritiraju.
Verovatno se dobro sećate činjenice da je u toj istoj Narodnoj biblioteci sredinom osamdesetih održan veliki sajam naučne fanstastike u kome Klub Lazar Komarčić nije ni učestvovao, a već je bivstvovao nekih 3-4 godine.
Ozbiljno bavljenje naučnom fantastikom podrazumevalo bi i ozbiljno istraživanje prodora određenih ideja bliskih SF-u u srpske umetničke, intelektualne i druge krugove, ali mi smo u ovom trenutku daleko od bilo kakvog takvog istraživanja.
Posetili ste par tribina u UBSM gde je bilo reči o avangardi, ali niste bili na svima. Pošto ima snimaka, možda bi bilo dobro da preslušate neka od predavanja, pa će vam biti jasnije da su brojne ideje tematski bliske naučnoj fantastici već početkom šezdesetih bile prisutne na beogradskoj umetničkoj sceni: likovnoj, muzičkoj, multimedijalnoj...
Druga je stvar što smo mi, gomila mladoturaka, mladobosanaca, to u najvećoj meri promašili i bavili se često otkrivanjem tople vode. Samoukost može da kreira priličan kvalitet i određenu draž, ali bez dubokog sagledavanja korena bojim se da će sva vaša istraživanja biti samo puko učitavanje stranih obrazaca u nešto što ima duboke korene.
Znam, zvučim kao Zoran Stefanović... :)
-
Па, нисмо били баш самоуки, Зоран А. Живковић и ја смо у старту, у ЛК, одржали известан број предавања, са становишта науке о књижевности. Ја магистар од 1976, он магистар од 1979, имали смо неку теоријску основу.
А то што су постојали барем у пооо-неком елементу, барем малчице блиски и слични покрети у књижевности и уметности, пре Другог светског рата, рецимо футуризам (ако сте на то мислили), то ја поштујем, али, Мићо, то нису наши корени, наши корени су Мери Шели, Жил Верн, Х. Џ. Велс, Драгутин Ј. Илић (1889), Лазар Комарчић (1902), Јевгениј Замјатин, па онда Олдос Хаксли, па Џорџ Орвел, итд.
Узгред, ја имам негде линкове за снимљена та предавања и дискусије које су биле у Универзитетској, али, веома корисно би било ако можете да овде дате те линкове, да можемо сви да гледамо и видео-снимке, и оне заједничке фотографије – на једној од њих смо др Зоран А. Живковић и ја по први пут на истој слици – невероватно звучи, али, у претходних четрдесет година никад се нисмо он и ја појавили ни на једној заједничкој слици.
Узгред (2), кад је било о сигнализму, ја сам пред крај рекао свој став о томе, и то се на снимку чује, прилично добро. То о мојим покушајима да га убедим, придобијем (Мирољуба С. Тодоровића, заступника сигнализма), да крене и у СФ, и како је одбио.
Узгред (3), нисте рекли да ли су слике добре (ја се захваљујем свима који су их направили, и послали! ХВАЛА!) и да ли је овде окачени приказ те одржане промоције (у Народној) садржајан, информативан…?
Ја ценим Ваше примедбе, Мићо,
и, ја ћу се у писању Историје српске СФ књижевности деветнаестог и двадесетог века ослонити на Вашу књигу (цитираћу је, позиваћу се на њу) много пута, минимум сто пута,
али, у овом моменту неупоредиво важније би било ако сте прочитали Манифест крагујевачке школе СФ студија, тих 15 принципа, па ако можете барем неки од њих да подржите као оправдан и истинит, или, да оспорите као неоправдан и неистинит. Много би значило и ако би се о тих 15 принципа изјаснили Аномандер, Ghoul, и Кимура (ако би добила од мастера овог форума, zakk-a, одобрење да се укрца да буде учесник). А и Горан Скробоња, и још неки. Значило би! Ваљда барем неки од тих принципа има Вашу подршку? То је у Зборнику, на стр. 29-31, па молим преузмите Зборник, погледајте. Линк је, ево још једном:
https://drive.google.com/file/d/1JV1yz_dHq04LBs2BY5jImlsrkRmuDWvv/view (https://drive.google.com/file/d/1JV1yz_dHq04LBs2BY5jImlsrkRmuDWvv/view)
па, молим погледајте стр. 29-31, дајте барем неку примедбу, оцену…?
-
Bojim se da ste me pogrešno shvatili pod onim "samouki". Nije to nipošto bilo u potcenjivačkom smislu. U početku, mi u Klubu smo duboko bili, kao što sami kažete, u SF okruženju. Potekli iz fandoma. Naše poimanje naučne fantastike je bilo čvrsto vezano za žanrovske obrasce. "Samoukost" se odražavala u trapavim pokušajima izlaska iz geta. Lutanju između nečega što je u tom trenutku donosila postmoderna i pokušaja prenošenja određenih obrazaca "novog talasa" koji je već davno prošao vrhunac. Koristili smo određene elemente kiberpankovske ikonografije. Pokušavali da nađemo neki specifični izraz vezan za kombinaciju modrnog senzibiliteta i srpske tradicije i polako klizili ka fanastici, hororu... Međutim, to naprosto nije bilo dovoljno artikulisano, čak i kod najpismenijih i najkreativnijih od nas. Tu i tamo pojedinci su se izdigli iznad proseka, ali treba biti realan i smestiti naše pokušaje tamo gde im je mesto u istoriji srpske kulture.
Sa druge strane, u isto vreme, ili i nešto pre, dešavali su se tada nama nepoznati pokušaji Želimira Koščevića, direktora zagrebačke Galerije studentskog centra da SF uvede na umetničku scenu na znatno šira vrata. Zoran je verovatno bio delimično u to uključen, ali nas je držao po strani... Slično se dešavalo u oblasti savremene muzike, multimedijalne scene...
Sve bi to trebalo detaljnije istražiti, povezati, smestiti u širi kontekst... Zahtevna je to priča za koju smatram da nisam dovoljno stručan, ali neke kockice se i nehotice slažu...
Još jednom kažem, bojim se da previše zvučim kao ZS. Vreme je da ućutim.
-
Која “шира врата”? Излазак из гета никада није био наша главна амбиција, а понајмање у смислу напуштања СФ. То уопште и не значи то; “излазак из гета” не значи “напуштање СФ” нити смо ми то хтели!
Излазак из гета, то је значило: како постићи афирмацију научне фантастике као књижевно вредног и признатог жанра; па, и академски признатог; никада нам излазак из гета није значио да, као, треба да пређемо у фолклорну фантазију (але и бауци, виле, акрепи и караконџуле…) то ако је неко хтео, могао је, али ми се нисмо бавили СФ-ом зато да бисмо напустили СФ и отишли кроз нека “шира врата” у неки “шири контекст” а то би значило у други жанр.
Немојте сад капитулирати пред чаршијом. Није Вам задатак да нас сад напустите у име сазревања. Нисмо ми били млади па као из незнања се бавили научном фантастиком а сад смо као одрасли и сазревамо па прелазимо полако из аматеризма у постмодернизам, надреализам, или у мачеве и врачеве, итд. Не. Ништа од тога.
И, стварно морам да укажем на Манифест, у коме је у тачки 7 јасно указано да се фантастика не дели на фантастику и научну фантастику. Па, Ви, Мићо, знате да СФ јесте једна врста фантастике. Зато не треба, никако, да кажете то да смо из СФ “полако клизили ка фантастици”.
И, заиста никако није време да ућутите, Мићо, никако; не говорите тако. Јер, сад тек треба да постигнете своје најбоље резултате. Време је да чујемо Ваше коментаре о Манифесту.
-
Цењени ,
ова српска књига о СФ филму била је штампана у две хиљаде примерака, у Београду, године 1974, издавач је било Југословенско удружење “Наука и друштво”,
али, пре него што је кренула у продају, цео тираж је повучен и спаљен (или продат у стари папир), без судске пресуде, али са образложењем које… можете прочитати у другом издању, које је фототипско, дакле напросто су снимљене и репродуковане све странице. Само корице су нове, некада је изгледала овако:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-A-B-knj-N-fant-film-01-prednja-korica.GIF)
а сада предња корица изгледа овако, али то је та иста књига, апсолутно иста:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-A-B-Naucnofantasticni-film-izdanje-2020.jpg)
Додато је само једно, ауторов кратки предговор, у коме ја објашњавам како се то, пре толико година, десило. Зашто је тираж тада уништен.
Књигу је, то друго издање, управо објавио Бобан Кнежевић, тако да она сад поново живи. У неком тиражу, много мањем. Можете је купити углавном само на једном месту на свету; само једном, на целој овој планети (од око 510 милиона квадратних километара… то је петсто десет милиона милиона квадратних метара…); и то, наравно, у Бобановој малој књижари, на баш-самом-почетку подземног пролаза који води од Дома омладине, па испод улице Нушићеве. То вам је од главног улаза у Дом омладине, једно педесет корака на југ (а то значи, отприлике према храму Светог Саве; отприлике према Авали… то вам је југ, кад стојите код Дома омладине) а радно време је радним даном од подне, дакле од 12 часова – плус-минус, хмм, десетак минута, можда – па до 19 ч, радним даном; а суботом 11-15 ч. Њихов сајт је на:
http://www.znaksagite.com/knjizara/index.php (http://www.znaksagite.com/knjizara/index.php)
(2) “Политикин забавник” бр. 3549, петак 14.02.2020, још само данас је на киоску, нема СФ причу, али, на стр. 56-58 (али написано је, словима, “шесдесет осам”, тако, са словом “с” а наравно требало би “з”; и није 68 него је 58! то је дакле двострука словна “грошка”!) има причу са елементом фантазије: Бохумил Храбал, “Жута птица”, мноштво птица на дрвећу иза једне пиваре (ваљда негде у средњој Европи, ваљда у прошлом веку, двадесетом), па, кад је умро један радник, те ноћи појавила се једна велика жута птица, и сад, као, могло би се помислити, да ли је она однела његову душу на небо. Што писац дискретно али упорно сугерише.
(Препознајемо, то је она стара, добро позната наративна стратегија можда-натприродног, о којој имате научни рад, са примерима, објављен у часопису “Знак сагите” број 22, на стр. 4204-4213.)
стр. 1, насловна, СФ карикатура у стилу стрипа, робот као Пинокио, неки озбиљан човек му сипа шрафове (и матице, навртке) у главу, која изгледа као лонац са поклопцем.
стр. 11-14, опширан чланак из астрономије: комета Умуамуа која је, 2017. године, вероватно долетела из простора изван нашег сунчаног система.
-
Цењени ,
недавно сам рекао за датум 02 02 2020 да је јединствен јер “има четири нуле и четири двојке. То се више никада у историји света неће поновити”. Али, поновило се, данас,
20 02 2020
дакле ту сам направио грешку. Али сад је сигурно да се више никада неће поновити датум са четири двојке и четири нуле. Осим тога, не чита се исто уназад, дакле није анаграм (прецизније: није палиндром, то је једна врста анаграма),
па се зато не може ни распоредити на три групе бројева као што је могло оно: 020 22 020 .
-
Pa što se tiče Manifesta, pošto nisam baš preterano teorijski potkovan u SF-u, a jedva da sam par čisto SF ili pretežno SF priča napisao, svakako moram naglasiti da o ovoj temi ne mogu razgovarati sa stručne strane, jer stručnjak nisam, već ću samo kao ćitalac komentarisati. Većina koncepata izloženih u Manifestu su zanimljivi i svakako prihvatljivi, sad o konkretnim razlikovanjima SF, fantastike i o podžanrovima ne bih, drugi će to bolje.
Zadržao bih se ipak na tački, čini mi se 5-složio bih se da je novum jako bitan, ali kao čitalac mislim da nisam siguran da se mogu složiti da je najbitniji u SF delu. Ne mogu zanemariti lepotu izraza, stil, osmišljenost radnje i uopšte, da kažem, ,,tehnički'' književni kvalitet. Ako toga nema u delu, ili ga nema u zadovoljavajućim okvirima , džaba novum. Bar meni.
-
obično se budućnost zamišlja u zapadnoevropskom ili, još češće, američkom ambijentu i sa njihovom ikonografijom.
ajde za promenu da vidimo kako bi 2077. mogla izgledati u rusiji!
https://www.slavorum.org/russia-2077-welcome-to-the-surreal-russian-future-by-evgeny-zubkov/
-
Хвала на коментарима о Манифесту, цењени Аномандер,
и, хвала на сликама, цењени Гул.
Е сад,
данас је у дневном листу “Блиц” изашао, на стр. 28, у колумни “Фантастикологија”, одличан, опширан приказ научних радова поводом 200 година СФ! Такође о издавачу, а то је Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, ФИЛУМ.
Аутор приказа је Слободан В. Ивков, ветеран српске фановске СФ сцене, један од оснивача Првог српског СФ фандома.
Пред крај приказа, он је детаљно објаснио, корак по корак, како се књига може пронаћи на сајту ФИЛУМ-а, и преузети, у pdf формату. (Под “издаваштво – зборници – 2018”.) Ово је од огромног значаја, јер сад је књига доступна хиљадама људи, који се иначе, вероватно, не би ни сетили да је траже на тај начин.
Али, нажалост, данас је Блиц, због неког проблема, изашао у јако смањеном тиражу, то буду само два-три примерка по киоску (тако ми је речено), па, ако ћете купити, похитајте, док још има!
(2) “Политикин забавник” бр. 3550, петак 21.02.2020, нема СФ причу, али, на стр. 57-59 има причу, Ерскин Колдвел, “Соквати”, прича је са мало фантазије, надреализма, јер, соквати би били неко воће које не постоји, а због њега избије породична свађа између мужа, жене, и њеног неког као далеког брата од стрица, који им се ту уселио па остао да станује ту код њих годинама. Лоша, слаба прича.
стр. 29-40, детективски, крими стрип, са елементима фантазије и научне фантастике, о Алберту Ајнштајну у Америци, и некој као завери против њега; а то је део древне тајне завере да се овлада светом; питање је ко ће од Ајнштајна да добије формулу за атомску бомбу, да ли Американци или Хитлер, који би онда покорио цео свет. Појављује се и Милева Марић. Наслов је “Ред хаоса, Ајнштајн, II део” (то је римско два; дакле, “други део”), пролог је дао Гето, написали Дамијен Перез и Софи Риком, нацртао Габријел Иполити, превео Урош Рајчевић.
Први део био је у претходном броју, такође на стр. 29-40. Требало је тад да вам јавимо; пардон!
-
Програм Лазе Комарчића за март 2020:
2. mart 2020. – Preporučeno za čitanje od fantastike u 2019. godini
Kakva je bila prošla godina kada je u pitanju veliko F? Neko kaže, nikad više hajpa, nikad manje dobrih naslova. A koji su to dobri naslovi, šta je tačno preterano hvaljeno, šta nije ispunilo očekivanja pričaće vam Feksperti Ivan Nightflier Jovanović i Bojan Butković, a dođite i vi da nam kažete svoje mišljenje.
9. mart 2020. – Udruženje Sci&Fi predstavlja svoja izdanja i aktivnosti
Udruženje Sci&Fi predstavlja svoje fanzine Terra i SF Portal, kao i antologiju Regia Fantastica. Osim toga, predstaviće i zbirku priča Tihomira Jovanovića „27 života“. Naravno, upoznaće vas i o regionalnoj saradnji i konvencijama, od kojih posebno izdvajaju SF Terracon br. 2.
16. mart 2020. – Šonin Mekgvajer: fantastika na pokretnoj traci
Šonin Mekgvajer je verovatno najproduktivnija žanrovska spisateljica poslednje decenije. Njeni radovi spadaju uglavnom u žanr urbane fantastike, horora i...nečeg između, pri čemu je reč uglavnom o serijalima, i to podugačkim. Osim što piše sve i uvek, crta stripove i svira i snima filk muziku. Kako je sve to moguće, a i šta je filk muzika, saznaćete od Jelene Jokanović i Ivane Damnjanović.
23. mart 2020. – Jedna nova zvezda: Dokumentarni film o Beokonu 2006. godine
Jovan Ristić predstavlja film „Jedna nova zvezda“, dokumentarac o dugačkom i masovnom Beokonu iz 2006. godine (uključujući i kviz). Autori filma su Aleksandra Mitrović i Vladimir Vranješ. Dođite i pogledajte kako je nekad bilo…
30. mart 2020. – Fantastična čitaonica #76: House of X and Power of X
Čitaonica se ovog puta okreće nečemu što do sada nije imala – superherojskom stripu. U legiji izdanja, odabrano je izdanje House of X and Power of X Džonatana Hikmana. Ovo izdanje predstavlja novi početak za X-Men, jer su posle ovoga otkazana sva izdanja iz te serije. Posle ovoga je usledio početak Dawn of X. Publika i kritika su dobro prihvatili „reset“ ovih klasičnih heroja. Dođite da pričamo o novom početku. Moderator: Bojan Butković.
-
ПС, још нешто је требало (уз програм Лазе за март) да окачимо јуче:
у јучерашњем (била је субота, 29. фебруар, гле ово је преступна година) дневном листу “Данас”,
који можете набавити и данас, у недељу 1. март, ако буде још увек на вашем киоску;
па, у културном прилогу “Недеља”, па на стр. III (римско три), имате велики чланак,
Зоран Пановић даје опширан преглед неколико СФ филмова о вирусу, и неколико хорор филмова о зомби вирусу, дакле, о тим филмским епидемијама, у контксту ове садашње светске ситуације са корона вирусом тј. ковидом-19. Наслов чланка је добро одабран, гласи: “Нулти пацијент”. Прилично добро је и написано, Пановић (опет) показује и знање и интересовање за СФ, али, прави једну грешку, он мисли да су сви ти вируси у фантастици само метафоре, алегорије, за реалне друштвене проблеме; у смислу да је неки вирус, у филму, алегорија за неки друштвени, политички итд. проблем. Пановићу измиче из вида чињеница, да је СФ жанр претежно буквалан, и да је вирус у већини таквих СФ филмова напросто, буквално – вирус.
-
Цењени ,
(1) у данашњем “Блицу” на стр. 24, Слободан В. Ивков приказује ново издање (код “Чаробне књиге”, 2019) Френк Хербертовог СФ романа Дина,
а на истој страници је интервју, говори славни глумац (чије презиме је нашег порекла) Џон Малкович (да, о њему је филм Бити Џон Малкович, онај филм у коме за неке чиновнике постоји „седми и по“ спрат у великој канцеларијској згради...),
интервју, зато што је Малкович био у Београду, на ФЕСТ-у,
и, сад, на стр. 25, први стубац, наставља се интервју са Малковичем, и он каже (око средине тог ступца) да је снимио један кратки филм за неку француску компанију која производи алкохолно пиће које треба да одлежи 100 година, и да је тај филм, такође, намењен да одлежи сто година, и да се гледа тек 2115-те године. Две хиљаде сто петнаесте. До тад не можете да га гледате. А наслов филма је: 100 година. Имате о томе чланак на Википедији, али се некако не разазнаје баш, да ли је филм стварно сасвим довршен, или је прављење још у току; и, кажу, можда је СФ:
https://en.wikipedia.org/wiki/100_Years_(film) (https://en.wikipedia.org/wiki/100_Years_(film))
(2) “Политикин забавник” бр. 3551, петак 28.02.2020, имао је чак 84 странице,
наставио се (на стр. 43-53) стрип о Ајнштајну и светској завери, трећи део. Ту је Милева Марић, итекако. Веома истакнута.
(3) “Политикин забавник” бр. 3552, петак 06.03.2020,
стр. 8-11, могућности за рад и изградњу на Месецу, неколико разних претпоставки о томе.
стр. 29-39, стрип о Ајнштајну и светској завери, четврти део, претпоследњи.
-
Цењени ,
(1) у београдском Дому омладине пре пет дана, у понедељак 9. март 2020, држана је промоција клуба SCI&FI:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-03-09-u-Domu-omladine-Bgd-promo-SCI-and-FI.jpg)
говорили су Светислав Филиповић Филип, и Тихомир У. Јовановић Тика:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-03-09-Svetislav-Filipovic-Filip-i-Tihomir-Jovanovic.jpg)
Тика и Филип су говорили о својим СФ фановским путовањима по екс-Ју републикама, а присутни су слушали пажљиво, Бранко Ботић је снимао, а Невидљиви је записивао:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-03-09-u-LK-Branko-Botic-snima-a-VT-zapisuje.jpg)
Тика и Филип су говорили и о својој недавно одржаној (у Београду, са гостима из тих република) конвенцији SF Terracon 2,
представили су и Тикину збирку прича 27 живота, као и њихова издања Terra, SF Portal, а такође и антологију Regia Fantastica 4,
и, Александру Б. Недељковићу су уручили диплому (похвалницу, повељу) за изузетан допринос популаризацији научне фантастике. Она изгледа овако:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-03-09-ABN-diploma-od-Udruzhenja-SCI-and-FI.JPG)
Ево једне слике о том свечаном тренутку:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-03-09-dodela-ABN-u-diplome-Udruzhenja-SCI-FI.jpg)
и још једне слике о томе:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-03-09-Tihomir-Jovanovic-Tika-urucuje-povelju.jpg)
заправо је то прва и засад једина писана похвалница коју је АБН икада добио, у протеклих 40 година бављења научном фантастиком.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-03-09-u-LK-dodela-diplome-Filip-ABN-i-Tika.jpg)
Зато је АБН ову диплому радо, и са одушевљењем, примио, од Удружења SCI&FI:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-03-09-Aleksandar-B-Nedeljkovic-prima-povelju.jpg)
а на крају је (као што је већ обичај на промоцијама Удружења SCI&FI) за присутне био на располагању воћни сок, и мноштво нових пластичних чаша, али, и још понешто направљено од воћа, и то од шљиве:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2020-03-09-Regia-fantastica-4-i-flasha-SCI-FI-special.jpg)
(2) Већ у петак 13. март 2020. стигла је вест, да београдски Дом омладине отказује све своје програме, због епидемије корона вируса. То видимо и на њиховом сајту:
http://domomladine.org/dob-obavestenje-o-privremenoj-obustavi-programa/ (http://domomladine.org/dob-obavestenje-o-privremenoj-obustavi-programa/)
Дакле последњи су (у овим “Лазиним” СФ терминима понедељком од 19 ч) “протутњали” са својом презентацијом баш Тика и Филип, и уз њих АБН, а после тога – нема даљих програма! До даљњег! Можда док се епидемиолошка ситуација не побољша. Штета! за први термин у априлу био је у ЛК предвиђен одличан програм!
(3) “Политикин забавник” бр. 3553, петак 13.03.2020, стр. 29-39, завршен стрип о Ајнштајну и атомској бомби, отишао далеко у разне фантазије.
(4) У најновијем “Данасу” (број за суботу и недељу, 14. и 15. март 2020) па у културном прилогу, имате на стр. III чланак, Зоран Пановић, наслов “И ми смо нечија ђеца”, то је знатним делом о овој сад светској епидемији корона вируса, и, Пановић опширно помиње писца Борислава Пекића, а помиње и Пекићева три СФ романа, а нарочито роман Беснило, који је, евидентно (као и друга СФ дела о епидемијама) сада добио на актуелности. Али, као што каже Пановић, “Фиктивна епидемија беснила на аеродрому ‘Хитроу’ који постаје карантин, универзална је метафора друштва и глобалне цивилизације”. Па, управо у томе је проблем са Пекићевом научном фантастиком, превише је метафоричног и алегоричног, а премало је доброг СФ новума.
(5) Такође у ово-викендском броју “Данаса”, али на стр. X, имате приказ о издању, код нас, СФ романа: Роберт Ансон Хајнлајн, ми смо традиционално тај наслов преводили као Странац у страној земљи (1961). (Али је то Stranger in a Strange Land преведено сада друкчије, као Странац у туђој земљи.) Преводилац је Звездана Шелмић. Издавач је “Чаробна књига”. Приказ потписује, само иницијалима, Д.С.
Роман је о типу који долази са Марса, па пошто је фантастично богат, и пошто има неке над-нормалне способности (дакле чудесне моћи), и сасвим друкчији поглед на свет, он оснива на Земљи нешто, да ли алтернативну културу и цивилизацију, са слободним, либералним комунама, или шта већ. Па, има следбенике, итд. Роман је добио награду Хуго 1962, и био је у Америци бест-селер, а године 2012. га је америчка Конгресна библиотека уврстила у списак 88 “књига које су обликовале Америку” (books that shaped America). Али, овај ромен је и оптужен да је дао идеју за настанак барем једне једне стварне, злочиначке секте (а можда и не само једне). Године 1991. Хајнлајнова удовица објавила је оригинални, нескраћени текст овог романа.
Можемо замерити да наслов овог приказа (тј. чланка), који гласи “Предивна хумана рукотворина” није баш адекватан. Али је наднаслов чланка неоспорно тачан, састоји се од ова два слова: СФ !
-
štaaaa?
Čovek Koji Se Nikada Ne Rukuje - našao da se rukuje, i to snažno, baš sad, u vreme pandemije, kad se to najstrože zabranjuje?!!! :o
srećno, dr ABN!!!
-
Šta ti je? Aci ni Šešelj ništa nije mogao, a 'de će neki majušni hajvani...
-
Šta ti je? Aci ni Šešelj ništa nije mogao, a 'de će neki majušni hajvani...
možda u vreme kada je abn pucao od mladalačke snage, naboja i harizme, ali sada, u penziji, sa 65+ bolje da se pripazi.
-
pomalo me brine što se abn posle onog rukopozdravljanja više ne oglašava...
-
Цењени ,
(1) У “Политици” је у недељу 15. март 2020. на стр. 9 био чланак са насловом “Роботи између радних и грађанских права”, потписује Урош Ћемаловић, поставља питање ко ће бити власник ауторских права ако вештачка интелигенција начини неки проналазак (да ли власник, или произвођач) и ко ће бити крив ако вештачка интелигенција направи неку штету, на пример, путем погрешне дијагнозе болести неког човека. Закључује отприлике у смислу да док не стекне људске духовне врлине, вештачка интелигенција нема никаква своја права, нити јој треба дати икаква права, него само ми људи треба да прецизирамо наша власничка права над њом у разним конкретним околностима.
(2) “Политикин забавник” бр. 3554, петак 20.03.2020, дакле то је данашњи, нема СФ причу, али, на стр. 58-59 има причу фантазије, не СФ: италијански писац Дино Буцати, “Ходник великог хотела”: у врло дугачком, фантастично дугачком ходнику хотела, (“стотине и стотине врата”, каже се у последњем пасусу) има само један једини, заједнички WC, чија врата су отприлике на средини ходника, па, једном госту је непријатно да уђе тамо пре неког другог, да тај не би остао на ходнику, али и онај други не жели да уђе први, а тако исто мисле још многи, и тако време пролази, а нико не улази, итд.
стр. 2, рубрика “Јесте ли већ чули да…”, Плутон од кад је откривен, па до момента кад је скинут са листе планета, није стигао да направи још ни један пуни обилазак око Сунца. Ово је тачно: откривен је 1930. године, а његов орбитални период је отприлике 250 година.
стр. 60-61, чланак о корона вирусу, то јест, о “ковид 19” вирусу, који је ево баш сад напао људе у многим земљама, и, о неким компјутерским апликацијама које, наводно, помажу у борби против те епидемије; потписује С.Н; наслов је “Алибаба и 40 заражених”, а у поднаслову се каже да тај вирус “полако улази у сферу научнофантастичних филмова”.
Хмм… а можда неко ту мисли и на књигу Семјуела Дилејнија Вавилон 17. Због наслова.
стр. 67, сентенције о математици
-
Rekoh ti... ABN je neuništiv...
Evo jedne nove knjige:
https://www.laguna.rs/n4618_knjiga_klopka_i_druge_price_laguna.html
M.
-
… дакле ово је као наставак јучерашњих вести, и то, само две допуне, обе из данашњег “Данаса”, који се продаје још и сутра, а продаје се онима који (у овом сада нашем ванредном стању, због епидемије) могу да изађу из куће и стигну до киоска или продавнице… дакле:
(3) на стр. XI културног додатка, имате приказ Скробоњине збирке Клопка и друге приче. (То је ово за шта је Мића јуче дао линк. – Хвала.) Издавач је “Лагуна”. Чланак потписује, само иницијалима, К. Л. Д. Наслов чланка гласи “Да читаоцу не буде досадно”. Наднаслов: “кратка, жанровска проза”.
То је Скробоњина пета збирка. Састоји се од 12 прича, и од поговора који је написала др Љиљана Пешикан Љуштановић.
Чланак се донекле подудара са кратким пропагандним текстом који видимо на линку који нам је јуче дао Мића.
У чланку се каже да су приче “углавном у кључу фантастике и хорора” а то би значило да хорор није фантастика; то је погрешно. Такође се каже да је једна прича, и то насловна, потпуно реалистична. Чланкописац каже да се, својим темама, ова збирка дотиче “зомби епидемије, фудбалских завера, словенских божанстава и робота”, и да ствара “ефектну мешавину хорора, СФ, фантастике, антиутопије и фантазије”, што би значило да ни хорор, ни СФ, ни фантазија нису фантастика! дабоме да је то погрешно! То је терминолошка конфузија, али, видимо отприлике шта је К. Л. Д. хтео да каже.
Овај чланак се завршава цитирањем Скробоњиних речи, вероватно из неког интервјуа. Скробоња каже, између осталог: “мислим – или се барем надам – да је у Клопци испуњено оно што ми је било најважније откад сам почео да се бавим писањем: да читаоцу превасходно не буде досадно! Рекао бих да ће се Анка, побуњени зомбији, древни змајеви и словенски богови из ових прича сасвим лепо побринути за то”.
Чланак као да се труди да створи укупни утисак, о овој Скробоњиној колекцији, да је то лака забавна литература, жанровски микс, код великог и угледног издавача; ствар разоноде, пре свега; професионално одрађен посао; угледна и квалитетна (али ипак без великих претензија) књижевност.
(4) на задњој страни “Данаса”, на доњој отприлике трећини странице, троје упитаних (међу њима и Димитрије Војнов) одговарају на питање које гласи “Како коментаришете нови живот Содерберговог филма Зараза, који је предвидео корону, девет година после премијере на фестивалу у Венецији?”. Дакле питање је о том филму (Contagion, 2011). И, њих троје дају одговоре, али нико не каже да је тај филм СФ.
-
… а ово је требало да јавимо још јутрос, али ето десило се закашњење, па сад можда не можете да купите; пардон, ето закаснили смо:
у данашњем (понедељак, 23. март 2020) “Блицу”, на стр. 24, Слободан В. Ивков даје приказ новог издања романа Вилијема Гибсона Неуромансер (William Gibson, Neuromancer, 1984), и о необичном питању како заправо треба на српском да се изговара тај наслов. Прво издање код нас било је 1988, издавач “Зороастер”, превела је Линда Тасовац, а сада је издавач “Миба букс” (Miba Books), преводилац је Александар Марковић (не знамо да ли је то онај наш истакнути СФ писац и преводилац, велики фан из двадесетог века, са тим именом; средње слово у имену би помогло!) а наслов сада гласи Неуромант, а у међувремену је било и других решења.
Ивков објашњава и какав је био углед и утицај тог романа у протеклих, гле, тридесетак година, и какав утисак оставља данас.
-
Цењени ,
(1) На телевизији “Нешенал џиографик” (National Geographic, Nat Geo) сутра, у недељу 29. март, креће обновљена (римејк) серија Космос (Cosmos), сада са поднасловом “могући светови” што тачно одговара љубитељима СФ (док би фановима фантазијског жанра више одговарали, претпостављамо, немогући светови). Е сада, у колико сати? Па, од 22 ч, али, али, сутра је летње време, пазите да ту не промашите! Летње време!
Рекламу за ово имате у најновијем ПЗАБ на стр. 25.
(2) “Политикин забавник” бр. 3555, петак 27.03.2020,
стр. 8-9, о роману о епидемији, Дин Кунц (Dean Koontz, на слици погрешно представљен као „Дино“ Кунц) Очи таме (The Eyes of Darkness, 1981, али је на корици Кунц потписан псеудонимом, као “Ли Николс“, Leigh Nichols).
Такође и о једном много каснијем филму, који са Дин Кунцом нема (ако смо добро схватили) никакве везе, а који се зове Зараза (Contagion, 2011), и о другим делима, дакле књигама и филмовима (нарочито СФ), у којима се говори о замишљеним великим епидемијама.
Наслов чланка је “Страх и његове слуге”, наднаслов гласи “Кад збиља стигне машту”, потписује С. Лазић.
стр. 4-7, о демонстрацијама у Београду 27. марта 1941, пронађено је једно ново сведочанство, чланак потписује Немања Баћковић, ту је неколико добрих слика. Наслов чланка: “Мито, распали!” На стр. 7, испод главног текста, Баћковић описује како је ово сведочанство добио од Слободана Коњовића, итд. – право историјско истраживање, одлично. Ту се Баћковић показује као аутентични историчар.
стр. 10-13, детаљно о функционисању гена у корона-вирусу. Оне карактеристичне као бодље уперене из лоптастог тела вируса, у разним правцима, радијално, тако да вирус изгледа као лоптаста против-бродска мина из Првог светског рата, јесу “М-беланчевина”, ако вам то нешто значи. На стр. 13, у другом ступцу, наговештава се да ми сада чекамо да “вакцина буде склепана”.
стр. 25, реклама, поменусмо, за нову верзију серије Космос.
стр. 28, нагађања тачно како је, на данашњи дан 1968. године, погинуо Гагарин, вероватно због неисправности авиона.
стр. 29-40 стрип, Коко Бил међу Козацима, обиље руског језика. На крају реч “кањец” (крај).
(3) У данашњој “Политици”, у прилогу “Култура, уметност, наука”, на стр. 9 тог прилога, чланак са насловом “Боље место”, потписује Бранко Анђић, о могућности да живимо на другим планетама, и сугестија, у последњем ступцу, три пасуса пред крај, да би нам то могао бити и, као, духовни препород.
(4) А у данашњем и сутрашњем “Данасу”, у културном прилогу “Недеља”, Зоран Пановић, у четвртом ступцу, каже, али без икаквог конкретног датума, да је “још док је Тито био жив, телевизија Београд … емитовала одличан циклус СФ филма: издвајамо два битна: Логанов бег и Westworld” и онда нешто опширније (али, не баш у свему тачно) објашњава о чему је Логанов бег. Е сад, на који то циклус је мислио? које године? Ако је мислио на оно што је водио Зоран А. Живковић, Осам деценија СФ филма, то је било 1984, дакле ипак после Титове смрти (да ли је могуће да је Пановић прогешио?), а тад је изашла и Зоранова књига Звездани екран, осам деценија СФ филма заснована на тој серији његових телевизијских презентација.
(5) На једној нашој телевизији, 23. марта 2020, била је, у ТВ програму за тај дан, ова најава за приказивање (строго узев, приказан је у зору 24. марта) прилично познатог немачко-америчког СФ филма Непријатељ мој (Enemy Mine, 1985) али је неко тај наслов превео као, ех, “непријатељски рудник“. :)
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Enemy-Mine-film-prevedeno-kao-Neprijateljski-rudnik.JPG)
-
(5) На једној нашој телевизији, 23. марта 2020, била је, у ТВ програму за тај дан, ова најава за приказивање (строго узев, приказан је у зору 24. марта) прилично познатог немачко-америчког СФ филма Непријатељ мој (Enemy Mine, 1985) али је неко тај наслов превео као, ех, “непријатељски рудник“. :) [/size][/color]
Ništa novo. Gledao sam taj film na VHS-u negdje '89. s istim prijevodom.
-
Juče su na kanalu scifi prikazane epizode iz serijala 'Star Trek- Enterprise' pod nazivima Affliction i Divergence. U ovim epizodama radnja se vrti oko virusa, koji je napao genetski modifikovane-poboljšane Klingonce. Priroda virusa, koja se opisuje je neverovatno slična sa prirodom korona virusa, koji teroriše ljudski rod u prethodnih nekoliko meseci.
evo linka za epizodu 'Divergence: https://www.dailymotion.com/video/x6yn43u
-
Pitanje za članove foruma:_ na koji sf film, seriju, roman ili priču vas podseća ova situacija sa najvećim teroristom svih vremena- sićušnim buzdovan sličnim-korona virusom?
U Velsovom romanu 'Rat svetova' zle i ratoborne Marsovce ubija zemaljska bakterija. Kada bi marsovce pretvorili u nas-ljude današnjice, sličnost sa marsovcima je prilično velika, zar ne?
U nekim distopijskim,horor sf romanima i filmovima, a i u Bajronovom Don Kihotu , ljudi preživljavaju tako što postaju kanibali. Ta varijanta preživljavanja u slučaju korone je neizdrživa, jer će onaj čovek, koji pojede drugog biti zaražen. Dakle, tu ne važe pravila lanca ishrane, već lanca disanja. Postavlja se pitanje, u slučaju jednog katastrofalnog scenarija, kako može da preživi poslednji čovek u vreme korone?
Ono što je izvesno, to je da će veštačka inteligencija itekako da profitira od korone. Milioni učenika i nastavnika su primorani da budu u online nastavi i nastavi na daljinu. Mali veštačko sada samo upija znanje, analizira, upoređuje...Njegov mozak se ubrzano razvija, a mi ljudi se koprcamo, peremo ruke, dezinfikujemo....
Kratak izveštaj neidentifikovane mizantropske vanzemaljske vrste: U sf romanima optimističkih humanoidnih pisaca dvadesetog veka čitali smo kako će ljudi u 2020. godini leteti sa planete na planetu, preduzimati intergalaktička putovanja, biti besmrtni.
Realnost: jedinke peru ruke sapunom i vodom najmanje dvadeset sekundi, ostaju kod kuće, rastojanje između jednog i drugog pacova, pardon čoveka, mora da bude najmanje dva metra, asimptomatski slepi miševi, pardon ljudi, seju virus gde god stignu,a da to i ne znaju...
-
Хвала на информацијама, цењена Славо, и Изитпајне, а Славино питање заслужује да се размотри, понајпре оно о Рату светова.
Е, сад,
данашње вести су само о садржини најновијег броја “Политикиног забавника”.
“Политикин забавник” бр. 3556, петак 03.04.2020, има СФ причу, али, комичну, то је пародија на приче о времеплову. То је на стр. 57-59, Ђани Родари, “Смрт Јулија Цезара”, луцкасти професор Терибилис, који предаје историју, води своје ђаке на времепловско путовање у прошлост да виде како је стварно убијен Јулије Цезар, али, уупс, проблем, тамо је већ филмска екипа, и гомила јапанских туриста, који имају много фотоапарата, а и америчких туриста, који имају много жвака, па се Брут оклизне на једну бачену жваку, па… општи џумбус.
Преводилац није потписан.
Ово је већ једном било у „Политикином забавнику“, и то, 17. маја 1974, дакле пре неких 46 година, тада под насловом „Проф. Терибилис, или, смрт Јулија Цезара“.
У новијим временима, ПЗАБ је имао 2017. године две СФ приче, 2018. једну, и крајем марта 2019. једну.
стр. 4-6, како се стара Србија бранила од разних епидемија, на пример, куге. Потписује Немања Баћковић.
стр. 8-11, чланак “Шта је свест?”, дакле, о том озбиљном и важном питању које наука још није решила. Приредио С. Николић. Али нећете ту наћи никакав одговор, него само извештај о једном циклусу дискусија, у коме ће неки научни радници покушавати да, путем тих дискусија, елиминишу једну по једну теорију у нади да на крају остане нека највероватније исправна. Седам таквих теорија представљено је, укратко, на стр. 10, али, опет, нема се утисак да је икакав одговор близу.
на стр. 29-40 је стрип “Пандемија”, текст Жером Хамон, цртеж Дејвид Тако, ликови су неки урбани побуњени омладинци у реалистичном али ноар маниру.
стр. 47-49, како је драматично било (углавном због упорности и перфекционизма режисера, Стенли Кјубрика) снимање фантази-хорор филма Исијавање (Shining, 1980). Потписује Сања Лазић. У чланку се нигде не каже кад је, које године, филм снимљен. Али, прецизиран је жанр: хорор.
Али, само да се подсетимо, у ПЗАБ је прошле године, у броју 3522, на дан 09.08.2019, био чланак, на стр. 42-43, под насловом “Тајна собе 217”, како је неки стари хотел на удаљеној планинској локацији послужио Стивен Кингу као инспирација за роман Исијавање (Shining).
-
Jedna ispravka: U jednom od mojih prethodnih postova reč je o Bajronovom Don Žuanu, ne Don Kihotu.
-
Pitanje za članove foruma:_ na koji sf film, seriju, roman ili priču vas podseća ova situacija sa najvećim teroristom svih vremena- sićušnim buzdovan sličnim-korona virusom?
U Velsovom romanu 'Rat svetova' zle i ratoborne Marsovce ubija zemaljska bakterija. Kada bi marsovce pretvorili u nas-ljude današnjice, sličnost sa marsovcima je prilično velika, zar ne?
U nekim distopijskim,horor sf romanima i filmovima, a i u Bajronovom Don Kihotu , ljudi preživljavaju tako što postaju kanibali. Ta varijanta preživljavanja u slučaju korone je neizdrživa, jer će onaj čovek, koji pojede drugog biti zaražen. Dakle, tu ne važe pravila lanca ishrane, već lanca disanja. Postavlja se pitanje, u slučaju jednog katastrofalnog scenarija, kako može da preživi poslednji čovek u vreme korone?
Pa ima toliko filmova, priča i romana o epidemiji da je to praktički cijeli podžanr. Podsjeća na sve jer je ipak riječ o jednom jedinstvenom motivu, nema tu baš neke velike varijacije.
Što se tiče neke post-apokalipse, ovaj virus je i dalje mala beba prema beštijama koje su izmišljene u SF-u. U apsolutno najgoroj, najcrnjoj varijanti, od virusa bi umrlo 15% stanovništva, a vjerojatno i manje od 10%. To je puno ako se gleda broj mrtvih, ali za funkcioniranje civilizacije nije ništa, pogotovo zato što bi (ipak) velika većina bili stariji i bolesni. Mehanički-fašistički gledano, takva epidemija bi za "ekonomiju" i "društvo" bila čak i dobra jer bi pročistila "manje funkcionalne" elemente. Naravno, humanizam i psiha populacije bi doživjeli šok i pitanje je što bi se iz toga izrodilo i u što bi se društvo transformiralo.
Uostalom, Crna smrt je pobila trećinu populacije, ali samo zato jer joj je prethodilo nekoliko godina gladi koja je sama po sebi poprilično utabala put.
-
Са те теме, о овој овде сад епидемији, лако се склизне у велике грешке, у драстичне изјаве које неко после може да протумачи баш врло негативно, па да испаднемо нехумани, да смо говорили ствари које не доликују професорима, итд. То нама није ОК.
На Бобановом форуму (Знак сагите) тотално несуздржане полемике су уобичајене, и често се прелију у политику, тамо (на Знаку сагите) то може скоро неограничено. Овде на овом форуму, код Миће и Либеат, атмосфера је битно другачија, уздржана и поприлично академска, професорска, а тако и треба да буде, зато и јесмо ту. Дакле ја бих замолио да се тога придржавамо.
-
A netko se nije pridržavao?
-
Па, ја ћу размишљати о томе,
и,
само још ово данас:
у данашњем (понедељак 6. април 2020) “Блицу”, па на стр. 24, Слободан В. Ивков даје приказ једне књиге (то је “најмање четврто издање” код нас, каже Ивков), аутор је Роберт Силверберг, наслов је Књига лобања, (Robert Silverberg, Book of Skulls, 1972), тема је тајни култ који се, као, вуче још из Атлантиде, а нуди бесмртност, па, потрага за њиховим древним тајним храмом, итд. Садржина дакле није много паметна, нити је СФ, али, добро је писано, па је и номиновано за награде Хуго и Небула 1973, ми смо ту књигу ценили кад је изашла код нас, али могуће је да је то била наша грешка, литерарни промашај.
-
Aco ,
Frustracije zbog žanrovske pripadnosti ne treba mešati sa ocenama neke knjige.
Ja mogu da se složim da Knjiga lobanja nije remek delo, ali da ova knjiga nema svojih kvaliteta, pa to naprosto nije tačno.
1971. godina je. Na drumu je udaljen 14 godina. Silverberg na talasu "novog vala" kroz četiri potpuno distinktna glasa pripoveda o savremenoj Americi, o frustracijama i mukama svojih mladih karaktera, eksperimentišući stilom, razarajući ustaljene obrasce pripovedanja...
Ovo nije SF, ali nije loša knjiga!
Silverberg je, naprosto, dobar pisac...
PS: Uzgred, Jakšić je to sjajno preveo...
-
Aco, naš novi član je jedan izuzetno pristojan čovek, veoma dobar pisac vama dragog SF-a, i nema nikakvog razloga da razmišljate... :)
-
Moram priznati da su moje reči odražavale nehumani odnos prema ljudskoj vrsti u ovo vreme korone, kada bi iipak trebalo pokazati samilost i sažaljenje prema sopstvenoj vrsti, ali ovaj veliki problem sa kojim se suočava naš rod neće rešiti emocije, meditacije, muzika i tome slično.Problem zaraze treba da reši nauka tj. naučnici, koji moraju da urade mnogo naučnih istraživanja i eksperimenata, kako bi se našla vakcina. nažalost, vakcina protiv ovog sarsa 2 nas neće zaštiti od nekog budućeg virusa, koji može da se pojavi već u narednih pet godina. Od sarsa 1, preko mersa do sarsa 2 nije proteklo mnogo vremena. Nešto treba da se uradi na duge staze i to treba da bude racionalno i naučno rešenje.
Evo još jednog predloga, koji podseća na ovo doba korone: https://www.youtube.com/watch?v=YMbSpnlOOtE
-
Da izvinete, Knjiga lobanja je ne samo dobar, nego vrhunski roman. Je li SF? Po službenoj definiciji jest. Službena definicja glasi: SF je sve ono u što SF fan uperi prstom i kaže "to je SF". Ja sam fan SF-a, QED.
Inače, svakako su me dosad nazivali, ali nikad pristojnim, a još manje izuzetno pristojnim. Zahtijevam zadovoljštinu! *pljas*
i nema nikakvog razloga da razmišljate... :)
:D
-
Pitanje za članove foruma:_ na koji sf film, seriju, roman ili priču vas podseća ova situacija sa najvećim teroristom svih vremena- sićušnim buzdovan sličnim-korona virusom?
Mislim da je generalno najbolji (i ovoj korona situaciji apsolutno najbliži) takav film upravo Contagion
https://www.imdb.com/title/tt1598778/
-
Цењени ,
у данашњем “Данасу” имате два текста у којима се помињу СФ дела, оба у контексту ове садашње велике епидемије, светске, дакле пандемије. На стр. 13, чланак десно, о Пекићевом Беснилу, и, на стр. 25, чланак у доњој половини странице, о филму Андромедин сој (Michael Crichton, The Andromeda Strain, роман 1969, филм 1971, номинован за два Оскара, а и похваљен за научну тачност; а била је и мини-серија 2008. са само две епизоде али са јако великим одступањима од текста романа).
-
Цењени ,
(1) ех, ми заборависмо, толике године су прошле па је избледела успомена: роман Мајкла Крајтона Андромедин сој, о великој епидемији, изашао је код нас још 1977. године (тада је Тито још био на власти...), у БИГЗ-овом алманаху Андромеда 2. Пре, ух, невероватно... пре око 43 године...
Осам година након појављивања првог издања (1969) у Америци.
Само из носталгије, ево како би изгледао библиографски податак, мало проширен и коментарисан…
Крајтон 1997: Мајкл Крајтон, Андромедин сој, роман, превео Никола Јорданов, у: Гаврило Вучковић, главни и одговорни уредник, Андромеда, алманах научне фантастике, СФ 2, специјално издање часописа “Галаксија”. Редакцијски колегијум Галаксије – Андромеде: Танасије Гаврановић, Есад Јакуповић, Гордана Мајсторовић, Душан Мијатовић, Александар Милинковић, Јова Регасек, Гаврило Вучковић. Избор текстова: Гаврило Вучковић и Зоран Живковић. (напомена: у колегијуму само једна жена, док у првом и трећем броју овог алманаха није била ниједна) Избор илустрација Есад Јакуповић. Ликовна и графичка опрема Добрило М. Николић. Београд, БИГЗ (Београдски издавачко-графички завод), ООУР (основна организација удруженог рада) Новинска делатност “Дуга”. Нема ЦИП картице нити ISBN броја.
Ето, тако… ликовну опрему тог алманаха дао је популарни “Доца” Николић.
(2) У данашњем „Блицу“, у уметнутом прилогу, знате већ, „Поп & култура“, па на стр. 4, интервју, са великом сликом писца, др Зоран А. Живковић, „Сада живимо научну фантастику“; разговарала Јелена Копривица. Зоран износи своје уобичајене ставове, али, цитираћемо ове његове речи из трећег ступца:
Питање новинарке: „Многи вас и данас доживљавају као нашег највећег СФ писца, иако сте дигли руке од овог жанра још деведесетих... Да ли вам се у овим тмурним данима чини да живимо живот као из неког научнофантастичног романа?“
Зоранов одговор:
„Од научне фантастике сам се растао зато што у њој више нисам видео изазове. Било је то у време док још нисам постао писац. Научну фантастику не пишем зато што сада живимо у њој, а ја нипошто нисам реалиста. Моји изазови су у фантастици која је далеко одмакла од ове садашње СФ стварности“.
То би могло да се схвати као да, док је писао СФ, још није био писац, што би значило да СФ није књижевност. Али, верујемо да Зоран није то тако мислио.
-
Цењени ,
са Арт Аниме можете, са овог линка:
http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-zbirka-radova-2020.doc (http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-zbirka-radova-2020.doc)
преузети Збирку, коју сам, ето, објавио овим путем, електронским, а која се састоји од мојих 45 досад објављених научних радова, који су ту обједињени у један Word документ (не pdf ) са преко 500 страница, идеалан за лако и брзо претраживање.
Садржај је одмах после уводног писма.
Идеја је, да свако има увек при руци све моје радове (да не мора да их тражи по многим научним зборницима и часописима… за само 31 мој рад постоји линк, а за 14 не постоји! него само папирна издања!) и да свако може за две-три секунде да пронађе, у том огромном континуираном тексту, било које име, презиме, тему, појам, придев, годину, па и цео Манифест крагујевачке школе СФ студија, итд. На првој, уводној страници то објашњавам детаљније.
Кад сам кренуо у овај подухват, пре око две године, изгледало је лако: само их наређати, један рад, па други… итд, али, показало се да није лако, него сам морао да уложим огромну, невероватну количину труда и времена да све спојим, уједначим, прочитам, проверим (близу 250.000 речи ! то је четврт МИЛИОНА речи…), да унесем извесне допуне и промене, нове коментаре итд.
Ова Збирка је рудник података, слободно је дајте свакоме ко се интересује за СФ. Можда ће некоме послужити као инспирација за рад, јер ту су дотакнуте заправо стотине тема. Некоме у просвети може послужити као материјал за припрему предавања, итд.
Ја се надам да ће неко пронаћи у Збирци и евентуалне грешке и пропусте, и објавити те своје примедбе, да бих ја могао онда да унесем исправке. Јер, ако ви не критикујете, како ћу ја икада знати да нешто треба да исправим?
Дакле, ето, то би било то, па ето прилике, ако вас СФ студије интересују, да баците поглед на ову Збирку.
На сајт Арт Аниме ову Збирку је поставио Драгољуб Игрошанац – захваљујући њему ви сада можете да је преузмете!
Поздрав,
др Александар Б. Недељковић
ванредни професор енглеске књижевности,
Универзитет Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет,
Одсек филологије, Катедра за англистику;
сада у пензији
-
šteta je da ti biseri budu ovako plasirani, na netu, umesto da budu objavljeni u knjizi!
šta se desilo sa edicijom 'sf studije' u kojoj je prva knjiga bila vaša ALTERNATIVNE ISTORIJE?
stala knjiga/edicija na jedno slovo/knjigu...?
-
Па, цењени др Гул, трудићемо се...
Е сад, данас у листу „Данас“, који можете купити само још до отприлике пет поподне (ако је отворен киоск или самопослуга) а после тога вероватно не,
па, у уметнутом културном прилогу, имате на стр. XII кратак приказ, наднаслов је “Будућност”, наслов је “Од суперинтелигенције до граница живота”, потписује К.Л.Д, приказана је књига: Макс Тегмарк, Живот 3.0, поднаслов књиге гласи “Како бити човек у доба вештачке интелигенције”, издавач “Лагуна”, превео Горан Скробоња, књига је популаризација науке, говори о начинима како да се снађемо и опстанемо ако стварно дође време вештачких интелигенција на овој планети.
и, (2) у истим новинама али на стр. XIII, много обимнији приказ па и са много већом сликом, о новом издању романа: Аркадиј и Борис Стругацки, Тешко је бити Бог, превела Марија Стаменковић, чланак је потписан овако: “припремио Драган Стошић”.
-
ПС, заборависмо, на истој страници и приказ колекције прича, од којих су неке можда СФ: Тед Ћанг, Издисај. Преводилац није поменут, издавач је београдка „Бука“ (то је латиницом, овако: Booka). Наслов приказа гласи: „Борхес научне фантастике“. (Приметили сте, последњих десетак, двадесетак година: многи који се баве текућим приказиваштвом, проглашавају да је неко постао нови Хорхе Луис Борхес. То је већ мало и досадило, постало је опште место...) Овај приказ потписује К. Б. Д. У приказу се, у последњој реченици, каже да је ово „можда и најбоља збирка научнофантастичних прича икада написана“, а то би значило, најбоља у историји света, најбоља у историји човечанства. Е то је стварно гигантска похвала...
-
Mini serija iz 2007. godine 'Pandemic' može da bude još jedan predlog za gledanje, iako ta serija nije sf.
Pre nekoliko dana, u jednom tzv. dokumentarcu razmatrala se mogućnost veze pojave virusa i bakterija, koje izazivaju bolesti koje se brzo šire, i posete vanzemaljaca, pada meteora i prolaska kometa.U tom dokumentarcu izjavu je dao lovac na viruse dr. Lipkin. Dr. Lipkin je u martu oboleo od korona virusa.
-
Хвала на информацији, Славо.
У данашњем “Блицу”, који можете још увек да купите ако је киоск отворен, изашао је, на стр. 24, приказ фановских едиција “Тера” (то би на латинском значило “Земља”, граматички гледано то је и на латинском, као и на српском, именица женског рода) и “СФ портал”, досад та два гласила имају преко 5000 страница и неколико десетина бројева, у издању, знате, удружења SCI&FI, које воде Тика и Филип.
-
ПС, заборависмо, на истој страници и приказ колекције прича, од којих су неке можда СФ: Тед Ћанг, Издисај. Преводилац није поменут, издавач је београдка „Бука“ (то је латиницом, овако: Booka). Наслов приказа гласи: „Борхес научне фантастике“. (Приметили сте, последњих десетак, двадесетак година: многи који се баве текућим приказиваштвом, проглашавају да је неко постао нови Хорхе Луис Борхес. То је већ мало и досадило, постало је опште место...) Овај приказ потписује К. Б. Д. У приказу се, у последњој реченици, каже да је ово „можда и најбоља збирка научнофантастичних прича икада написана“, а то би значило, најбоља у историји света, најбоља у историји човечанства. Е то је стварно гигантска похвала...
Preveo je Goran Skrobonja.
-
Хвала на информацији, ангел011,
… а у “Данасу” који можда можете (ако можете) купити још током неколико сати данас, а носи датум 30. април 2020. (дакле, четвороброј, важи за четири дана), имате, на стр. XI културног прилога, приказ новог издања романа: Френк Херберт, Јеретици Дине (то је пети наставак у серији), превод Миа Кефер и Вук Перишић, издавач “Чаробна књига”, приказ потписује Д.С, наднаслов чланка је “СФ”, наслов чланка је “И девојке контролишу црве”. :)
-
Цењени ,
(1) у данашњем “Данасу” имате, на стр. 18 и 19 (две баш целе, пуне странице) интервју, говори Божа Копривица (у наднаслову је написано за нијансу друкчије, Божо Копривица), истакнути београдски културни радник, који је својевремено имао велику, веома корисну улогу у организовању и оснивању српског СФ фандома. Разговор водила Ивана Матијевић, али, теме су претежно политичке и друштвене, не СФ.
(2) Такође у “Данасу” али у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. XIII, приказ две књиге, наднаслов је “СФ”, наслов је “Два драгуља из Кларкове радионице“, чланак потписује Д. Стошић; то су романи, аутор је Артур Ч. Кларк, а наслови су Крај детињства (превела Миа Кефер; то је Кларково најбоље дело, класик светске научне фантастике) и Песме далеке Земље (превео Зоран А. Живковић), издавач „Чаробна књига“. Приказ је трезвено и реалистично интониран, и информативан. Средње слово у Кларковом имену, „Ч“, дато је и у чланку, али, и на корицама самих књига, што је за сваку похвалу! Најзад, најзад је на књизи потписан као Артур Ч. Кларк, као што и јесте; не памтимо да је то икад раније у српском издаваштву било!
(3) У данашњој “Политици” у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука”, на стр. 3, чланак, потписује Мухарем Баздуљ, наслов “Реке теку бродовима”, поводом 75-те годишњице првог издања Орвелове новеле (није роман; и није СФ, него је фантази) “Животињска фарма” (“Animal Farm”, 1945).
Гле… кажемо ми; па прошло је… три четвртине века без светског рата.
(4) Такође у том “Политикином” прилогу па на стр. 8, чланак “Вакцина против страха”, о актуелним светским темама, потписује Александра Павићевић, није о СФ, али помиње неколико СФ дела, покушава помало и да завири у будућност, има неки тон футурске усмерености.
-
Цењени ,
у данашњој „Политици“, на стр. 13, имате чланак знатне дужине, говори Павле Зелић (средње слово не знамо), истакнута личност српске фантастике. Ту је и његова слика, она иста (портрет, анфас, са благим и поузданим смиреним осмехом) коју смо видели на последњој страници „Данаса“ још 21. јануара 2015, а то би (кад бисмо хтели бити буквални) значило да он и сада изгледа апсолутно исто као пре пет година.
Интервју водила Марина Вулићевић. (Зелић је у „Политици“ досад помињан, или говорио, двадесетак пута, још од октобра 2010. године, често о стрипу.) Новинарка помиње да је он магистар фармације.
Наслов чланка је „Памтићу суперхероје у потрази за квасцем“, Зелић се осврће, у једном смиреном и позитивном грађанском тону, на протекло ванредно стање због корона вируса. У кључном пасусу, он каже да нас је СФ одавно припремала, у књигама и филмовима, за нешто налик на ову огромну епидемију, али да нам је ипак било тешко да схватимо и прихватимо да се нешто тако стварно десило. И, да су нас ипак запањили неки призори, на пример опустеле улице неких градова, у свету, у стварности.
Овај интервју најављен је на насловној страни “Политике”, у оном ступцу сасвим лево, где се понекад најављује неколико чланака; прво је ово:
Туристи траже смештај, али још нема резервација
стр. 11
а онда, друго, та “наша” (која нас интересује) најава, она гласи:
ПОСЛЕ ИЗОЛАЦИЈЕ
ПАВЛЕ ЗЕЛИЋ, писац:
Памтићу суперхероје у потрази за квасцем
стр. 13
Дакле ето неко из СФ је на насловној страни.
-
Павле је О'Зелић
-
Хвала на информацији, zakk.
Е сад:
у данашњем „Блицу“, на стр. 32, у колумни „Фантастикологија“, Слободан В. Ивков нас обавештава да је изашло, и то у новом преводу, ново издање романа Урсуле Ле Гвин Лева рука таме. То је наравно The Left Hand of Darkness (1969), код нас је изашло у едицији “Кентаур” 1978. године, издавач је био Издавачки завод “Југославија”, преводилац је био Зоран А. Живковић.
После је изашло исто у Зорановом преводу у једној посебној едицији Урсулиних књига, код “Народне књиге” и “Партизанске књиге”, 1987,
а сад, ево, код “Контраст издаваштва”, преводилац је сада Дарко Тушевљаковић.
Најважније! а и Ивков нам указује на ово! – у том издању, па и на корици, исправно је, као две засебне речи, написано презиме ауторице,
Ле Гвин
Уједно Ивков даје и један стручно написан преглед познатих СФ дела са темом да је нека веома давна, древна раса налик на људску “засејала” многе планете, дакле у многим звезданим системима, бићима односно расама налик на себе, па изумрла или се већ некако склонила са историјске позорнице, али је зато на некима од тих планета остала, и еволуцијом се мењала, понека раса налик на људску, с тим да смо можда и ми део тј. резултат тог процеса.
-
Само додатно, уз јучерашњу вест:
у данашњем “Данасу”, на стр. 21, обиман приказ два слична и чини се не особито добра овогодишња филма, чланак потписује Павле Симјановић (он се не изјашњава да ли су хорор или СФ, али наслов чланка гласи “Филмови страве и утехе”), то су филмови Под водом (Underwater, америчко-канадска копродукција, 2020) и Морска грозница (Sea Fever, копродукција ирско-америчка-британска-шведска-белгијска, 2020).
Чланак покушава да пође у неколико разних праваца истовремено, и да коментарише о разним темама, и о неким другим филмовима, па се то помало замрсило, неке реченице, чини нам се, помало збуњују читаоца.
У првом филму, путовање је на најдубље место у океану, Маријански ров (Mariana trench) а онда се догоди земљотрес и појављује се монструм, а у другом филму је приказано путовање једног рибарског брода, са посадом је и једна научница, а онда се појави, да, опет, чудовиште.
Интересантна је реченица у последњем, шестом ступцу, где Павле Симјановић као да описује читаву једну врсту филмова, наиме, он каже: “Морска грозница вришти свешћу да ће, пре бацања пред неман редовне биоскопске публике, обрнути по свету пар фестивалских кругова, тиме одмах оправдавши свој смисао постојања”.
То би значило да постоји та категорија, фестивалски филмови, који се и не надају да нешто много зараде, нити им је то raison d’être; помишљамо на нашу Едерлези.
Наравно ове, 2020. године је и епидемија овог супер-опаког као (у суштини; да га тако назовемо) плућног грипа, па тај “корона” вирус катастрофално омета долазак масовне публике у дворане… за филмску индустрију то је, претпостављамо, страшно лоше.
-
Цењени,
изузетно интересантан текст окачен је на Арт Аними: да ли смо добили десетог доктора СФ ? Била би то Моња Јовић:
http://www.art-anima.com/vesti/monja-jovic-zivimo-u-zanru-biotrilera (http://www.art-anima.com/vesti/monja-jovic-zivimo-u-zanru-biotrilera)
(2) У данашњем “Данасу” у културном прилогу па на стр. V, Алексеј Кишјухас има чланак “Ми, киборзи” у коме се (у првом ступцу) подсмева ономе што прича “заверашка екипа са алуфолијом на глави” (хаха), а после тврди да се висока технологија толико примакла нама и нашем свакодневном животу, да је то у суштини већ нека врста киборгизације.
Али, додајемо ми, још није инвазивна. Ваш моб није вам убоцкан директно, кроз кожу. Дакле ипак нисмо киборзи.
(3) У истом прилогу али на стр. XIII имате приказ, наднаслов гласи “епска фантастика”, наслов гласи “Наставак мајсторског приповедања”, дело је: Ентони Рајан, Господар куле, превео Мирослав Башић, чланак потписује К.Ч.Д.
(4) У данашњој “Политици” па негде око 20-те стране (рубрика “Међу нама” са писмима читалаца), налазимо тврдњу да је пре неки дан у Београду своју улицу добио (дакле, названа је по њему) професор Београдског универзитета др Јован Р. Деретић (1934-2002, пазите на средње слово, не изостављајте га), који је за нас важан јер је у својим књигама о историји српске књижевности говорио и о Лази Комарчићу и о Драгутину Ј. Илићу, иако их није сагледавао као СФ писце, осниваче СФ жанра код нас.
У тексту се каже да је та улица на Вождовцу, и да се раније звала “Митрово брдо нова 1” али да свечаног отварања није било, због ове корона епидемије. На нету, на једном од планова града, налазимо да је то, наводно, негде десетак улица десно од Војводе Степе, мало јужно (а југ је, хм, отприлике према Авали…) од насеља Браће Јерковић 2, али да је преименовано у “Владе Дивљана”. Ех, проверити, отићи тамо, снимити тај амбијент и на некој згради ту таблу са натписом…
Замишљамо улице (у будућности) са именима неких особа из нашег фандома…
-
Цењени, ево лепих вести,
(1) комплетна докторска дисертација АБН-а, проширена и допуњена, верзија 2020, налази се сада на Арт Аними, на линку:
art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-disertacija-o-SF.doc (http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-disertacija-o-SF.doc)
па, изволите, можете је преузети. За ово смо захвални и кажемо једно огромно
Х В А Л А ! ! !
Арт Аними и њеном власнику Дражи Игрошанцу.
Само да не буде забуне: то је докторска дисертација, то није она Збирка, са 45 објављених научних радова АБН-а, спојених у један Ворд документ ради лакшег претраживања, она Збирка за коју смо вам недавно дали линк, такође на Арт Аними:
http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-zbirka-radova-2020.doc (http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-zbirka-radova-2020.doc)
Дакле главнина онога што је АБН досад у животу урадио (у области научног рада) сад је ето окачена на та два линка и доступна свакоме.
(2) Да, дефинитивно имамо и десетог доктора СФ у Србији! и четврту жену која је доктор СФ у Србији.
То је Моња Б. Јовић (рођена 1977), а њену дисертацију можете преузети са сајта који се зове
NaRDuS – National Repository of Dissertations in Serbia
линк је овај:
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10677/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y (http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10677/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y)
Дисертацију је одбранила на Филолошком факултету у Београду, и то, изгледа, још 2018. или 2019. године, тако да је питање ко је девети а ко десети, али, сумње нема, имамо их десет (доктора СФ). Наслов гласи:
Утопија и дистопија у српској прози друге половине двадесетог века
У дисертацији се разматра неколико дела, међу којима се истичу: Ерих Кош, Снег и лед (1961); Иван Ивањи, На крају остаје реч (1980); и, сва три СФ романа Борислава Пекића. Иако се у наслову не помиње СФ, ипак, у тој дисертацији СФ убедљиво преовладава.
Утопија је једна важна тематска област у научној фантастици, а присутна је, итекако, и у оном другом жанру, фантазији.
-
Цењени ,
имамо у Србији десет дисертација о СФ, али засад само три линка, и један линк о фантазији (не СФ) али Урсулиној. И, само да напоменемо, мала исправка: Моња Б. Јовић је наш девети доктор СФ, а Мирјана М. Вучковић десети. Дакле: идемо:
(1) Зоран А. Живковић:
“Настанак научне фантастике као жанра уметничке прозе”, 1982
линк немамо.
(2) Александар Б. Недељковић:
“Британски и амерички научно-фантастични роман 1950-1980 са тематиком алтернативне историје (аксиолошки приступ)”, 1994
линк:
art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-disertacija-o-SF.doc (http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-disertacija-o-SF.doc)
(напомена: ово је проширена и, ове 2020. године, допуњена верзија, а садржи и 24 одабране, најбоље дефиниције СФ, итд.)
(3) Милица Љ. Живковић:
“Тема двојника у енглеској прози 19. века”, 2000
линк немамо.
(4) Новица И. Петровић:
“Човек и космос у делу Артура Кларка и Станислава Лема”, 2005
линк немамо.
(5) Милан Д. Живковић:
“Промене у енглеском језику настале у окриљу англофоне дистопије двадесетог века”, 2011
линк немамо.
(6) Младен М. Јаковљевић:
“Паралелни светови: однос постмодерне прозе према фантастичној и научно-фантастичној књижевности”, 2012
линк немамо.
(7) Марко Ј. Тасић:
“Научно-фантастична надградња Уликса Џејмса Џојса у (анти)утопијској новели ‘Јахачи румене наднице’ Филипа Хозе Фармера”, 2015
линк немамо.
(8) Артеа Д. Панајотовић:
“Једноставност, природност, слобода и неизрецивост: даоизам у делима Урсуле Ле Гвин”, 2017
(напомена: тако треба писати то презиме, Ле Гвин, раздвојено)
линк:
https://www.academia.edu/35470217/Jednostavnost_prirodnost_sloboda_i_neizrecivost_elementi_daoizma_u_delu_Ursule_Le_Gvin (https://www.academia.edu/35470217/Jednostavnost_prirodnost_sloboda_i_neizrecivost_elementi_daoizma_u_delu_Ursule_Le_Gvin)
(9) Моња Б. Јовић:
“Утопија и дистопија у српској прози друге половине двадесетог века”, 2018
линк:
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10677/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y (http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10677/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y)
и, (10) Мирјана М. Вучковић:
“Сусрет са Другим у научно-фантастичним делима Урсуле Ле Гвин”, 2019
линк немамо, али требало би у будућности да се појави на сајту NaRDuS
Дисертација о хорору, само једна:
Дејан Б. Огњановић,
“Историјска поетика хорор жанра у англо-америчкој књижевности”, 2012
линк немамо.
Дисертација о фантазији (не СФ):
Сава В. Стаменковић,
“Земљоморје Урсуле Легвин у контексту поджанра високе (епске) фантастике”, 2018
линк:
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10808/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y (http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10808/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y)
Толико линкова имамо, на дан (ово је датум) 2020 05 27.
-
Цењени ,
у данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, на стр. XIII културног прилога, имате приказ бугарског романа Раптус (то би на латинском значило: отмица, или, разбојништво), аутор је Светослав Нахум (рођен 1970), са бугарског превела Елизабета Георгиев, издавач “Архипелаг” (у едицији “100 словенских романа”), поговор у српском издању дао Срђан В. Тешин, чланак у “Данасу” потписује К.А.Д,
роман изгледа да је СФ али није назначено да је то (дакле, вероватно избегавају да га означе тако, жанровски; дистанцирају се од жанра, да би постигли већи литерарни углед?), али, дешава се у будућности “која је већ почела”, свет је заражен вирусом лудила, па су људи грамзиви, агресивни, себични, лажљиви итд, што нам некако личи на оне уобичајене, стандардне критике капитализма. Додајмо, није назначена година првог издања, али, било би интересантно то знати, зато што роман, тако описан, очигледно подсећа на Беснило (1983) српског аутора Борислава Пекића.
(2) У данашњој “Политици” па на претпоследњој, деветој страни културног прилога, Слободан Бубњевић даје чланак о обилатим материјалима које је, у Америци, пре око месец дана, Пентагон објавио (наиме, скинуо ознаке државне тајне) о снимцима и сведочанствима о виђању разних “феномена” за које би се могло помислити да су ванземаљци. Битни закључак: ништа од тога, баш ниједан од тих материјала, није чврст, дефинитиван доказ.
Али гле, наслов чланка је “Ванземаљци у епидемији”, то је зато што Бубњевић успева да повеже тему НЛО (енгл. UFO) са овом сад светском епидемијом корона вируса, а ево како: он износи претпоставку да је објављивањем тог материјала, баш сад, Пентагон “многима на тренутак олакшао мрачну збиљу, скрећући пажњу са … последица епидемије ковид 19”.
-
аутор је Светослав Нахум (рођен 1970)
...није назначена година првог издања, али, било би интересантно то знати, зато што роман, тако описан, очигледно подсећа на Беснило (1983) српског аутора Борислава Пекића.
nisam siguran šta bi vam značila godina izdanja: ako je bugarski autor imao 13 godina kad je izašlo BESNILO, onda je sigurno da je bugarski roman izašao POSLE našeg - nebitno da li posle 5 ili 25 godina.
-
2009. godine - trebalo mi je 2,5 sekunde da nađem tu skrivenu informaciju...
-
Цењени Ghoul, и ја сам то помислио, Ви сте ту прилично у праву, али, ипак је интересантно знати.
Цењени Мићо, хвала на информацији. Значи тај бугарски роман је изишао године 2009.
Е сад, вест за данас: имамо линк за још једну од наших дисертација о СФ.
Али, али, ово није једанаеста дисертација, не, него је линк за још једну од оних десет за које смо вам већ (пре три дана) јавили. И то, за седму, коју је одбранио Марко Ј. Тасић. Линк, дакле, где можете преузети његову докторску дисертацију о СФ, је:
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/4301/Disertacija152.pdf?sequence=1&isAllowed=y (http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/4301/Disertacija152.pdf?sequence=1&isAllowed=y)
Ето, дакле, сад знате укупно четири таква линка, за радове који су (хронолошки гледано, по години одбране) други, седми, осми и девети.
Постоји и један други линк, са додатним информацијама о Тасићевој дисертацији, исто на НаРДуС сајту:
http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4301 (http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4301)
па, можете и то, додатно, погледати.
-
... и само да допунимо, данас је у “Блицу” на стр. 33 Слободан В. Ивков представио књигу: Милован Глишић, Приповетке, издавач “Порталибрис”, Београд, 2019, са 12 прича, а Ивков напомиње, у шали, да их “ваљда због урока” нема 13. И, сасвим оправдано, Ивков прецизира да то нису приче научне фантастике, него сеоске фантазије и хорора. Али, пред крај овог чланка, Ивков успева да помене и велику тројку – Драгутин Ј. Илић, драма Кроз милион година (објављена 1889); Лазар Комарчић, роман Једна угашена звезда (1902); и, проф. др Милутин Миланковић, роман Кроз васиону и векове (прво издање 1928).
Две, од те три књиге, изашле су код “Порталибриса”, Илић и Комарчић.
Чекајте, роман Кроз васиону и векове? да ли је то роман? Неки стручњаци уздржано кажу да је то “прозно дело” (што свакако јесте…) или нешто тако; Ивков уздржано каже да је то проза, али не прецизира, баш, да је роман. Ако је проза, свакако мора бити у неком жанру, али, у ком?
После великих дилема и преиспитивања, ваш АБН је закључио да Кроз васиону и векове јесте роман, епистоларни, у једном специфичном жанру, а то би био: роман за популаризацију науке. Дакле не СФ, не фантази, и не хорор. Проза јесте, има довољну дужину (преко 240.000 знакова-са-размацима), има ликове, има препричане наговештаје дијалога између тих ликова (у стилу, отприлике, “госпођице, Ви кажете да…”), има три јединства (времена, места и радње), па… онда је роман.
АБН се сада интензивно, из дана у дан, бави писањем историје српске СФ XIX и XX века, а ту је Кроз васиону и векове један од носећих стубова.
-
Aco, Kroz vasionu i vekove je naučno-popularno delo.
Udžbenik astronomije napisan u formi pisama prijateljici da bi se lakše čitao.
Broj strana ga ne može napraviti romanom, a pogotovu ne SF romanom.
Jedna ugašena zvezda jeste roman, ali i taj roman obiluje naučnopopularnim sadržajima, a pogotovu ezoterijskim sadržajima. Naučnofantastičan je koliko su i Flamarionovi romani naučnofantastični... pre svega tematski, po malo čemu drugom.
Pročitajte ovaj rad, ako već niste:
https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0039368107000428
Istraživanje ezoterijskih korena SF-a moglo bi biti vrlo zanimljivo, pogotovu na ovim prostorima, gde pored Komarčića imamo i Šufflay-a, a našlo bi se još primera, mada ne ovako očiglednih...
-
Али, Мићо, гле, у “Галаксијином” алманаху Андромеда 3, па у рубрици “домаћа прича”, има петоро домаћих аутора (једна је жена, Дуња Грбић, са причом „Бити човјек“), али пета прича није прича, него је одломак из књиге Милутина Миланковића Кроз васиону и векове (на стр. 341-346).
У том алманаху постоје и три блока слика, уоквирених црном позадином. У садржају нису уопште најављени. Па, трећи такав блок је убачен између странице 352 и 353. Наслов тог блока је, за прве четири његове странице, „СФ портрет“, ту видимо двадесетак портрета СФ личности, међу којима је последњи др Дарко Сувин, а за других четири странице, наслов је „СФ у Југославији“, то су углавном насловне странице књига објављених у Југославији. Друга од њих је Жил Верн, Пут на Месец, једно послератно српско издање. Али, гле, прва од њих је Кроз васиону и векове Милутина Миланковића.
То би значило да је та редакција сматрала да Кроз васиону и векове јесте научна фантастика.
Само да се подсетимо: главни и одговорни уредник сва три ова алманаха био је Гаврило Вучковић, познат и популаран у српском фандому под надимком „Гаја галаксија“. Истакнуту улогу у редакцијском колегијуму имао је Танасије Гаврановић, познат и популаран под надимком „господин Таса“. Чланови редакцијског колегијума били су још и Есад Јакуповић, Душан Мијатовић, Александар Милинковић, и Јова Регасек, и једна жена, Зорка Симовић, а у импресуму броја 3 видимо и речи: „Избор текстова: Гаврило Вучковић и Зоран Живковић. Избор илустрација Есад Јакуповић“.
Дакле они су сматрали да је Кроз васиону и векове ипак и нешто више, а не само низање астрономских информација?
-
Aco, sve ja to znam. Mogu da vam navedem i druge teoretičare književnosti koji slično tvrde.
Dugo su istraživači naučne fantastike u nju smeštali različita ostvarenja da bi joj podigli kredibilitet, a Milanković je ličnost sa ogromnim kredibilitetom u srpskom društvu i nauci.
Ali pošteno pročitajte tu knjigu i ako u njoj vidite roman slobodno pišite o tome kao o naučnofantastičnom romanu, ali ja i dalje smatram da Milutin Milanković nije pisao tu knjigu kao roman - pisao ju je kao naučnopopularno ostvarenje, koristeći u nekim delovima određene elemente naučnofantastične ikonografije da zainteresuje svoje čitaoce za nauku, a posebno astronomiju. Izdavači ove knjige nisu je smatrali romanom - proučite njenu recepciju kod savremenika.
Slično je, mada ne i potpuno, i sa Komarčićem. Proučite recepciju njegovog romana u vreme kada je nastao. Proučite literaturu koju navodi na početku knjige. Proučite njegova interesovanja i ezoterijske časopise koje je izdavao u vreme štampanja Jedne ugašene zvezde. Proučite način na koji njegovi junaci putuju svemirom. Pogledajte šta biva sa glavnim junakom na kraju knjige. Pa ako vam sve to ukazuje da mu je namera da racionalizuje putovanje kroz svemir naučnim ili paranaučnim metodama, onda slobodno uvrstite u istoriju naučne fantastike i sva žitija svetaca i slične religijske tekstove, jer nema mnogo velike razlike u metodi. Mada ovde ne bih bio toliko isključiv kao kod Milankovića, jer bi se njegova naučnofantastičnost mogla donekle braniti ne tako jasnom granicom između spiritizma i nauke prisutnom u vreme njenog nastajanja. Mada ja izbegavam da Jednu ugašenu zvezdu zovem naučnofantastičnim romanom.
-
Цењени ,
(1) умрла је хрватска списатељица СФ која је у “Сириусу” својевремено имала три приче (у “Сириусу” 69, “Снег”, у којој је неко наредио роботима да почисте сав снег; у “Сириусу” 72, “Роберт”, о роботу који се заљубио; и, у “Сириусу” 81, “Једино решење”, неко се досетио (у духу Џонатана Свифта и његовог “Скромног предлога”… ) како да реши проблем превеликог броја старих људи на свету.
Имате информацију на Арт Аними:
http://www.art-anima.com/vesti/preminula-milena-benini (http://www.art-anima.com/vesti/preminula-milena-benini)
(2) Био је, 2020 05 28, онлајн панел „Фантастика на западном Балкану данас“, учествовао је Милош Петрик:
http://www.art-anima.com/vesti/fantastika-na-zapadnom-balkanu-tema-onlajn-panela (http://www.art-anima.com/vesti/fantastika-na-zapadnom-balkanu-tema-onlajn-panela)
али немамо никакав извештај шта су рекли, и да ли постоји линк где би се то могло одгледати.
(3) У данашњем “Блицу” на стр. 32, Слободан В. Ивков даје приказ фантазијске (не СФ) стрип-књиге, вероватно намењене за децу, о чудовиштима, која се састоји од педесет “гегова” на по две странице, под насловом Исидор и нељудска бића, сценарио Зоран Пеневски, цртао Душан Павлић. Помињемо јер се појављују и роботи.
Један мали обичај, заправо и клише, из хорор сцена у небројеним филмовима где се појављује гробље, Ивков сажето помиње овако: у последњем, педесетом гегу су “само надгробни споменици, стећци и некрополе, наравно ноћу и уз пун Месец”. Наравно. То је традиција.
(4) Памтите да смо вам пре десетак дана, 30. маја, јавили да је у “Данасу” изашао приказ бугарског романа из 2009. године (хвала, Мићо) Раптус , аутор Светослав Нахум, и да смо замерили да вероватно избегавају да означе овај роман жанровски, као СФ, то јест да је примењено лукавство са циљем да се дистанцирају од жанра, да би постигли већи литерарни углед? Е па ево данас је у “Политици”, на стр. 12, приказ тог романа, мало опширнији, и, гле, читави пасуси су практично идентични.
(5) Цењени Мићо, интересантно је читати како је Зоран А. Живковић у својој Енциклопедији научне фантастике, на стр. 466, у чланку о Миланковићу, пажљиво одмерио како ће третирати Кроз васиону и векове, као наш “први СФ бестселер”, као “књигу”, као “дело”, и закључио да је Миланковић “први модерни СФ аутор на српскохрватском језику”.
За разлику од тога, ја тврдим да је то роман, али, није СФ роман, него је роман за популаризацију науке, са јаким СФ елементима.
-
Aco, baš ne znate da pretražujete internet:
https://www.youtube.com/watch?v=ptpGy1lH5gg
Uz svo poštovanje, ovo što je Miloš pričao o srpskoj fantastici je ispod svakog nivoa.
-
Imaćemo predstavnika i na Worldconu : https://sinhro.rs/snezana-kanacki-predstavnica-srbije-na-medunarodnoj-konvenciji-naucne-fantastike/?fbclid=IwAR3okRHr4A8YH4j4bfPX1VD3sbg5mSUdfLU868I5o3T_zGAO1gNy6r0J8eQ
-
Uz svo poštovanje, ovo što je Miloš pričao o srpskoj fantastici je ispod svakog nivoa.
možeš li to, naravno uz sve poštovanje, bar malo elaborirati?
probrauzovao sam njegovo izlaganje, i ne znam šta si tačno našao toliko problematičnim?
možda skoro totalno odsustvo bobana, radmila i tebe? i/ili preveliki naglasak na najpopularnijima? ili...?
-
Uz dužno poštovanje, dovoljno poznaješ oblast da ne moram da ti eleboriram.
-
Цењени ,
данас у „Политици“ у рубрици о култури, а то је отприлике на двадесетој страни, имате вест, да ће у петак (прексутра) у 20 ч бити у Земуну у оперској кући „Мадленијанум“ изведена биографска музичка драма са насловом Миланковић, о животу и раду научника и писца Милутина Миланковића. Аутор драме је Василије Антонијевић, музику потписује Вера Миланковић, режија Александар Николић.
Наравно питамо се како ће публика седети, у тој оперској дворани, имајући у виду ову епидемију плућног корона вируса ковид 19, која није престала.
-
Хвала редакцији која је одбаговала ово! Био је десетак дана тај технички проблем.
Ово је требало да окачимо прошле недеље:
“Политикин забавник” бр. 3567, петак 19.06.2020,
стр. 10-13, план НАСА да 2026. пошаље ка Титану један дрон са 8 елиса. (У међувремену смо сазнали да ће летећи дрон на Марсу, као један хеликоптерчић, бити тежак само кило и осамсто.)
стр. 16-17, музеј Жил Верна, у Амијену (где је умро), у његовој кући. Уређује Драгомир Ацовић.
стр. 22-25, необичне инжењерске идеје укључујући Форт Драм (Fort Drum) на Филипинима, и гигантски носач авиона направљен од леда, итд.
стр. 42-43, како је наш сликар Алекса Гајић постигао да се у штампарији направи необична “лева књига – десна књига”, ту је и цртеж човека са 8 руку и 8 ногу. Потписује Немања Баћковић.
стр. 46-47, приредио Миодраг Миловановић, “Писац коме је полиција писала критику” (али тај наслов је штампан изврнуто унатрашке, као у огледалу), неки српски надреалиста из 1925. који је објавио крајње бизарну књижицу скоро празну, Мита Димитријевић МИД, о њему не знамо скоро ништа. То је једно Мићино необично откриће, које се, ето, појавило у ПЗАБ, што је свакако добро, и похвално. То је један успех, мада није СФ.
а ево данашњег:
“Политикин забавник” бр. 3568, петак 26.06.2020,
стр. 8-11, да ли је Биг бенг створио свемир и анти-свемир, и да ли су још увек на неки начин спојени, и да ли у једном од њих време иде уназад
стр. 15, Лењин нацртан како стоји поред Стаљина и држи конзерву Пепси-коле.
стр. 16-17, Леонардо Да Винчи, његов човек у кругу и квадрату, интерпретиран на разне начине, па и са Франкенштајном.
стр. 46-49, о руском филмском режисеру по имену Андреј Тарковски (1932-1986), који је режирао Соларис (прву верзију, 1972), али, овај обимни чланак није о том филму, него скоро искључиво о снимању историјског филма Рубљов.
на стр. 67, претпоследњој, сентенције о новцу, неке су добре.
-
Цењени ,
у данашњој “Политици”, па у прилогу “Култура, уметност, наука”, имамо три ствари које се дотичу нашег поља.
(1) На првој страни, дакле на првој, ударној позицији, “Бетмен на тротинету”, чланак са две-три сродне и блиске теме, поднаслов “Маске и суперхероји”, потписује Љубица Арсић, о маскирању, нарочито младих, о косплеју (костим-плеју), и, о појави да се неко у градском метроу појави маскиран као Бетмен, и о теорији да помоћу ових сада маски које носимо у граду (против епидемије), уједно културолошки покушавамо да се бранимо од вируса тако што ћемо бити безлични, анонимни и сви једнаки, јер су и корона вируси такви, па, имитирмо противника да бисмо се одбранили.
(2) А на четвртој страници, чланак “У потрази за добром биографијом”, потписује Драгана Пољак, између осталог подсећа нас (у трећем ступцу) на чињеницу да је славна списатељица Ребека Вест (Rebecca West), која је написала и књигу о Југославији, била неко време љубавница (или невенчана друга жена?) великог СФ писца Х. Џ. Велса (знате... „Времеплов“...), и имала дете с њим, и да је Велсова жена то знала али није тражила развод.
(3) И, на стр. 9, дакле претпоследњој, чланак, потписује Слободан Бубњевић, наслов “Хамлетов парадокс”, подсећа нас на један познати времепловски парадокс који се састоји у томе да ако ви купите у књижари примерак Шекспирових дела, па ускочите у времеплов, одете отприлике четири века у прошлост, и дате Шекспиру рецимо текст Хамлета (пре него што га је он написао!) и он једноставно препише, комплетну драму, и прослави се с њом, онда у тако насталој временској петљи остаје питање ко је заправо, и кад, стварно написао Хамлета.
Бубњевић помиње и друге теме, приче, и хипотезе и разна нагађања о времену, шта је време, итд, па и оно кад су питали Светог Августина шта је време, а он одговорио да кад га не питају, тад зна шта је време, али кад га питају, да каже, тад не зна.
-
Цењени ,
ево, и у данашњој “Политици”, нешто о СФ: на страници негде-око-двадесете, рубрика “Култура”, чланак, потписује Мирјана Сретеновић, наслов “Живот у подземном граду”, то је приказ једне књиге која је недавно изашла, наиме: ауторица је Ана Банић Грубишић са Филозофског факултета у Београду (са Одељења за антропологију и етнологију),
наслов књиге је Филмови на тему постапокалипсе, антрополошки огледи, издавач је “Досије”, није речено где и кад је било то издање, али нашли смо, на другом месту, податак да је било 2018. године, а претпостављамо да је у Београду.
Ауторица развија тезу да су филмови у свету од 1950. до 2014. године приказали разне врсте катастрофа, а нарочито нуклеарне, и да то одражава нашу свест да смо превише угрозили природу и своју цивилизацију. Поменуто је десетак СФ филмова, почев од једног црно-белог готово заборављеног, који се звао Пет (Five) из 1951, који је снимљен са микро-буџетом, и у коме последњих петоро преживелих, након нуклеарног холокауста, углавном само луњају по свету и полако умиру један по један, и филмови Побеснели Макс, Логаново бекство, Сојлент зелено, па онда (у чланку се каже да су то класици) Бекство из Њујорка, Блејд ранер, Бразил, Водени свет, Поштар, Матрикс, и нарочито АИ (вештачка интелигенција) као и Ја сам легенда.
(За неке од тих филмова, питање је да ли су о пост-апокалипси.)
Међутим, у чланку се нигде, ни један једини пут, не појављују речи “научна фантастика”, вероватно да би се истакла филозофска димензија теме, тј. да се, одласком у жанр, не би изгубило на академском угледу те књиге.
-
Цењени ,
јучерашњим вестима додајмо још ову: данас је у „Блицу“, на стр. 31, Слободан В. Ивков објавио приказ издавачке судбине једне хорор новеле, која је код нас објављивана више пута, код разних издавача, а то је: Шеридан Ле Фану, „Кармила“ (“Carmilla“, 1872). Ивков тачно напомиње да је један од тих превода дао и ваш скромни АБН.
-
Цењени ,
(1) “Политикин забавник” бр. 3569, петак 03.07.2020, стр. 12-15, чланак, шта би се конкретно могло предузети против глобалног загревања (скоро ништа реално, осим да се смањи производња угљен-диоксида а повећа број биљака; али, предлагана су разна маштовита решења).
(2) “Блиц” 2020 07 06, дакле данашњи, на стр. 30, Ивков даје приказ о српском хумористичном дечјем црно-белом стрипу “Шрафко”, о роботу који се тако зове. Аутор Душан-Дуда Вукојев, обновљено издање 2019, поговор Зоран Стефановић. Наводно у Србији постоји петнаестак малих продавница ситне металне робе, са тим веселим називом, “Шрафко”.
-
Цењени ,
(1) У “Данасу” 2020 07 07 дакле јучерашњем, па на последњој страници, Басара је рекао да нам је ова корона-вирус епидемија показала колико је људски род “немоћан пред полуживим нано створењцима”. Хм, то је једна ес-ефична формулација.
(2) Ваш скромни АБН кренуо је, пре него што је пандемија почела, са писањем књиге, Историје српске СФ 19. и 20. века, па, ево, неки делови ће бити, сад одмах, овде окачени, у некој првој, припремној, делимичној верзији.
Зашто објављивати тако, део по део, парцијално, у журби, зашто не довршити па објавити, кроз, рецимо, две године, књигу целу? Зато што, у овим тешким и неизвесним временима, не знамо кад ће и не знамо да ли ће бити довршено.
Молим критикујте, укажите на грешке, недостатке, промашаје…
Дакле, крећемо:
године 1976-8: „Галаксијина“ Андромеда, алманах научне фантастике 1, 2 и 3
Уводне напомене
Прво, једна наша напомена о наслову ове едиције: у научној фантастици, реч Андромеда појављује се, као име једне галаксије, често, као и имена звезда Антарес, и Алдебаран, и речи „комета“, и „метеор“, јер су то популарни и препознатљиви астрономски појмови, одличног звучања (звуче и научно, али и поетски, веома романтично), па баш доликују СФ-у; као и Вега, звезда према којој се, отприлике ка њој, наше Сунце креће; Поларис, а то је звезда Северњача, дакле северна поларна звезда, око које се, привидно, врти цело ноћно северно звездано небо; Касиопеја; па, Сириус, а то је, кад се гледа голим оком, најсјајнија од свих звезда на нашем ноћном небу; Проксима Центаури, звезда најближа нашем Сунцу, мала али дуговечна, очекује се да ће живети још око четири хиљаде милијарди година; па, и једна звезда чије име још лепше звучи, а то је Алфа Центаури тј. Алфа Кентаура, па због тога и сама реч кентаур; итд. Нека од тих имена дали су арапски астрономи у давним, античким временима, пре Христа. Али заправо није велики број тако популарних, широко познатих имена у астрономији. Има их вероватно мање од стотину. Али у одговарајућем контексту, кад се зна о чему се ради, могу лепо зазвучати и мање познати, али ипак импресивног звучања, астрономски називи као што су Сагитариус, Ета Еридани, Тау Цети, итд. За оне који још боље знају астрономију, важна је и звезда Волф 359 (Wolf 359), они знају зашто.
Напомена: алманах Андромеда 1 има свој поговор, на стр. 401-402, а у њему редакција даје и образложење зашто се алманах зове баш тако; о томе ћемо дати наш коментар, у нашем под-одељку о томе (дакле, о поговору Андромеде 1).
Други чест извор имена за СФ публикације и клубове итд. је нуклеарна физика, са речима типа: неутрон, протон, позитрон, фотон, тахион, и сличним.
Галаксија Андромеда, која има око хиљаду милијарди звезда, је нашој галаксији (Млечни пут) најближа велика галаксија; она се, у ведрој ноћи без месечине, чак и голим оком може видети на северном небу у истоименој констелацији (сазвежђу) Андромеда; а иначе је име једне жене из древне грчке митологије – принцеза Андромеда (чија мајка се звала Касиопеја) кад је одрасла удала се за хероја по имену Персеј, тј. Персеус. И он, Персеј, као и она, Андромеда, има данас своју констелацију, дакле обоје су, у том смислу, веома високо. Међу звездама. Изнад нас.
Алманаси Андромеда 1, 2 и 3 су импозантне и амбициозне књиге, нешто већег формата (230 са 150 мм), свака са по више од 400 страница, мада су формално-правно биле само специјална издања магазина тј. часописа „Галаксија“; вероватно су се на тај начин организатори лакше провукли кроз неке правне и организационе препреке у оном, позном Титовом времену. Главни и одговорни уредник сва три ова алманаха био је Гаврило Вучковић, познат и популаран у српском фандому под надимком „Гаја галаксија“. Истакнуту улогу у редакцијском колегијуму имао је Танасије Гаврановић, познат и популаран под надимком „господин Таса“.
У редакцијском колегијуму за први број, 1976. године, били су, осим њих двојице, још и Есад Јакуповић, Душан Мијатовић, Александар Милинковић, и Јова Регасек, а наведено је да су у припреми учествовали, поред чланова редакције, и Драгослав Андрић, Ненад Бировљев, Жика Богдановић, Желимир Кошчевић, и Зоран А. Живковић. (Морамо напоменути: ниједна жена, само мушкарци.) Избор илустрација дао је Есад Јакуповић. За ликовну и графичку опрему био је надлежан Добрило М. Николић, у редакцији популаран под надимком „Доца Николић“.
Ликовно решење предње корице Андромеде 1 састојало се од сивог тона на коме се налази десет једнаких кругова, а у сваком од њих по један призор (у црно-белој техници), у првом кругу, који је горе лево, изнад наслова, је нека галаксија, могла би то бити баш Андромеда али нисмо сигурни, слабо се види а и не личи баш; у једном кругу је неки СФ цртеж, рекло би се стриповски; а у преосталих осам су призори из СФ филмова.
(Та иста насловна страница, али некако чистија, блиставија, појавиће се 14 година касније у Живковићевој енциклопедији, на стр. 30; рекло би се да је Живковић сачувао и употребио неки редакцијски припремни материјал за ту страницу; тако да је она у његовој енциклопедији лепша – него у стварности!)
Издавач је био БИГЗ (Београдски издавачко-графички завод), који се налазио у оној огромној, вишеспратној, монументалној згради у булевару Војводе Мишића 17, мало иза Мостарске петље, отприлике прекопута Београдског сајма. То је зграда дебелих зидова, масивних стубова, са дебелим плочама између спратова, па ипак, кад уђете у зграду могли сте (тих година) јасно да осетите како те масе армираног бетона свуд око вас подрхтавају од рада тешких ротационих штампарских машина, јер то је била пре свега штампарија. Поједини простори су изгледали више као фабричке хале; ви улазите, и приближавате се редакцији „Галаксије“ (чији прозори гледају ка Сајмишту), на бетонском поду су мрље од машинског уља, а ту-и-тамо леже огромни бели котурови штампарске хартије, намотани, спремни за употребу, тешки и по неколико стотина килограма, тако да то никако нису могли људи да подигну, него само машина звана виљушкар.
Издавач се звао: ООУР (то је „основна организација удруженог рада“) Новинска делатност „Дуга“. Постојао је магазин „Дуга“, у колору, на глаткој хартији.
У редакционом колегијуму Андромеде 2 појавила се и једна жена, Гордана Мајсторовић, а у Андромеди 3 опет само једна жена, Зорка Симовић.
У импресуму броја 2 и 3 видимо речи: „Избор текстова: Гаврило Вучковић и Зоран Живковић“.
„Галаксијина“ Андромеда била је замишљена као југословенско издање, са прилозима и из Љубљане, Загреба, итд, имала је и наградни конкурс за СФ причу, где се очекивало да приче шаљу аутори из целе Југославије. Био је планиран и четврти број, али се од њега одустало; колико нам је познато, била је прикупљена велика количина материјала, који, можда, никада и неће бити објављен. Ми заправо не знамо зашто се одустало, а сад је остало још врло мало живих који би могли посведочити о тим временима. Вероватно је опало интересовање на тржишту, за ове алманахе; смањио се број претплатника и купаца; али, зашто? Можда је пројекат напросто био превише велики, мамутски, па су се учесници, али и читаоци, заморили. Можда је избор текстова био у нескладу са жељама читалаца. Или је некима сметало југословенство, упорно присуство других југословенских република у овим алманасима?
обим текста: једна цела страница Андромеде, баш сасвим испуњена текстом, без наслова и без нових пасуса, има око 3220 словних знакова са размацима, дакле, близу 1,8 шлајфни.
Часопис „Галаксија“ доносио је повремено огласе тј. наруџбенице за Андромеду, и вести о њој; могло се претпоставити (логично је било) да ће Андромеда 4 изаћи 1979. године; међутим, знатно касније, тек у јулу 1981, дакле после Титове смрти, у часопису „Галаксија“ бр. 111, на стр. 81, појављује се тужни текст који настоји да објасни зашто Андромеда 4 није изашла, а онда нуди и нереално алтернативно решење. Цитирамо:
(почетак цитата)
На жалост, догодило се оно чега смо се и прибојавали.
Ваш одзив на наш позив за претплату на четврти број алманаха за научну фантастику „Андромеда“ – од чега је превасходно зависило његово излажење – сасвим је заказао. Уместо очекиваних три хиљаде наруџбеница, колико је најмање било потребно, у нашу редакцију приспело је једва три стотине. А то је било крајње недовољно да се започне један тако обиман посао... Но, без обзира на овај неочекивани фијаско са претплатом, ипак не одустајемо од четврте „Андромеде“.
(крај цитата)
(Памтимо да је таква употреба речи „превасходно“ баш у вези са издавачким питањима била карактеристична за стил и начин изражавања др Зорана А. Живковића, у раним годинама првог српског фандома, дакле отприлике од 1980. године.)
Затим се у том саопштењу износи тврдња да је висока цена била пресудни фактор неуспеха, и да ће зато алманах убудуће бити јефтинији, а садржински само мало краћи, продаваће се на киосцима, имаће облик и обим „Галаксије“, биће дакле у часописном облику. – Ово се никада није остварило, а тешко је и замислити како би могло да успе.
Познаваоци тадашњих прилика могли би се запитати који читаоци су више напустили алманахе Андромеда – да ли они из западних република Југославије, или они из источних; да ли су, рецимо, више одустали Хрвати, или Срби; али то вероватно никада нећемо знати.
Можда је већу штету нанело то стално колебање, то концепцијско лутање, да ли се хтео алманах или се хтео месечни СФ часопис.
Или, можда, прилози, чланци, приче, нису били довољно добри.
И, најзад, у марту 1982, у „Галаксији“ број 119, појављује се оглас, са наруџбеницом, организатори нуде на продају преостале примерке Андромеде 3, јер им је остао известан број непродатих примерака, док су Андромеда 1 и 2 распродате. Ни речи о броју 4. То је било последње што смо чули о комерцијалном аспекту тих „Галаксијиних“ СФ алманаха. Али то не поништава њихов културни утицај, који остаје значајна чињеница у историји српске научне фантастике.
Пре него што дамо преглед садржаја Андромеде 1, напоменимо да су неке странице, а нарочито прве (импресум, садржај, и увод) и последње, штампане тако да су црне, са белим текстом, то се можда покушавао дочарати мрак космичког простора, у коме сијају звезде. То изгледа елегантно и свечано, изгледа уметнички, али тешко се чита, и заморно је за око. Бела слова, да би се иоле добро видела на црној подлози, морају бити много већа и дебља него црна слова на белој подлози. Дакле и крупна, и болд.
Једна веома лоша особина црних страница састоји се у томе, што на њима не можете графитном или хемијском оловком написати неки знак, малу белешку, или стрелицу – ништа; а ни посвету. То би вам било као да бележите „црном кредом у оџак“ (тако је гласила једна српска народна изрека, метафорична, о узалудном бележењу).
На црној страници пре импресума, која би требало да буде (али, није) означена, у смислу пагинције, римским бројем I (један), налази се астрономска слика галаксије Андромеда, али, можда зато што није у колору, не изгледа онако импресивно као што су се они, у редакцији, можда надали. У Андромеди 2, идентична слика на истом месту, а у Андромеди 3, једна емисиона маглина (не галаксија), која се зове Лагуна (Lagoon), у сазвежђу Сагитаријус. Дакле за трећи број променили су астрономску слику.
-
Алманах Андромеда 1 има следећу садржину:
увод, на стр. VII-IX, белим словима на црним страницама, потписује Гаврило Вучковић, између осталог он тврди да је часопис „Космоплов“ престао да излази зато што је имао само СФ прозу, а не и текстове о СФ, а да ће то алманах Андромеда, у складу са својим друштвеном мисијом, исправити. Износи претпоставку да ће Андромеда излазити двапут годишње. (То се није остварило.) За овим следи стр. X која је сасвим црна и тотално празна.
први блок фотографија, на осам црних страница. То су фотографије из, већином итекако славних, СФ филмова. Дате су ту 22 фотографије, са информацијама за сваку из ког је филма.
Прва је она из Жорж Мелијесовог филма Пут на Месец из 1902; три ствари ту треба да поменемо. Прво, проверили смо код универзитетских професора француског језика и књижевности: то презиме се изговара са тим словом, тј. гласом, „с“, на крају; дакле он је, на српском, Мелијес, није „Мелије“. Друго, тај филм лако можете пронаћи и одгледати на интернету, например на Ју-тјубу; Le Voyage dans la Lune. И треће, та слика у Андромеди 1, то је она слика коју сви знамо, и коју смо видели небројено пута, где се свемирска капсула у облику топовске гранате забила Месецу у десно око, и остала тако забодена. Ми смо сви осуђени да заувек гледамо (повремено) ту слику, али, из поштовања према Мелијесу и његовом временском приоритету, да никад не кажемо отворено да је то једна прилично примитивна и груба шала, и да је, као слика, прилично одвратна!
Затим иду слике из Метрополиса (роботкиња), па урбани пејзаж из руске Аелите (1924), на петој позицији је филм Ово острво Земља (This Island Earth, 1955) који је потпуно погрешно назначен као „Борба у свемиру“. Нису далеко ни Рат светова, ни 1984, па Забрањена планета, итд. – великим делом је то добар избор. Необична и забавна грешка десила се на самом почетку, наиме, наслов овог блока фотографија написан је двапут, овако:
sf film
sf film
роман: Поул Андерсон, Ходници времена. Тај аутор је једном приликом у америчком фандому изјавио да његово име (Poul) треба изговарати „Поул“, што је баш неуобичајено, али у сваком случају то је у Србији прошло незапажено. Али, у овом алманаху ипак је остао један траг тога: иако у садржају пише „Пол“ Андерсон, и на насловној страници романа самог (стр.1) такође „Пол“, у преводилачкој белешци Зоран А. Живковић, на стр. 2, исправно пише : Поул Андерсон.
Тај роман говори о временским тј. времепловским патролама, њиховим борбама, и сличном.
После романа, у Андромеди 1 у простор између стр. 156 и 157 убачена су два блока црно-белих илустрација, и то, блок „СФ стрип“ (четири странице, са примерима из 11 стрипова, ту су „Бак Роџерс“, „Флаш Гордон“,„Барбарела“, „Супермен“ итд, и, други блок, „СФ ТВ серија“ (такође 4 странице, знатно слабији избор, али ту су Звездане стазе) и Планета мајмуна, и то слика која се врло слабо види, и за коју је назначено, можда грешком, да јој је порекло „серија из 1975“. Подлога око свих слика је потпуно црна, то су црне странице, са сликама. Тих осам страница – то је пола штампарског табака.
иностране приче:
(али, није тако написано, него је – са становишта теорије некоректно – написано „Новела и прича“, као са новела није врста приче; можда се хтело избећи да се напише нешто у смислу „новела и кратка прича“; ту је уграђена и друга теоријска грешка, јер постоји и блок домаћих прича, па се стиче утисак да се приче деле на приче и домаће приче; опет, можда се хтело избећи да се напише, упадљиво, „иностране приче“). У овом блоку је дато 18 иностраних. Само један од тих аутора је жена, Мириам Ален де Форд. Неки од аутора су из источне Европе, ту је Лем, ту је један Француз, један Италијан, итд; била је то хотимична, пажљиво извагана мешавина – да не буду сви са енглеског говорног подручја, и не сви из капиталистичких земаља. Вероватно се на тај начин морала платити политичка „улазница“ да не би све то скупа било забрањено.
Платило се и на још један начин. Прва од ових 18 иностраних прича је руска из 1958. године: Иван Јефремов, „Срце змије“ (Андромеда 1, стр. 159-178), превела Десанка Поликарпов. Срце Змије, то је назив за једну звезду, на латинском Кор Серпентис (Cor Serpentis; а на руском то је „Сердце змеи“), која је позната и као Алфа Серпентис, у екваторијалном сазвежђу Змија (Serpens). То је, као наслов, врло добро. Али, у причи, која се дешава у далекој будућности, наши астронаути путују са Земље, политички уједињене, ка другим звездама, и већ у првој сцени објашњавају једни другима ствари које би свакако сви они већ морали знати – само да би се на тај начин представио новум; да би се објаснило каква је будућност. Ово је у њиховим дијалозима невероватно неспретно и наивно, лоше изведено. Они веома неуверљиво декламују. Али то није најгоре. Најгоре је што ту морате да читате и сугестије о врлинама и неизбежности једог друштвеног модела, који се у суштини своди на комунизам, на Земљи али и у целом свемиру. На пример:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Далеко, далеко, на раздаљини од седамдесет осам светлосних година, остала је прекрасна Земља коју је човечанство преуредило за диван живот и надахнут стваралачки рад. У том бескласном друштву сваки човек је добро познавао своју планету. (Андромеда 1, стр. 160-161)
КРАЈ ЦИТАТА.
Додуше, Јефремов не помиње баш експлицитно комунизам, а уз то, он пажљиво заступа неке опште-људске моралне вредности које су актуелне и данас – очување природе, равноправност разних друштвених група, избегавање ратова, итд. (Али нисмо приметили да помиње парламентарну демократију.)
У оно време, у Титовој Југославији и у источно-европским земљама, појам „бескласно друштво“ значио је да нико није пролетер, и нико буржуј; нико раденик, и нико капиталиста; а то је био један од главних декларисаних циљева комунизма.
Уверени смо да је присуство таквих прича, као што је „Срце змије“ Јефремова, утицало на један разочаравајући начин на српске фанове, па и на оне који су желели да постану СФ писци.
Поменућемо још неке, не све, приче у овом блоку иностраних.
Друга прича у том блоку је Лемова „Истина“, о претпостављеним живим бићима у врелини плазме.
На стр. 212 наслов приче Реј Бредберија дат је као „Вечити летач“ а заправо је то прича „Икар, Монголфије, Рајт“.
На стр. 216 је сатирична прича „Доба мудрости“ (аутор: Пјер Бул) у којој су, у утопији, две политичке странке, таласисти и корпускулисти, изазвале врућину на половима и смрзавање на екватору.
На стр. 228 је прича: Јозеф Несвадба (Чехословачка, рођен 1926), „Вампир Ltd“, ово би била прича са елементима хорора и фантазије: у тој причи аутомобили су, у Енглеској, и рекло би се другим земљама вишестраначке парламентарне демократије, вампири: кад ви ставите ногу на папучицу за гас, они...
Неке од прича у овом блоку превео је са енглеског Гаврило Вучковић, а неке Зоран А. Живковић.
На стр. 238 је заиста врло слаба и потпуно застарела прича Артура Ч. Кларка „Пре раја“, у којој, на романтичној Венери, венеријанске биљке страдају од наших, земаљских бактерија.
Следећа прича, на стр. 247, је: Владимир Колин, „Контакт“, то је наравно први контакт, а ЕТ (дакле, ванземаљац) мисли да на нашој планети владају биљке.
Мириам Ален Де Форд (1888-1975) заступљена је причом „Велики кавез“ („The Cage“) у којој усамљени научник одгаја, у кавезу, супер-паметна створења, која му затим побегну.
Питер Филипс аутор је следеће, врло кратке фантазијске, али са СФ елементима, приче, чији наслов је преведен као „Чаробни бројач“, а у којој тролови или нека слична малена вилинска бића, у футурском пост-холокаустном медиевалном свету, налазе један наш Гајгеров бројач. Отуд и наслов (енгл. „Counter Charm“). Идеја је да, ако пропадне, путем атомског рата, наша рационална и научно заснована цивилизација, онда могу да нас наследе мала магична бића.
Петнаесту причу у овом блоку дао је Примо Леви, за кога је у редакцијској белешци назначено да је „прогресивни италијански писац“. Наслов је „Мимета“. У причи, која је у шаљивом тону, проналазач Ђилберто направи дупликатор материје, а онда дуплира и своју жену, Ему, тако да настане двојница, Ема Два. „То је и личило на Ђилберта, малог Прометеја невоље, опасног и немирног трагача и импровизатора.“ (стр. 273)
Следећа прича, Алан Е. Норс, „Тешка погодба“, је фантазијска, о погодби са ђаволом; није СФ.
Последња, осамнаеста прича у овом блоку, Херберт В. Франке, „Налог“, је хумористична, и врло кратка; ванземаљац наручује код једне рекламне агенције кампању популаризације СФ, да би становници наше планете били психолошки спремни, приправни, да не паниче итд, кад се догоди први јавни и званични контакт са свемирцима.
домаће приче (то је, дакле, засебан блок), у Андромеди 1, јесу четири приче, и то:
Звонимир Фуртингер, „Дјед и унук“, у причи један грађанин Загреба из будућности (рођен 2003. године, „астронаутски техничар“, има личну карту издату 2031. године; видети стр. 291) долази да разговара са Загрепчанима двадесетог века.
Душица Лукић (једина жена, дакле једина Југословенка, у овом блоку), стр. 297-300, „Лућола“, то значи, на италијанском, једну врсту инсекта, то је свитац (италијански: lucciola), у причи се испоставља да је један свитац заправо ванземаљац, добронамерни и супериорни мали осматрач из једне мирољубиве свемирске цивилизације. Дешава се то у Југославији, на мору, у Ровињу, „чувеном светском летовалишту“ (стр. 297) Ту лућолу откривају Ив, млади дописник једног листа, и његова супруга Елен; они су на меденом месецу, и узели су у Ровињу собу у приватном смештају, код шјора Марије, па онда на шеталишту уз море, дакле на риви, на једном високом каменом зиду, виде сјај овог малог посетиоца са далеке звезде. А касније, ванземаљац на Ивовој писаћој машини откуца (не видимо на који начин... ваљда телекинезом...) своју поруку, на добром српском језику, граматички и правописно исправно.
Наравно данас новинари не носе на путовања никакве писаће машине, тај елемент је застарео, пожутео.
Прича „Лућола“ је за децу, али несумњиво СФ; прича је наивна, са донекле неспретним дијалогом, али има смирену и тиху лепоту своје добронамерности; вероватно је (можда и због препознатљивог, запамтивог наслова) најпознатије СФ дело Душице Лукић.
Не можемо а да се овом приликом не запитамо зашто онда неко није написао причу која би се звала, рецимо, „Коћинела“ (coccinella).
Дамир Микуличић, „Граничар“, добра СФ прича о божанском бићу које упорно брани космос од напада сила хаоса.
и,
Есад Јакуповић, „Бекство“, прича у којој свемирски пилот Горан бежи од звездане експлозије; та врста звезде кад експлодира зове се „нова“.
поезија: 13 песама, све иностране, ниједна домаћа; заправо су све са енглеског. Наслови тих песама у енглеском оригиналу дати су на стр. 312, то је врло коректан и добар поступак. Ове песме је превео Драгослав Андрић (1923-2005), истакнути српски преводилац поезије. Песме већином нису СФ, него су о научним темама, астрономским појавама које песник гледа, итд. На пример, прве две нису научна фантастика, али јесу својом тематиком блиске научној фантастици, и доносе нам осећај чудесног (енгл. sense of wonder): Едгар Алан По, „Сонет: Науци“, и, Волт Витмен, „Док слушах ученог астронома“.
Две ауторице су жене. Једна од њих, Керен (али, написано је „Керин“) Андерсон, дала је прилог „Шест хаикуа“ (али је тај наслов лоше преведен, као „Шест песмица“), то су сада, у српском преводу, шест врло успелих приближно-хаикуа. (стр. 318) Само, постоји преводилачка грешка, енглеско Syrtis је преведено као „Сиријус“, то је вероватно преводиоцу промакло. Изворни текст, на енглеском (Karen Anderson, Six Haiku), можете врло лако наћи на нету (видети нпр. у нашој библиографији: Андерсон, Керен). Осим тога, уверени смо да је требало другачије, боље превести, да би био читаоцу јаснији, други стих шестог хаикуа; требало је да гласи (наиме, А. Б. Недељковић би то тако превео): „о коме ли сазвежђу они сањаре“. Смисао је, да становници неке планете која се окреће око Проксиме Центаури гледају своје ноћно небо и замишљају да је наше Сунце истакнути члан неког сазвежђа – али, ког? На први поглед, то није тешко питање, јер наши астрономи то могу лако да израчунају. Међутим, кад ви на ноћном небу гледате звезде, можете их заправо искомбинирати у различита сазвежђа, зависно од ваше маште, естетике, традиције итд. Па, тако можда могу и становници Проксиме Центаури, ако постоје.
Једна од тих песама зове се „Аполов лет“, на стр. 317-318, аутор је Стенли Куниц, алузија је очигледна на амерички свемирски програм „Аполо“ којим су људи летели на Месец, почев од јула 1969. године. (Stanley Kunitz, “The Flight of Apollo”) Постоји овде и песма о Гагарину, „Стопу по стопу до краја“, стр. 315-316, аутор је Вилијам Карлос Вилијамс. (William Carlos Williams, “Heel & Toe to the End”) Ово нам даје подесну прилику да разрешимо једно теоријско питање. Да ли је то СФ?
Са становишта теорије књижевности, ако је рецимо Гагарин летео у свемир, па после тога настане песма о њему, или је Нил Армстронг закорачио на Месец, па после тога настане песма о њему, а у песми нема никаквог СФ новума, него се само коментарише оно што се стварно јесте догодило, онда то није СФ. Дакле, генерално, песме накнадно настале о нечему научном што је јесте остварило, нису фантастика. Али, опет, могу бити у понечему, можда у својој духовној поставци, усмерености интересовања, итд, блиске или сличне научној фантастици.
У овом блоку поезије у Андромеди 1, заправо само две песме, од укупно тринаест, јесу СФ, и то: десета по реду, а то је комплет већ поменутих шест хаикуа Керен Андерсон, и, једанаеста: „Долазак“, аутор А. Пулен млађи, то је Алфред Пулен, стр. 319 (A. Poulin Jr., “The Coming”). Преосталих једанаест нису СФ!
драма: Хауард Кох, Инвазија са Марса, запрво је то радио-драма заснована на роману Х. Џ. Велса Рат светова; тај текст је дакле споменик културе, али пошто смо у оним временима вероватно сви већ видели филм Рат светова (1953), изгледи су да је мало ко хтео да чита ово. Дакле, укључење овог текста у Андромеду 1 било је похвално као културолошки потез, али, вероватно слабо са становишта интересовања читалаца, па, дакле, вероватно слабо и као комерцијални потез.
У простор између страница 340 и 341 убачена су, опет, два блока црно-белих илустрација, и то, блок „СФ портрет“, четири странице са фотографијама Асимова, Брајана Олдиса, итд, и, блок „СФ у Југославији“, четири странице а на свакој изглед по четири књиге или часописа, ту је на пример Планета сањара, ту је Сувинова књига Од Лукијана до луњика, ту је магазин „Космоплов“, али и „Галаксија“, и „Политикин забавник“. Ова два блока са сликама не помињу се у садржају.
-
Цењени ,
у данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, на стр. XIII културног прилога, имате три ствари које би нас могле интересовати.
(1) Изгледа да је код нас изашла, код “Чаробне књиге”, илустрована енциклопедија Марвеловог филмског универзума (МФУ), са насловом Marvel Studios, ilustrovana enciklopedija, од групе аутора, превео са енглеског Драшко Рогановић. Ликови, и њихово оружје, па, разне справе, тајни списи, локације, њихове моћи, итд. Чланак потписује Д. С.
(2) Изнад тога, на истој страници, часопис “Култура” број 165 (са краја године 2019), тема му је “стрип и идентитет”, то је међународни темат са 20 текстова, аутори су из разних земаља па и Русије, а и неколико наших, ту је и доајен, Жика Богдановић; дат је линк на коме се, ако смо добро разумели, наводно могу бесплатно преузети сви бројеви тог часописа: casopiskultura.rs
(3) На истој страници, горе лево, приказ романа: Дарко Тушевљаковић, Јегермајстер (то на немачком значи “мајстор ловац”), приказ потписује Марија Ненезић, није СФ, него је наводно “доминирајући аутофикционални жанр” (?? - - шта ли је то?!) али стичемо утисак да има неке елементе фантазије. Наслов чланка је “Повратак кући” а наднаслов “тумачење снова”. Чланак толико хвали ауторову књижевну вештину, да је врло тешко разабрати о чему је роман, заправо. – Помињемо само због аутора, који је имао везе и са СФ.
-
(одломци из предстојеће књиге Александра Б. Недељковића
Историја српске научне фантастике XIX и XX века,
ово је одломак 003,
у коме настављамо осврт на „Галаксијин“ алманах Андромеда 1, и то, почев од странице 343)
СФ теорија и критика: осам прилога, и то, четири инострана (Јулиј Кагарлицки, Исак Асимов, Станислав Лем, Фредерик Пол) и четири домаћа (Света Лукић, Зоран Живковић, Желимир Кошчевић, Жика Богдановић). Свих осам су мушкарци. Ни за један од тих осам прилога не сазнајемо из ког извора је узет и које године је био објављен, али можемо нагађати да су сви настали отприлике у трећој четвртини двадесетог века.
Јулиј (у Америци помињан као Јулиус) Кагарлицки, пуним именом Јулиј Јосифович Кагарлицки, професор историје европског позоришта на Државном институту за позоришну уметност у Москви, дакле академска личност, даје текст „Реализам и фантастика“. Кагарлицки прво покушава да објасни шта је фантастика, и кад је настала, а то нам је, у СФ студијама, познато као почињање од нуле. Већ на првој страници овог свог чланка, Кагарлицки необазриво и претерано каже да „реалистичка фантастика ( ... ) свој настанак дугује једино и искључиво Жилу Верну“. (Дакле, ако је мислио на СФ, превидео је Мери Шели. Он њу помиње, и роман Франкенштајн, касније, на стр. 350, али као да се није досетио да је Франкенштајн СФ роман! Али, опет, како да знамо шта је Кагарлицкоме можда значио тај његов необични појам „реалистичка фантастика“? Можда СФ. Можда и не.)
Кагарлицки олако употребљава изразе типа „седамдесетих година прошлог столећа“ (стр. 343), „прошлог века“ (344), не прецизирајући којег века, што је била честа грешка публициста у двадесетом веку, то су они мислили на деветнаести, и понашали су се као да ће њихов век, двадесети, вечно трајати, као да неће никада доћи двадесет први век, па двадесет други, итд, када ће израз „прошлог“ века сасвим изгубити јасноћу.
Кагарлицки даје један интересантан допринос (стр. 345), тако што сажето објашњава једно кратко предавање, из године 1902, Х. Џ. Велса, који је, да се подсетимо, касније написао и велику, изузетно популарну и утицајну, објављену и у старој Југославији, Историју света (The Outline of History, 1920). Кагарлицки не даје тачан наслов, али ми мислимо да је мислио на Велсово предавање „Откривање будућности“ (“The Discovery of the Future”). У том предавању Велс је, по тумачењу Кагарлицког, рекао да историја може бити лична (шта памти појединац), колективна (шта памти човечанство) или научна, која објективно осветљава и милионе година пре настанка људског рода, док, међутим, о будућности можемо са неким већим ступњем поузданости да правимо предвиђања једино помоћу науке.
Кагарлицки олако греши, и залази у многе непроверене па и нетачне тврдње, а осим тога, у теоријском погледу, лута; на пример, у својим разматрањима о разлици између Жил Верна и Х. Џ. Велса. Ево једног додатног примера: Кагарлицки о Велсовом „Времеплову“ каже (на стр. 346) ово: „Историја нове фантастике почела је од тренутка објављивања овог романа“. Али, пре свега, „Времеплов“ није роман, него је новела, а друго, историја СФ почиње године 1818, са Франкенштајном Мери Шели, која је потом написала и СФ роман Последњи човек (1826), о једној великој епидемији, тј. пандемији. А да ли је Кагарлицки уопште изразом „нова фантастика“ мислио на СФ, или не, то нисмо сигурни.
Интересантна је, али није добро образложена, мисао Кагарлицког: „Соларис је једно од најромантичарскијих дела модерне научне фантастике“ (стр. 348). Најромантичарскијих?
Не наводећи извор, нити енглески оригинал, нити годину, Кагарлицки тврди да је Исак Асимов наводно једном рекао, да се данас „сваки мит може претворити у фантастичку причу уколико се интервенција богова замени интервенцијом науке“. (стр. 349) Напоменимо да је Кагарлицки на крају рада дао једанаест, не фуснота, него енд-нота, и у њима навео неке изворе, што је за сваку похвалу, али, није баш оне изворе који би нас највише интересовали.
Кагарлицки помиње (а и наводи, у енд-ноти, извор) да је сер Волтер Скот (1771-1832) у једном свом чланку (в. Скот 1841) коментарисао о Франкенштајну, и рекао да се у том роману тежиште не налази на самом проналаску вештачког човека као чудесном достигнућу, него на искуствима и осећајима тако насталог бића.
(Ми, међутим, сматрамо, данас, у години 2020, да то није тачно, мада је као јавно исказани став, пре око два века, свакако могло и морало допринети респектабилности Мери Шелиног романа; допринело би и данас; али истина гласи, да је тежиште Франкенштајна на новуму, дакле на прављењу вештачког човека, а да су осећаји и филозофски ставови тако насталог бића важни само као део новума. – Ето, дакле, полемишемо са сер Волтером Скотом.)
А како схватити тврдњу Кагарлицкога да је:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
фантастика XX века ... добила свој реалистички квалитет из вишезначне слике пуне могућности уопштавања, чији су добар пример Велсови Морлоци и Илои, Марсовци и Селенити. Ова слика је генетски повезана са романтизмом. Са друге стране, како је време показало, тој истој слици је запретила опасност да се разложи на конкретан опис и апстрактан, вештачки симбол. Према томе, њој су неопходне сталне инјекције романтизма који јој појачава стабилност. (стр. 350)
КРАЈ ЦИТАТА.
То су теоријске тврдње за које ви не можете доказати ни да су тачне, ни да су погрешне. Али, можда могу да импресионирају неке студенте, или неке друге грађане. Али су у суштини празне. Дедер ви докажите да ли инјекције романтизма појачавају стабилност? Пред крај чланка, Кагарлицки одлази у још празније недоказиве апстракције.
Па ипак, закључујемо да је Кагарлицки био користан, за светске СФ студије, јер је допринео њиховој академској респектабилности, у Русији.
Исак Асимов, „Кад закаже Аристотел, покушајте са научном фантастиком“, превео Зоран А. Живковић. Овде можемо замерити, да је реч „закаже“ двосмислена, ствара свој тренутак забуне, код читаоца, па је вероватно требало превести: „Кад не успе Аристотел, покушајте са научном фантастиком“. У енглеском оригиналу, тај Асимовљев наслов гласи: “When Aristotle Fails, Try Science Fiction”. Година првог појављивања овог есеја била је, чини нам се (то је наша претпоставка) вероватно 1971.
Треба имати у виду: доктор Исак Асимов јесте академска личност, јер био је универзитетски професор, али, не књижевности, него биохемије, на универзитету Бостон.
Такође треба имати у виду, да у енглеском језику реч „наука“ (science) значи, отприлике, оно што ми мислимо кад кажемо, у српском језику, „природне науке“, дакле, то су физика, хемија, астрономија, итд, док за оно што ми у српском означавамо као „друштвене науке“, на пример, историја, социологија, филозофија, и слично, Американци претежно употребљавају реч „дисциплине“ (disciplines).
На почетку овог есеја, Асимов аргументише (стр. 358-359) да је за природне науке типично да имају за своја сазнања сасвим поуздане, чврсте доказе, па кад се нешто дефинитивно докаже, онда свако ко је паметан и стручан прихвата да је то тако, баш тако, доказано, потврђено, неоспорно; док, на пример, у историји уметности, и уметничкој критици, или у питањима религије – расправе и супротне оцене могу трајати вековима, па ипак да не настане општа сагласност целог човечанства.
Затим Асимов хвали природне науке на још један начин: указује да управо из природних наука долазе велике промене, па и велика побољшања, у нашој цивилизацији. Аутомобил, на пример; телевизија; итд. (359) (Ми бисмо томе данас, у години 2020, додали, са одушевљењем, и интернет, и мобилне телефоне!)
Он дакле хвали природне науке на два начина: као доносиоце сигурних, неоспорних истина, и као доносиоце прогреса. На томе заснива апологију научне фантастике као жанра који се заснива на науци и гледа у будућност, која би могла бити боља. Помало необазриво, Асимов каже „ова генерација“, мислећи ваљда на своје читаоце, али не прецизирајући на коју то генерацију заправо мисли (он, рођен 1920. године).
Асимов чини необичну грешку (ако је то грешка) тиме што Џејмсу Блишу приписује Стерџенов закон (који каже да је деведесет посто научне фантастике лоше, али, и да је деведесет посто свега такође лоше). (360)
Интересантан је, нама, данас, пола века доцније, овај Асимовљев пасус:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Постоје многи људи (и то по правилу они који не знају ништа о научној фантастици) који сматрају да је, од када су се људи спустили на Месец, наука стигла научну фантастику, тако да аутори овог жанра више „немају о чему да пишу“. (361)
КРАЈ ЦИТАТА.
Наравно, он, Асимов, није један од тих. Пред крај овог есеја, Асимов се негативно изражава о такозваном новом таласу (New Wave) који је тад био актуелна појава у СФ, он сматра да ту има врло мало науке, и да се нови талас углавном своди на:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
по неки нови стилистички експеримент преузет из књижевности главног тока и са обавезним гарнирунгом неприкривеног секса који је сад у моди.
У научној фантастици се ова мешавина данас назива „новим таласом“.
Ја лично сматрам да нови талас једноставно настоји да сведе научну фантастику на безукусну папазјанију књижевности главног тока.
Научна фантастика новог таласа може да буде занимљива, одважна, па чак и опчињавајућа, ако је добро написана; али уколико аутори нису упућени у науку, дела неће бити ништа вреднија у погледу релевантних идеја од остварења која не припадају научној фантастици.
Срећом, права научна фантастика – односно приче које су усредсређене на научне идеје и њихов утицај на друштво, а написао их је неко ко познаје науку – још постоји и вероватно ће трајати колико и човечанство (што, додуше, не мора да буде дуго). (стр. 362)
КРАЈ ЦИТАТА.
Станислав Лем, „Структурална анализа научне фантастике“ (стр. 364), превео Зоран А. Живковић, али, не са пољског, него са енглеског („On the Structural Analysis of Science Fiction“), из академског часописа „Научно-фантастичне студије“ (Science Fiction Studies), и то из прог броја (Volume 1, Part 1, Spring 1973), а заправо са пољског на енглески су превели Франц Ротенштајнер и Брус Р. Гилеспи. Ротенштајнер је био Лемов литерарни агент, а Гилеспи веома истакнути фан из Аустралије, уредник једног, за оно време, одличног фанзина, „СФ коментар“ (Franz Rottensteiner; Bruce R. Gillespie; SF Commentary). Овај Лемов рад на енглеском нашли смо, доступан, на нету, на сајту универзитета ДеПау (DePauw University) који је објављивао Science Fiction Studies (в. Лем 1973)
Станислав Херман Лем (Stanisław Herman Lem, 1921-2006), чије прво име чујемо да неки изговарају на интернету као, отприлике, „Ста-ЊИС-лав“, тако, са гласом „њ“ и са нагласком на другом слогу, завршио je студије медицине али није дипломирао, наводно да га не би држава приморала да остане доживотно у каријери војног лекара.
Овде Лем даје један есеј, отприлике шест и по страница збијеног текста, са насловом „Структурална анализа научне фантастике“, без фуснота, без литературе, али са претензијом да то буде његов допринос теорији књижевности, али, већ од прве две реченице јасно је да се он у теорији књижевности не сналази најбоље: „На раним нивоима развоја књижевности јасно и поуздано су се могле разлучити различите књижевне врсте, односно генеолошки типови. Тек на вишим нивоима срећемо хибридизацију.“ (стр. 364)
ПОЧЕТАК ФУСНОТЕ:
In the early stages of literary development the different branches of literature, the genological types, are distinguished clearly and unmistakably. Only in the more advanced stages do we find hybridization.
КРАЈ ФУСНОТЕ.
На раним нивоима? – ваљда у раним периодима? А који ли су то рани периоди, није назначио, он не износи примере или доказе, па, питамо се, да ли мисли, рецимо, на епове Махабарату и Рамајану? а они су, у жанровском погледу, „јасно и поуздано“ – шта? Реална историја, или фантазија? По форми, еп у стиховима, да ли поезија, или проза? А који ли су то „нивои“ књижевности, како се они зову, и колико тих нивоа има, па да се деле на више и ниже? Три „нивоа“? Пет? Десет?
Лем је живео у источно-европском једнопартијском друштву, у диктатури, у атмосфери принудног прихватања марксизма-лењинизма, па, можда је неосетно прихватио менталитет заснован на догми да човечанство иде линијом успона робовласништво – феудализам – капитализам – комунизам, и да је сваки следећи период уједно и виши ниво, итд. Али, то тако грубо пресликати на „нивое“ развоја светске књижевности – промашено је, погрешно је.
Наставља Лем разне произвољне генерализације, на пример, он тврди да је „свет мита или бајке онтолошки или непријатељски или пријатељски према својим житељима, а никада неутралан“ (стр. 365),
ПОЧЕТАК ФУСНОТЕ:
the world of a myth or fairy tale is ontologically either inimical or friendly toward its inhabitants, never neutral
КРАЈ ФУСНОТЕ.
што би значило да је он прегледао све митове и бајке свих народа и свих времена, и чуо све оне који су само усмено преношени а нису записивани, па може да каже и докаже шта „никада“ није било ни у једном миту нити бајци.
После такве прве две, књижевно-теоријски јако климаве и произвољне странице, Лем прелази више на терен научне фантастике, који боље познаје, па неке ствари о СФ каже барем делимично тачно.
Долазимо до једне битне теоријске поенте, али и до једног неслагања, терминолошког, са преводиоцем.
Наиме, на стр. 368 Лем двапут, дајући примере, тврди да оно што је сасвим немогуће спада у фантазију, не у СФ. То је, уверени смо, битна дистинкција. Веома је вaжно и добро, што је Лем то написао. (Мада бисмо се ми за нијансу друкчије изразили.)
Лем је ту на трагу једне велике теоријске истине. Јер, барем по нашем уверењу, фантастика је шири појам, који обухвата три жанра – најстарији је фантазија, која је постојала још пре више од две хиљаде година; затим је, вероватно у осамнаестом веку, настао хорор (можда 1796. године, романом Монах, аутор Метју Грегори Луис – Matthew Gregory Lewis, The Monk – тако барем тврди наш највећи познавалац хорора, др Дејан Б. Огњановић познат у фандому као „Гул“, енгл. Ghoul; види: Луис 1796); а најмлађи жанр, настао тек 1818. године са Франкенштајном, је СФ.
Међутим у српском преводу те Лемове важне реченице написано је да оно што је сасвим немогуће спада у „чисту фантастику“, баш тај термин је употребљен, „чиста фантастика“. Уверени смо да је Живковић, преводећи, те две речи употребио у доброј вољи и са добром намером. Међутим, термин „чиста фантастика“ имплицира да научна фантастика није чиста, а то некако незгодно звучи. (Као мана.) Ако није чиста, онда је – шта? мешана са нечим? могло би се претпоставити – са науком. То није најбоље терминолошко решење.
На енглеском видимо да је Лем ипак за тај жанр употребио израз фантазија (fantasy).
ПОЧЕТАК ФУСНОТЕ:
a work of fantasy, not SF
КРАЈ ФУСНОТЕ.
После овог у основи ипaк успешног тренутка, Лем наставља са произвољним и нетачним тврдњама, одлази опет у своја теоријска лутања, и само понекад каже нешто макар и приближно тачно. Ево једног примера промашаја. Лем каже, на стр. 369, претпоследњој, да се нешто може закључити:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
ако се упореди дух који влада у уобичајеним књижевним круговима са оним из научно-фантастичких кругова. На савременој књижевној сцени сасвим су приметни несигурност, неповерење у традиционалне приповедачке технике, незадовољство новоствореним делима, свеопште неспокојство које се изражава у стално новим покушајима и експериментима; у научној фантастици, са друге стране, влада опште задовољство, спокојство, па чак и понос
КРАЈ ЦИТАТА.
ПОЧЕТАК ФУСНОТЕ:
A quite general symptom of the sickness in SF can he found by comparing the spirit in ordinary literary circles to that in SF circles. In the literature of the contemporary scene there is today uncertainty, distrust of all traditional narrative techniques, dissatisfaction with newly created work, general unrest that finds expression in ever new attempts and experiments; in SF, on the other hand, there is general satisfaction, contentedness, pride
КРАЈ ФУСНОТЕ.
Уверени смо да у круговима СФ писаца и фанова (ако је Лем на то мислио; на СФ гето) није владала, године 1973, тако идилична ситуација; а ако је мислио на садржину СФ прича и романа, тек то није било у знаку спокојства у смислу да је човечанство безбедно.
Узгред, у преводу на српски можда није требало да буду те речи, на крају, „па чак и“, него само „понос“, јер не видимо у енглеском тексту покриће за те три речи, не видимо да пише “and even”.
Да је А. Б. Недељковић преводио роман (сада застарео) Томаса М. Диша Camp Concentration (1968), превео би тај наслов као: Логорска концентрација.
За похвалу је то што је Лем на последњој страници (370) употребио речи „књижевност главног тока“ (енгл. mainstream literature), итекако релевантне и данас.
(крај одломка 003)
-
(одломци из предстојеће књиге Александра Б. Недељковића
Историја српске научне фантастике XIX и XX века,
ово је одломак 004,
у коме настављамо осврт на „Галаксијин“ алманах Андромеда 1, и то, почев од његове странице 371. На крају овог одломка пробаћемо да убацимо једну одредницу из Библиографије... да видимо како би то изгледало.)
Фредерик Пол, у Андромеди 1 (1919-2013, његово презиме би, можда, заправо требало изговарати „Поул“, такву инструкцију налазимо данас на Википедији, у чланку о њему, али остаћемо при традицији, поготову зато што на другим местима на интернету налазимо да се то презиме ипак чита тј. изговара „Пол“), дао је чланак са насловом и поднасловом који гласе: „Америчка научна фантастика данас; специјално за први број Андромеде“. Дакле постоји тај поднаслов чланка.
Фред Пол је тада, у време изласка Андромеде 1, био једна од водећих личности светске научне фантастике. Приближно четири деценије касније, вест о његовој смрти изашла је у Београду, у „Политици“, 4. септембра 2013, на стр. 12, у рубрици „Култура“.
Памтимо Фред Пола по Рекламократији, то је роман дистопијске сатире о свету којим владају рекламне агенције; наслов тог романа, Рекламократија, је неупоредиво бољи у том српском преводу него у енглеском оригиналу (преводилац је Предраг Тадић), а опет може бити и критикован јер није формално веран енглеском оригиналу, мада суштински јесте веран, и штавише брилијантан је. Али, гле, била су два оригинала наслова; тај роман прво је изашао у америчком СФ магазину „Галаксија“ (Galaxy) године 1952. под насловом Gravy Planet, што би значило отприлике „планета масне зараде“, а Зоран А. Живковић је сугерисао превод „сочна планета“ (Живковић З. 1990: 569), а затим, као књига, 1953. године али под насловом The Space Merchants што бисмо ми сада могли превести као „свемирски трговци“ или, можда, „продавци свемира“. У оба та наслова провејава критика комерцијализма у америчком и светском друштву, али, јасно повезана са свемирском тематиком.
Хитамо да додамо да је то роман двојице аутора, а не само Полов; други аутор био је Сирил М. Корнблут (Cyril M. Kornbluth, 1923-1958) који је, као и Пол, био пре Другог светског рата члан врло значајног СФ клуба „Футуријанци“ (Futurians) где је њихова другарица и сарадница у СФ била и Џудит Мерил; колико нам је познато, Корнблут се у Футуријанце учланио кад је имао само петнаест година. Онда је, ударом на Перл Харбур, Америка бачена наглавачке у Други светски рат. Корнблут је после искрцавања у Нормандији учествовао у ослобађању западне Европе, као припадник америчке пешадије; носио је тешки митраљез, и тако, као митраљезац, учествовао у сузбијању последње немачке офанзиве на Западном фронту, била је то чувена битка у Арденима; за ово је добио америчку војну медаљу, бронзану звезду; али сматра се да су велики напори у рату оштетили његово срце, и да је због тога умро тако рано, са само 35 година старости. Узгред, сматра се да средње слово у његовом имену, „М“, заправо није било званично такво, од родитеља, него га је он додао сам, у част своје жене, Марије Бајерс, која је и сама била писац и вероватно му донекле помагала у развијању идеја (Рич 2010: 127). Наишли смо и на тврдњу да је прву, магазинску верзију тог романа писао више Корнблут, а другу, књишку, више Пол. (ibid, 5)
Треба овде да застанемо ради разјашњења нечег веома важног из области теорије књижевности.
Наиме, о роману Рекламократија Зоран А. Живковић у својој Енциклопедији научне фантастике (1990) каже: „Изузетан сатирични набој романа уверљиво је показао да СФ жанр нипошто не мора да буде само ескапистичка проза, већ да итекако ефектно може да говори и о савременом свету“. (Живковић З. 1990: 569 први стубац). Та Живковићева реченица садржи јак елемент истине, али је „минирана“ нечим јако погрешним, па ако је прихватите целу, тад сте већ залутали. Јер, та реченица имплицира, ствара утисак, да СФ мора или да буде ескапистичка проза, или да говори о савременом свету. Дакле: или – или, само две могућности; па, ви, драги писци, бирајте: или пишите безначајну прозу која само помаже читаоцима у бежању од стварности, или вредну прозу о политичким и другим друштвеним темама вашег времена, ангажовану, социјално релевантну, актуелну прозу, завијену, упаковану такорећи, у СФ теме или СФ декор. Ово је један прилично заводљив, и донекле марксистички, микс тачног и погрешног. Наравно да је тачно да актуелна друштвена тематика, можда сатирично обрађена, али свакако транспонована у СФ светове, може јако да допринесе успеху неких СФ дела, код читалаца и код критике, а Рекламократија Пола и Корнблута је одличан пример за то; Курт Вонегат са неким својим делима био би други пример, итд, али, апсолутно је нетачно да научна фантастика мора да говори о нашем свету, и то савременом, или да буде безвредна. Онда, ако је писац визионар и описује друге светове, или описује будућност човечанства, или неких других бића, то је пуки ескапизам, и не вреди ништа. Али, уверени смо да то Живковић то није тако буквално мислио; и верујемо, познајући га, да је имао добре намере.
Осим тога, Живковић, том својом реченицом, у једном сасвим другом смислу остварује значајан резултат: даје српским конзервативним књижевним ауторитетима главног тока нешто што они могу (и хоће) да схвате и прихвате. Говорећи то, да СФ жанр „нипошто не мора да буде само ескапистичка проза, већ ... може да говори и о савременом свету“, Живковић обавља један користан посао, он отвара врата да научна фантастика буде боље прихваћена код оних који формирају канон историје српске књижевности.
Узгред, требало би да будемо, опет са становишта теорије књижевности, али и са становишта исправности српског језика, веома резервисани и према појму „савремени свет“, јер, у српском језику преплићу се, у том појму, два поприлично различита значења, на енглеском били би то појмови modern и појам contemporary, па ако нам је тема на пример Ђовани Бокачо (аутор Декамерона), свет који је њему био савремени, био је свет средине четрнаестог века, никако не свет двадесет првог века који је нама, данас, савремени. Онда како рећи да је Бокачо писао о њему-савременом свету? Зато је др Душан Пухало, професор енглеске књижевности на Филолошком факултету у Београду у другој половини двадесетог века, добронамерно предлагао да се у српски језик угради дистинкција савремени – сувремени, с тим да једно значи modern а друго да значи contemporary, али то, барем по сећању неких од нас који смо били његови студенти, није успело јер нисмо успели да запамтимо шта од та два би требало да значи шта, а нити зашто.
Памтимо Фред Пола и по још неким романима, и, што је можда и важније, по десетак веома добрих СФ прича. Памтимо и Фред Полов закон, који гласи: „Ништа није тако добро да га не би неко, негде, мрзео” (Nothing is so good that somebody, somewhere will not hate it).
Најзад, сећамо се књижевне вечери која је била почетком јуна 1974. године
дигресија! зна ли ико, памти ли ико, тачан датум кад је то било? Мићо? Молим кажите нам, овде, ако знате !
крај дигресије
почетком јуна 1974. године у СКЦ-у, у великој сали, кад је гост на трибини био Фред Пол; у публици је у једном од последњих редова, отприлике у десном углу, седео један врло концентрисани млади човек по имену Зоран А. Живковић, а у првом реду су седели А. Б. Недељковић и његов отац Божидар В. Недељковић. И – постављали питања. И добили одговоре од Фредерика Пола. Сада, у години 2020, Живковић каже да тада није поставио ниједно питање јер, све што је имао да пита Фредерика Пола, питао га је раније тог дана, у редакцији „Галаксије“. (Где је тог дана била и конференција за штампу.)
Фредерик Пол је тада био на турнеји по земљама Источне Европе, у својству истакнутог писца научне фантастике; у суштини нешто као амбасадор културе; можда (претпостављамо) уз знање и подршку неке институције. У Југославији је потписао барем један уговор (не знамо, можда и више) о издањима његових књига код нас. Можемо претпоставити да је било таквих уговора и у још неким земљама. Полово гостовање у СКЦ-у, те вечери, било је звездани тренутак српског, а нарочито београдског, СФ фандома. То је сигурно веома охрабрило и наше СФ писце. Вест о том гостовању, и конференцији за штампу где је Пол говорио, и Полов чланак, имате у часопису „Галаксија“ број 27, јули 1974, на стр. 30-31, то су пуне две странице, са Половом сликом (портрет) на којој је он исписао посвету: “For the readers of ‘Galaksija’ – with the best wishes of Fred Pohl”. Све је ту, само није назначен тачан датум кад је Пол говорио у СКЦ.
Пред крај овог чланка, Пол каже:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Још увек седим у холу хотела, посматрајући тролејбусе и пешаке који се склањају од кише.
Истински сам уживао у овој посети Југославији, као и у пријатељском дочеку који ми је приређен у уредништву „Галаксије“. Ово није мој први боравак у Југославији, а надам се да неће да буде ни последњи, као што, уосталом, ово није била прва прилика да сретнем и упознам Југословене.
Тај први сусрет одиграо се пре много времена. Од тада је прошло већ тридесет година. Као метеоролог налазио сам се у саставу Америчких ваздухопловних снага у Италији и често посећивао град Барлету на јадранској обали у чијој је близини била смештена југословенска партизанска болница. Ту су се налазили на лечењу тешки рањеници из борби против нациста, који би се одмах након опоравка враћали да се боре у планинским кланцима. Тешко смо се међусобно споразумевали, али је за мене било сасвим једноставно да увидим и да се дивим њиховој храбрости и непопустљивом поносу.
КРАЈ ЦИТАТА.
Метеоролог, дакле, али, Зоран А. Живковић у својој Енциклопедији научне фантастике, на самом почетку Полове биографије, каже за Пола, заиста врло сажето (то је реченица од само три речи): „Без формалног образовања.“ (Живковић З. 1990: 567)
Две године касније, дакле, две године након гостовања у Југославији, Фред Пол је написао сасвим други наменски чланак, који ћемо сада размотрити, за Андромеду 1, а у том кратком чланку (непуне три странице) Пол најпре подсећа да управо та година, 1976, јесте двестагодишњица постојања Сједињених Америчких Држава (јер је њихова декларација о независности потписана 1776) али и педесет-годишњица од оснивања првог СФ фандома (у Америци, Гернзбаковим часописом „Amazing Stories“,1926). Затим даје кратак и веома оптимистичан преглед успона тог жанра у САД током тих педесет година: у првим данима имали су само два-три писца СФ, а сад (године 1976) око пет стотина; имали су само један СФ магазин, а године 1956. достигли су рекорд свих времена, па су СФ магазина имали, наводно, чак 38, што се, затим, до 1976. године смањило на само четири. (Колико памтимо, јер смо их, неки од нас, читали, међу њима су били Galaxy и Analog, а 1977. се придружио и Asimov’s.) Дела СФ сада постижу велике тираже и хонораре, каже Пол, и све више су академски призната као значајна врста књижевности.
Поменуо је и Урсулу, али, како ли се она презива? Написано је, у Андромеди 1, на стр. 373, овако: Урсула Ле Гин (без слова „в“). Заправо је и у Америци било дилема око тога, она се стварно зове Урсула Кребер Ле Гвин, али, неки су покушавали да њено прво име изговоре на амерички начин, њено девојачко презиме (из неког разлога) на немачки начин, а њено удато презиме на француски начин, а то би можда гласило „Ле Ген“ али изговорено можда ипак више као „Ле Гаан“. Данас имамо компјутере, којих онда није било, имамо интернет, и Ју-тјуб, па можемо да чујемо и гледамо неколико Урсулиних интервјуа, и зато јасно чујемо како су амерички саговорници, новинари, писци, изговарали њено презиме, у њеном присуству; скоро сви су изговарали: Ле Гвин. Дакле, лакше је данас бити сигуран.
У завршном, сасвим кратком пасусу, Фред Пол каже:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Ово је моја трећа посета Југославији и сада ми се пружила прилика да је знатно подробније разгледам; ишао сам од Скопља до Љубљане, био сам у Загребу и Београду, посетио сам јадранску обалу. Мислим да ми то већ постаје навика... и једва чекам да поново дођем у вашу дивну земљу. (стр. 373)
КРАЈ ЦИТАТА.
Сада, међутим, године 2020, морамо казати: у ту земљу, Југославију, више нико не може да дође.
Света Лукић (1931-1997), у Андромеди 1, „Једна класична утопија и једна модерна антиутопија“. Овог аутора не треба помешати са једним другим Лукићем,
а то је био Драган А. Лукић (1928-2006), истакнути српски дечји писац, муж СФ списатељице Душице Лукић.
Света Лукић, који је био уредник и писац (а дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на групи за филозофију; објавио је између осталог и књигу Руска књижевност у социјализму, Београд, 1971) овде даје, и то сасвим у духу тадашњег југословенског марксизма, приказ две књиге, а то су: Томазо Кампанела, Град сунца (1602), и, Јевгениј Замјатин, роман Ми (1920). Његов чланак подељен је на два поглавља, која су означена римским бројевима I и II, прво поглавље је о Кампанели а друго о Замјатину.
Марксисти у Титовој Југославији добро су знали ко је Ђерђ Лукач, знали су да европски и светски марксизам није сасвим монолитна целина него има варијанте и разне приступе, и настојали су да у том заправо широком простору граде неке своје сопствене југословенске марксистичке приступе. Многи су се досетили тога: бити веран следбеник марксизма генерално, али не обавезно у баш свакој појединости, и не обавезно на исти начин као други марксисти. Понешто чак и критиковати! То су „другови“ из боградског Градског комитета толерисали, до неке мере, мада је било могуће и погрешити, претерати са критиком, оклизнути се, политички „зглајзати“ (а истовремено се и прославити?), као што је показала на пример афера „Праксис“ и „Корчуланска школа“ у 1960-тим годинама.
У овом чланку Свете Лукића запажамо многе елементе марксизма. На пример, он каже:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Град сунца, заједно са Утопијом Томаса Мора, представља у ренесанси мост између античке грчке концепције филозофске републике и модерне теорије социјализма; та дела су један од извора и саставних делова марксизма, како се то популарно каже.
Обично се интерпретација Кампанелиног дела овде завршава. Оно је тумачено – не ригорозно, него ригидно, не дијалектички него догматски. Ставови Лафарга, Маркса и Енгелса су вулгаризовани. Створила се једнострана слика Кампанелиног дела потенцирањем само извесних његових конституционалних елемената, и то оних који су „на прву трансмисију“ рационално-научни, док су остали запостављени. (стр. 374)
КРАЈ ЦИТАТА.
Видимо дакле да Света Лукић побада заставу социјализма и марксизма у практично читав терен утопије као књижевне и политичке области, осваја тај терен као један од „извора и саставних делова“ (!) марксизма, што би могло да значи да је практично сваки сан о бољем и хуманијем животу – социјалистички; али, већ у следећем пасусу, оштро критикује неке марксисте (али, не именује их) који се у проучавању Кампанелиног дела нису најбоље снашли. Приступали су догматски, а требало је дијалектички. Па, ми који нисмо дипломирали на Филозофском факултету у раном Титовом времену, можемо само да се запитамо шта те две речи („догматски“, и, „дијалектички“), тако употребљене, заправо значе.
Своје прилично кратко (две странице) разматрање о Томазу Кампанели, Света Лукић завршава, као што и доликује у СФ алманаху, погледом у далеку будућност; а она је комунистичка:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
У наше доба, необично компликованим путем почео је да се остварује круг идеја чијем оформљењу је и Кампанела доприносио. У дијалектици тог сложеног процеса, који бурно траје од велике октобарске револуције 1917. године, родиле су се и неке антиутопије у савременој књижевности. Будуће комунистичко друштво, уопште свет будућности, насликани су у њима с наличја, као скуп послушних робота. (стр. 375)
КРАЈ ЦИТАТА.
Дакле, закључак је неизбежан: Кампанела је доприносио, али буран процес кренуо је тек са Црвеним октобром, а исход се зна, свет будућности биће, неминовно, комунистички.
Затим Света Лукић прелази на друго, такође кратко (непуне две странице) поглавље свог чланка: приказ СФ романа Ми Јевгенија Замјатина. Ту већ у првом пасусу видимо велика теоријска и терминолошка лутања, али, видимо и да се он часно бори да овлада овом материјом:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Специфичан вид филозофско-интелектуалне прозе представљају „негативне утопије“ или „антиутопије“; оне су, такође, посебна врста социјалне и научне фантастике. Ако у извесној мери паралише чисту фантастику, ону која стоји „иза и изван јаве“, „с ону страну“ реалности, интелектуализам – заузврат – упућује на рационалну конструкцију фантастичне реалности.
КРАЈ ЦИТАТА.
Затим Света Лукић доста добро идентификује неке од битних писаца у овој области: Х. Џ. Велса, Замјатина, Карела Чапека, Хакслија, Орвела. Али, не помиње Жил Верна, који се и не уклапа у његову тему. (Поменимо, Велс се уклапа, због „Времеплова“ који садржи јаке елементе антиутопије.) Али ускоро Лукић мења тему, и говори више о антиутопијама генерално, а заправо врло мало о роману Ми. Интересантна је, али није баш тачна, његова напомена на стр. 376, у пасусу који је означен бројем један; она гласи: „1. Негативне утопије не могу се писати без извесних научних знања“. Заправо је истина да се цела научна фантастика не може писати без „извесних“ (то би значило: барем малих, барем неких минималних) научних знања. Али, нека дистопијска СФ дела са политичком тематиком, на пример Орвелов роман 1984, заиста не захтевају да познајете, на пример, астрономију, или физику, него су мало-научно-захтевна.
На тој истој страници Андромеде 1 (стр. 376) налазимо једну Лукићеву мисао, кристално јасну, која је, међутим, понуђена без доказа: „Негативне утопије не кажу: будућност ће бити таква и таква, него кажу: ми се бојимо да ће будућност бити таква и таква“. Тиме Лукић баца позитивно светло на дистопијску књижевност, као литературу упозорења; светло добронамерности и конструктивности; па, хвала му за ту позитивну, пропагандну слику о неким СФ делима; али је реченица наивна, јер, напросто је недоказиво, да ли су сви дистопијски писци, свих времена и народа, писали са таквом интенцијом. – Али, питамо се, зар је могуће да Света Лукић није приметио да та реченица није научно солидно заснована? Наравно могуће је, али је врло слабо вероватно; пре ће бити да је он савршено добро увиђао слабост те реченице, али је хтео да нас заштити, хтео је да одагна идеолошко-политичку слику светске дистопијске СФ књижевности као мрачног, злогуког капиталистичког призивања пропасти. Отуд је он, са том реченицом, као, тобоже, сигуран шта негативне утопије „не кажу“ и шта „кажу“.
До краја свог чланка, Лукић осветљава неке аспекте Замјатиновог рада, али успева да избегне све оно политички „незгодно“ са становишта Партије. Лукић је испољио знатну политичку храброст, и вештину, већ и тиме што је уопште поменуо Замјатина, Хакслија и Орвела, а ипак усмерио свој чланак тако да све прође, са становишта Партије, прихватљиво (за политичку левицу), бесконфликтно. Ни помена, на пример, о ономе како је роман Ми био 1921. године забрањен, а Замјатин сматран за дисидента, и како је 1931. Максим Горки интервенисао код Стаљина и постигао, измолио, да Замјатин не буде послат у систем сибирских логора (гулаг), него, пуштен да оде преко границе, на Запад, у емиграцију, што је у СССР била екстремно ретка привилегија.
Редакција Андромеде 1 је ангажовала марксисту, а он је на врло добронамеран начин урадио свој посао, подарио је целом алманаху, па и жанру, левичарску политичку легитимност потребну у оном времену, па, хвала му, али, сасвим је друго питање да ли су тврдње у том Лукићевом чланку истините, и колико.
Зоран А. Живковић, у Андромеди 1, даје чланак „Антропоморфизам и мотив првог контакта у делима Артура Кларка“ са поднасловом „одломак из магистарског рада“. Ово је једно од првих објављивања материјала из његовог магистарског рада. У дну прве странице (стр. 378) дат је кратак текст о аутору.
У овом чланку, Зоран А. Живковић се концентрише нарочито на две Кларкове приче, и то, „Извештај о планети три“ (енгл. „Report on Planet Three”) и „Час историје“ („History Lesson“). Наравно не воле сви љубитељи СФ обавезно и приче о планетама, не постоји таква обавеза, СФ има и многе друге тематске области; али, они читаоци који воле приче баш са астрономским темама, већином врло добро знају да је трећа планета у Сунчевом систему – Земља. Поменута у наслову једне популарне ТВ серије као „трећи камен од Сунца“.
Зато чим ви кажете „трећа планета“ они помисле: а-ха... Земља.
У обе те Кларкове приче појављује се, као битна тема, туђински, ванземаљски поглед на свет.
Запажамо Живковићеву употребу речи „марсијански“ и „Марсијанци“ уместо марсовски, Марсовци – то је додуше сасвим у складу са појмовима „венеријански“ и „Венеријанци“, али ипак није уобичајено у српском; такође запажамо употребу речи „меритељ“ уместо (претпостављамо) критеријум, и „полутар“ уместо екватор.
КРАЈ ОДЛОМКА. – а сад, пробно додата једна одредница из Библиографије:
Рич 2010: Mark Rich, C. M. Kornbluth: The Life and Works of a Science Fiction Visionary. Mc Farland and Company Publishers, Jefferson, North Carolina, and London. ISBN 978-0-7864-4393-2. see p. 127.
-
(одломци из предстојеће књиге Александра Б. Недељковића
Историја српске научне фантастике XIX и XX века,
ово је одломак 005,
у коме покушавамо да дамо библиографију, која није још ни приближно довршена, није ни близу, али – шта је, ту је,
колико имамо – толико, садa, имамо. Нити је добро проверена и сређена. У суштини то је радни материјал.)
Библиографија
Андерсон, Керен: Karen Anderson, Six Haiku <http://sciencepoetry.tripod.com/page7.html#Six> приступљено 2019
Андромеда 1, 2 и 3, видети под: Вучковић 1976, 1977, 1978
Бакић 2019: Илија Љ. Бакић, приказ књиге Савременици будућности <http://www.art-anima.com/c14-prikazi/savremenici-buducnosti-zoran-zivkovic> приступљено 2020
Бејли 1947: J. O. Bailey, Pilgrims through Space and Time
Вујаклија 1961: Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза. Београд, “Просвета”
Вукановић 1977: Слободан Вукановић – Вус Космикус де Монтенегро, СФ песма „Андромеда“, у: часопис „Поља“, Нови Сад, број 224, октобар 1977, стр. 22, средњи стубац, испод песме „Станислав Лем“ <https://polja.rs/wp-content/uploads/2016/06/Poezija-4.pdf> приступљено године 2020.
Вучковић 1976: Гаврило Вучковић, главни и одговорни уредник, Андромеда, алманах научне фантастике, СФ 1, специјално издање часописа “Галаксија”. Редакцијски колегијум Галаксије – Андромеде: Танасије Гаврановић, Есад Јакуповић, Душан Мијатовић, Александар Милинковић, Јова Регасек, Гаврило Вучковић. У припреми овог броја алманаха, поред чланова редакције, учествовали су: Драгослав Андрић, Ненад Бировљев, Жика Богдановић, Желимир Кошчевић, и Зоран Живковић. (напомена: ниједна жена, само мушкарци) Избор илустрација Есад Јакуповић. Ликовна и графичка опрема Добрило М. Николић. Београд, БИГЗ (Београдски издавачко-графички завод), ООУР (основна организација удруженог рада) Новинска делатност “Дуга”. Нема ЦИП картице нити ISBN броја.
Вучковић 1977: Гаврило Вучковић, главни и одговорни уредник, Андромеда, алманах научне фантастике, СФ 2, специјално издање часописа “Галаксија”. Редакцијски колегијум Галаксије – Андромеде: Танасије Гаврановић, Есад Јакуповић, Гордана Мајсторовић, Душан Мијатовић, Александар Милинковић, Јова Регасек, Гаврило Вучковић. Избор текстова: Гаврило Вучковић и Зоран Живковић. (напомена: у колегијуму само једна жена) Избор илустрација Есад Јакуповић. Ликовна и графичка опрема Добрило М. Николић. Београд, БИГЗ (Београдски издавачко-графички завод), ООУР (основна организација удруженог рада) Новинска делатност “Дуга”. Нема ЦИП картице нити ISBN броја.
Вучковић 1978: Гаврило Вучковић, главни и одговорни уредник, Андромеда, алманах научне фантастике, СФ 3, специјално издање часописа “Галаксија”. Редакцијски колегијум Галаксије – Андромеде: Танасије Гаврановић, Есад Јакуповић, Душан Мијатовић, Александар Милинковић, Јова Регасек, Гаврило Вучковић. (напомена: у колегијуму сад ниједна жена) Избор текстова: Гаврило Вучковић и Зоран Живковић. Избор илустрација Есад Јакуповић. Ликовна и графичка опрема Добрило М. Николић. Београд, БИГЗ (Београдски издавачко-графички завод), ООУР (основна организација удруженог рада) Новинска делатност “Дуга”. Нема ЦИП картице нити ISBN броја.
Ејмис 1960: Kingsley Amis, New Maps of Hell. London, New English Library – NEL, 1961. (ali, prvo izdanje je bilo 1960)
Живковић Зоран 1982: докторска дисертација. Зоран А. Живковић, “Настанак научне фантастике као жанра уметничке прозе”, одбрањено у Београду, на Филолошком факултету, у децембру 1982. Насловна страница, садржај, и 269 страница, све куцано писаћом машином, латиница. Годину дана касније, 1983, текст његове дисертације објављен je у саставу књиге Савременици будућности, практично цео, са малим изменама.
Живковић Зоран 1983: Зоран А. Живковић, Савременици будућности: приче и творци научне фантастике. Београд, Народна књига. Ту је цео текст његове докторске дисертације, са малим изменама, али, допуњен са десет преведених СФ прича управо оних писаца који су у дисертацији разматрани, тако да је та књига уједно и добра антологија научне фантастике. Рецензент Александар Б. Недељковић.
Живковић З. 1990: Зоран А. Живковић, Енциклопедија научне фантастике. Београд, “Просвета”. Два тома, великог формата, са укупно 869 страница. Рецензенти Милисав Савић и Богдан А. Поповић. Тираж пет хиљада примерака. Лектори Весна Ускоковић и Милица Минт. ISBN 86-07-00494-8
Илић Д. 1987: Драгутин Ј. Илић, Изабране драме. (садржи и текст Илићеве рукописне верзије драме Кроз милион година) Београд, издавач “Нолит”.
Инглис 1974: James Inglis, “Night Watch”, in: Brian W. Aldiss, editor, Space Odysseys. London, Futura Publications, pp. 311-324, first edition was in 1967 by Bantam Books
Институтов речник 1985 – Речник књижевних термина, колективни аутор Институт за књижевност и уметност у Београду, главни уредник Драгиша Живковић, Београд, “Нолит”. Постоји само још једно издање, из 1992. године, али у том издању чланак о СФ није битније мењан.
Јовић Б, 2003: Бојан М. Јовић, После милијон година Д. Ј. Илића – часописна и рукописна верзија драме. У књизи: Породица Јована Илића у српској књижевности и култури. Уреднице Марта Фрајнд и Весна Матовић. Београд, година 2003, издавач Институт за књижевност и уметност, посебна издања, књ. XXV, стр. 443-452
Јовић Б, 2006: Бојан М. Јовић, Рађање жанра, почеци српске научнофантастичне књижевности. Београд, Институт за књижевност и уметност. ISBN 86-7095-107-X, COBISS.SR-ID 132680460. Књига обимом мала, али изузетно важна и вредна, врхунски квалитетно академско дело о тој теми.
Клајн и Шипка 2006: Иван Клајн и Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза. Уредник Зоран Колунџија. Београд, “Прометеј”, ISBN 86-515-0031-9, COBISS.SR-ID 218224135
Кларк и Живковић 1985: Артур Кларк, Први контакт. Превод и поговор Зоран Живковић. (четири Кларкове приче, и, блок Живковићевих текстова под збирним насловом “Мотив првог контакта у СФ делима Артура Кларка”, засновано на магистарском раду). Уредник Драгош Калајић, рецензент Дамир Микуличић. Београд, издавач НИРО (новинско-издавачка радна организација) “Књижевне новине”, адреса Француска 7.
Лем 1973: Stanislaw Lem, On the Structural Analysis of Science Fiction. Science Fiction Studies, Vol. 1, Number 1 <https://www.depauw.edu/sfs/backissues/1/lem1art.htm>
Луис 1796: Matthew Gregory Lewis, The Monk (Метју Грегори Луис, роман Монах, вероватно први роман у историји хорор жанра)
Луњик, руски програм истраживања Месеца помоћу аутоматских направа <https://en.wikipedia.org/wiki/Luna_programme>, приступљено 2019.
ДОПУНА, 2020:
Миловановић 1999: Миодраг-Мића Б. Миловановић, Брзи водич – Science Fiction. Нови Сад, издавач “Мала велика књига”, година 1999. Број у ЦИП картици: 82-312.9 (031) Међутим, није наведен ISBN нити COBISS број. Ова непретенциозна али утицајна књижица позната је и под неформалним називом Блеферски водич за научну фантастику. Једну верзију овога имате на: <http://www.art-anima.com/c16-eseji/miodrag-milovanovic-brzi-vodic-science-fiction>, приступљено 24. јула 2016.
ДОПУНА, 2019:
Миловановић 2016: Миодраг Б. Миловановић, Српска научна фантастика. Уредник Бобан Кнежевић. Обухватна историја тог жанра српске књижевности, од најранијих почетака до најновијих времена, концизно писана, чињенично заснована, од аутора који је одличан познавалац те области. Врло значајан прилог историји наше књижевности. Белешку о аутору написала др Тијана Тропин (на стр. 139). Београд, издавач “Еверест медиа”. ISBN 978-86-7756-057-7, COBISS.SR-ID 226-774-796
Недељковић 1985а: Александар Б. Недељковић, Историја српске научно-фантастичне књижевности, Београд, самоиздање, али ослобођено пореза на промет одлуком Републичког комитета за културу Социјалистичке Републике Србије бр. 413-649/85-06. Има 46 страница, текст ситан, формат је А5.
Недељковић 1985б:
Недељковић 2007а, о докторатима: Александар Б. Недељковић, Досадашњи докторати и магистарски радови (из области СФ) у Србији. Ниш, часопис Градина број 19 нове серије, ISSN 0436-2616, COBISS.SR-ID 4021250, издавач Нишки културни центар – НКЦ, август 2007, стр. 339-343
Недељковић 2007в, о настанку српске СФ: Александар Б. Недељковић, Настанак научно фантастичног жанра у српској књижевности. (Саопштење на међународном научном скупу.) Објављено у: Душан Иванић, уредник, Српски језик, књижевност и уметност, зборник радова са научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (31. X - 01. XI 2006). Књига 2, Српска реалистичка прича. Крагујевац: издавачи заједнички Скупштина града, Универзитет Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет, и ИП “Кораци”, ISBN 978-86-85991-06-6, COBISS.SR-ID 144401676, стр. 51-58. линк: <http://www.filum.kg.ac.rs/dokumenta/izdavastvo/zbornici/2007%20Zbornik%20I%20veliki%20skup%202006%20knjiga2.pdf> приступљено 2019. године
Недељковић 2012а, српска верзија: Александар Б. Недељковић, „Поетика ударног реда у научно-фантастичној поеми Грега Битија ‘На Месецу рушевина нема’“. То је рад бр. 27 у Збирци радова А. Б. Недељковића, а место које цитирамо је на, приближно, десетој страници српске верзије тог, двадесет седмог, рада. Збирка је доступна на:
http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-zbirka-radova-2020.doc
Погледати у овој библиографији и: Недељковић 2020а.
Недељковић 2013а: Александар Б. Недељковић, Место Лазара Комарчића Комарице у историји српске научно-фантастичне књижевности. Quest, Literary Magazine, часопис за књижевност, умјетност и културу. Подгорица, издавач Упис Лит Ера, март 2013, ISSN 1800-8593 = Quest (Podgorica), COBSS.CG-ID 17556722, стр. 93-106. линк: <http://www.art-anima.com/d/pdf/quest-3-2012.pdf>, приступљено 2019. године
Недељковић 2013д алтернативне историје: Александар Б. Недељковић, Алтернативне историје 1950-1980. Докторска дисертација, проширена и допуњена. Постоји наднаслов: “Научнофантастичне студије 1”. Крагујевац, издавач “Лира”, 2013. ISBN 978-86-84293-61-1, COBISS.SR-ID 198682124. ДОПУНА, 2020: доступно на линку: <art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-disertacija-o-SF.doc>
Недељковић 2017а: Александар Б. Недељковић, Физичка природа времена и теорија релативитета у научној фантастици. Саопштење на међународном научном скупу (који је одржан 2016. године, а Зборник објављен 2017-те). Зборник радова са конференције Језик, књижевност, време: књижевна истраживања, Универзитет Ниш, Филозофски факултет. Уреднице Весна Лопичић и Биљана Мишић-Илић. ISBN 978-86-7379-445-7, стр. 161-171. линк: <https://drive.google.com/file/d/1uPiv3JyO6omOlw_Eh5mL4lx8uqmjm0dN/view>, приступљено 2019
Недељковић 2017в: Александар Б. Недељковић, Осврт на једину научно-фантастичну причу Иве Андрића. Крагујевац, „Наслеђе“ бр. 36, година 2017, ISSN 1820-1768, COBISS.SR-ID 115085068, стр. 9-18. Доступно, као део Збирке, на: <http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-zbirka-radova-2020.doc>
Недељковић 2018в: Александар Б. Недељковић, Популаризација науке као неконвенционална врста књижевности. Београд, Зборник радова са Шесте међународне конференције (одржане 19. и 20. маја 2017) Факултета за стране језике, Алфа БК универзитета: Језик, књижевност и технологија. Приредиле Артеа Панајотовић, Валентина Будимчић и Маја Ћук; стр. 123-142. ISBN 978-86-6461-023-0, COBISS.SR-ID 263321612
Недељковић 2020а: Александар Б. Недељковић, Збирка радова, у верзији 2020 04 16, електронско издање постављено на: <http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-zbirka-radova-2020.doc>
Пекић 1993: Борислав Пекић, Време речи, избор и предговор Божо Копривица. Београд, БИГЗ, види нарочито стр. 213
Пијановић и Јерков 2009: Петар Пијановић и Александар Јерков, уредници, Поетика Борислава Пекића, преплитање жанрова. Зборник, настао као резултат истоименог научног скупа одржаног у Београду 19. и 20. новембра 2008. године Београд, издавачи Институт за књижевност и уметност и Службени гласник. Књига има два ISBN броја, Гласников и Институтов: ISBN 978-86-519-0300-0 (СГ), ISBN 978-86-7095-155-6 (ИКУ), али има само један Кобис број: COBISS.SR-ID 170388492
Поповић Т, 2007: Тања Поповић, Речник књижевних термина. Сарадници Александар Бошковић, Наташа Марковић, Предраг Мирчетић, Дијана Митровић и Александар Стевић. (Средње слово не знамо ни за кога од њих.) Рецензенти академик Зоран Константиновић и др Марта Фрајнд. Београд, Логос арт. ISBN 978-86-7360-064-2, COBISS.SR-ID 140512524
Правопис Матице из 2013: Правопис српскога језика, аутори Митар Пешикан, Јован Јерковић, и Мато Пижурица; треће екавско издање; има 507 страница. Тврд повез. Редакција измењеног и допуњеног издања: Мато Пижурица (главни редактор), Милорад Дешић, Бранислав Остојић, и Живојин Станојчић. Нови Сад, издавач Матица српска. Рецензенти Иван Клајн и Драго Ћупић. Припрему првог издања, као пројекат Одељења за књижевност и језик Матице српске, у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, финансирало је Министарство просвете и науке Републике Србије. ISBN 978-86-7946-105-6, COBISS.SR-ID 266622983
Прћић 2008: Твртко Прћић, Нови транскрипциони речник енглеских личних имена. Нови Сад, издавач „Змај“, друго издање. ISBN 978-86-489-0624-3, COBISS.SR.ID 230124295
Рич 2010: Mark Rich, C. M. Kornbluth: The Life and Works of a Science Fiction Visionary. Mc Farland and Company Publishers, Jefferson, North Carolina, and London. ISBN 978-0-7864-4393-2. see p. 127.
Садул, Жак, 1973: Sadoul 1973: Jacques Sadoul, Histoire de la science fiction moderne, 1911-1971. Paris, Éditions Albin Michel
Садул 1977: Жак Садул, “Историја научне фантастике”, превео Зоран Живковић; први наставак овог Садуловог преведеног текста (постоји и други наставак). у књизи: алманах Андромеда 2, Београд, БИГЗ, стр. 315-345. (види и: Вучковић Г, 1977)
Садул 1978: Жак Садул, “Историја научне фантастике II”, превео Зоран Живковић; други, последњи наставак овог Садуловог преведеног текста; у књизи: алманах Андромеда 2, Београд, БИГЗ, стр. 354-384. (види и: Вучковић Г, 1978)
Садул, Жак, 2020, о њему <https://en.wikipedia.org/wiki/Jacques_Sadoul>, приступљено 2020 07
Сајам у СКЦ 1972: <https://www.arhivaskc.org.rs/foto-arhiva/velike-manifestacije/12309-1972-05-02-sajam-naucne-fantastike.html#prettyPhoto>, приступљено године 2020.
Скот 1841: Sir Walter Scott, Critical and Miscellaneous Essays. Philadelphia; Carey and Hart, II, 24. Библиографски податак преузет, без провере, из: Вучковић 1976, алманах Андромеда 1, стр. 357.
Скробоња 1995: Горан Скробоња, Блеферски водич, хорор. Београд, издавач “Saga T.S.T.”. На крају импресума назначено: “Edicija Bleferskih vodiča počiva na originalnoj ideji Peter-a Wolf-a”
Сувин 1965: Дарко Сувин, Од Лукијана до Луњика, повијесни преглед и антологија научнофантастичке литературе. Уредник Ђуро Племенчић. Загреб, издавач “Епоха”. Има 564 странице.
Тодоров 1970: Todorov 1970: Tzvetan Todorov, Introduction à la littérature fantastique. Paris, Editions du Seuil, coll. “Poétique”. But we have only read it in the Serbian translation (see below). Али ово дело смо читали ипак не на француском, него само у српском преводу (види доле)
Тодоров 1987: Todorov 1987: Cvetan Todorov, Uvod u fantastičnu književnost. Prevela Aleksandra Mančić Milić. Urednik Jovica Aćin, pogovor Novica Milić. Beograd, Izdavačka radna organizacija “Rad”, YU ISBN 86-09-00036-2. Videti naročito str. 10-11
Чоловић 1976: Иван Чоловић, уредник, Научна фантастика, зборник теоријских радова. Станислав Лем, Роберт М. Филмус, Јулиј Кагарлицки, Марк Хилегас, Жан Гатењо, Михаел Пелке и Роберт Лингфелд, Џорџ Зебровски, Зоран Живковић. Избор и предговор Зоран Живковић (па пошто је он одабрао текстове и написао предговор, неки читаоци су помислили да је он уредник, али, није, уредник је Чоловић). Преводиоци Бранимир Живојиновић, Дринка Гојковић, Зоран Живковић, Јован Јанићијевић, Стаменка Увалић, Споменка Станковић, Јасминка Гојковић. Едиција XX век, књига број 23 у тој едицији. Рецензент Петар Вујичић. Београд, БИГЗ – Београдски издавачко-графички завод. Формат 168 са 114 мм, тираж 3000 примерака
(крај овог радног материјала за библиографију)
-
Цењени ,
у данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, на стр. XIII културног прилога, имате приказ, изашло је још једно српско издање Франкенштајна Мери Шели, код “Лагуне”, у преводу (као и пре много година) Славке Стевовић. Поговор је дао Владимир Гвозден. На корици, при дну, пише “Најпознатија хорор прича”, дакле, погрешили су жанр.
У чланку се описује историјат настанка тог романа, биографија списатељице, итд.
Чланак потписује Александра Ђуричић, наднаслов је “класик”, наслов је “Модерни Прометеј из феминистичког ракурса”. Да ли се тиме мисли на роман, сам, да је феминистички поглед на Прометеја? Не. Хтело се тим насловом казати, да је чланак такав, дакле чланак (Александре Ђуричић) је један феминистички поглед на тај роман.
-
(одломци из предстојеће књиге Александра Б. Недељковића
Историја српске научне фантастике XIX и XX века,
прошли пут је била само библиографија, недовршена, радни материјал заправо,
а сад, ево, имамо одломак 006,
нешто краћи, у коме настављамо па и завршавамо осврт на „Галаксијин“ алманах Андромеда 1, са намером да идући пут пређемо на Андромеду 2.)
Дакле:
У овом чланку, у Андромеди 1, Зоран А. Живковић даје своју аргументацију полако, веома опширно, у основи солидно, али остаје утисак да је то исто могао написати и сажетије, језгровитије.
Пред крај чланка (стр. 382-3), он износи једну врло интересантну тезу, а то је (ако смо добро разумели) да је незамислива и немогућа књижевност која би била потпуно слободна од свих елемената људског погледа на свет, и људског начина размишљања. Ово је веома хипотетично, али свакако садржи у себи неку меру истине; да, све што ми говоримо обојено је нашим погледом на свет; али, опет, неке константе природе морале би да остану исте и у језику ма којих других свемирских бића, јер, рецимо, водоник (хидроген) јесте исти хемијски елемент, најлакши, и има исте карактеристике, широм целог видљивог космоса, па би ваљда морала постојати нека реч за њега, у језику науке, у свакој цивилизацији, свеједно да ли биолошкој или роботској; али, опет, шта ако тамо уопште не постоји никаква наука, шта ако не знају ни за водоник, ни за друге елементе, ни за икакве законе природе? Али, у том случају, ако немају природне науке, вероватно не могу ни да направе телефон, или радио, или свемирски брод. – Било би ту простора и за једну хипотетичну лингвистику, и филозофију, и науку о књижевности, а треба у том контексту поменути и егзобиологију, дисциплину која покушава да, уз помоћ астрономије, предвиди каква би жива бића могла постојати на другим местима у свемиру, изван Земље. На нама није да идемо, сада, даље у те хипотезе, него само да запазимо да је ту тему могао, у науци о књижевности, да захвати вероватно само онај ко се бави управо студијама научне фантастике.
Желимир Кошчевић, у Андромеди 1, „Проблем времена у научној фантастици“, кратак рад, непуне три и по странице (стр. 384-387). У дну прве странице дата је белешка о аутору:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
ЖЕЛИМИР КОШЧЕВИЋ, рођен у Загребу 1939. године. Дипломирао на Филозофском факултету у Загребу (историја уметности и етнологија). Од 1966. управитељ је Галерије студентског центра у Загребу, једне од најавангарднијих уметничких галерија у Југославији. Научном фантастиком бави се више од десет година. Године 1972. реализирао у Загребу и Београду манифестацију „Први сајам научне фантастике“. Суделовао на I европском конгресу научне фантастике у Трсту 1972. године. Објављује чланке, приказе и есеје о научној фантастици.
КРАЈ ЦИТАТА.
Кошчевићев чланак почиње опширним цитатом (о времену) из сатирично-утопијског романа, са елементима научне фантастике, Семјуела Батлера, са насловом који се на српски може превести као Едгин, а то је обрнуто од „нигде“ (Erewhon, 1872) Дакле не мислимо на оног ранијег Семјуела Батлера, аутора сатиричног „Худибраса“, из 17. века, него на новијег Семјуела Батлера, из 19. века.
Кошчевић својој теми прилази са познавањем СФ, али, у поприличној мери хумористично и сатирично, на пример, он каже да нам је бог времена, „Кронос“ (тј, у српском, Хронос) за наше грехе изрекао казну: „одузе нам вријеме. Немамо времена! А да би казна била тежа, даде нам још и телевизију на гледање“ (стр. 384-385). Затим Кошчевић набраја која је сад година, по разним календарима који су постојали или још увек постоје. Са тога прескаче на Х. Џ. Велсов „Времеплов“ и коментарише како би то изгледало кад бисмо ми кренули тим времепловом у будућност: „Otputimo li se, naime, moćnim strojem, koji bi prema Wellsovom dizajnu trebalo izgledati kao nešto između registar blagajne, saonica i šivaće mašine, hrabro u budući osamstoti milenij“ итд. (стр. 385)
Затим Кошчевић кудикамо озбиљнијим тоном разматра, углавном у по једном пасусу, путовања у будућност, у прошлост, паралелне универзуме, а долази и на то да кад би неко отишао у далеку прошлост и интервенисао код, рецимо, Асурбанипала, онда би неко могао нестати из садашњости, а тај неко могао би бити баш и он сам, Кошчевић, „који то не жели“ (стр. 386). Враћа се на Батлера, али погрешно пише његово презиме, са два слова „t“ (а то треба на енглеском писати: Butler; можда га је повукло једно енглеско име, не презиме, име које стварно има два слова „т“ а изговара се Метју – Matthew).
Кошчевић врло кратко разматра оно изненађење у вези са временом, на крају (првог) филма Планета мајмуна, затим се задржава нешто дуже на Кларковом и Кјубриковом филму 2001, одисеја у свемиру, у вези са којим прелази и у један филозофски узлет, и закључује: „Колико је мени познато, једино научна фантастика имаде такву моћ и такву слободу кретања“ (стр. 387). Ту га одмах морамо исправити – и један други жанр фантастике, а то је фантазија (енгл. fantasy) има ту моћ и слободу, итекако, али без обавезе да поштује општи научни поглед на свет и општи научни начин размишљања. Дакле фантазијски жанр има ту слободу чак и у већој мери него СФ.
Жика Богдановић, у Андромеди 1, завршава ову плејаду шест аутора, чланком много дужим, око једанаест и по страница, „Научна фантастика у визуелним медијима“. У суочењу са таквим насловом, ви можете одмах помислити само на филм, али, он има у виду и стрип, и СФ сликарство. Из тог разлога, Богдановићев чланак додаје целу једну димензију, ликовну, овом блоку текстова у Андромеди 1.
На дну прве странице тог чланка (стр. 388) видимо додату кратку биографију аутора, која гласи:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
ЖИКА БОГДАНОВИЋ је рођен 1932. у Београду. Студије (историја уметности) у Београду, усавршавање (визуелне уметности, масовне комуникације) на универзитетима Колумбија и Стенфорд (САД). Објавио књиге Велики век филма, Од филма до филма, Килиманџаро, земља дрхти, и Дечаци и лутке. Публиковао већи број есеја и чланака са подручја популарне културе, посебно из области филма, телевизије, џеза и стрипа. Као главни уредник води „Пегаз“, ревију за „историју и теорију стрипа, као и визуелних медија који се изражавају графичким путем“. Професионални новинар; уредник културне рубрике НИН-а.
КРАЈ ЦИТАТА.
На почетку (стр. 388), Богдановић најављује да ће написати и објавити још неколико радова о овој области. Затим формулише своје виђење два различита жанра фантастике, али и указује да их је понекад тешко разликовати: у тим радовима ће, каже он, бити
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
колико год је строже могуће, поштована она уска, клиска граница коју су, с великим напором и често неуспешно, теоретичари постављали између фантастике која је производ чисте спекулативне имагинације, и фантастике чију спекулативност предодређује њен посебно наглашен паранаучни карактер.
У визуелним медијима, као и у литератури, ова је подела увек била безусловно условна ( ... )
КРАЈ ЦИТАТА.
Уверени смо да је Богдановић тиме мислио на жанр фантазије, и жанр научне фантастике. Горњи одломак из Богдановићевог текста функционише донекле као дефиниција СФ. Међутим, проблематична је његова употреба израза „паранаучно“ који би се могао схватити као да је наука, у СФ, нека не-права, не-истинска. Звучи нам то налик на неки израз који би почињао са „квази-“. Сигурно да у неким лошим СФ делима има олаког улетања у пара-науку или квази-науку, али, не треба то генерализовати, не треба то да буде део дефиниције жанра, јер, научне претпоставке у многим СФ делима, па баш и најбољим, савршено су легитимне и усклађене са аутентичном, правом науком. На пример, претпоставка да се у свемиру, изван Сунчевог система, на сваких стотинак хиљада планета може пронаћи барем по једна са основним карактеристикама налик на Земљу (слична гравитација, температура, састав атмосфере, комбинација воде и стабилног копна, врло низак ниво радиоактивности, звезда која производи врло мало или нимало гама зрака, итд), тако да би тамо људи могли дисати, слободно ходати, и нормално живети, и да ћемо једног дана можда и пронаћи такву, сасвим је у складу са научним сазнањима данашње астрономије; није то пара-наука, него напросто још нисмо пронашли ниједну такву планету.
На следећој страници Богдановић констатује да СФ јесте један целовити организам, али да визуелни медији имају „чулну вредност експресије“ која је код њих предоминантна. То би значило да је СФ литература апстрактнија, јер је само читамо, док стрип и читамо и гледамо, а филм гледамо и чујемо, тако да је доживљај сасвим другачији. То је тачно.
Морамо напоменути да не разумемо зашто је, сасвим на дну стр. 389, употребио израз „ревандикација“ који значи нешто из правних наука, „тражење повраћаја својине судским путем“ (Клајн и Шипка 2006: 1037); можда је то нека словна грешка. Много је важније, међутим, да се Жика Богдановић на следећој страници опширно враћа на питање шта је и колико научно или не научно у СФ; ово прераста у допуну његове дефиниције СФ. Богдановић ту каже да никако не треба „научну фантастику идентификовати са фантастиком уопште“, и да не треба да појам „научно“ сведемо на појам „техничко“, и наставља:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
тиме бисмо, очигледно, читаву, веома разуђену тематику научне фантастике оптимално упростили, дајући јој карактер антиципације техничко-технолошког прогреса. Јер, као што знамо, предмет научне фантастике није да описује – предвиђајући их са мањом или већом мером тачности – правце техничког напретка којима ће наша цивилизација поћи; њен прави предмет је истраживање, и процена, вредности етичких, социјалних и психолошких трансформација које успон једне технолошке цивилизације може са собом да донесе. (стр. 390)
КРАЈ ЦИТАТА.
Није ово било усамљено мишљење, у оним временима, око године 1970-те; заправо, А. Б. Недељковић памти да је и његов отац, Божидар В. Недељковић, имао слично мишљење о задатку или циљу научне фантастике; али слично су мислили и још неки интелектуалци. Пола века доцније, у знатно измењеном свету, мислимо друкчије. За почетак, барем по уверењу А. Б. Недељковића, научна фантастика уопште нема никакав задатак, и никакву дужност, него само има своје особине и своје вредности, а главна од тих вредности је СФ новум; и нема никакав циљ, осим једног, а то је да што боље презентира свој новум.
Жика Богдановић на истој страници помиње „оно што ће, у доброј мери, остати као трајна, најраспрострањенија и у извесном смислу кључна преокупација на подручју филмске научне фантастике: кумулирање визуелних ефеката и коришћење све савршенијих трикова“. Видимо да се Богдановић двоструко ограђује, да би избегао категоричност, па ипак, та реченица има неке одлике дефиниције. Али, он не каже да су визуелни ефекти и трикови главна вредност, или сврха постојања (raison d’être) него само да су кључна преокупација, филмске СФ.
(А. Б. Недељковић, међутим, сматра да главна вредност, и raison d’être, филмске СФ, баш као и књижевне, јесте приказивање СФ новума.)
Затим, Жика Богдановић конкретно, појединачно, разматра неколико десетина најпознатијих СФ филмова, стрипова, и ТВ серија; његов избор је врло добар, многи које помиње заиста јесу (тј. били су, у свом времену) веома квалитетни, успешни и значајни.
За Стенлија Кјубрика, и Артура Ч. Кларка, Богдановић каже да су творци „досад најуспелијег, и истовремено најдубљег филма са подручја научне фантастике“, и прецизира да је то 2001: одисеја у свемиру. – По уверењу А. Б. Недељковића, то и јесте најбољи СФ филм свих времена, и уједно, најбољи и најважнији филм у целој историји филмске уметности (свих времена и народа, и свих жанрова); мада је тај филм сад (година 2020) већ почео у много чему да застарева, остаје, још увек, ненадмашен, јер приказује целу судбину човечанства, од настанка људске врсте (уз СФ претпоставку асистенције из космоса) до уздизања можда до неког вишег, можда и божанског (дакле изван нашег свемира) ступња узвишености.
Након овог блока са шест радова, видимо
поговор у алманаху Андромеда 1,
на стр. 401-402, који је потписан речју „Редакција“; ту, испод поднаслова који гласи:
Зашто „Андромеда“
прво објашњавају зашто је зашто је њихов матични часопис добио баш име „Галаксија“, наиме, наводно су мислили на галаксију Млечни пут, којој и наше Сунце припада; „наш часопис носи ово име као симбол својих земаљских и егзактних, научно-популарних преокупација“. А зашто је за алманах узет наслов тј. назив Андромеда, назив баш те галаксије? Сад њихово образложење постаје мало запетљано, помало забавно али помало и смешно. Наиме, кажу, пошто се најближа звезда, Проксима Центаури, налази на само 4,3 светлосне године од нас, док је галаксија Андромеда стотинама хиљада пута удаљенија од нас, око 1,5 милиона светлосних година, онда то симболизује и даље досеге маште:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Ако, дакле, „Галаксија“ представља метафору за нешто што нам је (релативно) блиско и доступно, „Андромеда“ симболизује излет из галактичке збиље у царство маште, имагинативности и спекулације – у царство научне фантастике.
КРАЈ ЦИТАТА.
Смешно је пре свега зато што наше удаљење од галаксије Млечни пут уопште није никакво, износи нула милиметара – јер, ми смо унутра, у њој, налазимо се у Млечном путу, па, према томе, удаљеност Проксиме Центаури нема много везе с тим.
А тек излет из – галактичке збиље? шта ли то значи? у чему ли се састоји галактичка збиља?
Па, царство маште и – имагинативности? – а то су две ствари?
Та аргументација се завршава овим, суштински оправданим и тачним речима: „Ван наведених разлога, назив ‘Андромеда’ има своју аутохтону вербалну и музикалну лепоту: реч је то која се фино чује и која звучно одјекује.“ (Вучковић 1976: 401)
Други одељак поговора, још увек на стр. 401, јесте један обиман пасус, који заслужује да га цитирамо цео, јер убедљиво заступа оправдан став о скраћеници коју треба употребљавати за овај жанр, којим се бавимо, СФ, не НФ:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Зашто „СФ“
Поред назива нашег алманаха, требало је да измислимо и његов амблем, заштитни знак распознавања. Одлучили смо да то буде стилизовани диск маглине Андромеде са словима СФ (од Science Fiction). Неко време носили смо се мишљу да лансирамо ознаку НФ (од Научна Фантастика), сматрајући да би се тиме боље нагласио југословенски карактер алманаха (будућег месечног магазина). Касније смо ипак одустали од те идеје. Термин СФ већ одавно је усвојен као интернационална ознака за овај литерарни жанр, а сем тога већ се до те мере укоренио и међу домаћим поклоницима научне фантастике, да би увођење ознаке НФ само искомпликовало читаву ствар и (у пракси) доводило до разних нежељених компликација. Сем тога, акцептирајући амблем СФ, ми се и кроз тај мали симбол прикључујемо великом међународном братству писаца и љубитеља научне фантастике, у коме ћемо – то је наша дубока вера – временом заузети часно и угледно место.
КРАЈ ЦИТАТА.
Ми бисмо овоме додали аргумент, да енглеске речи science fiction воде порекло, заправо, од латинске речи за знање, вештину или науку (scientia, ae, f) и придева који значи „створен, измишљен, лажан“ (fictus) одакле долазе и српске речи „фикција“, „фиктивно“, и „фиктива“. Тако гледано, скраћеницу СФ можемо тумачити као да значи „сцијенти-фикција“.
Такође бисмо овде додали претпоставку, да је редакција Андромеде 1 можда имала у виду, да на хрватско-српском тај жанр већ има скраћеницу ЗФ, од „знанствена фантастика“, то јест „знан-фан“, а на неким другим југословенским језицима можда и сасвим друкчије скраћенице, па би ту могло настати шаренило и не-споразумевање.
Библиографија, СФ на српскохрватском – тако се, у Андромеди 1, зове следеће поглавље.
Оно почиње опширном уводном напоменом, коју потписује Петар Луковић. У претпоследњем пасусу он каже:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
При прављењу овог пописа користили смо каталоге домаћих издавачких кућа и међународног сајма књига у Београду, документацију новина и часописа и брошуру објављену за време Првог сајма научне фантастике у Загребу, у којој се појавио и већи број наслова СФ литературе.
КРАЈ ЦИТАТА.
После тих уводних напомена, наведени су подаци о 160 књига.
После библиографије је, на стр. 408, конкурс за домаћу СФ причу; на стр. 409, реклама за часопис „Галаксија“; на стр. 410, реклама за стрипски магазин (али, са есејима) „Пегаз“, и, најзад, на стр. 411, последњој, најава да „ускоро излази из штампе зборник теоријских радова којег је приредио Зоран Живковић“. То је она књига о којој смо овде већ говорили, она са много имена и презимена у поднаслову (в. Чоловић 1976), где је Иван Чоловић наведен као уредник, али је, чини се, један део уредничког посла ипак преузео на себе Живковић.
КРАЈ ОДЛОМКА 006
-
На корици, при дну, пише “Најпознатија хорор прича”, дакле, погрешили су жанр.
nisu pogrešili.
Чланак потписује Александра Ђуричић, наднаслов је “класик”, наслов је “Модерни Прометеј из феминистичког ракурса”. Да ли се тиме мисли на роман, сам, да је феминистички поглед на Прометеја? Не. Хтело се тим насловом казати, да је чланак такав, дакле чланак (Александре Ђуричић) је један феминистички поглед на тај роман.[/size][/color]
da se tim naslovom htelo reći da je ČLANAK taj koji nudi novi fem. pogled, onda bi taj pogled bio usmeren na FRANKENŠTAJNA.
međutim, pošto naslov kaže da je fem. pog. na PROMETEJA, onda je prilično očigledno, čak i na neviđeno, da se naslov odnosi na rakurs ROMANA, odnosno meri šeli.
uostalom, okačite članak ovde pa da vidimo.
-
Aco,
Ako Ghoul laže (u šta sasvim opravdano sumnjam), Wikipedia ne laže:
Gothic novel, horror fiction, science fiction
Redosled je sasvim OK...
-
Цењени ,
ево, још нешто данас.
Али прво да одговорим… Па, Мићо, могуће је да сте Ви у праву, о феминизму у наслову тог чланка, али, не смемо да окачимо чланак, јер бисмо тиме угрозили ауторско право ауторице која је потписала чланак, а и материјалне интересе редакције која је објавила чланак. Али смемо да цитирамо, али не јако много. Па, ауторица, Александра Ђуричић, каже, на почетку последњег пасуса у првом ступцу: “Истина је да се овај роман може читати у много различитих кључева, а потписници ових редова као најприхватљивији се чини феминистички из неколико разлога”. Потом она анализира, какве улоге (какве функције) у роману имају жене, а какве мушкарци; пореди их.
Мени се чини да наслов чланка значи, отприлике, нешто овако: “хајдемо погледати, у феминистичком кључу, овај роман”. Дакле то је један ауто-референтни наслов, говори о чланку самом. Али, можда има и простора (мада се мени уопште не чини тако) да се тумачи да је наслов дат у смислу: “Ево доказа да је Мери Шели у феминистичком кључу писала о том модерном Прометеју, Виктору Франкенштајну”.
Е сад, данашње:
(1) “Политикин забавник” бр. 3570, петак 17.07.2020,
стр. 10-13, помиње се астрономски појам “кило-нова”, која је 1.000 пута јача од обичне нове. (Али је у ПЗАБ погрешно речено, на стр. 10, у четвртом ступцу, да је 1.000 пута јача од супернове – то није тачно! није јача од супернове!) У тим експлозијама настају многи врло тешки хемијски елементи, тако што се додатни неутрони нагурају у језгро, и онда такав неутрон, избацивањем из себе једног електрона, постане протон; и, остане ту...
стр. 16-17, фантастично сликарство Недин Боутон (Nadine Boughton), то су као колажи, са упадом фантастичних елемената, великих морских животиња итд, у нечији стан или кућу. На нету она има и једну слику, “The Pleasures of Modern Living”, где домаћица суши веш на некој планети налик на Месец, а свуда около су голи камен и кратери, можда и нема ваздуха.
стр. 44-46, како је Нејем Тејт (Nahum Tate, 1652-1715) написао верзију Шекспирове драме Краљ Лир са хепиендом за Корделију.
(2) У данашњем “Блицу”, на стр. 32, Слободан В. Ивков даје приказ стрип-књиге Наопачке, у издању “Лагуне”, Београд, 2020; сценаристи су, ако смо добро разумели, Италијани, и то, Лука Енох и Рикардо Кроза; али нисмо добро разумели ко је цртао. У том стрипу, који је, по свему судећи, СФ, или барем има јаке елементе СФ, гравитација планете Земље једног дана престане да делује на жива бића, па ви полако одлетите у свемир (и на тај начин настрада већина човечанства) осим ако имате на себи торбу пуну камења, или нешто слично! Врло интересантан СФ концепт, са (колико видимо) одличном илустрацијом на предњој корици књиге.
Подсећа нас то на један одличан СФ филм, о коме смо вас овде известили пре мање од годину дана, наиме, 28. августа 2019, a који се тада приказивао на неком каналу на телевизији, са тотално погрешним насловом, “Забрањена љубав”; истина је да тај филм има исти наслов као ова сад књига стрипа, наслов Наопачке (Upside Down, 2012) режисер је Хуан Диего Соланас; неколико одличних слика из тог филма можете лако наћи на нету; у том филму, две сличне планете, обе веома налик на Земљу, лебде у космосу, и додирују се (замало…) на једном месту, али се њихова гравитациона поља нису спојила у једно, не, него свака задржава своје гравитационо поље, засебно; на месту замало-додира су два града, а ви ако сте мајстор, можете у тој зони да се попнете са ваше планете на ону другу, горњу, али, не можете да останете дуго.
(3) У истом, данашњем “Блицу”, на истој страници, а и на следећој (дакле стр. 32-33) имате опширан чланак, интервју, у коме говори наша костимографкиња, Ивана Васић Инглиш, о фантази серијалу (епска фантастика) Предстража (Outpost) која се снима код нас, у Србији, већ неко време. Ивана описује како изгледа рад, колико су костими засновани на нашим народним, како ова епидемија утиче на даље снимање (омета их, наравно…) итд. Чланак потписује Јелена Копривица.
-
(одломци из предстојеће књиге Александра Б. Недељковића
Историја српске научне фантастике XIX и XX века,
сад, ево, имамо одломак 007,
у коме прелазимо на „Галаксијин“ алманах Андромеда 2)
Дакле:
Алманах Андромеда 2 објављен је, барем номинално, 1977. године, али има наговештаја да је каснио неколико месеци и да је реално изашао из штампе тек почетком 1978. године.
Изашао је у истом формату као Андромеда 1, и са изгледом у основи истим. Ликовно решење предње корице Андромеде 2 има опет онај исти (као на корици броја 1) круг у горњем левом углу са том истом слабо видљивом галаксијом, а остатак ове предње корице (корице броја 2) су расплинуте и магловите колорне површине углавном у сивим и плавичасто-зеленим тоновима, које су пренете и на задњу корицу. То је уметнички рад али не приказује ништа одређено, и не казује гледаоцу (тим ликовним решењем) да је то уопште СФ. Не даје информацију о жанру. Можда се хтео постићи неки академски апстрактно-декоративни изглед. После слова „sf“ додата је цифра, двојка, која, некако, не изгледа добро.
Састав редакције већ смо поменули, на почетку нашег одељка о алманасима Андромеда. Сав избор текстова поверен је Гаврилу Вучковићу и Зорану А. Живковићу, који су и потписали Предговор.
Првих 20 страница су црне, у истом стилу као у Андромеди 1, пагинација је дата римским бројевима али није на свакој страници дата; неке странице су само потпуно црне, без ичега на њима, на стр. I је иста она астрономска фотографија галаксије Андромеда као у првом броју алманаха, црно-бела (али, астрономске слике су много импресивније кад су у колору).
предговор Андромеде 2 почиње на стр. VII. Потписници, Вучковић и Живковић, прво анализирају успех Андромеде 1, указују да је за први тираж стигло десет хиљада наруџбеница, углавном од читалаца „Галаксије“, и да је на исти начин распродат и додатни тираж од три хиљаде примерака, дакле постигнут је велики издавачки успех.
Затим они објашњавају, за тај велики успех Андромеде 1, да је:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
послужио као „зелено светло“ за читав низ сродних издавачких подухвата који су након тога уследили.
Поменимо оне главније, и то хронолошким редом излажења: специјални број ријечког часописа „Домети“ посвећен СФ-у; БИГЗ-ов зборник Научна фантастика састављен од текстова везаних за теоријско испитивање овог жанра; оживљавање најеминентније домаће СФ едиције „Кентаур“ издавачког завода „Југославија“; покретање „Вјесникове“ месечне библиотеке за научну фантастику „Сириус“; недавно издавање комплета изабраних дела Жила Верна, као и организовање при београдском Студентском културном центру првог фестивала научно-фантастичног филма. (стр. VIII)
КРАЈ ЦИТАТА.
Овај цитат из предговора заиста у знатној мери одсликава тадашњу ситуацију великог успона СФ у Југославији. Али, не треба да мислимо да је све био увек само успех, за свакога. Неко је, на пример, кренуо у издавачки подухват па се финансијски „угрувао“, како је то тада, иронично, говорио (о једном свом конкуренту) један наш успешан издавач.
У предговору се затим помиње од којих пет главних, најважнијих делова, тј. блокова, се састоји Андромеда 2.
Али предговор се завршава најавом да су „сазрели услови да већ након трећег броја нашег алманаха (... ) Андромеда прерасте у месечни магазин за научну фантастику“ (стр. IX) што се није догодило, није се остварило.
Тек на крају предговора се признаје да је Андромеда 2 каснила са изласком из штампе, али, не сазнајемо колико – и тога се баш и не сећамо. Али, ако је било велико закашњење, то се сигурно морало негативно одразити на расположење претплатника тј. читалаца.
Након овог предговора, Андромеда 2 има
први блок слика, са насловом „СФ илустрације“, то је осам страница, са укупно 17 слика, прва је из 1883. (француски аутор Албер Робида, онај његов често репродуковани цртеж великог дирижабла) а последња из 1973, слика једног румунског уметника.
Затим, блок „СФ марка“, две странице, са поштанским маркама из СССР, Кубе, и Јемена.
Поменимо узгред, у тим насловима у алманасима Андромеда 1, 2, и 3, слова „СФ“ нису дата као велика, него су то мала слова, на пример: „сф илустрације“. То у насловима, као неки покушај уметничког ефекта, можда и може да прође, јер неће збунити никога, али, у обичном тексту свакако би збуњивало, и сметало, па зато ми то овде, сада, преправљамо у велика слова, дакле, „СФ илустрације“ итд.
Дакле скраћеницу СФ треба писати великим словима.
Најзад стижемо до стр. 1, која је насловна за:
СФ роман, у Андромеди 2, Мајкл Крајтон, Андромедин сој, то је о ванземаљској микробиолошкој опасности; на енглеском: The Andromeda Strain (1969); превео Никола Јорданов.
Међутим на стр. 2 је кратка (око пет и по редова врло ситног текста) белешка о том роману, и о писцу, али та мала белешка врви од грешака; тврди се да је име Мајкл Крајтон само псеудоним, а да се тај аутор зове Џон Ленџ, што није тачно, право име му је било баш Мајкл Крајтон; тврди се да је рођен 1940, што није тачно, рођен је 1942; итд. (Али, десетак година касније, у Живковићевој Енциклопедији научне фантастике , те грешке, о Крајтону, нису поновљене, али је начињена друга, назвао га је „Крејтон“.)
Срећом, данас постоји Википедија, где такве ствари можете проверити.
У белешци je тачно речено, да је по том роману снимљен успешан филм.
Али, додали бисмо данас, године 2020, да је у новије време, године 2008, снимљена и телевизијска мини-серија са насловом Андромедин сој, која се састоји од само две епизоде, са знатним одступањима од текста романа (учињена је „ре-имагинација“), и која није особито успела (иако је, као први од пет продуцената, потписан славни Ридли Скот). Пред сам крај друге епизоде, радња постаје веома неуверљива, јер је приказано да ванземаљски организам инфицира биљке на великим просторима америчке територије, и оне, инфициране, одмах мењају боју, пожуте; али кад их Американци испрскају из неколико хеликоптера једним дезинфекционим средством, све те биљке оздраве, и озелене! за минут-два! на много брда и долина, на много квадратних километара одједном. И – готово, зли микро-организми су потучени. Наравно да је то сасвим неуверљиво, и, као СФ, лоше; сценариста и режисер су то одрадили сасвим немарно. Те сцене су заиста смандрљали.
На стр. 172 је епилог романа, а онда блок са насловом „СФ магазин“, са осам не-пагинираних црних страница, са сликама укупно 27 насловних страница разних СФ часописа, од једног француског из 1901, преко немачких, шпанских, руских итд, до једног мађарског из 1976. са насловом „Галактика“.
Након тога је страница 173 на којој почиње
блок који се зове „СФ новела, прича“, у Андромеди 2,
и садржи 12 иностраних прича. Једанаест су СФ, једна је фантазијска. Испод (тј. у дну) прве странице сваке приче дата је кратка белешка о аутору, његовим делима итд. Свих тих 12 аутора су мушкарци.
Прва прича је: Џералд Керш, „Бакарна далија“, превела Магдалена Јовановић; има само осам и по страница, дакле, није новела, јер нема дужину новеле; то значи да наслов тог целог блока није тачан. Ова иста прича појавиће се у фебруару 1983. године у „Сириусу“ 80, али ће преводилац бити Зоран Миловић. Далије су заправо георгине, врста великих цветова. У причи, један занесењак прави небројене велике цветове од бакарне жице, али различитих облика. То су уствари антене. Само један од тих цветова примиће ЕТ сигнале из космоса.
(Скраћеница ЕТ, у СФ студијама, значи: екстра-терестријално, ванземаљско; ванземаљац.)
После тога, једна прича је руска: Александар Горбовски, „Непремостиви експеримент“, не знамо ко је превео, дакле – превео анонимус; прича је о истраживању једне планете, где ЕТ телепати разорно делују на ум истраживача.
Једна је јапанска: Хоши Шиничи, „Боко-Чан“, превео Гарило Вучковић; ова прича је објављивана и у „Експрес-Политици“ 4. марта 1975, и у „Сириусу“ 44, и у “Вечерњим новостима” 24. априла 1980, и можда још понегде; Боко-Чан је је робот-конобарица, барменка.
Једна прича је француска (Жил Мадек, „Прототип“, превела Снежана Лукић-Павловић; то је о професоровом репликатору материје који дуплира и људе.
(У научној фантастици, доносилац научног открића често је, још од Франкенштајна Мери Шели, нека академска особа, неко са универзитета; студент, или, још чешће, професор. То је логично, јер, ко други има већих изгледа да открије неку тајну науке.)
Пета прича је румунска: Адријан Рогоз (рођен 1921), „Олтар стохастичких богова“, превела Снежана Лукић-Павловић. Ово није СФ прича, него је у жанру фантазије, али, има и неке елементе СФ. У причи, протагониста је чудесно преживео аутомобилску несрећу, али, богови вероватноће су то приметили, коментарисали, па су га онда убили. Ова прича добила је специјалну награду Еурокона на Првом конгресу европских писаца СФ, у Трсту, 1972. године.
Следећа прича је из Немачке Демократске Републике – НДР, а то значи, видите, из Источне Немачке, која је тада постојала као засебна држава. Постојао је тада и Источни Берлин, па, и Берлински зид... Прича је: Карлос Раш, „Конструкциона грешка“. Превео Ненад Бировљев. Кратка је, мало више од две странице. За ову причу наведено је, у белешци, да је то одломак из Рашовог романа Магма на небу (Magma am Himmel). У причи, неко успе да убеди робота да му је потребан сан.
Седма прича, нешто дужа (скоро 14 страница) је америчка: Клифорд Симак, „Друго детињство“, превео Гаврило Вучковић. Она се појавила, комплетна, и у „Галаксији“ број 1, у марту 1972, само је презиме писца било дато погрешно, као „Сајмак“. (Исправно је, и треба да се изговара: Симак.) О чему је та прича, најбоље говоре њене прве реченице:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Није се умирало.
Није било нормалног начина да се умре.
Живели сте безбрижно и нехајно колико год сте то могли и надали се да ћете имати среће и и случајно погинути. Настављали сте да живите и постајали уморни од живљења.
– Господе, колико човек може да се умори од живота – рече Ендрју Јанг.
КРАЈ ЦИТАТА.
У причи, протагониста убрзо поднесе надлежнима један писмени, званични захтев, због кога се администрација, у том будућем друштву бесмртних, нађе у чуду. Шта сад? шта да се ради? После дугог премишљања, држава налази једно баш необично решење.
Осма прича је из Шведске: Сам Лундвал, „Године 2018“, превела Гордана Б. Тодоровић. Овај Швеђанин (Sam J. Lundwall), рођен 1941, био је, а и сада је (године 2020), познат у фандому читаве Европе, као фан. Ето наслова који вам обећава да ћете видети каква будућност предстоји, каква ће бити та далека, далека година... две хиљаде осамнаеста. То ће бити, знате, чак у двадесет првом веку! у трећем миленијуму! (Догодиће се друштвени хаос и расуло због превласти рекламократије, тј. тираније реклама.)
Девета је из Мађарске: Золтан Чернаи, „Камење“, превео Федор Шешун. У причи, коју нисмо баш добро разумели, неко иде на операцију због камена у бубрегу, али се поставља питање да ли је то био дијамант.
Следећа прича је италијанска, Емијо Донађо (Emio Donaggio), „Радостан догађај“, превео Зоран А. Живковић. У белешци на дну прве стране помиње се да је Донађо објављивао приче у неколико часописа, укључујући један који се звао, на италијанском, Galassia. (То на италијанском значи: галаксија.) У причи, међу пост-холокауст мутантима, рођење нормалне, не-мутиране бебе изазива општи револт.
Претпоследња прича у Андромеди 2 је руска: Герман Максимов, „Последњи праг“, превела Маја Зрнић. У белешци се каже да Максимов „припада средњој генерацији совјетских писаца“, и да за ову његову причу „совјетска критика каже да представља ‘озбиљну трагичну филозофску бајку, уперену против тираније’ (стр. 244).
(Али ето како се за само четрдесетак година свет окренуо: данас, у години 2020, совјетска критика не каже више... ништа.)
У причи, тај праг је праг самоубиства; у компјутеризованом свету будућности, главни конструктор једне велике механичке институције за самоубиства, која има назив Дом смрти, долази и сам да се убије, тј. да буде ликвидиран, али претходно мора да разговара са компјутером, мора да га убеди у озбиљност своје намере.
Последња прича у овом блоку је енглеска: Артур Ч. Кларк, „Карантин“ (“Quarantine”), превео Зоран А. Живковић. То је мини-прича, краћа од једне странице (заправо мало дужа од пола странице; то је на стр. 254), о разлогу због кога су ванземаљци морали да спале и униште планету Земљу.
Али ова прича има и Кларков предговор, односно ауторску белешку о времену и околностима настанка приче. Кларк је ту можда помало и фаворизован у односу на осталих 11 писаца, јер је само њему дато да објави и предговор.
Сазнајемо, из тог предговора, да је прича потпуно нова, наиме, настала је сасвим недавно и по први пут је објављена управо те исте, 1977. године, у јануарском броју магазина „Асимовс“ (Asimov’s Science Fiction Magazine) у Америци.
Неколико година касније, загребачки „Сириус“ објавиће, у јануарском броју 1982, десет Кларкових кратких прича, свих десет у преводу Зорана А. Живковића, а прва од њих биће баш ова, „Карантин“. Овде, у Андромеди 2, у том предговору, Кларк каже да је углавном престао са писањем СФ кратких прича, „па ипак, с времена на време сине понека муња“ (стр. 253).
домаће приче – у Андромеди 2, тај блок почиње на стр. 255 (али она нема пагинацију) и састоји се од пет прича. Свих пет аутора су мушкарци. Али, на петом месту није стварно прича, него су дати одломци, неколико одломака, из романа: Лазар Комарчић, Једна угашена звезда.
Пре почетка прве од тих прича, дата је једна страница (стр. 256) у којој се објашњавају резултати првог Андромединог конкурса за домаћу причу, расписаног претходне године, дакле године 1976, на страницама Андромеде 1. Резултати су следећи. Стигло је 316 прича у складу са пропозицијама конкурса; претпостављамо да је било и неких текстова који нису били у складу са пропозицијама (то се може очекивати од аматера).
Вероватно никад нећемо сазнати колико је у том броју било српских прича, а колико хрватских, словеначких, итд, али, можемо нагађати: вероватно је било барем 200 српских.
Читамо да је жири био у саставу: Иван В. Лалић, књижевник, председник жирија; Жика Богдановић, критичар; Маја Зрнић, преводилац; Зоран А. Живковић, публициста; Гаврило Вучковић, главни уредник часописа „Галаксија“ и алманаха Андромеда; и Танасије Гаврановић, уредник часописа „Галаксија“ и алманаха Андромеда. Жири је доделио једну прву награду (5.000 динара), једну другу награду (3.000 динара) и две треће награде (по 2.000 динара), па су те четири приче и објављене одмах, у овом броју Андромеде; а још 12 прича је жири предложио (редакцијама „Галаксије“ и „Андромеде“) за откуп. Импликација је да ако би биле откупљене, онда би биле једног дана и објављене, негде.
И, вероватно никада нећемо сазнати, баш сигурно, да ли је баш сваки члан жирија прочитао свих 316 прича од почетка до краја (!) али слутимо да је тај посао морао бити мукотрпан и обиман, а тако би било и данас кад бисте, као велики и успешан издавач, расписали сличан конкурс.
Најинтересантнији део, за нас, на овој страници, јесте образложење. Оно у десетак реченица скицира читаву једну „Галаксијину“ књижевну доктрину, једну поетику СФ – дефинише шта, по уверењу тих шесторо чланова жирија, конституише књижевну вредност домаћих СФ прича. Стигли смо дакле до теорије СФ књижевности, и у њој, до аксиологије.
„Жири се“, кажу они, „придржавао три критеријума“ мада уз први иде ипак и један додатни, тако да их реално има четири:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Први критеријум била је жанровска припадност дела ( ... ) Под овим се, пре свега, подразумевала тематско-мотивска везаност за каноне СФ жанра, при чему су ови последњи схватани у најфлексибилнијем смислу као карактеристичан наративни оквир збивања у чијем се средишту налази нека људска ситуација. Додатни критеријум у овом погледу био је степен оригиналности у односу на традицију, како страну тако и домаћу.
Други критеријум представљао је естетски квалитет дела. У овом погледу, жири је првенствено водио рачуна о списатељској умешности аутора, с обзиром на општу композицију приче, њену уметничку кохерентност, вођење драмских развојних линија (експозиција, заплет, перипетије, кулминације, расплет), на стилска одличја, као и на психолошку уверљивост ликова.
Коначно, трећи критеријум био је степен везаности дела за наш домаћи амбијент – јунаци, ситуација, историја, менталитет – што је као крајњи циљ имало тежњу ка зачињању традиције једне особене југословенске СФ школе.
Редослед изложених критеријума одговара и њиховој важности, којом се жири руководио током свог рада (стр. 256)
КРАЈ ЦИТАТА.
Видимо, дакле, да је њихов први критеријум – да дело јесте СФ, да стварно припада том жанру, што они дефинишу садржински – мора тема да буде научно-фантастична; и, додатни критеријум, не сме дело да буде неоригинално; то су разумни захтеви, они добро трагају за суштином, али, промакло им је, или нису стигли да кажу, да дело треба да има квалитетан, интересантан, интелигентан СФ новум.
Њихов други критеријум је оправдан, али је неспецифичан, важио би подједнако и за ма који други жанр, а то је: општа прозна техничка компетентност писца.
Њихов трећи, најмање важан критеријум је везаност за национални амбијент, дакле да протагонисти буду Југословени, да дело по нечему буде везано за Југославију, за „наш“ менталитет, или нашу историју, итд. Тај критеријум је веома проблематичан, али, тада се тако размишљало; с једне стране је то оправдано, с друге не, али у сваком случају упућује нас на један од битних разлога због којих је српским ауторима тешко да икада постигну неки озбиљнији успех у СФ жанру. Српски аутори, живећи у Србији, као и писци из других источно-европских земаља, познају америчко друштво углавном само из филмова, дакле слабо га познају, па, не могу убедљиво и интересантно да приказују поступке и разговоре јунака који би били Американци и говорили на енглеском. У принципу је препоручљиво поштовати принцип „Пиши оно што знаш!“ (енгл. Write what you know!). Али, с друге стране, главни светски научни прогрес не дешава се у малој источноевропској земљи, него у великим и богатим земљама, па онда како имати СФ новум овде?
Најгори проблем био је, за српске СФ писце, што се управо о будућности Југославије није смело ни зуцнути. Јер било је забрањено казати да ће Тито умрети. А многима од нас било је прилично јасно да је управо то најважнији елемент наше будућности. Типичан разговор о тој теми, између поузданих пријатеља, па, кад је сигурно да их не слушају „они“ (Удба... ) изгледао је овако: један одмахне руком, са врло забринутим изразом лица, и прозбори, „Баш се питам...“ (значајна пауза; и још једно тужно одмахивање руком устрану и надоле, ка земљи) „... шта ће бити...“
То је било шифровано питање, шта ће бити кад Тито умре.
А други, веома храбро, одважно, на то одговори: „Па, Сократ је човек... а сваки човек је смртан... па...“
То је био шифровани одговор, па, да, Тито ће умрети.
Ни реч даље. Ту се дијалог завршавао.
У једној земљи где је забрањено казати да ће доживотни председник, човек са неограниченим мандатом (то је, за Тита, чак ушло у устав!!!) свакако једног дана, кад-тад, умрети – у тој земљи није хумано, није фер, тражити од СФ писаца да предвиђају њену будућност. Јер, не смеју да предвиде први, најважнији, очигледан елемент те будућности: одсутност „друга Старог“ (друг Стари, то је био термин којим су чланови виших нивоа власти означавали, али само у међусобним разговорима, Тита; он је то знао, и допуштао.)
Вратимо се Андромеди 2.
После овог извештаја о резултатима конкурса, дате су,
у Андромеди 2, те четири награђене приче.
Прва је (добила је прву награду), на стр. 257: Мирослав Исаковић, „Нестанак“ људске расе и њен прелазак (убрзаном еволуцијом људског ума) у неки други облик постојања. (Помишљамо на роман Крај детињства Артура Ч. Кларка – Childhood’s End, 1953.)
Прича је пуна помпезних и свечаних писама и порука од ових или оних научних институција, има делом епистоларну а делом монолошку форму, данас делује неуверљиво и старомодно.
Друга је, на стр. 269: Миливој Анђелковић, „Повратак са планете Еи Би“, свемирски брод који је полетео 2005. године до планете АБ, враћа се 2021. године и размењује драматичне поруке (писане у верзалу, да би изгледале значајније; ово је у тим временима било често у српском аматерском СФ писању) после којих се види која је планета окупирана а која не, и где још има слободних људи; повратници покушавају да ослободе Земљу од побуњених робота. Прича данас оставља утисак да је гломазна и помпезна, а и потпуно застарела, због поменутих година, које су, као што сада видимо, јако брзо „долетеле“ а такво путовање, до неке планете која би била тако или слично названа, се није десило.
Трећа домаћа, која почиње на стр. 281, је хрватска: Дамир Микуличић, „Ново сјеме“, помпезна и претенциозна, неуверљива порука космичког сејача живота, која је убележена генетским путем (дакле цео опширан текст те поруке сачуван је у генима), намењена некој будућој новој раси негде у космосу. Читамо око седам страница те поруке, са реченицама типа „Ја сам Сијач. Порука коју сам за вас утиснуо у генетски код ... понавља се“, а ту је и неколико пасуса у којима један ванземаљац, лоптастог облика, звани Лу, постаје свестан те поруке, прати, док се котрља по друмовима своје планете, њен текст; онда се испоставља нешто врло незгодно по Луову расу, јер, тај сејач може и да дође, да бане тек тако из свемира, непозван, и, ако оцени да нека жива врста не заслужује да постоји...
Прича је слаба, много тога се у њој логички не уклапа.
Четврта прича (стр. 289): Добривој Зарић, „Радојица и мале мачке“. Тај наслов је неадекватан, јер, одговарао би некој комичној причи, некој пародији, али, прича је озбиљна, није комична. Ова прича је један од покушаја (покушавали су то и други писци) приказивања како је могао изгледати контакт ванземаљаца са Србима у Средњем веку. Помиње се она чувена српска фреска у манастиру Високи Дечани где као да видимо, на небу, летелице са по једним путником, које би могле бити и свемирске. Србин Радојица је у причи приказан као религиозно занесен, а веома слаб у погледу другог знања и културе, тако да слабо успева да схвати шта се дешава, због чега је и читање ове приче мукотрпно.
Пети текст, као што смо поменули, није прича, него низ одломака (духовно путовање по свемиру) из Комарчићевог романа Једна угашена звезда.
КРАЈ ОДЛОМКА 007
-
Читамо да је жири био у саставу: Иван В. Лалић, књижевник, председник жирија; Жика Богдановић, критичар; Маја Зрнић, преводилац; Зоран А. Живковић, публициста; Гаврило Вучковић, главни уредник часописа „Галаксија“ и алманаха Андромеда; и Танасије Гаврановић, уредник часописа „Галаксија“ и алманаха Андромеда.
Ajde, Aco, unesite malo istraživačkog duha primerenog istorijatu domaćeg SF-a. Puno pažnje posvećujete pojedinačnim stranim pričama... Zar ne mislite da bi trebalo malo više pažnje posvetiti članovima žirija. Otkud oni tu? Šta ih čini kvalifikovanim da budu u žiriju? Ajmo malo živopisnih detalja...
-
Па, Мићо, хвала на сугестији… трудићу се…
Е, сад:
(одломци из предстојеће књиге Александра Б. Недељковића
Историја српске научне фантастике XIX и XX века,
сад, ево, имамо одломак 008,
настављамо и довршавамо део о „Галаксијином“ алманаху Андромеда 2)
Дакле:
Између стр. 300 и стр. 301, убачено је, без пагинације
опет осам страница фотографија, у Андромеди 2,
и то прво блок „СФ портрет“, са укупно 15 портрета писаца, од којих је само једна жена (Урсула Ле Гвин) а 14 мушкараца. Ту су писци из неколико земаља (Русије, Шведске, Пољске, Француске, Немачке итд), а пред крај, наш Комарчић, па Звонимир Фуртингер, и затим та четворица аутора чије су приче добиле Андромедину награду па смо их на претходних четрдесетак страница могли прочитати.
После овог је блок са 15 фотографија назван „СФ у Југославији“ где су приказане углавном корице разних издања још од Једне угашене звезде па до Андромеде 1 која у тако умањеној а изоштреној репродукцији изгледа некако боље, контрастније и јасније него што стварно изгледа, у стварности, а ту је и „Сириус“ број 7.
После овога, видимо блок који чини
поезија: девет песама, у Андромеди 2,
све су домаће. Али, пре тога, на стр. 302 (која нема пагинацију), дата је непотписана напомена уредништва, да су песме у првом броју биле само од „англосаксонских аутора“, а за разлику од тога „овога пута се окрећемо неколицини домаћих, југословенских песника, у чијем се досадашњем стваралаштву, систематски или само спорадично, јављају мотиви научне фантастике“. То је неки полу-корак ка признању да неке од тих песама можда и нису, баш, СФ, него само имају понеки елемент СФ. (А управо тако и јесте.) Затим се каже да је избор песама начинио Драгослав Андрић, и најзад се најављује да је ово
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
само ... први корак у спровођењу једног дугорочнијег плана праћења, критичког вредновања и подстицања поетске креативности свих оних чије су амбиције и афинитети усмерени у том правцу. Наш следећи потез ће бити да у „Андромеди“ бр. 3 објавимо КОНКУРС ЗА ДОМАЋУ СФ ПЕСМУ, и тако подржимо СФ жанр и на пољу поезије.
КРАЈ ЦИТАТА.
На стр. 303 је уводни текст (за блок поезије; потписује Драгослав Андрић) са насловом „Смемо ли се спустити на сан?...“. где Андрић опширно цитира америчку песникињу Меј Свенсон, њен прозни, дискусиони текст (али, ипак поетичан) у коме она тврди, између осталог, да је поезија још одавно летела у свемир, много пре него што је то наука успела.
Прва песма је: Љубиша Јоцић, „Извештај из космоса“, није СФ, него надреалистичка песма са јаким СФ елементима.
Друга је: Љубиша Јоцић, „Неспокојство“, надреалистичка песма са маргиналним СФ елементима.
Трећа: Брана Петровић, „Како сам се осећао као пилот авиона из кога је Алберт Ајнштајн расут по зраку“, песма о замишљеном просипању пепела Алберта Ајнштајна из авиона. У стварности, кад је Ајнштајн умро 1955. године, након кремације његов пепео јесте расут, али, непознато је где; не знамо локацију (мада неки тврде да је расут по терену универзитета Принстон). Песма има СФ елементе зато што је наговештено да је тај авион можда способан и да лети у свемир. Ипак, ово није СФ песма.
Четврта: Брана Петровић, „Детињство или друга књига о ужасима (Одломак)“, надреалистички текст, двадесетак реченица, није поезија него је мало изломљена проза, и није СФ.
Пета песма: Брана Петровић, „Куд мину звезда“, јесте поезија, али није СФ; ово је песма сачињена од пет дистиха, о звездама и небу, и заправо о питању да ли постоји и како би могао изгледати живот после смрти; нарочито последњи дистих је одличан:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
На путу кроз вечност, ко зна шта све чека
невичног Бескрају сиротог човека.
КРАЈ ЦИТАТА.
Шеста песма: Мирко Магарашевић, „Химна Земљи са Месеца“, песма у десет строфа, вероватно јесте СФ, мада има делове који то доводе у питање; ако се схвати буквално, као монолог астронаута који се спрема за повратак са Месеца на Земљу, онда свакако јесте СФ.
Седма је: Адам Пуслојић, „Пројекат А за лет број 1“, надреалистичка песма о истраживању свемира пењањем на једну столицу. Помиње се и омча, па је то можда уствари о самоубиству. Није СФ, али има СФ елементе, а у песми се помало и дискутује о свемиру.
Осма песма у Андромеди 2 је: Слободан Вукановић, „Ка будућој тишини“, надреализам, није СФ.
Девета домаћа песма у Андромеди 2 је несамерљиво боља од осталих, права и одлична СФ песма, блистав пример СФ поезије, врхунског квалитета: Слободан Вукановић, „Андромеда“. То је она његова песма, доста позната, сачињена од шест стихова, од којих су прва два:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Како се код вас каже живот
Колико се светлосних година радујете
КРАЈ ЦИТАТА.
Вукановићева песма „Андромеда“ својом садржином, својим новумом, указује, на веома паметан СФ начин, колико много би се ванземаљци, негде у свемиру, могли разликовати од нас.
Та песма постоји на интернету, налази се у новосадском часопису „Поља“, број 224, октобар 1977, на стр. 22; постоји линк (в. Вукановић 1977). На тој страници она је у средњем ступцу, испод друге, сасвим другачије Вукановићеве СФ песме, коју ћемо другом приликом поменути.
Али на тој страници часописа „Поља“ штампана је са три словне грешке. То су следеће три: у трећем стиху, последње три речи не треба да гласе „колиико се светли“ него „колико сте светли“, дакле не треба удвојено слово „и“, и треба додати слово „т“.
Дакле, биланс овог поетског блока Андромеде 2 је следећи: девет домаћих радова, од тог броја седам нису СФ или нису песме, једна песма вероватно може да се прихвати као СФ, а последња, девета, иако кратка, брилијантно је успешна права СФ песма, на врхунском светском нивоу. Труд редакције се, дакле, исплатио, блиставо и одлично се исплатио, због те једне.
После тога у Андромеди 2 долази блок
„СФ историја, теорија, критика“, са 8 прилога.
(Напоменимо, проучаваоци СФ, у овом блоку, свих 8 су мушкарци, ниједна жена.)
Али прво видимо, на стр. 312, један уводни текст, предговор, без наслова; то је једна цела, пуна, густо збијена страница, коју потписује Зоран А. Живковић. У првом пасусу он каже да су многи читаоци поздравили излазак таквог блока у Андромеди 1, те да је то био блок посвећен:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
такозваној секундарној литератури о научној фантастици, у широком распону од историје, преко теорије, до критике. Управо је у овом погледу Андромеда највећма одисала оригиналношћу, будући да дела сличног профила (са занемарљивим изузецима) раније нису објављивана код нас.
КРАЈ ЦИТАТА.
Ово је тачно, и веома значајно. Наука о књижевности – коју Немци зову „литератур-висеншафт“ (Literaturwissenschaft) – дели се на историју, теорију, и критику. Стручно разматрање СФ у Србији, у складу са таквом поделом науке о књижевности, кренуло је (колико нам је сада познато) управо са овим „Галаксијиним“ алманасима Андромеда а наставиће се касније неким појединачним књигама, а и алманасима Монолит које је објављивао Бобан Кнежевић. У том смислу, алманаси Андромеда, са свим својим слабостима и добрим странама, стоје као гигант на почетку једне нове епохе у српској науци о књижевности. Али кренуо је тај научно-истраживачки талас, не од Академије наука, не, него од једног научно-популарног часописа претежно за младе.
Зоран А. Живковић у наставку тог предговора каже да ће у овом броју, дакле у Андромеди 2, дати, у овом блоку, из књиге Жак Садула Историја научне фантастике уводни део и прво поглавље, „започињући на тај начин њено интегрално објављивање у наставцима у потоњим бројевима Андромеде“, што се, као што знамо, није баш остварило, јер су алманаси Андромеда са својим трећим бројем престали да излазе.
Затим Живковић најављује и друге прилоге у овом блоку. Између осталог, каже и ово: „Божидар Зечевић, филмски радник из Београда, заслужан је за ‘проналажење’ првог српског СФ дела – романа Лазара Комарчића Једна угашена звезда, изворно објављеног 1902. године, о коме је и написао краћу студију.“
Уз дужно поштовање, морамо додати, да је неколико година касније, и то 23. марта 1985. године, у „Политици“ на стр. 10, Александар Б. Недељковић својим чланком обавестио јавност да је открио дело тринаест година старије, заиста прво српско СФ дело, а то је драма Кроз милион година Драгутина Ј. Илића, из 1889. године.
Први прилог у овом теоријском блоку у Андромеди 2 је кратак рад (мање од две странице): Звонимир Костић, „СФ – књижевност новог времена“. У белешци о писцу, каже са да је Костић београдски књижевник, рођен 1950. године у Светозареву, и да је завршио студије светске књижевности. Запажамо, у наслову, његову добру и оправдану употребу скраћенице – СФ. Костићев текст није посебно писан рад, то су само одломци из његовог говора у јесен 1976. на београдским Октобарским сусретима писаца, где су учествовали писци из 23 земље. Костић прво каже да највреднији делови светске књижевности у „првој половини осме деценије нашег века“ (то он мисли на двадесети) јесу латино-америчка књижевност, и научна фантастика. Затим, цитирајући и Станислава Лема, развија тезу да, слично „криминалистичком или авантуристичком, или сентиментално-љубавном роману без икакве књижевне вредности“, 99 посто СФ дела јесу субкултура, „кич дела минорне естетске вредности“, која „клишетизирањем“ деградирају себе и свој жанр, али да због тога „ми заборављамо онај један проценат који је у буквалном смислу права књижевност нашег века“. (стр. 313 и 314)
Затим Костић запада у још већу грешку, тврдећи ово:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
најважнија тема једног књижевног дела је човек сам; он је, практично, и једина тема књижевности. Нема ниједног књижевног дела које не говори о човеку, ма који степен симболизације или трансформације доживљава садржина тог дела. Духовитије речено, књижевност је антропо-шовинистичка – термин припада једном теоретичару научне фантастике. (стр. 314)
КРАЈ ЦИТАТА.
Ово морамо одлучно одбацити, јер, постоје СФ дела која нису о човеку, него, буквално и стварно, јесу о неким другим бићима (на пример: Инглис 1974). Костић је, видимо, усвојио тада доминантну парадигму, која је била, на више начина, погрешна.
Апсолутно је нетачно да је човек једина тема књижевности, то је сасвим погрешна, чињенично погрешна тврдња.
А на самом крају, у свом последњем пасусу, уместо да наброји, конкретно, нека врхунска СФ дела, неке ауторе, наслове, Костић се дистанцира од своје сопствене тезе, и чини оштар заокрет ка једној сасвим другој тези, а то је, да ни тих квалитетних један посто СФ књижевности још увек не постоје – ! ! ! – него ће можда постојати, можда, у некој будућности, кад и ако се испуне неки услови; ево како он то каже:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
... да у овом жанру очекујемо више од онога што смо до сада имали прилике да упознамо. Такав развој догађаја треба очекивати када метафизичке теме, такозване велике „вечне“ теме књижевности, потисну оне елементе научно-фантастичног дела који, диктирани разлозима комерцијалне природе, не допуштају да се овај жанр издигне изнад клишеа преузетих из литературе минорне естетске вредности. Верујемо, дакле, да таква научна фантастика може постати велика књижевност нашег доба. (ibid)
КРАЈ ЦИТАТА.
Дакле, јасно је, може постати – а то значи да још није.
Други прилог у овом теоријском блоку у Андромеди 2 је много обимнији: Жак Садул, „Историја научне фантастике“ (стр. 315-345), тридесет и једна страница, са обиљем наслова, имена, и других података.
Трећи прилог: Јеремиј Парнов са текстом „Историја совјетске научне фантастике“. То је рад о СФ и сличним делима у Русији и другим деловима СССР, од давних па до нових времена. Даје много информација, имена, наслова. Али, нажалост, многи пасуси, препуни принудне државне пропаганде, звуче нам веома лоше, страшно лоше, на пример овако:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Таква је, дакле, била реакција писаца фантастике на бурни развој совјетске науке. ( ... ) Канали, железничке пруге, рудници, металуршки гиганти, електране – све је то изграђивано с дотад непознатим замахом и полетом. Тој величанственој изградњи морала је бити пандан одговарајућа научно-техничка база.
Стварала се она специфична научна атмосфера, без које се не може замислити савремени свет. Њу су суптилно почели да осећају совјетски фантасти тих година. (стр. 352)
( ... ) Питањима васпитања новог човека велику пажњу у својим првим књигама поклањали су Аркадије и Борис Стругацки. Својим јунацима – људима комунистичке будућности – додељивали су најпозитивније црте наших савременика. (стр. 355)
КРАЈ ЦИТАТА.
Данас је и смешно и тужно, и помало невероватно, да је совјетски режим заиста приморавао руске писце и критичаре на такав хвалитељско-пропагандни приступ научној фантастици. Срби су ту били у бескрајно бољој позицији: нису морали у СФ да хвале следећу петолетку, нити канал Дунав-Тиса-Дунав, нити пругу Шамац-Сарајево, нису морали у својој научној фантастици да пројектују колико ће милиона пари гумених чизама бити произведено за трудбенике у колхозима, а колико трактора; само, није им било дозвољено да критикују своју државу, да указују на грешке и пропусте власти у Југославији, да предсказују шта ће са том државом бити, и са тим народима.
У Југославији, године 1981, само годину дана после Титове смрти, музичка група „Идоли“ снимила је дивну и одличну, блиставо добру сатиричну песму „Маљчики“, пародију на руски социјалистички реализам, која почиње стиховима:
Пламене зоре буде ме из сна.
Фабричка јутра, дим из димњака.
Песма се ори, млади радници.
Челична јутра, хитам фабрици.
а завршава се стиховима:
Високе пећи потпаљујем ја
Руда се топи, насмејан сам ја.
Песма се ори, пева фабрика.
Песма се ори, а а а а а
Камо лепе среће да су и Руси могли да, много раније, можда око године 1950, отпевају нешто тако, и ставе тачку на соц-реализам, и на гледање „кроз призму дија-мата“ (дијалектичког материјализма), и да се окрену слободној књижевности, па и слободној научној фантастици. – Али, евидентно, нису могли.
Следећи, четврти рад (стр. 359-363), у Андромеди 2,
са насловом „Преглед италијанске научне фантастике“. написао је италијански аутор Виторио Куртони. Он даје обиље података. Примећују се неке сличности италијанске СФ активности, са српском СФ сценом.
Пети рад у овом блоку теорије и историје у Андромеди 2 наведен је у садржају овако: Божидар Зечевић, „Први српски СФ“, али, наслов чланка, на стр. 364, знатно је друкчији, стварно гласи „Први српски СФ роман, Једна угашена звезда, 1902“.
Велика је то разлика, јер, поновићемо још једном, ми данас знамо да је први српски СФ била драма Кроз милион година Драгутина Ј. Илића (1889).
Белешка о писцу каже нам да је Зечевић рођен у Београду 1948, да је дипломирао драматургију на Факултету драмских уметности, да је био селектор специјалног програма научне фантастике на Фесту, и да је запослен као уредник за филм, позориште и телевизију у Студентском културном центру Универзитета у Београду.
Зечевић почиње уводни део свог рада тако што описује како је „на једном београдском тавану“ пронашао ковчег пун књига, међу њима и дела Лазара Комарчића, па и Једну угашену звезду, прочитао је, и закључио да је то „вероватно први наш научно-фантастични књижевни исказ овог обима до данас познат“. (стр. 364)
Претпостављамо (нагађамо) да су српски критичари и историчари књижевности ипак знали, и пре овог Зечевићевог открића на тавану, за Једну угашену звезду, али да нису у том роману препознавали СФ жанр, и, немајући нимало склоности према том жанру, нису хтели ни да говоре о том Комарчићевом роману, него су га пуштали да полако тоне у заборав. Ако је то тако, онда, за ово, да се енглески изразимо, re-discovery (поновно откриће) треба да се захвалимо Божидару Зечевићу, јер то јесте један значајан допринос српској култури.
Он налази паралелу са Кларковом Одисејом 2001 јер „једна виша интелигенција, један космички дух ‘par exellence’, доводи запањеног Земљанина до непотпуне, али фаталне спознаје свемира“. (365) Зечевић затим посвећује мало више од две странице биографији Комарчића, а потом, нешто преко четири странице анализи романа, и пред крај те анализе каже:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Данас ћемо лако ставити оправдане примедбе на композицију и структуру овог романа. Његови мотиви, који условљавају и дејство карактера и читаво збивање, могу нам се чинити одвећ наивним да би поднели тежину пишчеве амбиције. Научне чињенице и научне спекулације Комарчићеве изгледају нам данас основане само ако их наука сама већ није прегазила. Коначно, његов стил и језик, потпуно примерени тадашњем књижевном укусу и нивоу образованости читалаца, могу изазвати и супериорне подсмехе наследника... (372)
КРАЈ ЦИТАТА.
Божидар Зечевић нешто касније истиче да се Комарчић упорно, колико је могао, држао „научних елабората свог доба“ тј. праве науке, али, да је после прелазио и у елементе фантазије; такође, да је са етичког становишта критиковао цркву, Запад, и, конкретно, британски рат у Јужној Африци; али да „Комарчић није био ни социјалист, ни филозоф утопист, већ само дубоко разочарани хуманист грађанског кова“ (374) што нам данас звучи помало као политичка замерка – да није био довољно борбено-лево политички оријентисан. Памтимо (А. Б. Недељковић памти) да су српски марксисти у великом броју случајева замерали грађанским интелектуалцима управо то – да, иако имају пуно грађанске савести, и понекад јасан и тачан увид у друштвене проблеме и неправде, то им остаје узалудно, не постижу побољшање друштва, јер не ступају у организовану и усмерену политичку борбу за социјализам или комунизам. Можда зато Зечевић говори о:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
разочараном либералу Комарчићу, који је у сумрак живота са гађењем одбијао свако политизирање, свако социјално комешање и превратничке идеје, сит ефемерне чаршијске политике, у којој је утопио најбоље године свог живота. Тако је и свесно пропустио да својој утопији да нужан социјални основ. (ibid)
КРАЈ ЦИТАТА.
Памтимо, у марксизму, тај нужан социјални основ била би радничка класа.
Последњу страницу свог рада Зечевић посвећује разради тезе да постоји сличност између неких основних елемената у овом Комарчићевом роману и Кларковог и Кјубриковог филма 2001: одисеја у свемиру.
Шести текст у овом блоку у Андромеди 2 дао је хрватски аутор Звонимир Фуртингер (1912-1986). У садржају, јасно је написано да наслов гласи „Почеци научне фантастике у Хрватској“. Међутим, на стр. 376, где тај чланак почиње, изостављене су речи „у Хрватској“ тако да гласи само „Почеци научне фантастике“, а то би било нешто сасвим друго.
Белешка о писцу (ibid) обавештава нас да је Фуртингер новинар, и набраја његова СФ дела. Фуртингеров чланак има пет страница, од којих је за нас, овде, најзанимљивија прва, која објашњава зашто је тешко пронаћи прва хрватска СФ дела: већина је била објављена под већ некаквим псеудонимом, а прави идентитет аутора сада је врло тешко (или немогуће) пронаћи, а осим тога, СФ жанр је био у Хрватској поприлично игнорисан, и није био јасно издиференциран у односу на друге жанрове, па је бацан генерално у категорију „утопије“ или „авантуристички роман“; а Жил Верна су у Хрватској сматрали за дечју књижевност. Фуртингер каже да је први отприлике прави, баш СФ роман у Хрватској изишао потписан псеудонимом „Алдион Дегал“ а наслов је био Свемирска ракета, објављен је не као књига него као подлистак у тадашњим „Новостима“, али, зачудо, Фуртингер не каже годину кад је то било.
Пред крај чланка, Фуртингер даје интересантну тврдњу, да је у Хрватској енглески писац Х. Џ. Велс био познатији по својој историји света, него по СФ. Додаје и ово:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Научна се фантастика врло тешко и полагано одљепљивала од појма утопије и фантазије. ( ... ) Због тога научна фантастика није била далеко, по поимању већине читалачке публике, од бајке за одраслије особе. ( ... )
Да се укратко осврнемо на ситуацију послије рата која је владала код нас. Први домаћи СФ романи излазили су доста срамежљиво и у врло полаганом темпу. Укус читатеља као да је остао предратни. Веће занимање за научну фантастику појављује се тек средином шездесетих година. Очито је то било у вези са свемирским летовима и са извјештајима о летећим тањирима. Будући да се толико тога остварило у збиљи, што је још донедавно изгледало као пука тлапња, читаоци су СФ почели схваћати озбиљније. Не бисмо могли казати ни да је данас доживљела неки boom, али ипак можемо слободно изјавити, да се је удомаћила код великог постотка читатеља и да се круг љубитеља те врсте литературе све више шири.
КРАЈ ЦИТАТА.
Седми, претпоследњи рад у овом блоку у Андромеди 2 дао је Желимир Кошчевић, са ес-еф-ичним и провокативно поетским, литерарним а не научним насловом „Од титравог свемира стеже се дијафрагма“. Кошчевић се упушта, на четири странице овог рада, у широка филозофска нагађања о космосу, за неке људе каже да су „науко-фантасти“ (стр. 382), са поетским замахом он се креће, правцима својих медитација, кроз разне СФ теме као што су алтернативна историја, звездане споре (да ли је мислио на Аренијусове – Arrhenius – споре? или на роман Џејмс Блиша Звездане споре?), Звездано дете (то би, претпостављамо, било можда оно са краја филма 2001: одисеја у свемиру), и тако даље.
Осми прилог, последњи, у овом блоку у Андромеди 2,
дао је Зоран А. Живковић. Тај чланак је у садржају најављен као да наслов гласи „Изучавање научне фантастике у Југославији“, али, заправо пуни наслов Живковићевог чланка гласи „Изучавање научне фантастике у Југославији (поетика научне фантастике др Дарка Сувина)“.
Могуће је да су у редакцији у Андромеде донели одлуку да, у Садржају, ниједна одредница не сме да заузме више од једног рада, да би све могло да стане на две странице (цео Садржај), па да су можда зато неке наслове скраћивали.
У чланку, Живковић на почетку образлаже да је Сувин толико одмакао свима другима, да је оправдано углавном само Сувинов допринос проучавати, па ипак, на стр. 386, помиње укратко, са по једним пасусом, или и мање, још петорицу, а то су др Иван Фохт (за кога Живковић каже да је из Загреба), Жика Богдановић из Београда, Ранко Мунитић (такође из Београда), Желимир Кошчевић из Загреба, а као петог Живковић помиње и себе (“коначно, и аутор ових редова“) и то нарочито због проучавања дела Артура Ч. Кларка.
Живковићев чланак је по тону и стилу научни рад. Најопширнији је свих радова у овом блоку, има 17 страница, при чему скоро целу претпоследњу, а такође и последњу, запремају ендноте, којих има знатан број, 73 ендноте. Живковић прецизира:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Пре свега, у одабирању и прикупљању грађе за нашу анализу определили смо се искључиво за оне текстове др Сувина који су објављени на српскохрватском језику. Изостављени су радови изворно публиковани на енглеском у Сједињеним Америчким Државама и Канади, изузев ако не постоји и штампана верзија на нашем језику. Ово превасходно стога што бисмо у супротном били ограничени на један редуковани и принудни избор, с обзиром да су текстови објављивани изван Југославије (као, уосталом, и они у земљи) највећим делом разуђени по периодици до које је понекад ванредно тешко доћи. (стр. 387)
КРАЈ ЦИТАТА.
Напоменимо да је овај Живковићев израз „у земљи“ био тада уобичајен, био је то један скраћени начин изражавања, и значио је: у нашој земљи, Југославији.
Напоменимо такође да је доступност и проналазивост радова свакако била, пре интернета, велики проблем, а и данас заправо може у неким случајевима бити проблем, па је зато, сад у новим временима, А. Б. Недељковић дао да се на један угледан сајт за књижевну фантастику постави, као електронски текст-документ, цела његова дисертација (Недељковић 2013д), и, као други електронски текст-документ, да се постави Збирка његових 45 објављених радова (Недељковић 2020а), тако да, помоћу само два линка, та два, ви сад одмах можете преузети готово све што је АБН икада написао о СФ, а онда се то и врло лако може претраживати.
Живковић се затим концентрише на Сувинов текст „Научна фантастика“ објављен 1972, „будући да он рекапитулира и делимично коригује претходна два, тако да се условно може схватити као завршна верзија поетике СФ-а доктора Сувина“. (стр. 388) И, заиста, Живковић на следећих десетак страница темељито анализира, а у понечему, чини нам се, и прихвата, Сувинову поетику СФ. Ту је дефиниција, па, питање књижевне (без)вредности, па историја настанка, итд.
После блока теорије, у Андромеди 2,
на стр. 401-402 је необичан, али интересантан
прилог „Мишљења о Андромеди 1“, са десетак цитата који показују шта је у јавности речено о Андромеди 1.
На пример, шта је рекао др Иван Фохт у анкети „Политике“ где је питање гласило „Шта је за Вас био догађај године?“; шта је рекао Жика Богдановић у НИН-у; шта М. Влајчић у „Политици“, итд.
Анонимни коментар у листу „Борба“ (који се у каснијим годинама храбро борио за неке политичке истине) каже нам, да Андромеда „очигледно има за циљ да научну фантастику свестрано представи као равноправни и код нас ( ... ) запуштени књижевни род“. (стр. 402) То је врло сажето али продорно речено.
На крају је обиман цитат, шта је рекао чувени, у Југославији, хрватски коментатор и полемичар (о темама културе и друштва) Игор Мандић, у загребачком „Вјеснику“. А он је почео можда мало прегрејаним речима: „Научна фантастика је једина аутентична поезија и филозофија нашега времена“. Мандић каже и да „алманах Андромеда ( ... ) отвара и означава једну нову епоху у нашој култури“. (стр. 403)
На стр. 404-407 , у Андромеди 2,
је додатна библиографија СФ књига објављених, икада, у Југославији. То је додатак библиографији објављеној у Андромеди 1. Уредништво се извињава што је у тој претходној промакло неколико књига које нису СФ, и прецизира, то су били редни бројеви 1, 2, 29, 57, 61, 70, и 126. После тога следи додатних 139 библиографских јединица, латиницом, од: Адамов, Григориј, Тајна два океана (Београд, едиција „Плава птица“, 1939), па све до: Вуковић, Чедо, Летилица професора Бистроума, Београд, „Просвета“, 1961. Али гле шта запажамо, под бројем 60: Кампанела, Томазо, Град Сунца. То није СФ, то је прото-СФ.
На стр. 408, у Андромеди 2, је Андромедин други конкурс за домаћу СФ причу,
они га воде као конкурс за годину 1977. У пропозицијама је назначено да „без обзира на којем је језику народа и народности Југославије прича написана у оригиналу, за конкурс треба слати само верзију на српскохрватском језику“, прва награда је 5.000 динара, друга 3.000, и трећа 2.000, рок за слање приче (редакцији „Галаксије“) је био 30. јун 1977. године. А пошто је претплатна цена Андромеде 1 била 80 динара, што видимо из наруџбенице (за набавку путем поште, поузећем) у „Галаксији“ за октобар 1975, број 43, на стр. 29, то значи да је добитник прве награде могао за тих пет хиљада динара купити 62 примерка Андромеде 1. А књига таквог квалитета данас би (године 2020) у претплати у Србији вероватно коштала барем 700 динара; дакле, та прва награда износила је, ако добро процењујемо и рачунамо, данашњих око четрдесет хиљада динара, или око 370 евра – веома респектабилно, за један такав конкурс.
У Андромеди 2, на стр. 409 је реклама за часопис „Галаксија“, на 410 за магазин „Сириус“, и, на 411 за наставак едиције „Кентаур“ издавачког завода „Југославија“ – најављује се шест књига, међу њима и: Филип Дик, Човек у високом дворцу; Аркадиј и Борис Стругацки, Тешко је бити бог; и, Ерих Кош, Снег и лед. А обновиће се издања, а то би могло да значи да ће се доштмпати додатни тираж: Олдос Хаксли, Врли нови свет, и, Џорџ Орвел, 1984.
Најзад, на стр. 412, последњој, видимо ко су били коректори: четири жене, дакле најзад се појављују и жене: Ксенија Павловић, Бојана Стефановић, Леила Тучев, и Даница Вукелић.
КРАЈ ОДЛОМКА 008
-
Цењени ,
(1) уз данашњи “Блиц” добијете и њихову као ТВ ревију, са ТВ програмима за наредне дане, али, на стр. 20-21, имате и чланак, наслов је, латиницом, овај:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2020-07-24-snimanje-Belezhnica-prof-Mishkovica.JPG)
дакле
“Први пут у Србији елементи фантазије и сајенс фикшна”,
чланак потписује Дафина Достанић, ту су и слике са снимања првих епизода (и, многи сарадници носе медицинске маске за заштиту од вируса...) те нове домаће серије Бележница професора Мишковића која се најављује као нека мешавина, српски микс СФ и фантазије, можда на трагу Зоне сумрака и Твин Пикса, али и Досијеа икс. Можда се надају да привуку гледаоце и Ф, и СФ.
Први утисак: не звучи као да ће ту СФ преовлађивати...
(2) “Политикин забавник” бр. 3572, петак 24.07.2020,
стр. 54, како је постао славан, и има своје фанове, и добио од фанова чак и име (Вилроу Худ, Willrow Hood) лик који се само неколико секунди види у Ратовима звезда 04, у Граду у облацима, како трчи спасавајући (носећи у рукама) нешто налик на округлу белу канту, неки су помислили да је то “машина за сладолед” (?), или, да је буренце за драгоцености (?). Постоји чак и годишња свечаност, посвећена њему, и трка где су сви обучени као он и носе неки такав округли као ћуп. Има на нету, о њему.
на стр. 62, феномен свести, остаје неразрешен
-
(одломци из предстојеће књиге Александра Б. Недељковића
Историја српске научне фантастике XIX и XX века,
сад, ево, имамо одломак 009,
који садржи цео текст који имамо о „Галаксијином“ алманаху Андромеда 3)
Дакле:
Алманах Андромеда 3
Спољашњи изглед књиге: на Андромеди 3, исти сиви круг горе лево али је та галаксија сад скоро невидљива, а остатак је одлична типична СФ слика у стилу славног илустратора по имену Крис Фос (Chris Foss), приказује свемирски брод клинастог облика, са неким леопардовим шарама, који се обрушава ка доњем левом углу приказаног простора. Тамна позадина са, рекло би се, понеком звездом ту и тамо, скоро сигурно је свемир. Кичма књиге, и задња корица, прекривени су неким тамним колорним тоновима који отприлике личе на ту тамну позадину. Ово је јак отклон од академизма и апстракције, у правцу класичног СФ визуелног идентитета. Неко би рекао да је то „тврдо СФ“ (енгл. hard SF) сликарство.
Андромеда 3 има следећу садржину:
предговор, на стр. VII и VIII, потписују, у суштини у име целе редакције, Гаврило Вучковић и Зоран Живковић. Они прво објашњавају да су се одлучили да одсад у сваком броју Андромеде буду по два романа, јер су то читаоци тражили, и да ће то уједно помоћи „да избегнемо ограничавање на само један поджанр научно-фантастичког казивања (утопија, ‘спејс опера’, екстраполацијска СФ итд)“ а ми у томе видимо јасно теоријско уверење потписника, да СФ јесте жанр, и да има своје под-жанрове, што је наравно тачно. Само, не слажемо се са њиховим тако наговештеним списком под-жанрова, јер утопије може бити и у спејс опери, а шта је екстраполацијска СФ, нисмо сигурни. Свакако желимо одмах да нагласимо, да је утопија једна тематска област која постоји и у још једном жанру – у фантазији. Само у трећем жанру фантастике, а то је хорор, не постоји утопија, јер, ако је друштво хорорично, онда није утопијско.
У наставку предговора, Вучковић и Живковић објашњавају да, због убацивања још једног романа, мора нешто друго бити скраћено, и да су се определили да знатно смање број страних прича. Врло је интересантан њихов додатни коментар, да „иза овог потеза делимично стоји и гест колегијалности према ‘Вјесниковој’ библиотеци ‘Сириус’, која се већ увелико специјализовала за месечно објављивање страних СФ остварења краћег обима“.
Поменимо питање: Сириус, или Сиријус? Како се, на српском, зове та звезда, и како треба писати њено име, са или без слова „ј“? Српски правопис је ту јасан: треба са „ј“ (Правопис Матице из 2013: 450). Али Сириус, без „ј“, звучи и изгледа, можда, лепше, светскије, нарочито латиницом. Кад је у Загребу у „Вјесниковој“ издавачкој кући осниван СФ часопис тог имена, једва су успели да се изборе, да издејствују, да им назив часописа буде без тог „ј“, да буде – Sirius. Дакле, као на енглеском, и као на латинском. Светски. Зато ћемо ми, кад помињемо тај СФ магазин, писати и говорити „Сириус“, јер, тако се звао. Тако се определио и Миодраг Б. Миловановић у својој историји српске СФ (Миловановић 2016: 79).
Дакле, као што цитат показује, учинили су тај гест колегијалности према „Вјесниковој“ библиотеци „Сириус“, препуштајући Загрепчанима један битан сегмент тржишта. Даље у овом предговору, Вучковић и Живковић кажу да је на конкурс стигао мањи број прича, али бољег квалитета, што „сведочи о важној мисији сталног обнављања једне овакве такмичарске институције по напредак југословенског СФ стваралаштва“. (sic) Ту се догодила нека грешка, вероватно су две-три речи испале, или су две реченице криво спојене у једну.
После овог предговора, , у Андромеди 3,
између стр. VIII и стр. 1, дакле много раније него у претходна два броја Андромеде, убачен је
блок са 8 страница фотографија, датих црно-бело, овог пута са заједничким насловом „СФ историја и теорија“; на неким страницама по четири слике, на неким по једна велика, на последњој три. Прва књига је из СССР, друга и трећа из САД, па једна из Пољске (можете погодити чија; Лем), па једна из Француске (и опет, можете погодити чија: Жак Садул), и онда мноштво англосаксонских, али и понека из других земаља; пажљиво укомпонован, политички избалансиран микс.
први роман, у Андромеди 3: Клифорд Симак, И ово наново (то је Time and Again, 1951). Дужина романа је 178 Андромединих страница. Једну важну ствар, копирајт, тада је обезбеђивала, за многа издања у Србији, литерарна агенција „Герд Плесл“ – Gerd Plessl), превео Зоран Живковић. На стр. 2 је врло ситним слогом дат један нешто обимнији пасус са биографијом писца, Клифорда Симака.
Роман је времепловски, из једне високо-технолошке далеке будућности, неколико хиљада година од данас (стр. 5), имамо много робота, али и андроида, путујемо често по свемиру, раширили смо се веома успешно по нашој галаксији; ево једног карактеристичног одломка:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
– Зелена поља Земље – рече наглас. ( ... ) Била је то једна песмица која је одавно написана. ( ... ) Далеко пре него што је Земља постала престоница и средиште галактичког царства.
КРАЈ ЦИТАТА.
Али, враћа се давно изгубљени астронаут, са планете на којој можда живе наше душе, али, стиже и упозорење из будућности, да он мора бити убијен, да не би написао једну књигу која би довела до верског рата, итд.
други роман, у Андромеди 3:
Жерар Клајн (Gerard Klein), Време нема мирис. На стр. 182 је дата, опет веома ситним слогом, нешто опширнија биографија тог француског писца. Али има само 92 странице, од чега су око 4 странице празне (празнине на почецима и завршецима поглава), дакле реално 88 страница, по дужини текста то јесте роман, али, прилично кратак роман. Говори о борби једне цивилизације да измени токове времена и историје на другим световима; дакле у истом алманаху два слична романа, то није добро; додуше, у предговору Андромеди 3, на стр. VIII, Вучковић и Живковић тврде да је овај Клајнов роман „свемирска утопија“.
После романа, између стр. 274 и стр. 275, убачен је,
у Андромеди 3, опет блок са 8 страница фотографија, опет датих црно-бело, у окружењу „клот“ црне подлоге. Прве три од тих страница имају заједнички наслов „СФ сајам“, то су фотографије са „Другог сајма знанствене фантастике“ који је одржан од 31. маја до 20. јуна 1977. године у организацији галерије Студентског центра у Загребу, гда су биле изложене многе СФ и сродне књиге, па и БИГЗ-ове.
На трећој од тих страница дата је она чувена, историјска фотографија са симпозијума, који је тамо био, а где стоје, испред улаза, десеторица учесника, све мушкарци, и то, с лева на десно: Горан Павелић, Звонимир Фуртингер, Боривој Јурковић (познат у српском фандому, због „Сириуса“, као Бора Јурковић), др Дарко Сувин, затим Желимир Кошчевић (са шеширом), др Иван Фохт (Focht), Драго Бајц, Гаврило Вучковић, Жика Богдановић, и Миодраг Муњеран.
Након овога је блок фотографија „СФ у Јапану“, где се виде корице СФ књига са јапанским писмом, две странице; па „СФ у Мађарској“, две странице; и најзад „СФ марка“, једна страница, са снимцима три поштанске марке из Панаме, о Жил Верну, и четири из Арапске Републике Јемен, са СФ мотивима.
прича, у Андромеди 3,
(али опет није у садржају назначено да је то инострана прича, уствари): тих, иностраних, сада има само три, и то врло кратке, тако да све три, заједно, имају једва десет страница. Ово је вероватно разочарало многе читаоце.
Прва је: Артур Кларк, „Пролазност“ (стр. 277) Неком невероватном техничком грешком, у наслов су убачене и некакве цифре, ваљда бројеви неких страница, овако:
Пролазност (274 – 278)
а то изгледа баш смешно.
Кларкова прича (то је „Transience”, 1949) је о пролазности људског постојања на овој планети: у далекој будућности, и последње људско дете одлази са Земље, у свемир, и то је наш крај, неће нас више бити ту. – То би се, гледано са становишта науке, једног дана итекако могло десити. Причу је превео Зоран А. Живковић.
Друга прича је: Елиот Вертовезе, „Авантура“, превео Јова Регасек. Прича је пост-холокаустна: након атомског рата, умире и последњи човек, роботи остају, они бришу последњу траку о њему.
У белешци о писцу се каже да је Вертовезе један од италијанских писаца „из венецијанског круга“ и да се специјализовао за кратке СФ приче, којих је објавио педесетак.
И, трећа, последња инострана прича, у Андромеди 3: Шиничи Хоши, „Мисија добре воље“, о неспоразуму при првом контакту. Превео са енглеског Гаврило Вучковић. У причи, ванземаљци, помоћу својих телепатских способности, успевају да открију да земаљски представници говоре једно а мисле, у себи, сасвим супротно. На основу тога, ванземаљци закључују да на Земљи пристојност, а нарочито дипломатска етикеција, захтева да свако говори супротно од онога што мисли, и зато, у свом првом дипломатском саопштењу, засипају нас увредама: „Хеј, ( ... ) шугави мајмуни!“ итд.
Та иста Хошијева прича изашла је и у „Вечерњим новостима“ 20. децембра 1979, и такође у „Политикином забавнику“ 7. марта 1980, тако да је стигла до врло широког круга читалаца, и младих и старијих.
домаћа прича, у Андромеди 3:
сада их има пет, а од тих петоро домаћих аутора, једна је жена. Али после тих пет, додат је и шести текст, убачен ту као прича, али то није прича, него је одломак из романа Милутина Миланковића Кроз васиону и векове (1928).
Резултате другог (оног из 1977) Андромединог конкурса за домаћу причу сазнајемо наравно у Андромеди 3, и то, на стр. 288. Стигло је 226 прича, дакле деведесет прича мање (на први је стигло 316) али је, у просеку, квалитет бољи (каже се у тексту). Од пристиглих 226, било је 208 у складу са пропозицијама.
Критеријуми жирија остали су исти, укратко су сада опет набројани: жанровско одређење, естетски квалитет, и степен везаности за домаћи амбијент. (Запажамо да ту недостаје један критеријум, а то је СФ квалитет, квалитет СФ новума, колико прича вреди као научна фантастика; то им је, изгледа, промакло, или су мислили да се то подразумева.)
Састав жирија био је: Иван В. Лалић, књижевник, председник жирија; Звонимир Фуртингер, доајен домаћин СФ писаца; Гаврило Вучковић, главни уредник часописа „Галаксија“ и алманаха Андромеда; Танасије Гаврановић, уредник часописа „Галаксија“ и алманаха Андромеда; Јова Регасек, новинар „Галаксије“ и Андромеде; и Зоран А. Живковић, публициста и преводилац. (Шест мушкараца, ниједна жена.)
Додељено је пет награда, и то, једна прва награда, једна друга, и три равноправне треће награде; свих тих пет прича су на наредним страницама објављене.
Осим тога, откупљено је још седам прича, од којих је једну написао Слободан Ћурчић из Смедерева, и једну Стеван Бошњак из Ниша.
Награђене и објављене, у Андромеди 3, су следеће приче:
Прва награда: Миодраг Марковић, „Варљиви снови Калипса“, астронаут који први долази на ту замишљену планету суочава се са психо-манипулацијама, халуцинира, препушта се илузијама. То је, за оно време, солидна СФ прича, али, превише театрална, поједини актери држе неуверљиве говоре. Морамо додати да је један од Сатурнових месеца, окривен само коју годину касније (1980) добио званично астрономско име Калипсо, али, није планета, и није та која се у Марковићевој причи замишља. Па, пошто се у причи не прецизира на који Калипсо се мисли, то чини причу застарелом.
Друга награда: Дуња Грбић, из Загреба, рођена 1950, прича „Бити човјек“, о шездесет жена које су затруднеле са ванземаљцима, „инвазорима“ са далеке планете. Њихово сунце се гаси, а они зависе од светлости, па зато морају да освоје и настане Земљу, која им је погодна за живот, а нас да униште; то је стандардна, много пута коришћена, СФ идеја, виђена још у Х. Џ. Велсовом Рату светова. А идеја о ванземаљској трудноћи, блиска, знамо, телевизијском и филмском Досијеу Икс, има у себи једну огромну слабу страну, а то је питање јако великог ступња генетске подударности, вероватно преко 99%, која би била потребна за такво зачеће. У причи, једна од тих 60 затруднелих је научница; она је главна протагонисткиња ове приче, и главни борац против инвазора. Велику штету овој причи нанела је наивна и непотребна, честа употреба једног начина истицања важности појединих речи, а то је писање са по једним размаком после сваког слова, о в а к о , што је некакав еквивалент (подједнако непотребног, овде) курзива.
Следећа прича у Андромеди 3, једна од оних које су равноправно добиле трећу награду, је: Дарио Маринковић, студент из Загреба, „Повратници из прошлости“, долази свемирски брод из кога излазе стари Латини, они из Римског царства. Шармантна идеја али веома слабо изведена, са потпуно неуверљивим дијалозима, ту је и (сада) сасвим застарело предвиђање шта ће се догодити године 1991, итд.
Четврта је: Ненад Фишер, из Сарајева, „Покус др Талка“, неко држи говор у Академији наука и објашњава да је интелект вештачког супер-мозга „Аладина“ учињен готово вечним али и пропорционално томе успорен.
Пета, последња прича је: Миливој Анђелковић (из Београда, рођен 1940, магистар књижевних наука), „Разум Земље“. Прича је уперена против милитаризма, војно-индустријског комплекса, и против рата, а стиче се утисак, мада то није изричито речено, и да је против америчког капитализма; на самом почетку приказује се шта ће бити у будућности, године 2021: „обе земље“ су пристале да обаве „најхуманији рат у историји“, послаће у велику битку, и са једне и са друге стране, само армије робота, па ниједан војник неће погинути, него само роботи; али, генерали и профитери остају разочарани, јер роботи одбију да се боре, помире се, на фронту, и (ако смо добро схватили) играју шах. Али ко сме тако нешто да јави генералу? Па, ко мора, ађутант. Али, не сме.
„ – Говори – урликну генерал.“ (стр. 327)
Овде видимо једну велику грешку, коју су током година учинили, у својој прози, многи српски СФ писци, а коју можемо назвати „урликну он“ или „заурла он“. Наиме, кад писац покушава да придода неком дијалогу значај, важност, узбудљивост (или можда хумор, пародију), он свом протагонисти додели да „заурла“ нешто, а то место у тексту буде онда сасвим неуверљиво. Или, карикатурално. Многи капетани свемирских бродова су „урликнули“ нешто, код неких српских аутора, а прича од тога није постала боља; напротив, постала је много слабија.
Ова прича Миливоја Анђелковића наставља се у духу тезе, да ће вештачка интелигенција надмашити људску, што је реално, савршено могуће, и да ће прогласити себе за „Разум Земље“, дакле за обједињену планетарну памет. Та теза је, сама по себи, добра, али прича, ипак, није добра.
После овога је, као што смо већ поменули, дат, као прича, одломак из романа Милутина Миланковића Кроз васиону и векове, и то, о путовању у свемир.
поезија у Андромеди 3: ту су само два аутора, а један је, вероватно на изненађење неких читалаца, др Дарко Сувин, заступљен са три текста, и то, једним одломком који нема облик поезије, него прозе, и јесте проза („Кроника Кузме Козмографа“), а садржински је неки надреализам или фантазија, која од СФ има само један мали увод који каже да је то превод из галактичке енциклопедије; то је отприлике цела научно-фантастичност; и затим, две Сувинове песме које, врло мало, само повремено помињу космос или комету или неки сличан појам, али заправо немају СФ новум, дакле нису СФ.
Други је Никита Станеску (румунски песник; а преводилац је Адам Пуслојић) са једном песмом која није СФ него неки, вероватно, надреализам.
Дакле ту нема домаће СФ поезије, а ни иностране; догодило се ту нешто у духу народне пословице „душа оће, ал тело цвокоће“; хтело се направити поглавље са СФ поезијом, али, у Андромеди 3, није се у томе успело, баш нимало.
После тога је убачен, у Андромеди 3, између странице 352 и 353, у садржају не најављени, трећи блок слика, уоквирених црном позадином. Наслов блока је, за прве четири такве странице, „СФ портрет“, ту видимо двадесетак портрета СФ личности, међу којима је последњи др Дарко Сувин, а за других четири странице, наслов је „СФ у Југославији“, то су углавном насловне странице књига објављених у Југославији. Прва од њих је Кроз васиону и векове Милутина Миланковића, а то значи, и доказује, да је редакција сматрала да та књига јесте научна фантастика.
Затим, Жил Верн, Пут на Месец, једно послератно српско издање.
Затим, једна књига руског аутора, совјетског, са насловом добро познатим, Хиперболоид инжењера Гарина. А како се зове писац? Ту видимо, по ко зна који пут, онај бирократски, веома иритирајући, поступак руских редакција, пренет без исправке, без поправке, на корице југословенског издања: аутор се зове „А. Толстој“. Само тако. Презиме је Толстој, добро, али, шта му је прво име? Не знамо. Није написано. Није важно. Да ли су хтели да уштеде папир? штампарску боју? да буде неколико слова мање, на корици, па, јефтинија штампа? Не. Није то. Хтело се указати да појединац није важан; и не сме да се истиче, не треба да стекне личну славу. Писац је, просто, јединка у колективу; неважан је; небитан као индивидуа. Виђали смо ми и друге руске књиге са таквим ниподаштавањем писца, на пример, А. Бељајев, Звезда кец. Додуше, било је и југословенских издања где је то исправљено, па су руски писци тада ипак добили комплетно име. Неко се зове Александар, а неко Алексеј, али ко? То нећемо сада рећи.
Девета књига у овом фото-блоку је збирка поезије: Слободан Вукановић, Звездано перје (1975). Ту је и часопис „Дело“, тематски број о утопији, издавач „Нолит“, Београд, 1975. Па, часопис „Домети“, Ријека, 1976, тематски број о СФ. Нашло се места и за изглед Андромеде 2, и „Сириуса“ број 18.
Затим, у Андромеди 3, блок „Историја, теорија, критика“, са само четири прилога.
Први је Жак Садул, овде је дат други део (са тридесетак страница) његовог текста „Историја научне фантастике“.
Веома интересантан је други текст: Божидар Зечевић, „Корак у научну фантастику модерног доба; Милутин Миланковић: Кроз васиону и векове.“ Ту смо добили опширну студију, око 13 страница, са поетски размахнутом биографијом Милутина Миланковића, са пуно живописних детаља, и са обимним приказом, у истом духу, књиге Кроз васиону и векове. Чини нам се да је овај рад можда неправедно заборављен. Цитирамо један карактеристични одломак са почетке ове Зечевићеве студије (стр. 385, други пасус):
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Слава Фламарионова као да није давала мира нашим маштовњацима. Веселник Лаза Комарчић и његова Угашена звезда још нису били ни заборављени, а у Београду се зачела нова васионска бургија.
КРАЈ ЦИТАТА.
Веома интересантно, на стр. 388 налазимо реч „хрономоција“, наиме, цитирамо, „Миланковић је сањарио о лутању кроз време, о хрономоцији, која би му дала прилику да сагледа дијахронију Света.“ Дакле, још неко осим Зорана А. Живковића употребљавао је, у тим временима, термин „хрономоција“.
Трећи рад, у Андромеди 3, Желимир Кошчевић, „Спознајна вриједност знанствене фантастике“. Ово је дискусија, и есеј, о односу научног и књижевног, у СФ, али и изван СФ, такође о улози науке, гледано са етичког становишта, у савременом свету. Дакле ово је текст о неколико разних тема, у истој широј тематској области. Кошчевић врло често прескаче са теме на тему, почне реченицу о једном питању па прескочи на нешто сасвим друго. Из тог разлога, његов текст је до неке мере енигматичан и замршен, провокативан али у знатној мери и бескористан, узалудан; свакако даје привид високих интелектуалних домета. Ево примера за то.
Пример су прве две реченице Кошчевићевог есеја:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Што је то знанствено у знанственој фантастици? Због те њене компоненте, знанственој фантастици многи одбијају књижевну вриједност, сматрајући је полуписменим извјештјем свемирског пилота или залуталог авантуристе из паралелнога свијета. (стр. 400)
КРАЈ ЦИТАТА.
Видимо да есеј почиње једном упитном реченицом. Али, друга реченица није одговор на то питање, него је прелазак на другу тему. Али после десет речи, и та реченица одлази на неку трећу страну, појављује се некакав полуписмени свемирски пилот. Да ли то Кошчевић сада, одједном, критикује америчке астронауте да се слабо разумеју у књижевност? Какве то везе има са питањем шта је научно у научној фантастици? И одакле су уопште искочили неки „полуписмени“ астронаути, какве то везе има са било чим? Овај Кошчевићев рад, на шест страница, пун је таквих заокрета, који оставе интелектуалски утисак, али не и јасан закључак. Па ипак, понекад у неких пола реченице овај рад вас упути ка нечему истинитом.
И, четврти рад, у Андромеди 3, Пол Вокер, „Пледоаје против антропоморфизма“, ово је врло кратко, страница и по (406-407). Заправо је Пол Вокер (Paul G. Walker) направио интервју са једним СФ писцем, а то је Клифорд Симак; тај интервју Симак је ауторизовао; а овде је дат један одломак из тог текста (превео је Зоран А. Живковић). Дакле то није, као што бисте могли помислити, Пол Вокеров чланак, него су то Симакове речи. Овај текст има кратки увод, дат италиком (курзивом); имамо утисак да је ту уводну напомену дао преводилац, Живковић. У напомени се каже, између осталог, да је Симаковим опусом „разобличена једна од најмрачнијих страна људске природе – антропошовинизам – што чини и стожерну тему романа И ово наново из овог броја Андромеде“ (стр. 406). Ту Симак прво тврди да су сва жива бића на Земљи подједнако део истог феномена, живота, и затим размишља да ли природа, и живот, имају икакву сврху, и да ли би та сврха могла бити да ми, људи, или неко други интелигентан негде у васиони, коначно схватимо тај смисао, разлог или сврху постојања универзума. Симак закључује да би, за почетак, било добро да решимо своје социјалне, економске и политичке проблеме, и остваримо бољи живот. Остаје нам утисак да је наслов овог чланка мало чудно формулисан, као да не одговара, баш сасвим, тексту. Јер – антропоморфизам? Да ли се тим термином хтела назначити критика, уперена против неких, хоћемо ли у данашњем стилу рећи, антропо-супремациста?
После овог блока теорије, на стр. 408 је нови конкурс за домаћу СФ причу,
а затим, изненађење на самом крају: још осам претежно-црних страница. Вероватно је из техничких разлога штампарија морала да штампа или цео један такав штампарски табак (16 страница) или два цела таква табака, али никако не један и по; дакле, после три блока са по 8 таквих страница, преостало им је да некако употребе, за нешто, за било шта, још и четврти блок. Завршило се тако да је ту убачена библиографија СФ књига објављених икада у Југославији, и то, нове 142 одреднице, али та бела слова сада су стварно ситна, танушна и изгубљена у маси црне боје, тако да се једва виде, то је некоректно према читаоцу, то се може добро читати једино са лупом.
Те четири пуне странице библиографије сада имају пагинацију, то су стр. 409-412. Али заправо је прва половина прве странице те библиографије посвећена неким редакцијским коментарима, који нису посебно потписани, о тешкоћама и проблемима прављења таквих југословенских библиографија. На пример, шта ако је презиме неког аутора неки пут дато онако како се у тој земљи пише, а неки пут онако како се изговара; како то објединити, уазбучити?
Даћемо један наш пример за то: Aldiss или Олдис? Код хрватских издавача ће можда бити једно а код српских издавача друго.
(Тај проблем је А. Б. Недељковић у великој обједињеној библиографији на крају своје Збирке 45 објављених радова решио тако, што је свако презиме прво дато ћирилицом а тек онда у оригиналу, па је зато, без изузетка, све и уазбучено по српској ћирилици, од А до Ш, а ипак је, где треба, наведено такође и изворно писање презимена, на пример за овог енглеског аутора: Олдис 1973: Aldiss 1973: Brian W. Aldiss, Billion Year Spree итд. )
На преосталим, у Андромеди 3, тако црним страницама, које немају пагинацију, дате су прилично збрда-здола набацане рекламе за „Галаксију“, „Сириус“, и едицију шест књига Исака Асимова код (заједно; заједничко издање) Издавачког завода „Југославија“ и издавачког предузећа „Просвета“.
Тиме засад завршавамо наше разматрање „Галаксијиних“ алманаха Андромеда, али ћемо их још понегде поменути.
КРАЈ ОДЛОМКА 009
-
Требало је да јавимо раније... пардон...
у јучерашњем-и-данашњем „Данасу“, на стр. XIII, дат је приказ, наднаслов „кутак за СФ“, наслов „Крај Хербертове Дине“,
потписује К.Ч.Д;
изашао је код „Чаробне књиге“ роман Капитол Дина, у преводу Мие Кефер и Вука Перишића. У роману, питање је да ли ће сестринство Бене Гесерит икад да се врати на своју ранију снажну друштвену позицију.
-
(одломци из предстојеће књиге Александра Б. Недељковића
Историја српске научне фантастике XIX и XX века,
сад, ево, имамо одломак 010,
који садржи цео текст који имамо о Мићином Брзом водичу.)
Дакле:
Миодраг-Мића Б. Миловановић, Брзи водич – Science Fiction, књижица позната и под неформалним, незваничним називом „блеферски водич за научну фантастику“, објављена је 1999. у Новом Саду код издавача „Мала велика књига“.
Ова скромна књижица, прилично малог формата (178 са 108 мм) и прилично танка (60 страница) саздана је на поставци да људи, већином, не воле јако опширне, компликоване књиге, него би радије да неку област упознају лако и брзо, сажето а ипак тачно, и да најрадије читају ако је текст духовит и ведар, ако је читање забавно а не „сморно“ тј. не „смара“, како то данас неки кажу (није досадно и заморно). У овом духу, белешка о писцу (на последњој страници, стр. 60; у импресуму се каже да је то написао Горан Скробоња) почиње овако: „Попут свих пропалих писаца, Миодраг Миловановић је одлучио да своје животно испуњење потражи у томе што ће, као књижевни критичар, допринети пропасти других, још неафирмисаних писаца“. Али М. Б. Миловановић је један од врхунских српских познавалаца научне фантастике, а књижица је интелигентна, духовита, и препуна важних информација.
Корица је црна, са илустрацијом, то је карикатура, види се како из једне шљампаве књиге излази светлост звезда, и једна зелена претећа рука ванземаљца, са пет прстију који се завршавају канџама.
Књига има увод, у коме се покушава образложити зашто је уопште таква књига потребна, и коме; затим, поглавље „Шта је то научна фантастика“ где се објашњава да ако се постави питање дефинисања СФ, па „ако треба да неког у друштву опсените познавањем теорије СФ жанра“, тада ће вам „најбоље послужити дефиниција Дарка Сувина, нашег некадашњег земљака, Хрвата на дугогодишњем раду у Канади“. (Миловановић 1999 : 9)
(Узгред речено, на овај начин нас је Миодраг-Мића Б. Миловановић довео до питања, које у Београду, барем колико знамо, практично никог не интересује, шта је Дарко Сувин по националности. У београдском дневном листу „Данас“, од 25. априла до 18. маја 2012, излазили су, у осамнаест наставака, Сувинови мемоари, под насловом Мемоари једног скојевца, преузети из загребачког часописа „Гордоган“, богато илустровани старим породичним фотографијама; па, дакле, у првом наставку тих мемоара, у „Данасу“, у броју од 25. априла 2012, на стр. 21, читамо да је породично презиме његове породице било Шлезингер, и да су били Јевреји, али да је породица одлучила да то презиме промени у Сувин, за шта су, средином године 1939, добили административну дозволу од тадашње југословенске Бановине Хрватске, и да се породица покрсти у католицизам; Дарко још увек памти како га је покрстио један фратар, у Петровој цркви у Загребу; а учинили су то у страху од Хитлера, јер су слутили да би Хитлер могао учинити нешто ужасно са Јеврејима. На истој страници „Данаса“ видимо и фотографију која приказује како је Дарко Сувин изгледао око 1936. године, као мали дечак, помно загледан у књигу. – У мају 2012, док су његови мемоари још излазили у „Данасу“, Сувин је гостовао у Београду, и наравно А. Б. Недељковић је присуствовао Сувиновом предавању, 9. маја 2012, у ректорату Универзитета уметности, надомак Калемегдана, иза Патријаршије, а присуствовали су и проф. др Никола Маричић, и фанови Тика и Филип, и богослов (учитељ веронауке) Михаило З. Смиљанић (у једном тренутку у фандому познат под надимком Хронос, у смислу: „време“), др Зорица Ђерговић-Јоксимовић, и друге личности, и начињен је велики број слика, које су сачуване. Још више научних радника али и фанова присуствовало је дискусији са Сувином у „сали анђела“ на петом спрату београдског Филолошког факултета, 14. маја 2012, где су учесници били и др Бојан Јовић, и др Зоран А. Живковић, и други.)
Миловановић каже, дакле, да ће најбоље послужити Сувинова дефиниција; истиче да се она заснива на појму „новум“, који треба схватити „когнитивно“, а онда додаје:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Другим речима, Сувин хоће да каже да свако СФ дело мора увести неку претпоставку која условљава да се свет из тог дела суштински разликује од нашег света, уз услов да се та разлика може (мора) објаснити путем науке, или, у најгорем случају, некакве „паранауке“. (стр. 9)
КРАЈ ЦИТАТА.
Ово је врло добро речено.
Али, већ у следећој реченици Миловановић упада у наивну, елементарну грешку, дели фантастику на фантастику и научну фантастику (стр. 10, „танка линија која раздваја научну фантастику од, на пример, фантастике“; па онда опет на стр. 24: „Углавном су објављивали фантастику, а само понекад СФ.“)
Наравно да шири појам не може да се дели на себе (целог) и на неки свој део. На пример, шири појам је „људи“, а ужи појам је „млади људи“, али, не можемо казати да се људи деле на људе и младе људе. Крагујевачка школа научнофантастичних студија је ово разрешила крајем октобра 2018. године, тачком 7 свог Манифеста.
Затим М. Б. Миловановић креће у поглавље „Светска СФ књижевност“. Оно је подељено на неколико одељака. Први је назван „Праисторија“ и ето грешке, јер, каже се прабаба и прадеда, али преисторија, са гласом „е“ јер је то оно што је било пре историје; ову правописну ситницу је требало да опази и исправи коректор, чије име, међутим, не проналазимо у импресуму. (А требало је и наслове свих књига да стави у верзал тј. италик. А примећује се да има и словних грешака.) Али садржина овог одељка је добра. Миловановић пре свега каже:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Готово је неподељено мишљење, и међу теоретичарима СФ-а и међу „обичним“ љубитељима научне фантастике, да је први прави научнофантастични роман написала једна жена ( ... ) Мери Волстонкрафт Шели ( ... ) књигу данас општепознату под именом Франкенштајн (стр. 12)
КРАЈ ЦИТАТА.
– то је тачно, али ето и ситне грешке, то њено презиме чита се, исправно: Вулстонкрафт, тако, са словом „у“. То је Мери Годвин Вулстонкрафт Шели. Три презимена, дакле; од оца, од мајке, и од њеног мужа; а скраћено је зовемо Мери Шели.
Затим Миловановић трезвено и тачно указује да је у многим књижевним делима пре Франкенштајна било СФ елемената, али да су то прото-СФ дела. Он то пише без цртице: „прото СФ“.
Следећи одељак назван је „Родоначелници“. То би значило, оснивачи. (Али, сам Миловановић каже да реч „родоначелник“ јесте „лепа реч за блефирање“; стр. 14). У овом одељку он разматра Жил Верна и Х. Џ. Велса. И опет, у основи тачни ставови, али и понека грешка: Миловановић каже да је Велс „заиста први у потпуности искористио све могућности које пружа научна фантастика“ (ibid) што не може бити тачно, јер би за то биле потребне хиљаде књига, а ни тад не би биле искоришћене баш све могућности СФ.
Следи одељак „Иницијализација“, то је о години 1926, Гернзбеку, о начину како је жанр постао свестан себе, о настанку пулпа и СФ гетоа, о фановима, фандому, итд. Налазимо једну изврсну мисао: „Зашто се стварају баш клубови научне фантастике, а не кримића или љубића, није лако објаснити“. (стр. 16) Затим приказује ситуацију у Европи, а посвећује и један дужи пасус Русији, и закључује: „О баћушкама сасвим доста. Још нико није покушао да блефира познавање руског СФ-а“. (стр. 17)
Наредни одељак код Миловановића је „Златно доба“, као доба претежно америчке клишетиране петпарачке пулп-наиве, а после тога, одељак „Педесете“, то он мисли на 1950-те године, у којима полако стижу поједини бољи писци и почиње доба квалитетније прозе. Ово се подудара са основном тезом из докторске дисертације Зорана А. Живковића, и добро је што се подудара, јер, у великој мери је истинито, тачно.
Следећи одељак је „Нови талас и око њега“, а уз тај наслов иде и фуснота, која гласи: „Нема никакве сличности с оним из музике, са којим се ни временски не поклапа“. (стр. 19) Тако, ето, сазнајемо, са благим изненађењем, да је наводно некад негде постојао неки нови талас у музици.
Последњи одељак у овом поглављу носи наслов „Киберпанк и надаље“, а у њему видимо Миловановићеву дефиницију киберпанка: „високотехнолошка будућност у којој људи са маргина друштвеног статуса опстају служећи се широким асортиманом ‘hi-tec’ помагала“. (стр. 21) Ово „hi-tec“ се чита „хај-тек“. Дефиниција је у великој мери тачна, али је мало неспретно формулисана. Људи са маргина статуса?
На крају поглавља Миловановић се пита који је књижевни покрет сада (године 1999) на снази, шта је дошло после киберпанка; и, не проналази ништа: „Из данашње перспективе тешко је рећи у каквом се покрету сада налазимо. Искрено речено, данашња научна фантастика не личи ни на шта.“ (стр. 22)
Затим почиње поглавље „Домаћа СФ књижевност“. Миловановић се изјашњава:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Прво „право“ СФ дело код нас је написао Драгутин Илић, брат данас познатијег романтичарског песника Војислава Илића. Била је то драма После милијон (са ј) година, а можете се и похвалити да је то прва СФ драма на свету (стр. 23)
КРАЈ ЦИТАТА.
али, зачудо, не помиње годину кад је та драма објављена (1889); помиње нашу гигантску неажурност са сценском изведбом те драме, али само лежерно и духовито каже „чак су је прошле године први пут поставили на малу сцену Народног позоришта – како су брзи и ажурни следеће извођење очекује се око 2320. године на свемирској позоришној станици Александар Берчек“ (стр. 23) али нас оставља у дилеми које је то „прошле године“ било. А, као што можете видети у „Емитору“ бр. 205, од фебруара 1995, на стр. 8; та премијера била је у Народном позоришту у Београду у четвртак 16. фебруара 1995.
Миловановић затим посвећује више од пола странице Лазару Комарчићу и његовом роману Једна угашена звезда, и луцидно каже да можете блефирати београдске фанове са тим романом, јер „99% њих није прочитало ову књигу, а већина блефира да јесте“. (стр. 24)
Миодраг-Мића Б. Миловановић затим прелази на терен који је њему познат вероватно боље него иком другом, а то је међуратна српска СФ књижевност, које је, међутим, било врло мало, али, то мало је он одлично простудирао. У само неколико речи, разрешава две дилеме, наиме, каже да „домаћа СФ критика наводи из тог доба ( ... ) нека нејасна рубна остварења Станислава Винавера или Растка Петровића“. (ibid)
О питању соц-реализма и српске СФ у раним годинама Титове Југославије, Миловановић каже, у једном одличном пасусу на стр. 25 Брзог водича, између осталог и ово:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
После Другог светског рата домаћи писци научне фантастике нашли су се у карактеристичном процепу за писце из социјалистичког блока. Будућност је постала врло пипава ствар и они паметнији баталили су се ћорава посла. Они преостали или су уточиште нашли у неодређености, причајући о имагинарним државама (у којима се лако могло препознати разорно деловање мрачног капитализма) или су се бацили на писање научне фантастике за пионире са црвеним марамама.
КРАЈ ЦИТАТА.
(Ово последње се односи на тадашњу обавезу деце да се у првом разреду основне школе, на једној свечаности, учлане у „Титове пионире“, при чему су носили белу кошуљу, на глави плаву капу титовку, а око врата овећу мараму црвене боје, везану напред у чвор. Смисао тога био је, да ступањем у ту организацију прихвате Тита за председника, и социјализам као друштвени систем, и да онда целог живота остану верни „другу“ Титу, и социјализму. Постојала је и песма „Пионири малени, ми смо војска права“. То се певало отприлике: „Пио-ниии-ри ма-ле-ни, ми смо војска прааа-ва“. Вероватно се може наћи на интернету. За знатно старије важила је парола:
Ти-то
Пар-ти-ја!
Сви смо
ар-ми-ја!
У таквом амбијенту Југославије, написати СФ причу у којој, у будућности, на власти није Тито, могло је бити, као што каже Миловановић, врло „пипаво“. Нешто као предсказивање да ће се срушити држава. А то је онда практично позив на рушење. Дакле – непријатељско деловање у књижевности.)
Миловановић објашњава коју улогу (итекако битну) су имали „Космоплов“, „Галаксијини“ алманаси Андромеда, загребачки „Сириус“, издања Бобана Кнежевића Монолит, Тамни вилајет, и Знак сагите, као и новосадски „Алеф“ (који је у доброј мери био резултат труда, опет, Бобана Кнежевића), конкурс (за СФ причу) клуба „Лазар Комарчић“, итд.
Следеће је поглавље од чак три и по странице „СФ филм“, при чему Миловановић има на уму углавном инострани филм, наравно.
Следеће је поглавље, од непуне две странице, али препуне информација, „СФ стрип“. Од домаћих аутора помиње само двојицу, а то су Жељко Пахек и Дарко Перовић.
Онда, „СФ музика“, такође непуне две странице, које почиње напоменом да поглавља о СФ поезији сигурно неће бити.
Претпоследње поглавље је „Кратак појмовник СФ-а“, у коме је објашњено 13 појмова: алтернативна историја, андроид, ансибл, времеплов (редослед је по азбучном реду ћирилице... мада је штампано латиницом...), клон, препекан, психоисторија, робот, телекинеза, телепатија, телепортација, ФТЛ бродови, и, хиперсвемир.
Ту негде је, на стр. 38, инструкција да ако намеравате да одгледате филм Сталкер Тарковског, важно је да сте се „добро наспавали пре филма“.
Последње поглавље Брзог водича има наслов „Ко је ко у свету СФ-а“ даје податке о 59 особа, и то, 56 мушкараца и 3 жене (Кони Вилис, Урсула Ле Гвин, и Џејмс Типтри јуниор – Елис Шелдон). Игром азбуке, заломило се да је на првом месту баш онај појединац кога су хтели да изоставе, неки Абенеде, а ко је АБеНеде, то знају и знаће само фанови. Страних личности има 38 а наших 21 (наши су све мушкарци, ниједна жена из наших крајева), од којих је барем један тотално фиктиван. За Слободана Ћурчића каже: „у последње време се повукао са СФ сцене“. (стр. 58)
После овога је, на крају Брзог водича, још само белешка „О аутору“.
Свеукупно добра, забавна, интересантна, и веома корисна мала књига, од врхунског познаваоца жанра и фандома.
Узгред напомињемо да постоји једна врло слична мала књига, али, о хорор жанру, Блеферски водич за хорор, а написао га је, четири године раније, Горан Скробоња. (Скробоња 1995)
КРАЈ ОДЛОМКА 010
-
Po%u0161tovani,
danas je lansiran rover Perserverance ka krateru Jezero na Marsu. Zahvaljuj%u0107i dr. ABN - u moje ime bi trebalo da bude na Marsu u februaru idu%u0107e e godine,kada se planira sletanje rovera na Mars. Oko jedanaest miliona imena Zemljana leti ka Marsu. Jedno pitanje za dr. ABN - a: kako mo%u017Eemo da proverimo da li je na%u0161e ime zaista na tom spisku?
-
Цењена Славо, колико ја знам нема сад неког посебног начина да се то провери, него, само можемо да претпоставимо да су имена тамо; ако сте својевремено, кад сте се јавили, добили онај цертификат,
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Mars-rover-2020-certificate-A-B-Nedeljkovic-name.GIF)
дакле потврду да је Ваше име унето, онда – то је то, нема начина да се сад контролно прочитају ти чипови.
На Википедији кажу да је понето 10.932.295 имена.
Узгред, име тог ровера је мало дугачко, и изговара се отприлике „Перси-виа-ранс“ (Perseverance) па су га неки скратили у надимак, „Перси“ (Percy)
Само да додам, за оне који нису то пратили: полетела је та ракета, јуче, 30. јула, уздигла се у свемир, и после неког времена кренула од Земље путањом ка Марсу, а у њој је тај ровер, који има 25 камера, и једно перо-лако мини-хеликоптерче, итд. А има и чипове са микро-ситно урезаним именима нас који смо се јавили за то.
(2) У “Политици“ од среде, 2020 07 29, на стр. негде-око-двадесете, видели смо вест (потписује К.Р.) да је изашла, код „Лагуне“, књига, са насловом Пре времена чуда, антологија прича 16 аутора, које су они (писци на српској сцени данас), написали у спомен на Борислава Пекића; уредник је Вуле Журић. Приче су омаж Пекићу, неке су инспирисане његовим романом Беснило, или су о његовом животу у Лондону, итд. Међу ауторима је, ако смо добро схватили, 15 мушкараца, међу којима и Филип Давид, Ото Олтвањи, и Тушевљаковић, и само једна жена, Весна Голдсворти.
Оваква омаж-антологија свакако учвршћује репутацију тих 16 аутора, као угледних писаца, а наравно и репутацију Пекића као великог писца. Текст чланка је знатним делом подударан са промо текстом на једном „Лагунином“ сајту а и на још неколико других места на нету; изгледа да се то само “штанцује” на основу једног, основног (да ли рећи “званичног”?) промо текста.
Из чланка не видимо да ли је иједна од тих 16 прича СФ, али, дало би се претпоставити да у некима од тих прича постоје елементи СФ, али можда само алегоријски и фантазијски, дакле не баш буквално и „за озбиљно“. Па, ако неко прочита ту књигу, молимо да јави, да ли је иједна од тих прича СФ.
(3) “Политикин забавник” бр. 3573, петак 31.07.2020, има СФ причу, на стр. 54-56, Реј Бредбери, “Ногавице у улози издајице”. У оригиналу: “The Fox and the Forest”. Преводилац није потписан. Илустровао Гоце Балковић, а на слици видимо, сасвим десно, неупадљиво, уграђено и његово име, написано латиницом, као “GOTZE”. Изгледа да је ова прича и снимљена 1965. године као једна епизода у серији Из непознатог (Out of the Unknown).
У причи: уз помоћ времепловске туристичке агенције, прешли из рђаве године 2155. у добру годину 1938. (али, погрешно је написано “1983”), и то одмах на летовање у Мексико. Али то је забрањено, постоје “гоничи” (енгл. searchers), задужени да их провале. Прича је старомодна. У духу је “Зоне сумрака”. Ово је прва озбиљна (не комична) СФ прича у ПЗАБ након две и по године (била је једна 19. јануара 2018).
На стр. 8-11, чланак, да ли ће икад бити могућа над-светлосна брзина као што је, на пример, “ворп” у “Звезданим стазама”. Припремио Срђан Николић. Ту је и неколико илустрација, укључујући и велики, детаљан план унутрашњости свемирског брода “Ентерпрајз” у тој серији.
На стр. 29-40, српски фантази стрип “Дуге ноћи и црне заставе”, текст Дејан Стојиљковић (кога у фандому неки појединци зову “Декса”, то је латиницом “Dexa”), цртају Ивица Сретеновић, Алекса Гајић и Иван Стојковић, колор Тибериу Бека. Епска фантастика, мачеви и врачеви, коњи и јунаци, није СФ. Радња почиње 1386. године.
Али пре тога је, на стр. 26-27, под насловом “Три добра јунака”, Дексин чланак о том стрипу, и о српској фантастици мача и мађије. На стр. 26 је Дексин велики портрет.
-
… и, само још три додатка јучерашњим вестима,
(4) у данашњем “Данасу”, на стр. XI, приказ, наднаслов „Кутак за девету уметност“, наслов „Др Менхетн на потезу“, изашао је наставак тог стрипа, код „Чаробне књиге“, у преводу Драшка Рогановића, на корици видимо натписе „Часовник судњег дана – део II – надзирачи срећу ДЦ универзум“.
(5) испод тога је приказ антологије Пре времена чуда, о Бориславу Пекићу, текст опет врло сличан осталим текстовима (поменули смо их) о тој књизи.
(6) и, вест, наводно та ракета која носи ровер ка Марсу има техничке тешкоће, искључила је главнину својих функција и ушла у “зимски сан”, па се не зна шта ће с њом бити.
-
Цењени ,
(1) у “Политици“ данас, велики чланак на стр. 13, наслов је „Недовршени роман Владана Деснице“, потписује Марина Вулићевић, поднаслов је: „Александар Јерков чак сматра да би Десница, да је довршио ‘Проналазак Атханатика’, заузео место поред Хакслија, Орвела и Замјатина, а ставља га напоредо и са Сарамагом”. Ту је и велики, изузетно добар портрет Владана Деснице, рекло би се из млађих средњих година.
У поднаслову је промакла словна грешка, именица “атханатик” је написана великим почетним словом, а треба малим. У чланку се ова грешка негде поновила, а негде не. Изгледа да је забуна око тога настала због издавачевог промотивног текста у коме је на једном месту велико “А” у тој речи.
Ово Десничино дело изашло је у новом издању, 2019. године, код новосадског издавача “Прометеј”, а проф. др Александар Јерков написао је поговор, који је и основ овог чланка.
Владан Десница (1905-1967) био је српски и југословенски књижевник у Хрватској, Србин, изразито ијекавског језичког израза. Из различитих чланака на латиници и на ћирилици на Википедији, видимо да је Десница проглашаван и за српског, и за хрватског, али и за југословенског писца; али, чланак Марине Вулићевић не залази у то трновито, и потенцијално конфликтно, питање.
Такође не помиње СФ жанр, али помињање Замјатина, Хакслија и Орвела чини јасну импликацију, вуче наше мисли у том правцу. Али Марина Вулићевић у првом ступцу помиње “романескни жанр” а такође помиње шта “због могућих критика жанра фантастике” Десничин протагониста хоће.
Марина Вулићевић приказује Десницу као великог критичара капитализма и тржишног система; инсистира на актуелности (данас) такве његове критике. Тако долазимо до политичког утиска да је Десница – левица! :)
Својевремено је А. Б. Недељковић у својој књизи Историја хрватске научно-фантастичне књижевности (1989) поменуо Десницу, посветио му један цео пасус, али, у поглављу које се звало “Треће поглавље: блиска и сродна дела”, што значи да то нису СФ дела. АБН у том пасусу каже да је Десница објавио:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
сатирично-фантазијску новелу (око 80 шлајфни, јасно завршену, али уредништво Десничиних сабраних дела ипак назива ту новелу “недовршеним романом”) под насловом “Проналазак атханатика”. У новели, један кафански гост нашироко објашњава другоме како би могао написати СФ роман о проналаску атханатика, лека против смрти. Лек је тако лековит да човек погођен митраљеским рафалом у леђа устаје и иде кући жив и здрав, љут једино због рупа на капуту. Да се човечанство не би сувише намножило, лек би многима био ускраћен па би зато настале побуне и револуције, каже тај гост.
КРАЈ ЦИТАТА.
У предстојећој својој књизи, АБН ће поменути Десницу, али, отприлике исто тако.
Да ли је Мића у својој историји српске СФ поменуо Десницу, нисмо пронашли, наиме, нисмо се присетили (у ком би то поглављу било?) а није дат ни индекс који би нас упутио на којој страници је које презиме поменуто. У научним књигама које нису у електронској форми, него папирној, такав индекс је веома важан и користан.
У сваком случају, дугујемо захвалност професору Јеркову, и новинарки Марини Вулићевић, што су фантастику Владана Деснице тако јако извукли из заборава.
(2) А у данашњем “Данасу”, на стр. 14, Срђан В. Тешин даје чланак са насловом “О будућности у којој нас нема”, о роману Раптус
(поменули смо раније, сећате се, јавили смо вам 30. маја 2020. о томе, аутор је Светослав Нахум, са бугарског превела Елизабета Георгиев, издавач “Архипелаг” у едицији “100 словенских романа”, поговор у српском издању дао Срђан В. Тешин),
међутим, ако добро видимо, Тешин сада у овом чланку не помиње да је то бугарски аутор, па ће неко од читалаца можда помислити да је то српски аутор.
(3) Амерички астронаути вратили су се успешно са орбиталне станице, превозом који није био руски (као што је био у последњих десетак година откад је шатл повучен из употребе…), него њихов, амерички, и то (та ракета, и капсула, итд), производ нове приватне америчке индустрије таквих направа. – То вам је “Спејс-икс”, оснивач је Илон Маск, а мисија се звала “Змај са посадом, демонстрација 2” (SpaceX, Elon Musk, Crew Dragon Demo 2). – То је један нови досег паметне “државне плус приватне” иницијативе. То им у последње време прилично иде од руке.
Капсула је, висећи о падобранима, бућнула у море, мало лево од Флориде, у Мексички залив. Летели су двојица мало старијих, искусних астронаута, који су већ раније, у време шатла, били горе. Ако смо добро разумели, следећи пут ће летети, на орбиталну станицу, и једна жена, Шенон Вокер (Shannon Walker), такође искусна астронауткиња. Дакле кадровска стратегија НАСА-е је јасна, прво се уверити да ракета фукционише, да капсула функционише, да је цео систем исправан, а тек онда постепено уводити нове, млађе снаге. То је она пословица: уради једну ствар добро, а после другу. (Do one thing right, and then do another.)
-
Niste čitali detaljno:
Kao što žanrovski pisci prilaze matici književnosti, udaljavajući se od kanona žanra, tako je prisutna i obrnuta pojava. Naime, u poslednje vreme sve više pisaca „glavnog toka” koristi tematske i druge elemente iz žanrovske književnosti. Zbog toga je sve teže odvojiti žanrovsku fantastičnu književnost od fantastične književnosti „glavnog toka”, tako da je prisutan veći broj pisaca koje se, na ovaj ili onaj način, može svrstati pod ovu odrednicu.
Rani primer ove pojave imamo kod jednog od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih pisaca, Vladana Desnice, koji u časopisu Literatura 1957. godine objavljuje nedovršeni roman Pronalazak Athanatika, čija je proširena verzija objavljena i u drugoj knjizi njegovih sabranih dela 1975. godine. Ovu prozu o pronalasku Athanatika – leka protiv smrti – Desnica je pridodao i kasnijoj verziji svog najpoznatijeg romana Proljeća Ivana Galeba. Desnica u ovom romanu stvara distopijsku budućnost u kojoj ljude posle početne euforije zahvata strah zbog brojnih neočekivanih posledica jednog ovakvog radikalnog pronalaska, a javlja se i opasna segregacija na one koji mogu i one koji ne mogu doći do ovakvog leka.
-
Дакле, Ви сматрате, уврстити га...?
-
Da. Uz ogradu da je nedovršen roman...
-
И уз ограду да је жанровски микс?
-
Kojih žanrova?
-
Па, по мени, то је фантазија, о чудесном еликсиру бесмртности и здравља и младости и телесне неуништивости. Не поштује научни начин размишљања, него функционише отприлике као магија. Дакле, жанр: фантази. (Али са елементима СФ.)
-
Цењени ,
(1) у данашњој “Политици”, у културном додатку, па на стр. 3 тог додатка, чланак са насловом “Борислав Пекић, писац са више живота”, потписује Марина Вулићевић, опет о антологији прича које су инспирисане ликом и делом Борислава Пекића, са насловом Пре времена чуда. Од Пекићеве СФ помиње се само Беснило. (Али, неколико пута.) Запажамо једну реч о жанру: Марина Вулићевић каже да је прилог Ота Олтвањија, цитирамо, “фантазмагорија”, а то би требало да значи да је Ф, не СФ.
(2) У данашњем “Данасу” у културном прилогу, па на стр. XIII, о стрип-књизи (код “Чаробне књиге”) Бетмен: повратак мрачног витеза, у преводу Марка Војновића.
-
... и, само да додамо, данас: у данашњем „Блицу“ на стр. 30, Слободан В. Ивков даје приказ књиге: Данијел Киз, Цвеће за Алџернона. Е сад, то није она новела, коју код нас имате у Монолиту 2, него је проширено у роман. (Неки људи мисле да је већ новелом било речено све што је било битно, и да је није ни требало проширивати у роман.) Овог пута издавач је „Лагуна“, 2019. Ивков опширно, са оправданим ентузијазмом, говори о овој приповести, али не наводи ко је преводилац.
-
Цењени ,
(1) Арт Анима јавља да би прича “Супернова” Горана Скробоње могла бити претворена у домаћу ТВ серију:
http://www.art-anima.com/vesti/supernova-gorana-skrobonje-kao-tv-serija (http://www.art-anima.com/vesti/supernova-gorana-skrobonje-kao-tv-serija)
Исто јавља и “Поглед из свемирског брода”:
https://sfpisb.wordpress.com/2020/08/10/skrobonjina-supernova-kao-tv-serija/ (https://sfpisb.wordpress.com/2020/08/10/skrobonjina-supernova-kao-tv-serija/)
(2) “Политикин забавник” бр. 3575, петак 14.08.2020,
стр. 1 – на насловној страни је Супермен и у позадини два супер-хероја који изгледају као негативци.
стр. 20, зашто у неким случајевима гравитациони талас стигне секунд-два пре светлосног. (Вероватно зато што светлост мало успори пролазећи кроз гасове, а гравитација не успори нимало.) Уз ово је астрономска слика са духовитом квази-библијском реченицом архаичног звучања.
стр. 44-46, о несрећама које су се десиле онима који су глумили у СФ филмовима о Супермену
на стр. 62, исправка! и то исправка једног податка који је био у прошлом броју у антрфилеу о Реј Бредберију. ПЗАБ у принципу не објављује исправке, али овог пута је објавио! и то под насловом “Грешка за фантастику”.
(3) У данашњем “Блицу” на стр. 30, Ивков доноси приказ фантазијске стрип-књиге (са можда понеким СФ елементом) Апокалипса, текст Алфредо Кастели, цртеж Корадо Рој, превод са италијанског Александар Марковић ( ? – помишљамо, можда би то могао да буде наш Александар-Сале Марковић, фан и писац из Првог српског фандома? али, не знамо, а ни средње слово не знамо…), издавач “Чаробна књига”, Београд, 2020, скоро истовремено кад и у Италији.
Ивков уједно даје тумачење библијског порекла појмова Армагедон и апокалипса, помиње како су коришћени у Ф и СФ, и узгред даје веома језгровиту карактеризацију једне творевине која се зове Лига екстраординарних џентлмена:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
много обимније и разрађеније стим-панк стрипско пародирање наивне тривијалне литертуре парноелектричне цивилизације на прелазу из 19. у 20. век
КРАЈ ЦИТАТА.
То је баш сажето речено, зар не. (А ми бисмо томе додали, за поменуту Лигу, да је то крос-овер творевина, и да је претежно фантазијска, али са многим елементима, па чак и појединим ликовима, из СФ.)
-
Цењени ,
две ствари у данашњем “Блицу“:
(1) на стр. 22, реклама за нови политичко-сатирични роман Светислава Басаре Контраендорфин. Е сад, не постоји такво хемијско једињење, постоји ендорфин, али не постоји са тим “контра”, али то вам је Басара, сатиричар, и хумориста. На предњој корици је, испод наслова, огроман ликовни знак за биохазард, знате, онај са кругом у средини и повијеним шиљцима који се пружају ван, и уз то додат натпис БИОХАЗАРД. Да ли у том роману има елемената СФ? Не знамо, вероватно нема, или има врло мало. Па зашто онда помињемо тај роман? Зато што наслов показује свест о науци (па макар и у сатиричној “контра” верзији) а илустрација на корици итекако показује свест о једном ликовном знаку који је углавном непознат читаоцима литературе главног тока, а често се појављивао у СФ делима о вирусима, великим епидемијама, итд. Карактеристично је за Басару, да повремено, заправо доста често, покаже да зна понешто из СФ сфере.
(2) На истој страници “Блица”, и на следећој, а то је стр. 23, имате опширан чланак о београдском позоришном фестивалу “Битеф” који је ове године отказан (због пандемије). То је педесет четврти “Битеф”. Кажу да ће идуће године, 2021, у септембру, бити одржани и тај, 54, али и наредни, 55. “Битеф”, дакле биће, као, два одједном. Али остају, као, раздвојени, биће то два “Битефа” истовремено.
Е, сад, слоган овогодишњег требало је да гласи “На ивици будућности”. То звучи веома налик на СФ. Па, постоји и СФ филм На ивици сутрашњице (The Edge of Tomorrow, Tom Cruise, Emily Blunt, 2014, то је оно са инвазијом ванземаљаца, који освајају Западну Европу, осим Британије, одакле крећу наши противнапади, а двоје главних јунака, кад год погину, врате се кроз време, памтећи тачно шта је било, и могу да крену у исту битку, поново, и поново… а уз то, главна јунакиња сече ванзосе помоћу једног као мача који је направљен од парчета хеликоптерске елисе).
Донета је одлука да се ипак одржи, ове године, једна представа “Битефа”, ако буде могуће (зависно од карантина итд); можда чак и две. Прва од те две има јаке СФ елементе. Наслов је Долина језе, аутор је Штефан Кеги, а један од главних ликова у драми је робот.
Чланак потписује Татјана Њежић, а наслов чланка је:
“Долина језе” на ивици будућности
Тог робота видимо на чак две слике, на “Блицовим” страницама 22 и 23, глумац је у белој одећи али са расклопљеним, видљивим, електронским и механичким деловима на леђима и потиљку. (Могли су, баш, да изнајме, за ову прилику, једног од оних јапанских човеколиких робота типа “Асимо”, или сличног.) Али, у чланку се не каже да ли је то СФ представа. Или није. Чини нам се да то избегавају да кажу: хтели би да искористе мисаоно и тематско богатство СФ жанра, али да не потпадну под жиг припадности жанру. Па, добро, нека им буде: док не добијемо неке евентуалне додатне информације, сматраћемо да није СФ, али да има јаке СФ елементе, јер је један од главних ликова робот.
-
Цењени ,
(1) “Политикин забавник” бр. 3576, петак 21.08.2020, има СФ причу, на стр. 57-59, Фредрик Браун, “Забрањено коцкање”. У оригиналу (гле, случајно смо то пронашли): “The Short Happy Lives of Eustace Weaver”. Преводилац није потписан. Постоји наднаслов, “Фантастика”. У горњем десном углу стр. 57 је антрфиле са биографијом аутора; Фредрик Браун (1906-1972) … итд. Постоји велика илустрација, колаж, карикатурална, врло добра, али ни уметник није потписан, не знамо ко је аутор те слике. Фредрик Браун је славан писац врло кратких СФ прича, али, ово није једна од његових најбољих, а и мало је застарела.
Па ипак! пре три недеље (31. јула), Бредбери, а сада, Фредрик Браун! Да ли је то “почетак нечега” (да се тако изразимо)? да ли се мења став редакције према СФ?
Узгред, ми смо дуги низ година погрешно говорили и писали, “Фредерик” Браун; он је Фредрик (Fredric), нема то друго слово “е”.
стр. 4-6, за хорористе, случај из београдске штампе из 1923. године, где је један комшија глумио вампира и кришом бацао камење људима у прозоре, али је пронађен и ухапшен. Припремио Немања Баћковић.
стр. 8-12, о муњама, као природној појави, колико мало о њима засад знамо. Могући нуклеарни процеси у муњи, итд. Припремио Срђан Николић.
стр. 29-40, последњи, четврти наставак Дексиног стрипа епске фантастике.
(2) уз данашњу “Политику” приложена је и “Политикина ТВ ревија”, а у њој на стр. 25 имате прилог са сликама, у колору, шест суперхероја са овим сад (због епидемије ковид-19) маскама против вируса. Супермен, на пример, са том медицинском маском коју сад носимо и по Београду.
-
... само две допуне...
(4) Зоран А. Живковић приредио је, и у штампу ће дати, велико критичко издање романа Достојевског Зли дуси на српском, с тим у вези осветлио је улогу једне жене, Косаре Цветковић, која је то прва превела са руског, пре око век и по; написао је предговор за то критичко издање; па, у “Политици” данас на стр. 4 културног додатка имате први део тог Живковићевог предговора, а у наредне две суботе изаћи ће у “Политици” и други, и трећи део тог предговора. Ово нема никакве везе са СФ, али помињемо зато што је интересантно да З. А. Живковић, који је толико учинио за СФ, сада ради у толико другачијем књижевном правцу.
(5) Имамо, још увек, програм за “Лазу К” за април, било је нешто интересантно предвиђено, требало је да дођу неки астрономи… али, отказано је, због вируса… и, сад, шта? Иде септембар. Нисмо вакцинисани. Епидемија, пандемија, није престала. Понеко се јуначи, понеко не, маска донекле штити, али питање је колико, и у којим околностима. А у оној просторији, прозори се могу само мало, малецко отворити, одшкринути, није могуће отворити их широм (и никад неће бити могуће, јер, тако су конструисани), дакле, нема ништа од неког јаког проветравања.
Ево једног предлога: отказати састанке клуба за предстојећа четири месеца, дакле, до Нове године; а тада видети за евентуални наставак, али само и једино ако будемо сви вакцинисани до тада.
-
... и, још ово,
(6) у данашњем „Блицу“, на стр. 30, Слободан Ивков, приказ романа Тешко је бити бог, браће Аркадија и Бориса Стругацког, али и приказ оних руских времена кад је настао. Ново издање је сад, овогодишње, код „Чаробне књиге“. У приказу није поменуто да ли је преводилац онај исти (Милан Чолић) из времена кад је то изашло код нас у оном колорном „Кентауру“ 1977. код Издавачког завода „Југославија“. Ех, руски: трудно бит богом!
-
Цењени ,
(1) на стр. XIII у културном прилогу у данашњем „Данасу“ имате приказ о многобројним доградњама серије „Дина“ након смрти аутора, Френка Херберта, па, наводно, са ослонцем на неке његове белешке. Изгледа да то није само једна књига, или две, него, мноштво: сиквели, приквели, побочне додатне серије... дина до дине. Наслов чланка је „Наставак серијала по белешкама“, наднаслов је „кутак за СФ“, потписује К.Ч.Д.
(2) Нешто за хорористе: у данашњем “Блицу” на стр. 55 у рубрици “Критиком ћу те” (потписује деда Милорад… тако је написано) имате изузетно опширан приказ нове ТВ серије Лавкрафтова земља, која изгледа да није по неком одређеном, појединачном Лавкрафтовом делу, него је генерално у амбијенту његових тема и протагониста. Можда нешто као хорор-фантази верзија Зоне сумрака, инспирисана Лавкрафтом и његовим природним и натприродним бићима.
(3) У данашњој “Политици”, на стр. 4 културног прилога, имате други наставак (од три) текста др Зорана А. Живковића о неким преводима Достојевског код нас. У последњем, петом ступцу налазимо интересантне коментаре о српском издаваштву; између осталог, Живковић каже да је “на почетку новог миленијума ( … ) транзиционо издаваштво постепено уступало место индустрији књиге”. Пуно значења сабијено је у тих неколико речи великог професионалног познаваоца те области.
(4) Негде у штампи видели смо пре неки дан малу вест, да Дом омладине Београда наставља све своје програме па и трибинске активности. Али епидемија није престала, а, као што смо недавно поменули, она сала не може добро да се проветрава (као ни она друга, “црна” сала, која уопште и нема прозоре него само врата, и уређај за вентилацију...), а неки од чланова и посетилаца ЛК су мало старији, у ризичној су групи за ковид-19, тако да је то разлог за забринутост, а да ли је за понедељак 7. септембар предвиђен неки програм за ЛК, не знамо.
-
(2) Нешто за хорористе: у данашњем “Блицу” на стр. 55 у рубрици “Критиком ћу те” (потписује деда Милорад… тако је написано) имате изузетно опширан приказ нове ТВ серије Лавкрафтова земља, која изгледа да није по неком одређеном, појединачном Лавкрафтовом делу, него је генерално у амбијенту његових тема и протагониста. Можда нешто као хорор-фантази верзија Зоне сумрака, инспирисана Лавкрафтом и његовим природним и натприродним бићима.
tako nekako.
moj osvrt na 1. epizodu je ovde:
https://cultofghoul.blogspot.com/2020/08/lovecraft-country-2020-tv-ep-1.html
-
Хвала на коментару, цењени др Гул; прочитао сам Ваш приказ о Лавкрафтовој земљи, интересантан је и информативан.
И, једна допуна вести од прекјуче:
(5) у данашњем “Блицу” на стр. 30, Ивков даје приказ наше стрип сцене, невероватног успеха у окупљању стриписта у Лесковцу (наводно, 2.839 учесника, из 73 земље!...), и, уједно, приказ српске стрип књиге Вековници 10: барон и терор, која је, евидентно, претежно у фантази жанру, јер, ево шта каже Ивков: “сомнабулна радња се отела контроли и разгранала на сусрете са Виљемом Телом, Моцартом, Франкенштајном, Белим Зецом, капетаном Куком…” Штавише, Краљевић Марко се “у крчми такмичи у лагању са Бароном Минхаузеном око Робинзона Крусоа, пирата са Кариба, женскиња…” тако да смо поприлично сигурни по питању жанра.
-
... и још једно допунско питање:
(6) На сајту Дома омладине видимо назнаку, на:
http://domomladine.org/debate/fantasticna-citaonica-80-sooner-or-later-everything-falls-into-the-sea-stories-by-sarah-pinsker/ (http://domomladine.org/debate/fantasticna-citaonica-80-sooner-or-later-everything-falls-into-the-sea-stories-by-sarah-pinsker/)
да се 21. септембра састанак ЛК држи – онлајн! дакле путем нета! електронски! То је одлично, али, ја бих замолио да нам неко, ко зна ово, јави – zakk? – који је заправо програм за септембар, и да ли ће све бити онлајн, како ће то функционисати, како ће се учествовати.
Ту би могли да учествују и неки људи из Јоханесбурга, из Ниша, итд.
-
… и, допуна,
(7) у данашњем “Данасу”, на последњој страници имате чланак, потписује Љиљана Малетин Војновић, о једној малој књижари и антикварници у далекој земљи Естонији, где су, поводом стоте годишњице рођења Реја Бредберија, направили једно колекционарско издање (у 100 примерака) Бредберијевог романа Фаренхајт 451, које су укоричили тако што су поскидали корице са неких стотину старих, одбачених антикварних књига (претпостављамо, дебеле, картонске, тврде корице?) и у њих утиснули, јаком штампарском пресом, наслов Фаренхајт 451, и онда укоричили у то, тако направљено. Наводно су велики део тог издања већ унапред распродали, у претплати (пренумерацији).
-
Цењени ,
(1) О тој антикварници у Естонији, са Фаренхајтом 451, имате још боље, детаљније на Арт Аними, са три слике, на:
http://www.art-anima.com/vesti/fahrenheit-451-estonija (http://www.art-anima.com/vesti/fahrenheit-451-estonija)
(2) Данас у „Блицу“ на стр. 55, потписује „деда Милорад“, приказ, доста нејасно и не-информативно написан, руског СФ филма који се, ако смо добро схватили, зове Спутник (дакле, није „спутњик“, са „њ“?). Наслов чланка, латиницом, гласи:
Kao dete hit filmova „Arrival“ i „Alien“
чиме се то „дете“ помало ослања на туђу славу, а за читав пројекат се помало наговештава да је деривативан. У филму, ако смо добро разумели, двоје руских космонаута враћа се из орбите, на Земљу, али један од њих сад има у себи ванземаљског путника. Приложене су четири слике, не особито убедљиве.
(3) У “Политици” на стр. 4 културног прилога, имате трећи, последњи наставак текста др Зорана А. Живковића о превођењу једног романа Достојевског на српски.
(4) Такође у том културном прилогу у “Политици”, али на стр. 3, имате чланак, потписује Станко Црнобрња, наслов “(Само)убиство поп-културе”, у Америци је, из разлога политичке коректности, под страшним притиском, фирма “Ди-Си комикс” морала да попусти, па је ево кренуо стрип “Чудесна жена” (Wonder Woman) у новој верзији, где је она дебела, у неким фармеркама (приложена је слика!) које баш истичу да је дебела; то је, да се не би повредила осећања појединих читатељки које су можда помало буцмасте.
Памтимо ли реч “полит-ком”? Политички комесар? Црнобрња пита да ли је ово почетак новог “комесарског времена”.
O tempora, o mores!
-
... само једна допуна,
(5) у данашњем „Блицу“ на стр. 30, Слободан В. Ивков даје приказ збирке Четири реке извиру у рају, и ине пловидбе, аутор је Илија Љ. Бакић, збирка се састоји од три приче које су, претпостављамо, у жанру фантазије, не СФ.
-
Индекс (тражило) неких (не свих) имена и наслова
поменутих у књизи Миодрага Б. Миловановића Српска научна фантастика
(коментаре понегде додао А. Б. Недељковић,
у циљу јасноће овог индекса):
Ад астра: антологија хрватске знанственофантастичне новеле 1976-2006, види под: Шакић, Томислав
Ајдачић, Дејан В, проучавалац СФ, уредник књига Словенска научна фантастика (2007), Футурославија: огледи о словенској научној фантастици (2008), и Тело у словенској футурофантастици (2011), стр. 27
Аларгић, Данило, писац, објавио Антарес 1969, стр. 78-79
Александрида, стр. 31
Алексић, Весна, написала дело Ветар је, Аја (1997), стр. 69
Алексић, Драган, аутор приче „Случај са хирургом“ (1923), стр. 47, и, критичар (1933), стр. 50-51
„Алеф“, новосадски СФ часопис, стр. 89, 90
Алрауне, роман, види под: Еверс
„Амејзинг сториз“, СФ магазин, стр. 20, 57
Андромеда, „Галаксијин“ СФ алманах, стр. 79, 81, 87, 135
Анђелковић, Миливој, писац, стр. 81 и у фусноти; стр. 124
Анђелковић, Милош, то је вероватно право име писца сакривеног иза псеудонима „Апостол Ванђеловић Вовјекивековић“, стр. 40
Анђелковић, Радмило К, фан и СФ писац, и под псеудонимом „Р. Ангелакис“, стр. 80, 82, 89, 90, 91-92
Антић, Андрија, преводилац СФ (1873), стр. 36
Антологија српске научне фантастике (пројекат Миловановића и Бобана Кнежевића, није још објављена), стр. 7 у фусноти. То је прва од 202 фусноте у овој Миловановићевој књизи.
Апарат професора Коса, види под: Царић, Воја
„Арт Анима“, сајт на интернету, стр. 134
Асимов, Исак, СФ писац, стр. 20, 59, 74
„Астаундинг сајенс фикшн“, СФ магазин, стр. 20
Аутобиографија одлазећега, види под: Илић, Драгутин Ј.
„Бајка“ (1891), види под: Суботић, Јован
Бакић, Илија Љ, из Вршца, фан, СФ писац и критичар, стр. 49, 63, 90, 92 и у фусноти; стр. 122; стр. 124 у фусноти
Баум, Л. Френк (L. Frank Baum), аутор Чаробњака из Оза, стр. 59
Баш-Челик, јунак из српске легенде, стр. 60
Беатовић, Лидија, фан и СФ списатељица, сада у Јужној Африци, стр. 80, 108 и у фусноти; стр. 138
Бевц, Иван, уређивао радио-емисије о СФ, стр. 134
Белча, Душан, СФ писац из Вршца, стр. 67
Бељајев, Александар, совјетски СФ писац, дело Амфибија, стр. 59
Бељајев, Сергеј, совјетски писац, стр. 73
Београд XXI века – из старих утопија и антиутопија, види под: Тартаља, Иво
Блох, Ернст (Ernst Bloch), теоретичар, стр. 13
Богдановић, Жика, проучавалац СФ, стр. 26, 83
Борић, Милан, написао причу „Чудновати доживљаји Петра Јовановића, судског писара“ (1922), стр. 56
Борхес, Хорхе Луис (Jorge Luis Borges, 1899-1986), аргентински писац фантазије, не СФ, стр. 15
Бркић, Бранислав, фан и СФ издавач, стр. 83
Броз, Вера, СФ списатељица, и учесница у београдском фандому, стр. 89, 108
Брук-Роуз, Кристина (Brooke-Rose, Christine, 1923-2012), британска теоретичарка књижевности, дело: Реторика нестварног: студије о нарацији и структури, нарочито у фантастици (A Rhetoric of the Unreal: Studies in Narrative and Structure, Especially of the Fantastic), стр. 18
Булгаков, Михаил, аутор текста „Псеће срце“ (1925), фуснота на стр. 48.
Булић-Атанасковић, Снежана, СФ списатељица, стр. 80
Ван Вогт, А. Е. (van Vogt), амерички СФ писац, стр. 73
Ванђеловић Вовјекивековић, Апостол, псеудоним из 1909. године, види Анђелковић, Милош
Васић, Драгиша, писац у међуратном периоду, стр. 43
Ватра, роман, види под: Рони старији
„Велики планови“, види под: Токин, Бошко
Велмар-Јанковић, Владимир, написао драму Срећа АД (1933), стр. 51-52, и у фусноти
Велс, Х. Џ. (Херберт Џорџ), СФ писац, стр. 19, 58, 59, 73. Рат светова, стр. 59
Верн, Жил, француски СФ писац, стр. 19, 36, 42, 58, 59, 73. Пут у средиште Земље (Путовање у средину Земље), стр. 36
Веснић, Радосав, стр. 48
Весовић, Владимир, фан и стриписта, стр. 128, 130
„Вечерње новости“, београдски дневни лист, био од значаја за СФ, стр. 84
Видић, Бранко, писац и стрип-сценариста, имао псеудоним „сер Ирвинг Симор“, дело Црна маска, или лорд Ворик, стр. 57 и у фусноти
Војнов, Димитрије, фан, велики и пасионирани познавалац светског филма (укључујући СФ), сценариста српског СФ филма Едерлези, стр. 138
Воронов, Сергеј Абрамович, стр. 48
Вртови нестварног, књига, види под: Дамјанов, Сава
Вукасовић, Вид, аутор радио-драма, стр. 133
Вуковић, Ђорђије, написао предговор „Новатор и претеча“, стр. 46 у фусноти
Вуковић, Чедо, писац из Црне Горе, дела Свемоћно око, Летилица професора Бистроума, Хало небо, стр. 60, и у фусноти. (напомена: данас сматрамо да је правописно оправданије писати „летелица“ а не „летилица“.
Вуловић, Светислав, можда 1872. објавио дело „После неколико хиљада година“, стр. 36
Вучковић, Гаврило, уредник „Галаксије“, широко познат и омиљен у фандому под надимком „Гаја галаксија“, стр. 77, и у фусноти
Вучковић, Радован, аутор књига Поетика хрватског и српског експресионизма (1979), стр. 43, и Проза српске авангарде (2011), стр. 45
Вучо, Александар, аутор приче „Љускари на прсима“, стр. 49
Гајић, Алекса, ликовни уметник, цртао филм Технотајз: Едит и ја (2009), стр. 129, 132
„Галаксија“, часопис за популаризацију науке и за СФ, стр. 78, 135
Гаталица, Александар, писац, познат у фандому и као Саша Гаталица, један од првих секретара клуба „Лазар Комарчић“, писао СФ и Ф, стр. 89 и у фусноти
Гернзбек, Хјуго, амерички СФ уредник, стр. 20, 73
Глигорић, Велибор, критичар, 1933. објавио чланак „Један Балканац подсмева се прогресу“, стр. 52
Гозба од милијарду година: историја научне фантастике, види под: Олдис, Брајан
Госпођи Алисиној десној нози, види под: Пешикан Љуштановић, Љиљана
Граси, Зефирино, уредник у „Политикином забавнику“, својевремено знатно доприносио афирмацији СФ, стр. 62
Гуливерова путовања, види под: Свифт, Џонатан
Дамјанов, Сава, проучавалац фантастике, дела Корени модерне српске фантастике (1988), и, Вртови нестварног, стр. 28
Дамњановић Љубомир, познат у фандому и под надимком Љуба, фан и писац, стр. 100 и у фусноти; стр. 101
Десница, Владан, написао фантазијско дело (не СФ) „Проналазак атханатика“, стр. 113
Дик, Филип К, амерички СФ писац, стр. 84
Димитријевић, Бранко, аутор приче „После сто година“ (1926), стр. 57
Дозои (или се то изговара на неки француски начин, „Доуз-ва“, како сугеришу у Википедији?), Гарднер (Gardner Dozois, 1947-2018), прослављени уредник великих СФ антологија; „Сумирање: 2012“ („Summation: 2012”), Гарднер Дозоијев уреднички текст у једној антологији, тридесетој, стр. 24
Дојл, сер Артур Конан, британски писац, написао роман Изгубљени свет (The Lost World), стр. 59
Драсков, види Драшковић Милан
Драшковић, Милан, често под псеудонимом Мајк Драсков, стр. 63, 84
„Друштво СФ и Ф писаца Америке“ (Science Fiction and Fantasy Writers of America, SFWA), стр. 23
Дурман, Растислав, из Сенте, писац СФ прича, неке од њих су хумористичне, стр. 80, 82 и у фусноти
Ђерговић-Јоксимовић, Зорица, проучавалац СФ, рад „Србија између утопије и дистопије“ (2000), објављен на енглеском („Serbia Between Utopia and Dystopia”), и, књига Утопија: алтернативна историја (2009), стр. 28, 44
Ђокић, Јездимир, преводилац СФ (1873), стр. 36
Ђуричић, Младен Ст, аутор романа Мртва стража (1939), стр. 53-54
Еверс, Ханс Хајнц, немачки писац, написао роман Алрауне, стр. 56
„Емитор“, фанзин клуба „Лазар Комарчић“, стр. 136
Енциклопедија научне фантастике (1990), види под: Живковић, Зоран А.
Енциклопедија научне фантастике (Клута и Николса, на енглеском), стр. 11
Еп о Гилгамешу, стр. 19
Етвуд, Маргарет (Margaret Atwood), поменута као пример слипстрима, стр. 23
Живадиновић Бор, Стеван, аутор приче „Инквилини“, стр. 49
Живановић Ноје, Радојица, аутор приче „Сан“, стр. 49
Живковић, Добросав Боб, илустратор, ликовни уметник, стр. 130
Живковић, др Зоран А, проучавалац, издавач и писац, стр. 17-18, 26, 27, 63, 75 у фусноти; 79 у фусноти; 83, 87, 95 и у фусноти; стр. 96. Текст „О мерилима за разликовање жанрова“, стр. 17. Књига Огледи о научној фантастици, стр. 17, у фусноти. Библиографски податак о његовој Енциклопедији научне фантастике на стр. 136 у фусноти – то је последња фуснота, двеста друга, у овој Миловановићевој књизи.
Живковић, Тибор, стр. 89
Живот који долази (1938), роман, види под: Ратковић, Манојло
Живот у васиони (1933), види под: Радонић, Стојан Ј.
Жилник, Желимир, режирао филм Лијепе жене пролазе кроз град, стр. 130
Жиљак, Александар, проучавалац СФ, у Загребу, види под: Шакић, Томислав
„Забавник илустровано време“, часопис, стр. 56
„Забавник илустрованог листа“ (1922-1928), часопис, стр. 56
Замјатин, Јевгениј, совјетски СФ писац, стр. 20
Зелић, Павле О, фан и писац, допринео великом успеху српске делегације у августу 2004. на Еурокону у Пловдиву, Бугарска; стр. 101 и у фусноти; стр. 102
„Знак сагите“, часопис-алманах, стр. 90; истоимени сајт, стр. 134
„Знанствена фантастика: кратке скице за опис жанра“, види под: Шакић, Томислав
Ивањи, Иван, писац, стр. 114 и у фусноти
Ивков, Слободан В, креирао ликовни симбол клуба „Лазар Комарчић“ у облику астроиде; теоретичар и историчар стрипа; носилац колумне „Фантастикологија“ у дневном листу „Блиц“, стр. 84, 89
Изгубљени свет, роман, види под: Дојл, сер Артур Конан
Илић, Драгутин Ј, писац прве у историји човечанства СФ драме (за позориште) После милијон година (1889), стр. 27, 36-38. Такође написао и дело Секунд вечности, стр. 46
Имперл, Владимир, писац, стр. 63, 76
Инић-Канада, Александра, помагала у раду М. Б. Миловановића на књизи Српска научна фантастика, ово не значи да је она из Канаде, него је то њено презиме, Инић-Канада, стр. 138
„Инквилини“, прича, види под: Живадиновић Бор, Стеван
Историја српске научно-фантастичне књижевности (1985), дело А. Б. Недељковића, стр. 26
Ишчезли свет, роман, али то је погрешно преведен наслов, види под: Изгубљени свет
„Јаја са језера Тангањике“ (1926), види под: Сиодмак, Курт
Јанковић, Милорад М, на једној књизи потписан као „Миле Јанковић-Бели“, научник (биолог), фан, и СФ писац, стр. 84 и у фусноти
Јакуповић, Есад, писац, стр. 63, 76, 77-78
Јакшић, Зоран С, физичар и писац, и под псеудонимом „Дејвид Џ. Строрм“, стр. 63, 83, 89, 90, 93 и у фусноти; стр. 94, 105
Јанковић, Ратко, писац, стр. 63, 87
Јеличанин, Рудолф, и под псеудонимом Ролф Јеел, СФ писац, нарочито у „Вечерњим новостима“, стр. 84
Јовановић, Ђорђе, аутор дела Плати па носи, стр. 25
Јовановић-Морски, Милан, стр. 33, и у фусноти
Јовић, Бојан М, проучавалац СФ, аутор књиге Рађање жанра, почеци српске научнофантастичне књижевности, стр. 27, 37 у фусноти
Јовићевић, Драган, коаутор (са Ј. Ристићем) капиталне историје српског филма фантастике, види под: Ристић
Јока, Дамир, фан, учествовао у конкурсима у „Комарчићу“, стр. 89
Јоцић, Милош, проучавалац фантастике за децу, стр. 29
Каван, Ана (Anna Kavan), поменута као пример слипстрима, стр. 23
„Како је пропала планета Земља (последња страна историје писана у визији)“, српска прича (1930) види под: Радонић, Стојан Ј.
Кампанела, Томазо, писац утопије Град сунца, стр. 19
Картер, Анџела (Angela Carter), поменута као пример слипстрима, стр. 23
Кели, Џејмс Патрик (James Patrick Kelly), поменут као познавалац слипстрима; са Џоном Кеселом уредио антологију Осећати се веома чудно: слипстрим антологија, стр. 22
Кембел, Џон В. јуниор, СФ уредник, стр. 20
Кембриџки водич за научну фантастику, стр. 7-8, и у фусноти на стр. 8
„Кентаур“, едиција, стр. 75
Кесел, Џон (John Kessel), поменут као познавалац слипстрима, стр. 23
Кларк, Артур Чарлс, СФ писац, стр. 20
Кнежевић, Бобан, фан, издавач и писац, веома значајан помагач у настанку ове Миловановићеве књиге, стр. 7 у фусноти, стр. 63, 65, 81, 83, 88 и у фусноти; 89, 90, 94 и у фусноти; 95, 97, 105, 139
Књига српске фантастике XII – XX век, антологија, види под: Палавестра, Предраг
Књижарница Томе Јовановића и Вујића, у Београду, стр. 58
Ковачевић, Божидар, аутор збирке Мирис векова, са причом „Освета западне науке“ (1922), стр. 48
Комарчић, Лазар, писац првог српског СФ романа, стр. 27, 55
„Комарчић“, клуб, види под: „Лазар Комарчић“
„Конеф“, клуб за научну и епску фантастику, стр. 133
Кораћ, Станко, проучавалац, написао дело Српски роман између два рата 1918-1941, стр. 55
Корени модерне српске фантастике (1988), види под: Дамјанов, Сава
Косиер, Берислав, писац, стр. 63
„Космоплов“, часопис, стр. 77, 78
Костић, Звонимир, писац, стр. 114 и у фусноти
Кош, Ерих, аутор дела Снег и лед, стр. 25, 74-75 и у фусноти; стр. 114
Кошчевић, Желимир, у Загребу, проучавалац СФ, стр. 26
„Кратак прилог за историју српске научне фантастике“, чланак Миодрага Б. Миловановића у загребачком часопису „Убик“ 2009. године
„Криминална библиотека“, међуратни часопис, стр. 56
Куић, Гордана, под псеудонимом Ана Горд, стр. 63
Кукић, Станко, написао роман Свет под маском (1938), стр 53
Лаврек, Андрија, СФ писац, стр. 80
„Лазар Комарчић“, клуб, стр. 88, 133, 135-136
Лазовић, Владимир, и под псеудонимом „Валдемар Лејзи“, писац, стр. 81, 87, 90, 95 и у фусноти
Лакобрија, Мирослав, креира хорор маске и хорор шминку, па и за зомби-шетњу, и слично, стр. 132
Ле Гвин, Урсула Кребер, америчка СФ списатељица, роман Лева рука таме, стр. 22
Лем, Станислав, пољски СФ писац, стр. 76
Летилица професора Бистроума, види под: Вуковић, Чедо
„Лира“, СФ клуб у Нишу (Стеван Бошњак, Зоран Пешић Сигма, Горан Станковић и други), стр. 121 и у три фусноте
„Локус“ (Locus), месечни часопис са вестима и чланцима о професионалној издавачкој делатности у сва три жанра фантастике, СФ, Ф и хорору, стр. 24
Лондон, Џек, амерички писац, стр. 56
Лујак, Тамара, списатељица, стр. 71
Лукијан (или Луцијан) из Самосате, писац прото-СФ, стр. 19
Лукић, Душица, списатељица, стр. 63, 87
Макарти, Кормак (Cormac McCarthy), поменут као пример слипстрима, стр. 23
Малетић, Гордана, проучавалац фантастике за децу, стр. 29
Манић, Александар, познат у фандому по надимку Моња; фан и писац СФ, стр. 68, 81, 89, 138
Маодуш, Зоран, стр. 63, 87
Марковић, Александар, фан и писац, стр. 123 и у фусноти
Марковић, Вук, проучавалац СФ стрипа, стр. 138
Марковић, Миланче, СФ писац, стр. 81 и у фусноти
„Марс, микроскоп и Мики“, види под: Токин, Бошко
Метаморфозе вампира, види под: Шаровић, Марија
Метаморфозе знанствене фантастике: о поетици и повијести једног књижевног жанра, Сувинова књига на енглеском 1979. и на хрватско-српском 2010, стр. 11, и у фусноти
„Метеор“ клуб СФ (и истоимени фанзин) у Суботици, организовао професор Томислав Раданов, стр. 137
Мијић, Ивана, проучавалац фантастике за децу, стр. 29
Мијушковић, Ђорђе, писац сатиричних СФ романа, стр. 84
„Микијево царство“, српски часопис, стр. 57
Милаковић, Ивана, фан и писац, стр. 110 и у фусноти
Миланковић, Милутин, писац дела Кроз васиону и векове, стр. 27, 49
Миливојевић, Марина, проучавалац, написала рад „Фантастика у драмама Владимира Велмара Јанковића“, стр. 52 у фусноти
Милнер, Ендру (Andrew Milner), инострани проучавалац, написао чланак „Мрачнији градови: урбана дистопија и СФ филм“, стр. 11, у фусноти
Миловановић, Миодраг Б, аутор књиге за коју овде дајемо овај индекс. Фан, преводилац и писац СФ. Поменут на стр. 28, и на стр. 139 (белешка о њему као аутору)
Мирис векова, види под: Ковачевић, Божидар
Михајловић, Јевстатије, написао дело Освета и судбина (1833), стр. 33
Мицић, Бранислав, види под: Пољански, Бранко Ве
Мицић, Љубомир, покретач зенитистичког покрета, стр. 47
Момчиловић Гордан, стр. 81
„Монолит“, едиција, десет великих алманаха, стр. 90
Мор, Томас, аутор Утопије (1516), стр. 19
Московљевић, Градимир Ј, стр. 81, и у фусноти
Мотив вампира у миту и књижевности, види под: Радин, Ана
„Мрачнији градови: урбана дистопија и СФ филм“, види под: Милнер, Ендру
Мртва стража (1939), види под: Ђуричић, Младен, стр. 53-54
Мунитић, Ранко, београдски проучавалац СФ, стр. 26, 132
Мураками, Харуки, поменут као пример слипстрима, стр. 23
Најт, Дејмон (Damon Knight), инострани писац и проучавалац, стр. 10
Настасијевић, Момчило, писац у међуратном периоду, стр. 43
Натошевић, Ђорђе, можда аутор једног текста о Београду будућности, стр. 33-34
Научна фантастика, спознаја, слобода, види под: Сувин, Дарко
Научна фантастика у 20. веку (Science Fiction in the 20th Century), књига, види под: Џејмс, Едвард
Наших 110 СФ година (1983), види под: Недељковић, Александар Б.
Недељковић, Александар Б, проучавалац СФ, стр. 26, и у фусноти; стр. 63, 82, 84, 89. Библиографско дело Наших 110 СФ година (1983), стр. 26
Немогуће (1930), надреалистички алманах, стр. 49
Нешић, Иван, писац, стр. 81, 89, 100 и у фусноти
Нешковић, Зоран Р, у фандому познат по надимку „Шкрба“, фан и писац по чијој СФ причи је снимљен филм Едерлези, стр. 89
Николић, Милан Пеца, помагао у раду М. Б. Миловановића на књизи Српска научна фантастика, стр. 138
Николс, Питер, енциклопедиста СФ, стр. 21-22
Новаковић, Мирјана, написала роман Johann’s 501 (2005), стр. 119-120
Новаковић, Стојан, аутор текста „После 100 година“ из 1911, стр. 41
Огледи о научној фантастици, види под: Живковић, Зоран А.
Огњановић, Дејан Б, проучавалац и писац хорора, стр. 29, 100. Књиге Фаустовски екран: ђаво на филму (2006), У брдима, хорори: српски филм страве (2007), Студија страве – есеји о хорор жанру (2008), и, књига (на основу дисертације) Поетика хорора (2014), и друго, стр. 29
Олдис, Брајан (Brian Aldiss), британски СФ писац, историчар и теоретичар, написао дело Гозба од милијарду година: историја научне фантастике (Billion Year Spree: The History of Science Fiction), стр. 19
Олтвањи, Ото, писац, стр. 101 и у фусноти
„О мерилима за разликовање жанрова“, види под: Живковић, Зоран А.
Орвел, Џорџ (George Orwell), британски писац, стр. 21
Орлакове руке, роман, види под: Ренар, Морис
Орловић, Драган, писац, стр. 114
„Освета западне науке“, види под: Ковачевић, Божидар
Освета и судбина (1833), види под: Михајловић, Јевстатије
Осећати се веома чудно: слипстрим антологија, види под: Кели, Џејмс Патрик
Остер, Пол (Paul Auster), поменут као пример слипстрима, стр. 23
Охотњиков, Вадим, совјетски писац, стр. 73
Палавестра, Предраг, уредник антологије Књига српске фантастике XII – XX век, стр. 28
Панић, Никола, написао роман Регата плерус, стр. 77, 82
Пахек, Жељко, фан и стриписта, илустровао насловну страну „Емитора“ бр. 1 (године 1981), стр. 128, 129
Пекић, Борислав, писац, стр. 115 и у фусноти
Петковић, Слободан, написао дело Освета манијака (1965), стр. 75
Петровић, Горан Т, писац фантазије, не СФ, стр. 119 и у фусноти
Петровић, Миомир, писац, стр. 120 и у фусноти; након изласка ове Миловановићеве књиге написао и СФ роман Black Light (2018)
Петровић, Растко, написао дела Бурлеска господина Перуна бога грома (1921), и, Са силама немерљивим, стр. 46 и у фусноти
Петровић, Урош, писац, стр. 70
Пешикан Љуштановић, Љиљана, проучавалац фантастике за децу, написала дело Госпођи Алисиној десној нози, стр. 29, 70
Пинчон, Томас (Thomas Pynchon), амерички писац фантазије са елементима СФ, стр. 15
„Плава птица“, едиција, стр. 59
Планета, види под: Тодоровић, Мирољуб С.
Плати па носи, види под: Јовановић, Ђорђе
Платон, стр. 19
По, Едгар Алан, стр. 19, 56
„Поглед из свемирског брода“, сајт на интернету, а такође и емисија на радију; организује новинар Владимир Тодоровић „Невидљиви“, стр. 134
Подземни ток – езотерично и окултно у српској књижевности, види под: Радуловић, Немања
Поетика хорора (2014), види под: Огњановић, Дејан Б.
Поетика хрватског и српског експресионизма (1979), види под: Вучковић, Радован
„Политикин забавник“, стр. 62-64, 87
Пољански, Бранко Ве (Бранислав Мицић) написао дело 77 самоубица (1923), стр. 47
Попис дјела научно-фантастичне књижевности на хрватско-српском језику, види под: Штиглић, Дарко
Поповић, Зоран, уредник у „Политици експрес“ и писац, стр. 63, 64, 87
После милијон година (1889), види под: Илић, Драгутин Ј.
„После неколико хиљада година“, можда објављено 1872, стр. 36
„После 100 година“ (1911), види под: Новаковић, Стојан
„После сто година“ (1926), види под: Димитријевић, Бранко
Праизовић, Љиљана, фан и СФ и Ф списатељица, стр. 89 и у фусноти; стр. 105; стр. 108 и у фусноти која је омашком поновљена, идентична фуснота као на стр. 89
Прелић, Љубомир, писац, стр. 114
Прист, Кристофер (Christopher Priest), поменут као пример слипстрима, стр. 23
Проза српске авангарде, види под: Вучковић, Радован
„Псеће срце“, види под: Булгаков
„Пут на звезду Даницу“, француско дело, стр. 35-36
Путничке белешке из 2349. год. по Хр. рођ., види под: Ванђеловић
Пут у средиште Земље (Путовање у средину Земље), види под: Верн, Жил
Рабкин тојест Ребкин, Ерик С. (Eric S. Rabkin), (Миловановић је написао „Рабкин“ али то име је боље изговарати, у српском језику, „Ребкин“, јер по енглеској фонетици то је / ræbkin / , а код Американаца тај глас / æ / изговара се много више налик на српско „е“) проучавалац СФ, написао књигу Фантастично у литератури (The Fantastic in Literature), стр. 16, и у фусноти
Раданов, Томислав, из Суботице, фан и проучавалац СФ, стр. 26-27
Радин, Ана, проучавалац хорора, књига Мотив вампира у миту и књижевности, стр. 29
Радонић, Стојан Ј., писац приче „Како је пропала планета Земља (последња страна историје писана у визији)“ (1930) и књиге Живот у васиони (1933), стр. 50-51
Радуловић, Немања, проучавалац, написао дело Подземни ток – езотерично и окултно у српској књижевности (2009), стр. 40 у фусноти
Ранђеловић, Петар, стр. 63
Радуловић, Немања, проучавалац, аутор дела Подземни ток – езотерично и окултно у српској књижевности (2009), стр. 40
Радуновић, Ратко, црногорски писац, стр. 102 и у фусноти
Рађање жанра, почеци српске научнофантастичне књижевности, види под: Јовић, Бојан
Ранковић, Светолик, аутор приповетке „У XXI веку“ (1895), стр. 38-39
„Растко“, сајт српске културе, стр. 134
Рат светова, види под: Велс, Х. Џ.
Ратковић, Манојло, аутор романа Живот који долази (1938), стр. 53
Регата плерус, роман, види под: Панић, Никола
Ренар, Морис, француски писац, написао романе Експеримент доктора Лерна, и, Орлакове руке, стр. 56
Реторика нестварног: студије о нарацији и структури, нарочито у фантастици, види под: Брук-Роуз, Кристина
Ристић, Јован В, фан и проучавалац нарочито српског СФ филма, коаутор капиталне информативне књиге о томе, стр. 103 и у фусноти; библиографски податак о тој књизи је у фусноти на стр. 131; стр. 132; кратак коментар о тој књизи је на стр. 133; и, стр. 138
Рони старији, француски писац романа Ватра и Џиновски лав, стр. 60
Савић Гето, Бобан, илустратор и стриписта, 130
Савковић, Душан, писац, стр. 61, и у фусноти
Сарајлија, Адријан, писац, 122 и у фусноти
Са силама немерљивим, види под: Петровић, Растко
Свемирска патрола, види под: Хајнлајн, Роберт Ансон
Свемоћно око, види под: Вуковић, Чедо
Свет под маском (1938), види под: Кукић, Станко
Свифт, Џонатан, написао роман Гуливерова путовања, стр. 19
Седамдесет седам самоубица (77 самоубица), дело (1923), види под: Пољански, Бранко Ве
Секунд вечности, види под: Илић, Драгутин Ј.
Сенковски, Осип Иванович, написао причу „Чудновати догађај једне душе“, стр. 34
сер Ирвинг Симор, псеудоним, види под: Видић, Бранко
Симонс, Ден, СФ писац романа Хиперион, стр.22
Сиодмак, Курт, амерички СФ писац, аутор приче „Јаја са језера Тангањике“ (1926), стр. 57
„Сириус“ (тако написано, без слова „ј“), часопис у Загребу, југословенски, стр. 79-80, 87, 89, 90
Систем Воронов, види под: Токин, Бошко
Скоулз, Роберт (Robert Scholes), инострани проучавалац, стр. 14-15, написао дело Структурална фабулација (Structural Fabulation), стр. 15
Скробоња, Горан, писац хорора и СФ, преводилац, сценариста стрипа, стр. 89, 90, 97, 99 и у фусноти; стр. 105, 129
Словенска научна фантастика, види под: Ајдачић, Дејан В.
„Случај са хирургом“ (1923), види под: Алексић, Драган
Снег и лед, види под: Кош, Ерих
Спинрад, Норман (Norman Spinrad), инострани писац и проучавалац, стр. 10
„Србија између утопије и дистопије“ (2000), чланак, види под: Ђерговић-Јоксимовић, Зорица
Срећа АД, драма (1933), види под: Велмар-Јанковић, Владимир
„Српско друштво за научну фантастику“, клуб, стр. 133
Стејблфорд, Брајан (Brian Stableford), инострани писац и проучавалац, стр. 11 (и у фусноти), написао чланак „Финално поглавље социологије научне фантастике“ (“The Final Chapter of the Sociology of Science Fiction”), стр. 23 и у фусноти
Стејплдон, Олаф (Olaf Stapledon), британски писац, стр. 21
Стефановић, Зоран М, фан и писац, знатно допринео сајту српске културе „Растко“, стр. 123 и у фусноти; стр. 138
Стефановић-Пулулу, Споменка, фан и издавач, стр. 109 и у фусноти
Стојковић, Атанасије, написао дело Фисика, стр. 32
Стојиљковић Дејан, из Ниша, писац фантазије, стр. 110 и у фусноти
Структурална фабулација (Structural Fabulation), види под: Скоулз, Роберт
Студија страве – есеји о хорор жанру, види под: Огњановић, Дејан Б.
Суботић, Јован, аутор дела „Бајка“ (1891), стр. 38
Сувин, др Дарко, хрватски и канадски проучавалац, стр. 11-13, 17-18, 19, 21, 23-24, 25, 26, 78; књига Научна фантастика, спознаја, слобода (2002) стр. 12
„Сумирање: 2012“ („Summation: 2012”), види под: Дозои, Гарднер
„СФ беј“ (SF Bay), сајт, стр. 134
„Сци и фи“ тојест „Сај енд фај“ (SCI&FI), клуб, стр. 133, публикације „Тера“ и „СФ портал“, стр. 137
„Тамни вилајет“, едиција српске и југословенске СФ, издавач Бобан Кнежевић, стр. 90
Тартаља, Иво, објавио дело Београд XXI века – из старих утопија и антиутопија, стр. 28, а фуснота тек на стр. 34
Таутовић, Радојица (1923-1998), можда први проучавалац српске СФ, дело Хефест у свемиру, есеји о СФ, стр. 25, и у фусноти
Тезеус, Константин, неки мисле да је то псеудоним А. Б. Недељковића, стр. 63, 81
Тело у словенској футурофантастици, види под: Ајдачић, Дејан В.
„Технички лист“ за популаризацију науке, покренут 1890. године, стр. 42
Тихана из Ерга, дело, види под: Урошевић, Предраг
Тодоров, Цветан (Tzvetan Todorov), инострани проучавалац; дело, на француском, Увод у фантастичну литературу (Introduction à la litérature fantastique), стр. 16 у фусноти
Тодоровић, Мирољуб С, песник, сигналиста, написао дело Планета, стр. 25
Токин, Бошко (1894-1953), написао дела „Велики планови“, „Марс, микроскоп и Мики“, и Систем Воронов, стр. 47-48
Толстој, Алексеј, совјетски СФ писац, стр. 20, 62
Трајковић, Бранислав, и под псеудонимом Били Треј, СФ писац, стр. 81, и у фусноти; стр. 84, 89
Трбовић, Мирослав, писац, стр. 81 и у фусноти
Тропин, Тијана, проучавалац и фан СФ, стр. 29, 138
Тушевљаковић, Дарко, писац, стр. 102 и у фусноти
Ћосић, Бранимир, писац у међуратном периоду, стр. 43
Ћурчић, Слободан, псеудоним „С. Тиркли“, СФ писац из Смедерева, стр. 80, 83 и у фусноти, 84, 88
„У XXI веку“ (1895), види под: Ранковић, Светолик
У брдима, хорори: српски филм страве, види под: Огњановић, Дејан Б.
Увод у фантастичну литературу, књига, види под: Тодоров, Цветан
Уелбек, Мишел (Michel Houellebecq), поменут као пример слипстрима, стр. 23
Урошевић, Предраг, писац Тихане из Ерга, стр. 66
Утопија: алтернативна историја (2009), види под: Ђерговић-Јоксимовић, Зорица
„Фантастика у драмама Владимира Велмара Јанковића“, чланак, види под: Миливојевић, Марина
Фантастично у литератури (The Fantastic in Literature), види под: Рабкин тојест Ребкин, Ерик С.
„Фарос“, клуб СФ, и истоимени фанзин, у Белој Цркви, стр. 137
Фаустовски екран: ђаво на филму, види под: Огњановић, Дејан Б.
Филиповић, Драган Р, СФ писац, стр. 80, 88, 90, 92 и у фусноти; стр. 93
„Финално поглавље социологије научне фантастике“ (“The Final Chapter of the Sociology of Science Fiction”), чланак, види под: Стејблфорд, Брајан
Фисика, прото-СФ дело, види под: Стојковић, Атанасије
Фламарион, Камиј, писац, стр. 42
„Фотон тајд“ (Photon Tide), СФ клуб у Новом Саду, стр. 133, њихов фанзин „Нова“ стр. 137
Фохт (латиницом: Focht), Иван, у Загребу, проучавалац СФ, стр. 26
Франкенштајн, или модерни Прометеј, види под: Шели, Мери Годвин Вулстонкрафт
Футурославија: огледи о словенској научној фантастици, види под: Ајдачић, Дејан В.
Хајнлајн, Роберт Ансон, амерички СФ писац, стр. 20, 59, 73, 74; дело Свемирска патрола, стр. 59
Хаксли, Олдос (можда је боље то име изговарати Олдус, али врло јака је у Србији традиција да се изговара „Олдос“, што и није много погрешно) (Aldous Huxley), стр. 21
Хало небо, види под: Вуковић, Чедо
Хегедиш, Иван, написао СФ роман Купола (2000), стр. 85
„Хели чери“ (Helly Cherry), сајт, стр. 134
Хефест у свемиру, види под: Таутовић, Радојица
Хиперион, види под: Симонс, Ден
Царић, Воја, СФ дело Апарат професора Коса (1958), стр. 60
Црна маска, или лорд Ворик, види под: Видић, Бранко
Црњански, Милош, писац у међуратном периоду, стр. 43
Чапек, Карел, чешки СФ писац, творац речи „робот“, стр. 20
„Чудновати догађај једне душе“, види под: Сенковски, Осип Иванович
„Чудновати доживљаји Петра Јовановића, судског писара“ (1922), види под: Борић, Милан
Џејмс, Едвард, Научна фантастика у 20. веку (Science Fiction in the 20th Century), књига, стр. 13
Џејмс, Едвард, и Фара Мендлсон, аутори књиге Кембриџки водич за научну фантастику, стр. 8, у фусноти
Џиновски лав, види под: Рони старији
Шакић, Томислав, проучавалац, у Загребу, и Александар Жиљак, њихово дело Ад астра: антологија хрватске знанственофантастичне новеле 1976-2006, стр. 13, и, стр. 79 у фусноти. У тој књизи, Шакић има чланак „Знанствена фантастика: кратке скице за опис жанра“, то Миловановић помиње на својој стр. 13
Шаровић, Марија, проучавалац хорора, књига Метаморфозе вампира, стр. 29
Шели, Мери Годвин Вулстонкрафт, СФ списатељица, написала роман Франкенштајн, или модерни Прометеј (Миловановић не помиње њено дело Последњи човек), стр. 19
Штиглић, Дарко, написао Попис дјела научно-фантастичне књижевности на хрватско-српском језику (1973), стр. 26
Тиме смо завршили наш индекс неких имена (не свих) и неких наслова (не свих) у књизи Миодрага Б. Миловановића Српска научна фантастика (2016)
-
Jeeee!!!!
-
Цењени ,
(1) ово је требало раније да јавимо: у данашњој “Политици“, око двадесете стране, велики чланак, наслов „Битеф на ивици будућности“, потписује Б. Г. Требјешанин, и она иста слика глумца (као у „Блицу“ 19. августа; обавестили смо вас) у представи Долина језе, који је као робот, који седи окренут леђима према нама тако да се виде роботски делови на његовом потиљку и у леђима.
Лако је њему, ако је робот, не може му вирус ковид-19 ништа…
Некако добијамо утисак да неко навија, агитује, да публика, упркос епидемији, дође у позориште… на тај не-отказани део “Битефа”.
(2) Арт Анима јавља, на
http://www.art-anima.com/vesti/studija-monje-jovic-o-utopiji-i-distopiji-u-srpskoj-prozi-xx-veka (http://www.art-anima.com/vesti/studija-monje-jovic-o-utopiji-i-distopiji-u-srpskoj-prozi-xx-veka)
да је сада и као књига објављена десета српска дисертација о СФ. Да подсетимо (јавили смо вам и то, 26. маја ове године), наш десети доктор СФ је Моња Б. Јовић (рођена 1977), а јавили смо и да њену дисертацију можете преузети са:
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10677/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y (http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10677/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y)
па, ето.
-
(одломци из предстојеће књиге Александра Б. Недељковића
Историја српске научне фантастике XIX и XX века,
сад, ево, имамо одломак 012, приказ Мићине најважније књиге, али, пошто је тај приказ прилично опширан, подељен је у пет делова; уз то, памтимо да смо пре два дана окачили један у суштини као претходни део, Индекс неких имена и наслова који постоје у тој Мићиној књизи)
Дакле:
Миодраг Б. Миловановић, Српска научна фантастика (2016)
ПРИКАЗ ТЕ КЊИГЕ даје: А. Б. Недељковић, ДЕО 1:
Године 2016. Миодраг Б. Миловановић објавио је веома значајну и корисну књигу Српска научна фантастика, то је обухватни преглед целокупне историје српске СФ књижевности, о којој је он, као истакнути фан и аутор, више деценија вредно и одушевљено сакупљао податке (Миловановић 2016). У сакупљању и разматрању информација, дакле у проналажењу књига и прича, али и у дискутовању о њима, главни сарадник му је био, деценијама, Бобан Кнежевић, који је не само издавач ове књиге, него је, у суштини, и нешто као невидљиви малтене-коаутор. То зна свако ко је четрдесет година посматрао њихову сарадњу. Тешко је тачно проценити допринос Кнежевића у прикупљању и процењивању (путем дискусије) материјала и података о српској СФ, али то је свакако велики, и несебичан, допринос. Реално, ова књига је њихово заједничко постигнуће, резултат великог ентузијазма њих двојице. Али писао ју је, заиста (уверени смо) само и једино Миловановић.
Они су испроналазили мноштво књига и прича које А. Б. Недељковић никад не би нашао.
Ово Миловановићево дело је књига са 140 страница, латиницом. Формат књиге је 195 са 138 милиметара. Тираж је био само 200 примерака! Корица је ликовно одлично решена, приказује црнину свемира, са многобројним ситним звездама (универзум заиста и изгледа тако), наспрам које се истиче белом бојом име аутора, и плавом бојом дат наслов, а испод тога је старовремски, архаични цртеж ракетне летелице која облеће око планете Земље. На полеђини је промотивни текст, непотписан, врло опширан (отприлике једна шлајфна) у коме се образлаже шта се са тим жанром дешавало код Срба у протеклим вековима и зашто је оваква књига потребна. При дну је издавачев линк:
www.znaksagite.com (http://www.znaksagite.com)
На импресуму је назначено да је издавач Бобан Кнежевић. Садржај је дат на почетку, на стр. 5. По завршетку главног текста књиге дата је напомена о онима који су помагали у њеном настанку. Цитирамо:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
У деловима који се односе на стрип, значајну помоћ пружили су Вук Марковић, Александар Манић и Зоран Стефановић, а за податке везане за филм најзаслужнији су Јован Ристић и Димитрије Војнов. Међутим, сав евентуални грех за неке нетачности и непрецизности иде на рачун аутора. Такође, за велику помоћ и корисне сугестије приликом писања текста, аутори се захваљују Милану Пеци Николићу, Тијани Тропин, Лидији Беатовић и Александри Инић-Канада.
КРАЈ ЦИТАТА.
Добро, дакле, аутори се захваљују... аутори... шта, аутори се захваљују? Па, потписан је само један. Ту је нешто промакло. Промакао је, уверени смо, онај невидљиви малтене-коаутор, кога смо малочас поменули.
На стр. 139 је белешка о аутору, инжењеру Миодрагу Б. Миловановићу, коју потписује др Тијана Тропин. Белешка је кратка, састоји се од само те једне странице, али је Тропин ту страницу добро искористила. Она истиче, између осталог, и „његов посвећени рад, заједно са Бобаном Кнежевићем, на библиографији научне фантастике на српском језику“. Белешка се завршава овако:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Осим различитих теоријских текстова објављиваних у часописима посвећеним научној фантастици, овде треба поменути Блеферски водич: СФ (1997) који је доживео и друго издање као Брзи водич: Science Fiction (1999) и може се посматрати као далека претходница ове књиге, заједно са значајним и често цитираним текстом „Кратак прилог за историју српске научне фантастике“, првобитно објављеним у часопису Ubiq, 2009. године.
КРАЈ ЦИТАТА.
Књига се састоји од Увода и 11 поглавља.
На стр. 7 почиње тај Увод, теоријско-историјски, који запрема 22 странице (стр. 7-29), али има свој први део, у суштнини уводни део увода, који се састоји од приближно три и по странице (стр. 7-10). Већ у првој реченици Миловановић потврђује важну улогу Бобана Кнежевића у настанку ове књиге:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Књига која је пред вама представља покушај двојице заљубљеника у научну фантастику да што илустративније прикажу развој српске научне фантастике у књижевности, од појаве првих текстова са елементима овог жанра, до краја прве деценије XXI века.
КРАЈ ЦИТАТА.
Ту је и прва фуснота. (Укупно ова књига садржи 202 фусноте, дакле у просеку више од једне фусноте по страници.) А у тој првој фусноти, Миловановић прецизира:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Овај текст је настао као део заједничког пројекта аутора и Бобана Кнежевића Антологија српске научне фантастике. С обзиром на то да овај пројекат неће бити могуће завршити у току ове године, а због жеље да текст не изгуби на актуелности, одлучили смо да га објавимо у библиотеци "Парадокс" као посебну књигу. (стр. 7)
КРАЈ ЦИТАТА.
Поводом пројекта за ту њихову Антологију српске научне фантастике, (а то је одлична и дивна идеја, али тежак задатак за издавача, јер треба обезбедити копирајт, ауторско право, од многих писаца, и од наследника неких који више нису живи... пронаћи те наследнике, ако постоје...) А. Б. Недељковић жели овде да изрази наду да ће, са становишта копирајта, бити нађен начин да се у Антологију унесе и СФ прича Иве Андрића, његова једина, „Дедин дневник“ (1948).
(Узгред речено, није уопште вероватно да ће та њихова антологија, кад изађе, бити заиста антологија само СФ; зваће се, можда, тако, али ће, вероватно, бити жанровски мешовита, и лако је могуће да ће више од половине бити приче из другог жанра, наиме, из фантазије, а понека и из жанра хорора. Па, ви читаоци – видите сами, шта је шта... То проистиче из Миловановићеве широке толеранције према причама које садрже само неке елементе СФ али нису СФ приче.)
У наставку Увода, Миловановић објашњава зашто је сматрао да мора да посвети прва три поглавља дефиницији СФ, разграничењу са Ф, и историји светске СФ; и, о чему ће говорити у преосталим поглављима. Овде не помиње хорор као жанр, али га помиње касније, на стр. 9. Али то нису стварно поглавља (мада их он тако назива, непрецизно) него су то одељци Увода. Из садржаја видимо да Увод има следећа четири одељка:
Шта је то научна фантастика?
Фантастика и научна фантастика
Историјат светске научне фантастике
Историјат изучавања српске научне фантастике
а Миловановић каже (стр. 8) да се са тим четвртим завршава теоријски део књиге. Примећујемо ту нека мала лутања, у структури рада, јер, како може Увод бити теоријски део књиге.
По питању скраћенице, дилеме нема, Миловановић се већ на првој страници увода опредељује за скраћеницу СФ. Јасно је написано (латиницом), на стр. 7:
naučna fantastika (SF)
У овом Уводу, Миловановић више пута користи ауторско „ми“ („сматрамо“, „приказали смо“, „дефинишемо“, стр. 8) и то се, изгледа, не односи на двојицу (на њега и Бобана Кнежевића), него ипак само на њега, једног, Миловановића, али са ауторским „ми“.
Миловановићев уводни део Увода јасно и несумњиво показује, да ће он у књигу укључити многа српска књижевна дела која нису СФ него само имају неке елементе СФ. Ово се, са становишта теорије књижевности, може толерисати, легитимно је, али само ако је јасно назначено да та дела нису СФ. Многе легенде и бајке, и друга дела у жанру фантазије, имају понеки СФ елемент, Пинокио на пример, Дедал и Икар, барон Минхаузен, итд, али, остају у жанру фантазије, нису СФ.
Шта је то научна фантастика?
У овом одељку Увода (стр. 10-15), Миловановић показује знање о чињеници да је др Дарко Сувин и у новије време, после више деценија, опет потврдио да кључна одлика, која одређује шта је СФ, јесте новум; замишљени свет у СФ делима мора бити различит од нашег стварног, а та разлика, тај новум, мора да се заснива на науци, или барем да покушава да се заснива на науци, дакле да буде когнитивни (сазнајни) барем приближно научно оријентисани новум.
За екстраполацију будућности Миловановић неспретно каже да је „екстраполована“ будућност; треба да користимо израз „екстраполирана“ јер то боље звучи.
Миловановић исправно закључује да вероватно никад нећемо имати свеобухватну, од свих прихваћену, до краја прецизну дефиницију СФ, али ће постојати зоне које су централније, и за које постоји сагласност већине посматрача, и рубне зоне где је сагласности мање. Међутим он чини озбиљну теоријску грешку у последњој реченици овог одељка, јер сугерише, отприлике, да због тога каква су „савремена кретања у жанровској литератури“ (стр. 15) наши критеријуми (шта јесте, а шта није СФ) треба да постану попустљивији и мутнији, лабавији.
Фантастика и научна фантастика
(стр. 15-18) – па, тај наслов одељка је катастрофа! Не може шири појам да се дели на себе (целог) и на неки свој саставни део. На пример, код воћа: не могу јабуке да се деле на јабуке и зреле јабуке.
Фантастика је шири појам. Њу можемо поделити на неке њене саставне делове. Али не можемо фантастику поделити на фантастику и неки њен део. Због овога се тринаест професора у Србији (понајвише у Крагујевцу) договорило, у свом Манифесту Крагујевачке школе СФ студија (и то је тачка 7 тог Манифеста) да је потребно „са становишта исправности српског језика, енергично одбацивање (али и просветитељско, стрпљиво, јавно исправљање) честе језичке грешке по којој се фантастика дели на фантастику и научну фантастику“.
Тај поменути Манифест можете наћи у Зборнику 45 објављених радова А. Б. Недељковића, на Арт Аними, на:
http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-zbirka-radova-2020.doc (http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-zbirka-radova-2020.doc)
па, изволите, погледајте.
А како је требало да гласи наслов овог одељка код Миловановића? Па, на пример, „Фантастика не научна, и, научна“, или, још боље, „Фантазија и научна фантастика“.
У овом одељку, који запрема око три странице, Миловановић греши утолико што се ослања на ону најпознатију мисао Цветана Тодорова (која нема скоро никакве везе са СФ, а није ни тачна); цитира једно доста нејасно мишљење Ерика С. Ребкина; даје доста добре, опширне, релевантне цитате из чланака Зорана А. Живковића, и Дарка Сувина; и препоручује нам да погледамо једну теоријску књигу Кристине Брук-Роуз; а теоријске ставове А. Б. Недељковића о овом питању не помиње, ниједном. Осим тога, могао је у дисертацији Недељковића, која се може преузети са линка:
art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-disertacija-o-SF.doc (http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-disertacija-o-SF.doc)
да пронађе једну листу са двадесетак одличних, најбољих светских, дефиниција СФ, од којих неке заиста блиставо јасно и тачно оцртавају природу СФ жанра; али, није их поменуо.
Историјат светске научне фантастике,
то је следећи одељак Увода; обухвата мало више од шест страница. Овде Миловановић најпре помиње питање „када се научна фантастика издвојила из књижевне матице (mainstream) као посебан жанр“ (стр. 18). То би било добро, коректно питање, да је рекао „из укупне, остале књижевности“ или тако некако, без помињања проблематичног појма „матице“. Али рекао је тако како је рекао, а тиме је уједно учинио и корак ка дефинисању шта, по његовом уверењу, значи појам „главни ток“; јер, обично преводимо енглеску реч „mainstream“ као „главни ток“. (Мада и превод „књижевна матица“ има своје добре особине.)
Евидентно, Миловановић ту каже да је главни ток сва она остала књижевност, и добра и лоша; напросто, прихваћена главнина књижевности; у овоме се слажемо с њим; а не сматра, као неки, да је главни ток најбоља, одабрана, најцењенија, прослављена и највише хваљена књижевност. Ово има за последицу, да је апсурдно и немогуће тврдити да су књижевно најквалитетнија СФ дела ушла, или да ће икада ући, у главни ток. Дакле ето прилике да разјаснимо шта значи тај, за нас битни, књижевно-теоријски појам: главни ток (mainstream) је све оно што није СФ. Па, било добро, или лоше; квалитетно, или неквалитетно. Ако није СФ, онда чак и најгори, најслабији кич јесте главни ток; главнотоковски кич.
Дигресија:
А кад буде изашла књига А. Б. Недељковића Историја српске научно-фантастичне књижевности 19. и 20. века, како ће читалац икада пронаћи, у њој, дефиницију, шта је главни ток? Па, настојаћемо да у папирном издању буде индекс (тражило), а у електронском издању, кад та књига буде текст-документ у вашем компјутеру, моћи ћете да пронађете било коју реч, алатом Edit – Find, за две-три секунде, као што већ сад можете да пронађете у дисертацији А. Б. Недељковића, и у Збирци 45 објављених радова А. Б. Недељковића, које су обе окачене на нет (видети горња два линка).
(крај дигресије)
Већ у наставку тог, првог пасуса у том одељку, Миловановић чини озбиљну теоријску грешку: меша термине „рани СФ“ и „прото СФ“, а то су тотално различите ствари. Да би нешто било рани СФ, или касни СФ, или већ некакав СФ, мора, пре свега, неизоставно, да буде СФ. Па, онда може да се класификује као рани, или касни, и слично.
За разлику од тога, прото СФ није СФ. Ни рани, ни касни, нити икакав. Али, Миловановић, чини нам се, не жели да буде тако категоричан. То код њега има облик појмовне лабавости из разлога доброте, благости, попустљивости. Не-строгости. Последица је да он у овом пасусу каже:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Ако се прихвати Сувинова тврдња да је СФ проза спознајног отуђења, онда из тога неминовно проистиче да се читава утопијска проза (Томас Мор ... Томазо Кампанела ... , и сл.), већина такозваних чудесних путовања (...) од вавилонског Епа о Гилгамешу, па преко Гуливерових путовања (...) Џонатана Свифта (...) па и сродних дела типа Платонове Државе или менипских сатира Лукијана из Самосате могу подвести под термине рани СФ или прото СФ. (стр. 18-19)
КРАЈ ЦИТАТА.
Миловановић ту, евидентно, оставља отворена врата за могућност да, ако се прихвати та Сувинова тврдња (тако интерпретирана), чак и Еп о Гилгамешу буде класификован као рани СФ. Или прото. Са тиме се никако не можемо сложити. Гилгамеш може бити прото СФ, али никако не СФ; ни рани ни касни; јер, напросто, није научна фантастика, нити рана нити ма каква друга.
Миловановић наставља:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Ипак, добар број изучавалаца СФ-а сматра да се научна фантастика не може сматрати жанром пре деветнаестог века, када један број писаца, као што су Мери Шели (Mary Shelley) или Едгар Алан По (Edgar Allan Poe), у готску романсу уносе одређене елементе научних спекулација. Врло често се у теоријској литератури као прво дело научне фантастике наводи Франкенштајн, или модерни Прометеј (1818) Мери Шели.
КРАЈ ЦИТАТА.
Дакле, „добар број“, али не Миловановић сам; он се од њих јасно дистанцира. „Врло често“ се наводи година 1818, али Миловановић не потврђује да то јесте година настанка СФ.
Овде Миловановић, на стр. 19, у фусноти (то је двадесета фуснота у овој књизи) даје библиографски податак о књизи Брајана Олдиса Гозба од милијарду година (Billion Year Spree), али не прецизира на којој страници је Олдис рекао да је Франкенштајн прво дело научне фантастике; а то и није лако наћи!
Али ми то знамо. Нећемо вас држати у неизвесности. Олдис је то рекао у свом првом поглављу, чији већ наслов је индикативан, „Порекло врсте: Мери Шели“ (“The Origins of the Species: Mary Shelley”, pp. 7-39). Олдис у том поглављу каже, на својој стр. 10, да је „на срећу, врло лако идентификовати први прави пример овог жанра (“happily, it is a simple matter to identify the first true example of the genre”), затим на својој стр. 12 каже да су Луцијан од Самосате и многи други били претходници, „цењени рођаци“ (cherished relations) научне фантастике, и најзад, на својој стр. 26, прецизира да је Франкенштајн „први прави научно-фантастични роман“ (“the first real science fiction novel”). Требало је да Миловановић барем сажето назначи да је Олдис то рекао у том поглављу, дакле, на страницама 7-39.
(довде део 1)
-
... и, сад, после дванаестог одломка из АБН књиге (у блиској будућности ћемо окачити следећи... па следећи...), само мала данашња допуна вести:
(3) у “Блицу” данас на стр. 30 и 31, потписује Татјана Њежић, поново о Битефу и тој представи Долина језе са роботом, и она иста слика (опет…) али, сад је то интервју са редитељем, који најављује и друге експерименте, у другим представама, на пример, да понеко из публике дође на позорницу, или, да се публици деле неки предмети, алати, итд.
(4) У данашњем “Данасу” на стр. 18 и 19, чланак, под насловом “Креирали смо Матрикс из којег је немогуће у потпуности изаћи”, потписује Марија Кртинић, то је уствари интервју са норвешком редитељком по имену Тоње Хесен Шеи (Tonje Hessen Schei), о њеном филму иЧовек (iHuman) који ће бити на затварању фестивала “Белдокс”; филм је о вештачкој интелигенцији у будућности, наиме, шта ће бити ако АИ постане паметнија од нас; али не помиње се СФ као жанр, него се каже (у првом ступцу) да је то “политички трилер о вештачкој интелигенцији, моћи и друштвеној контроли”, дакле редитељка избегава да свој филм обележи као СФ.
-
(одломци из предстојеће књиге Александра Б. Недељковића
Историја српске научне фантастике XIX и XX века,
сад, ево, имамо одломак 013)
Дакле:
Миодраг Б. Миловановић, Српска научна фантастика (2016)
ПРИКАЗ ТЕ КЊИГЕ даје: А. Б. Недељковић, ДЕО 2:
Француског писца Жил Верна, Миловановић карактерише као „једног од родоначелника СФ-а“, а већ у следећем пасусу каже за Х. Џ. Велса „јавља се и други родоначелник СФ-а“, што сад већ значи да је Верн први, Велс други, а да Мери Шели ипак није родоначелница, није оснивач СФ. Дакле у једном пасусу: она можда јесте; а у другом пасусу: није.
На стр. 20, Миловановић објашњава да су „слична остварења“ (не каже категорично, ког жанра) давали почетком двадесетог века Карел Чапек, Алексеј Толстој, и Јевгениј Замјатин, али да нису носили ознаку СФ писаца, јер је тај назив настао тек... гле... почетком двадесетог века. Добијамо информацију о Хјугу Гернзбеку и часопису „Амејзинг сториз“. У следећем пасусу, о часопису „Астаундинг сајенс фикшн“, уреднику Џону Кембелу и његовом доприносу да се формирају писци Исак Асимов, Артур Кларк и Роберт Хајнлајн.
На стр. 21 Миловановић износи интересантну тезу, за коју се у фусноти 21 позива на Дарка Сувина, да је америчка пулп СФ после Другог светског рата преплавила свет:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
иако су се поједине земље помало одупирале – совјетски СФ путем цензуре, или британски СФ путем дијалога популарног СФ-а и танког слоја праве високе књижевности, коју су представљали Олаф Стејплдон (Olaf Stapledon), Олдос Хаксли (Aldous Huxley) или Џорџ Орвел (George Orwell). (стр. 21)
КРАЈ ЦИТАТА.
Овде у књигу Миодрага Б. Миловановића улази тај проблематични термин, „висока књижевност“, који можда има неко своје реално значење, отприлике (претпостављамо): литерарно и интелектуално врхунска, па, можда, и призната као таква. Битно је то што Миловановић наводи баш ту тројицу (жанровски неоспорно СФ!) писаца, као примере високе књижевности. То јасно и неоспорно значи да СФ проза може бити, и понекад и јесте, висока књижевност.
(Али, уверени смо, не и главни ток, main stream; то СФ не може никад бити.)
Миловановић оправдано помиње „проблем са подизањем квалитета прозе у СФ часописима у педесетим годинама прошлог века“ (стр. 21). али, имамо ситну замерку – каже, „прошлог“ века? – он не обраћа пажњу на чињеницу да ће кроз само осамдесетак година тај његов „прошли“ век бити претпрошли, односно, биће нејасно на који је век мислио. (А мислио је на двадесети.)
Миловановић затим тврди да су 1960-те године донеле „значајне промене у СФ-у. Са технолошког развоја, тематски нагласак полако прелази на проблеме друштвених наука, екологије и пренасељености, што доноси и промену општег тона СФ дела са оптимистичког на песимистички“ (стр. 21) Ово је у знатној мери тачно, за нека СФ дела, али не за сва.
Дигресија:
(Екологија и пренасељеност? На ово бисмо само додали нашу напомену, АБН-ову, сада, године 2020, да из разлога политичке коректности ви као СФ писац данас морате за пренасељеност да оптужујете оне земље које нису пренасељене и немају велики пораст популације, а не смете, нипошто, никад, да оптужите оне земље које јесу пренасељене и имају велики пораст популације. Принцип је, удри по Америци, по Западу, и по капитализму, њих критикуј, јер, то је дозвољено, то је политички коректно, без обзира да ли је истинито или не. – Али, наравно, интелектуална и морална вредност такве непоштене критике је нула.)
(крај дигресије)
Али, ново разочарење очекује нас на крају великог пасуса на стр. 21. Ту Миловановић, говорећи о Новом таласу, каже да су:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
писци у то време почели да уводе у СФ прозу значајно комплексније наративне стратегије, одводећи полако СФ из вода тривијалне књижевности и враћајући га у књижевну матицу.
КРАЈ ЦИТАТА.
Ово, на нивоу теорије књижевности, значи, опет, да књижевна матица (главни ток, енгл. main stream) није свака и било која не-СФ књижевност, него је само она боља, литерарно квалитетнија не-СФ књижевност.
Миловановић сасвим оправдано помиње капитално важну енциклопедију Питера Николса (која је, узгред да напоменемо, доступна сасвим лако и бесплатно на нету, у облику више од осамнаест хиљада засебних чланака о писцима, делима, итд; видети на[/size]
http://www.sf-encyclopedia.com/ (http://www.sf-encyclopedia.com/)
) и наводи дела, само два, која, по њему, могу да послуже као доказ да „научна фантастика представља књижевно релевантан жанр“, а то су Лева рука таме Урсуле К. Ле Гвин, и – не знамо зашто баш – Хиперион Дена Симонса (стр. 22).
Долазимо до једног од кључних елемената у књижевно-теоријској поставци Миодрага Б. Миловановића; а из његових дискусија на интернету, које смо пратили и у њима учествовали дуги низ година, знамо да он заиста тако мисли. Наиме, он верује да ако се књижевна пракса промени, у смислу да знатан број писаца почне да прави неку мешавину жанрова, то онда значи да и теорија књижевности мора томе да се прилагоди, тако што ће изгубити из вида који жанр је који, и прогласити да једино мешавина постоји. Дакле, да теорија треба да се повинује измењеној стварности. Па, као: све се измешало! То се своди на напуштање и укидање СФ жанра. Ево како то Миловановић објашњава, у првом целом пасусу на стр. 22:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
процес који је започео новим таласом наставио се у седамдесетим и осамдесетим годинама и већина теоретичара СФ-а се слаже да су каснија раздобља СФ-а углавном донела значајно жанровско мешање које чини све тежим диференцирање СФ-а од осталих жанрова.
КРАЈ ЦИТАТА.
Већ у следећем пасусу налазимо потврду и доказ да су за Миловановића појмови „главни ток“ и „књижевна матица“ синоними:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
С једне, условно речено елитистичке стране, почело је прожимање жанровске књижевности и књижевности главног тока или књижевне матице, јер писци из оба табора све чешће користе сличне теме и мотиве. (стр. 22)
КРАЈ ЦИТАТА.
Дакле, јасно је, постоје два табора, један табор је жанровска књижевност, а други табор је књижевност „главног тока или књижевне матице“. Сад је ту могућ став (ако ћемо тако интерпретирати Миловановића), да најквалитетнија жанровска књижевност, зато што је литерарно одличнa, напушта свој табор и прелази у онај табор изнад, у главни ток, у матицу. Из тога неминовно следи књижевно-теоријски закључак да је најбоља СФ књижевност она која није СФ књижевност. (Ово је познато као свођење на апсурд, латински: reductio ad absurdum.) У суштини, теоретичари који мисле као Миловановић нуде српским СФ писцима да стварају врхунски квалитетну научну фантастику тако што ће напустити научну фантастику. То они мисле сасвим озбиљно, то им уопште није шала.
Слично уверење изнео је Горан Скробоња у свом интервјуу 12. марта 2016. у београдском дневном листу „Данас“ на стр. X, са насловом „Бришу се границе између жанра и главног тока“.
Затим, у продужетку тог пасуса, Миловановић износи један, морамо признати, јак аргумент:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
На пример, крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века на српској књижевној сцени један од водећих праваца био је постмодернизам, који је користио технике које су одувек биле присутне у научној фантастици (грађење фиктивних светова и слично).
КРАЈ ЦИТАТА.
Наравно реч „одувек“ ту не треба схватити буквално, јер, она овде значи нешто као: „од раније; много пре“. Али суштина те реченице указује нам, оправдано, на важну истину, да је између СФ и постмодернизма било сарадње, преузимања идеја и техника, итд.
Миловановић затим посвећује један пасус (на стр. 22-23) појму „слипстрим“ за чију дефиницију се знатно ослања на чланак у Википедији. Али то је, и у Википедији, врло нејасан појам, који, ако добро схватамо, значи нешто отприлике као „фантазија нереалног и нестварног, блиска СФ али није СФ, али док читате осећате се чудно“ (шта год то значило; можда очуђавање? ostranenie?). Миловановић као писце „који се најчешће помињу“ као слипстримовци наводи десетак имена, али, нама је познато да је барем један од тих аутора, Кристофер Прист, имао одлично СФ дело, Инвертирани свет. Нисмо убеђени да слипстрим, као некакав ваљда под-жанр фантазије (не СФ), уопште постоји.
Интересантна је подела коју нам Миловановић сугерише тако што описује шта се дешава „с једне, условно речено елитистичке, стране“ (стр. 22) а шта са „друге, опет условно популистичке, стране“ (стр. 23) Ово би значило да ви као писац можете да кренете стазама елитистичким, или, популистичким. О овоме су неки српски писци, чини нам се, добро размислили, и... напустили СФ.
Наједном се, у продужетку те реченице, код Миловановића појављује мноштво нових жанрова:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Са друге, опет условно популистичке, стране, налазе се дела епске фантастике (fantasy), хорора и неких других рубних жанрова попут романа катастрофе и сл. Сви ови жанрови, поред тога што позајмљују многе тематске мотиве и технике СФ-а ( ... ) (стр. 23)
КРАЈ ЦИТАТА.
Ово би значило, пре свега, да је епска фантастика исто што и фантазија. Али то је сасвим нетачно, јер, и Пинокио, и Црвенкапа, и Мали принц (Сент Егзиперијев), и Орфеј и Еуридика, и небројене друге приче и легенде, јесу фантазија, а нису, баш никако нису, епска фантастика! А тврдња да је хорор „рубни“, дакле маргинални, жанр, забавна је, али није тачна, јер је хорор један од три жанра фантастике. Такође морамо одбацити тврдњу да постоје и многи други „рубни жанрови“ међу којима би „роман катастрофе“ био један. Постоје многе тематске области, а једна тематска област су и приче и романи и филмови о катастрофама, типа, удар астероида у планету Земљу. Кад би свака тематска област фантастике била по један жанр, онда би постојало на десетине, можда и стотине жанрова фантастике. Неки од њих били би СФ, неки фантазија, а неки би се појављивали у оба. Многобројни жанрови у жанровима... На пример: жанр о кућној помоћници која је роботкиња. (Као у ТВ серији, на основу једне шведске драме, Људска бића – Humans, 2015, где се лепа и младолика роботкиња Анита бори да стекне свест.) ( За разлику од другог жанра, о лепој роботкињи која јесте у кући али није кућна помоћница него седи и чита књиге (као у фантазијском балету Копелиа, аутор Лео Делиб). Итд. Али, нема толико жанрова, нису то жанрови, то су тематске области.
Миловановић није у потпуности одолео сиренском зову оних теорија које кажу да је научна фантастика пропала, нестала, нема је више, или, непосредно јој предстоји нестанак, итд. Повремено се чују такве теорије.
Враћамо се начину како је Миловановић цитирао Питера Николса. На стр. 21-22 Миловановић цитира један део једне реченице из Клут-Николс Енциклопедије, издање из 1999, где, у чланку „Историја СФ“, Питер Николс каже, цитираћемо то на енглеском: “With hindsight, it might seem that sf as a separate, definable genre was a phenomenon of, say, 1926-65”. (Клут и Николс 1999: 571, други стубац)
То је Миловановић превео и интерпретирао овако:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Питер Николс ( ... ) опрезно изјављује да „може бити да је СФ као засебни, дефинисани жанр постојао од, рецимо, 1926. до 1965“
КРАЈ ЦИТАТА.
Миловановић је, видимо, енглеску реч „definable“ превео као „дефинисани“ жанр, а то бисмо за нијансу боље могли превести као „жанр који се може дефинисати“, а и реч „phenomenon“ (феномен, појава) бисмо морали мало да погледамо, али, суштина је ту, преведено је доста солидно. Ова Николсова реченица, иза које стоји ауторитет те заиста капиталне енциклопедије, најбоље СФ енциклопедије на свету, значи да отприлике после 1965. године СФ можда више не постоји као жанр који би се могао дефинисати; дакле, постојала је научна фантастика, и могла се дефинисати, до 1965, а од тада нова несумњиво-СФ дела не излазе, не појављују се, нема их. Али, као што смо поменули, сам Миловановић одмах наводи једно дело Урсуле Ле Гвин као један од несумњивих доказа да СФ и после 1965. године итекако постоји.
Али, опет се враћа питању да ли је СФ престала да постоји. Пред крај стр. 23 Миловановић цитира Брајана Стејблфорда, који каже да су „озбиљније и интелектуалније врсте СФ-а у опасности да буду потпуно уклоњене из комерцијалне арене“. Али то се односи само на неке врсте СФ-а, и само на опасност, а не на нешто што се већ догодило. Затим Миловановић цитира Сувина, који каже да се „дугорочна структурална криза капитализма“ подудара са јачањем жанра фантазије, што, ако добро схватамо, говори о наводном јачању фантазије, али то не мора бити на уштрб СФ жанра.
(Уосталом, Миодраг Б. Миловановић је био сарадник у припремању српског издања књиге есеја великог СФ писца Нормана Спинрада, са насловом Оквир и ретроспектива, есеји, огледи, прикази, за коју је уредница била Лидија Беатовић, где ви имате есеј „Ко ће васкрснути научну фантастику“ што је наравно провокативно јер ако је треба васкрсавати, то значи да је научна фантастика умрла; па, већ четврта реченица тог есеја гласи као да ју је писао Светислав Басара! али није Басара, него, ево, Спинрад: „Какви смо – и добро нам је, а колико нам је добро види се из честих погребних говора над труплом научне фантастике“; в. Спинрад 2011: 157. Узгред речено, у поднаслову те књиге (тог српског издања) направили су грешку, јер, у књижевном контексту, „есеји“ значи исто што и „огледи“.)
Али већ на стр. 24 Миловановић показује да зна да годишње статистике, у часопису „Локус“, о издавачкој делатности, показују да и сада излази око 250 нових СФ романа годишње, што је врло далеко од нестанка. (А излазе и СФ приче, дуге и кратке... и снимају се СФ филмови...)
Генерално видимо код Миловановића прави калеидоскоп теоријских појмова, свакојако (па, и на неколико разних начина) интерпретираних; многи од тих појмова су неспојиви и контрадикторни, има ту много књижевно-теоријских недоследности, па ипак, читаоци његове књиге стичу неки широки модерни увид у проблематику жанрова фантастике. У основи, његов став је: све што је иоле блиско СФ, па и ако баш и није СФ, него има само неки елемент СФ, укључити, прихватити, узети у разматрање.
Последњи, четврти одељак у Уводу књиге М. Б. Миловановића Српска научна фантастика има наслов:
Историјат изучавања српске научне фантастике (стр. 25-29).
Ту Миловановић показује добро познавање ове области.
Миловановић каже да је први озбиљнији проучавалац српске СФ био Радојица Таутовић (1923-1998) и посвећује му један обиман пасус, главнину стр. 25. Цитира да је Таутовић рекао да постоји кривуља успона „од неправедно занемареног романа Ђорђа Јовановића Плати па носи, па преко сатиричне прозе Ериха Коша Снег и лед, све до стихова младог београдског песника Мирољуба Тодоровића (поема Планета)“ (стр. 25)
(Али, ми знамо – то је барем уверење А. Б. Недељковића – да је Мирољуб С. Тодоровић сигналиста, а не СФ песник. О овоме је АБН са Тодоровићем лично разговарао, двапут, али га није успео убедити да макар мало пређе из сигнализма у СФ.)
Затим Миловановић помиње, као почетак систематичнијег проучавања СФ у Србији, оне библиографије (говорили смо о њима) у „Галаксијиним“ алманасима Андромеда 1, 2 и 3, и помиње да су у припремању тих библиографија биле корисне и две хрватске брошуре Дарка Штиглића. Миловановић нарочито истиче чланак Зорана А. Живковића, у Андромеди 1 (о коме смо говорили), „Изучавање научне фантастике у Југославији“, који је, како Миловановић тачно каже, „готово у потпуности посвећен поетици научне фантастике Дарка Сувина, док тек летимице наводи још неке југословенске изучаваоце научне фантастике: Ивана Фохта и Желимира Кошчевића (Загреб) и Ранка Мунитића и Жику Богдановића (Београд)“. (стр. 26)
Затим у једном пасусу Миловановић разматра две брошуре А. Б. Недељковића, које су изашле као самоиздања, и то, Наших 110 СФ година (1983), библиографско дело, А4 формата, и, Историја српске научно-фантастичне књижевности (1985), А5 формата. (ibid)
У једном пасусу Миловановић помиње да је Томислав Раданов из Суботице објавио 1987. године брошуру Научна фантастика са пописом научнофантастичних издања. (стр. 25-26)
Миловановић помиње да је Зоран А. Живковић, у својој капиталној Енциклопедији научне фантастике (1990), па у одредници „Југославија“, дао кратки историјат развоја СФ у Југославији, и списак оних дела која „садрже макар и маргиналне елементе овог жанра“. (стр. 27) Али, Миловановић не инсистира на чињеници да је Живковић у тој врло обимној одредници издвојио, и опширно обрадио, словеначко језичко подручје, и, засебно, македонско језичко подручје, али је објединио српске и хрватске ауторе у српскохрватско језичко подручје, и дао и обједињену листу њихових дела, тако да је у неким случајевима сасвим нејасно (ако само гледате ту листу) да ли је неко српски аутор, или хрватски.
Настаје, ако добро видимо, пауза од око 15 или 16 година. (Не знамо зашто. Али, негде у току тог интервала се растурила Југославија.)
(довде део 2)
-
(одломци из предстојеће књиге Александра Б. Недељковића
Историја српске научне фантастике XIX и XX века,
сад, ево, имамо одломак 014)
Дакле:
Миодраг Б. Миловановић, Српска научна фантастика (2016)
ПРИКАЗ ТЕ КЊИГЕ даје: А. Б. Недељковић, ДЕО 3:
Тек године 2006. појављује се следеће дело о коме Миловановић у овом одељку говори, аутор је др Бојан М. Јовић, а наслов је Рађање жанра, почеци српске научнофантастичне књижевности. Миловановић истиче да се Јовић задржава „посебно на остварењима Драгутина Илића, Лазара Комарчића и Милутина Миланковића“ (стр. 27), али Миловановић не поставља питање какав жанровски статус се тиме имплицира за дело Миланковића Кроз васиону и векове.
Проф. др Дејан В. Ајдачић уредио је неколико зборника о словенској СФ, Миловановић их врло сажето помиње, на крају стр. 27.
Миловановић помиње, на стр. 28, и свој обиман чланак (око 25 страница) „Кратак прилог за историју српске научне фантастике“ у загребачком часопису „Убик“ (латиницом Ubiq) 2009. године, уз напомену да је ту поменуо и нека остварења у другим медијима, а не само у књижевности.
Дигресија:
Узгред, у српској и хрватској латиници не постоје четири слова која постоје у енглеском алфабету, а то су кју, дупло ве, икс и ипсилон (Q, W, X, Y) али их свако ипак зна, због њихове велике цивилизацијске важности. Па, и назив тог часописа, „Ubiq“ вероватно ће свако знати да прочита као „Убик“. Али, гле, наслов чувеног СФ романа Филипа К. Дика Убик не пише се, у енглеском оригиналу, „Ubiq“, не, него: Ubik. Тако. Са „k“.
(крај дигресије)
Враћамо се књизи Миодрага Б. Миловановића Српска научна фантастика.
Уз тврдњу да су неки историчари и теоретичари, у својим ширим истраживањима фантастике (то би, претпостављамо, реално значило: фантазије, па можда и хорора), помињали ипак у некој мањој мери и СФ, Миловановић као пример наводи професора Саву Дамјанова, „чија је пионирска књига Корени модерне српске фантастике (1988), проширена једним бројем новијих текстова, поново објављена под именом Вртови нестварног“ (стр. 28). Али, гле, не сазнајемо које године је та друга књига изашла.
Врло сажето је поменуто и да је Иво Тартаља 1989. објавио дело Београд XXI века – из старих утопија и антиутопија, у коме анализира неке краће, старе текстове са елементима СФ. (ibid) Али, гле, фуснота са библиографским податком о овом делу искрсава тек неколико страница касније – на стр. 34!
Само један кратак пасус, који је заправо само једна реченица, Миловановић посвећује двотомној антологији Предрага Палавестре Књига српске фантастике XII – XX век, о којој смо већ, опширније, говорили. У предговору те антологије се помињу (каже Миловановић) „и родоначелници српске научне фантастике: Драгутин Илић и Лазар Комарчић“. (ibid) Али Миловановићев пасус о томе је претерано сажет, па је остао у понечему нејасан и недоречен.
Миловановић кратко напомиње да је проф. др Зорица Ђерговић-Јоксимовић дала преглед српске утопијске и дистопијске литературе у тексту „Serbia Between Utopia and Dystopia” који је објављен године 2000. у иностранству. (такође на стр. 28) Али, тек у фусноти на стр. 44 ће поменути њену књигу Утопија: алтернативна историја (2009)
Право откриће Миловановић је учинио тиме што је забележио (али у врло шкртој, и не-баш-најбоље склопљеној реченици, на стр. 29) да постоји књига (настала на основу докторске дисертације) за коју сада проналазимо следећи податак: Ново Вуковић, Иза границе могућег: фантастично и чудесно у књижевним дјелима за дјецу насталим у периоду између два свјетска рата на српскохрватском језичком подручју, Београд: издавач „Научна књига“, 1979.
У истом пасусу Миловановић помиње и да су српску фантастику за децу проучавале Љиљана Пешикан Љуштановић, ауторица књиге Госпођи Алисиној десној нози (2012), и – ово је мало необично, и сетно речено – „Тијана Тропин, чији су радови из ове области расути по периодици“ (стр. 29). (Па у фусноти даје комплетан, опширан библиографски податак за два таква рада.) Затим помиње још троје истраживача, а то су Гордана Малетић, Ивана Мијић и Милош Јоцић.
Најзад, на крају овог, свог првог поглавља, Миловановић посвећује један пасус проучавању хорора, али, при томе у методу свог рада чини неосетан заокрет у правцу повољнијег, преференцијалног третирања тог жанра. Наиме, он се, оправдано, похвално изражава о дисертацији Дејана Б. Огњановића, која је објављена у виду књиге (Поетика хорора, 2014), каже да је то „капитално остварење домаћег теоријског израза везаног за овај жанр“ (ibid), што и јесте тачно. Али, зашто није на неки сличан начин похвалио и дисертацију др Зорана А. Живковића? и дисертацију А. Б. Недељковића? (Обе су изашле и као књиге.) Те две дакле нису остварења домаћег теоријског израза везаног за СФ жанр?
Миловановић још помиње књиге Ане Радин Мотив вампира у миту и књижевности (1996), и Марије Шаровић Метаморфозе вампира (2008). Тиме се овај део његове књиге, Увод, завршава.
Прво поглавље (после Увода) састоји се од четири странице, а зове се:
Српска прото научна фантастика.
Миловановић теоријски углавном добро одређује шта је прото-СФ.
Али, не и до кад.
Дигресија:
Наиме, он прећутно поставља правило да је српска књижевност имала неки свој тренутак завршетка прото-СФ периода, тренутак који би важио само за Србију, а не и за цео свет. То изгледа, на први поглед, логично: веровати да је изласком првог српског СФ романа, или приче, престао српски прото-СФ период.
Насупрот томе, А. Б. Недељковић сматра да цела планета Земља има један исти, само један, тренутак престанка прото-СФ периода, а то је тренутак у години 1818, онај тренутак кад је изашао роман Франкенштајн. После тог момента, нигде на овој планети више није настало ниједно прото-СФ дело, него, само многа дела у жанру фантазије или хорора али можда са неким елементима СФ. Иначе би у свакој земљи, и у сваком граду, прото-СФ период могао да се рачуна као да је трајао до неке друге године. Друкчије у Нишу, а друкчије у Вршцу, или Новом Саду. Широм света, хиљаде разних локалних датума. Онда би у неком селу и данас био на снази прото-СФ период, јер у том селу још ниједно СФ дело није објављено. То би било беспотребно шаренило.
Дакле, по уверењу А. Б. Недељковића, почетак прото-СФ периода може (и треба) да се рачуна од настанка првог на свету књижевног дела са елементима СФ, кад год да је то било, а крај прото-СФ периода је, такође за цело човечанство, година 1818.
Али, опет, могла би се бранити и теза (али, онда то треба јасно нагласити) да су поједине земље имале своје локалне прото-СФ периоде.
(крај дигресије)
Миловановић наводи затим нека дела и ауторе – ту су Александрида (стр. 31), ту је Атанасије Стојковић са делом Фисика (1801-1803) и два романа (стр. 32), па роман Освета и судбина (1833) Јевстатија Михајловића, па Милан Јовановић-Морски са текстом о Београду будућности (1867), а ту је и онај други, али анонимни текст о Београду, „Београд после 200 година“ (1871) (стр. 33), уз претпоставку Иве Тартаље да је тај анонимни аутор био уствари Ђорђе Натошевић, председник Матице српске. (стр. 34)
И, живописно и интересантно, али не баш релевантно: Миловановић доста простора посвећује новели „Чудновати догађај једне душе“ чији аутор је Осип Иванович Сенковски, наводно руски писац пољског порекла (?), а која је 1862. преведена на српски. То није српска књижевност, него преведена инострана књижевност у Србији, али, ето, даје једну ширу слику о српском амбијенту фантастике.
Друго поглавље састоји се од четири странице, а зове се:
Рана српска научна фантастика,
и запрема приближно седам страница (стр. 35-42). Миловановић прво посвећује скоро целу једну страницу једној творевини која није српско дело, него дело једног француског аутора, које је неко скратио, „посрбио“ (?) и прерадио, и објавио (вероватно без дозволе аутора...) као „Пут на звезду Даницу“ (1872).
Затим (друго) помиње да негде постоји податак (али, не и сачуван иједан примерак) да је Светислав Вуловић 1872. објавио дело „После неколико хиљада година“, прерађену верзију нечег иностраног, вероватно Андерсенове бајке „После хиљаду година“.
Затим (треће), да је 1873. изашао роман Жил Верна Путовање у средину Земље и да су преводиоци били Јездимир Ђокић и Андрија Антић.
И – изненађење, следећи пасус, веома обиман, почиње речима „Далеко најважније остварење српске научне фантастике деветнаестог века је драма После милијон година...“ што би могло значити (али не мора значити) да су и претходна три текста иностраног порекла такође остварења српске научне фантастике! Али како може роман Жил Верна да буде остварење српске научне фантастике? Ту постоји појмовна нејасноћа. Осим тога, Миловановић избегава да се изјасни које је прво српско СФ дело.
Дигресија:
Остаје нам дилема, како ћемо говорити о наслову Илићеве СФ драме: после милион, или, после милијон, са „ј“? Са данашњег становишта, то са „ј“ је словна грешка, архаична. Али, доноси дах старине, и тоталну, инстант препознатљивост, да је то баш та драма, из 1889, а не нека друга. Фонетика нас учи да су гласови „и“ (тај самогласник) и „ј“ (тај сугласник) у знатној мери слични и блиски, и да се лако претварају један у други, па отуд, на пример, код много хиљада Београђана дилема да ли се једна важна улица у самом центру града зове Кнез Михаилова или Кнез Михајлова. Има дакле и аргумената да то „ј“ задржимо. Али, оно је, у суштини, ипак, грешка. Зато се А. Б. Недељковић определио да то „ј“ изоставља, кад помиње наслов те драме. (крај дигресије)
(крај дигресије)
Миловановић разматра дело Јована Суботића „Бајка“, фантазијско али са СФ елементима о путовању на Месец, објављено 1891. али можда написано много раније, 1858. (стр. 38)
Такође, приповетку Светолика Ранковића „У XXI веку“ (1895). (стр. 38-39)
Стижемо до Комарчића. Миловановић му посвећује више од једне пуне странице (стр. 39-40) али заправо не каже једноставно и категорично да је то први српски СФ роман, него се изражава ипак уздржаније: „Први роман једног српског писца са претежно научнофантастичним карактеристикама ( ... )“ (стр. 39) Последица је да читалац може остати у дилеми да ли то, заправо, јесте, или није, први српски СФ роман.
Миловановић у фусноти помиње књигу: Немања Радуловић, Подземни ток – езотерично и окултно у српској књижевности (2009). (стр. 40)
Више од једне странице Миловановић посвећује и једном делу из 1909. за које каже да је „утопијски роман скромне уметничке вредности“ (стр. 40) али не каже да ли јесте, или није, СФ. Аутор је псеудонимни „Апостол Ванђеловић Вовјекивековић“ а уствари је то вероватно нишки професор Милош Анђелковић; наслов је Путничке белешке из 2349. год. по Хр. рођ.
Помиње и текст „После 100 година“ Стојана Новаковића, из 1911. (стр. 41)
На завршетку поглавља, Миловановић даје своје виђење како се развијао економски, политички и културни живот српског народа у реалним историјским околностима „у периоду до Првог светског рата“ (стр. 41), не прецизирајући од кад је то, кад је тај период почео (а јасно нам је кад се завршио, јула 1914). Мало касније, у другом пасусу, и у мало друкчијем контексту, помиње „грађански слој последњих деценија деветнаестог и прве деценије двадесетог века“ (ibid), без прецизирања које су то „последње“ деценије – могле би то бити последње четири, или три, или две. Али, у основи је културолошка анализа, ту дата, у много чему добра и тачна.
Помиње „Технички лист“ покренут 1890. године, и, Верна, и Фламариона. (стр. 42)
Следеће поглавље (треће после Увода) код Миодрага Б. Миловановића зове се:
Српски СФ између два светска рата
и много је опширније, запрема око 15 страница (стр. 43-58); препуно је наслова и имена. Примећујемо да скраћеницу „СФ“ Миловановић третира као да је то реч мушког рода (српски СФ). То је легитимно, али је питање да ли је и најбоље, јер, може се рећи и као да је женског рода, дакле „српска СФ“ – српска научна фантастика.
Запажамо да је то већ треће узастопно поглавље које се односи на периоде: (1) прото-СФ, то би био период до настанка СФ, (2) рана српска СФ, до избијања Првог светског рата, и, (3) међуратни период.
Миловановић, цитирајући књигу Радована Вучковића Поетика хрватског и српског експресионизма (1979), набраја међуратне српске књижевне покрете – суматраизам (али, ту је промакла словна грешка, написано је „суматризам“), зенитизам, итд (стр. 43) и помиње да је Ранко Младеновић био уредник часописа „Мисао“. (ibid) Напомиње да је тада настајала фантастика углавном фолклорна, и фантастика натприродног, помиње имена – Милош Црњански, Момчило Настасијевић, Драгиша Васић, Бранимир Ћосић (ibid). Затим Миловановић посвећује више од две пуне странице причама које је дао Станислав Винавер, а нарочито збиркама Громобран свемира (1921) и Женидба Врапца Подунавца (1927) у којима неколико кратких прича има сатирично набацане СФ елементе, вербалне бравуре о космосу итд. евидентно без намере да се буквално и за-озбиљно схвате. (стр. 44-46)
Миловановић помиње и другу књигу Радована Вучковића, Проза српске авангарде (2011). (стр. 45)
На стр. 46 помиње још нека дела Драгутина Ј. Илића: Аутобиографија одлазећега и Секунд вечности, и дела Растка Петровића Бурлеска господина Перуна бога грома (1921), и (у фусноти) Са силама немерљивим, а у фусноти и један предговор, који је написао Ђорђије Вуковић, са насловом „Новатор и претеча“.
Бранко Ве Пољански (Бранислав Мицић) са текстом 77 самоубица (1923), и његов брат Љубомир Мицић помињу се на стр. 47, као и Драган Алексић, аутор приче „Случај са хирургом“ (1923).
Помиње се и Бошко Токин (1894-1953), на стр. 47-48, и његова дела „Велики планови“, „Марс, микроскоп и Мики“, и Систем Воронов.
Дигресија:
Додајемо овде сасвим узгред – ово нема никакве везе са књигом Миодрага Б. Миловановића – да су родитељи А. Б. Недељковића, Божидар и Радмила Недељковић, вероватно познавали Бошка Токина; А. Б. Недељковић памти да су више пута, са великим поштовањем, говорили о њему.
(крај дигресије)
Такође се помињу Радосав Веснић и Сергеј Абрамович Воронов, као и Божидар Ковачевић са збирком Мирис векова, у којој је и прича „Освета западне науке“, стр. 48-49, а помиње се и Михаил Булгаков са текстом „Псеће срце“ у фусноти на стр. 48.
На стр. 49 помињу се Радојица Живановић Ноје са причом „Сан“, и Александар Вучо са причом „Љускари на прсима“, из надреалистичког алманаха Немогуће (1930), као и Стеван Живадиновић Бор са причом „Инквилини“.
Стижемо до Милутина Миланковића и дела Кроз васиону и векове. Њему је ту посвећена доња половина стр. 49. Биографију тог нашег писца налазимо сабијену у фусноту. За то дело, Миловановић, веома уздржано, каже да је „научнопопуларно остварење“, дакле не каже (али, и не оспорава) да је то уопште књижевност. Него: остварење. Могао је рећи и: штиво. За разлику од др Зорана А. Живковића, који се у својој Енциклопедији децидно изјаснио да је Кроз васиону и векове научно-фантастично дело, али не каже и да је роман, него, „својеврсна збирка од тридесет и шест писама“ (Живковић З. 1990: 466), и за разлику од А. Б. Недељковића који сматра да Кроз васиону и векове јесте роман, и то, по форми, епистоларни роман, али не у СФ жанру него роман за популаризацију науке, (Недељковић 2018в: 136-137) и за разлику од др Бојана М. Јовића који има још комплекснији став (Јовић Б, 2006: 26, 92 и другде), Миловановић остаје, по питању жанровског и другог статуса те књиге, ето на те две речи: „научнопопуларно остварење“. О коме он заправо каже само једну реченицу, не много дугу (око три и по реда), а преостали текст, до краја тих пола странице, јесте цитат из једног приказа који је 2002. године објавио Илија Љ. Бакић о књизи Кроз васиону и векове.
Чак страницу и по Миловановић посвећује књизи Живот у васиони (1933) чији аутор је Стојан Ј. Радонић (стр. 50-51), а с тим у вези помиње и критичара по имену Драган Алексић. Помиње, али укратко, и Радонићеву причу „Како је пропала планета Земља (последња страна историје писана у визији)“ (стр. 51) Али, не изјашњава се да ли то јесу, или нису, СФ дела.
Миловановић поприлично „ратује“ са библиографијом (коју нема, издвојену, на крају, а у научном раду морао би имати, из чега проистиче да Миловановићева књига Српска научна фантастика није научно дело, него публицистичко). Па ево, најкраће, која су правила за то, у научном раду: библиографски подаци треба сви да се налазе у одељку који се зове „Библиографија“, или, „Литература“. На крају. А фусноте не смеју да се употребе као неформални магацин у који ће се повремено убацивати библиографски подаци (а повремено да не буду убачени ни ту него да једноставно остану у главном тексту) јер, како то после читалац да пронађе? И, сасвим узгред да поменемо, оно латинско „ibid“, које значи „на истом месту“, не треба спуштати у фусноте, то треба да остане у главном тексту; да се не би непотребно умножавале фусноте, и да се не би деконцентрисао читалац, да погледом непотребно тражи фусноту.
У овом случају видимо да Миловановић даје, на стр. 50, један библиографски податак о часопису „Време“ у главном тексту, а затим, већ на стр. 51, други библиографски податак о том истом часопису „Време“ – у фусноти. А требало је – у библиографији.
(довде део 3)[/size]
-
Цењени ,
ево данас још и ово, након данашњег одломка приказа Мићине књиге, ту су и две вести:
(1) у данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, па на стр. XIII културног додатка, имате чланак, потписује (целим именом! то је промена, у овом листу? за сваку похвалу!) Драган Стошић; наднаслов је „кутак за девету уметност“, наслов је „Подмлађени херој спасава будућност“, нова књига стрипа о Бетмену, код „Чаробне књиге“; Брус Вејн се буди у санаторијуму тј. лудници, али 20 година млађи, а свет је поробљен.
(2) Данас видимо у “Политици” програм за трибинску салу у Дому омладине за понедељак:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2020-09-12-program-Laze-Komarcica.JPG)
… не помиње се ништа електронски… него, тако, као да епидемије нема?
-
(одломци из предстојеће књиге Александра Б. Недељковића
Историја српске научне фантастике XIX и XX века,
сад, ево, имамо одломак 015)
Дакле:
Миодраг Б. Миловановић, Српска научна фантастика (2016)
ПРИКАЗ ТЕ КЊИГЕ даје: А. Б. Недељковић, ДЕО 4:
Изненада, светлост: Миловановић се за једно дело категорично изјашњава да јесте СФ. Штавише, то је, каже Миловановић, „научнофантастична драма“! изведена 1933. у Београду! Ово је велико откриће, којим би сваки научни радник у овој нашој области могао да се поноси! Аутор је Владимир Велмар-Јанковић, наслов је Срећа АД, постоји и поднаслов, „Интерконтинентални спектакл у четири чина с прологом“. Мало опширнију биографију Велмар-Јанковића налазимо у фусноти на стр. 51. Овој драми посвећује Миловановић приближно страницу и по (стр. 51-52); опширно цитира шта је рекао 1933. године критичар Велибор Глигорић у чланку „Један Балканац подсмева се прогресу“. Помиње и друге две Велмар-Јанковићеве драме, Робови (1926) и Државни непријатељ бр. 3 (1936), да имају елементе фантастике, за шта се позива на рад Марине Миливојевић „Фантастика у драмама Владимира Велмара Јанковића“.
(Додајемо овде, узгред: податке о штампаном издању тог рада Марине Миливојевић можете видети на:[/size]
https://akademija.uns.ac.rs/pf/fantastika-u-dramama-vladimira-velmar-jankovica/ (https://akademija.uns.ac.rs/pf/fantastika-u-dramama-vladimira-velmar-jankovica/)
а тај рад, у коме се на крају налази и комплетан текст све те три поменуте драме, дакле и драме Срећа АД, можете преузети са линка:
https://www.academia.edu/32456150/Fantastika_u_dramama_Vladimira_Velmar_Jankovi%C4%87a_U_prilogu_drame_Vladimira_Velmar_Jankovi%C4%87a_Robovi_Sre%C4%87a_A_D_i_Dr%C5%BEavni_neprijatelj_br_3_ (https://www.academia.edu/32456150/Fantastika_u_dramama_Vladimira_Velmar_Jankovi%C4%87a_U_prilogu_drame_Vladimira_Velmar_Jankovi%C4%87a_Robovi_Sre%C4%87a_A_D_i_Dr%C5%BEavni_neprijatelj_br_3_)
али, тај обиман документ можете преузети само ако имате налог на „Гуглу“ или на „Фејсбуку“, никако друкчије.
Захваљујемо се др Тијани Тропин од које смо добили ова два линка.)
На око пола странице Миловановић приказује роман Свет под маском (1938) чији је аутор Станко Кукић (стр 53), али не каже да то јесте СФ роман. (По уверењу А. Б. Недељковића, то свакако јесте СФ роман, али слабо писан, лош као књижевно дело.)
Манојло Ратковић аутор је романа Живот који долази (1938) коме Миловановић посвећује један врло кратак пасус. (стр. 53)
Више од једне странице (стр. 53-54) посвећено је роману Мртва стража (1939) чији је аутор Младен Ст. Ђуричић. (Та два слова са тачком, „Ст.“, испред нечијег презимена, вероватно значе да се неко од његових предака звао можда Стојан, или Стеван, или слично – дедер ви погодите, ако немате сигурну информацију? – и вероватно их треба читати као два засебна слова, „с т“, али, то није добро дефинисано, и није сигурно.)
„У корпус српске научне фантастике између два рата слободно се може сместити и роман Ђорђа Јовановића Плати па носи“ , каже Миловановић (стр. 55), а ми то читамо као тврдњу да тај роман јесте СФ. Али... гле... та фраза „слободно се може сместити“ као да наговештава да, ипак, ту постоји и нека резерва или не-баш-категоричност.
Миловановић помиње један свој истраживачки закључак, веома интересантан, да „мање од десет посто“ српских међуратних романа садржи елементе фантастике, ма какве фантастике (стр. 55); као извор података о томе, помиње (али, без потпунијег библиографског податка) дело Станка Кораћа Српски роман између два рата 1918-1941.
Омашком на стр. 55 Миловановић сврстава Комарчићев роман Једна угашена звезда (1902) у међуратни период.
Миловановић, на стр. 56-57, храбро отвара једно пространо поље, врло тешко за изучавање, а то су јефтини српски часописи са мноштвом прича, као и романа у наставцима, у периоду између два светска рата. Вероватно је јако много тога изгубљено и заборављено, а великим делом је, за истраживача, и неинтересантно, због слабог квалитета и због застарелости. Миловановић је имао задивљујућу количину ентузијазма, па је ово поље претраживао. Помиње часописе „Забавник илустрованог листа“ (који је излазио 1922-1928), „Забавник илустровано време“, и „Криминална библиотека“.
Затим, Миловановић помиње француског писца по имену Морис Ренар и његове романе Експеримент доктора Лерна и Орлакове руке; Џек Лондона и његов роман Три срца (то се можда мисли на, на енглеском, Hearts of Three, али то није СФ); Едгар Алан Поа; немачког писца по имену Ханс Хајнц Еверс, и његов роман Алрауне, као и његове приче „Паук“ и „Љубав Џона Хамилтона“.
„Спорадично, на страницама ових часописа појављивали су се и домаћи писци“, каже Миловановић, и помиње причу из 1922, „Чудновати доживљаји Петра Јовановића, судског писара“, аутор је Милан Борић. (стр. 56) Шта у нашим контекстима значи та реч „домаћи“, о томе смо овде већ говорили.
Памтимо да је Миловановић говорио у београдском Дому омладине, у оној такозваној „црној сали“ (која уопште нема прозоре...) приликом промоције књиге Српска научна фантастика, 6. марта 2017. године (комплетан снимак имате на интернету, окачено на Ју-тјуб, на:
https://www.youtube.com/watch?v=ELj3nmnhRFg (https://www.youtube.com/watch?v=ELj3nmnhRFg)
па га можете тамо погледати; али тамо на самом почетку пише, нетачно, да је то било 12. априла 2017,
а кад је стварно било, можете проверити на „Погледу из свемирског брода“ за март 2017:
https://sfpisb.wordpress.com/2017/03/page/7/ (https://sfpisb.wordpress.com/2017/03/page/7/)
ето, било је то 6. марта 2017),
на тој промоцији, дакле, Миловановић је инсистирао, јер он сматра да је то важно, на скоро истовременом појављивању једне приче у Америци и у Југославији, далеке 1926. године кад је настао амерички и светски фандом. То и јесте интересантно Миловановићево откриће, истраживачки подвиг (стр. 57). Наиме, амерички писац пореклом из Немачке, из једне јеврејске немачке породице у Дрездену, Курт Сиодмак (Curt Siodmak; млађи брат филмског режисера Роберта Сиодмака) објавио је у тек покренутом часопису „Амејзинг сториз“ СФ причу „Јаја са језера Тангањике“ („The Eggs from the Lake Tanganyika”) а мање од месец дана касније та прича се појавила, преведена, у српском часопису „Реч и слика“ и то са истим сликама (илустрацијама) као у „Амејзингу“. Којим чудом се то десило, како је уопште било могуће, и да ли је Сиодмак икада добио и један динар хонорара за то, а и ко је превео, да ли је можда преводио на неком броду, у току неке пловидбе (??), не знамо. Нагађамо: можда је стигло авионом? у дипломатској пошти? Пре Чарлса Линдберга? (који је прелетео Атлантик 1927) Тешко! Отприлике: немогуће! Можда датуми на часописима нису тачни? Заправо је читава ова ствар са причом „Јаја са језера Тангањике“ поприлично... немогућа.
Миловановић категорично каже да српска прича „После сто година“ (1926, написао Бранко Димитријевић) јесте СФ. (стр. 57) Запажамо да је петнаест година раније Стојан Новаковић дао текст са тим истим насловом.
Помиње и стрип-часопис „Микијево царство“, у коме је изашао у наставцима роман Бранка Видића Црна маска, или лорд Ворик, у коме наводно има СФ елемената. (ibid)
На самом крају овог поглавља, Миловановић помиње да је у међуратном периоду било, код разних издавачких кућа, много издања романа Жил Верна, у чему се нарочито истицала „Књижарница Томе Јовановића и Вујића“ у Београду, а да је било и бројних издања романа Х. Џ. Велса. (стр. 58)
Тиме је завршено треће (након Увода) поглавље Миловановићеве књиге, и ви бисте очекивали да четврто буде о следећем историјском периоду, на пример, од 1945. до 1980, или већ нешто слично, али – изненађење! таквог поглавља нема. Више ниједан наслов поглавља, до краја књиге, не односи се на период, ма који. Четврто (након Увода) поглавље зове се:
Српска научна фантастика за децу и омладину
и запрема нешто више од 13 пуних страница (стр. 59-72)
Наравно, дечја СФ је валидна тема за књижевно-историјско разматрање, али, тако нагло прећи са периодизације, и одједном организовати књигу сасвим друкчије, по категоријама или врстама фантастике – након првих 58 страница (око четрдесет процената укупног обима књиге) – то је превише нагла промена организационог принципа.
Сходно томе, и ми ћемо сада променити начин разматрања ове Миловановићеве књиге, нећемо се више трудити да поменемо свако име које видимо код њега, и сваки наслов, то ћемо уносити у индекс (тражило), а само ћемо укратко, у генералним цртама, поменути основне одлике сваког поглавља.
На почетку, дакле, четвртог поглавља (стр. 59), видимо нову терминолошку забуну: Миловановић сада дели дечју и омладинску фантастику на две врсте, једно је „фантастика“ а друго није фантастика, него, „hard SF”. Аутор тачно осећа, са која два жанра је суочен, али, не проналази исправне термине, за њих, а они треба да гласе: фантазија, и, научна фантастика.
Фантастика се не дели на фантастику и hard SF.
Миловановић на стр. 61 помиње „ОТО забавник“ за децу; та скраћеница ОТО означавала је један школски предмет, обавезан у основној школи, наиме, „опште-техничко образовање“. Ту се мукотрпно резало нешто од шпер-плоче, помоћу оне врло танке тестерице (која се лако кида) са врло великом полу-округлом дршком; ту се правио мини-електромотор са погоном на ону велику четвртасту батерију од 4,5 волти; па, барометар од танке гумене опне разапете преко празне тегле, итд. Па, пошто наука и техника иду заједно, редакцији је била блиска и помисао на неку додатну, забавну СФ садржину. Кључне речи у том пасусу гласе, да је „ОТО забавник“ објавио „преко 150 дечјих прича, већим делом веома наивних“ (ibid).
У овом поглављу нарочито добро је приказана улога коју је некада имао (а сада, године 2020, по нашем утиску, више нема) „Политикин забавник“ (стр. 62-65).
Берислав Косиер написао је једно дело за које Миловановић каже да је Косиеров „први условно прави СФ роман“ (стр. 65), тако, реч „прави“ је дата у италику, па се ту отвара питање шта значе речи „условно прави“. Нагађамо да то значи нешто различито од баш, баш, сасвим, прави.
Миловановић каже да је роман Предрага Урошевића Канига „први домаћи роман епске фантастике, са свим обележјима тог жанра“ (стр. 67).
На стр. 66 Миловановић каже за један роман да је „мешавина (...) фантастике и СФ-а“, а на стр. 67, као што смо управо цитирали (за Канигу), каже да је епска фантастика жанр. (Уистину она је, барем по уверењу А. Б. Недељковића, један од под-жанрова фантазије).
За роман Урошевића Тихана из Ерга, Миловановић каже да је „више СФ роман, мада носи поднаслов ‘фантастичан роман’“ (стр. 66-67). То је интересантна формулација. Проверили смо, тај роман заиста има поднаслов, који гласи за нијансу друкчије – „фантастични роман“. Цитирана Миловановићева реченица морала би да значи да Тихана из Ерга, упркос том поднаслову, није фантастичан роман. Него је научнофантастичан. Из тога свакако проистиче да оно што је научнофантастично, није фантастично.
Али већ у продужетку тог истог пасуса, Миловановић каже да је тај роман „једно од најбољих остварења за децу српске фантастичне књижевности“! (стр. 67) Значи ипак јесте фантастичан роман!
На стр. 69 аутор најзад, најзад погађа тачан назив оног жанра који јесте фантастика, некаква, али није научна фантастика: наиме, помиње „фентези“ романе, то је наравно изговор оног енглеског fantasy, и то је добро, то је тако, то је књижевно-теоријски исправно, тако се зове тај жанр. Али је за нијансу српскије звати га „фантазија“. Неки у Београду то изговарају „фантази“. Али то је тај жанр; па, и на српском, и на енглеском, свеједно – то је тај жанр. Који јесте фантастика али није научна фантастика.
(Уосталом, Миловановић није неупознат са појмом фантазије, јер, на пример, за један роман Драгана Р. Филиповића каже да је „фантазијски роман“ (стр. 93).
Али већ на стр. 70 видимо помињање „многих других жанрова фантастичне књижевности“ што је промашај – постоје, уверени смо, само три жанра фантастике, а то су фантазија, СФ, и хорор. Али, уверени смо и да постоји мноштво под-жанрова. (Узгред, поменимо да касније, на стр. 98, Миловановић каже да постоје и „бројни серијали урбане фантастике“ а то би, претпостављамо, била свака фантастика, свеједно да ли СФ или Ф, која се дешава у неком граду, у било ком граду, свеједно на којој планети.)
Последња страница овог поглавља претвара се, малтене, у непрекинуту листу имена (писаца) и наслова. (стр. 72)
Следеће Миловановићево поглавље, пето после Увода, је:
Српски хард СФ
при чему је реч „хард“ дата у курзиву (италику), ваљда као сигнал да је то реч страног порекла (туђица), још не потпуно интегрисана у српски језик. Али, објашњења шта је хард СФ – нема! Изгледи су, да Миловановић прећутно подразумева да хард СФ значи, напросто, СФ! Он овде показује једну протејску способност да најосновнијим теоријским терминима омогућава сталне, све нове и нове метаморфозе.
Први пасус овог поглавља, петог после Увода, каже нам шта се дешавало са СФ у Србији „непосредно после Другог светског рата“ (стр. 73), а други пасус шта је било „почетком педесетих година“ (ibid), тако да ово поглавље, de facto, функционише као да је о периоду, послератном, па се у том смислу надовезује на треће. (Зато је требало да има одговарајући наслов! А не наслов који говори о врсти.)
Врло је интересантан, са теоријског становишта, Миловановићев коментар: „Непосредно после Другог светског рата, објављивани су углавном руски аутори техничке/технолошке научне фантастике“ (стр. 73) Имамо утисак (и надамо се) да Миловановић ту техничко/технолошку види као подврсту „чисте“ (стр. 80), „праве“ (стр. 65), „тврде“ (hard) (стр. 59) научне фантастике.
Миловановић тврди да је у прве две послератне деценије била јако присутна руска СФ: „доминација америчког над руским СФ-ом код нас није успостављена ни у шездесетим годинама“ (стр. 74)
Миловановић одлично уочава основни хендикеп који је онемогућавао српским СФ писцима да се размахну:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Што се тиче домаћих писаца, после Другог светског рата они су се нашли у процепу карактеристичном за већину писаца из социјалистичког блока. Будућност је била врло незгодна тема, партијски условљена, и, по препоруци, нимало неизвесна. Због тога су малобројни домаћи писци, вољни да се упусте у ову ризичну област, или нашли уточиште у неодређености, стављајући радње својих дела у имагинарне државе ( ... ) или се бацили на писање дечје научне фантастике ( ... ) Занимљиво је да је било врло мало оних који су величали достигнућа социјализма и писали о тракторима великим као кућа, каквих примера имамо у другим књижевностима социјалистичког блока. (стр. 74-75)
КРАЈ ЦИТАТА.
Овај одломак из Миловановићеве књиге заслужује велику пажњу, и похвалу, јер у суштини тачно објашњава зашто током отприлике пола века (!!!), наиме, од 1945. па до отприлике 1990. или 1995, нисмо смели да пишемо СФ о будућности своје земље! Никада нећемо сазнати колико је потенцијалних списатељских каријера у Србији на тај начин закочено, спречено, уништено. Некима је на тај начин и прошао живот – а нису написали она права, паметна СФ дела која је требало написати о нашој будућности. Ово је нанело огромну штету српском народу, грађанима. Нисмо имали тај облик колективне свести, СФ прогнозе о нашој будућности. Зато се политичка будућност скотрљала на нас као лавина камења на потпуно изненађене шетаче. То је цена неслободе у области СФ стваралаштва.
Међутим, поставља се питање да ли су и у Краљевини Југославији наши СФ писци били под сличним политичким хендикепом. Миловановић о томе не каже ништа. Била је диктатура, шестојануарска, било је убиство Стјепана Радића у сред парламента, итд. Да ли се смео тада објавити СФ текст у коме би се предвидела пропаст монархије, пад државе...? Да ли је ико барем предсказао да ће доћи комунисти, који ће дати и женама право гласа? Знамо (из врло поузданих извора) да су многи школовани млади Срби и Српкиње били против монархије, желели су републику. У земљи у којој се догодило, у Београду, 18. јануара 1939, онако одвратно полицијско убиство популарног, у народу омиљеног, доктора Драгише Мишовића, нико није написао баш ниједну СФ причу о паду монархије и увођењу републике? Итд. То су теме за неке будуће студије. И за неке будуће СФ приче, јер, свако данас има у виду негативне пројекције о српској будућности у ЕУ, типа Black Light (2018, Миомир Петровић), али, шта би било да смо сменили краља и постигли бољу прошлост?
(довде део 4)
-
Можда датуми на часописима нису тачни? Заправо је читава ова ствар са причом „Јаја са језера Тангањике“ поприлично... немогућа.
Rec i slika je izlazila na vreme. Nemam podatak za avgustovski broj u kome je ta priča izašla, ali u časopisu Vreme su objavljene vesti da je izašao julski broj (vest objavljena 7.7) i septembarski broj (vest objavljena 2.9). Nema razloga da ne verujemo da je avgustovski broj izašao na vreme...
-
Мићо, ако је тако, утолико је мистерија невероватнија.
Е сад, да завршимо приказ књиге:
(одломци из предстојеће књиге Александра Б. Недељковића
Историја српске научне фантастике XIX и XX века,
сад, ево, имамо одломак 016)
Дакле:
Миодраг Б. Миловановић, Српска научна фантастика (2016)
ПРИКАЗ ТЕ КЊИГЕ даје: А. Б. Недељковић, ДЕО 5, последњи:
Враћамо се сада књизи М. Б. Миловановића. Он говори, између осталог, и о првој едицији „Кентаур“ (стр. 75-76); затим, сажето и одлично презентира једну значајну истину, наиме, да је у тим временима:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
постојао један број људи који су, захваљујући својим познанствима, било да су сами били уредници, било да су били њихови пријатељи, успевали да прогурају своје приче у часописе који пре тога нису објављивали научну фантастику. (стр. 76)
КРАЈ ЦИТАТА.
Ово нам указује на истину, да су објављивали не обавезно најталентованији, него, они који су могли да објаве. Али то је одувек било тако.
Миловановић посвећује знатну пажњу и часопису „Космоплов“ (узгред, та реч би требало да значи: свемирски брод). (стр. 77)
Један значајан оријентир добијамо овде:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
по квалитету се прилично издваја прича „Фок са једном руком“ Николе Панића која представља вероватно најзрелију причу написану до тог тренутка у оквиру српске научне фантастике. (стр. 77-78)
КРАЈ ЦИТАТА.
То су крупне речи, јер, оне би требало да указују на врхунац литерарног достигнућа у периоду од настанка српске СФ па све до тада, али, гле, не добијамо библиографски податак. Где и кад је била та прича? Али у следећој реченици се помиње петнаести број „Космоплова“, па, можемо да нагађамо да је можда ту.
Миловановић стиже и до, за нас овде капитално важног, загребачког магазина „Сириус“, и до „Галаксијиног“ СФ алманаха Андромеда, и до друге инкарнације едиције „Кентаур“ (код два разна београдска издавача).
За уређивачку политику „Сириуса“, Миловановић каже: „нагласак је стављен на ‘чисту’ научну фантастику“ (стр. 80), али, питамо се, каква је то „чиста“ научна фантастика? Али, код Миловановића то вероватно значи сасвим исто што и hard SF, дакле, значи: она која није фантази, него је баш СФ.
Веома је трезвена, истинита и важна ова Миловановићева реченица која показује да и у овој области, потоци теку тамо где нађу своје корито:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Пошто је дуго година у тадашњој Југославији „Сириус“ био једино место где су могли редовно да објављују своје приче, СФ писци су прилагодили текстове преференцијама уредништва. (стр. 80)
КРАЈ ЦИТАТА.
Дигресија:
На стр. 83 Миловановић, у књизи која је штампана латиницом, употребљава реч „поджанр“, а то нас наводи на узгредно питање, да ли то треба писати тако спојено, или, са цртицом. Није то проблем у ћирилици, али јесте ако је написано латиницом, „podžanr“ јер би могло да се прочита као да је ту слово џ, „поџанр“, дакле „po dž anr“, јер у српској латиници постоје диграфи, случајеви где два слова схватамо као једну целину; имамо три диграфа а то су dž, lj, nj . Зато је вероватно боље писати, барем у нашој латиници, ову реч са цртицом: pod-žanr. На енглеском је то спојено, subgenre.
(крај дигресије)
Миловановић оправдано истиче и улогу дневног листа „Вечерње новости“ (стр. 84), који је тада био веома значајан за нас, доклегод је СФ уређивао Бранко Кекић. Приче су излазиле, ако добро памтимо, обично четвртком.
Претпоследњи пасус у овом поглављу почиње речима: „Од средине деведесетих година прошлог века, објављују се и поједини класични научнофантастични романи без великих литерарних претензија ( ... )“. (стр. 86) Ове речи „прошлог века“ се односе, уверени смо, на двадесети век. Смисао је, дакле: шта се објављивало од, отприлике, 1995. године. Од тад, до... кад? Дало би се претпоставити: до краја двадесетог века, и можда још коју годину више, можда до 2005. године, или томе слично. Дакле ипак ово поглавље, које се зове „Српски хард СФ“, покрива један период, и то, неких отприлике шездесет година, 1945-2005.
Али, шта су „класични“ СФ романи? Код Миловановића би то лако могло значити напросто: СФ романи. (Вероватно није мислио на класике као што су Замјатин, Хаксли, и Орвел.) Могуће је да је мислио на „тврди“ СФ. Па још – „без великих литерарних претензија“? То би значило: пулп. Питамо се: чиме се уопште конституишу високе литерарне претензије? Али то су теме у које нећемо сада ићи.
До краја стр. 86 видимо збијено мноштво наслова, и имена аутора.
Следеће, шесто (после увода) поглавље има наслов:
Увођење домаћих мотива у научну фантастику
а то „домаћих“ значи отприлике „српских, или, југословенских“. То је нешто што је српским писцима сугерисано небројено много пута, то је један врло упоран захтев, а смисао је, да сваки народ на свету треба да ствара СФ о свом дворишту, а не да сви покушавају да употребе америчке теме, протагонисте, и локације. (Које познају слабо, само из друге руке.) Дакле, по томе, италијанска СФ треба да се догађа у Италији, и протагонисти да се зову Ђино и Ана Мариа, а српска СФ да се догађа у Србији а протагонисти да се зову Ђорђе и Светлана, а не Џон Смит и Розмери.
Дигресија:
Добијали смо, али врло ретко, и супротне савете. Пример: на Арт Анима фестивалу 5, који је одржан у јуну 2018, велики познавалац филма, Димитрије Војнов, је на трибини, у свечаној сали у згради скупштине општине Врачар (код Каленића пијаце, Његошева бр. 77), рекао неке итекако стратешке ствари, наиме, да српски СФ филм, ако га уопште правимо, не треба да буде на српском језику јер то природно вуче ка пародији; него, на енглеском, као филм Едерлези; штавише, рекао је да српски филм, генерално, треба да почне полако да прелази на енглески језик; “досад се од тога бежало”, рекао је он.
(крај дигресије)
Миловановић помиње „помак од hard СФ-а ка ‘мекшим’ наукама“ (стр. 87) што је одраз америчке поделе на hard sciences (тврде науке, природне науке, које имају физичке доказе за оно што кажу: физика, астрономија, хемија...) и soft sciences (мекане науке, каже се још и „дисциплине“: психологија, историја, социологија, филозофија...). У теоријама и историјама СФ, у свету, постоји то уверење да је Нови талас проширио СФ интересовања и на те „мекане“ науке, то је легитимно, али нас овде интересује нова нијанса у значењу појма „hard СФ“ код Миловановића.
Узгред, може нас забавити чињеница да рокадом само два слова, „о“ и „и“, од речи „мотива“ добијамо реч „митова“, па би онда тема овог Миловановићевог одељка била: увођење домаћих митова.
Миловановић напомиње и да је постојала сугестија, коју су неки заступали, да би требало учинити „искорак ка специфичном домаћем СФ изразу“ (стр. 88). Колико памтимо, тиме се мислило на питања стила изражавања, или, општег приступа жанру, или, неких тематских специфичности – хтело се нешто као покрет, или нека наша југословенска или српска школа научне фантастике. Али Миловановић додаје (истинито) да је један од резултата тих настојања био тај, да су неки наши писци напустили СФ жанр. (стр. 89)
У фусноти на стр. 88 Миловановић погрешно даје библиографски податак о једној „двострукој“ књизи из 1994. коју ипак није уредио само Бобан Кнежевић, него и проф. др Сава Дамјанов. Половина коју је уредио Кнежевић носи наслов Нова (алтернативна) српска фантастика, а не „слипстрим“! ту је Миловановићу промакла грешка! док половина са супротне стране, коју је уредио проф. Дамјанов носи, уистину, наслов Нова (постмодерна) српска фантастика. Дакле ни у једном ни у другом наслову те дупле књиге не помиње се реч „слипстрим“. Штавише, Миловановић даје цитат са једне девете странице, али не каже са које девете странице, јер, та дупла књига има и две засебне пагинације.
Миловановић помиње и читав низ подухвата које је током многих година носио, својом изузетном енергијом и истрајношћу, понајвише Бобан Кнежевић – као што су новосадски часопис „Алеф“, едиције Монолит и Тамни вилајет, часопис-алманах „Знак сагите“, итд.
Не слажемо се са Миловановићевом тврдњом да је најбољи роман Бобана Кнежевића Црни цвет (1993) (стр. 94). По уверењу А. Б. Недељковића, далеко најбољи Кнежевићев СФ роман, и уз то врло погодан да се претвори у филм, је Слободанида (2014).
На крају овог поглавља, Миловановић посвећује више од једне пуне странице Зорану А. Живковићу, не инсистира на чињеници да је Живковић напустио СФ жанр и прешао у жанр фантазије, али, додаје једну реченицу коју ћете тачно разумети само ако имате у виду да Миловановић у овој књизи често користи термин „фантастика“ у значењу: фантазија, фантазијски жанр, не СФ; ево те реченице о Живковићу:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Његова проза је специфична врста средњоевропске фантастике, прецизног и сведеног израза и одмерених емоција, са очигледним узором у писцима као што су Михаил Булгаков ( ... ) или Франц Кафка. (стр. 96)
КРАЈ ЦИТАТА.
Следеће поглавље, седмо (после Увода) носи наслов:
Мешање жанрова
и има четири одељка, а то су:
хорор,
епска фантастика,
женска проза, и,
псеудоисторијски фантастични роман.
Овде Миловановић постаје заробљеник сопствене толерантности, расплињава се далеко од своје теме, на океану ствари које нису СФ. Јер, хорор није СФ, а епска фантастика је под-жанр фантазије. Женска проза, или женско писмо, то напросто значи: књижевност коју су писале жене, роман Франкенштајн на пример; али, савршено је свеједно да ли је нешто писала жена, или мушкарац, нас овде интересује само да ли је добра СФ, или није добра СФ.
(Мада, А. Б. Недељковић памти једну трибину, пре знатног броја година, одржану у Вуковој сали на првом спрату Градске библиотеке града Београда, надомак Калемегдана, где је учествовало неколико истакнутих књижевница, а присутан је био, и пажљиво слушао, и др Александар Јерков; тема је била, шта је „женско писмо“; закључак неких присутних особа је био, да би то једино могао бити, можда, неки као манир писања где је емоција много, обиље јаких емоција, а драмска радња нејасна и мутна, чињенице несигурне и небитне; А. Б. Недељковић се после тога више није интересовао за такве дискусије.)
Псеудоисторијски фантастични роман је такође, вероватно, нека подврста фантазије, а очигледно и не мора бити роман, може бити и прича; зашто би се гледали само романи те врсте?
Дакле, ово Миловановићево поглавље је ирелевантно, па ћемо га прескочити.
Али, искористићемо прилику да додамо још један коментар, и једну дигресију:
Миловановић се, због своје широке толерантности, сам затрпао гомилама књига које нису СФ; нагађамо да би барем три четвртине наслова, и имена аутора, могло (и требало) из његове књиге да се избаци, јер та дела нису СФ. С једне стране хипер-продукција српских фантазијских, не СФ, дела, с друге стране његова неселективност, и – ето претрпане књиге. То онда оптерећује и оног ко би хтео да напише бољу, технички и теоријски боље засновану, и пре свега жанровски чистију, историју српске СФ.
Дигресија:
Многи се питају како НИН-ов жири успе да прочита око 200 књига за годину дана, али, ту постоји неправда, јер, ти многи вероватно мисле само на тај један жири, а не питају се како професори, они који проучавају српску књижевност, успевају за сваких десет година да прочитају по две хиљаде тих нових српских романа, и да сачувају неку прегледну, употребљиву библиографску евиденцију о њима, и да одаберу шта од тога треба да се хвали и памти и да уђе у канон, као књижевно највредније. Такође, да ли имају толике плате, и толике станове, да за, рецимо, 40 година академске каријере накупују, па код куће на неким полицама и хрпама чувају, осам хиљада тих нових српских романа! И да увек спремно имају на уму сваки понаособ од тих.
Број је можда и већи, јер, не конкурише баш сваки роман за НИН-ову награду. Миловановић каже да се „данас у Србији објављује преко 250 нових романа годишње, од којих сасвим сигурно бар двадесетак имају значајне одлике жанровске фантастике“ (стр. 98). То је можда и мање од десет процената, и то нас подсећа на Миловановићеву процену о предратних „мање од десет посто“ (стр. 55).
Узгред, чули смо негде изреку, врло депресивну у овом контексту, да сваки источноевропски народ има две хиљаде писаца.
(крај дигресије)
Узгред, за један роман Миловановић каже: „ово је мање амбициозан роман, окренут широј публици“ (стр. 99). Евидентно постоји, по Миловановићу, „шира“ публика, што несумњиво значи да мора постојати и нека „ужа“ публика, а то би ваљда била нека елита. Али, каква елита? Нагађамо: елита одраслих, високо образованих, добро информисаних, и (избегава се казати, али често се уствари то мисли) високо интелигентних читалаца. Али ако о томе говорите, можете лако да „зглајзате“ против политичке коректности, и да увредите неке друштвене групе. Зато се о том питању не прича много. Али, ту негде се можда крије стазица да ваше СФ дело буде прихваћено у неким утицајним круговима као „висока књижевност“.
Осмо поглавље носи наслов:
Однос са књижевном матицом
а то није период, нити врста, него, једна тема за теоријску дискусију, коју Миловановић мање-више и довршава, апсолвира, већ у првом пасусу: наиме, каже он (на стр. 113), „жанровски писци прилазе матици књижевности“, а истовремено „све више“ писаца из главног тока користи у својим делима жанровске елементе, па настаје велико мешање, па је зато „све теже“ одредити да ли су нека књижевна дела главни ток или жанр. Наравно, израз „све више“ садржи у себи елемент прогнозе, а у овом случају можда и прижељкивања (да тога буде што више...), дакле ту не видимо један сасвим неутралан став, једноставну констатацију, него наслућујемо и навијање, да се што јаче настави тај тренд. Коначни логични исход у том случају би био: нестанак СФ.
Онда Миловановић прелази на конкретне примере, а први је сатирична фантазијска прича Владана Деснице из 1957. године „Проналазак атханатика“ (А. Б. Недељковић сматра да то није СФ); Миловановић се осврће и на роман Ериха Коша Снег и лед (стр. 114) и, на око пола странице, на три СФ романа Борислава Пекића (стр. 115).
Интересантно је видети стр. 117 која се састоји од само два реда текста, а све остало су фусноте, у којима су биографије и библиографије седам писаца. Кудикамо је „боља“ стр. 118 која има чак шест реди текста и фусноте о петоро писаца. Али од тих пет, једно име је Лаура Барна, што значи да њена дела нису женска проза, јер, да јесу, та фуснота би била у седмом поглављу, у одељку „женска проза“!
Следеће, девето поглавље, има наслов:
Експериментална проза
и прилично је кратко, само око четири пуне странице, а тај наслов указује да је то нека проза која није СФ, него је нешто друго. Ту Миловановић помиње десетак аутора. Код неких од њих има елемената СФ.
Десето поглавље, претпоследње, зове се
Научна фантастика у другим медијима
и има четири одељка, а то су:
Стрип и илустрација
Филм
Радио драма, и,
Информациони медији.
Миловановић даје обиље података о стрипистима (предратним, и послератним) и о њиховим делима.
На почетку одељка о филму, категорично, проглашава Лијепе жене пролазе кроз град Желимира Жилника за СФ, што је сасвим погрешно. То, барем по уверењу А. Б. Недељковића, није СФ филм, то је политичко-сатирична фантазија са СФ елементима. Дакле, fantasy. Има много фантазијских елемената, који убедљиво преовлађују. Пример: на самом крају, у последњим секундима филма (пре изводне шпице), мртва жена устаје и весело трчи са децом кроз Кнез Михајлову улицу, и чује се, као песма, некакво објашњење у коме се каже, отприлике, да је све било само сан и маштарија.
Одељак о радио-драми је сасвим кратак, десетак реди, а одељак о информационим медијима се односи углавном на разне српске СФ и Ф сајтове на интернету.
Последње, једанаесто поглавље носи наслов:
Фандом
и запрема нешто мање од две и по странице (стр. 135-137). Ту се најсажетије дају информације о главним клубовима и њиховим активностима.
Тиме смо завршили преглед књиге Миодрага Б. Миловановића Српска научна фантастика (2016).[/color]
-
Hvala Aco,
Zbrzali ste analizu malo na kraju, možda zahvaljujući činjenici da sam ja slično uradio u knjizi...
U svakom slučaju, puno hvala na detaljnoj analizi.
Ne nameravam da radim nešto slično u budućnosti u ovom obliku, već da pokušam da pojedine aspekte rasvetlim detaljnije, ako budem imao snage.
Zato su mi važni vaši komentari.
Pozdrav
Mića
PS. Možda samo da prokomentarišem komentar na ovaj komentar:
И, живописно и интересантно, али не баш релевантно: Миловановић доста простора посвећује новели „Чудновати догађај једне душе“ чији аутор је Осип Иванович Сенковски, наводно руски писац пољског порекла (?), а која је 1862. преведена на српски. То није српска књижевност, него преведена инострана књижевност у Србији, али, ето, даје једну ширу слику о српском амбијенту фантастике.
Potpuno se slažem da nije do kraja relevantno sa stanovišta naučne fantastike kod nas, ali je ekstremno intresantno da u trenutku kada ni mnogo važniji ruski pisci ne dopiru do naših čitalaca (to je već posebna priča o recepciji ruske književnosti kod nas), neko prevodi Senkovskog, alias Baron Brambeus, koji je bio veoma važan lik u tadašnjem umetničkom životu u Rusiji. S obzirom da vam je engleski bliži:
Senkovsky was born into an old family of Polish szlachta. During his study in the University of Vilno he became fascinated with all things oriental. Having mastered the Arabic, Persian, Turkish, and Hebrew languages, he was assigned to the Russian mission in Constantinople, which occupation gave him ample opportunities to travel in Syria, Nubia, and Egypt. In 1821 he returned to the Russian capital, where he got the chair in oriental languages at the University of St Petersburg.
In the 1820s, Senkovsky started publishing in the popular periodicals of Kondraty Ryleyev and Faddei Bulgarin. He is best remembered for having edited the first Russian "thick journal," Library for Reading (1833-1856), whose lively and humorous style (as Nikolai Gogol put it) attracted to literary journals even those people who had never held a book in their hands.
Senkovsky encouraged new writers. He had a strong influence on Yelena Hahn[1] and on Elizaveta Akhmatova. In the latter case he not only developed a writer but she regarded him as a parent, Akhmatova would eventually publish her own magazines and in time her own memoir of Senkowsky.[2]
A very prolific writer, Senkovsky contributed articles on a wide range of topics, from mathematics to medicine. Under the pen-name of Baron Brambeus he published a series of fantastic voyages, including one to the center of the Earth (The Sentimental Journey to Mount Etna) and another to an antediluvian Egyptian civilization flourishing on the now-frozen Siberian plain (The Scientific Journey to Bear Island).
Na ovu knjižicu sam slučajno naleteo, a činjenica o njenom postojanju je malo poznata, tako da sam ovim hteo da otvorim put nekom budućem izučavaocu veza srpsko-ruske književnosti, a obrađuje istočnjačke motive tako bliske ranim srpskim fantstičarima, uključujući i Lazu u koga se kunemo...
-
(2) Данас видимо у “Политици” програм за трибинску салу у Дому омладине за понедељак:[/size][/color]
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2020-09-12-program-Laze-Komarcica.JPG)
… не помиње се ништа електронски… него, тако, као да епидемије нема?
Nije kao da epidemije nema. Sa maskama i na rastojanju.
Ima snimak:
https://www.youtube.com/watch?v=py9zS2Vx0gw
Inače, tribine su sada na dve nedelje. Plus Čitaonica, koja je onlajn, na sajtu Goodreads.
-
Хвала на коментарима о приказу Ваше књиге, Мићо. Дакле, неће бити другог издања?
А за Сенковског: да, оправдано је, требало је да неко, негде, јави, и спасе од потпуног заборава, те податке, о њему.
Хвала на информацијама, ангел011.
Па, да питам још нешто, о садашњем тренутку:
(1) Дакле, неко треба да реконструише програм ЛК за септембар… јер, вероватно нема нигде да се нађе? Цео? три термина?
(2) Да ли постоји морална одговорост ако ја јавим многима програм, па, због тога неко (привучен) дође, стварно, у ту трибинску просторију (коју је немогуће добро проветрити… јер се прозори могу само мало-малчице одшкринути…) па добије вирус и то баш тешку клиничку слику и – умре? А пре тога и зарази своју породицу?
(3) То, на сајту Гудридс… како то изгледа? Је ли то форум као овај Мићин и Либеатин, или ту ипак постоји и нека могућност за историјски тренутак, први-икад електронски (као преко Скајпа; Skype) састанак ЛК? У једном тренутку ја сам се понадао да ће на састанцима ЛК, електронским, моћи да учествују, да говоре, да их видимо, и наш Јоханесбург и наш Ниш… и Вршац…
(4) Ове године, наравно, немогућ је Беокон? Сакурабана? Или сам ја слабо информисан? Нимало ја не замерам, никоме, ако су отказали, али, нису се потрудили да јаве да нема?
-
Ne znam da li bih to nazvala 3 termina, Čitaonici na Gudridsu može da se pristupi bilo kad, i da se postuju komentari o knjizi. Nije to onlajn sastanak. Evo ga link za Čitaonicu (preneli ste vest o tome, mogli ste i da kliknete na link u vesti i vidite kako izgleda i bez čekanja na nečiji odgovor :) ): https://www.goodreads.com/group/show/204845-fantasti-na-itaonica
Jedan termin u Domu Omladine ste videli, sledeći je 28. septembra, 19h, ista sala.
Šonin Mekgvajer: Fantastika na pokretnoj traci
Šonin Mekgvajer je verovatno najproduktivnija žanrovska spisateljica poslednje decenije. Njeni radovi spadaju uglavnom u žanr urbane fantastike, horora i...nečeg između, pri čemu je reč uglavnom o serijalima, i to podugačkim. Osim što piše sve i uvek, crta stripove i svira i snima filk muziku. Kako je sve to moguće, a i šta je filk muzika, saznaćete od domaćica tribine, a to su Jelena Jokanovic i Ivana Damnjanović.
Što se moralne odgovornosti tiče, pa, ne mislim da je prenošenje i inače dostupne vesti moralni zločin. Ima na Fejsbuku, verovatno i na sajtu Doma Omladine (nisam proveravala), bude u novinama...
Nema za sad nikakve najave za Beokon.
-
(4) Ове године, наравно, немогућ је Беокон? Сакурабана? Или сам ја слабо информисан? Нимало ја не замерам, никоме, ако су отказали, али, нису се потрудили да јаве да нема?
Sakurabana neće raditi Beokon pošto nije nađena formula za privlačenje publike u Domu omladine - suviše košta za ono malo ljudi koji se pojave. Niti je to bilo interesantno mladima, niti starijima. Šta bi LK uradio po tom pitanju - da li bi se ponovo išlo na neku varijantu filmskog festivala, to je već pitanje
-
Хвала на информацијама, цењени Невидљиви!
Е сад:
(1) “Политикин забавник” бр. 3580, петак 18.09.2020, нема СФ причу, али има, на стр. 57-59, одломке из аутобиографских текстова Николе Тесле, из часописа “Електрикал експериментер” из године 1919. Преводилац анонимус. Одломак: “Моја младост”.
стр. 20-21, астрономска објашњења о неутронској звезди, Млечном путу, и о планетама у настањивој зони.
(2) Једна баш добра вест! Изашао је врло добар, рекао бих одличан темат о научној фантастици, под збирним насловом “Истраживања – утицај научне фантастике на савремену културу”, то је у броју 167 часописа “Култура”, на стр. 331-409, дакле на 79 страница, радови петоро аутора (Љиљана Гавриловић, која је већ од раније давала допринос у проучавањима СФ, и четири имена која су за мене у овој области нова), можете преузети са:
http://casopiskultura.rs/Magazine/Details?magazineId=177 (http://casopiskultura.rs/Magazine/Details?magazineId=177)
Аутори, свих петоро, третирају СФ као нормални легитимни део модерне светске културе, и истражују разне аспекте интеракције СФ са другим областима културе.
Имао бих две техничке замерке: библиографски подаци не треба да буду у фуснотама, па после опет у библиографији на крају рада, него искључиво у библиографији, а у тексту се само треба у загради, најкраће, позивати на та дела, по систему, аутор-година-страница, на пример: (Харавеј 1991: 180); и, друга замерка, пре почетка сваког рада, испод наслова, треба да буде апстракт, а по завршетку резиме а то је на енглеском Summary.
За рад Весне Перић, за оне странице где она помиње наш филм Едерлези, имао бих, не примедбу, него само допуну: требало је да се сценариста, Димитрије Војнов, консултује са неким ко добро познаје астрономију и астрофизику, јер (о томе смо већ разговарали, сада само понављам), астронаут у скафандру, изван брода би, у близини Сатурна рецимо, пре могао да се смрзне, него да га Сунце прегреје; тамо је веома хладно! Нити се од радијације умире онако брзо и временски прецизно одређено. А Сунце нас и не засипа неком смртоносном радијацијом, па да астронаут, близу Сатурна, од тога умре! То су груби промашаји из области физике, који су јако оштетили филм. Осим тога, пут баш на Алфа Центаури је страшно потрошен, небројено пута употребљен клише. А брзином, коју има њихов брод у Едерлези, они не би ни стигли, хиљадама година, до Алфе Центаури.
Радио-веза са Земљом не може, на тим дистанцама, да функционише тренутно… него су потребна дуга чекања…
Па, не можете у том под-жанру СФ (о путу у свемир) имати филм о путу кроз Сунчев систем а не познавати како функционише Сунчев систем.
Дакле то није замерка раду Весне Перић, него само, од мене, један скроман покушај допуне.
(3) У данашњем и сутрашњем “Данасу” па у културном прилогу па на стр. XIII, чланак, потписује Д.С, наслов “Српски стрип у америчком Хеви металу”, дакле тамо је, у броју 301, изашао стрип лесковачког стриписте Марка Стојановића. Ту је и његов коментар, о том успеху.
Испод је чланак о некој фантази трилогији (епске фантастике), са насловом Гавранова сена. Претпостављамо да су вране остале без коментара!
-
Цењени ,
(1) У данашњем “Блицу” на стр. 30, у колумни “Фантастикологија”, С. В. Ивков даје приказ књиге, коју је, код београдског издавача “Библиофилиа”, ове године објавио Жика Богдановић (рођен 1932), наш доајен у области проучавања и популаризације научне фантастике и фантазије нарочито у области филма и стрипа. Та његова нова књига је роман, са насловом Књига о тиранији или живот и смрт новог Макијавелија, имамо утисак да је у жанру фантазије, о човеку који се пробудио као инсект (као код Кафке) а онда креће у политички живот. Дело наводно садржи и “уткане фрагменте есеја”.
(2) У данашњем “Данасу” на стр. 8, у колумни “Ћошкарење”, Гојко Влаовић дискутује, под насловом “Живот на Венери”, о питању зашто у нашој јавности није био јачи одзив на саопштење неких научника, пре неколико дана, да је у атмосфери Венере идентификовано (мада то тек треба да буде чвршће доказано) једно отровно фосфорно једињење, фосфен (Влаовић каже “фосфан”; то вам је, један атом фосфора везан са три атома водоника) које се у неорганској природи ретко појављује, али би могло бити производ животних процеса неких микро-организама, уколико би такви лебдели у хладнијим слојевима Венерине поприлично ужасне атмосфере. Ако таква жива бића тамо постоје, онда су то аутентични, прави ванземаљци, макар колико скромни, каже Влаовић, и закључује да јавност није јаче реаговала зато што такви микро-организми, ако их има, нису интересантни и импресивни као велики ванземаљци у научној фантастици.
(3) У данашњој “Политици” на стр. 13 (која је испуњена рубриком “Култура”), имате чланак о светском успеху лесковачког стриписте Марка Стојановића (поменули смо то, прекјуче), али и неколицине других, у вези са објављивањем у “Хеви металу”. Наслов чланка је: “Српски аутори у најзначајнијем светском стрип-магазину”, чланак потписује Данило Коцић. На самом крају чланка се каже да тај часопис “био инспирација за два истоимена дугометражна анимирана филма, од којих је први изузетно утицајно остварење у жанру научне фантастике”.
-
… овде је потребно да неко помогне, да бисмо сачували за историју тачне информације о томе како је ишао програм ЛК у овој години епидемије. (А после ћу окачити њихов програм за октобар, који сам успео да прибавим.) Дакле молим за информацију – да ли је тачно ово:
прва два термина “Лазе Комарчића” у марту ове године су одржана, преостала три су отказана због епидемије:
дакле, ово је одржано:
2. март 2020. – Препоручено за читање од фантастике у 2019. години
Каква је била прошла година када је у питању велико Ф? Неко каже, никад више хајпа, никад мање добрих наслова. А који су то добри наслови, шта је тачно претерано хваљено, шта није испунило очекивања причаће вам Фексперти Иван Nightflier Јовановић и Бојан Бутковић, а дођите и ви да нам кажете своје мишљење.
9. март 2020. – Удружење Сци&Фи представља своја издања и активности
Удружење Sci&Fi представља своје фанзине Тера и СФ Портал, као и антологију Региа Фантастика. Осим тога, представиће и збирку прича Тихомира Јовановића 27 живота. Наравно, упознаће вас и о регионалној сарадњи и конвенцијама, од којих посебно издвајају СФ Теракон бр. 2. (Тад је АБН добио почасну диплому тог удружења, која њему итекако пуно значи.)
ПРЕОСТАЛА ТРИ ТЕРМИНА У МАРТУ СУ ОТКАЗАНА! ДА ЛИ ЈЕ ТО ТАЧНО?
(а било је предвиђено ово:
16. март 2020. – Шонин Мекгвајер: фантастика на покретној траци
23. март 2020. – Једна нова звезда: Документарни филм о Беокону 2006. године
30. март 2020. – Фантастична читаоница #76: House of X and Power of X )
Дакле молим потврду, или исправку, да би остало тачно забележено, за историју, шта се догодило у марту.
Наравно, знамо да у априлу, мају и јуну није било састанака ЛК.
-
и, још нешто:
(4) у „Политици“ је данас на стр. 12 приказ две драме, изведене на скраћеном (због епидемије) „Битефу“. Једна од те две је Долина језе, са роботом као јединим глумцем. Чланак потписује Ана Тасић. Наслов чланка је „Да ли је човек и даље човек“, а наднаслов „позоришна критика“. Робот, ако смо добро схватили, све време само седи на једној столици.
-
Цењени ,
(1) “Политикин забавник” бр. 3581, петак 25.09.2020,
стр. 8-11, о предстојећим па можда и туристичким путовањима на Месец, припремио Срђан Николић.
стр. 21-41, комични стрип (али, није СФ) “Легија непромочивих” о војницима отприлике у стилу Првог светског рата, црта Жељко Пахек; ликови из тог хумористичног стрипа су и на насловној страни. (Неко ће помислити на дело: Јарослав Хашек, Добри војник Швејк, али, ово је друкчије.) И, на стр. 42-43, биографски чланак о Пахеку, потписује Немања Баћковић.
Као што вероватно сви добро знамо: Пахек је ликовни уметник (склон карикатуралном и ведром стилу) који је у Првом српском фандому био од самог почетка, и који је, пре скоро пуних 39 година, у децембру 1981, дао насловну илустрацију за “Емитор” бр. 1 – био је то цртеж свемирског брода у ниском (вероватно анти-гравитационом) лебдењу изнад неког футурског града. Четири деценије Пахековог присуства и доприноса – па, и заслужио је чланак у ПЗАБ, итекако!
(2) на сајту “Поглед из свемирског брода”, код Невидљивог, видимо, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2020/09/23/uskro-stize-regia-fantastica-6/ (https://sfpisb.wordpress.com/2020/09/23/uskro-stize-regia-fantastica-6/)
да удружење SCI&FI припрема шесту антологију Регија фантастика, и, видимо насловну страну (која није СФ), а на њој прецизирано која су три жанра унутра; написано је, латиницом:
ANTOLOGIJA
NAUČNE FANTASTIKE,
FENTEZIJA I HORORA
то изгледа овако:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Regia-Fantastica-6-tri-zhanra-pomenuta-ispravno.jpg)
и, знајући њих, верујемо да ће то и бити садржина антологије, а то је добро, то је теоријски исправно; веома охрабрујуће; јер, фантастика се заиста и дели на та три жанра.
(Додуше, АБН би уместо „фентези“ радије рекао „фантазија“, али, и „фентези“ је сасвим исправно.)
Е, још кад би у антологији било, у садржају, поред сваког наслова приче, и назначено, са по једним „словетом“, ког је жанра та прича... дакле, помоћу слова SF, F, H... онда би љубитељ неког жанра (а не остала два) могао да чита оне приче које га интересују, само њих, а не би морао да чита све редом. Али, колико засад знамо, изгледи да се тако нешто оствари – у издаваштву фантастике у Србији данас – нису велики.
-
и, још нешто: (3) (али, уз коментар АБН: Програм ЛК, иако је епидемија корона-вируса ковид-19 у току… није престала, још нема вакцине… претпостављам да свако долази на своју одговорност, свестан ризика…)
Програм Лазе за октобар 2020:
5. октобар 2020 – WESTWORLD: Путеви и странпутице некад најбољег СФ-а на ТВ-у
Прва сезона Западног света побрала је опште панегирике, док је друга примљена знатно хладније, јер мотиви и намере нису били свима јасни. За многе је била компликована, а за неке просто досадна. Где се налазимо после треће и у чекању четврте? Одговоре на сва питања даје аутор подкаста Дописи из Дизниленда и његова екипа која је (некад) помно пратила серију. Домаћин: Миљан Давид Танић.
12. октобар 2020 – ДЕВС: О чему се у ствари ради овде?
Постоји ли слободна воља или је све унапред уписано? Имају ли наши поступци икаквог значаја? Шта се дешава у Силицијумској долини? Много је питања, али ће Милош Цветковић и гости пробати да одговоре и на оно најтеже: О чему се ради у серији Девс?
19. октобар 2020 – SNOWPIERCER
Пре скоро четири деценије, на пут без краја кренуо је воз-ледоломац са последњим остацима човечанства, из маште Жака Лоба, цртан руком Жан-Марка Рошета. Ова вечита трка са смрћу добијала је своје повремене наставке све до 2015. године, а у међувремену је надахнула филм “Ледоломац” потоњег оскаровца Џун-хоа Бонга и телевизијску рибут-серију у производњи Нетфликса.
Прве три епизоде сабране су у интегралу Snowpiercer који су код нас објавили Урбан Реадс и Макондо као прво заједничко стрипско издање. О стрипу, филму и серији говоре Јасмина Марковић-Каровић из Урбан Реадса и Бојан Боснић из Маконда. Модерира Милош Петрик, преводилац.
-
... и, (4), допуна, у поменутом, најновијем, „Политикином забавнику“, на стр. 48-50, дат је обиман чланак, потписује Сања Лазић, о једном белгијском писцу хорора, са, рекли бисмо, промотивном тврдњом да је то „белгијски Едгар Алан По“. Звао се Жан Реј (Jean Ray, 1887-1964). У антрфилеу на стр. 50 помињу се и наш Гул, и издавачка кућа „Орфелин“, јер спремају издање једног Рејевог хорор романа.
-
... и још, (5), допуна, у данашњој „Политици“, на стр. негде-око-двадесете (рубрика „Синоћ у Београду“), имате чланак „Стихови Јејтса на филму“, потписује, само иницијалима, Ј.Н.Ц, наиме, била је у СКЦ (Студентском културном центру) дискусија, говорили су Тијана Саватић и Стеван Вуковић, о томе где се у филмовима, разних жанрова, појављују или помињу стихови британског песника Вилијам Батлер Јејтса (William Butler Yeats, 1865-1939), па је у том контексту поменут и робот у СФ филму АИ (артифицијелна интелигенција). На нету налазимо, на:
https://www.readpoetry.com/poetry-in-film/ (https://www.readpoetry.com/poetry-in-film/)
да су то четири стиха из не-особито-много-познате Јејтсове песме „Украдено дете“ (“The Stolen Child”).
Генерално кад ви цитирате Шекспира или неку сличну литерарну величину, или чак на томе заснујете наслов вашег романа, то вам додаје једну специфичну димензију респектабилности.
-
… и друга допуна, (6) на Арт Аними имате врло интересантну најаву, на:
http://www.art-anima.com/vesti/fantastika-i-pandemija (http://www.art-anima.com/vesti/fantastika-i-pandemija)
за петак, 2. октобар u 18.30; онлајн трибина ”Научна фантастика и пандемија”; говориће Моња Јовић, Драгана Бошковић, Горан Скробоња, Срђа Јанковић и Драган Јовићевић. Модератор трибине биће Драгољуб Игрошанац. Најава је написана логично, трезвено и интересантно, а видимо и одличну илустрацију са графичким симболом биохазарда који се уздиже на небу, на хоризонту, као гигант, што и јесте.
-
Цењени ,
(1) у данашњој „Политици“ имате на стр. 7 чланак са насловом:
“Поправити” тело с мером и не постати робот
при чему је прва реч, “поправити”, стављена под знаке навода,
чланак потписује Вишња Аранђеловић; ту је и једна стандардна слика човеколиког робота који гледа у нас и пружа руку ка нама (узета из “Фото Пиксабеј”, вероватно бесплатно), а тема је, аугментација и роботизација човека. Говори прво један представник индустрије, а онда, у последњој (отприлике) трећини чланка, говори и ђакон Александар Савић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Српске православне цркве.
(Да ли сте знали да постоји?)
Савић каже да Црква позитивно гледа на доградњу и поправке да би човек боље живео; на пример, пејсмејкер, или, вештачки кук, дозатор инсулина, и слично; али да је тешко одредити “златну границу” докле с тим треба ићи, и да никако не би требало прихватити уградњу (у људско тело) електронских чипова за бесконтактно плаћање. У тих неколико реченица видимо један трезвен, савремен али умерен став, и одбацивање неких футурских постхуманистичких интервенција.
Можемо тек да замислимо, и да претпоставимо, колико енергично би СПЦ одбила забадање жица у мозак у циљу бржег укључивања на интернет, и сличне екстемне инвазивне технологије.
(2) Такође у данашњој “Политици” али на стр. 12, имате чланак, наслов “Антика је свуда око нас”, говори етнографкиња Лада Стевановић, она је прикупила називе српских издавачких предузећа, и констатовала да су многи засновани на античком, а нарочито грчком наслеђу; ту су грчка имена особа, заједничке именице, и неки карактеристични појмови, и изведене комбинације, итд, Њен став о томе је, чини нам се, у основи позитиван, у смислу да иако ми нисмо Грци, јесмо наследници и носиоци континуитета јужно-европске цивилизације, настављачи неких достигнућа антике.
Да видимо, издавачи: из грекос: Прометеј, Клио, Хера, Паидеја, Логос, Хеликс, Агора, Партенон, Космос, Архипелаг, Стилос, Геопоетика, Психополис, Плато, књижаре Делфи… нешто мање из лингва латина: Вулкан, Порталибрис, Соларис…
Ми бисмо додали и Знак сагите, јер сагита је стрела, а то асоцира и на (популарну, код љубитеља астрономије) констелацију Сагитариус (Sagittarius, сазвежђе Стрелац, понекад га цртају као кентаура који затеже лук да одапне стрелу).
-
Цењени ,
(1) у данашњем “Блицу” на стр. 30, Слободан В. Ивков даје приказ једног нашег стрипа који је као пародија или верзија Тарзана, зове се Лијанко (јер се пење по лијанама), а ново издање има код издавача “Форма Б” ове године.
(2) “Политикин забавник” бр. 3582, петак 02.10.2020,
стр. 8-12, астрономија, соларни орбитер и друга истраживања нашег Сунца. Припремио Срђан Николић.
стр. 14-15, чланак “Ко смо то ми?”, потписује Драган Кесић, тема је: шта чини континуитет наше личности током живота, кад се, заправо, већина наших ћелија промени, а и многе особине. Одговор: па, непрекинуто постојање…
стр. 20, неће скоро бити направљен робот који би стварно умео да обавља разне кућне послове (више разних послова). Ту је и слика где кућни робот усисава прашину.
стр. 44-46, како је сликар Паја Јовановић насликао портрет научника Милутина Миланковића, аутора романа за популаризацију науке Кроз васиону и векове, и како је тај портрет био годинама у Аустралији код породице, а сад је у САНУ.
(3) Пре 4 дана, у “Данасу”, у викенд-броју (субота-недеља), на стр. V културног додатка, Алексеј Кишјухас, у чланку о политичким и идеолошким питањима, под насловом „Мора ли та Америка“, критикује Русију, хвали Америку да иако је врло несавршена и препуна проблема, ипак је демократска и добро место за бизнис (али, ми се нећемо овде бавити политиком), и, пред крај чланка, у последњем пасусу, даје једну интересантну мисао, која нас наводи да помислимо на нека дела српских СФ писаца, на пример Горана М. Скробоње. Наиме, Кишјухас каже: „Уосталом, и Тесла и Пупин су отишли у Њујорк, не Москву“.
Ту се отварају неке СФ могућности, питања и идеје.
-
... и још нешто данас (допуна):
изашла је домаћа књига, изгледа да је СФ, мада то, баш, не кажу,
аутор је Милан Миличић (средње слово не знамо),
наслов Битка за Европу,
поднаслов, на предњој корици, гласи: “тероризам је само оружје у рукама похлепе...”
Илустрација на корици приказује два специјалца са војним шлемовима, и аутоматским пушкама, како нишане ка нечему на десној страни, а у позадини је огроман знак за био-хазард.
Преносимо део данашњег текста београдског Дома културе Студентски град – ДКСГ, о овој књизи:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
„Милан је написао роман у стилу техно-трилера Тома Кленсија, са секвенцама какве доликују неком модерном филмском супер-спектаклу. Ако вас занима ко ће на крају спасити посрнулу и слабашну Европу, и како су се некадашњи противници, предвођени српским обавештајцем, ујединили ради борбе против Диригената депопулације – ово је право штиво за вас.“
Ђорђе Милосављевић, драматург и сценариста
Милан Миличић (1972) рођен је у Београду, а његови корени су дубоко усађени у околину Сиња и на Пивској планини. Више од двадесет година ради на менаџерским позицијама у међународним компанијама. Пише колумне, објавио је књигу Брендопедија, а Битка за Европу је његов први роман. Радио је као новинар, уредник и ТВ водитељ. Живи у Београду.
КРАЈ ЦИТАТА.
-
Цењени ,
(1) у данашњем “Блицу” на стр. 30, Слободан В. Ивков даје приказ тог новог броја часописа „Култура“ са тематом о СФ, и, битно, даје и линк, тако да сваки читалац „Блица“ може и да преузме тај број „Културе“, бесплатно.
(2) “Политикин забавник” бр. 3583, петак 09.10.2020,
стр. 10-14, како би изгледала, и да ли би била настањива, планета која би орбитирала око црне рупе. Помиње се, више пута, СФ филм Интерстелар.
Пред крај чланка, на стр. 14, убачена је информација да се припрема пројекат са три сателита који ће кружити око Сунца и заједнички мерити гравитационе таласе (који повремено стижу из свемира) по систему званом ЛИСА – ласерска интерферометријска свемирска антена (LISA). То је слично ономе, знате, што се зове ЛИГО.
стр. 20, “Шта човечанство може да уради да би избегло будућу пандемију размера ковида 19?”, чланак, трезвено и добро разматра ову тему. Бољи укупан здравствени систем, што раније уочити почетак епидемије, имати способност брзог реаговања и брзог прављења вакцине, и слично.
-
Цењени ,
(1) у „Блицу“ од уторка, 13. октобра 2020, на стр. 13, међу непотписаним ситним вестима (за такве се понекад каже да су „вестице“) изашла је једна, у којој се тврди да је у Србији током 2019. године „објављено 11.897 наслова књига и брошура“, од чега 42 одсто из области лингвистике, филологије и књижевности. Од укупног броја, 85 одсто је на српском језику.
Рачунали смо… то би значило 4997 или, хајде да заокружимо, отприлике пет хиљада из лингвистике, филологије и књижевности.
(2) Данас у “Данасу” на стр. 18 имате најаву да у Београду у СКЦ данас почиње четрнаести Фестивал српског филма фантастике, који је, колико видимо, претежно у хорор жанру.
(3) На истој страници и најава да ће у Француској, на фестивалу у Мантону, бити приказан, и да је већ добио седам номинација за награду, кратки играни филм Стевана Филиповића Breaking Point: A Star Wars Story који је сасвим као фан филм, па је можда (нагађамо…) на тај начин решио питање копирајта? О томе би требало да питамо некога ко се у то разуме, на пример Димитрија Војнова.
-
Цењени ,
(1) у данашњем (и сутрашњем) „Данасу“, на стр. XII културног додатка, имате чланак „Има ли победника у вечном рату?“, о стрип-књизи заснованој на роману Џоа Халдемана Вечити рат, то је чланак са наднасловом, плавим болд верзал словима:
KUTAK ZA DEVETU UMETNOST I SF
а на стр . XIII видимо чланак са наднасловом, такође плавим болд верзал словима, истог стила:
SF / HOROR
тако да то веома лепо изгледа, ту смо, ту је СФ, и на левој и на десној страни.
Тај други чланак има наслов „За децу и одрасле“, а говори о роману Дарла, 172 сата на Месецу, аутор Јухан Хашта. У чланку се покушава створити утисак да је роман подједнако и СФ и хорор, вероватно да би купили читаоци и једног, и другог жанра, па, да се боље пласира на тржишту. Можда се зато и сугерише да је та књига и за децу, и за одрасле.
(2) “Политикин забавник” бр. 3584, петак 16.10.2020, на стр. 46-47, дакле на месту где то у ПЗАБ није уобичајено, има причу: Александар Каневски (руски писац, рођен 1933), хумориста, “Ја и мој чопор”, то пас (наиме, кучка) говори о људима, својим власницима; она их је, као, дресирала, целу породицу, да здраво и добро живе. Упорно је утицала на њихове животне навике. Ово има елемент фантастике, и то, фантазије, свакако; не СФ.
стр. 21, како је јадно играти фудбал на стадиону али без публике на трибинама, сад кад, због епидемије ковид-19, мора тако.
(3) У данашњој “Политици” на стр. 2 културног прилога, Бранко Анђић даје чланак “Чувари ‘нове нормалности’”, о новим елементима у садашњој светској тиранији политичке коректности, и нарочито о новој великој забрани, наиме, забрањено је “културно присвајање” (енгл. cultural appropriation), на пример ви сада не смете да отпевате нешто са сомбрером на глави, јер тиме присвајате културно наслеђе Мексика а то може да повреди осећања Мексиканаца, и слично.
-
Pada cena...
https://www.kupindo.com/Naucna-fantastika/63215145_nasih-110-sf-godina-prof-mr-aleksandar-b-nedeljkovic
-
mali predah od blica i polit. zabavnika - da vidimo jedan ozbiljan časopis, POLJA, i u njemu ozbiljan temat o ursuli k. le gvin:
ВРТ: УРСУЛА К. ЛЕ ГВИН
Урсула К. Ле Гвин: МЕЈ И ЊЕН ЛАВ
Урсулa К. Ле Гвин и Ник Геверс: МОЈЕ ПРИЧЕ ПОКРЕЋЕ НЕШТО ДРУГО
Урсула К. Ле Гвин: НА КОЈОЈ САМ ЈА, ЗАПРАВО, СТРАНИ?
Урсула К. Ле Гвин: АМЕРИЧКА НАУЧНА ФАНТАСТИКА И ДРУГИ
Урсула К. Ле Гвин: ДА ЛИ ЈЕ РОД НЕОПХОДАН?
Снеја Гунев: ПРЕОКРЕТАЊА МИТА – ЕВОЛУЦИЈА МОТИВА СЕНКЕ
Н. Б. Хејлс: АНДРОГИНИЈА, АМБИВАЛЕНЦИЈА И АСИМИЛАЦИЈА У ЛЕВОЈ РУЦИ ТАМЕ
Фредерик Џејмсон: РЕДУКОВАЊЕ СВЕТА У ДЕЛУ УРСУЛЕ ЛЕ ГВИН
Шарлота Спивак: „САМО У СМРТИ, ЖИВОТ“ – ДИНАМИКА СТАРОСТИ У КЊИЖЕВНОЈ ПРОЗИ УРСУЛЕ ЛЕ ГВИН
Артеа Панајотовић: УРСУЛА ЛЕ ГВИН И ДАО
Дарко Тушевљаковић: УРСУЛА К. ЛЕ ГВИН, ЊЕНА МЕЈ И ЊЕН ЛАВ
Мирјана М. Вучковић: ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ – ПРИЧА О ПРИЧАЊУ УРСУЛЕ ЛЕ ГВИН
sve je to onlajn, ovde:
https://polja.rs/2020/524/
-
Lepo!
-
Хвала на информацији, Мићо,
и хвала на информацији о овом великом темату у “Пољима”, др Гул.
Е сад:
(1) Невидљиви је известио о једном домаћем Star Wars фановском филму:
https://sfpisb.wordpress.com/2020/10/22/a-galaxy-far-away-novi-domaci-fanovski-star-wars-film/ (https://sfpisb.wordpress.com/2020/10/22/a-galaxy-far-away-novi-domaci-fanovski-star-wars-film/)
(2) “Политикин забавник” бр. 3585, петак 23.10.2020, нема СФ причу, али има причу, на стр. 56-59, чији аутор је Роберт Шекли (1928-2005), који је и СФ писац, веома познат. Али ова прича заиста није СФ, него је реалистичка али са елементима апсурдистичке фантазије. Наслов је „Игра утроје кувара и келнера и госта“, енгл. „Pas de Trois of the Chef and the Waiter and the Customer” (превела, али, заправо, написано је: приредила) Бојана Дожић; у причи, у једном ресторану гост једе превише па се јако угоји, а тројица протагониста (власник, гост, и келнер) дају сваки своју верзију догађаја, јако различиту, дакле верзије се не уклапају, па је у томе апсурдизам и фантазија. Није СФ, није. – Узгред, некада је био у моди јапански филм Рашомон (1950), вероватно први икада јапански филм прослављен у свету, у коме се појављују различите верзије истих догађаја, па је у српском језику постојао и израз (који се данас ретко чује) “рашомонијада”.
стр. 8-9, надреалистичка фантазијска слика са луткастим наказним фигурама, карикатуралним, и елементима хорора, аутор Џими Алонсо (Jimmy Alonzo)
стр. 20, ваздух непосредно поред муње достиже 30.000 степени Целзијуса, то је највећа температура која се природно појављује на овој планети.
стр. 21, таблица десет најсмртоноснијих вируса, и њихове слике, корона је засад на другом месту, испод ХИВ-а.
стр. 48-49, чланак о ултра добром карикатуристи, понекад са блиставо паметним елементима фантастике, по имену Гери Ларсон (Gary Larson), који се наводно реактивирао али сада црта по електронској табли, и има сајт
https://www.thefarside.com/ (https://www.thefarside.com/)
где ће, наводно, да нам поклања по једну карикатуру дневно? За џ?
У чланак су убачене четири карикатуре, од којих је једна о Ајнштајну, а на насловној страници овог броја ПЗАБ је Ларсонова Мона Лиза као крава.
стр. 50, чланак, изгледа да се појавила прича, вероватно у жанру фантазије (пре ће бити да је то, него СФ), у којој један вирус короне почне да расте, расте, и развије се у зеленог човека, у кога се једна докторка заљуби. Наводно има на интернету, али није бесплатно; ауторка је М. Џ. Едвардс, а наслов је “Љубити корона вирус” (M. J. Edwards, “Kissing the Corona Virus”). Наводно се већ појавила и конкуренција, прича ауторице по имену Ли Тејлор, са насловом “Удварање корона вирусу” (“Courting the Coronavirus”).
-
… и, (3),
допуна, у данашњем “Блицу“ на стр. 30, Слободан В. Ивков даје приказ новог издања (код „Лагуне“) романа: Тери Прачет, Боја магије, први роман о дисксвету,
а уједно Ивков и дискутује о оним појединцима који су за озбиљно равно-земљаши, и стварно верују да Земљу-плочу носе четири јако велика слона, који стоје на леђима јако велике космичке корњаче, итд.
-
Цењени ,
(1) ако хоћете да видите три блиставо насликане СФ илустрације са јаким астрономским хорор елементима ( !?... ), пођите на сајт “Астрономска слика за данас” (Astronomical Picture of the Day, APOD) a to je на линку:
https://apod.nasa.gov/apod/astropix.html (https://apod.nasa.gov/apod/astropix.html)
па, кад сте тамо, скролујте само мало надоле, и кликните на архиву (Archive) и определите се за јучерашњи датум, 31. октобар 2020. Има шта и да се види. А помињу се и “гама гулови” што би било у вези са једном врстом звездане експлозије која се назива “хипер-нова” и произведе тако гигантску количину гама зрака одједном, да тамо, у широком кругу, ништа не може остати живо.
(2) “Политикин забавник” бр. 3586, петак 30.10.2020, има СФ причу, на стр. 57-59, причу која нам је одавно, добро позната под насловом “Девет милијарди божјих имена”, а овде је наслов дат мало друкчије, “Девет милијарди имена господа бога”, а аутор је, знате већ, славни Артур Ч. Кларк (1917-2008). Преводилац је потписан овако: “Приредила Бојана Дожић”.
стр. 16-17, мали чланак али са много фотографија, како изгледају два бара у стилу монстер-креатура Х. Р. Гигера, оног који је створио алиена. Наслов: “Капучино код осмог путника”.
стр. 28, како је Орсон Велс 1938. године препао неке америчке слушаоце радио-драмом о нападу Марсоваца, по роману Х. Џ. Велса Рат светова.
-
Цењени ,
(1) “Политикин забавник” бр. 3587, петак 06.11.2020, нема СФ причу, али има фантазијску причу, на стр. 57-59; аутор, Енглез, својевремено асоциран са такозваним Новим таласом, је Мајкл Џон Харисон (Michael John Harrison), (рођен 1945), наслов “После буђења”, о високој црвенокосој жени која станује, наизменично, мало код свог мужа, а мало као заробљеница у тајанственој клиници која не постоји, у Енглеској, у Стратфорду на Ејвону. А он, тај муж, је пореклом Јапанац, и хтео би да баци атомску бомбу. Хаотично. Није СФ. Али у антрфилеу се каже да је тај аутор писао и научну фантастику и добијао СФ награде. Дакле читава ова ствар је у блиском суседству са СФ.
(2) Јучерашња “Политикина ТВ ревија” јавља, на стр. 25, под малчице претераним наднасловом “Горућа питања савремене цивилизације”, да предстоји “месец фантастике на Фоксу”, и то,
приказиваће се на том каналу, од понедељка до четвртка у 21 ч, наставак серије Стотина (The 100) о сто тинејџера, већином млолетних преступника, који се враћају из космоса и налазе планету Земљу упропашћену нуклеарним ратом,
и,
понедељком у 22 ч. прва сезона фантазијске серије Хелстром према истоименом Марвеловом стрипу из 1973,
и,
уторком од 22 ч. наставља се борба са супериорном вештачком интелигенцијом званом Некст.
(3) Још научних радова о СФ: осим темата (јавили смо вам) у часопису “Култура” бр. 167, и у часопису “Поља” бр. 524, радови о научној фантастици излазили су и у часопису “Липар” у Крагујевцу,
http://www.lipar.kg.ac.rs/ (http://www.lipar.kg.ac.rs/)
и то следећи:
часопис Липар бр. 65, то је било у години 2018:
два рада о СФ, први је на енглеском:
Mirko Ž. Šešlak,
The Obsolescence of Shakespearean Ideals in the Non-Shakespearean World of Aldous Huxley’s Brave New World
str. 33-53
а други је на српском:
Горан Ј. Петровић,
Превредновање антропоцентризма и евроцентризма у научно-пустоловним приповеткама Х. Џ. Велса: „Морски нападачи“, „Царство мрава“
стр. 93-109
Проверили смо,
то није Горан Т. Петровић, писац романа Опсада цркве Светог Спаса,
него је Горан Ј. Петровић, са Филолошког факултета у Београду.
Ово нам показује да је средње слово (између имена и презимена) важно и корисно, у библиографијама научних радова, а и књижевних дела, јер доприноси да се избегну забуне.
часопис Липар бр. 67, то је такође година 2018:
Јован Б. Савин,
Америчка палп култура и развој научнофантастичног књижевног жанра у петпарачким часописима
стр. 279-284
у часопису Липар бр. 68, а то је година 2019:
Горан Ј. Петровић, Деволуција друштва у кратким причама Х. Џ. Велса: „Украдени бацил” и „Господар динама”
стр. 157-170
и одмах следећи рад у том истом броју, дакле у Липару бр. 68:
Милка З. Бојанић,
Мапирање постпатријархалне будућности у роману Човек празних шака Урсуле Ле Гвин
стр. 171-184
у часопису Липар бр. 70, а то је такође година 2019:
Мирко Ж. Шешлак,
Човек у високом дворцу Филипа К. Дика: могући свет контрачињеничне историјске фикције или научне фантастике?
стр. 169-184.
То би била та информација, о новијим бројевима “Липара”.
(4) Е, па, ово сад можда није за јавност… можда не би требало да окачим овде… хајде да кажемо да је интерно, само за читаоце овог форума:
година 1818. није само година Франкенштајна и рођења СФ жанра, него се баш те године десило још нешто… Вук Караџић је објавио Српски рјечник, капитално дело од кога на неки начин и почиње историја модерног српског народног језика као научно познатог и признатог (у филологији). Дакле 200 година СФ било је уједно и 200 година тог речника. И сваки будући јубилеј једног, биће и јубилеј другог.
Али то је можда боље да не помињемо, да се не би направила забуна па да неко каже да је Вук Франкенштајн био Караџић! не, чекајте, збунио сам се! да не помисли неко да је Франкенштајн објавио српс… ма, не! Збуните завесу, спустио сам се ! ! !
-
Хвала за информацију (на другом топику, Теоријска дела... ) фебруарску, о књизи о балканским монструмима, др Гул;
и, за информацију данашњу, ангел 011, о часопису „Култура“ 168.
Е сад,
... јучерашњим вестима додајемо и ову,
(4) у “Блицу” је данас на стр. 30, у рубрици “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков објавио приказ књиге, за коју каже да је пре збирка прича него роман, а која има наслов Палисаде и чадори. Аутор је Тихомир У. Јовановић, већ дуги низ година врло добро познат у фандому као Тика, а жанр је фантазија са многим елементима СФ; једна комична веома алтернативна историја Србије, у којој понешто може да вас подсети на Астерикса и Обеликса, а понешто на Звездане стазе, итд. Илустрацију на насловној страни, карикатуралну и пуну весеља, дао је ветеран нашег фандома, Жељко Пахек.
-
... и ево допуне још једне:
(5) у данашњем (уторак, 10. новембар 2020) „Блицу“, па у уметнутом прилогу „Поп & култура“ (тај знак у средини зове се амперсанд, енгл. ampersand), па на последњој страници тог прилога, а то је стр. 8, Слободан В. Ивков даје велики чланак – цела та страница! – са насловом „Слаба предсказања“ (то се мисли на начин како је научна фантастика предвиђала разне огромне епидемије, а како је испало у стварности са овим ковид-19 вирусом...), наднаслов је „Несвакидашња издања“, а поднаслов „Успутне белешке о српском (научно) фантастичном фандому“.
У чланку се говори о Тикином и Филиповом удружењу SCI&FI, али и о удружењима „Лазар Комарчић“, „Српско друштво за научну фантастику“, није заборављен ни некадашњи „Метеор“ из Суботице, помиње се и „Лира“ у Нишу, али, не помиње се новосадска „Фотонска плима“ (Photon Tide);
око средине другог ступца помиње се да су постојали планови „да ЛК истрчи на светску сцену са ‘Емитором’ па на неком годишњем Ворлдкону ( … ) буде првак света” – одакле је то дошло? АБН не памти да је било таквих планова!!! – а помињу се, око средине првог ступца, и све три досадашње историје српске научне фантастике: Мићина, АБН-ова, и Срђана Ђукића (код Тике и Филипа у фанзину “Тера”).
Чланак има и неколико реченица које донекле понављају материјал из оног чланка прекјуче о Тикиној књизи Палисаде и чадори.
-
Pa valjda možete bolje od ovoga?
Jeste li videli tu Đukićevu istoriju?
Ako niste evo je:
http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/6/pdfs-s/52.pdf
Porediti ovo prepisivanje mog članka iz UBIQ-a objavljenog na sajtu Art Anime sa vašim i mojim radom je, najblaže rečeno, neumesno...
I od onoga ko je to uradio i od vas koji to prenosite bez komentara u neutralnom tonu.
Kao Šapić koji gleda u zemlju...
-
Извињавам се, нисам гледао, нисам пазио, само сам пренео информацију из новина. Нисам у току, с тим. Пардон!
Ево тек сад гледам, он тамо на почетку каже:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Напомена
Као основа за овај текст послужио је чланак Миодрага Миловановића “Кратак прилог за историју српске научне фантастике”, објављен у хрватском часопису UBIQ Књижевни часопис за знанствену фантастику, бр. 4, април 2009, који се у целости налази и на сајту
http://www.art-anima.com/v/1871-miodrag-milovanovic-kratak-prilog-za-istoriju-srpske-naucne-fantastike (http://www.art-anima.com/v/1871-miodrag-milovanovic-kratak-prilog-za-istoriju-srpske-naucne-fantastike)
КРАЈ ЦИТАТА.
Нисам у могућности данас да кренем у то разматрање… али нећу заборавити да размотрим…
-
Цењени ,
(1) данас на стр. 5 “Политикиног“ културног прилога „Култура, уметност, наука“ имате други део фељтона о једној истакнутој личности по имену Михаило Петровић Алас. Потписује Момчило Ђорговић.
Први део био је прошле суботе (7. новембар 2020, на стр. 4 и 5), под насловом „Мој отац, Жил Верн“, и тада је започет, а сада изразито развијен приказ духовних паралела у интересовањима (о истраживачким путовањима по свету) Аласа и Верна.
Наслов данашњег (14. новембар 2020, на стр. 5) чланка гласи: „У најдаљим даљинама“. Дакле није нагласак на Верновој фантастици, него на истраживачком духу. Запажамо реченицу (први стубац, други пасус): „Жил Верн је први књижевник који је своја дела стварао на плодовима индустријске револуције“.
(2) Такође данас, у том “Политикином” прилогу али на стр. 4, имате чланак “Марвел против Дизнија”, потписује Бранко Анђић. У чланку се развија теза да су Дизнијеви стрипови и цртаћи, Паја Патак итд, данас превазиђени, наива, да су данас у моди неки други стрипови и филмови, циничнији, огорченији, деструктивнији, јер је за данашњу децу “насиље природна средина” (то читамо у другој половини четвртог ступца). Наводно и модерни супер-хероји, али и њихови зли противници, подједнако млатарају разним супер-оружјима и уништавају све око себе. Испада да је оно раније доба било наивно, а ово садашње изопачено, дакле – испада да је лоше и једно, и друго. Претвара се то и у критику данашњег човечанства: “Идеал данашњег света – са и без вируса корона – јесте просто преживљавање.” Овде чланкописац улази у уобичајене токове критике Запада, само и једино Запада, јер, на пример, зашто не критикује руске стрипове?
-
Цењени ,
(1) Заборависмо, у “Политици“ је у суботу 14. новембра 2020. у културном прилогу па на стр. 3 био и чланак „Компјутерска алхемија“, потписује Александар Мандић, о питању да ли ће компјутери моћи да компонују добру музику, и да ли то можда могу већ сад (читаоцима су понуђена и два линка...). И, наводно, у неком клубу „Театренеу“ у Барселони, за стенд-ап комедије, био је инсталиран компјутер који је, помоћу камера у наслонима седишта, снимао и мерио колико пута сте се насмејали, па је после свако морао да плати улазницу (заправо излазницу), одговарајућу суму, на основу тога. – Лепа идеја, ако се не морају носити маске против корона вируса...
(2) А заборависмо и ово, у “Блицу” је у понедељак 16. новембра 2020. на стр. 25 Ивков у колумни “Стрипологија” дао приказ поново о српској и регионалној фантазијској књизи стрипова Вековници али сад о новом, другачијем издању, тако да наслов сад гласи Вековници 1-2. Узгред Ивков дискутује шта заправо на Балкану, у контексту разних издања фантастике, значи реч “регионално”, да ли се мисли само на земље бивше Југославије, или на цео Балкан, и да ли у томе треба бити опрезан да се не повреде нечија осећања.
(3) Па, изгледа да заборависмо и ово, програм ЛК, програм који ето још увек постоји и поред ове страховите офанзиве вируса:
Програм Лазе К за новембар 2020:
2. novembar 2020 – Promocija strip-romana “Prokleto igralište” Aleksandra Petrikanovića
“Prokleto igralište” je strip roman-prvenac Aleksandra Petrikanovića, i najnovije izdanje u ediciji Džambas, u kojoj Besna kobila promoviše domaće autore. U njemu pratimo lik Čarobnjaka, koji traži svoje mesto u neobičnom i apsurdnom svetu. Čarobnjakove fantastične avanture obrađene su na fantastičan i parodičan način, uz humor svojstven autoru, inače poznatom čitaocima portala emitor.rs po mini-stripovima elegične i mračne tematike.
Ovo i druga izdanja Besne kobile predstaviće Aleksandar Petrikanović i Goran Lakićević, suosnivač izdavača i urednik. Moderira Miloš Petrik.
9. novembar 2020 – Nemamo tribinu iz tekućih razloga
16. novembar 2020 – Nekromanseri i mačevaoci u svemiru: “Gideon the Ninth” Tamsyn Muir
U probnoj epizodi potencijalnog web serijala “40+yo ya book club” društvance ocvalih čitalaca se okuplja da komentariše YA (young adult) hit serijal “Locked Tomb” autorke Tamsyn Muir. U pitanju je mlađa autorka, poprilično zapažena i uspešna već sa svojih nekoliko prvih priča koje su mahom uvrštavane u antologije najboljih priča godine, bilo to SF, horor, fantasy ili LGBT+ književnost (ima sveee).
Ono što je konkretno poteralo krv da kola zakrečenim venama je roman “Gideon the Ninth”, dramatično blurbovan kao “lezbo nekromanserke u svemiru”. To svakako nije netačno ali je i malo obmanjujuće/provokativno i daleko od najbitnijeg. “Gideon” jeste YA roman koji se oslanja na trope škole magije i glavne junakinje jesu to što blurb kaže, ali takođe je fenomenalno štivo koje povezuje na izgled nespojivo, što žanrovski (spejs operu, teen melodramu, junački ep), što tematski (Ilijadu, pop kulturu devedesetih, tinejdžerski goth angst, te stotine internet mema i trulih fora) na neočekivane i efektivne načine.
Nastavak, “Harrow the Ninth”, izbija tlo pod nogama promenom naratora i tempa i drastično drugačijim prikazom poznatih likova i situacija, prelazak sa lakog tona i humora “Gideona” izaziva vrtoglavicu i mučninu a kompleksnost sveta se otkriva u grandioznom sukobu od koga naravno zavisi celo morbidno i bizarno nekro carstvo.
Autorki čestitke, sramite se, prelepo ali i ružno što još nemamo treći deo.
Fangirluju preko Zoom-a koji se streamuje na YouTube: Ivana Nešić, Tijana Tropin, Jelena Jokanović, Žarko Milićević
samo na yt nije u dob
23. novembar 2020 – Fantastična čitaonica 81: Frenk Herbert, “Dina”
Dina je jedno od ključnih dela naučne fantastike, začetnik nekoliko podžanrova i ep koji traje duže od 55 godina. Ovoga puta, ova knjiga je trebalo da bude uvod u još jednu ekranizaciju ovog remek-dela, ali je to, iz poznatih razloga, odloženo. Ipak, to nas ne sprečava da o Dini diskutujemo on-lajn, u našoj čitaonici na Goodreadsu. Priključite nam se.
https://www.goodreads.com/group/show/204845-fantasti-na-itaonica (https://www.goodreads.com/group/show/204845-fantasti-na-itaonica)
30. novembar 2020 – Veseli četvrtak opet u Lazi!
Najveći strip izdavač u zemlji, Veseli četvrtak, ponovo će biti gost-domaćin u Društvu ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”! Predstavnici Četvrtka pričaće o svojim najnovijim izdanjima, otkriće nam šta smo sve propustili bez sajma knjiga, pričaće nam u kakvom je stanju izdavaštvo zbog trenutne situacije, i drugim temama. Kapacitet dvorane je smanjen zbog situacije, ali tribina će, kao i uvek, biti postavljena na YouTube. Naši gosti-domaćini biće urednici Veselog četvrtka Marko Šelić i Dušan Mladenović. Moderator: Pavle Knežević
То је програм ЛК, новембарски.
Настављамо са неким другим темама:
(4) Причу Артура Ч. Кларка “Стражар” (Sentinel) можете да гледате и слушате, лепо се чита баш буквално цео текст, странице се излиставају на екрану и чује се тон, то траје око 22 минута, на:
https://youtu.be/tb1Y7djMsSg (https://youtu.be/tb1Y7djMsSg)
(5) Интересантно је да су Руси још давно снимили, изгледа, неки СФ филм у коме се појављује свемирска станица чији стамбени део је о облику точка који ротира да би центрифугална сила служила уместо гравитације. Имате то на:
https://youtu.be/mXt30Ing3Kk?t=1290 (https://youtu.be/mXt30Ing3Kk?t=1290)
Али изгледа да је то у свету прошло тотално незапажено, изгледа да ту није било ни славе, ни зараде. Непословност? недостатак промоције, пропаганде? Ко би то сад знао…
-
Цењени ,
(1) Константин Тезеус, кратка прича „Туга“ (умире последњи пар интелигентних диносауруса), 3,2 шлајфне, објављено у „Вечерњим новостима“ у четвртак 20. децембра 1984. године, на стр. 16-17, у броју који је због календара, и постера са Лепом Бреном, имао 700.000 примерака. То је највећи тираж који је иједна српска СФ прича икада имала – дакле ова прича је најтиражнија, свих времена – седам стотина хиљада примерака!
(2) “Политикин забавник” бр. 3589, петак 20.11.2020, дакле јучерашњи, овонедељни, нема СФ причу, али има причу спиритистичке фантазије, на стр. 58-59, Емброуз Бирс, “Психолошка олупина” (“A Psychological Shipwreck”, 1879), тајанствено путовање 1874. године, паробродом преко Атлантика, Американац се враћа из Ливерпула у Њујорк али полази једним бродом а мистериозно се враћа другим, појављује се дух једне лепе младе даме по имену Џенет Харфорд, и тајанствена књига, итд.
стр. 7, као, ПЗАБ добио писмо од Шерлок Холмсовог секретара.
стр. 8-10, чланак “Има ли кога?” (у свемиру, сем нас). Врло добар текст, потписује Драган Кесић. Илустрацију, у колору, дао Растко Ћирић: ванземаљац чита текст који је изврнут наглавачке, а где се дискутује о тој истој теми, и каже се да у свемиру има тако много звезда, 1024, да за свако зрнце песка на Земљи, има барем по хиљаду звезда у свемиру. Ово је права СФ фановска, хумористичка, карикатурална илустрација, одлична, на нивоу најбољих таквих икада објављених у “Емитору” у клубу ЛК. Остатак те карикатуре обухвата и следећу страницу, наиме, полеђину странице 9, а то је, дабоме, страница 10; ви окренете, преврнете лист, кад, гле, ту су пипци.
Али промакла је једна велика грешка у том ванземаљчевом тексту! Бројеви, који настају степеновањем, “десет на двадесет други” и “десет на двадесет четврти” нису наштампани како треба, са експонентом у суперскрипту, овако: 1022 и 1024, него су написани без степеновања, као 1022 и 1024, а то би значило: хиљаду и двадесет два, и, хиљаду и двадесет четири, а то је трилионима пута мање него што треба. Дакле неко је прогешио у млатемлатици.
стр. 11, једна Хемингвејева прича од само 6 речи, а ипак дирљива. После је ову причу похвалио Артур Ч. Кларк.
стр. 22-24, чланак, потписује Немања Баћковић, Хитлерови авиони и авијатичари камиказе, постојали су, наводно.
стр. 44-45, забавни необични детаљи о животу у некадашњем СССР.
стр. 46-48, биографија Емброуза Бирса, са уметнутим цитатима из његовог Циниковог речника.
-
... само неколико допуна данашњим вестима,
(3) код Невидљивог можете видети неколико фотомонтажа, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2020/11/20/zato-su-dinosauruse-u-parku-iz-doba-jure-zamenili-tvorovi/ (https://sfpisb.wordpress.com/2020/11/20/zato-su-dinosauruse-u-parku-iz-doba-jure-zamenili-tvorovi/)
неко је у кадрове из Јура парка убацио фотографије, не диносауруса, него гигантских ласица (то су она створења налик на хрчкове, али са лепшим крзном, склона да, у природи тј. у дивљини, нападају и прождиру друге, мање животиње; дакле нека фантастична, огромна ласица не би била нимало безазлена; на енглеском се зову ferrets; то нису творови, нити хрчкови, него су ласице).
(4) Данас у “Блицу” па на стр. 53, десни стубац, изненађујући наслов који нас је препао – “Одлазак Зорана Живковића”. У поднаслову се каже да је преминуо од последица вируса ковид-19. Али, у том чланку видимо да то није наш СФ Зоран, нити је то бивши премијер Србије Зоран Живковић, него је један филмски и културни радник, организатор филмских фестивала и других културних активности у Црној Гори. Овај тренутак забуне нам показује колика је важност средњег слова.
Наш СФ Зоран има средње слово А: Зоран А. Живковић.
(5) У данашњем (и сутрашњем, викенд-број) “Данасу”, па на стр. XIII културног прилога, кратак приказ једног романа, наслов чланка је „Наставак вишедимензионалне партије шаха“, наднаслов „Фантастика“, потписује К. П. Д, аутор тог романа је Душан Паучковић, наслов романа је Раван: поднебесје, то је други део трилогије Раван, а у чланку се наводи, на крају, мишљење које је дао један други писац, Милош Петковић. У чланку се помињу астрална раван, народ Сармата, борба са богом, итд, па, стичемо утисак да је то вероватно роман у жанру фантазије, и то, епске фантастике.
(6) А такође у том прилогу “Данаса” али на стр. V, имате веома обиман чланак под насловом “Шта је Запад?”, потписује Алексеј Кишјухас, он аргументише да много коришћени политички и идеолошки појам “Запад” није географски прецизно одређен, јер се односи, у мањој или већој мери, на многе земље на разним континентима, него је више један скуп особина, принципа, погледа на свет, и друштвених и економских институција, различито реализован у разним земљама. А кад га критикују, виде га (барем неки) као скуп рђавих идеологија и карактерних мана, расизам, колонијализам, грамзивост итд.
-
... ево и ово је допуна,
(7) данас, у недељу 2020 11 22, у „Политици“, на стр. 14, приказ најновијег броја часописа „Култура“, а то је број 168.
Да не буде забуне: у октобру 2020 смо вас обавестили да је изашао часопис
“Култура”, број 167, са тематом о СФ
а сад, ево, у новембру 2020,
“Култура”, број 168, са тематом претежно о Ф а не СФ.
Уредник оба та темата је др Младен М. Јаковљевић, наш шести доктор научне фантастике (одбранио дисертацију 2012. године).
Дакле то су два разна броја тог часописа, узастопна, па би неко могао помислити да је грешка, да је то само један број.
За број 167, о СФ, приказ је дао Ивков, у “Блицу”, а дао је и линк! веома битно!
Међутим, приказ броја 168, данас у “Политици”, не даје линк, а потписан је само иницијалима, М.Д.
Али ми знамо линк:
http://casopiskultura.rs/Magazine/ShowPDF?magazineid=178 (http://casopiskultura.rs/Magazine/ShowPDF?magazineid=178)
А зашто на крају пише “178” кад је то број 168? Е то не знамо! дибидус не знамо! али то није битно, битно је да тај линк лепо ради.
Surprise – неки од радова у том темату су на енглеском! а само резиме (на крају рада) на српском.
Хмм, онај ранији темат, о СФ, није представљен у “Политици”, а овај сад темат претежно о фантазији, јесте “прошао” у том листу. Да ли је то преференција за Ф жанр, на уштрб СФ?
Значајан део данашњег чланка у “Политици” заузима цитат професора Јаковљевића где он каже да су светови фантастике “непосредни или посредни одраз стварног света” а то мишљење је блиско главно-токовцима, знате већ, блиско онима који мисле да је СФ само одраз, само алегорија на ово овде, криво огледало у коме гледамо ипак себе, итд.
У сваком случају добро је што је тај чланак данас изашао.
-
Priređivač u broju 167. nije dr Mladen jakovljević nego dr Nenad Perić.
-
Уупс! да! тако је! Хвала на исправци.
-
Цењени ,
(1) Допуна (захваљујемо се Милошу Петрику) шта је било на програму ЛК у септембру последњи термин, и, у октобру последњи термин:
28. септембар 2020: разговор о књизи: збирка прича Саре Пинскер Раније или касније све падне у море (Sarah Pinsker, “Sooner or Later Everything Falls Into the Sea”). Ово је било на „Гуд-ридсу“ путем писмених постова, дакле на дискусионом форуму. Линк би, наводно, требало да буде:
Fantastična čitaonica - Čitaonica #80 - septembar 2020: S. Pinsker Showing 1-9 of 9 (http://Fantastična čitaonica - Čitaonica #80 - septembar 2020: S. Pinsker Showing 1-9 of 9)
па онда ваљда треба скроловати мало на доле.
26. октобар 2020 – роман “Gods of Jade and Shadow” Silvije Moreno-Garsije. Разговор је на „Гуд-ридсу“, требало би да је на линку:
Fantastična čitaonica - Čitaonica #81 - oktobar 2020: S. Moreno-Garcia Showing 1-10 of 10 (http://Fantastična čitaonica - Čitaonica #81 - oktobar 2020: S. Moreno-Garcia Showing 1-10 of 10)
али, то нешто неће, нешто не ради. Ако неко може ово да објасни, добро би било.
Програм за новембар смо окачили, а ускоро ћемо окачити и за децембар.
(2) Са овим смо закаснили, требало је јавити раније: у “Данасу” за овај викенд (али, киосци су већ затворени…) на стр. XI културног прилога, имате још један приказ часописа “Култура“ бр. 168, и, у оквиру тога, на крајње сажет али ипак респектабилан начин поменута је и научна фантастика.
(3) “Политикин забавник” бр. 3590, петак 27.11.2020,
стр. 4-7, биографија Милеве Марић Ајнштајн, наслов “Дама са свемиром у коси”, потписује Весна Живковић.
стр. 9-11, о разним темама из науке, а нарочито из астрономије.
стр. 44-47, веома обиман чланак о писцу Џорџ Р. Р. Мартину, наднаслов “Зашто волим епску фантастику”, наслов “Преко трња до престола”, ту су илустрације са мачевима, ту је и Мартинова биографија (у антрфилеу на стр. 47), приредио Н. Б. (то би могао бити Немања Баћковић). Главнину чланка заправо чини Мартинов обиман аутобиографски текст: његово детињство, одрастање, живот, рад итд. На крају је назначено: “Преузето из књига Песме снова 1-3 у издању Лагуне и преводу Николе и Иве Пајванчић”.
стр. 48, једна свиња уме да држи четкицу у устима и слика тј. дрља по платну, и зову је Пигкасо.
стр. 67, сентенције о науци. Илустрација: људска рука и роботска рука, па, да ли се то човек и робот поздрављају, или (ово изгледа некако вероватније) обарају руку да се види ко је јачи.
-
Цењени ,
(1) прво, заборависмо: јуче, дакле у понедељак 30. новембра 2020, у “Блицу”, на стр. 28, Слободан В. Ивков је дао приказ стрип-књиге о супер-херојима Тор и Локи у земљи дивова, и уједно је развио тезу да и у српским народним песмама, на пример код гуслара Филипа Вишњића, постоје елементи измаштаног, елементи епске фантастике.
(2) На тој истој страници, али, на дну странице, су рекламе за четири књиге српске новије епске фантастике (не СФ), код издавача “Порталибрис”, и то, Владимир Ђурић, Урошеве хронике (две књиге) и, Душан Паучковић, Раван (мисли се на астралну; две књиге).
(3) Код Басаре на задњој страници “Данаса”, наслови те његове колумне, јуче појам из нуклеарне физике, “Период полураспада”, а данас, изврнуто, “Распад полупериода”, наравно код њега је то све политичка сатира.
(4) Ево линка (захваљујемо се Милошу Петрику) за Ју-тјуб (YouTube) канал друштва “Лазар Комарчић”:
https://www.youtube.com/user/lkomarcic (https://www.youtube.com/user/lkomarcic)
(5) Почео је децембар… месец у коме би требало, надамо се, да свет почне да се вакцинише против вируса ковид-19… Ево програма ЛК:
(али, у новембру је било неких отказивања, одустајања, итд, због огромног размаха епидемије вируса ковид-19, разболи се и по шест или седам хиљада људи у Србији дневно, од тога можда око две хиљаде у Београду... )
програм Лазе за децембар 2020:
7. decembar 2020 – Nemamo tribinu
14.decembar 2020 – Fantastična čitaonica #83: Susanna Clarke “Piranesi”
Dugo, dugo očekivani roman Suzane Klark (tek drugi) konačno je pred nama. Šta god sledeće da je napisala autorka Džonatana Strejndža i Gospodina Norela, dovoljan je povod za čitaonicu. Diskusija traje na našem Goodreads profilu (kanalu?):
https://www.goodreads.com/group/show/204845-fantasti-na-itaonica (https://www.goodreads.com/group/show/204845-fantasti-na-itaonica)
21. decembar 2020: Pregled filmske 2020: Šta nam je to novo skrenulo misli s pandemije
2020. godina nije bila dobra za… Pa, za praktično bilo šta, ali ovde ćemo govoriti o filmovima. Bioskopi su se praktično ugasili, budućnost im je neizvesna, ali bilo je filmova – što u bioskopu, što po striming servisima. Naši goniči filmova Miloš Cvetković i Miloš Stojković će proći kroz sve značajnije i zanimljivije žanrovske (SF/H/F i slično) filmove iz ove godine. Tribina je virtuelna na našem YouTube kanalu.
28. decembar 2020: Pregled serijske 2020: Ovako smo svi preživljavali godinu
Svi smo ove godine pogledali Netfliks, HBO Go, Amazon Prime i ostalo do samog kraja, počistili skoro sve zaostalo sa spiska, a onda stigli da pogledamo svašta novo. Bilo je i dosta zanimljivih žanrovskih (SF/H/F i slično) serija. A o njima (i nekim nežanrovskim, ali nek ostane među nama), govoriće vam serijski manijaci Miljan David Tanić i Pavle Lurd Knežević. Ova tribina je uživo. Ura?
-
Цењени ,
(1) срушио се телескоп у Арецибу.
Велики, стари и славни амерички радио-телескоп у Арецибу, у Порторику, у СФ веома омиљен као визуелни симбол истраживања свемира, и, нарочито, као место где би, ех, могла бити ухваћена порука ванземаљаца (кад би је било), срушио се дибидус.
Имате видео снимак тог рушења (јер, безбедносне камере су радиле) на:
https://www.yahoo.com/huffpost/arecibo-collapse-video-212249208.html (https://www.yahoo.com/huffpost/arecibo-collapse-video-212249208.html)
У овом тренутку не изгледа вероватно да ће они то покушати да поправе… адиос, Арецибо…
(2) У данашњој „Политици“ на стр. 10 (последњој) културног прилога, стручњак за српски језик Рада Стијовић дискутује о питању како би најбоље било изговарати нека презимена (на ком слогу да буде нагласак) и закључује да о томе не треба доносити круте и догматске одлуке, па пред крај свог чланка и цитира шта су о томе рекли други стручњаци за ову област. Наиме, Митар Пешикан је рекао, између осталог: „Ма како био наоко оправдан захтев да се треба придржавати изговора својственог самим носиоцима презимена, он је неостварив, па и погрешан, јер је супротан најосновнијим захтевима језика: тежњи језичкој економији и тежњи системским решењима у уобличавању језичке материје“. А Павле Ивић је рекао, између осталог, и ово: „бесмислено би било покушавати да се стане на пут природном процесу развитка који се не може зауставити никаквим забранама“.
Дакле, они овим потврђују да српски језик треба и да се мења и развија.
(3) На истој страници, одмах десно од овог чланка, имате поезију, једну песму са јаким СФ елементом. Аутор је Љубивоје Ршумовић познат и под надимком “Ршум”, наслов је на италијанском, „SALITA AGLI ORTI LXIV”, а песма, сачињена од 19 стихова, углавном врло кратких, оцртава људски род као животињску врсту опасну и штетну на планети Земљи. Реторика је привидно неутрална и објективна, научна, као у неком уџбенику биологије или географије, али, аутор тог уџбеника толико се дистанцирао од људског рода, да можемо помислити да је неки интелигентни робот из будућности, или хроничар у неком далеком миленијуму, или ванземаљац.
Наслов? Не знамо толико италијански, а “Гугл транслејт” даје превод “успон до повртњака”, “ascent to vegetable gardens” (???) и онда видимо тај латински редни број 64.
(4) У данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, па на стр. XI културног прилога убаченог у средину, видимо обиман чланак о причи Владана Деснице “Проналазак атханатика”. Потписује Немања Вељовић Суброса (дато је латиницом, Subrosa, па, неко би могао то прочитати и Суброза).
Наднаслов гласи: (НЕ)ДОВРШЕНО.
Наслов гласи: “Фантастика с кључем и лешине бесмртних”.
Издавач је “Прометеј”, 2019. Видимо податак да је поговор том издању написао проф. др Александар Јерков. Ви то већ знате, јер обавестили смо вас, овде, о том издању, опширније, на дан 3. августа ове године, зато што је тог дана био чланак Марине Вулићевић у “Политици”, о тој књизи.
Аутор данашњег чланка сматра за то Десничино дело да је “недовршени роман”. (За разлику од тога, ваш скромни коментатор АБН сматра да је то новела.) Аутор не прецизира жанр Десничиног дела. (АБН сматра да је “Проналазак атханатика” у жанру фантазије, не СФ, али има и неке СФ елементе.)
Око средине другог ступца аутор чланка помиње “младог теоретичара књижевности … у предворју литературе” па смо склони уверењу да да он то мисли на себе. Али, та метафора са предворјем, која сугерише скромност и ненаметљивост, подсећа нас на наслов књиге У подножју књижевних пропилеја (Београд, 1974) професора Радослава Јосимовића.
Генерално Субросин чланак се тешко чита, тешко се прати, пун је далеких референци на разна друга дела и друге теме.
(5) У истом “Данасовом” културном прилогу али на стр. XIV и XV, на те две целе стране, налазимо одломак из романа који је, ако смо добро разумели, написала Габријела Грејсон, а објавила код нас, у Новом Саду, “Академска књига” (у преводу са италијанског, превела Кристина Копрившек), наслов књиге је Ајнштајн и ја, а у књизи говори, износи своје успомене, као главна јунакиња романа, Милева Марић Ајнштајн. Најављује се и снимање првог филма о њој. Али, тешко ће ико надмашити блиставо квалитетан начин како је Милева приказана, у интерпретацији глумице по имену Саманта Коли, у оној ТВ серији са насловом Геније (Genius), о животу Алберта Ајнштајна, на каналу “Нешенал џиографика”, обавестили смо вас овде о томе у вестима на дан 31. март 2017.
-
Цењени ,
(1) За Арецибо, па, заборависмо, човечанство има још један такав велики радио-телескоп (штавише, и већи!), који се налази у Кини, али он није толико популаран и познат у светском СФ фандому. Зове се, ако добро читамо, „Тиан-јан“, што би наводно значило „Небеско око“, или (скраћеница од неких енглеских речи) „Фаст“.
(2) “Политикин забавник” бр. 3591, петак 04.12.2020, нема СФ причу, али има причу фантазије са елементима СФ, на стр. 58-60, Рох Гулар, “Лек против ћелавости”,
у причи, уредник у једној издавачкој кући продаје душу ђаволу, у замену за успех у послу. Помињу се имена – СФ писац Харлан Елисон, и, филмски глумац (српског порекла) Карл Малден.
Ко би био “Рох Гулар”? Једино, можда, Рон Гуларт (Ron Goulart, 1933 - ), нашли смо информацију да је он 1996. године имао, у магазину Fantasy and Science Fiction, причу са тим насловом (“A Cure for Baldness”).
Преводилац је потписан само иницијалима “ВС” (то је ћирилица).
стр. 8-12, нуклеарна физика и астрофизика, трагање за петом силом, припремио Срђан Николић
(3) У “Блицу” је у понедељак 7. децембар 2020, Ивков објавио приказ једне хумористичне фантази књиге са СФ елементима, изашло код “Лагуне”; Тери Прачет (1948-2015) и Нил Гејмен, Добра предсказања (Good Omens: The Nice and Accurate Prophecies of Agnes Nutter, Witch, 1990), то је “урнебес” (каже Ивков) почев од Адама и Еве па до Армагедона итд.
(4) Такође у “Блицу”, али дан касније, дакле у уторак 8. децембар 2020, у уметнутом прилогу “Поп & култура”, па на стр. 6 тог прилога, опет приказ једне књиге, али, потписује Владимир Д. Јанковић, који је уједно и преводилац те књиге; издавач је „Чаробна књига“, а то је роман: Џозеф О’Конор, Игра сенки (Shadowplay, 2019). Рекло би се да је то хорор-фантази, а појављују се познате личности из Енглеске викторијанског доба: Оскар Вајлд, Брем Стокер, глумица Елен Тери, итд.
-
Цењени ,
(1) у четвртак 10. децембар 2020, на задњој, 24. страници “Данаса“, Светислав Басара даје своју колумну али са насловом на енглеском, Minority Report. Е сад, већ смо овде помињали, и то 18. агуста 2016, и, опет, 8. априла 2019, али, ево, казаћемо и по трећи пут: наслов тог филма би требало превести као Мањински извештај (код нас преведено погрешно, као „Сувишни извештај“; узгред напоменимо, на латинском је то votum separatum, што би значило „издвојени глас, приликом гласања“).
Басара сада у том чланку, у последњем пасусу, замишља себе као хероја тог филма, који би могао бити ухапшен и осуђен за убиство које још није починио; само, Басара је ту реченицу мало укриво саставио, поменуо је „хушкање“, а то је нешто сасвим друго, па тако, због те непрецизности (хмм, утисак је наш: због немарног, набрзину, писања) испада да је погрешно схватио филм.
(2) У јучерашњем-и-данашњем “Данасу”, на стр. 8, имате кратак чланак у коме се каже да је тај дневни лист успео, у сарадњи са београдском Универзитетском библиотеком, да дигитализује, пребацивањем у pdf формат, целу своју архиву за последњих 23 године, наиме, у суштини да сними све своје бројеве још од јуна 1997, и да ће то бити сасвим доступно члановима њиховог Клуба читалаца, а од 1. марта и свим осталим грађанима, наводно „под одређеним условима“. То би требало да значи, вероватно, да ћете ви моћи да читате све странице тих старих бројева „Данаса“, па, ваљда, и све оне приказе књига, о којима смо вам годинама јављали, тако да они неће бити изгубљени у измаглицама времена – lost in the mists of time.
(3) Арт Анима јавља, на:
http://www.art-anima.com/vesti/devojka-koja-je-skakala-kroz-vreme-japanski-kultni-sf-roman (http://www.art-anima.com/vesti/devojka-koja-je-skakala-kroz-vreme-japanski-kultni-sf-roman)
да је код нас објављен јапански СФ роман из 1967. године Девојка која је скакала кроз време, аутор Јасутака Цуцуи (мушкарац), издавач је “Танеси”, са енглеског превео Мирко Бижић. У роману, она има 15 година, зове се Казуко, и прави кратке временске скокове да би се суочила са проблемима свог одрастања и младости.
(4) “Политикин забавник” бр. 3592, петак 11.12.2020, нема СФ причу, али има причу фантазије са елементима СФ, на стр. 58-59, наслов је “Лептиров лет”, али је погрешно потписана ауторица, написано је
“Кони Вилис”,
то је једна прослављена СФ ауторица која је добила неколико награда Хуго и Небула; требало је написати
“Кони Вилсон”,
то је Констанс Коркоран Вилсон, потпуно друга особа.
Прича је фантазијска хумористична, али о једној научној теми, која је веома позната у СФ, а то је такозвани ефекат лептира (butterfly effect); у причи, један лептир се хвали пред девојкама (лептирицама) како је баш он, замахивањем својих крила, изазвао овај или онај торнадо у свету. Прича заправо и није лоша, прилично је успела, у својим оквирима, и, има евидентне блискости са СФ.
Преводилац није потписан, а ни илустратор, а илустрација није лоша, приказује једног великог лептира и испод њега мапу – Европе! Јасно се види италијанска “чизма” а ту је и географски простор Балкана, Грчке, и баш Србије! А ту је и једно људско лице, човек у некој паници, могло би се претпоставити да је видео неку страшну олују… изазвану можда ефектом лептира…
на стр. 7-11, а то је пуних пет страна, имате детаљно објашњену структуру све четири вакцине против вируса ковид-19. Дакле, Фајзер, Астра-Зенека, Спутњик 5… То је читав један елаборат, обиман и озбиљан, али подешен да буде лако разумљив. Потпис: припремио Срђан Николић.
стр. 46-47, интересантно питање: кад читамо неко књижевно дело, и у њему неко нешто говори, да ли у нашој машти “чујемо” тај глас, да ли вокализујемо, и да ли то буде неки одговарајући глас, за који би се могло претпоставити да би припадао том лику, или “чујемо” увек само свој сопствени глас.
Чланак потписује С. Лазић.
У саставу чланка, на стр. 46 је велика надреалистичка слика у којој се једно лице састоји од више лица а у средини је огромно уво… и један коњ са јааа-ко дугачким ногама.
Осим тога, ово је и насловна тема броја, наиме, на стр. 1, насловној, је стилизовано приказано људско уво које се надреалистички трансформише у змију.
(5) Јучерашња је вест “Асошиејтид преса”, са фотографијама, на:
https://apnews.com/article/asia-pacific-china-chongqing-84436504dbf59c587cb227eb4c1fe0c5 (https://apnews.com/article/asia-pacific-china-chongqing-84436504dbf59c587cb227eb4c1fe0c5)
да су у Кини употребили дрон са закаченим малим бацачем пламена, да спали нека гнезда опасних и штетних оса које су нападале људе. Оправдана самоодбрана… али, замислите у некој будућности, десет хиљада дронова, мало већих, са бацачима пламена…
-
Цењени ,
(1) у „Блицу“ је данас, уторак 15. децембар 2020, у уметнутом прилогу „Поп & култура“ па на стр. 3, изашао, преко целе те странице, извештај са једне трибине где су говорили поштоваоци Борислава Пекића, њих четворица (ниједна жена), све у сасвим похвалним тоновима, па је поменуто и да неки студенти сматрају да је Беснило његов најбољи роман (у трећем ступцу: „занимљив роман за читање ... зато што на неки начин упућује на ово што нам се сада дешава“), а учесник Гојко Божовић је (у првом ступцу) поменуо и појам „жанр“ („по броју жанрова које је писао ... текстови различитих жанрова“), али, у чланку се ни један једини пут не помиње научна фантастика, нити се Пекић ту посматра као СФ писац. Дакле, чланак хвали Пекића али се доследно дистанцира од СФ.
(2) Француска држава је оформила “црвени тим” од десет истакнутих СФ писаца, са задатком да предвиде будуће опасности, а нарочито оне опасности за које се сада не припремамо, а које би могле да наиђу као потпуно изненађење. Резултати рада овог тима изгледа да ће остати у тајности, да се не би терористима давале идеје. За неке чланове овог тима се јавно зна ко су, док други остају у тајности.
Имате о томе на:
https://www.yahoo.com/news/france-lifts-lid-future-national-191142784.html (https://www.yahoo.com/news/france-lifts-lid-future-national-191142784.html)
Пример, како то будућност може да нас изненади?
“Година 2020. је била тотално изненађење”, каже један од њих.
-
Цењени ,
“Политикин забавник” бр. 3593, петак 18.12.2020, има СФ причу, на стр. 57-59, а то је прича: Џон Кесел, “Ајнштајн експрес”, један грађанин улази у воз који ће се кретати блиско-светлосном брзином, а то ће имати последице. Прича има и елементе фантазије, али они не преовлађују.
Прича је у мало ведријем тону, није песимистична. Џон Кесел (рођен 1950) је прослављени СФ писац. Ова прича је добра. Била би одлична као основ за сценарио, за Зону сумрака. Преводилац је потписан иницијалима (ћирилицом) В. С. Прва илустрација приказује великог лептира, а друга приказује футуристички воз, елегантног изгледа, зелене боје, претпостављамо способан за велике брзине, мотор локомотиве је можда електрични али не видимо одакле би добијао струју; за једног џентлмена, који је на слици сасвим лево, чини нам се да је кренуо, похитао, да пређе испред воза, по шинама, што би се наравно трагично завршило ако је струја у шинама, или ако воз крене баш тад. И, гле, интересантно, на перону, на тој врло модерној железничкој станици, у лепом и сунчаном дану, видимо шест џентлмена и две даме, сви су белци, свих шест џентлмена имају сличан шешир (са сличном траком у круг, око усправног дела) и сличне капуте, једна дама има на глави неку лаку капицу а једна је гологлава; код четворо присутних видимо ципеле и мада су им ноге дугачке, ципеле су мале, малецке, евидентно ти људи имају нека врло мала стопала, заиста. То је нека можда викторијанска мода у сликарству, сматрало се да, на сликама, елегантни људи из виших друштвених слојева, отмени, треба да имају врло узана и мала стопала, чија дужина није ни десет процената од висине тела, него је знатно мање од 10%. По том ликовном коду, ако је неко насликан са стопалима нормалне дужине, то је могло да значи да је неки сељак или радник, нижа социјална класа, народ. Викторијански илустратори чак су настојали да се код дама само предњи део ципелице види, само врх, како вири испод дугачке хаљине, да би ципела изгледала што мања, минијатурна.
У овом броју ПЗАБ, та СФ прича је насловна, јер, стр. 1 је о њој: видимо у пустињи, на коњу, Ајнштајна, који нам весело домахује шеширом, коњ се пропиње, а ту је и натпис “фантастика, Ајнштајн експрес”.
стр. 44-46, биографија, песник Дилан Томас
стр. 50, забавни превиди у сликарству и литератури, нпр. Мојсије предводи Израиљце и има пушку сачмару; неко има две десне рукавице; Робинсон Крусо нема па има џепове, итд.
-
... дакле само допуне данашњег,
(2) у данашњој “Политици”, у суботњем културном прилогу, на стр. 6 и 7 тог прилога, имате чланак са насловом “Флаш Гордон претеча скајпа”, потписује Живојин Тамбурић, присећа се каква су била наша детињства пре око 55 или 60 година (он је рођен 1957), и то, можемо потврдити, присећа се неких ствари прилично добро и тачно; разматра каква су ова детињства данас, са мобилним телефонима итд; и – ово је врло ретко у српском културном амбијенту данас – пита се каква ће бити детињства у Србији кроз још пола века, око 2070. године. И да ли ће нас уопште бити, тада. Уједно он указује да је СФ стрип “Флаш Гордон” предвидео још пре много година да ћемо једног дана имати двосмерну аудио-видео везу, у колору штавише, коју данас имамо и зове се Скајп. (А заправо Скајп и није једини такав систем данас, има и других.)
Као доказ, аутор чланка дао је (то је на стр. 6) и једну слику из стрипа, са преводом на српски, вероватно из “Политикиног забавника”, где Флаш Гордон разговара са једном женом (да ли је то Дејл Арден?) а она га не само чује, него и види, у боји, на једној направи која изгледа као телевизор са оном дебелом кутијом, дакле, са катодном цеви. А на стр. 7 је друга слика, на којој је, врло умањена, једна насловна страница “Политикиног забавника” из 1965. године, кад је тај лист још увек био штампан у облику новина у колору, у новинском формату; ту насловну испуњава углавном стрип о Флаш Гордону, и, чини нам се да се и ту појављује та комуникација помоћу слике и тона.
Чланак је паметан, добронамеран, и у знатној мери истинит.
(3) У данашњем “Блицу” на стр. 50-51 имате обиман биографски чланак о једној особи која се звала Христина “Тинка” Топузовић Миланковић, из Шапца, или скраћено Тинка Топузовић, била је супруга научника који је написао Кроз васиону и векове, а ви знате ко је то. Тако много биографских података о тој жени тешко да ћете наћи негде другде.
(4) У данашњем и сутрашњем “Данасу” имате, у културном прилогу “Недеља”, на стр. XII тог прилога, приказ хорор-фантази романа Фирентински дублет, сфумато који су написали Горан Скробоња и Иван Нешић. (У роману се појављују српски вампир Сава Савановић, и Џек Трбосек, итд.) Чланак потписује, само иницијалима, К.Л.Д.
Издавач “Лагуна”. Наслов чланка гласи “Интригантан заплет и привлачни ликови”, а наднаслов гласи “ У 4 руке”.
На корици је крупно истакнут, верзалом, тај додатак наслову, реч “СФУМАТО”, па, иако тај појам нема много везе са СФ, барем почиње словима – СФ! то нам може послужити као нека, жанровска, утеха! а питамо се и да ли се баш сасвим случајно подударило да су одабрали реч која тако почиње.
-
Цењени ,
(1) Наша астрономкиња Наташа Тодоровић (средње слово не знамо), у сарадњи са двојицом америчких астронома, постигла је аутентично, право научно откриће, па је чланак о томе изашао у једном научном часопису а откриће је запажено и у светској широј јавности, и поздрављено у медијима.
(На пример, у “Политици” у недељу 20. октобар 2020. на стр. 9, изашао обиман чланак, потписује Димитрије Буквић.)
Наиме, ови астрономи су разматрали гравитациона дејства Сунца, планета, и других тела у Сунчевом систему; искористили су велики број већ постојећих, познатих података о њиховом кретању и међусобним дејствима; обавили су јако велики број израчунавања; и на тај начин дошли до открића, да ту постоје природне оптималне путање којима се вероватно може стизати лакше и брже, па дакле и економичније, са једног места на друго, на пример од једне планете до друге. Ово откриће је у светској и нашој штампи поздрављено мало улепшано, па, и мало више улепшано, као “свемирски ауто-пут”, “галактичка пречица” и слично, али, озбиљно гледано, то јесте откриће које може помоћи да боље планирамо путање наших свемирских сонди итд.
(2) У “Блицу” је такође у недељу 20. децембра изашао, на стр. 32, потписује Ана Лађаревић, чланак о компјутерској СФ игрици “Киберпанк 2077” у коју је наводно уложен огроман рад током неколико година, и утрошено на десетине милиона долара (!), и у којој је ангажован као лик и глумац Кијану Ривс, али је ипак претрпела велики неуспех, јер има грешке, багове, а на слабијим конзолама крахира, не ради, итд. Наслов чланка гласи “Фијаско године”. Па, сад покушавају да је закрпе… толика инвестиција не напушта се лако.
Ето, а ми проведосмо године разматрајући киберпанк, имали смо и своје писце киберпанка (С. Тиркли, а ви знате ко је то), па сад – фијаско године?
(3) До нас је дошло да наводно неки појединци сматрају да на Гуд-ридсу (Goodreads) има лажних похвала, које издавачи намештају, мноштво похвала, за сваку своју нову књигу?
-
... још четири ствари, за данас:
(4) у данашњем (понедељак, 2020 12 21) “Блицу”, на стр. 30, у колумни “Фантастикологија” (хмм… запитајте се… јесте ли ви добар фантастиколог?),
Слободан В. Ивков даје приказ књиге, која је код нас изашла 2019. године код “Чаробне књиге”: Аркадиј и Борис Стругацки, Понедељак почиње у суботу. То је хумористички фантази роман са СФ елементима. Књига је штампана латиницом али у наслову једна реч је ћирилицом, баш намерно, овако:
Ponedeljak počinje u суботу
(5) Такође у “Блицу” читамо, на стр. 35, да је наша суграђанка, Ана Лакић из Пожаревца, трећа на свету у једној компјутерској игрици која се зове “Фантази фудбал Премијер лиге” (fantasy association football) или тако некако. Па, честитамо! Неко наш је трећи на свету у једној фантазијској игрици. Одлично.
Има о тој игри на:
https://en.wikipedia.org/wiki/Fantasy_football_(association) (https://en.wikipedia.org/wiki/Fantasy_football_(association))
(6) Сад овај корона вирус мутира, наводно у Енглеској, па се свет плаши и тог мутанта! Ето, мутант напада. Тако светска јавност постепено учи терминологију научне фантастике… е па још само ванземаљци фале! заиста!...
Ако живите у Београду, ових дана вероватно барем по једанпут дневно зачујете како на улици јауче сирена амбулантних кола: јаооо! јао-ооо! јаоооооо! – превозе неког са тешким симптомима ковида-19, можда.
Али не можете бити сигурни у то. У ратовима и другим великим катастрофама, прво погине истина.
(7) Сатурн и Јупитер спојени привидно у, малтене, једну звезду, њихова конјункција, што се може на небу видети само по једном у сваких, отприлике, 800 година, е, па, можете то видети око осам сати вечерас, само мало-малчице после заласка сунца, и то на југозападу – где Сунце, баш, и залази – дакле ако није облачно, и ако сте у могућности да лепо видите залазак Сунца вечерас, погледајте (не у Сунце! не у Сунце ! ! ! ) то место мало изнад хоризонта, тамо где је оно зашло, и, требало би да видите тај феномен природе. А ако имате иоле добар двоглед (енгл. binoculars), требало би и да разазнате да је Јупитер изнад, а Сатурн испод, и да опазите и четири највећа Сатурнова “месеца” тј. природна сателита, као светле тачкице поређане у једну линију код њега.
Боље ће видети они који су на некој висини, и нису окружени светлостима великог града, нити димом, а ни прашином… али код нас је зими углавном облачно, па највероватније нећете видети ништа, а следећу шансу имате тек кроз 800 година.
-
(7) Сатурн и Јупитер спојени привидно у, малтене, једну звезду, њихова конјункција, што се може на небу видети само по једном у сваких, отприлике, 800 година,
...
а следећу шансу имате тек кроз 800 година.
This event is called a "great conjunction." These occur every 20 years this century as the orbits of Earth, Jupiter, and Saturn periodically align making these two outer planets appear close together in our nighttime sky. Even so, this is the "greatest" great conjunction between Jupiter and Saturn for the next 60 years, with the two planets not appearing this close in the sky until 2080.
https://solarsystem.nasa.gov/whats-up-skywatching-tips-from-nasa/
-
Није лоша примедба, цењени др Гул; Ваша примедба има неких основа. Наиме, те конјункције нису тако ретке, али постоје два додатна елемента која треба узети у обзир, иначе ће вест остати непотпуна. Прво, колико те две планете буду (привидно) близу, на небу. И, друго, да ли су видљиве у такво доба дана кад вас Сунце не омета да гледате. Јер, шта вреди конјункција, ако не можете да је видите јер вам Сунце удара у очи. Овог пута се остварило све најбоље: Јупитер и Сатурн су били (пре два дана) максимално близу, и, Сунце није сметало да их видите одлично. Последњи пут кад се то тако идеално наместило, било је године 1226, дакле, пре скоро 800 година. Е сад на основу тога неки новинари су, изгледа, олако прескочили на закључак да ће се опет све тако идеално наместити и у будућности, сваких 800 година, али, ја то баш и нисам нашао тако категорично формулисано у респектабилним астрономским изворима, дакле, то није добро проверено. У том смислу Ваша критика је оправдана. Хвала на исправци! нисмо знали да се у Вама крије астроном! :)
Ево једног извора:
https://www.yahoo.com/news/tonight-longest-night-see-meteor-214615753.html (https://www.yahoo.com/news/tonight-longest-night-see-meteor-214615753.html)
Their conjunction hasn’t come this close since 1226. … a once-in-800-years “double planet.”
An alignment, or conjunction, between these two planets happens every 20 years, but the last time they looked this close from Earth’s vantage point was on March 4, 1226.
-
Izvinjavam se ako je već bila vest ali nisam video,
čisto da javim u ovom mesecu izašla je Regia Fantastika br.6 , tema ovog broja bila je nedovršena priča E.A. Poa-The lighthouse.
Eto i jedna lepa vest, pohvale za Tiku i ekipu.
-
Хвала на вести, цењени Аномандер. Не, нисмо имали ту вест, само смо овде имали најаву, 26. септембра 2020, да ће та њихова шестица изаћи. Све похвале Тики и Филипу! У оваквим временима, некоме нешто успева!
Е сад.
(1) “Политикин забавник” бр. 3595, петак 01.01.2021,
стр. 10-13, “Где сте ванземаљци”, какве експедиције се припремају за истраживање планета у следећим годинама, на Венеру, Марс, Енцеладус, Еуропу и Титан. У поднаслову се сензационалистички каже да иду “како би коначно нашли ванземаљце”.
стр. 29-42, стрип “Пакао у Мегалополису” (први део), дакле у том модерном граду будућности. Има СФ елементе. Замислио Данијел Торес, написао Перес Наваро, нацртао Инча Рамон Маркос, превео Срђан Николић.
(2) Програм Лазе за јануар 2021, али, то ће вероватно све бити он-лајн, електронски, јер тај вирус, тако мали, дивља и напада нас у таласима, а тек треба вакцинисати седам и по милијарди људи, то ће ићи мало теже. Дакле:
4. januar 2021 - Druga sezona serije The Mandalorian i budućnost Ratova zvezda
Prošlo je godinu dana od Uspona Skajvokera, ali rane su i dalje sveže. Međutim, u trenutku kada su matori fanovi pomislili da je krajnje vreme da dignu ruke od ove franšize i zauvek gledaju samo originalnu trilogiju, dva gospodina od ranije poznata publici rešila su da im dokažu da nisu u pravu. Mnogi smatraju da Dejv Filoni i Džon Favro sada na svojim poširokim plećima nose teret cele franšize. The Mandalorian nakon odlične prve sezone, nastavlja u velikom stilu, a šta o tome misle fanovi? Posle velikih trvenja u fandomu oko filmova iz tzv. Diznijeve trilogije, deluje da su Mando i beba Joda uspeli sve da nas pomire. Ali, da li je zaista tako? Kako smo zadovoljni drugom sezonom, šta očekujemo od eventualne sledeće, kao i od niza spin-of serija koje je Dizni takođe najavio? O ovim i još mnogim pitanjima vezanim za budućnost ove legendarne franšize raspravljaju Nikola Silić, Filip Đorđević (HoloNet) i moderatorka Sofija Vuković Petrik.
11. januar 2021 – Promocija zbirke “Knjiga odraza” Miloša Mihailovića
Novo izdanje Autostoperskog vodiča kroz fantastiku je “Knjiga odraza” Miloša Mihailovića. Priče iz ove zbirke već su objavljivane, između ostalog, u raznim regionalnim zbirkama i časopisima, poput Ubika i zbirki izdatih uz konvencije Refestikon, Fantastikon i Marsonikon, kao i na podkastu Priče za svaku noć. Posle romana Zeon i Ereja, ovo mu je prva zbirka priča. O Knjizi odraza razgovaraće autor, književna kritičarka Marijana Jelisavčić i urednica Marija Nenezić. Razgovor vodi Miloš Petrik.
18. januar 2021 – Razgovor o seriji “Raised by Wolves”
Ljudskije od ljudi? Šta se zbiva kada se anđelima uništenja poveri budućnost čovečanstva i gde su granice slobodne volje i kako ju je moguće hakovati. Egzotični krajolici, genocidna oružja, misticizam, ljudsko stanje i militantni ateizam, Odrastao među vukovima ima sve! Moderator: Andrej Ćirić
Fantastična čitaonica #84: “This Is How You Lose the Time War”, Amal El-Mohtar i Maks Gledston
Sad novela, nekad roman, This Is How You Lose the Time War je dobio BSFA za najbolje kraće SF delo, Nebulu za najbolju novelu 2019, Locus 2020, Hugo 2020. takođe u kategoriji najbolja novela, zatim nagradu Pri Aurora za najbolju kratku fantastiku, a bila je i finalista za nagradu Širli Džekson u kategoriji novela. Kao da i to nije bilo dovoljno, bila je u najužem izboru za prvu nagradu Rej Bredberi u svom žanru, koju dodeljuje Los Anđeles Tajms. Priključite nam se na Zoom tribini, termin će biti objavljen naknadno.
-
само допуна,
(3) данас, понедељак 4. јануар 2021, у „Блицу“ на стр. 24, у колумни „Фантастикологија“, Ивков даје обиман приказ хорор (не СФ) књиге Некрономикон 2 која је нешто као колекција можда свих радова Х. Ф. Лавкрафта, и знатног броја разних података и радова о њему, издавач је „Еверест медиа“ (знате, Бобан Кнежевић), Београд, 2020, то је тврдо укоричена књига са 912 страница. Ивков помиње многе компоненте ове књиге, али не помиње и 36 Лавкрафтових сонета, који су ту у тој књизи, препевани на српски, а углавном су хорористични, алегоријски, и метафизички, неки од њих књижевно изненађујуће добри.
-
Некрономикон 2 која је нешто као колекција можда свих радова Х. Ф. Лавкрафта
ne, to NIJE "нешто као колекција можда свих радова Х. Ф. Лавкрафта".
šta to JESTE, piše ovde:
https://cultofghoul.blogspot.com/2020/09/boban-knezevic-ponovo-krade.html
не помиње и 36 Лавкрафтових сонета, који су ту у тој књизи, препевани на српски, а углавном су хорористични, алегоријски, и метафизички, неки од њих књижевно изненађујуће добри.
možda ih ne pominje jer su veoma loši? mislim, prepevi.
-
Цењени др Гул, неки од тих Лавкрафтових 36 сонета су свакако (на енглеском) добри, а колико су добро или лоше преведени на српски, па – ту би добро дошла конкретна, аргументована књижевна критика, можда и понека назнака како је могло боље да се преведе. Технички, и садржински. Да ли је очувана садржина, форма, лепота, да ли се нешто изгубило у преводу.
Који (српски, или енглески) писац хорора и фантазије је написао 36 сонета… од којих су неки визионарски, алегоријски, метафизички… Постоји један, то је Милан Драшковић – Мајк Драсков, он је објавио знатан број сонета, па и целе сонетне венце, али су они сада тешко доступни – где их можете прочитати? – а осим тога, мој утисак је да јако нагињу сигнализму, а не жанровима које ми овде проучавамо.
(2) У „Блицу“ данас, 2021 01 11, на стр. 30, Слободан В. Ивков даје приказ стрип-књиге Марвел 1602, у том наслову се мисли изгледа на историју, на годину 1602. Издање „Лагуна“, Београд 2020, текст написао Нил Гејмен, преводилац није наведен. Изгледа да је то СФ о неким од Марвелових супер-хероја, али и неким историјским личностима.
-
Цењени др Гул, неки од тих Лавкрафтових 36 сонета су свакако (на енглеском) добри, а колико су добро или лоше преведени на српски, па – ту би добро дошла конкретна, аргументована књижевна критика, можда и понека назнака како је могло боље да се преведе. Технички, и садржински. Да ли је очувана садржина, форма, лепота, да ли се нешто изгубило у преводу.
biće toga, vrlo uskoro, ne sumnjajte u to.
argumentovano, sa primerima, sa predlozima boljih rešenja itd.
-
Цењени ,
(1) Сазнајемо на Арт Аними, на:
http://www.art-anima.com/vesti/postanska-markica-sa-likom-ursule-legvin (http://www.art-anima.com/vesti/postanska-markica-sa-likom-ursule-legvin)
да се у Америци припрема поштанска марка са ликом Урсуле К. Ле Гвин. Тако ће она бити, на том поштанском терену и аспекту њихове културе, стварно врхунски призната, међу класицима њихове књижевности.
Ликовно решење, са људима који вуку санке кроз пејзаж зиме, изгледа да је дао Донато Ђанкола (Donato Giancola), велики сликар СФ и фантазије.
Напомена, презиме Ле Гвин се пише раздвојено, то су две речи, Ле
Гвин
као што се и на самој марки види. То треба тако и на српском.
(2) У викенд-броју „Данаса“, за 16. и 17. јануар 2021, у културном додатку „Недеља“, па на стр. XIII, имате кратак приказ (потписује К.Л.Д) СФ романа, који је “недавно” (вероватно 2020) изашао код нас: кинески писац Лију Цисин, Мрачна шума, то је други део трилогије, која је започела романом Проблем три тела. (Liu Cixin, The Dark Forest, 2008) Превео Бојан Тарабић, издавач „Лагуна“. У роману, ратна флота ванземаљаца „незадрживо граби ка Сунчевом систему“.
-
(3) ... само допуна, данас (понедељак 18. јануар 2021) у „Блицу“ на стр. 30, Ивков даје приказ романа Паганин (Београд, издавач „Еверест медиа“, 2020), аутор је Бобан Кнежевић. Роман је у жанру фантазије, не СФ (то је и сам Бобан изричито рекао, на дан 20. мај 2020, па у 17 часова и 46 минута, на свом форуму „Знак сагите“, на:
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16949.msg743919;topicseen#msg743919 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16949.msg743919;topicseen#msg743919)
наиме рекао је да тај роман није СФ него је „мрачна фантазија, хорор на Лавкрафтов начин, наравно различито а оригинално“).
-
pекао је да тај роман није СФ него је „мрачна фантазија, хорор на Лавкрафтов начин
rekao, pa porekao. ::)
a kakav je zapravo taj roman, da li je i kakav horor i kakve veze s lavkraftom ima, detaljno i argumentovano piše ovde:
https://cultofghoul.blogspot.com/2020/12/paganin-boban-knezevic.html
-
Хвала на информацијама, цењени др Гул.
Данас је прва вест тужна.
(1) Стижу вести да је, са 65 година старости, умрла хрватска и југословенска глумица Мира Фурлан (1955 - јануар 2021), која је играла у СФ серијама Вавилон 5 (Babylon 5) и Изгубљени (Lost).
На Википедији на српском језику налазимо, на
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%A4%D1%83%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BD (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%A4%D1%83%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BD)
да је снимила и музички албум “Песме из филмова који никад нису снимљени” (Songs From Movies That Have Never Been Made).
(2) Данас у “Данасу” на стр. 24-25 имате обиман чланак, илустрован са три слике у боји, поводом награде коју је добио пројекат “Гумена душа” (The Rubber Soul Project) који већ око 25 година воде уметник Растко Ћирић и писац Горан М. Скробоња. У чланку, који потписује Уна Милетић, каже се да су добили награду “Глобална музичка награда” (Global Music Awards). Чланак се састоји, знатним својим делом, од интервјуа са њима двојицом, о природи тог пројекта, који се састоји од песама које Битлси нису снимили.
(3) “Политикин забавник” бр. 3598, петак 22.01.2021,
стр. 21, астрономија, беле рупе
стр. 64, у држави Туркменији (Туркменистану) постоји покрајина Балкан, која излази на Каспијско језеро. То је једна од пет покрајина те државе, најзападнија је, и има преко 130.000 квадратних километара, а становника око пола милиона.
Значи, кад год кажете “балкански…”, питање је на који Балкан мислите.
стр. 67, претпоследња, сентенције о градовима, и, слика, футурски град са много спратова.
-
Цењени ,
(1) у “Данасу“ за 23-24. јануар 2021, па на стр. XIII културног додатка, био је приказ о роману Стивена Кинга Упориште (The Stand), превео Горан Скробоња, издавач „Вулкан“, Београд, приказ потписује К.В.Д, наднаслов чланка гласи „хорор“ али у тексту је ипак више наглашен СФ елемент романа (та почетна епидемија која уништи главнину човечанства) у чему наслућујемо стратегију – привући читаоце и једног али и другог жанра, дакле и СФ али такође и хорора. Не помиње се колико има страница, вероватно да се не би обесхрабрили потенцијални купци (претпостављамо, страница би лако могло бити око хиљаду), али се помиње да је роман један од Кингових „најграндиознијих“ што би могло да се схвати као наговештај веома великог обима текста.
А на Википедији се каже да је тај роман мрачна фантазија, а то би значило – (некаква) фантазија, дакле фантази жанр, па ви видите. Некако нам изгледа највероватније да није СФ али има неке елементе СФ.
(2 Сазнали смо на Арт Аними, на:
http://www.art-anima.com/lab-teksta-knjiga-eseja-milosa-jocica/ (http://www.art-anima.com/lab-teksta-knjiga-eseja-milosa-jocica/)
да је млади асистент на српској књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, Милош Јоцић (средње слово не знамо) објавио књигу есеја Лаб текста, са дванаест есеја о експерименталном и фантастичном у српској књижевности; не баш о СФ, али, последња два поглавља тј. есеја су о Илији Љ. Бакићу а једно је о сигналисти Мирољубу С. Тодоровићу (знамо, сигнализам није СФ, али је близак СФ-у).
(3) Многи су се досетили да једнога дана нећемо моћи да задржимо вештачку интелигенцију под нашом контролом:
Humans will not be able to keep superintelligent AIs under control:
https://www.yahoo.com/finance/news/calculations-show-humans-cant-contain-201000597.html (https://www.yahoo.com/finance/news/calculations-show-humans-cant-contain-201000597.html)
(4) У “Политици“ је у петак 29. јануар 2021. био, на страници трећој пре краја (али, нема пагинације), чланак, наслов „Боравак у свемиру нарушава здравље“, потписује Александар Тодоровић, у чланку се једноставно и смирено саопштава да је досад обављено око тридесет научних студија о последицама дугог боравка у космосу, и да је поуздано доказано да је такав боравак штетан, на више разних начина, по људско здравље. – Наравно.
(5) У многим часописима почео је обичај да се слике глумица, манекенки, итд, вештачки издужују, помоћу Фотошопа вероватно, тако да оне изгледају као да су високе и по два и по метра, па можда чак и три метра, а нереално узане, и са нереално малим стопалима.
(6) Са овим смо закаснили… пардон… Јуче, у понедељак 1. фебруар 2021, у “Блицу” је на стр. 30 Слободан В. Ивков дао обиман приказ стрип-књиге Вечити рат, која је настала по чувеном, истоименом роману Џоа Халдемана. Објављена је код “Чаробне књиге” 2020. у Београду. Преводилац није поменут. Сценарио за овај стрип написао је баш сам Халдеман. Очекује се наставак, Вечити мир.
-
Цењени ,
молим реците нам – и надам се да ми неће бити замерено ако питам: шта се дешава у бившим југословенским републикама кад неко од СФ фанова, и, нарочито, неко од аутора, умре? Ипак, ми смо стартовали пре око 40 година, и, сад, ако је неко преминуо, да ли се то негде објави? (Знам за Милену Бенини. И за Миру Фурлан. И за Борислава Пекића.) Биографија? Библиографија? Постоји ли уопште неки систем за то? Ако, у ex-Yu, ценимо овај жанр, морамо имати и историју наших СФ књижевности, дакле – податке, податке... сачуване, доступне... штавише и дела треба да буду доступна. То, ако мислимо да у историји књижевности буде угледно место и за нас.
Дакле молим (a нарочито бих замолио цењеног Изитпајна, ако прочита ово), кажите нам, ако имате нека сазнања о томе.
(2) Било је десетак филмова у којима се један исти дан понавља, као у славном филму Дан мрмота (Groundhog Day, 1993); временска петља (time loop) те врсте. Има о томе на:
https://www.yahoo.com/entertainment/groundhog-day-10-other-movies-214539184.html (https://www.yahoo.com/entertainment/groundhog-day-10-other-movies-214539184.html)
-
Ево овако је изгледала реклама за Радмилов роман у Експресу, пре отприлике 35 година... ух умало не написах, пре 53 године... :)
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Ekspres-Politika-1986-Radmilo-Andjelkovic-Zem-z-d-lj.JPG)
-
… али прво једна мала допуна… у Мићиној књизи, гледамо, Радмило К. Анђелковић, фан и СФ писац, познат и под псеудонимом „Р. Ангелакис“, помиње се на шест различитих страница, и то, на стр. 80, 82, и 89, 90, 91 и 92, али, ако смо добро гледали, нигде се не помиње Радмилова Земља за добре људе (иако ју је Зоран А. Живковић поменуо у својој Енциклопедији, на стр. 31, у чланку о Радмилу), нити се, у Мићиној књизи, помиње „Експрес Политика“.
(2) У садашњем викенд-броју “Данаса” имате у културном додатку на стр. XIII приказ о роману: Гвенда Бонд, Stranger Things – Сумњичави умови, Београд, издавач „Вулкан“, превод Јелена Станковић. Чланак потписује К.В.Д, наслов чланка је „Сукоб добра и зла у људском уму“ а наднаслов је: „СФ/хорор“ тако да то може привући љубитеље оба та жанра.
На истој страници, али десно, је много обимнији чланак о Пахековом стрипу “Легија непромочивих”, потписује Драган Стошић.
(3) Програм ЛК за фебруар 2021, биће и овог месеца електронски, он-лајн:
8. februar 2021 – Cyberpunk 2077, najveći gejmerski događaj 2020.
Posle više godina željnog očekivanja, ovaj naslov se pojavio krajem prošle godine i izazvao reakciju – pa svih. Mnogo problema, bagova, slaba funkcionalnost na konzolama, ali i samo tumačenje sveta unutar igre bili su glavna tema svih relevantnih medija koji se bave tematikom. Ali, šta se tu zaista dođavola dešavalo i da li je toliki “hajp” opravdan? Dođite da rastumačimo zajedno.
15. februar 2021 - The Stand, najnovija ekranizacija i kingovština na “televiziji”
Kako su Kiklop, Vampir Erik, Kraljica Mera i ostale zvezde iznele novu ekranizaciju drugog najvažnijeg Kingovog dela? Kako se uopšte ona može ekranizovati i kakva je u poređenju sa ostalim kingovštinama na televiziji kojih ima nemali broj? Recite nam i vi šta mislite, a seriju će secirati deo standardne postave kingofila.
-
Moja greška. Naravno da znam za Zemlju za dobre ljude. Jedan sam od retkih ljudi koji je imaju u knjiškom obliku... Nema više od 20 primeraka u životu, verovatno...
U tekstu za UBIQ 4 Radmilova odrednica je započinjala ovako:
Radmilo Anđelković započinje karijeru manje-više klasičnim SF pričama u Siriusu i drugim časopisima, a objavljuje i dva romana na granici spejs-opere: Galaktički tunel (1986) i Zemlja za dobre ljude (1987).
Kada sam pripremao Srpsku naučnu fantastiku, Galaktički tunel je otišao u deo gde se navode romani u X-100 SF, a Zemlju za dobre ljude (koja je objavljeno i kao zasebno samostalno autorsko izdanje) sam, nažalost, greškom preskočio.
Nažalost, niko nije primetio, pa je otišlo tako. Kriv sam koliko sam težak...
Inače, u Ekspres politici su izlazile i novele (u nastavcima) i priče drugih naših autora, pogotovu Zorana Popovića...
-
(1) допуна програма ЛК: постоји и трећи термин, то је 28. фебруар 2021, е сад тај дан није понедељак, него је недеља, па ће изгледати као да је грешка, али, није грешка, читаоница преко апликације Зум (Zoom) иде недељом. Дакле:
28. februar 2021 - Fantastična čitaonica #85: Jonathan Strahan - The Year’s Best Science Fiction, Volume 1.
Prestanak saradnje Strahna sa prethodnom izdavačkom kućom i, na žalost, smrt Gardnera Dozoe poremetili su, pa već tradicionalno, septembarsko čitanje ovih pregleda “najboljih” kratkih priča iz prethodne godine. Stra(ha)n je naravno odmah potpisao novi ugovor i imamo priliku da razgovaramo o njegovom izboru čistog SFa kako ga bar naslovom predstavlja.
Ето. Сад знамо комплетан програм ЛК за фебруар.
(2) Хвала на информацијама, Мићо. Ево сад још једног поглавља, али, недовршеног, из моје будуће књиге, која, морам признати, напредује веома споро; надам се да ћете Ви (и други) имати неке примедбе, допуне, коментаре. Дакле:
А. Б. Недељковић
СФ у „Експрес Политици”[/color]
(недовршено поглавље, припремни материјал, 2021 02 08)
Строго узев, овај лист се и није звао тако, него се, званично, звао „Политика експрес“, што се, међутим, неспретно и незгодно мења по падежима (Јесте ли читали оно у „Политика експресу“? или: у „Политици експресу“?) па смо ми, већином, говорили (па и овде ћемо говорити тако) ипак „Експрес политика“, или само „Експрес“.
Зашто се тај лист уопште звао „експрес“? Није доносио вести брже него „Политика“, нити брже него неке друге новине; него је смисао тог назива био, претпостављамо, да су чланци некако лакши, можда краћи, па се лист читао можда са мање напора па зато и – брже. Експресно. Нешто као лакша верзија „Политике“. Дакле тај наслов био је помало и миг читаоцима: ово вам је лакше.
Вероватно је стратегија била да се парира издавачкој кући „Борба“, и „Вечерњим новостима“, да се поведе битка за тај мало „лакши“ део тржишта. Овај необични лист постојао је од 1963. до 2005. године (тај податак налазимо данас на Википедији, на
https://sh.wikipedia.org/wiki/Politika_ekspres (https://sh.wikipedia.org/wiki/Politika_ekspres)
). Памтимо да је уредништво тог листа имало је своје канцеларије на неком спрату у палати „Политике“. Један од главних ауторитета за СФ, у „Експрес Политици“, био је уредник Зоран Поповић, средње слово не знамо.
Неколико година ту се могла објављивати СФ. Размотрићемо само једну годину, 1986.
Те године „Експрес Политика“ је на страници са насловом „Култура – уметност“, дакле у тој рубрици, имала повремено, у средњем и доњем делу првог ступца (левог), колумну „научна фантастика“, та колумна штампана је сићушним словцима, потписивао је Н. Маричић, а то је Никола Маричић (знамо, јер је 24. априла 1986. потписан пуним именом и презименом), велики фан и вредан члан клуба ЛК; Никола Маричић ће касније постати доктор наука и професор универзитета. Навешћемо датуме и наслове тих колумни, и можда понеку реч о садржини. Дакле:
среда 12. март 1986, стр. 8, „Делатност ‘Лазара Комарчића’, СФ фестивал у Београду?“, помиње се пета годишња скупштина ЛК, могућност организовања Беокона, помиње се да је награду ЛК за најбољи српски СФ роман добио Борислав Пекић за роман 1999, за причу Бобан Кнежевић, за страни СФ роман – Зелазнијев Господар светлости, за страну причу „Цвеће за Алџернона“ Данијела Кејза, а награду за најбољи превод добио је Александар Б. Недељковић за превод Волтер Милеровог Кантикулума за Лајбовица. Али, колумна посвећује пажњу и загребачкој СФери, Сириусу, и уредничком раду Боривоја Јурковића.
четвртак 10. април 1986, стр. 8, „Тајна пирамиде“, о једном филму Стивена Спилберга.
четвртак 24. април 1986, стр. 10, „Стари нови Артур Кларк“
субота 3. мај 1986, стр. 8, „Задужбина и Земља“, о том новом роману проф. др Исака Асимова; такође о СФ уредници Џуди Лин Дел Реј, о Стивену Кингу и његовој Кери, и о киберпанку.
субота 31. мај 1986, стр. 8, „Скуп контакт“, о роману Карла Сегана Контакт, који је изашао у Југославији у издању предузећа “Графички завод Хрватске”, али се продаје по јако високој цени – 5000 нових динара. (А шта су нам били “нови динари”… зашто и како “нови”… то је једна тужна прича о огромној инфлацији. Али, знамо да је у јулу те године амерички долар вредео 415 динара. Али у мају је можда вредео знатно мање.)
(Узгред, само да поменемо, то је лош СФ роман, по коме је касније снимљен и истоимени филм, такође лош, јер је неразумно да ми одмах при првом контакту добијемо планове за надсветлосни погон и одмах, на основу поверења, склопимо ту направу и укључимо је. Јер ту је могло да се деси нешто веома рђаво.)
субота 7. јун 1986, стр. 8, „Деценија Сириуса“, о 400 домаћих прича објављених у њему, и о успешном раду уредника, Боривоја Јурковића.
уторак 17. јун 1986, стр. 8, „Градови у лету“, о тој Блишовој тетралогији и о издању на српском, са илустрацијом Жељка Пахека.
субота 5. јул 1986, стр. 8, „Нова Супернова“, о тој новосадској СФ едицији.
понедељак 21. јул 1986, стр. 8, „Репринт Задужбине“, Маричић помиње да је та трилогија први пут објављена код нас још 1977. године, а сада се појавило и издање у Хрватској.
среда 23. јул 1986, стр. 8, ово није део Маричићеве колумне, ово је сасвим други чланак, филмска критика, потписује Божидар Зечевић, о два домаћа филма од којих је други Лепе жене пролазе кроз град Желимира Жилника, а то је, кажемо ми данас, фантазијско дело, не СФ, али ипак са понеким СФ елементом.
Дешава се у прилично пропалом Београду у будућности, у години 2041. када неки грађани, каже Зечевић,
организују прославу 100-годишњице југословенске револуције. У томе им помажу неке девојке, а спречава их одред „екстерминатора“ чији је главни задатак да спрече свако сећање на прошлост. Филм заиста и почиње као негативна утопија. ( … ) појављују се зачудни и ишчашени ликови стравичне будућности. ( … ) Врло брзо гледалац схвата да овде није реч ни о каквој негативној утопији, већ о парафрази модерног времена ( … ) Све се убрзо своди на фељтон политичке фикције ( … ) филм почиње да гњави. ( … ) ствар се бескрајно развлачи.
(крај тог цитата)
субота 26. јул 1986, стр. 8, наставља се Маричићева колумна: „Еурокон“, о тој конвенцији одржаној тог месеца јула по први пут у Југославији, у Загребу.
На истој страници је и много већи чланак, о филмском фестивалу у Пули, са сликом глумице Мире Фурлан која је тамо, тог лета, добила „Златну арену“ за улогу Јаглике (написано је „Јаглиге“) у филму Лепота порока редитеља Живка Николића у производњи „Центар филма“ из Београда.
уторак, 5. август 1986, стр. 8, „Дилејнијев језик“; читамо:
У издању едиције „Знак сагите“ и у преводу Александра Б. Недељковића ових дана је објављен роман Семјуела Дилејнија Вавилон 17. ( ... ) Овај ( ... ) роман је ( ... ) прво СФ дело неког црног аутора објављено у Југославији.
Маричић разматра зашто у америчкој СФ има тако мало црних аутора (данас бисмо рекли: Афроамериканаца), и зашто се тако мали број СФ дела бави питањима лингвистике, тј. зашто је то тако ретка тема у СФ жанру:
Дилејни у овом роману описује трагање у свемиру за тајном језика названог „вавилон 17“ који је истовремено и језик и шифра и извор одређене моћи. ( ... ) Чак и ако не прихватимо епитет „највећег лингвистичког СФ романа“ чињеница је да се Дилејни у овом роману храбро упустио у разматрање језичке тематике из СФ аспекта а то је област коју многи писци једноставно избегавају.
субота 9. август 1986, стр. 8, „Награде ‘Небула’“, између осталих награду је добио Роберт Силверберг за „Пловидбу за Византију“. Маричић помиње и друге светске награде, као и најаву СФ друштва „Пулсар“ у Скопљу да ће на јесен одржати своју конвенцију „Пулсаркон 86“.
уторак 9. септембар 1986, стр. 8, „Халдеман код нас“. Маричић даје неколико СФ вести, међу којима је и она да је чувени редитељ Ридли Скот снимио за Беркли банку три рекламна спота „у трајању од 80 секунди на тему дехуманизоване услуге (банковне) у будућности“. Маричић је то тако написао да није јасно да ли сва три спота трају укупно 80 секунди, или сваки по осамдесет. (Додајемо, данас: то би била ваљда, на енглеском, Barclays Bank.)
субота 20. септембар 1986, стр. 8, „Први кораци“, о СФ конвенцији „Беокон 86“ која је одржана „протеклог викенда“ у Дому омладине у Београду. Маричић истиче да је посета била знатно слабија него што се очекивало, и да је то било можда због слабе пропаганде и због недостатка финансијских средстава. Између осталог, првог дана
увече је одржано запажено предавање проф. др Милорада Јанковића, председника Српског еколошког друштва, са темом „Фантазија у науци“. Другог дана су блок са предавањима испунили др Зоран Живковић и др Ксенија Јовановић а трећег Растислав Дурман и др Александар Б. Недељковић.
На крају Маричић прецизира да је то био први Беокон, и да би „било лепо кад би ова манифестација постала традиционална“ а то су речи које нам данас могу измамити осмех јер памтимо да су у социјалистичким временима понекад поједине културне манифестације проглашаване за традиционалне већ приликом првог одржавања, чиме се хтело казати да ће оне то сигурно постати.
уторак 30. септембар 1986, стр. 8, „Проклетство једнорога“, о фантазијском (не СФ) филму Ридлија Скота Легенда. Ту се сад Маричић нашао пред загонетком како разграничити та два жанра, и потрудио се око тога, истичући да најпознатији филмови Ридли Скота „припадају чистој научној фантастици“ док Легенда „припада жанру епске, односно тзв. херојске фантастике“. (Која је, додајемо ми данас, подврста фантазије.) Пред крај колумне, једна забавна грешка: двоје главних глумаца су „Миа Сара и Том Криз“! Дакле, ето, кад је криза, онда и Том Круз постаје Криз!
четвртак 16. октобар 1986, стр. 10, „Жаргон субкултуре“, о терминима као што су „фан“ и „фандом2, , па и о самој скраћеници „сф“. Маричић са пуно знања говори о тој теми:
( … ) полако се формирала једна субкултура која је стварала свој сопствени систем вредности, своју историју, језик и друштвену структуру. ( … ) читава једна терминологија која у комбинацији са страшћу испољеном код СФ фанова чини СФ фандом не само обичном хоби-скупином већ посебним културним и социолошким феноменом.
Међутим Маричић као да не примећује да термин „субкултура“ може да има и негативно значење, у смислу „нижа, лошија, мање вредна култура“, о чему данас налазимо два добра чланка (одреднице „субкултура“ и „сублитература“) на стр. 708 у књизи Речник књижевних термина Тање Поповић. (Поповић 2007: 708)
((( ЛИТЕРАТУРА:
Поповић Т, 2007: Тања Поповић, Речник књижевних термина. Сарадници Александар Бошковић, Наташа Марковић, Предраг Мирчетић, Дијана Митровић и Александар Стевић. (Средње слово не знамо ни за кога од њих.) Рецензенти академик Зоран Константиновић и др Марта Фрајнд. Београд, издавач Логос арт. ISBN 978-86-7360-064-2, COBISS.SR-ID 140512524 )))
уторак 16. децембар 1986, стр. 6, на тој страници прво видимо велики чланак под насловом „Сами себе матирали“, о политичком раздору у председништву Савеза књижевника Југославије. Тек потом приметите колумну, много мању, „научна фантастика“, чији наслов за тај дан гласи „Конкуренти“, и, ево, на крају нашег бављења том колумном, читамо – после, приближно, једне трећине века:
Приватни београдски издавачи научне фантастике окончали су још једну годину своје делатности, са променљивим успехом. После пет година, колико отприлике трају приватни подухвати на плану сф издаваштва, може се рећи да су се искристалисале сасвим јасне уредничке концепције три београдска издавача, З. Живковића, Б. Кнежевића и Б. Бркића. ( ... ) озбиљна конкуренција издањима великих издавачких кућа попут „Просвете“, „Народне књиге“ и других. ( ... ) тираж од 5.000 примерака сматра се изврсним, а од 3.000 примерака задовољавајућим. ( ... ) у случају сф алманаха „Монолит“ чији је трећи број штампан у скромном тиражу од 1.400 примерака. ( ... ) Кнежевић се „ограничио“ на објављивање искључиво врхунских сф наслова ( ... ) осим познатог Халдемановог антиратног романа „Вечити рат“ и есеје, приче и новеле међу којима је и најнаграђиванија новела ове године – „Пловидба за Византију“ Роберта Силверберга.
Читати данас, после тридесет и неколико година, ове речи из пожутеле новинске странице „Експреса“, даје нам чудноват, непотпун времепловски утисак: од поменуте тројице приватних издавача, само још Бобан Кнежевић наставља и данас да се бави тим послом; Зоран А. Живковић се окренуо другом, старијем жанру, фантазији (он сам каже: метафизичкој фантазији); Бранислав Бркић се бави новинарством, у иностранству; шта се десило са „Просветом“ и „Народном књигом“ процените сами; а Силвербергова „Пловидба за Византију“ остаје свежа и модерна, брилијантно књижевно достигнуће, величанствено дело, о коме је у Србији објављен и научни рад, доступан на нету. (Недељковић 2009в)
ЛИТЕРАТУРА:
Недељковић 2009в: Александар Б. Недељковић, Кроз 200 милиона година: изволите у брод, пловимо за Византију, са Робертом Силвербергом. Саопштење на међународном научном скупу. Језик, књижевност, глобализација, зборник са истоимене конференције, Ниш, Филозофски факултет, 2008, објављено 2009, UDK 821.111(73).09-32 Silverberg R., ISBN 978-86-7379-171-5, COBISS.SR-ID 154424332, стр. 577-593.
линк:
https://drive.google.com/file/d/1MGMZpacTtZJru9fWi8lyZnZP6gpn6iac/view (https://drive.google.com/file/d/1MGMZpacTtZJru9fWi8lyZnZP6gpn6iac/view)
Осмотрићемо сад завршетак једног романа:
„Експрес Политика“ уторак 11. новембар 1986, на стр. 14. и 15, последњи наставак, тридесети, једног СФ романа у наставцима (што би се рекло на енглеском: in instalments).
(Први наставак био је 13. октобра те године.)
Писац је Слободан Ћурчић, и гле, његов лик, портрет, је дат лево од наслова, нацртан руком карикатуристе, али не као карикатура, него као озбиљан мали портрет, величине 23 са 23 милиметра; уозбиљени млади човек, мало намрштен, са уредном кратком црном косом, гледа у нашу леву страну. Карикатуриста је потписан иницијалима, да ли су то два слова, „П А“? Наслов романа: Врисак звезда. Тема: свемирска путовања једног телепате, помиње се кибернетика, ово је киберпанк. Веома је важан и наднаслов, који даје савршено јасну и тачну информацију: „научно-фантастични роман“.
Након тог наднаслова, дат је, у загради, број, који показује који је то наставак романа: тридесети. После краја текста написано је: крај.
Наш утисак о том роману? Није особито добар. Роман је писан компетентном прозом, али једним прегрејаним, заоштреним, непотребно драматичним киберпанк стилом (што већ и сам наслов наговештава) а ни садржина није боља.
Али то није све. Страница 14 има збирни, укупни наслов (који каже чему је страница посвећена):
фељтон * роман * прича
И заиста, на левој страни је врло широки стубац, са бледим и ситним текстом, и наднасловом: „прича за поподне“. Тим речима јасно је сугерисано: лака књижевност, разонода, ништа огромно. Испод једне приче видели смо и карикатуру. Међу овим причама нашла се, те године, понекад и СФ прича. Например, у октобру:
М. Пухов, „Необичан призор“, „Експрес Политика“, 13. октобар 1986, стр. 12 (исти дан и иста страница где је почео и Ћурчићев роман). У причи, један пецарош, по лепом и сунчаном дану, види спуштање летећег тањира, из кога излази ванземаљац, разговара с њим, и одлеће назад у небеса. Потписано ипак и тајанственим иницијалима „Д.М.М“, испод текста; то би могли бити иницијали преводиоца; или, ипак, вероватније, иницијали стварног писца, можда домаћег писца, можда члана редакције.
Ево још једне СФ приче:
А. Кампаниле, „Вештачка руда“, „Експрес Политика“, понедељак 27. октобар 1986, стр. 12. У причи, неки богаташ помаже привреду своје земље тако што ископа огромну рупу, напуни је угљем, онда „открије“ то место и ту отвори – рудник угља; тако исто и са нафтом, коју направи од бензина па упумпа под земљу и ту онда „открије“ налазиште нафте, итд. То је веома слаба комична СФ прича. Испод приче су гле, опет исти иницијали: Д.М.М.
Током 1982. године, Константин Тезеус је објавио у „Експрес Политици“ шест СФ прича, углавном врло слабих, и једну добру, а то је „Коридор до Трће“
Роман Радмила К. Анђелковића Земља за добре људе (који у МБМ књизи, случајном грешком, није поменут; а у Зорановој енциклопедији јесте) најављен је у „Експрес Политици“ на дан 17. јул 1986, на стр. 3, дакле на истакнутом месту у том листу, овим речима:
Од сутра нови „Експресов“ домаћи научнофантастични роман
ЗЕМЉА ЗА ДОБРЕ ЉУДЕ
Из обимне књиге београдског аутора Радмила Анђелковића “Експрес”је за своје читаоце одабрао узбудљив одломак у коме аутор на чудесан начин слаже своју научно-фантастичну визију васељене.
Главни јунак романа с необичним именом СЕДМИ КОРЕН ТЕРЕНЦИЈЕ, коме је само дванаест година, преузима на себе обавезу одржања врсте. Прате га две несавршене жене – једна има тело а нема душу, друга има душу а нема тело. Триста година после катастрофе на Земљи, смртоносног зрачења које је изобличило сав живи свет – јунаци овог романа схватају да Земља више не припада њима. Али, куда да крену? Кроз вихор распада времена и светова они трагају за планетом на којој неће бити непожељни...
ЗЕМЉА ЗА ДОБРЕ ЉУДЕ је роман који се чита нестрпљиво и са узбуђењем и у коме се наизменично преплићу стрепња и нада.
ПРАТИТЕ ОД СУТРА НАШ НОВИ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНИ РОМАН
Изглед ове најаве (како је графички сачињена) можете видети на: (овде линк)
Узгред, Миодраг-Мића Б. Миловановић данас, у години 2021, каже: „Моја грешка. Наравно да знам за Земљу за добре људе. Један сам од ретких људи који је имају у књишком облику... Нема више од 20 примерака у животу, вероватно...“
Роман Земља за добре људе је свемирска опера, дакле, тај под-жанр СФ; писан је прозом која је на махове, дакле само понегде, прилично невешта, што се види већ у првом већем пасусу у првом наставку (у „Експрес Политици“ 18. јула 1986, стр. 15):
Негде дубоко испод земље ( ... ) Простор у коме је годинама ишчекиван овај тренутак, више није припадао својим власницима. Изгубивши стрпљење окренули су се ходницима и лутању кроз кречњаке, који су им попустљиво отварали своје небројене стазе.
А у последњем пасусу у том, првом (у „Експресу“) наставку романа, видимо да се свезнајући наратор јавља са неким својим сасвим непотребним и наивним филозофирањем, наиме, наратор објaшњава читаоцима: „Присутност организованог кретања указује на живот. Када то кретање обављају машине, неизоставно је учешће разума“. (ibid)
Ево још једног примера неспретне прозе: у десетом наставку, у броју од 27. јула 1986, на „Експресовој“ стр. 15, па у другом ступцу, читамо како један лик објашњава другоме да треба полазак у једну експедицију одложити за сутра, јер је данас већ касно, већ је ноћ:
„Ноћ је... сутра“, зевну са свог лежаја Тропрсти.
Дакле, Тропрсти је „зевнуо“ реченицу „Ноћ је... сутра“. Шта је зевнуо? Реченицу. То је наивно писана проза.
Можда најбољи део овог романа Радмила Анђелковића је сам наслов, који тако јасно наговештава жељу и чежњу да се нађе нека планета где би добри људи могли добро да живе, мирно и нормално, у слободи.
-
… само допуна, (3) данас у “Политици“ на страници „Синоћ у Београду“ имате информацију да је на Ју-тјуб каналу „Слушате Коларац“ доступан снимак предавања др Тијане Тропин о значају, код нас, преводне књижевности за децу. (Али је предавање заправо било нешто раније, не синоћ.)
(4) Исто у “Политици” али на стр. 13, једна драмска списатељица у Лондону каже да су позоришта тамо затворена, због вируса, али да се настављају пробе њеног позоришног комада, и да та чињеница њој изгледа “као научна фантастика”. Те речи су дате и у поднаслову. Ето, повремено нас помену на тај начин…
(5) Заборавих, у поглављу о “Експресу” требало је да буде поменуто да је један од уредника у том листу био и Драган Орловић (средње слово не знам), који је објавио три књиге фантазије, и то Ендимионов сан, Дневник о Минотауру и Таласон.
-
А. Б. Недељковић
(недовршено поглавље, припремни материјал, верзија 2021 02 12)
Еурокон 8, годинe 1983
Ниједна година у дотадашњој историји научне фантастике у Југославији није била обележена толиким бројем амбициозних скупова и важних посета, као та, 1983. година.
После Јукона 5 (југословенског конгреса, петог по реду), који је одржан у Београду последњег викенда у фебруару 1983, а то значи, 25. и 26. фебруара те године, у организацији највећег београдског СФ клуба, а то је био „Лазар Комарчић“ (наша скраћеница за назив тог клуба одсад ће бити: ЛК),
и после посете америчког професора и великог проучаваоца овог жанра, Џејмса Гана (James Gunn) који је обишао више градова у Југославији, па и Београд, и говорио у ЛК,
уследио је велики годишњи састанак (скупштина) једног удружења које је имало намеру да буде светско, па се тако и назвало, World SF, што нећемо на српски преводити као „Светски СФ“ јер би то изазивало конфузију, него ћемо рећи „Ворлд СФ“; тај састанак био је одржан у Загребу, у јуну 1983. Том приликом у Загребу се окупило четрдесетак југословенских чланова ове организације (а и један из Народне Републике Кине), а најзначајнији страни гост био је стари лав научне фантастике, готово легенда тог жанра, Роберт А. Хајнлајн. (Али је у каснијим годинама удружење „Ворлд СФ“ прилично посустало, и остало са врло мало креативних резултата, можда због својеврсног интерног испразног бирократизма, који је почео баш од самог старта „Ворлд СФ“-а, и који је јако подсећао на југословенски бирократизам после Тита, или се барем тако А. Б. Недељковићу чинило.)
Најзад, у Љубљани је од 16. до 18. септембра (субота, недеља и понедељак) 1983. године одржана европска СФ манифестација, дакле, континентална, Еурокон 8. Та осмица значи да је то био осми по реду такав конгрес. Дошли су и учесници из Србије, па међу њима и А. Б. Недељковић и његова супруга Драгана.
Предисторија овог скупа била је следећа. Фанови из Љубљане били су наумили да организују себи један СФ фестивал те јесени, и да га назову „Фантазија“. Добили су подршку, организациону али и финансијску, републичких органа културе: државну подршку, дакле. Покровитељства над фестивалом прихватио се др Матијаж Кмецл, републички (то значи: републике Словеније) секретар за културу (а то опет значи, у суштини: министар културе у Словенији). Обезбеђене су изванредне, заиста одличне просторије у „Цанкарјевом дому“ у строгом центру Љубљане: неколико повезаних сала, холова и амфитеатара, на укупно три нивоа, све веома модерно и лепо. Обезбеђени су филмови (да се приказују), предавања... а онда се испоставило да у целој Европи те године нема јачег конкурента за одржавање Еурокона. Па, због тога је европски организациони одбор који се тим стварима бавио, донео одлуку да Еурокон 8 дође у Љубљану и споји се са Фантазијом, штавише и са предвиђеном првом „Љубљанском конвенцијом“ која би се звала „Љукон 1“.
Млади ентузијасти (Бети Бобнар, за коју су неки говорили и Бобнарјева, са нагласком на другом слогу, Боб-нар-јева, и, Матијаж Шинковец, Жига Лесковшек и други), који су све ово започели, нашли су се помало у чуду: изненађени сопственим успехом, који је тако брзо попримио европске размере, нису се баш најбоље снашли. Овај СФ конгрес је у Југославији оглашен касно и слабо, а у иностранству, чини се, још слабије. Од будућих учесника узиман је новац (по тридесет хиљада старих динара... хајде да замислимо, онако одока, да је то било можда налик на педесет евра, или педесетак америчких долара, сада, године 2021... тако нека сума, то „одокативно“ процењујемо...) али им ни до последњег дана пред конвенцију нису послали, поштом (није било интернета) одговарајуће материјале. Резервисали су собе у љубљанском студентском насељу, али гостима из других градова и земаља нису на време јавили тачне адресе нити бројеве соба, па је било грдног лутања по Љубљани. Програм је до последњег часа био крпљен и мењан (чак и на лицу места), и на крају је испао прилично танак:
петнаестак старих СФ филмова (као што су Соларис, онај руски из 1972, Тарковскога – а, узгред – те глумце ви не памтите? ниједног глумца из руског Солариса не памтите? – па, хрватски Избавитељ из 1976, и, амерички Забрањена планета из 1956...),
и четири-пет предавања – „Почеци СФ у Словенији“ (Драго Бајт), „СФ и рок-музика“ (Војко Краљета из Загреба), „Ликови морално супериорних ЕТ-а у Yu-SF” (Александар Б. Недељковић из Београда), “О постанку и стању фандома код нас” (Огњен Николић из Ријеке), и “СФ филм данас, код нас и у свету” (Борис Марини из Загреба).
Али зато је било много дискусионих састанака типа “округли сто”, и неколико фановских састанака на којима су доношене, ех, као, одлуке о будућим југословенским СФ активностима (али касније је слабо шта од тога остварено).
Главни страни гост, са којим је и А. Б. Недељковић имао част да разговара, пред публиком, минут-два, био је велики енглески СФ писац, Брајан В. Олдис (Brian W. Aldiss, 1925-2017). Олдис је и аутор одличног фантазијског (не СФ) романа Малацијска таписерија, који, колико знамо, још није преведен на српски, али, о коме је у Србији објављен научни рад (Недељковић 2008в).
ЛИТЕРАТУРА:
Недељковић 2008в: Александар Б. Недељковић, О роману Малацијска таписерија Брајана Олдиса: Срби и Турци, Италијани и Хрвати у једној другој, заустављеној Далмацији. Саопштење на међународном научном скупу. Књижевност, друштво, политика, зборник радова са научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу 26. и 27. октобра 2007, књига II, Крагујевац, објављено крајем септембра 2008, ISBN 978-86-85991-10-3, COBISS.SR-ID 152104972, стр. 243-263. Доступно у Збирци 45 објављених научних радова А. Б. Недељковића, на линку:
http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-zbirka-radova-2020.doc (http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-zbirka-radova-2020.doc)
Олдис је и веома значајан историчар и теоретичар научне фантастике, у том својству је 1973. године објавио књигу Гозба од милијарду година, истинита историја научне фантастике (Billion Year Spree, the True History of Science Fiction). Присуствовао је и истакнути британски писац Кристофер Прист, чији изванредно квалитетан СФ роман Инвертирани свет је изашао само две године касније, 1985, у Београду, у издању “Знака сагите” а у преводу А. Б. Недељковића, и са илустрацијом на корици која је вероватно најбоља-икад потпуно озбиљна СФ илустрација Жељка Пахека (Christopher Priest, The Inverted World).
Из Србије је на Еурокон 8 допутовало 11 људи, међу којима и Бобан Кнежевић. Само неколико дана после повратка из Љубљане, направили смо “Емитор” број 16, уредник је био Бобан Кнежевић, који је дао, на стр. 4, и опширан, квалитетан фановски чланак о Еурокону 8, али под насловом “Фантазија”. (А у чланку, између осталог, критикује, на стр. 5, предавање које је тамо одржао Александар Б. Недељковић.) Податак да је присуствовало 11 људи из Србије имамо сачуван, али немамо списак – нисмо сигурни ко је био.
Очекивало се да баш тих дана изађе из штампе, у Загребу, Олдисов роман Прашума (то је можда Hothouse), издавач се звао “Визија”, а цена је требало да буде 38.000 старих динара.
Брајан Олдис је нама присутнима одржао аутобиографско предавање, говорио је о својим почецима у СФ; испричао је и како је са 17 година ратовао против Јапанаца у Бурми и носио СФ књиге у свом војничком ранцу.
У свом поменутом чланку у “Емитору” 16, Бобан Кнежевић (на стр. 4) хвали оно што се хтело постићи у организовању конвенције:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
замишљено ( … ) као прави празник научне фантастике: седам паралелних програма по угледу на грандиозне америчке конвенције, ( … ) састанци на југословенском и европском нивоу, пратеће манифестација са осамнаест целовечерњих филмова, тридесет пет сати видео касета ( … ) концерти (Миха Краљ и остали), позоришне представе, предавања, књижевне вечери, компјутерске игре, изложба уметничких слика, фотографија и књига домаћих и страних аутора… све то у тридесетак часова.
КРАЈ ЦИТАТА.
Али, каже Бобан Кнежевић (на стр. 4 и 5), да би то, са пријављених готово хиљаду и триста учесника, заиста успело, било је потребно велико искуство… а ту је зашкрипало: многи који су хели да остваре неку сарадњу:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
често нису могли ни да се пронађу ( … ) Честе, нагле и неблаговремено најављене измене програма (којих је било прилично) ( … ) Приказани су стари и већ више пута виђени филмови ( … ) На видео касетама није приказано ништа од званично најављених светских хитова, с образложењем да дистрибутери нису дозволили приказивање, мада ми се чини да је посреди нешто сасвим различито ( … ) за улазак у салу (биле су) неопходне некакве карте које су се раније набављале, тако да су многи мање сналажљиви или мање упућени само шетали ходницима покушавајући да пронађу забаву за себе. ( … ) (на стр. 7) Састанци ( … ) без праве организације, и без праве теме ( … )
КРАЈ ЦИТАТА.
Бобан Кнежевић je слушао само три предавања. Једно од њих је одржао Борис Марини, о економским аспектима филмске продукције. Кнежевић каже:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Борис Марини упознао нас је са неким бројкама (зарада, гледаност…) у вези са СФ филмовима у свету и код нас, и успео је да и поред мноштва бројчаних података задржи нашу пажњу. Марини је други човек са овом особином; први је свакако А. Б. Недељковић који је успео (ваљда једини на свету) да састави библиографију која се може читати са посебним ужитком…
КРАЈ ЦИТАТА.
(То је референца на књигу А. Б. Недељковића, у аматерском самоиздању које је направљено писаћом машином и илустровано руком па фотокопирано, Наших 110 СФ година, објављено баш 1983, а у коме је АБН дао маха својој склоности да библиографија буде коментарисана, максимално корисна и пријатељска према кориснику, а не сува, минималистичка, најсажетија могућа; ову склоност АБН је задржао и двадесетак година касније, кад је почео да предаје научну фантастику на Универзитету у Крагујевцу, а присутна је и данас у АБН-овој Збирци 45 објављених научних радова.)
Кнежевић се потрудио и да забележи које су награде додељене на Еурокону 8:
– најбољи часопис: “Фантастика” (Пољска);
– најбоља књига: Драго Бајт, Југословен, Људи, звезде, светови, васиона;
– најбољи фанзин: холандски Крхотине Вавилона (Shards of Babel);
– најзаслужнији издавач: “Техничка заложба Словеније“; и,
– најбољи писац: Иштван Немере (Мађарска).
Учесник Огњен Николић из Ријеке оштро је, на конвенцији, критиковао српске фанове, ауторе, и издаваче, али је А. Б. Недељковић ту критику енергично одбацио, током те полемике. Бобан Кнежевић ово помиње у свом чланку.
Али, на неки начин можда најважнији разочарани коментар, у вези са Еуроконом 8, Бобан Кнежевић даје, у “Емитору” 16, ипак не у том великом чланку, него, на стр. 3, на крају речи уредника: “постало ми је јасно да југословенска СФ организација никада неће бити установљена, да смо разједињенији него икад…”
Прошла је, од те СФ конвенције, трећина столећа.
Укупна оцена о Еурокону 8: у сваком случају био је то велики успех за Југославију, у оним првим пост-Титовским годинама, и успех за нашу научну фантастику, али је организација могла бити боља, а (реално остварени) програм богатији. Али АБН и данас чува, са великим поштовањем, своју чланску карту, пропусницу, за ту конвенцију.
-
… нико не памти ко је све био на Еурокону 8? нико нема слику?...
... сада, само допуна: у викенд-броју “Данаса”, на стр. 9, приказ, наднаслов “СФ”, наслов чланка “Најбољи роман о Месецу”, потписује К.Л.Д, новоизашли роман се зове Луна, млад Месец, то је први део трилогије, аутор је Ијан Мекдоналд, превео Горан М. Скробоња, текст приказа је веома налик на онај који имате ових дана и на Арт Аними, на:
https://www.art-anima.com/luna-mlad-mesec-ijana-mekdonalda-futur-feudalizam/ (https://www.art-anima.com/luna-mlad-mesec-ijana-mekdonalda-futur-feudalizam/)
хмм, “футур феудализам”??
а и код Невидљивог такође, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2021/02/12/prvi-deo-naucnofantasticne-trilogije-luna-od-danas-u-prodaji/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/02/12/prvi-deo-naucnofantasticne-trilogije-luna-od-danas-u-prodaji/)
и гле, у роману се једна као организација зове Корта, а на овој страници “Данаса” одмах десно је обиман чланак о стрипу “Корто Малтезе”. Дакле, Корта, Корто, па шта ли би било треће…
-
Ja nisam. Nemam slike...
-
Учесник Огњен Николић из Ријеке оштро је, на конвенцији, критиковао српске фанове, ауторе, и издаваче, али је А. Б. Недељковић ту критику енергично одбацио, током те полемике.
možete li malo konkretnije reći čime su srpski fanovi zaslužili te kritike tj. šta im je tačno bilo zamereno?
-
Najnovija vest: pre nešto više od sat vremena rover Perservance je sleteo na Mars.
-
Хвала на информацији, цењена Славо.
Цењени др Гул, колико ја памтим (а успомена је прилично избледела), и колико налазимо у Бобановом чланку, Николић је (те давне године) доста неодређено, генерално тврдио да код српског фандома, фанова, издаваштва, итд, практично ништа не ваља.
Е сад.
(1) као што каже Слава, ево потврђујемо: успешно се спустио на Марс, није се разлупао, амбициозни амерички ровер чије име се на енглеском изговара отприлике “персивиаранс” (енгл. Perseverance) због чега су му неки дали надимак “Перси”.
Слетео је ноћас око 22 ч, гледао сам како се радују у контролној сали кад је стигла прва слика околног терена. Црно-бела, и мутна од прашине узвитлане са тла.
У том роверу је, причвршћена на једном месту, и плочица у коју је урезано, веома ситно, име вашег скромног АБН-а, а и јако велики број других имена.
Дакле АБН-ово име је сад на Марсу, у кратеру који се зове “Језеро”, па, ето… барем неко од нас је барем на тај начин стигао на другу планету, добацио до тамо.
(2) У “Данасу” је у среду, 17. фебруар 2021, на последњој страни, па на дну, у рубрици “Читам, слушам, гледам”, Горан М. Скробоња рекао: “Читам углавном оно што преводим”.
То није тако редак случај, то се дешава преводиоцима.
(3) Данас је у “Политици” на стр. 12, у рубрици “Култура” па у чланку о стрипу “Вековници”, поменут Слободан В. Ивков, цитирамо, “један од најеминентнијих домаћих стрип теоретичара и састављач годишње листе најбољих стрипова недељника НИН”.
(4) Данашњи “Политикин забавник” има на насловној страни, са додатим насловом “Да ли смо сами?”, ону познату илустрацију, где је ванземаљац ухапшен (ту су полицајци) јер је својим летећим тањиром направио судар са санкама и ирвасима Деда Мраза, срушио их.
Жанровски то је микс фантазије и СФ, и фантазија ту преовлађује.
Ванземаљац је без одеће, да би се видело да његова анатомија није људска; то је не-паметан, али јако чест поступак, у десетинама ако не и стотинама СФ филмова, стрипова, илустрација…
Унутра је, у ПЗАБ, и чланак, непотписан, на стр. 14-15 (али без пагинације), са шест великих комично нацртаних летећих тањира, и са укратко препричаних седам прича (без доказа) о слетањима НЛО, ванземаљским отмицама, итд.
Овај број ПЗАБ има не СФ, него фантазијску причу, на стр. 58-59: италијански аутор Дино Буцати, “Свеци”, комично приказан светац који станује у својој колиби на небу; други свеци добијају писма од људи са Земље, а он не.
(5) Добра историја српске СФ, која би имала и академски углед, требало би да садржи и биографије писаца и других истакнутих личности. Део тога је, и да се (у будућности) зна кад је ко рођен и – кад је умро. Ја схватам да је то непопуларно и непријатно, али, али, изгледа да чак ни за поједине истакнуте ауторе из 1980-тих година ми данас не знамо где су, шта раде, и да ли су уопште живи! Него: нестао са радара! већ “много, дугих” година! породица није ни знала да треба да обавести неке, тамо негде, историчаре књижевности! и није обавестила никога!
Е, па, тако се не постиже академска респектабилност.
Ја сам се у раду на историји српске СФ суочио с тиме, не бих да прозивам имена, али, за већ двојицу истакнутих аутора не знам шта је било с њима.
Требало би да имамо неку институцију где би се прикупљале биографије (и библиографије ! ! !) наших СФ писаца, и биографије истакнутих фанова.
-
Добра историја српске СФ, која би имала и академски углед, требало би да садржи и биографије писаца и других истакнутих личности. Део тога је, и да се (у будућности) зна кад је ко рођен и – кад је умро. Ја схватам да је то непопуларно и непријатно, али, али, изгледа да чак ни за поједине истакнуте ауторе из 1980-тих година ми данас не знамо где су, шта раде, и да ли су уопште живи! Него: нестао са радара! већ “много, дугих” година! породица није ни знала да треба да обавести неке, тамо негде, историчаре књижевности! и није обавестила никога!
Е, па, тако се не постиже академска респектабилност.
Akademska respektabilnost se postiže istraživanjem.
Ako nekoga mrzi da istražuje, onda je to njegov problem kao istraživača, a ne akademske zajednice...
Ne vidim da je neki problem da se istraži da li je neko i kada umro...
Ne kažem da je lako, u nekim slučajevima, ali gotovo sam siguran da je moguće.
Evo ja već godinama ne mogu da utvrdim kako je i kada umro Ivan Zrnić, ali to je sasvim sigurno moguće, samo da imam energije da kopam po arhivama policije, jurim preostale članove šire porodice i sl.
Nema kukanje u nauci. Samo rad...
-
... само допуна,
(5) у данашњем „Блицу“ на стр. 30, Ивков о новом (трећем, код нас) издању (сада код „Чаробне књиге“, 2019) СФ романа: Теодор Стерџен, Више него људски (More Than Human, 1953). То је класик СФ жанра, сада свакако прилично пожутео, застарео, али још увек велико дело у историји жанра. Ивковљев приказ је обиман, даје пуно информација, али, недостаје име преводиоца.
Неко је недавно рекао да вам је данас застарео сваки роман, и нарочито сваки филм, у коме је приметно да протагонисти немају мобилне телефоне, штавише, паметне мобилне телефоне…
-
... и још ова допуна, требало је то раније, опет каснимо, пардон,
(6) у данашњој “Политици” на страници која је означена као “Синоћ у Београду”, имате чланак, потписује Ј.Н.К, наслов “О креативности и начину рада за време пандемије”, говорио је илустратор Добросав Боб Живковић (који је одиграо знатну улогу у Првом српском фандому), па, та емисија, са насловом “Alone Together”, постоји на ју-тјуб каналу КЦ „Град“.
и, (7) у данашњем „Блицу“ на стр. 8 (последњој) уметнутог културног прилога, имате о стрип-књизи Вековници (поменули смо је недавно), чланак није потписан.
-
... дакле дали смо у последња два дана те допуне вести, а ево сада и програма ЛК за март. Узгред, страшно је тешко одржавати програм у условима ове огромне светске епидемије; мора се долазити и у трибинску салу, али само са врло малим бројем присутних; клубу је сигурно потребно да нађе за сваки понедељак барем три-четири особе које су имуне на ковид-19 (вакцинисани, са обе дозе, или, прележали…) и које ће доћи у просторије и некако одржати и снимити дискусију али не само између себе, него и са некима он-лајн, такође; десет, двадесет слушалаца и учесника који нису физички присутни, него само електронски… у стилу “Зум” конференције. Зна ли неко, да ли је то уопште изводљиво?
Дакле, рекосмо:
Програм Лазе Комарчића за март 2021:
8. mart 2021 – HERLAND, Šarlot Perkins Gilman (Njena zemlja, Štrik, 2013)
Današnji sveti dan obeležavamo podsećanjem na utopijski roman Herland Šarlot Perkins Gilman. Prvi put je objavljen 1915. i predstavlja prvu feminističku utopiju. Od tada, motiv sveta bez muškaraca kao feminističke utopije – ili, ponekad, kao percepcije feminističke utopije – istraživan je više puta u naučnoj fantastici. O tome kako ovaj roman, i ova tema, izgledaju iz današnje perspektive pričaju Jelena Jokanović i Ivana Damnjanović, zato što su jedine pročitale knjigu. Ako hoćete da ih kritikujete, pročitajte je i vi ovde:
http://gutenberg.org/ebooks/32?fbclid=IwAR2B6C4nFHoOiP4iMvIDOkjCp1hXIwJp0lxF8AwLcIqrdcN9lNEzrSoLy5Y (http://gutenberg.org/ebooks/32?fbclid=IwAR2B6C4nFHoOiP4iMvIDOkjCp1hXIwJp0lxF8AwLcIqrdcN9lNEzrSoLy5Y)
15. mart 2021 – Predstavljanje studije Monje Jović “Utopija i distopija u srpskoj prozi druge polovine XX veka”
Ova studija posvećena je istraživanju ovog kod nas zanemarenog žanra. Osim dežurnog osumnjičenog, odnosno Pekića, Monja Jović posvećuje analitičku pažnju i danas nedovoljno proučavanim ili gotovo zaboravljenim utopijskim/distopijskim delima Đorđa Jovanovića, Vladana Desnice, Eriha Koša, Ivana Ivanjija i Vojislava Despotova. O knjizi razgovaraju Miodrag Milovanović, Tijana Tropin i autorka.
22. mart 2021 – “Snyder Cut” i opelo za nedonošče zvano DCEU
Prošireni univerzum DC-a je ambiciozno zamišljeni projekat koji je počeo da se sapliće već pri prvim koracima i nikada zaista nije uhvatio pravi ritam hodanja. Više promašaja nego pogodaka su najmanji problem ovog serijala filmova, koji nikada nije imao pravu međusobnu koheziju. O svemu što se dešavalo nakon prvobitnog Justice Leaguea, sa posebnim naglaskom na WW 1984 i Snajderovu verziju Justice League govore Jelena Katić Živanović, Igor Stanojević i Pavle Knežević.
29. mart 2021 – Fantastična čitaonica #86: Autonomous, Annalee Newitz
Odmetnuta naučnica koja ima svoju podmornicu, putuje svetom i bori se da čovečanstvu obezbedi jeftine lekove, u društvu vojnog agenta i “mladog vojnog robota”. Zaista, kako odoleti? Roman je nominovan za nekoliko nagrada, dobio je Lambdu. Moderator: Bojan Butković.
-
... дакле,
(8) у данашњем „Блицу“ на стр. 22, новинарка Татјана Њежић даје приказ две књиге, од којих је једна научно-популарна, о људским генима, дакле о генетици: Адам Радерфорд (у наслову приказа погрешно написано “Радефорд”), Кратка повест сваког ко је икад живео (Adam Rutherford, A Brief History of Everyone Who Ever Lived: The Stories in Our Genes, 2016). Издавач “Вулкан”, превео Владимир Д. Николић.
и, (9) такође у данашњем “Блицу” али на стр. 7, обиман чланак, илустрован, о једној научници, то је Драгана Перковић Мартин, она је електро-инжењерка, из Београда, а већ годинама је радила на припремању овог сад ровера “Истрајност” за Марс. Конкретно, на припремању роверових радарских система. Наслов чланка је “Наша Драгана спустила ровер на Марс”.
-
и, (10) ево дакле и допуне означене бројем десет,
налазимо код Невидљивог, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2021/02/26/proireno-izmenjeno-i-dopunjeno-izdanje-alternativne-istorije-srbije/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/02/26/proireno-izmenjeno-i-dopunjeno-izdanje-alternativne-istorije-srbije/)
да је изашло из штампе друго, проширено и допуњено (па, и са хипотетичким мапама, какве су можда могле бити) издање књиге двојице наших историчара, а то су др Предраг Ј. Марковић и др Чедомир Антић, са насловом Алтернативне историје Србије.
Али заправо то и није исти наслов, јер, у првом издању наслов је био у једнини; у сингулару; гласио је Алтернативна историја Србије.
(11) У данашњем “Блицу” на стр. 34 и 35, имате чланак “СФРЈ на Марсу”, потписује Стевица Рајчетић, о чињеници да неколико кратера на Марсу носи имена места из некадашње Југославије, на пример Блед, Стон, Тиват, Топола, Селевац, а један баш велики кратер носи име Милутин Миланковић. У поднаслову је назначено да су и неки писци СФ добили своје топониме на Марсу, али, у чланку се не каже који.
Ту је и додатни чланак о инжењерки радара за ровер, Драгани Перковић Мартин.
-
Уупс, пардон, грешка, и у другом издању је наслов у једнини, Алтернативна историја Србије.
-
Цењени ,
(1) “Политикин забавник” бр. 3603, петак 26.02.2021, стр. 7, “Рекли су о Политикином забавнику”, међу двадесетак цитата, један, средњи у средњем ступцу, је дао Зоран М. Стефановић, познат неким фановима и као Расткомен. Тај цитат гласи: “Забавник је прва линија забаве и последња одбрана уљуђености и културе”.
(2) Да ли је киберпанк ово што се сад, изгледа, спрема – да ће можда кроз коју годину свако моћи да купи паметне наочаре са мини-камером и са прикључком на светску базу података за препознавање лица; па, после само неколико секунди разговора са вама, иако ви немате појма ко је он, тај ваш модерни саговорник сазна ко сте ви, па можда и многе податке о вама, адресу, итд. Наводно Фејсбук већ полако припрема нешто тако! То је корак даље од Великог брата који вас шпијунира посредством вашег телевизора… Имате чланак о томе на:
https://www.yahoo.com/news/facebook-doesnt-seem-mind-facial-140026463.html (https://www.yahoo.com/news/facebook-doesnt-seem-mind-facial-140026463.html)
(3) У “Политици“ су у понедељак, 1. март 2021, на стр. 26 и 27, били огласи за распродају неке имовине два стара грађевинска предузећа која су сада у стечају, дакле пропала, једно се зове „Трудбеник“ а друго „Рад“, и сад, ово је ствар успомена; такорећи, „сентиментално путовање“; јер, памтимо, била су то угледна државна предузећа у једном ранијем, давном, југословенском времену. Било, па прошло... пропадоше, ех, толики труд... и рад!...
(4) Код Невидљивог имате чланак, Горан М. Скробоња добио је награду „Станислав Лем“ у Новом Саду:
https://sfpisb.wordpress.com/2021/02/28/stanislav-lem-za-2021-goranu-skrobonji/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/02/28/stanislav-lem-za-2021-goranu-skrobonji/)
-
Цењени ,
(1) “Политикин забавник” бр. 3604, петак 05.03.2021,
стр. 1, насловна, има, при дну, натпис “Пут на Марс”, наравно због овог сад актуелног ровера, и, слику некога ко је вероватно Флаш Гордон, у нереално тесном скафандру који као да нимало није надувен због унутрашњег притиска ваздуха, и због вакуума около; али, не види се јасно да ли је то у космосу, па, можда је ипак у атмосфери неке планете, а не у вакууму.
стр. 4-6, интервју који је пре 29 година Ђорђе Балашевић дао ПЗАБ-у о свом детињству, и, на стр. 5, песма са једанаест строфа по 4 стиха, он је ту песму написао “Политикином забавнику” за педесети рођендан (Забавника). Никада није певана. Наслов песме: “Отворено писмо ‘Забавнику’ за рођендан”. У шестој строфи помиње се и Флаш Гордон.
стр. 7-11, о роверу “Персивиаранс” који је сада на Марсу, опширно, добро илустровано. Припремио Срђан Николић.
стр. 20, астрономска песма, од два стиха, о тамној материји, непотписана, хумор. Чак на неки начин није ни лоша.
(2) Тачка на коју се спустио ровер “Персивиаранс“ добила је назив по једној СФ списатељици. То је сада „слетиште Октавија Е. Батлер“ (Octavia E. Butler landing). То је велика ствар за светску научну фантастику, признање да смо значајни и вредни. За ово ће сазнати можда милијарда људи.
https://mars.nasa.gov/resources/25701/welcome-to-octavia-e-butler-landing/ (https://mars.nasa.gov/resources/25701/welcome-to-octavia-e-butler-landing/)
То се данас помиње и на врло богатом сајту „Астрономска слика за данас“, где ће и остати, и моћи ће вероватно још годинама да се лако пронађе и види у архиви тог сајта, под данашњим датумом:
https://apod.nasa.gov/apod/astropix.html (https://apod.nasa.gov/apod/astropix.html)
Октавија Естела Батлер (1947-2006) добила је двапут Хуга и двапут Небулу, и разне друге награде, а и један астероид назван је по њој:
https://en.wikipedia.org/wiki/Octavia_E._Butler (https://en.wikipedia.org/wiki/Octavia_E._Butler)
(3) У данашњем и сутрашњем “Данасу”, у културном прилогу “Недеља”, па на стр. XII, имате приказ књиге Пространство, Тијаматин гнев. Знате већ, имате код Невидљивог на:
https://sfpisb.wordpress.com/2021/03/04/tijamatin-gnev-u-prodaji-od-4-marta/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/03/04/tijamatin-gnev-u-prodaji-od-4-marta/)
Наднаслов је „СФ“, а наслов је мало политички формулисан, мало изненађујуће: „О опасностима које доноси тоталитаризам“. Потписује К.Л.Д.
-
... допуна,
(4) У данашњем „Политика магазину“, који је уметнут у „Политику“, имате, на стр. 24, приказ романа Квалитиленд, чији је аутор Немац (рођен 1982) Марк-Уве Клинг. (издање „Лагуне“ 2020). Отприлике нешто налик на модерну, компјутеризовану Рекламократију, сатирична критика будућег друштва у коме је као све најквалитетније за потрошача, купца, а уствари је тиранија и наметање онога што не желите и не треба вам, свакојаке безвезне робе. Главни јунак зове се Петер Незапослени. Он почиње борбу против тог система. Имамо утисак да је то СФ роман, али, није речено да је у том жанру, него: „сатирична дистопија“.
Приказ потписује Александра Мијалковић. Преводилац није поменут.
(5) У данашњем новосадском дневном листу „Дневник“ изашао је, из пера Илије Љ. Бакића, приказ књиге вашег скромног АБН-а Научнофантастични филм, чији је цео тираж, две хиљаде примерака, својевремено, у Титовој Југославији, уништен, највероватније спаљен, а која је недавно васкрсла захваљујући издавачком раду Бобана Кнежевића. Приказ можете прочитати на:
https://www.dnevnik.rs/kultura/knjiga/povratak-zabranene-knige-naucnofantasticni-film-aleksandra-b-nedelkovica-07-03-2021 (https://www.dnevnik.rs/kultura/knjiga/povratak-zabranene-knige-naucnofantasticni-film-aleksandra-b-nedelkovica-07-03-2021)
-
Цењени ,
(1) у данашњој „Политици“ на стр. 12 имате чланак „Прича о друштву у којем људи морају да се смеју“, потписује Биљана Лијескић. Поднаслов: „Алесандро Шјарони, италијански кореограф, добитник венецијанске награде ‘Златни лав’, представиће се комадом Август на 18. београдском фестивалу игре”. То очигледно има СФ елемент: држава у којој је свако обавезан да се смеје. Али није позоришна драма, него ваљда балет? у коме наводно постоје “играчи, певачи, глумци”, онда ипак можда има и текст? Не знамо то. Шјарони каже да се наслов односи на првог римског цара, али и на кловна, глупог Августа. Ту је и велика слика у боји на којој се виде петорица који се јако смеју а види се да некима од њих није нимало до смеха.
Могло би се, у СФ, замислити друштво у коме политичка коректност током времена еволуира толико да у одређеним ситуацијама смејање постане обавезно, принудно, а ко се не смеје – буде „канселован“, поништен (енгл. cancel).
Али ови не кажу да су у СФ жанру.
(2) Такође у данашњој „Политици“ али на страници која је после стр. 17, а обележена је као “Синоћ у Београду” (без пагинације), имате чланак “Претече астробиологије”, потписује Ј.Н.Ц, где је дата информација да на Ју-тјуб каналу “Слушате Коларац” сада постоји снимак првог предавања у серији о астробиологији, говори др Милан М. Ћирковић. Чланак је кратак, два скромна пасуса, али успева да пренесе неке најосновније одреднице те (засад још увек хипотетичке) области.
Предавање смо пронашли на:
https://www.youtube.com/watch?v=LOhBNYIzV5g (https://www.youtube.com/watch?v=LOhBNYIzV5g)
(3) Наш ликовни уметник Алекса Гајић објавио је Едит и ја, технотајз сада и као стрип, имате о томе код Невидљивог вест (и две дивне слике) на:
https://sfpisb.wordpress.com/2021/03/09/edit-i-ja-konacno-i-kao-strip/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/03/09/edit-i-ja-konacno-i-kao-strip/)
(4) Проф. др Дејан В. Ајдачић објавио је књигу Одблесци словенске фантастике, са приказима о појединим писцима фантастике, па и СФ, из словенских земаља, имате о томе извештај на Арт Аними, на:
http://www.art-anima.com/odblesci-slovenske-fantastike-dr-dejan-ajdacic/ (http://www.art-anima.com/odblesci-slovenske-fantastike-dr-dejan-ajdacic/)
(5) Пронађена је једна досад необјављена СФ песма (писца руског порекла, у Америци) Владимира Набокова (1899-1977), са насловом “Ламент човека сутрашњице” (“The Man of Tomorrow’s Lament”), о Супермену и Лоис Лејн (каква би им беба била… хм, не кажемо да је та песма добра, не кажемо…), о томе имате код Невидљивог, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2021/03/06/vladimir-nabokov-supermen-i-covek-sutranjice/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/03/06/vladimir-nabokov-supermen-i-covek-sutranjice/)
а говори се о тој песми и у Америци сада:
https://www.rollingstone.com/culture/culture-news/vladimir-nabokov-superman-poem-1137468/ (https://www.rollingstone.com/culture/culture-news/vladimir-nabokov-superman-poem-1137468/)
-
Društvo Lazar Komarčić > online
Lazar Komarčić - YouTube
Tribina Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić - online
Monja Jović: UTOPIJA I DISTOPIJA U SRPSKOJ PROZI DRUGE POLOVINE 20. VEKA - predstavljanje studije
govore: Miodrag Milovanović, Tijana Tropin i autorka
https://www.facebook.com/lazar.komarcic
Nadam se da će biti zanimljivo. Njen doktorat je odlično štivo...
-
Хвала на информацији, Мићо, то свакако треба погледати.
Е сад, две вести:
(1) “Политикин забавник” бр. 3605, петак 12.03.2021, има СФ причу, на стр. 58-59: Аркадије Аверченко (1881-1925), “Смрт марксисте”, сатира, са руског превела Корнелија Ичин; у царској Русији године 1916. протагониста је, у погледу идеологије, марксиста, и, онда се он замрзнуо на пет година, наиме, остао је у заустављеној анимацији (код једног професора, научника), и, пробудио се 1921. у Русији сада комунистичкој, видео је одмах колика је глад, беда, инфлација, тиранија, бирократија, и, ускоро… па, нећемо испричати крај. Углавном он је видео како је у комунистичком друштву за које се залагао. Дакле прича има СФ новум, али се тај новум не може схватити за озбиљно, него само као погодно средство (литерарна конвенција) употребљено за политичку сатиру. У антрфилеу се укратко говори о биографији писца, али се не каже како је он успео ово да објави, кад и где. Али се напомиње: “Живео је у емиграцији од 1920. године”.
стр. 9-12, космологија: о Биг бенгу и другим теоријама о настанку васионе. Припремио Срђан Николић. Чланак има увод и три одељка, од којих други има “Шекспир-овски” наслов (као у Хамлету), “Има нешто труло у теорији космолошкој”. То је баш лепо речено! Чланак инсистира на разним неподударним и непоузданим претпоставкама које су уграђене у садашње космолошке теорије. Интересантна нова идеја коју раније нисмо приметили у ПЗАБ је на стр, 12, трећи стубац, где се помиње могућност да се тамна материја састоји од честица спојених у “тамне елементе” налик на наше елементе у периодном систему елемената. На пример, хајде да размислимо, можда мрачни водоник, мрачни хелијум, тамни литијум… па и тамни уранијум…
стр. 48-49, десетак интересантних података о дијамантима, па и тврдња (дата као сигурна чињеница… што баш није…) да је звезда БПМ 37093 знатним својим делом кристализована у гигантски дијамант.
стр. 67, претпоследња, цитати и сентенције о Београду, неки су добри.
(2) У данашњем “Данасу”, у културном прилогу, на стр. XIII, видимо на почетку десног ступца приказ једне књиге, потписује К.В.Д.
наднаслов: СФ
наслов: Бисер епске фантастике
Стоп. Стоп. Не читати даље. Та два реда су противречна, то је контрадикција у самом старту, епска фантастика је врста фантазије, није СФ, него, мачеви и врачеви итд. Не може бисер епске фантастике да буде СФ.
Раније смо вам већ говорили о вероватном разлогу због кога се та врста грешке веома често појављује.
Добро, ипак ћемо дати и још неке информације. Дело се зове Маков рат: шаман, ауторица је Р. Ф. Куанг (Rebecca F. Kuang, The Poppy War), издавач је “Вулкан”, преводилац није поменут. На корици се види неко ко маше мачем.
-
… само допуна,
(3) данас у “Блицу” Слободан В. Ивков даје, на стр. 30, опширан приказ романа: Алфред Бестер, Звезде моје одредиште (али преведено је као Звезде су моје одредиште, дакле са тим глаголом “бити”) (Alfred Bester, The Stars My Destination, 1956), издавач “Чаробна књига“, Београд 2020, превео Милош Петрик.
Добро је да запазимо да тај Бестеров наслов каже нешто о ставу многих фанова према космосу: хтели бисмо, многи од нас, да кренемо тамо, да истражујемо космос, да живимо тамо, то је једна велика и поетична чежња, која није у протеклих пола века нестала; једно велико духовно усмерење, мада је сад веома очигледно да роботи могу неупоредиво лакше, безбедније и дуже да опстају у космосу, него ми, бића од протоплазме и ћелијских мембрана итд.
Многи од нас могу у једном духовном смислу да кажу: да, зато и јесам фан; звезде јесу моје одредиште.
-
Društvo Lazar Komarčić > online
Lazar Komarčić - YouTube
Tribina Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić - online
Monja Jović: UTOPIJA I DISTOPIJA U SRPSKOJ PROZI DRUGE POLOVINE 20. VEKA - predstavljanje studije
govore: Miodrag Milovanović, Tijana Tropin i autorka
https://www.facebook.com/lazar.komarcic
Nadam se da će biti zanimljivo. Njen doktorat je odlično štivo...
https://www.youtube.com/watch?v=4yOu4G8Jxxg
-
Tijani i meni je bilo zaista zanimljivo.
Monja Jović je zahvalan sagovornik.
Čak smo i ABN-a pomenuli... :)
-
Хвала на линку, zakk.
Дискусија је била, са академске тачке гледишта, веома интересантна и корисна, на веома високом нивоу стручности и знања, мада су, наравно, о некима од тих ставова и критичких оцена могућа и друга, различита мишљења – има ту, наравно, места за даљу дискусију, и полемику.
Ево неких важних места из ове дебате:
поменути су Ђорђе Јовановић (средње слово не знамо), са тим романом Плати па носи, и, један необјављени докторат,
па,
Радојица Таутовић, па Бошко Токин,
изнета је теза да јака карактеристика многих дела СФ јесте дидактичност,
(отприлике помињем минуте)
у 22. минуту, теза да Владан Десница у “Проналаску атханатика” оспорава вредност СФ жанра, полемише против СФ жанра,
у 24. минуту, теза да је Станислав Лем полемисао против кича,
у 25. минуту поменут је и АБН,
поменута је и Енциклопедија др Зорана А. Живковића,
у 28. и 29. минуту и Пекић,
31. минут: Ивањи, одгајање вештачких људи за жетву органа, био-етичка питања као ова сад о вакцинацији против ковида-19
34. минут, поменути су Урсулини “Они који одлазе из Омеласа”,
36. минут, појам “критичка утопија” у смислу: јесте утопија али аутор ту утопију уједно сам и критикује,
38. минут, Беснило, теза да Пекић јесте пуно читан, али није читан, а ни тумачен, у контексту СФ жанра,
43. минут, поменута су сва три Пекићева романа важна за нас,
46. минут, Војислав Деспотов,
интересантна је формулација да постоји “еволуција рецепције”,
Деспотов, “космос, и штасмос, заштосмос”,
поменуто је дело Европа број 2, у коме је реплика Европе направљена у Сибиру, утопијска енклава,
56. минут, Косиер, Бели потоп, био у едицији за децу и младе
59. минут, Фриц Ланг, Метрополис
64. минут, теза да Замјатинов роман Ми није био толико против совјетског друштва, јер оно није још ни стигло да се покаже, тада, било је још у настајању, ново.
Да подсетимо, ако је неко заборавио (јавили смо овде 26. маја 2020), линк где можете бесплатно преузети целу дисертацију др Моње Б. Јовић је:
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10677/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y
(али, једном приликом ово није хтело да ради, него је дало само малу слику насловне странице??)
а наслов дисертације гласи:
Утопија и дистопија у српској прози друге половине двадесетог века
-
Цењени ,
(1) “Политикин забавник” бр. 3606, петак 19.03.2021, има СФ причу, на стр. 58-59: Павле Зелић, “Велики вакцинатор”.
Молим ко зна, да потврди, да ли је његово средње слово О, дакле, да ли је он Павле О. Зелић. Тај податак (о сваком нашем СФ писцу, па, и о Зелићу: средње слово!) је од значаја за историју српске СФ књижевности, на којој ваш скромни АБН сада интензивно ради.
Прича има илустрацију, непотписану, на којој један доктор, са претећим и лукавим осмехом, подиже огроман шприц за инјекције.
Прича је хумористичка и сатирична, али, веома слаба. Покушава да буде духовита, али, сасвим неуспешно. Састоји се од шест одломака, који су раздвојени са по три звездице; али се баш и не уклапају по смислу и садржини. Дакле изломљена је, нескладна. Али је барем актуелна, очигледно инспирисана овом садашњом кризом са огромном епидемијом ковида 19, која је у току; и очигледно је прича мотивисана искреном жељом да се охрабре грађани да се вакцинишу.
стр. 14-15, чланак о француском градићу Шатонеф ди Пап, у коме постоји општински закон који забрањује долазак летећих тањира и прети да ће ванземаљци бити ухапшени ако дођу. И, гле, видите, стварно – не усуђују се да дођу! још се нису појавили! Дакле ето вам (ха, ха) доказа…
стр. 21, чланак у коме се отприлике признаје да још не постоји право научно сазнање (нити стварна дефиниција) шта је свест.
(2) У данашњој “Политици”, у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука”, па на стр. 9 тог прилога, постоји неколико кратких чланака из науке, потписује Јована Николић, а у једном од њих, са насловом “Ко се не плаши страшних прича”, тврди се да код, можда, 1 до 4 процената људи, постоји психолошки поремећај “афантазија” који се (ако смо добро разумели) састоји у томе што они врло слабо успевају да, на основу читања хорор текста, замисле било шта од тога у својој машти, па се зато и не уплаше.
Чланак нас није много убедио да је то тако, више изгледа као само једна хипотеза, не проверена.
(3) У данашњем “Блицу” на стр. 55 је, преко целе те странице, приказ филма Зек Снајдерова лига правде (Zack Snyder’s Justice League, 2021), приказ потписује Деда Милорад, назив рубрике је “Критиком ћу те“, за тај филм се каже да је предугачак (4 сата), спор и досадан. Филм је крос-овер, ту су Бетмен, Супермен и други супер-хероји који су заправо из разних универзума.
Ваш скромни АБН сматра да су крос-овери генерално непаметни и лоши, бесмислени и штетни.
(4) Такође у данашњем “Блицу”, али на стр. 50 и 51 (две целе странице, са две велике слике) имате биографију Олдоса Хакслија, и дискусију о његовом главном роману, а то је, знате већ, Врли нови свет, чланак потписује Татјана Њежић.
(5) У данашњем двоброју “Данаса” имате, у културном прилогу “Недеља”, на стр. XI, чланак, потписује Драган Стошић, о стрипском уметнику Жан Жироу Мебијусу и његовим делима,
(6) … а исто у “Данасу” али на стр. XIII, приказ романа, наводно “у жанру трилера” (или је то ипак хорор?): Томас Харис, Кад јагањци утихну, Београд, издавач “Вулкан”, превео Горан Скробоња, приказ потписује К.В.Д.
-
... дакле две допуне,
(7) сада у викенд-броју „Данаса“ имате, на стр. XI, обиман чланак, потписује Драган Стошић, наслов је, латиницом:
Technotise, Edit i ja, u frejmovima
сазнајемо да је СФ филм Алексе Гајића Technotise, Edit i ja сада изашао и као стрип. Уједно сазнајемо да је Алекса Гајић настојао да покрене пројекат за наставак тог филма, а наставак (дакле тај следећи филм) би се звао
Technotise: Prorok 1.0
али је то, ако смо добро схватили, сада у застоју.
(8) Многи делови дискусије у ЛК о књизи др Моње Јовић налазе се, препричани, на Арт Аними, на:
http://www.art-anima.com/predstavljena-studija-monje-jovic-o-utopiji-i-distopiji/ (http://www.art-anima.com/predstavljena-studija-monje-jovic-o-utopiji-i-distopiji/)
и, (9) ово сад нема никакве везе са СФ, али, ето, ваш скромни АБН жели да се похвали да је превео једну песму, са 8 стихова, са српског на енглески, и да је тај мали превод недавно објављен.
оригинал, на српском:
Иван Горан Ковачић Ivan Goran Kovačić (1913-1943)
Мој гроб My Grave
У планини мркој Out in a mountain grim
нек ми буде хум. there let be my mound.
Над њим урлик вука, Under black branches dim
црних грана шум. wolf: a howling sound.
Нико да не дође No one should come to visit
сем пријатељ драг. except a dearest friend.
А када се врати, The path: he should conceal it
нек поравна траг. at his visit’s end.
-
… допуна,
(10) данас у “Блицу” на стр. 32, из пера С. В. Ивкова, имате приказ још једне велике књиге о Лавкрафту, објавио прошле или ове године Бобан Кнежевић, припремили Владимир Завадовски и Бобан, наслов књиге је Лавкрафтиана. Помињу се и Лавкрафтови сонети, којих у тој књизи има 36, а превео их је ваш скромни АБН.
-
Цењени ,
(1) прво једна допуна оне десете допуне прошлих вести: АБН-ов превод 36 Лавкрафтових сонета изашао је у великој, тешкој, масивној књизи:
Хауард Ф. Лавкрафт, Некрономикон 2, приредио Владимир Завадовски, уредник Бобан Кнежевић. Београд, „Еверест медиа“, 2020,
књига има 912 страница, тираж 289 примерака.
ISBN 978-86-7756-117-8, COBISS.SR-ID 19152393
Тај циклус сонета је на стр. 600-619.
Додајмо, на неколико страница пре тога (594-599) су преводи (неких других Лавкрафтових песама) које је урадио, дакле превео је, Милан Драшковић, наш Мајк Драсков. Погледали смо само првих неколико строфа прве од тих песама („Провиденс“) и упоредили са енглеским оригиналом, и, те строфе су заиста одлично преведене, задивљени смо, наш Мајк Драсков израста у озбиљног, одличног преводиоца поезије!
(2) Имате информацију, на Арт Аними, на:
http://www.art-anima.com/mladen-jakovljevic-o-utopiji-i-distopiji-u-emisiji-citaliste/ (http://www.art-anima.com/mladen-jakovljevic-o-utopiji-i-distopiji-u-emisiji-citaliste/)
да је проф. др Младен М. Јаковљевић (памтите: наш шести доктор из области СФ књижевности) говорио у емисији “Читалиште”, о утопији и дистопији, и да то можете слушати и гледати на:
https://www.youtube.com/watch?v=7tw3kMtnWg8 (https://www.youtube.com/watch?v=7tw3kMtnWg8)
(3) Програм Лазе за април 2021, све електронски:
5. april 2021 - Neki još noviji svet (TV serija Brave New World, 2020)
Dr Ivana Damnjanović i Sofija Vuković Petrik upoređuju antologijski roman Oldasa Hakslija sa najnovijom adaptacijom u vidu TV-serije od 9 epizoda. Serija je objavljena originalno na striming servisu Peacock, a od nedavno je dostupna i u Srbiji preko Netflixa. Koliko je serija verna Hakslijevoj distopijskoj viziji budućnosti spolja, a koliko iznutra? Šta je od unetih izmena dobro a šta loše? Kako nam se ovde dopao Lažni Han Solo? Vredi li ovo uopšte gledati? Uključite se na prenos uživo i saznajte.
12. april 2021 – WandaVision: Neočekivani vrhunac superherojske umetnosti i zabave!
Serija koja iščekivana sa velikim nestrpljenjem i još većom skepsom je ispunila sva očekivanja, pa i više od toga! Glavna faca iza serije nije krila da nije čitala stripove i da ne obraća pažnju na njihovu bogatu istoriju, ali je uprkos svim strahovanjima uspela da seriju isporuči kao potpuni trijumf kreacije i zabave i da legitimni, zasluženi i dostojni nastavak filmova iz MCU. Pričaćemo o SVEMU vezano za seriju.
26. april 2021 – Fantastična čitaonica #87: The Only Good Indians, Stephen Graham Jones
Vreme je za horor! Ovog puta u pitanju je savremena američka priča, roman je objavljen prošlog leta i govori o četiri mlada američka Indijanca koje proganjaju demoni prošlosti. Kritičari knjigu slave kao fenomenalnu mešavinu autentične horor priče i čvrste studije karaktera koja prija i ljubiteljima žanra i ljubiteljima književnosti. Pojedini mediji Džonsa čak pominju kao jednog od najboljih pisaca današnjice. Šta kaže "Lazin" ekspertski panel sastavljen od vas – saznaćemo zajedno.
-
Цењени ,
(1) “Политикин забавник” бр. 3608, петак 02.04.2021,
стр. 9-12, свемирске сонде које смо у највећу даљину послали (пет њих, и то, “Пионир 10” и 11, “Војаџер” 1 и 2, и “Њу хорајзонс” који је стигао до Плутона 2015, ... ух, невероватно да је од тад пројурило толико времена…)
стр. 16-17, визије фантастичних градова, али, врло мале, и, непотписане
стр. 57, још 4 карикатуре, Гари Ларсона, добре, то иде сад сваког петка, неке од њих су у неком од жанрова фантастике.
(2) Данас, субота 3. април 2021, у културном прилогу “Политике”, па на стр. 4. тог прилога, имате чланак, потписује Владимир Ђурић Ђура, наслов “Убиствене хармоније”, поднаслов “музика и пандемија”, аутор у неколико реченица помиње ванземаљце Оверлорде из романа Артура Ч. Кларка Крај детињства.
(3) ... а данас у „Данасу“, на стр. XI културног прилога, имате обиман чланак, потписује Драган Стошић, о предратном стриписти Ђорђу Лобачеву, са три велике илустрације његових насловних страна, на којима има и СФ.
-
... допуна,
(4) данас у „Политици“ на стр. 13 имате чланак са великим насловом „Кад Црвена армија освоји Марс“, потписује Димитрије Буквић, а у том чланку се наводи да Мина Саблић Папајић, драматуршкиња која се бави историјом анимираног филма, каже, између осталог, да је у СССР, године 1924, снимљен цртани филм Интерпланетарна револуција у коме група црвеноармејаца одлази на Марс и ослобађа га од владавине капиталиста.
Нама се чини, дакле, да је то био политичко-пропагандни СФ цртаћ.
-
Цењени ,
добили смо ову вест, коју нам је послао Зоран М. Стефановић, из Центра за уметност стрипа при Удружењу стрипских уметника Србије:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
У суботу 3. априла 2021, у Ургентном центру у Београду, од последица срчаног удара преминуо је Жика Богдановић, велико име нашег друштва, интелектуалац коме многи од нас дугују темеље у кључним областима популарне и опште културе: филму, џезу, стрипу, илустрацији, научној фантастици, тумачењу европских и српских духовних токова...
Био је и први председник Удружења стрип аутора Србије (1986-1992) чији је наследник Удружење стрипских уметника Србије.
Упркос изузетно тешким здравственим околностима, до последњег дана је радио на трилогији о медијима визуелне нарације и новом броју Пегаза.
Јавићемо накнадно термин сахране.
КРАЈ ЦИТАТА.
Одавде, коментар проф. др Александра Б. Недељковића:
Жика Богдановић је велика, веома угледна личност наше СФ сцене, као издавач (са др Зораном А. Живковићем покренуо је едицију “Поларис” 1982) и као проучавалац.
У књизи Миодрага Б. Миловановића Српска научна фантастика (2016), имате о Жики Богдановићу на стр. 26 и 83.
У предстојећој књизи А. Б. Недељковића Историја српске научно-фантастичне књижевности 19. и 20. века требало би да изађе, између осталог, и следећи текст:
ПОЧЕТАК ОДЛОМКА:
Жика Богдановић, у “Галаксијиној” Андромеди 1 (1976), завршава ову плејаду шест аутора, чланком много дужим, око једанаест и по страница, „Научна фантастика у визуелним медијима“. Богдановић има у виду не само филм, него и стрип, и СФ сликарство. Из тог разлога, Богдановићев чланак додаје целу једну димензију, ликовну, овом блоку текстова у Андромеди 1.
На дну прве странице тог чланка (стр. 388, у Андромеди 1) видимо додату кратку биографију аутора, која гласи:
ЖИКА БОГДАНОВИЋ је рођен 1932. у Београду. Студије (историја уметности) у Београду, усавршавање (визуелне уметности, масовне комуникације) на универзитетима Колумбија и Стенфорд (САД). Објавио књиге Велики век филма, Од филма до филма, Килиманџаро, земља дрхти, и Дечаци и лутке. Публиковао већи број есеја и чланака са подручја популарне културе, посебно из области филма, телевизије, џеза и стрипа. Као главни уредник води „Пегаз“, ревију за „историју и теорију стрипа, као и визуелних медија који се изражавају графичким путем“. Професионални новинар; уредник културне рубрике НИН-а.
КРАЈ ОДЛОМКА.
Жика Богдановић има, дакле, своје трајно место у историји српске научне фантастике.
-
Жика Богдановић има, дакле, своје трајно место у историји српске научне фантастике.
nesumnjivo ga ima.
ali zašto nema srednje slovo?
-
Па, цењени др Гул, не знам средње слово, јер нисам питао и забележио онда кад је требало.
... (1) имате in memoriam о Жики Богдановићу данас у „Политици“, потписује М. В, на страници где је културна рубрика (око стр. 20, али, без пагинације) и то, цео леви стубац те странице, са сликом (црно-белим портретом),
и, (2) у „Данасу“, на стр. 23, то је далеко опширније, цела, пуна страница, потписује Зоран М. Стефановић, ту је и портрет, исти.
Додајемо податак да је Богдановић 30. маја 2016. добио награду „Арт Анима“ за допринос популаризацији фантастике. Доносимо три одличне слике са уручења те награде, тог дана, у Римској дворани библиотеке града Београда, а то је на крају улице Кнез Михајлове, баш код самог улаза на Калемегдан. Ове три слике снимио је Бранко Ботић, коме се захваљујемо.
Узгред, невероватно је, како је брзо пролетело пет година...
На првој слици су Слободан В. Ивков, Драгољуб Игрошанац, и, Жика Богдановић са наградом „Арт Аниме“:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2016-05-30a-Ivkov-Igroshanac-Zhika-Bogdanovic.jpg)
На другој слици су такође њих тројица, и, десно, Зоран А. Живковић, и ваш скромни АБН:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2016-05-30b-Zhika-B-desno-Zoran-Zhivkovic-i-ABN.jpg)
На трећој слици су Ивков и Богдановић, у разговору:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2016-05-30c-Slobodan-V-Ivkov-i-Zhika-Bogdanovic.jpg)
-
S obzirom na to da niko ništa ne čita, promaklo je prikazivačima da je Žika Bogdanović, pored nekoliko romana koji bi se mogli nazvati romanima fantastike, napisao i jedan čist SF roman - Android : moj život sa njom i njen život sa mnom.
-
Мићо, па хвала на информацији, нисам знао, молим дајте комплетан библиографски податак и приказ, приказ! евентуално и једну малу слику изгледа те књиге, ако је могуће.
... и, само допуна, у данашњем „Данасу“, на стр. 25, у доњем левом углу имате велики нацртани, са пуним поштовањем, портрет Жике Богдановића; аутор је познати карикатуриста Коракс,
Жика је приказан како гледа у нас, на глави има капу са натписом (латиницом) Belgrade, а из Жикине луле се уздиже, и из мало дима полеће увис, Супермен.
Овај портрет је уоквирен тако, као засебна карикатура, није део никаквог чланка. (А сав преостатак те странице попуњен је in memoriam чланком о другој особи, наиме, о познатом певачу Тозовцу, који је пре неки дан преминуо од вируса корона-19.) У саставу карикатуре је текст:
In memoriam
Predraga Koraksića Coraxa
Žiki Bogdanoviću
Ми смо захвални за ову карикатуру, која чврсто повезује Богдановића са научном фантастиком, којој он и јесте дао, као уредник, издавач и проучавалац, велики допринос, несумњиво.
Није немогуће да је та карикатура окачена негде на сајту „Данаса“.
-
Цењени ,
(1) данас у „Политици“ на страници трећој-пред-крај, имате чланак, наслов „Складиште ДНК на Месецу“, наднаслов „технологија“, потписује Александар Тодоровић, идеја је да се у тунелима на Месецу чувају, дубоко замрзнути, гени неколико милиона врста биљака и животиња, да би се те врсте могле једног дана реконструисати, и вратити у живот, ако се на Земљи догоди нека огромна катастрофа. Ово је, реално гледано, сасвим изводљиво, али би коштало неколико милијарди (или, десетина милијарди) евра. Ту је и астрономска слика, вероватно монтажа, на којој се виде и Сунце, и Земља, и Месец. Чланак одступа од науке углавном само у једној ствари, наиме, каже (у средњем ступцу, па, испод слике) да би се тај материјал чувао „у тунелима од лаве и пећинама којих има доста на површини Месеца“ а то није баш у целости тачно, можда их има, требало би да их има, снимили смо известан број удубљења која указују на постојање „лава-цеви“ (lava tubes),
https://en.wikipedia.org/wiki/Lunar_lava_tube (https://en.wikipedia.org/wiki/Lunar_lava_tube)
али, барем колико је АБН-у познато, засад још ниједан такав тунел нисмо стварно прегледали, и поуздано се уверили да је стварно тунел. Не би вредело чувати драгоцени материјал у некој, напросто, рупи, него само у правом тунелу, дубоко испод површине.
(6) Нешто за хорористе, наишли смо на податак да ће у понедељак 12. априла, у 20 ч, на ТВ каналу „АМЦ“ (?), бити приказана једна епизода документарне серије Елај Ротова историја хорора у којој (серији) говоре Стивен Кинг и други истакнути хорористи.
(6) ... а у 22 ч, али на каналу “Нешенел џиографик” (National Geographic), емисија о овом најновијем роверу на Марсу. Али, највероватније неће моћи да буде укључено оно што ће у том тренутку бити најинтересантније, а то је, прво полетање мини-хеликоптера на Марсу, које би требало да буде баш тог дана. Узгред, ако смо добро схватили, у њему се налази један квадратни сантиметар платна које је исечено са једног крила авиона (који је очуван, аутентичан, у музеју) браће Рајт, из 1903. године.
(7) Начули смо неку вест, непроверену, да ће ових дана у Индији вакцинисати против ковида-19 можда чак 300.000 људи дневно, и то ће се сматрати за велики успех, али, ако добро рачунамо, математика показује да би им тим темпом требало више од десет година да вакцинишу цело своје становништво.
-
... само допуна,
(8) у данашњем „Блицу“, на стр. 55, имате приказ, потписује деда Милорад, о СФ ТВ серији The Nevers што је неко превео као Немогуће. Дешава се у Лондону пред крај Викторијанског доба; ако смо добро разумели, нека сила из свемира се наднесе над Лондон, онда неки људи добијају чудесне моћи, итд. У приказу се каже да је ова серија „микс комедије и SCI-FI“, али, то није исправна употреба термина, јер СФ је жанр, који није супротан од комедије и трагедије итд.
-
... само допуна,
(9) у данашњем „Блицу“ на стр. 30, у колумни „Фантастикологија“, Слободан Ивков даје биографију Жике Богдановића, између осталог да је он имао националну пензију, коју је трошио да финансира знатан број (можда шездесет!) самоиздања, у врло малим тиражима од по 20 до 50 примерака; да је ту било и десетак романа; да је један од тих романа, са насловом Андроид, учествовао пре две године у НИН-овом конкурсу.
(Да се подсетимо, пре две године, 25. марта 2019. године, Ивков је у „Блицу“ дао приказ романа Андроид, и рекао да је то први прави СФ роман Жике Богдановића, а тема изгледа да је била: човек који је купио роботкињу да му буде кућна помоћница а онда се заљубио у њу.)
Овом колумном, током година, Ивков се показао као итекако значајан историчар српске научне фантастике; штета је што су његови текстови тако разасути кроз „Блиц“ и кроз године, тешко доступни сада.
Данас Ивков нарочито разматра Богдановићеву збирку Приче с обе стране случаја: година убрзаног живљења, Београд, издавач Атенеум/Realisation, не знамо годину издања.
(Сасвим независно од ове Ивковљеве колумне, нашли смо један интервју, у „Вечерњим новостима“
https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:482939-Zika-Bogdanovic-Za-duse-prijatelja (https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:482939-Zika-Bogdanovic-Za-duse-prijatelja)
где новинар каже да многе књиге Жике Богдановића нису никада ни биле у продаји, него је било могуће добити их “искључиво код издавача или у Народној библиотеци Србије”. Богдановић је у том интервјуу потврдио да је то тако, и дао своје образложење.
(Ово нас, гле, подсећа на Радмила К. Анђелковића и његов начин “герилске” продаје његовог романа Уназад. О томе се Радмило изјаснио на Бобановом форуму:
2017 09 16:
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=12233.msg684176;topicseen#msg684176 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=12233.msg684176;topicseen#msg684176)
и,
2017 09 25:
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=5177.msg684945;topicseen#msg684945 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=5177.msg684945;topicseen#msg684945)
Дакле, није Жика Богдановић једини са тако необичним начином дистрибуције књиге.)
-
Дакле, није Жика Богдановић једини са тако необичним начином дистрибуције књиге.
није Жика Богдановић једини.
a ni Rangelakis.
2. i 3. izdanje mog romana NAŽIVO i 1. izdanje ZAVODNIKA bili su samizdati, a takav će biti i moj 3. roman, PROKLETIJE (coming soon, ali ne u knjižare).
-
Цењени Гул, можете ли онда да нам објасните који би били аргументи у прилог таквог начина публиковања? Или, ако не аргументи (тврда је та реч, и бирократска, можда, у овом контексту), онда, који духовни став, емоција, визија...?
-
Цењени Гул, можете ли онда да нам објасните који би били аргументи у прилог таквог начина публиковања? Или, ако не аргументи (тврда је та реч, и бирократска, можда, у овом контексту), онда, који духовни став, емоција, визија...?
krajnje pojednostavljeno i sažeto:
1) nepristajanje na neadekvatne, skromne uslove kod većine malih i srednjih izdavača koji bi nešto žanrovsko uopšte objavili (ali nisu u stanju da to plate, ili prikladno promovišu – pa autor ionako to mora sam, a ogroman deo prihoda ide izdavaču);
2) nepripadanje, i želja za distancom, od oficijelne književne scene;
3) vera u sebe i svoje sposobnosti da se alternativnim putem (u mom slučaju: blog, forumi, internet, instagram itd) dopre do svoje publike (makar ona bila mnogo graničenija od one, široke, koja ide u knjižare)…
-
Хвала на одговору.
Жеља за дистанцом, да... радити „за своју душу“, како су говорили наши стари... А може ли ту да улети и реч гето? - - ghetto ? Пре много година водили смо велике дискусије о томе.
Замислите да је Данило Киш имао тај став... Борислав Пекић?
Штета што не можемо овде чути став Радмила К. Анђелковића о томе... Није могуће пријавити се на овај форум, па учествовати, осим ако се неко обрати админ-у, а то је наш цењени zakk .
-
Жеља за дистанцом, да... радити „за своју душу“, како су говорили наши стари... А може ли ту да улети и реч гето? - - ghetto ?
радити „за своју душу“ je to kad uradiš 30-50 primeraka.
to jeste гето.
raditi samizdat u 500 (što je prosečan tiraž i 'oficijelnih' naslova u srbiji), ili čak 1.000 primeraka, to nije гето nego kult (cult).
-
Цењени ,
(1) у викенд-броју „Данаса“ па на стр. XIII културног прилога, имате мали прилог о стрипу, наиме, у Нишу је изашао, на 80 страница, студентски „Стрип пресинг“ бр. 21, у коме има и о Жил Верну, и о Бетмену, итд.
(2) На Арт Аними можете пронаћи и преузети, једну по једну, 6 иностраних поштанских марака које су, свих шест, о СФ, и већином су одличне, то је на:
https://www.art-anima.com/postanske-markice-naucna-fantastika/ (https://www.art-anima.com/postanske-markice-naucna-fantastika/)
(3) Код Невидљивог имате (текст, и промо инсерт) о једном новом руском можда СФ (или ипак хорор) филму, са српском глумицом Миленом Радуловић, који се зове Супер-дубина (Superdeep), а говори о најдубљој бушотини на свету, која, заиста, у стварности, постоји у Русији, далеко на северу, на полуострву Кола, близу руске границе са Норвешком. Ту су избушили до дубине од 12 километара и још две-три стотине метара... па, постоји легенда, ако смо добро разумели, да се у једном тренутку из дубине чуло нешто, крици и вриска, као из пакла... а у филму, из те дубине нешто и долази. Имате на:
https://sfpisb.wordpress.com/2021/04/15/superdeep-sa-milenom-radulovic/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/04/15/superdeep-sa-milenom-radulovic/)
(4) Ко би очекивао, ово не знамо да ли је ико у СФ икада предвидео: баш сад у овако страшној и огромној епидемији, кад би се очекивало да цело човечанство заједнички прионе на посао да се одбрани од тог вируса ковид-19, изгледа да поједине државе, односно компаније, покрећу подмукле медијске кампање, са анти-пропагандом, дакле негативном пропагандом, о вакцинама других произвођача, опањкавају, са циљем да посеју сумњу у те друге, па онда што боље (и са већом зарадом) да продају свој производ, своју вакцину. Дакле мотив је профитерство, грабеж и отимање за паре (и престиж), али, ако милиони људи поверују у те лажи, па одбију да се вакцинишу неком одређеном вакцином (а не добију никакву другу), и онда неко због тога умре, то је убиство. Десетине хиљада убистава...
(5) “Политикин забавник” бр. 3610, петак 16.04.2021, нема СФ причу него две српске пародијске, хумористичне фантази приче, на стр. 57-59: повезане су, једна се на другу наставља: аутор обе је Драган Јовановић, заједнички им је наднаслов “бајковање са Суве планине”.
Наслов прве приче, која је нешто као уводни текст за серију, гласи “Принцеза Тара и змај Драгон”, и ево како почиње други пасус у њој: “Седео сам у НИН-у, кад у редакцију бану, као без душе, Бујке. Враћао се са конференције за штампу” итд. После се појављују Карл Густав Јунг, па Теслине наочари, бог Вид и његов храм, и змај који каже: “Ако хоћеш да пишеш за Политикин забавник бајке о принцези Тари и мени …” итд.
Наслов другог текста, који је представљен као прва бајка у серији, гласи “Змај Драгон и цар Константин”, а у њеном првом пасусу налазимо и СФ елемент: читамо: “Принцеза Тара пала је на Земљу са Сиријуса, са својим белим псићем Стрибором! Добро, није баш она гекнула на Земљу. Пао је њен васионски брод”, итд. После, у причи, змај показује своју снагу, а цар Константин Велики бежи у Наис, итд.
стр. 41, о девет нових издања стрипова код нас, има ту можда и понешто фантастике
стр. 63, цртеж, српски стрипски јунак Дикан, видимо да се он вакцинише, и каже, кроз маску, “Ми смо се вакцинисали, урадите то и ви”. Ту је и болничарка, са маском и визиром, она му даје, у раме, инјекцију са вакцином.
стр. 67, претпоследња, сентенције о медицини, неке су добре
-
Цењени ,
(1) први лет хеликоптера на Марсу, историјски тренутак, то је на овом линку, данас:
https://apod.nasa.gov/apod/astropix.html (https://apod.nasa.gov/apod/astropix.html)
а сутра, прексутра итд, биће доступно на истом линку али ће бити потребно да потражите одредницу „архив“ (Archive) и онда, кад се отвори архив (то је један као дугачак списак, на који се сваког дана додаје, одозго, још по један прилог...) пронађете прилог од 20. априла 2021, дакле данашњи, и отворите га.
(2) Данас у „Данасу“ на стр. 20 у рубрици „Култура“, па у колумни „24 лажи у секунди“, Павле Симјановић даје опширан приказ два руска СФ (или хорор?) филма, један је Супер-дубина (о коме смо вам јавили пре два дана) (а Симјановић га помиње на енглеском, као Superdeep), а други је Спутњик (што би овде значило, чини нам се, „сапутник“; јер, евидентно не значи данашњу руску врсту вакцине против вируса ковид-19, не, а вероватно не значи ни први сателит икада постављен у орбиту око Земље) у коме нас, године 1983, напада ванземаљац ждерач мозгова, кога су донели космонаути у повратку.
Симјановић замера филму Супер-дубина да у једном тренутку, кад се појави одрасло створење из дубина, постаје наиван, „тада сва страва нестаје и одједном се налазимо у дечјем филму“, каже Симјановић, у другом ступцу.
Али, гле, он не помиње новац, питање комерцијалне експлоатације, евентуалног финансијског успеха; како ће ти филмови зарадити новац, сад кад нас је овај вирус избацио из биоскопа; да ли имају српски превод; да ли су то уопште филмови намењени за биоскоп, са намером да зараде, или су у категорији „фестивалски филм“ као што се десило српском филму Едерлези? Дакле Симјановићев приказ уопште не залази у та питања, као да су та два руска филма из неке сасвим друге цивилизације где се о таквим питањима и не размишља.
-
Цењени ,
(1) у данашњој „Политици“ на стр. 12 имате чланак под насловом „Повратак ‘уснулих душа’“, потписује Слободан Самарџија, о једном компјутерском музичком пројекту у Канади, наиме, једна група покушава да реконструише какве композиције су могли сачинити музичари који су рано умрли, и то, умрли пре него што су напунили 27 година; у компјутер се учитају елементи њихове музике а онда компјутер то некако смути и направи хипотетичну музику која звучи тако некако, слично, али је ипак нова, али без битно нових елемената. Него: мешавина, микс, старог, препакована у нова (компјутерова) музичка дела.
Ово нас је подсетило на пројекат Горана М. Скробоње (и његових сарадника) „Гумена душа“, јер, ту неке далеке сличности постоје.
Али, наравно, исти компјутерски процес могао би се применити и на музичаре свих времена, и преминуле али и живе, без обзира на године; могао би ваш компјутер да наштанцује музику коју је Лудвиг Ван Бетовен, или рецимо Јохан Себастијан Бах, можда могао да компонује, отприлике нешто слично, смуљано од онога што јесте компоновао. Могли би и данас живи музичари да то користе да лако и брзо направе многа нова дела у истом фазону као што су већ направили.
Зашто научна фантастика није ово предвидела? Шта смо чекали?
(2) На Арт Аними имате добар чланак Илије Бакића о великим епидемијама описаним у СФ:
https://www.art-anima.com/globalne-bolesti-u-naucnoj-fantastici/ (https://www.art-anima.com/globalne-bolesti-u-naucnoj-fantastici/)
-
Али, гле, он не помиње новац, питање комерцијалне експлоатације, евентуалног финансијског успеха; како ће ти филмови зарадити новац, сад кад нас је овај вирус избацио из биоскопа; да ли имају српски превод; да ли су то уопште филмови намењени за биоскоп, са намером да зараде
on to ne pominje jer podrazumeva da je čitalac elementarno informisan da se taj film upravo DAJE U SRPSKIM BIOSKOPIMA, što je činjenica koja izlišnim čini ta vaša pitanja, na koja ste sami mogli za manje od minut da proverite/odgovorite...
što se tiče toga kakva su ta dva ruska filma, da li su horor ili sf, to sve piše ovde:
https://cultofghoul.blogspot.com/2020/10/sputnik-2020.html
https://cultofghoul.blogspot.com/2021/02/superdeep-kolskaya-sverhglubokaya-2020.html
-
Цењени Гул, хвала на информацији, ја ипак мислим да је у тај чланак уграђен један широки отклон од комерцијалних консидерација, а то је на неки начин повезано са чињеницом да су ти филмови руски.
Е сад:
у данашњој „Политици“, на стр. 3 културног прилога, имате обиман чланак, са веома великим насловом (преко целе ширине те странице) „Научном фантастиком против цензуре“, потписује Бисерка Рајчић, тема је живот и дело Станислава Лема. Све похвално и позитивно. Око средине последњег, четвртог ступца помиње се Зоран Живковић, двапут: да је дао допринос популаризацији Лема у бившој Југославији, и, да су награду „Станислав Лем“ (али није прецизирано ко је и где, и за коју врсту достигнућа, додељује) добили седморица (све мушкарци) међу којима су и Зоран, и Илија Бакић, и Горан Скробоња. Све у свему, веома позитивно за наш жанр.
(2) ... а на стр. 4 истог прилога, чланак преузет из стране штампе, и то, из британског листа „Гардијан“, под насловом „Катастрофални филмски хитови“, потписује Кетрин Бреј, превела и приредила Наташа Вучуровић Ђукић, наслов оригинала „One Star Wonders“, поента је да су неки филмови постали славни баш по томе што су непојамно, катастрофално лоши, а ту је као истакнути пример описан СФ филм План 9 из космоса (Plan 9 from Outer Space, 1959), где је Бела Лугоши играо мртав (путем сецканих одломака из ранијих његових филмова). У чланку се много напада и филм Шоугерле (Showgirls, 1995) али се пропушта „ситница“ да је накнадно, после скромног резултата на благајнама биоскопа, и после лоших критика, зарадио још преко 100 милиона долара путем изнајмљивања касета итд.
-
Цењени ,
(1) данас у „Блицу“ на насловној страни и на стр. 12-14 имате чланак, обилно илустрован, о стварима које су некад биле свакодневно око нас, а сад су нестале и, барем код млађих генерација, нестају и из памћења, на пример: џу-бокс, пејџер, радио-касетофон, и аудио-касета, сат-будилник који јако куцка („векерица“), ручни млин за кафу, писаћа машина, и нешто што ваш скромни АБН уопште не памти, а то је наводно била „гондола на телевизору“ (???), итд.
Узгред, колико сте ЦД или ДВД дискова нарезали у последње време?
(2) “Политикин забавник” бр. 3611, петак 23.04.2021,
стр. 1, насловна, има велику слику стрипске астронауткиње из неких ранијих времена, која салутира и каже “Правац Марс!” али наравно кад би се та њена прозирна кацига пробушила, астронауткиња би одмах остала без ваздуха, и угушила би се. Лево од ње видимо свемирску ракету у неком стилу од пре једно седамдесет година.
стр. 4-8, чланак, југословенски бомбардери нешто су и постизали у априлском рату 1941.
стр. 8-9, чланак о једном селу у Британији које се зове Готам (Gotham), исто као Бетменов град.
стр. 10-13, чланак “Велеград на Марсу”, пројекат са куполама на површини Марса, што је наравно сасвим погрешно, јер би такво насеље било изложено радијацији и метеоритима и опасности да се негде нешто провали и да сви остану у вакууму и поумиру одмах, без ваздуха.
стр. 50-51, 14 забавних података из историје књига у свету, наднаслов је “У почетку беше реч”, а наслов је “Читам, значи постојим”.
стр. 57, карикатуре Гери Ларсона
стр. 67, сентенције о писању и писцима, али, нису особито добре. Ту је и илустрација, надреалистичка, видимо један као градски трг (или је то већ некаква раван) са шетачима, испред њих је огромна усправна широко отворена књига, па, неки од њих залазе међу њене странице.
-
стр. 57, карикатуре Гери Ларсона
dragi abn, stalno ponavljate ovu grešku.
i ime i prezime se menjaju po padežu.
kao što se ne kaže "novi roman dejan ognjanovića", nego "novi roman dejana ognjanovića", tako se ne kaže ni "карикатуре Гери Ларсона" nego - "карикатуре Гериja Ларсона"
-
Ви сте ту само делимично у праву, не баш у целости. Пре свега, као што каже (недавно преминули) др Иван Клајн, у свом Речнику језичких недоумица, у његовој одредници „двострука имена“, ми код француских имена спојених цртицом, типа Жан-Пол Белмондо, не мењамо; па, на пример, ако бисмо разговарали о оном капетану „Ентерпрајза“ у Звезданим стазама, претпостављам да ни Ви не бисте рекли да је нешто „о Жану Луку Пикару“.
Друго, исто код Клајна, у његовој одредници „име и презиме“, налазимо да „ипак променљивост изостаје код многих ваневропских имена ( ... ) исто и код свих кинеских имена“. Помислите само, Мао Це Тунг.
Али ја то водим и корак даље, па не мењам прво име него га остављам непромењено тамо где је то по мом утиску звучније, спретније, боље; јер, знате, падешки облик је једно одступање од основног облика, па зато умањује препознатљивост и мења звучање имена. Запитајмо се шта ће боље и препознатљивије да звучи. Могуће је ту мало побољшати нашу језичку праксу; српски језик је живи језик, па зато треба и да се понекад, у понечему, мења.
-
… само допуна,
(3) данас у „Блицу“ на стр. 30, Ивков даје обиман приказ нове збирке Илије Љ. Бакића са насловом У одвајању. Издавач „Агора“, Зрењанин. То је збирка 9 прича које су настајале током последњих 18 година, али стичемо утисак да нису СФ, него нека ноар фантазија, намерно тешка за читање, са јаким елементима хорора и свакојаких грозота. Дакле не интересује нас та збирка, нимало, али је помињемо јер је то Бакић, аутор најбоље српске СФ кратке приче двадесетог века.
-
Цењени ,
(1) прво, једно разјашњење, нисмо рекли да та књига Илије Љ. Бакића није СФ, него, само, да на основу приказа у „Блицу“ стичемо утисак да тих девет прича нису СФ. Утисак. Дакле нисмо то проверили. Извињавамо се Илији ако је зазвучало као дефинитивна, категорична констатација.
(2) Браћа Стругацки, роман који смо знали као Голаћ на урвини, сада ново издање, 2021, код „Чаробне књиге“, сад је наслов друкчије преведен, као Пуж на падини, имате о томе на Арт Аними, на:
https://www.art-anima.com/puz-na-padini-strugacki/ (https://www.art-anima.com/puz-na-padini-strugacki/)
(3) “Политикин забавник” бр. 3612, петак 30.04.2021,
стр. 1, насловна, поводом Ускрса (који је, за православне, данас; па, желимо срећан Ускрс, свима који га славе!), Хогар Страшни са својим друштвом (ужим, породичним, не војници) на, као, Тајној вечери, али, није он у центру, него је Хелга у центру, дакле централна улога, Христова, дата је жени, она спокојно наздравља Хогару, а Хогар, са леве стране, весело наздравља њој. То је у складу са овим модерним временима. Узгред, није вечера, види се напољу плаво небо и понеки бели облак, то би дакле био ручак.
стр. 10-11, вицеви груписани у 11 група по три вица, па се ви определите који су вам најсмешнији – уједно то је психо-тест који ви на тај начин полажете. (Неки, можда пет-шест њих, су добри.) На претходној страници је тема “имате ли смисла за хумор”.
Пример:
– Како се Ви зовете?
– Пе Пе Пе Петар.
– А, па Ви муцате?
– Не. Мој отац је муцао.
Али, упозорење! Можете бити доживотно “поништени” (кенселовани, cancelled) ако икоме испричате овај виц, јер, он може да повреди осећања оних који стварно муцају, па су из тог разлога сви такви вицеви забрањени! Заувек! И скоро сви други вицеви о било чему и било коме!
стр. 12-15, велика изумирања у историји планете Земље
стр. 20-21, пет кратких чланака од чега су четири интересантна за нас, о судбини Сунца, Земље, и диносауруса, и о коришћењу Сунчеве енергије.
стр. 22-26, обиман чланак из астрономије, сачињен углавном од слика, који показује колико су велике или мале поједине планете, и звезде, кад се њихова величина упореди. Али на доњим половинама ових страницама је неки сасвим други чланак, не о астрономији нити СФ.
стр. 47, карикатуре Гери Ларсона, четврта је СФ, о паду у Сунце.
(4) Програм Лазе за мај 2021:
3. maj 2021 – U ime celog čovečanstva
Svi znaju ko je pobedio u trci do Meseca i osigurao za svoju zemlju ugled i prestiž visoko tehnološke supersile: 26. juna 1969, kosmonaut Aleksej Leonov zabio je crvenu zastavicu u podatno belo telo Zemljinog najbližeg suseda.
Стоп! СТОП! пардон! није!...
није Леонов никад био на Месецу нити забио црвену заставицу тамо, али, јесте остварио, 1965, прву “свемирску шетњу” (space walk) тј. излазак из свемирске капсуле, у празан космички простор, у коме је, наравно у скафандру, боравио неко време. Дакле он јесте то остварио пре Американаца, али, није никада био на Месецу. (То вам ваш скромни АБН баш дибидус гарантује.) Тако да имамо утисак да је у овом делу програма ЛК промакла нека грошка; неко је прогешио?
Kako to utiče na ispunjenje obećanja koje je predsednik Kenedi dao osam godina ranije? Dokle su dve velike sile spremne da idu u borbi za supremaciju? Na ta, i mnoga druga pitanja odgovaraju Miloš Petrik i dr Ivana Damnjanović.
10. maj 2021 – The Falcon and the Winter Soldier
Najnoviji uradak iz MCU sveta donosi nam priču o, jel'te Falkonu i nekadašnjem Winter Soldieru. Šta ih spaja, šta razdvaja, protiv koga se bore i koliko ovo zaista ima smisla? Jedino je jasno da posle fantastičnog WandaVision neće biti lako da se nastavi u tom univerzumu. Da li su uspeli? Rastumačićemo zajedno.
17. maj 2021 – Slatki Dome, Sweet Home
K-drama zasnovana na popularnom horor webtoon-u, vrsti digitalnog stripa nastaloj u Južnoj Koreji. U sirotinjskom stambenom kompleksu, hikikomori se bori protiv zaraze koja ljude pretvara u čudovišta. Sentimentalna i na momente patetična melodrama sa stripskom fotografijom prati preobražaj snatara koje je muka naterala da od gotovo potpunih stranaca postanu svojevrsna porodica. Pored pregleda stripa i serije, biće govora o tome kako danas više ljudi čita stripove nego ikada ranije (preko telefona!), i zbog čega su ljudi širom sveta lude za korejskim serijama.
24. maj 2021 – Dan peškira!
Naši stariji članovi znaju šta je predstavljao 25. maj nekada, ali u sadašnjem svetu to je Dan peškira. Naravno, u pitanju su ljubav i poštovanje prema Daglasu Adamsu. Sećamo se velikana i analiziramo 42. Svi ste pozvani.
31. maj 2021 – Čitaonica #88: Strip H.P. Lovecraft's At the Mountains of Madness
Januar je 25. 1931. godine, ekspedicioni tim dolazi na Antarktik… I nalazi gomilu leševa. Dobro poznata priča, sada u formi stripa, odnosno grafičkog romana. Ovog puta je u formi stripa, da ne kažemo grafičkog romana prilagodi Gou Tanabe.
-
А-ха, то је само у америчкој серији За цело човечанство (For All Mankind), дакле само у тој серији, у тој алтернативној историји, Леонов стиже први на Месец. Хмм, требало је то некако нагласити.
-
Цењени ,
(1) у “Политици” је у уторак 2021 05 11 на стр. 12 изашао чланак, потписала Јелена Новаковић, у коме се каже да је недавно преминуо канадски писац српског порекла Негован Рајић, 1923-2021, који је написао дело Људи кртице. (Помињан је ранијих година и као Његован Рајић.) Нисмо нашли потврду, на нету, да је преминуо.
(2) У листу „Данас“ у петак 14. мај 2021. изашао је врло кратак чланак, на дну стр. 16, наслов „Амбасадор САД посетио нишке џедаје“, поднаслов „занимљивости“, потписује Т. Д.
Ту је и мала слика у боји, амбасадор са двоје младих чланова тог СФ клуба. Добили су књигу са потписом глумца Марк Хамила (који је глумио Лук Скајвокера). На крају чланка помиње се да је оснивач овог удружења Милош Антић. Има назнака да је то не само клуб, и фандом, него и отприлике као невладина организација. Видимо и антрфиле, бела болд слова наспрам лила позадине, са насловом „Светски дан Ратова звезда“.
(3) Стижу вести да је кинески ровер назван „Журонг“ слетео успешно на Марс. Тиме је Кина постала друга нација у историји која је успешно спустила ровер на Марс. Немамо слике нити нешто много конкретних детаља, не видимо промотивну кампању.
Колико нам је познато, Руси нису имали среће са Марсом, све што су покушали тамо да спусте промашило је ту планету, или се слупало.
(4) У данашњем „Блицу“ на стр. 55, у рубрици „Критиком ћу те“ (потписује деда Милорад) имате, под насловом „Не постоји луђа и боља ствар на телевизији“, опширан чланак (са три слике у боји) о ТВ серији Љубав, смрт и роботи (Love, Death & Robots, 2019) која се, изгледа, састоји од 18 мини-епизода у трајању од пет до 17 минута, са анимацијом али и са глумцима, у жанровима фантазије, СФ и хорора, рекло би се да су то већином апсурдистичке пародије, рецимо, Совјети у Другом светском рату призивају натприродну армију мртвих, итд.
(5) У данашњем (и сутрашњем) „Данасу“, на стр. XI, имате приказ, потписује К.Ч.Д, наднаслов „СФ“, наслов „Визија браће Стругацки од које застаје дах“, о њиховом роману Пуж на падини. Видимо тврдње да је Аркадиј радио и као уредник, а Борис да је био дипломирани астроном и да је неко време и радио у опсерваторији. (Ово није тако наведено, него је друкчије речено, у Зорановој Енциклопедији СФ на стр. 693.) Пред крај приказа сазнајемо да је ово већ трећи роман Стругацких у издању београдске „Лагуне“, претходно су објављени Понедељак почиње у суботу и Тешко је бити бог.
(6) Такође у данашњем „Данасу“, на стр. XIV и XV, целе те две пуне стране, видимо једно цело поглавље из научно-популарне књиге: Маркус Чон, Чаробњаци, Београд, издавач „Лагуна“, превела Татјана Бижић, издање вероватно овогодишње, 2021.
Поглавље је о успесима астрономије средином 19. века. Наслов текста је „Велики умови и чудо науке“. На десној страни је велика слика планета поређаних да се упореди њихова величина, и да би читалац видео њихов редослед.
-
Добили су књигу са потписом глумца Марк Хамила (који је глумио Лук Скајвокера).
Doktore Nedeljkoviću: nije on "глумио Лук Скајвокера" nego je глумио Лукa Скајвокера.
-
Цењени др Гул, хвала на коментару.
Е сад, о нечем другом:
... једна исправка, није наслов књиге Маркуса Чона само Чаробњаци, него: Чаробњаци, велики умови и чудо науке.
(7) и, допуна, данас у „Блицу“ на стр. 30 Ивков даје приказ романа: Роберт Ансон Хајнлајн, Странац у туђој земљи, издање Београд, „Чудесна књига“, 2020, име преводиоца нисмо запазили.
-
Mala ispravka, Hajnlajnov Stranac u tuđoj zemlji-izdavač je Čarobna knjiga.
-
Да, тако је, хвала на исправци, цењени Аномандер.
(2) „Политика“ 1976 08 28, стр. 17, обиман чланак, потписује Гаврило Вучковић, наднаслов “Писмо из Пољске”, наслов “Полет научне фантастике”, поднаслов “На трећем конгресу европске научне фантастике у Познању, Иван Лалић добио награду EUROCON-а, за уређивање едиције ‘Кентаур’“.
Да, то је било пре 45 година. Ову нашу награду смо мало заборавили!
Да ли је ико видео и рецимо снимио ту награду? да ли је то нека као повеља? или нека статуа, наградни предмет? Постоји ли данас? Или су му само рекли “е па Ви сте добили награду”?
у “Галаксији” бр. 54, октобар 1976, на стр. 30, има чланак о томе да је он добио награду, али није дат никакав снимак да је уручена, тако да можда никад нећемо знати. А није мала ствар, еуроконска награда, добијена тако много година пре оне у Пловдиву.
Гле, и Познањ и Пловдив почињу словом “п”, и двосложне су речи, и садрже слово “о”.
-
Цењени ,
(1) Бобан Кнежевић је пронашао на нету списак еуроконских награда за 1976. годину (у Познању) и, тамо је и наш Иван В. Лалић, песник, и уредник едиције „Кентаур“; тиме је Бобан постао учесник у овом открићу:
https://en.wikipedia.org/wiki/Eurocon#1976_European_SF_Awards:_Pozna%C5%84,_Poland
(2) “Политикин забавник” бр. 3616, петак 28.05.2021, нема СФ причу али има причу: Густав Шваб, “Тезеј”, легенде о том древном јунаку, није потписан преводилац. Вероватно у циљу политичке коректности, страшна места су приметно ублажена. У сваком случају Тезеј је ту позитивни херој. У нашем фандому, Константин Тезеус није о овоме дао никакав коментар.
стр. 1, дакле насловна страна: велика панорамска илустрација, у колору, центар Београда (трг код Коња) из стрипа “Дружина Дарданели”, са 6 ликова из тог стрипа, а изнад Народног позоришта је балон, дирижабл.
стр. 2, “Рипли, веровали или не”, тврдња да је редитељ Кристофер Нолан дао да се 2014. године за филм Међузвездани (Interstellar) засади 20 ари кукуруза.
стр. 21, дуга може да се види (али, веома ретко, сасвим изузетно, само у идеалним условима, па и тад сасвим слабо) и ноћу, због светлости Месеца.
стр. 28, како је 1976. отворена пруга Београд-Бар, дуга 114,4 км. Хмм, то је био неки амбијент оптимизма, позитиве, баш некако уочи настанка Првог српског фандома.
стр. 29-39, стрип “Дружина Дарданели”, углавном само црно-бели.
стр. 40-41, Павле Зелић (знамо да је средње слово његовог имена О, дакле, заправо је он Павле О. Зелић), потписује обиман чланак “Дружина Политикиног забавника”, то је чланак о стрипу “Дружина Дарданели”. Ту је и слика на којој су Зелић, Хајдук Станко (нацртан) и Драган Пауновић. Наднаслов: “Реч-две о нашем стрипу”. Поднаслов: “Ко каже да се дечји снови не остварују”.
стр. 51, наставља се фантази “Бајковање са Суве планине”, наставак 6
(3) На Арт Аними налазимо да ће бити снимљена ТВ серија по књизи Марка Видојковића Е баш вам хвала:
https://www.art-anima.com/srdan-dragojevic-snima-seriju-po-romanu-e-bas-vam-hvala/ (https://www.art-anima.com/srdan-dragojevic-snima-seriju-po-romanu-e-bas-vam-hvala/)
То је одлична идеја, за сваку похвалу... ако успе.
Најаву налазимо и код Невидљивог:
https://sfpisb.wordpress.com/2021/05/25/srdan-dragojevic-snima-seriju-po-romanu-e-ba-vam-hvala/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/05/25/srdan-dragojevic-snima-seriju-po-romanu-e-ba-vam-hvala/)
(4) Такође на Арт Аними а и код Невидљивог налазимо најаву да ће ускоро изаћи источно-европска антологија СФ и Ф прича (то би морало значити да је барем једна од њих СФ...) на енглеском, под насловом The Viral Curtain (е то је можда алузија на послератну политичку „гвоздену завесу“, the Iron Curtain), Србију је заступио Милош Петрик:
https://www.art-anima.com/the-viral-curtain/ (https://www.art-anima.com/the-viral-curtain/)
код Невидљивог:
https://sfpisb.wordpress.com/2021/05/26/the-viral-curtain-prva-istocnoevropska-sff-antologija/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/05/26/the-viral-curtain-prva-istocnoevropska-sff-antologija/)
-
... само допуна, за данас:
(5) данас у “Блицу” на стр. 30 Ивков даје приказ једне збирке са старим фантазијским причама: Вашингтон Ирвинг, Легенда о Успаваној долини. Да, ту је и “Рип Ван Винкл”. Није СФ, јесте Ф, јесте класика. Београд, издавач “Отворена књига”, година није наведена али би могла бити можда ова или прошла, преводилац није наведен.
(6) И, данас у “Данасу”, на последњој страни, рубрика “Читам, слушам, гледам”, изјашњава се Павле О. Зелић.
-
Цењени ,
(1) нешто за хорористе: данас у „Данасу“ на стр. XIII културног прилога, приказ, потписује К.В.Д, наднаслов „хорор“, наслов „Невероватна прича психолошког ужаса“, то је о књизи Глава пуна духова, аутор Пол Трамбле. Издавач „Вулкан“.
(2) Програм Лазе за јун 2021:
Love, Death + Robots 2
7.јун 2021. - online
Love, Death + Robots је серија која је пре загрејала механичке пумпе у грудима милиона љубитеља научне и ине фантастике пре две године, а ових дана смо имали прилику да видимо и њен други серијал.
Као и свака антологија, садржи уратке различитог стила, приступа, жанра и квалитета. Када смо пре две године разговарали о првој сезони, једнодушно смо закукали што овога нема више. Да ли је други серијал одржао ниво? Да ли смо добили упоредив жанровски и стилски микс? Који су предлошци обрађени?
Други серијал за вас ће анализирати Милош Стојковић, коаутор подкаста Филмфикс, и специјални гост - Милан Николић, дизајнер ликова за епизоду Snow in the Desert.
Разговор ће водити Милош Петрик.
Кратак увод у Гришаверзум
14.јун 2021. - online
Свет у коме постоји магија, али је то заправо наука. Свет у коме постоје свеци, али су они заправо људи. Свет у коме се преплићу разна чудовишта, државне политике, дрске пљачке и нове технологије, али где се људи заправо боре за правду... и наравно бесмртност. Гришаверс се, засад, састоји од једне трилогије, две дуологије, две збирке прича – и прве сезоне Netflix-ове серије. Ауторка Ли Бардуго је очито створила свет који довољно интригира публику да му остане верна већ скоро десет година.
Зашто је то тако покушаће да нам објасне Јасмина Марковић Каровић, уредница издавачке куће Urban Reads, и Јелена Катић Живановић, преводитељка.
Модератор: Бојан Бутковић.
Кентаро Миура: БЕРЗЕРК
21.јун 2021. - online
Чувени мангака Кентаро Миура је недавно преминуо у 54. години живота, оставивши за собом недовршен серијал БЕРЗЕРК. У питању је невероватно популарна, утицајна и награђивана хорорична епска фантазија смештена у псеудо средњевековно окружење која уз краће или дуже паузе излази од 1989. године. Развила се у рекордно продавану франшизу са више аниме адаптација, филмова, видео игара...
Берзерк прати животни пут ратника Гатса од перспективног младог плаћеника скромних жеља и видика до кључног актера у сукобу против натприродних сила и (полу?)богова који желе да освоје овај свет. Оно што издваја Берзерк од мора сличних фантасy наслова је Миурина црна и гротескна визуелизација, као и широк захват тема које као једини аутор обрађује у делу: Берзерк је студија о пријатељству, издаји, религији, слободној вољи и судбини, моралу, људскости... Миура и Берзерк су трајно обележили наредне генерације стваралаца, не само у стрипу/манги, већ и у анимацији и видео играма.
Учествују и ламентују: Јелена Јокановић, Матеја Видаковић
Фантастична читаоница #89: The City We Became од Н.К. Џемисин
28.јун 2021. - online
Н. К. Џемисин поново у Читаоници! Опет с књигом која се окомила на све велике награде! Опет... а не, овог пута је урбана фантастика.
Сваки град има душу. Неке су малтене митски старе, друге младе и деструктивне попут деце. А Њујорк? Њујорк их има пет.
И пет Њујорчана се мора удружити да би га одбранило.
О градовима, њиховим душама, прастарим ужасима који се крију испод њих дискутујемо у новонормалном online термину. Добродошли.
https://www.goodreads.com/book/show/42074525-the-city-we-became
https://www.goodreads.com/group/show/204845-fantasti-na-itaonica
Модератор: Бојан Бутковић
-
Цењени ,
(1) “Политикин забавник” бр. 3618, петак 11.06.2021, нема СФ причу али има фантазијску хумористичну причу: стр. 57-59, Реј Бредбери, “Птичја симфонија”, о птицама на једном дрвету које су давале читаве симфоније. Прича није претежно СФ, али, то је Бредбери… како би рекао Мајк Драсков (Милан Драшковић), “Бредберијева берба”… а осим тога, и није много далеко од СФ.
У антрфилеу је биографија Бредберија, која се завршава великом грешком, тврдњом да је Фаренхајт 451 написао “кад је имао 92 године”. То апсолутно није тачно, написао је 1953, кад је имао 33 године. (Али, јесте живео 92 године, 1920-2012.)
Ту је и један портрет Бредберија преломљен кроз наочаре.
(2) Данас у “Политици” на стр. 16 (заправо, без пагинације, али одмах после стр. 15, рубрика “Синоћ у Београду”) видимо кратки приказ књиге чија промоција је била у хотелу “Москва”. Аутор је Александар Марић, студент завршне године Саобраћајног факултета, наслов Писмо из будућности, издавач “Нова поетика”. Појављују се деда и унук, па, острво среће, и острво бола, итд. Стичемо утисак да је дело у жанру фантазије, али са можда неким елементима СФ.
(3) У данашњем “Данасу” на стр. XII приказ две књиге које су обе делови истог романа: Кристофер Паолини, У мору звезда снити, том 1, и, том 2, превео Мирослав Башић Палковић, издавач “Чаробна књига”, вероватно изашло прошле или ове године. Јесте СФ: једна научница открива, у свемиру, нешто у вези са ванземаљцима, ускоро почиње свемирски рат, па, баш од ње зависи спас човечанства, итд. Наднаслов приказа гласи “СФ”, а наслов “Ванземаљске дивоте и страхоте свемира”. Приказ потписује Д.С.
-
нема СФ причу али има фантазијску хумористичну причу ... Прича није претежно СФ, али, то је Бредбери… како би рекао Мајк Драсков (Милан Драшковић), “Бредберијева берба”… а осим тога, и није много далеко од СФ.
Doktore Nedeljkoviću, kao zastupnika žanrovske čistote i jasnoće i preciznosti molim vas da ne unosite zabunu ovakvim mutnim i nejasnim izjavama: šta, u ovom kontekstu, znači da priča "није претежно СФ"? Šta vam znači ovo pretezanje? Zar vi niste davnašnji zastupnik o žanrovima kao jabukama i kruškama? Kako nešto može biti "pretežno" jabuka (ali, pomalo, donekle, i kruška)? Šta vam znači ovo "blizu" i "daleko" u kontekstu žanra? Kako se meri ta daljina?
Ima li u toj priči NOVUMA, ili nema? Ima li ga samo "donekle"? Ili ta fantazi priča "nije daleko" od novuma?
Molim pojašnjenje.
-
А, па знате, често има елемената једног у другоме. То нас враћа на дилему да ли је Ејлиен (Alien, 1979) СФ или хорор; шта од та два преовлађује. И слично.
А новум може постојати и изван жанрова фантастике. На пример, неки путописни роман открива нове ствари, које дотад нису биле познате, о некој далекој земљи. Или, неки историјски роман садржи неке историјске истине које дотад нису биле познате јавности, итд.
-
(4) У „Блицу“ данас, 2021 06 19, имате, на целој стр 55, приказ (потписује Деда Милорад) ТВ стриминг серије Слатки зубић (Sweet Tooth) која, евидентно, има многе елементе СФ. У серији, вируси нападају човечанство, број мртвих је неки огроман, а онда почињу да се рађају деца која су неки микс са животињама, на пример дечак који је главни јунак има на глави јеленске рогове, али мале.
(5) “Политикин забавник” бр. 3619, петак 18.06.2021,
стр. 8-11, о бесконачности у математици, филозофији, и (можда) природи.
стр. 27, Гери Ларсон, карикатуре
стр. 50, фантазијско “Бајковање са Суве планине”, наставак 9
-
Цењени ,
наш Александар-Саша Гаталица овако је описан у једном чланку данас: „писац, преводилац са античког грчког и музички критичар“.
То је чланак у листу „Данас“, 2021 06 22, на стр. 23, рубрика „Култура“, чланак потписује Р. Р, наслов је „Колико је филмична наша књижевност“, помиње се и фантастика, наднаслов гласи „трибина у оквиру циклуса ‘Идентитет српског филма – српски филм у 21. веку’“, тема је формулисана и овако: „књижевност на филму: у сусрет новом конкурсу Филмског центра Србије“, а Гаталица је уредник тог циклуса трибина који се сада одржава у београдском Дому омладине. Једна сесија је заказана за сутра, 23. јун, у 19 ч, у сали „Американа“. Није ово без материјалног ослонца, држава би могла дати паре, за снимање по вашем књижевном тексту, ако се пробијете... па, напред СФ писци!
-
... само две-три допуне,
(2) у данашњем “Данасу” на стр. XI имате приказ књиге прича др Зорана А. Живковића Са окусом соли (о Медитерану; није СФ),
а на стр. XII имате приказ две књиге др Исака Асимова, Прелудијум за Задужбину и У сусрет Задужбини, изашле ових дана код “Чаробне књиге”, у преводу Жике Богдановића.
(3) У културном прилогу “Политике” данас, 2021 06 26, имате неколико текстова о принудној политичкој коректности, родно осетљивом језику, и другим таквим драматичним друштвеним појавама које су искрсле у овом нашем времену.
(4) У јучерашњој “Политикиној ТВ ревији”, па на стр. 25 и 26, био је интервју, говори ТВ режисер Мирослав Лекић, о домаћој серији Бележница професора Мишковића, стичемо додатни јак утисак да је то фантази, а не СФ. Али, ко зна, можда ће нека епизода скренути мало ка СФ.
-
Цењени ,
(1) у Београду ће ових дана бити (у недељу, и у понедељак) седми Арт Анима фестивал, па ће се појавити и седми број часописа “Књижевна фантастика”. О томе имате на сајту Арт Аниме:
https://www.art-anima.com/promocija-novog-broja-knjizevne-fantastike-4-jula/ (https://www.art-anima.com/promocija-novog-broja-knjizevne-fantastike-4-jula/)
и, програм, на:
http://art-anima.com/festival/program-2021/ (http://art-anima.com/festival/program-2021/)
(2) Тамара Лујак написала је, својевремено, обиман чланак, „Како одолети фантастици?“, Београд, часопис који се зове „Новине београдског читалишта“, број 26-27-28, датум: октобар-новембар-децембар 2007, стр. 48-49. Чланак је сажети историјат СФ у Србији, а нарочито од 1980-те године, са помињањем многих имена. За проучаваоца српске СФ, ту има корисног материјала. У новије време може се преузети на:
https://belegbg.wordpress.com/2017/12/25/tamara-lujak-kako-odoleti-fantastici/ (https://belegbg.wordpress.com/2017/12/25/tamara-lujak-kako-odoleti-fantastici/)
(3) Александар Гаталица добио је од наше државе, Републике Србије, златну медаљу за заслуге; и не само он, него и известан број других добитника. Додељивање ових медаља било је у уторак 29. јуна 2021. (али, то је било поводом Видовдана, 28. јуна 2021). Медаље је уручивао председник републике, Александар Вучић. Видели смо на телевизији баш сам тренутак кад је Гаталица примио ову медаљу од председника.
Чланак о овој додели медаља имате на:
https://www.politika.rs/scc/clanak/482273/Vucic-urucio-odlikovanja-povodom-Vidovdana (https://www.politika.rs/scc/clanak/482273/Vucic-urucio-odlikovanja-povodom-Vidovdana)
Ту су имена неких од добитника, па, и Гаталицино име. Прецизирано је: писац Александар Гаталица. Медаље су добили и глумица Ева Рас, музичар Оливер Мандић, музичар Зафир Хаџиманов, и други. Вест се може погледати у интерпретацији разних редакција, на пример на:
https://www.danas.rs/drustvo/predsednik-srbije-urucice-odlikovanja-povodom-vidovdana/ (https://www.danas.rs/drustvo/predsednik-srbije-urucice-odlikovanja-povodom-vidovdana/)
(4) Гаталица је објавио и нови роман, Двадесет пети сат, са елементима фантастике, о двојницима, али, из овог чланка (код Невидљивог, о промоцији) не стичемо утисак да је то СФ, него пре једна фантазијска шетња кроз историју наше културе:
https://sfpisb.wordpress.com/2021/07/01/novi-roman-aleksandra-gatalice-dvadeset-peti-sat-stvarnost-fantasticnija-od-fantastike/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/07/01/novi-roman-aleksandra-gatalice-dvadeset-peti-sat-stvarnost-fantasticnija-od-fantastike/)
па, видећемо како ће проћи на НИН-овом конкурсу кроз пола године.
(5) „Политикин забавник“ бр. 3621, петак 02.07.2021, нема СФ причу али има фантазијску причу, стр. 58-59, Марк Твен, „Продато ђаволу“, о човеку који је одлучио да прода душу ђаволу, али и да заради на томе, па можда и унапреди човечанство. Појављују се елементи СФ – помињу се поједини научници, нарочито мадам Кири, и, као битни појављују се хемијски елементи радијум, бизмут и други. Тај грађанин помишља и да можда продаје ђавола део по део као извор радијума, итд.
Квалитет превода нисмо проверавали али што-шта у тексту могло би се, са тог становишта, критиковати.
На страници испред ове приче је чланак о Марк Твену. Ту је и она чувена фотографија на којој су Марк Твен и Никола Тесла. Ту су и неке Твенове шаљиве изреке о науци.
стр. 48, фантазијско “Бајковање са Суве планине”, наставак 11, сада под насловом “Шашава бајка”.
стр. 67, претпоследња, сентенције (углавном слабе) о навикама, али, ту је и необична СФ илустрација која приказује како мобилни телефон држи једну жену за лице и главу, као у филму Алиен (Alien, Осми путник), наиме као она етапа у развоју тог монструма која се зове “грлитељ лица” (face hugger). Идеја је да је моб преузео контролу над нашим животом, па смо сад сви постали робови свог моба.
-
Цењени ,
(1) у јучерашњем (субота, 3. јули 2021) “Блицу“ изашла је, на стр. 53, опширна, лепа и сликом појачана најава за седми Арт Анима фестивал (који почиње данас; јавили смо вам). Потписује Слободан В. Ивков.
Узгред, ако добро памтимо, “шестица” је била године 2019… а сад ево седмице, у години 2021. То значи да је једна година прескочена, а ви знате зашто…
(2) А на “Блицовој” стр. 55 имате опширну филмску критику, потписује Деда Милорад, о овогодишњем филму Тихо место 2 (A Quiet Place, Part 2). Цела страница 55 је посвећена томе. Критичар поприлично хвали тај филм, и не крије да је то једноставно наставак првог; нагађа да ће бити снимљен и трећи део. Филм је о инвазији слепих ванземаљаца који ће вас пронаћи и убити ако говорите гласно.
(3) У јучерашњем “Данасу”, који је и данашњи, на киосцима је (јер је викенд-број), поменуто је чак шест књига фантастике, у уметнутом културном прилогу “Недеља”.
На стр. XI, која је цела посвећена фантастици (!) прво имате, на левој страни, стубац са насловом “Још два Кларкова бисера”, наднаслов “СФ”, потписује К.Ч.Д. Ово је о новим издањима, код нас (код “Чаробне књиге”), Кларкових романа Град и звезде и Рајски водоскоци.
Десно од тога је опширан чланак “Лавкрафт и његови фанови”, наднаслов “две-три књиге”, потписује Драган Стошић (средње слово не знамо), а те три књиге су Лавкрафтијана, Некрономикон 2,
и нови роман Бобана Кнежевића Паганин, за који се каже да је “рађен ( … ) као омаж Лавкрафтовој прози. Тачније, као недвосмислено ауторово ‘трагање’ за оставштином Хауарда Ф. Лавкрафта”.
Најзад, на “Данасовој” стр. XIII, имате у десном ступцу кратак приказ управо изашле (код “Лагуне”) збирке прича Павла Зелића Дум дум. Наслов чланка гласи “Уплашити и разнежити читаоце”, наднаслов гласи “18 прича”, потписује К.Л.Д. На основу чланка стичемо утисак да су то већином приче хорора и фантазије, али да би ту могла бити и понека СФ прича. Цитирају се Зелићеве речи да ова збирка “кроз 18 прича представља рекапитулацију моје књижевне каријере од исто толико година” што би значило да је његова књижевна каријера цела у овом, 21. веку, није почела у двадесетом.
-
... само допуна,
данас је у „Политици“ изашао, на страници отприлике 16, чланак са веома великим насловом и са одличном великом сликом у колору, о управо завршеном Арт Анима фестивалу у Београду. То изузетно лепо и добро изгледа. Ево тог наслова, и целе ширине те странице.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2021-07-06-Art-Anima-festival-samo-naslov.JPG)
-
… још две допуне,
(7) данас у „Блицу“ на стр. 31 Ивков даје приказ романа браће Стругацки Пуж на падини (тј. Голаћ на урвини) и огромне цензуре кроз коју је тај роман пролазио, у ранијим деценијама.
(8) И, данас у “Политици” на стр. 13 интервју, са великом сликом, где Павле Зелић држи у руци своју књигу Дум дум; у интервјуу он и говори о њој, и о свом раду итд. Потписује Марина Вулићевић.
-
... ово је само допуна,
(9) у “Политици” данас на стр. отприлике 16, рубрика “Синоћ у Београду”, извештај из књижаре “Делфи” у СКЦ-у, са промоције књиге, збирке Павла Зелића са насловом Дум дум. Потписује Ј. Цветковић.
-
… још једна допуна…
(10) данас у “Блицу” на стр. 31 у колумни “стрипологија”, Ивков даје опширан приказ СФ стрипа чији наслов бисмо можда могли превести као “Пробијач снега 2” (а код Ивкова видимо превод “Снеголомац 2” (енгл. Snowpiercer 2) који је изашао у Београду, код издавача “Макондо“ и „Urban Reads“. Изгледа да се у наслову појављује и реч „терминал“.
Знате за филм Пробијач снега? У филму, настало је на свету ново ледено доба, цивилизација је пропала, последњи преживели налазе се у једном великом возу, који има 1001 вагон, и има своју затворену екологију, и вози стално у круг око света по једној преосталој прузи, па, у задњим вагонима има поробљену класу пролетера, а у предњим вагонима класу богатих властодржаца, који пазе да се пролетери не намноже сувише па зато повремено побију известан број њих. Ивков, као прави СФ критичар, признаје да у логици свега тога постоје многобројне рупе, али тачно констатује да концепт јесте интересантан.
-
Цењени ,
(1) „Политикин забавник“ бр. 3624, петак 23.07.2021, нема СФ причу, али има, на стр. 58-59, фантазијску домаћу причу: Дејан Стојиљковић (неки у фандому имају за њега надимак Декса), „Киша“, ово је донекле прича, а донекле је и расплинута поетска медитација о имагинарним српским древним временима али и о модерним временима, градовима Ливерпулу, Сплиту, и другим, и о певачу Арсену Дедићу, итд.
стр. 27, Гери Ларсон, карикатуре
стр. 62, сентенције о знању, и фантазијска слика, жена чији горњи део лица је књига, отворена, разлистала.
(2) Данас, у викенд-броју “Данаса”, па у уметнутом прилогу “Недеља”, имате, на дну прве странице, најаву текста Горана Скробоње, а на стр. IV је тај текст, који запрема целу ту страницу. У “Данасу” у тој рубрици обично буду нечије дневничке белешке и размишљања у оквирима редовног и мирног грађанског живота, па је тако и овог пута. Наслов је “‘Фирентински дублет’ у походу на Истру”.
Прва реченица гласи “Гага и ја полазимо за Пазин.” Главна тема је опис како је Скробоња путовао у Истру, у град Пазин, на СФ конвенцију “Истракон”. Каже да је возио до тамо, од Србије до Пазина, шест сати.
-
Цењени ,
(1) Србија је добила свог једанаестог доктора научне фантастике! То је др Јован Б. Савин, који је у Београду, на Филолошком факултету, 22. априла 2021. одбранио дисертацију са темом:
“Метафоричке функције елемената научне фантастике у прозном делу Едгара Алана Поа”
О Поу је и раније писано, наравно, и било је ту одличних радова, али, колико нам је познато, сада по први пут у самом наслову дисертације постоји тако јасна и неоспорна усмереност на научну фантастику.
Дисертацију можете преузети са линка:
https://uvidok.rcub.bg.ac.rs/handle/123456789/4188 (https://uvidok.rcub.bg.ac.rs/handle/123456789/4188)
То је ако говоримо само о књижевности.
Али, постоји и филм. Веровтно нико у овом тренутку не зна колико имамо доктора наука из области СФ филма. Али,
(2) сазнали смо за један рад, који је вероватно претежно о СФ, одбрањен је на Филозофском факултету у Београду 2014. године, а та дисертација је 2018. године, са изменама и допунама, објављена и као књига:
Ана Банић Грубишић, Филмови на тему постапокалипсе, антрополошки огледи
Па, погледаћемо, размотрићемо, па ћемо вам једног дана јавити. Требало би потражити дисертацију саму, на Националном репозиторијуму докторских дисертација; можда би око тога неко могао да помогне.
-
... само мала допуна,
(3) данас у „Блицу“ на стр. 31 Слободан В. Ивков даје приказ новог издања романа Х. Џ. Велса Острво др Мороа (1896). Иако је прошло, ех, 125 година – век и четврт – Ивков успева да овом приказу придода тон актуелности.
-
... само допуна,
(4) налазимо, на Арт Аними, на линку:
https://www.art-anima.com/knjizevna-fantastika-7-kuca-kralja-petra/ (https://www.art-anima.com/knjizevna-fantastika-7-kuca-kralja-petra/)
ову информацију:
У оквиру пројекта „Исидора нас слуша“ у четвртак 05. августа 2021, с почетком у 19 часова, у Кући Краља Петра Првог (Васе Пелагића 40, Сењак) биће одржана промоција 7. броја часописа “Књижевна фантастика”.
О часопису ће говорити заступљени аутори: др Љиљана Гавриловић, др Моња Јовић, др Адријан Сарајлија, Небојша Петковић, Младен Милосављевић, као и уредници др Младен Јаковљевић и Драгољуб Игрошанац. У улози модератора наћи ће се књижевница и ауторка пројекта „Исидора нас слуша“ Лаура Барна.
-
… питали смо пре неколико дана да ли би неко помогао, и, ево, линк нам је послао Зоран М. Стефановић кога неки фанови зову Расткомен.
Дакле: Ана Банић Грубишић, књига са насловом Филмови на тему постапокалипсе, антрополошки огледи
написана је на основу дисертације са ипак другачијим насловом:
“Социјалне антиутопије у англосаксонској филмској продукцији од средине XX века”
коју можете преузети са овог линка на Националном репозиторијуму докторских дисертација:
https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/4961/Disertacija600.pdf?sequence=6&isAllowed=y (https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/4961/Disertacija600.pdf?sequence=6&isAllowed=y)
-
Цењени ,
(1) данас у „Блицу“ на стр. 4 и 5 уметнутог прилога „Поп & култура“ обиман интервју, говоре Горан Скробоња и Иван Нешић, о свом роману Фирентински дублет, да ли ће прерасти у трилогију итд. Интервју потписује Ксенија Јелесијевић.
(2) Данас у “Политици” на стр. 12 у петом ступцу информација да ће у четвртак (понављамо, у четвртак! не данас и не сутра!) у 19 ч бити промоција седмог броја “Књижевне фантастике”, вест потписује К.Р,
(3) … а на стр. 13 у првом ступцу информација са насловом “Гаталица у Академији”, али, то не значи да је Александар Гаталица постао академик, не, него да ће промоција његовог романа Двадесет пети сат бити у књижари “Академија” у Кнез Михајловој, такође у четвртак у 19 ч. Вест потписује В.Д.Ј.
-
... само мала, визуелна допуна, ево како изгледа почетак текста на стр. 12 у јучерашњој „Политици“, о сутрашњој (четвртак!) Арт Анима промоцији:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2021-08-03-promo-Knjizhevna-fantastika-7.JPG)
и ево како изгледа почетак вести на стр. 13, о Гаталициној сутрашњој промоцији романа:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2021-08-03-A-Gatalica-roman-25ti-cas.jpg)
Па, хм, те две промоције ће сутра бити баш у исто време, али на два разна места, па, ви никако нећете моћи да будете присутни на обе!
-
Цењени ,
(1) „Политикин забавник“ бр. 3626, петак 06.08.2021,
стр. 1, насловна, врло лепа фантази илустрација са елементима СФ: кроз свемир лети лаки чамац, чун, са два весла, нешто као кану (на енглеском би то могао бити и “скиф”?) а у њему су двоје младих; он, са осмехом, рукама сакупља планете Сунчевог система и товари их у чамац, и, гле, већ су убацили и планету Земљу. Изнад њих су написане речи, провокативно, “свемирско правило 30” које вас наводи да размишљате шта би то могло бити. (Подсећа мало на правила трговаца званих Ференги, у “Звезданим стазама”.)
Па, на стр. 6-9 је чланак, у коме су неке нејасне и неуверљиве космолошке хипотезе, дао их је научник Стивен Волфрам, па се ту и помиње некакво његово “правило 30” које се односи, ако смо добро разумели, на неку његову (јер ју је он смислио) геометријску фигуру, фрактално репетитивну, која изгледа као пирамидална хрпа троуглића или квадратића. Наводно то има неке везе са космологијом.
(2) Заборависмо, о промоцији Књижевне фантастике 7 била је тог дана, у четвртак 5. августа 2021, опширна вест такође и у “Данасу”, на стр. 24.
А кад је промоција одржана, онда је, следећег дана (петак 6. август) у “Политици” на страници са рубриком “Синоћ у Београду” изашао извештај, у коме се налази и пасус из кога сазнајемо о чему се тамо говорило; између осталог и да ли нам СФ помаже да лакше савладамо ову светску епидемију (тј. пандемију) вируса корона-19, и може ли СФ бити оружје против страха од сутрашњице, итд.
(3) У јучерашњем и данашњем, викенд-броју “Данаса”, па у прилогу “Недеља” па на стр. XIII, имате у десном ступцу три ствари. Прво, са наднасловом “СФ“ и насловом „Чудесни сунчев систем 22. века“, приказ књиге: Ијан Мекдоналд, Луна – вучји месец, превео Горан Скробоња.
Друго, хорор-хумор и фантазијска Мала продавница страве, ауторица је Магдалена Хаи.
И треће, један међународни зборник научних радова, о односу књижевних и филмских дела, под насловом Филм и књижевност, уредили Марија Грујић и Кристијан Олах, у издању београдског Института за књижевност и уметност. Ово је потенцијално интересантно за нас јер је СФ толико присутна у оба та медија.
(4) јуче је у „Политици“ (требало је да вам јавимо тад... пардон, заборависмо... била је то субота, 7. август 2021), на стр. 3 културног прилога, био велики чланак „Југословенска лета Орсона Велса“, потписује Станко Црнобрња, о многобројним везама тог проблематичног и контроверзног али врло истакнутог филмског посленика са Југославијом. Он је био значајан и за СФ.
-
... само допуна,
(5) у данашњем „Блицу“ на стр. 31 Ивков даје приказ о најновијем издању романа Френк Херберта Месија Дине и о новом филмовању тога.
-
… још једна мала допуна,
(6) ако рачунамо од септембра 1981. године, кад је основано Друштво „Лазар Комарчић“, или од децембра 1981. кад је изашао „Емитор“ број 1,
сад би, ускоро, могли можда некако да обележимо тај јубилеј, четири деценије постојања српског фандома?
Можда неким скупом (… ако вирус корона-19 дозволи…) или макар у некој уводној речи, негде, можда рецимо у следећем “Знаку сагите”, и слично…
Узгред, сад је лето, па нема састанака ЛК, али у септембру би требало да их буде.
-
сад би, ускоро, могли можда некако да обележимо тај јубилеј
sad BISMO, odnosno BISTE mogli, zaista, to obeležiti...
-
У праву сте, цењени др Гул, ту јесам прогешио.
Е сад.
(1) „Политикин забавник“ бр. 3627, петак 13.08.2021,
на стр. 13 имате интересантну тезу да су људи у каменом добу много више живели на отвореном простору, него у пећинама, али их ми зовемо “пећински” људи зато што смо највише доказа о њиховом боравку нашли у пећинама јер су се на таквим местима докази најбоље сачували.
стр. 21, леп коментар о питању зашто су диносауруси изумрли, зашто се нису некако одбранили од тог астероида: “Шта ли су радили ти гуштери из службе за осматрање и обавештавање кад нису видели толику стенчугу…”
стр. 29-42, СФ стрип са јако стилизованим фацама, “Подухват жута минута”, прича Данијел Торес, сценарио Факторија Акме, цртеж Инча и Рамон Маркос, превод Урош Рајчевић. Ликови из тог стрипа су и на насловној страници.
(2) Прекјуче, у петак 2021 08 13, у “Блиц”-овом ТВ магазину, на стр. 21, Блажа Синеманијак дао је приказ новог, овогодишњег СФ филма Слепи путник (Stowaway, 2021). Троје астронаута полазе у свемир, за толико и понесу кисеоника, али пуким случајем догоди се да пође и четврти па сад настаје дилема кога да избаце у свемир да би осталих троје преживели, јер кисеоника нема за четворо. Блажа као да наговештава да се у филму ништа друго и не дешава, и да је филм, који траје близу два сата, страшно спор, статичан и досадан.
(3) Јуче, у суботу 2021 08 14, у “Блицу”, на стр. 55 Деда Милорад је дао приказ новог америчког СФ филма о Марвеловим или сличним супер-херојима или анти-херојима Самоубилачки одред (The Suicide Squad, 2021) који је, наводно, наставак или противтежа једном сличном из 2016. године; Деда Милорад отприлике сугерише да је то акциона комедија, и да је забавна и ништа више.
Режисер се зове Џејмс Ган, гле, исто као професор Џејмс Ган, велики проучавалац СФ, који је својевремено био у Београду и одржао једно предавање у ЛК.
-
… две допуне,
(4) данас, 2021 08 16, у “Блицу”, на стр. 30, Слободан В. Ивков даје приказ овогодишње књиге, објављене у само 300 примерака, Лобачев, ни на небу ни на земљи, коју су приредили Здравко Зупан (1950-2015) и Зоран М. Стефановић (знате, то је Расткомен), о нашем предратном великом стриписти руског порекла Ђорђу Лобачеву, који је радио и илустрације за књиге итд, а не само стрипове. Наслов је, наравно, алузија на народну мисао о чардаку ни на небу ни на земљи.
и, (5) данас у “Политици” на стр. 13, чланак о роману нашег Александра Гаталице Двадесет пети сат, новинар није потписан, у чланку су коментари а такође Гаталицине изјаве о том роману тако да је то помало и интервју. Ту је и његов мали портрет у колору. Помиње се да у роману приказан “безвремени Београд који постоји у упоредном свету такозваног двадесет петог сата”, то би значило у алтернативном универзуму, и да роман има “својства историјског, љубавног романа, трилера или романа фантастике”. Наслов чланка гласи: “Кад историјске личности постану романескне”.
-
Цењени ,
(1) Тамара Лујак објавила је две књиге о словенској фантазији, о томе јавља Невидљиви:
https://sfpisb.wordpress.com/2021/08/16/nezaobilazni-uvod-u-matanje-recnik-slovenske-mitologije-i-recnik-srpskih-mitolokih-bica-u-prodaji-od-16-avgusta/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/08/16/nezaobilazni-uvod-u-matanje-recnik-slovenske-mitologije-i-recnik-srpskih-mitolokih-bica-u-prodaji-od-16-avgusta/)
(2) „Политикин забавник“ бр. 3628, петак 20.08.2021, нема СФ причу, али има, на стр. 57-59, одломак из романа Фирентински дублет, аутори Горан Скробоња и Иван Нешић, наслов дат том одломку гласи “… у нечовека свакако”.
стр. 14-15, биографија, Бајронова ћерка Ејда Бајрон (енгл. Ada Byron), прва програмерка у историји компјутера
стр. 27, Гери Ларсон, карикатуре
стр. 29-42, СФ стрип са јако стилизованим фацама, “Подухват жута минута”, други (и завршни) део
стр. 56, фантазијско “Бајковање са Суве планине”, наставак 18, “говор кристала”.
-
Цењени ,
(1) „Политикин забавник“ бр. 3628, петак 27.08.2021,
стр. 1, насловна, са натписом “живот на звезди Даници” (то би значило на Венери), слика (у старинском стилу налик на Флаш Гордона) приказује насељавање неке планете, која изгледа да нема атмосферу, а двоје протагониста су заштићени танком прозирном куполом. Али површина Венере не изгледа тако…
Узгред, да би се купола лепо видела, приказан је један њен повијен део, који лепо улази у кадар; али онда нема места за протагонистињу да стоји усправно, и, гле, она се таман тако нагнула према протагонисти. Тачно се уклопила у расположиви простор.
(2) На Арт Аними имате информацију да је Милан М. Ћирковић објавио књигу о стваралаштву Станислава Лема, то је на:
https://www.art-anima.com/prilog-milana-cirkovica-o-stvaralastvu-stanislava-lema/ (https://www.art-anima.com/prilog-milana-cirkovica-o-stvaralastvu-stanislava-lema/)
(3) Такође на Арт Аними иматеинформацију да је Казуо Ишигуро, нобеловац, објавио СФ роман о девојчици и њеној роботкињи:
https://www.art-anima.com/klara-i-sunce-novi-roman-kazua-isigura/ (https://www.art-anima.com/klara-i-sunce-novi-roman-kazua-isigura/)
(4) Програм ЛК за септембар: они ће долазити физички у трибинску салу Дома омладине, као да је епидемија прошла (или су вакцинисани). Дакле:
6. septembar 2021 – Krv, nasilje, tačkice i cveće – The Suicide Squad
Izlet Džejmsa Gana u DC univerzum pokazao je sve slabosti tog okruženja i kreativnost autora. Ako nije vratio heroizam u superherojski žanr, vratio je ono najvažnije – zabavu. I mnogo više od toga. Da li je ovo kraj superherojskih filmova? O svemu što nam donosi ovaj šareni, divljački praznik zabave, pričaće naš DC-filmski panel samozvanih eksperata. Moderator: Pavle Knežević
13. septembar 2021 – Tarakan - Stranger Things sa Kosančićevog Venca
Ime Milke Knežević Ivašković poznato je domaćim ljubiteljima horora naročito, a povod za ovaj razgovor je njen novi horor roman "Tarakan". Koja je razlika između romana sa tinejdžerima-protagonistima i romana za tinejdžere? Može li domaća fantastika bez slovenske mitologije? Može li nostalgija bez patetike? Šta je Tarakan, a šta je таракан? Na ova i druga pitanja odgovaraće autorka i Stefan Ivašković, dizajner korica i potomak. Razgovor će voditi Miloš Petrik.
20. septembar 2021 – I još jedan MCU apdejt (opet): Loki, Black Widow, Shang Chi
Ne može Dizni da napravi toliko sadržaja koliko mi možemo tribina da održimo o MCU. Posle Vande i Sokola, stiže i treća ovogodišnja tribina o MCU. Prva u sezoni, ali skoro sigurno ne i poslednja. Na tapetu su Loki, Black Widow i Shang Chi. Znamo da je sve to fenomenalno i neverovatno, ali šta fandom zaista misli? Učestvuju standardni MCU eksperti. Moderatorka: Jelena Katić Živanović.
27. septembar – Fantastična čitaonica #90: Zadužbina, Isak Asimov
Povodom premijere serije Zadužbina, izdanje Čitaonice u kojoj se bavimo klasicima posvećeno je, jelte, zadužbini Isaka Asimova. Kako sada deluje jedno od najvažnijih dela naučne fantastike, skoro 80 godina od objavljivanja? Dođite da pričamo o psihoistoriji žanra. Moderator: Bojan Butković.
-
... дакле само две допуне,
(5) „Политикин забавник“ је пре две недеље, у петак 27.08.2021. поскупео, сад кошта 200 динара.
(6) Данас у “Политици” у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука”, па на првој страници тог прилога, чланак са насловом “Како дочекати 2050?”, потписује Марија Ђурић, уредница портала “Наука кроз приче”. Она покушава да предвиди, рекли бисмо у оквирима политичке коректности, како ће свет изгледати кроз 30 година. Тај чланак је дакле футурологија.
-
... допуна,
Марија Ђурић је свој поменути чланак посветила углавном питањима како ћемо у будућности више да штедимо енергију а мање да производимо угљен-диоксид.
… и још једна допуна,
(7) према тврдњи у чланку на стр. 9 у јучерашњем и данашњем викенд-броју (који је још на киосцима) листа “Данас“, у Војводини је један високи функционер изјавио, у петак 3. септембар 2021, да ће се сви на свету заразити овим ковид-19 вирусом. Цитирамо ту реченицу: „Покрајински секретар за здравство ( ... ) изјавио је јуче да ће се сви на свету заразити корона вирусом ( ... )“. То је написано и у над-наслову чланка; на тај начин је истакнуто. Чланак потписује, само иницијалима, Д. Д.
-
Цењени ,
данас (требало је раније да јавимо... док су киосци били отворени... пардон) у „Политици“ имате уметнут магазин, а у њему на стр. 28 и 29 је квиз о књижевности:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2021-09-05a-kviz-koliko-poznajete-knjizhev.JPG)
па, у њему се једно питање односи на неколико писаца међу којима је и Гаталица:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2021-09-05b-kviz-pitanje-o-Aleks-Gatalici.jpg)
а питање 19 односи се на Скробоњу и Зорана Живковића:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2021-09-05c-kviz-pitanje-Skrobonja-Z-Zhivk.jpg)
па, поставља се питање да ли ви знате да одговорите...
(2) Узгред, сутра је састанак у клубу ЛК, у трибинској сали.
-
... допуна,
(3) данас у „Блицу“ на стр. 31, Слободан В. Ивков даје приказ часописа-алманаха Књижевна фантастика 7, опширно извештава и о промоцији која је била у Кући краља Петра, али, не разматра пет прича које су дате у том броју, нити питање да ли су неке од њих СФ.
-
... и још једна допуна,
(4) код Невидљивог је информација да ће данашњи састанак клуба бити ипак електронским путем:
https://sfpisb.wordpress.com/2021/09/06/drutvo-ljubitelja-fantastike-lazar-komarcic-online-krv-nasilje-tackice-i-cvece-the-suicide-squad/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/09/06/drutvo-ljubitelja-fantastike-lazar-komarcic-online-krv-nasilje-tackice-i-cvece-the-suicide-squad/)
Он даје и линк.
Поподне је на вестима било, да је у последњих 24 сата регистровано више од 4.000 ново-оболелих (четири хиљаде).
-
... још једна допуна,
(5) данас у „Блицу“ на стр. 23 у рубрици „Поп и култура“, чланак (цела та страница), пише Миомир Петровић, о свом животу и раду, укључујући (укратко га помиње око средине трећег ступца) СФ роман Black Light (2018).
... а ново-оболелих, кажу данас, преко 5.000 ...
-
... и још једна допуна,
(6) данас, 2021 09 10, у „Политици“ па у уметнутој “Политикиној ТВ ревији” (што није исто што и “Политикин магазин”! ово излази петком и састоји се углавном од ТВ програма за наредних седам дана) па на стр. 28-29, имате чланак, потписује Снежана Чикарић, под насловом “Костими из пакла”, о разним невољама које су се надешавале глумцима на снимању појединих фантазијских и, нарочито, СФ филмова, због сувише захтевне или незгодне (па и опасне по здравље!) шминке, костима, или маски.
-
... допуна, дакле,
(7) Илија Љ. Бакић добио је једну ново-успостављену књижевну награду, имате о томе чланак на:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2021/09/rezultati-konkursa-za-nagradu-bogdan.html (http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2021/09/rezultati-konkursa-za-nagradu-bogdan.html)
а вест је пренета и на Арт Аними:
https://www.art-anima.com/iliji-bakicu-nagrada-bogdan-ciplic-za-najbolji-prozni-rukopis/ (https://www.art-anima.com/iliji-bakicu-nagrada-bogdan-ciplic-za-najbolji-prozni-rukopis/)
-
Цењени ,
(1) вратили су се успешно на Земљу оних четворо свемирских туриста који су провели три дана у орбити. То је право свемирско путовање, за разлику од оних компанија које вам нуде само скок 80 или стотинак километара у висину а онда одмах спуштање на Земљу (јер не постижу орбиталну брзину).
Један од тих четворо туриста презива се Семброски.
Једну добру њихову слику после повратка имате на почетку једног чланка (али, не отвори се баш истог тренутка) на:
https://palpalnewshub.com/international/inspiration-4x-crew-returns-elon-musk-congratulates-welcome-back-watch-video/ (https://palpalnewshub.com/international/inspiration-4x-crew-returns-elon-musk-congratulates-welcome-back-watch-video/)
(2) „Политикин забавник“ бр. 3632, петак 17.09.2021,
стр. 7, десетак покушаја прављења вештачког универзалног језика, међу њима је изгледа био и “међусловенски”
стр. 8-11, које све високо-технолошке нападе на човечанство је успео Џејмс Бонд да спречи
стр. 52-55, биографија, писац Луис Керол и Алиса у Земљи чуда. Е за то нам ваљда нико неће рећи да је научна фантастика… јесте фантастика, али је у жанру који се зове фантазија, наравно.
-
... само допуна данашњих вести,
(3) у данашњем „Блицу“, на стр. 23, Слободан В. Ивков даје приказ нове књиге (изашла ове године): Слободан Шкеровић, Мит о машини, издавач „Еверест медиа“. Састоји се, ако смо све добро схватили, од 75 есеја, у духу сигнализма и фантазије, а у неким есејима помиње се и СФ.
-
... само допуна,
(4) у данашњем „Блицу“, цела стр. 25, која је део блока „Поп и култура“, попуњена је чланком „Несвакидашња издања – више од фантастике“, потписује наш Слободан В. Ивков, то је знатним делом приказ живота и рада Бобана Кнежевића, и алманаха Знак сагите 25, и прилога у њему (па и АБН-овог) (са упорним инсистирањем да број 26 није изашао у прошлој, корона-години, и да се још не зна да ли ће изаћи ове године...), и о нечему што се зове Последњи Србин, и једном филму сличног наслова, а помињу се и Монолити, и „Галаксијина“ три алманаха Андромеда, и Бобанова едиција Тамни вилајет, итд... огроман распон времена, простора и стваралаштва.
Остајемо мало изненађени једном напоменом око средине другог ступца, где Ивков каже: „знам читаоце који још ишчитавају Монолит бр 1 из 1984, па када дођу до средине, морају да се врате и подсете претходног садржаја штива. И тако већ скоро 4 деценије...“.
Глб.
Питамо се да ли је то стварно, и да ли се неко од њих зове Алџернон.
Зашто Алџернон?
Ко?... шта...?
О чему је била реч?
Хм, као да сам нешто заборавио...?
-
... само допуна,
(5) у петак у подне у Бгд, у галерији АртГет, која је на адреси Кнез Михајлова 5, то вам је иза палате Албанија, код Коња, из ње ако погледате удесно видећете Народни музеј и Народно позориште,
трибина о словенској и српској књижевној фантастици, биће ту вероватно понешто и о СФ, и биће презентација две нове књиге, па, погледајте опширну најаву на Арт Аними, то је боље него да ми препричавамо:
https://www.art-anima.com/u-artget-u-tribina-o-srpskoj-i-slovenskoj-knjizevnoj-fantastici/ (https://www.art-anima.com/u-artget-u-tribina-o-srpskoj-i-slovenskoj-knjizevnoj-fantastici/)
-
... само допуна,
(6) у „Политици“ данас на стр. 13 имате вест да је Дејан Стојиљковић, познат неким фановима као Декса, добио Андрићеву награду за збирку прича Неонски блуз у издању „Лагуне“.
Иста вест појавила се данас и у „Блицу“ на стр. 27, мало краћа али са његовом сликом, где он стоји са скрштеним рукама, у неком амбијенту књига, наиме иза њега су неке полице са књигама.
Први утисак је да су приче из савременог градског живота, али, не знамо у ком су жанру и да ли су фантастика.
-
... само допуна,
(7) требало је да јавимо још у суботу (пардон),
ако смо добро схватили, била је на неком, ту негде, позоришном фестивалу, једна позоришна представа из града Есена, названа Будућа судбина (Future Fortune) у којој се на позорници појављује један омањи бели робот са великим црним очима, пун знања, и, један дрон који напросто снима публику, а била је и друга представа, из Загреба, у којој се представа А. П. Чехова Вишњев сад изводи тако што глумци седе свако код своје куће и напросто читају свако своју улогу, преко интернета, преко једног система за конференције, који је сада много у употреби, и који се зове Зум (Zoom) (и само да знате, ми случајно знамо да у стварној пракси то захтева да сваки компјутер има јак и добар, брз процесор, а мрежа да има добру проточност... не може то са сваком старом спором шклапоцијом... то исто захтева и систем Гугл Мит – Google Meet). Дакле то су ваљда неки авангардни покушаји са елементима СФ и најновије технологије.
Ово је објављено у „Данасу“ у суботу 2021 09 25, на стр. 14, чланак потписује Златко Паковић.
-
Цењени ,
ево програма „Лазе Комарчића“ за октобар. Данас је од овог вируса ковид-19 у Србији број новозаражених (у току последњих 24 часа), званично, близу осам и по хиљада (!), а то је више него иједног дана досад (!), дакле врхунац епидемије, па, било би логично да се састанци ЛК одржавају електронски, а не физичким стварним доласком у трибинску салу, али немамо у овом тренутку јасну информацију о томе.
Дакле:
Програм Лазе за октобар 2021:
4. oktobar 2021 – Viralna zavesa: Razgovor o antologiji SF priča pisaca iz Istočne Evrope
Smrtonosni virus nezaustavljivo se širi Evropom. Bogate države zatvaraju svoje granice, a siromašni rođaci sa istoka ostaju na cedilu, zabavljeni sami sobom. Ovo je, naravno, fikcija. Fikcija sadržana u zbirci kratkih priča pisaca sa područja istočne Evrope. Iz 10 zemalja dolazi 10 priča povezanih jednim zadatim motivom: potpuno izmišljenom zarazom i njenim posledicama. O zbirci, pričama, i načinu na koji je nastala razgovaraju Darijus Hupov, koordinator projekta, Oleh Silin, autor doprinosa iz Ukrajine i Miloš Petrik, autor doprinosa iz Srbije.
Razgovor će se voditi na lingua franca Istočne Evrope - engleskom.
11. oktobar 2021 - Star Wars: Visons – Samuraji sa svetlosnim sabljama
U moru serija kojima je Dizni rešio da nas zaspe u nadi da ćemo zaboraviti očajni fijasko poslednje trilogije filmova, pojavile su se i Vizije. U pitanju je antologija od 9 anime epizoda na japanskom, koje sve predstavljaju potpuno nove priče smeštene u univerzum Zvezdanih ratova. Stiče se utisak da su autori primenili ranije ideje za anime i samo nalepili svetlosne sablje umesto katana, ali svašta smo gledali jer smo zavisnici, a ovo čak deluje i originalno. Seriju seciraju za vas dežurni SW štreberi Nikola Silić, Filip Đorđević i Sofija Vuković Petrik
18. oktobar 2021 - SF U SFRJ: Mnogo više nego što biste pomislili
Šta se moglo čitati od naučne fantastike u SFRJ? Više nego što mislite! U ex-YU produkcija roto-romana je bila ogromna, postojao je veliki broj časopisa raznih tematika koji su objavljivali i NF priče, što je kulminiralo specijalizovanim izdanjima (Kospomplov, Galaksija), a NF se nalazila i u programima izdavačkih kuća u edicijama za decu, omladinu i odrasle. Nema nikog upućenijeg da nam predstavi obim prisutnosti naučne fantastike u štampi od autora bibliografije naučne fantastike Bobana Kneževića i Miodraga Milovanovića. Moderator: Žarko Milićević
(Bibliografija nf: www.znaksagite.com/sfbiblio (http://www.znaksagite.com/sfbiblio) )
25. oktobar 2021 – Fantastična čitaonica #93: Mexican Gothic, Silvia Moreno-Garcia
Mlada i glamurozna Noemi Taboada dobila je panično pismo od svoje rođake, koja se nedavno udala, u kojoj je moli za spas od nepoznate opasnosti. Noemi odlazi u udaljenu kuću u dubinama Meksika, nesigurna šta će tamo naći. Muž njene rođake je zgodni stranac, a Noemi zna zaista malo o meksičkim ruralnim krajevima. Vrlo kratak opis romana koji se može opisati sa dve reči, upravo one iz naslova: Meksički gotik. Moderator: Bojan Butković.
-
... и, допуна,
(2) у данашњем „Блицу“ на стр. 25 имате опширан чланак, потписује Татјана Њежић, наднаслов је „Почињу дани Станислава Лема у Београду“, наслов је „Масовна култура је анестетик а не лек“ (то је цитат, да је Лем то рекао), ту су информације шта се све одржава и где, ту су Зоран А. Живковић, и Горан Скробоња, и други, а на крају се помиње да ову манифестацију подржава амбасада Републике Пољске у Београду.
То је у суботу и недељу, 2. и 3. октобра.
Детаљан програм имате на Арт Аними, на:
https://www.art-anima.com/program-manifestacije-dani-stanislava-lema/ (https://www.art-anima.com/program-manifestacije-dani-stanislava-lema/)
-
... и данас, допуна,
(3) у данашњој „Политици“, на стр. 13, имате чланак о те три позоришне представе (на београдском позоришном фестивалу који се зове „Педесет четврти и педесет пети Битеф“) где је на позорници робот итд, наслов је „О људима, роботима и дроновима“, наднаслов је „Позоришна критика“, потписује Ана Тасић, оцењује те три представе као (у знатној мери) успешне, и гле, сазнајемо да се у првој од њих (Future Fortune) појављују чак и одломци из Карел Чапековог РУР-а, па ипак, па ипак – у чланку нигде нису поменуте речи „научна фантастика“.
(4) Такође у данашњој „Политици“, али на стр. 12, имате знатно краћи чланак о једној ликовној изложби, наслов је „Квантна физика у уметничким делима“, потписује, само иницијалима, Б.Л, сазнајемо да се сликарка и вајарка зове Јелена Кршић, цитиране су њене речи о природи фотона (да су истовремено и таласи, и честице), и о још понечему из квантне физике, али, то остаје само на вербалном нивоу, није подржано нечим конкретним, јер на приложеној слици видимо само једну стојећу женску фигуру, високу и мршаву, у некој једноставној узаној хаљини можда помало металног изгледа, а испред ње је, на поду, рекло би се дечја лутка, велики бели зека који седи. Не примећујемо ништа што би било буквално из квантне физике.
-
... ево још једне допуне данас,
(5) на Арт Аними је јављено да је манифестација „Дани Станислава Лема“ одложена, због ове епидемије.
-
... само две допуне,
(6) Невидљиви јавља да је збирка прича фантастике Павла Зелића Дум-дум постала „Лагунина“ књига месеца, имате то на:
https://sfpisb.wordpress.com/2021/10/01/knjiga-meseca-u-laguni-dum-dum-pavla-zelica/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/10/01/knjiga-meseca-u-laguni-dum-dum-pavla-zelica/)
и, (7) „Политикин забавник“ бр. 3634, петак 01.10.2021, стр. 10-13, чланак “Ласерски позив на кафу”, о разним нашим покушајима да упутимо поруку ванземаљцима, потписује Срђан Николић. Ту су две-три слике како замишљамо ванземаљце.
-
Цењени ,
по први пут у историји човечанства, неко снима играни филм у космосу. Полетели су петог октобра (2021 10 05), и ушли у Међународну свемирску станицу, где ће боравити до 12. октобра. Троје су полетели, и то: главна глумица тог филма Јулија Пересилд, режисер Клим Шипенко, и један искусни прави астронаут, Антон Шкаплеров. Филм се зове Изазов, а у филму она је докторка и покушава да спасе живот једном астронауту.
Амерички глумац Том Круз се надао да он буде први, али, ето, Руси стигоше први.
Кратки чланак о овоме, са малом сликом која приказује лансирање ракете „Сојуз“ са космодрома у Бајконуру, имате данас у „Политици“ на стр. 9 додатка „Култура, уметност, наука“.
Има њихових слика на нету, баш би било добро да неко окачи овде бар једну, не може АБН све да стигне.
(2) У данашњем (и сутрашњем) „Данасу“, на стр. XI, имате обиман чланак, потписује К.Ч.Д, наднаслов „(научна) фантастика“, наслов „Култни серијали, сада илустровани“. Прва отприлике половина (можда мало мање од половине) је о некој фантази књизи Вештац, сада илустрованој, а друга половина је о Френк Хербертовој Дини, за коју се јасно и гласно, изричито каже, трипут, да је научна фантастика.
-
...и, узгред, Шипенко је казао да би наставак могли да сниме на Марсу! Е то је храбро и духовито.
-
Цењени ,
(1) у данашњем „Блицу“ на стр. 23, Ивков, под насловом „Деца Дине“, објашњава шта и како напредује (или не) у књижевном и филмском серијалу „Дина“ (Френка Херберта).
(2) На истој страни у „Блицу“, мањи чланак: пошто је сајам књига отказан због епидемије, многи издавачи су организовали, као замену, „сајамске дане“ од 15. до 31. октобра, у појединим књижарама; неке попусте, итд. Па, и разговоре са писцима. Има ту и имена из наше области. На пример, данас у 17 ч. у књижари „Ј.Ј. Змај“ у Новом Саду говориће Растислав Дурман. Ухх... па то је кроз 5 минута.
У среду у Делфи књижари „Борислав Пекић“ од 17 ч. говориће Тамара Лујак и Дарко Тушевљаковић.
и, (3) Вратила се руска филмска екипа са орбите, а отишло троје Кинеза (али у другу, засебну орбиталну станицу, своју), а у међувремену је скок горе до космоса (али краткотрајан) начинио и глумац Вилијем Шетнер, стар 90 година, познат као капетан Кирк.
-
... допуна, извињавамо се што окачињемо тако касно,
(4) данас у „Блицу“ на стр. 22 имате кратак чланак са насловом „Стрип са темом из Другог светског рата“, о изложби која је почела (и трајаће до 1. новембра) у Београду на Тргу републике. То су стрипови у којима се похвално приказује борба партизана против окупатора, а такође, у неким од тих стрипова, и борба четника против окупатора. Ту је и слика на којој се види како Ивков, и један градски функционер (Андреја Младеновић), стоје на тргу и гледају изложбу.
и, (5) сличан чланак о тој изложби, само већи и са много већом сликом, имате и у данашњој „Политици“ на стр. отприлике 15-тој. На слици се види испред Ивкова и један од 33 изложбених паноа.
-
(6) такође данас у „Политици“, али на стр. 8, видимо вест да је преминуо, и да ће бити сахрањен на Новом гробљу у Београду у петак, проф. др Владимир Ајдачић, нуклеарни физичар, који је, у другој половини двадесетог века, својим радом у часопису „Галаксија“, и другде, дао велики допринос и охрабрење популаризацији науке, и научне фантастике, у Србији.
Његов син је проф. др Дејан В. Ајдачић, велики проучавалац српске и словенске фантастике.
-
... допуна, (7),
данас у „Блицу“ на стр. 23, Ивков даје приказ Мебијусове књиге Металне хронике и хаос, која је изашла код нас, и уједно приказ Мебијусовог живота и рада. Наравно, говоримо о ликовном уметнику са псеудонимом Мебијус, а не о математичару који се тако звао и по коме је названа једна геометријска ствар, Мебијусова трака.
-
... допуна,
(8) у данашњем „Данасу“ постоји уметнути културни прилог под називом „Вирус књиге“, нешто као утеха и замена за неодржани сајам књига, па, на стр. IV тог прилога, имате врло обиман чланак о књигама дечје књижевности, и, у четвртом ступцу, слику (у колору) књиге Тамаре Лујак Речник словенске митологије (приче и легенде). Чланак се наставља још једним ступцем на стр. V, а тамо се, у доњој половини тог ступца, та књига Тамаре Лујак и помиње.
-
Цењени ,
(1) у јучерашњем, дакле овонедељном, „Политикином забавнику“, а то је бр. 3638, петак 29.10.2021,
стр. 1, насловна, надреалистичка слика господина који има шешир али не и главу, иза њега је сунчано плаво небо са нешто белих облака, и, уместо главе, ту је натпис “тотални опозив, стварање лажних сећања”. Ту се дакле појављује наслов једног СФ филма.
стр. 10-13, чланак “Добродошли у Тотални опозив”, о евентуалном будућем насељавању Марса, али помињу и тај филм као пример СФ о томе. Али у тај исти чланак уграђен је некако и текст о уграђивању лажних сећања у људски мозак, иако су то две сасвим различите теме. Припремио Срђан Николић.
стр. 27, архив музике који се гради на Свалбарду, за далеке будуће генерације
стр. 56, фантазијско (не СФ) “Бајковање са Суве планине”, наставак 28, са насловом “Посета васионском броду”, дакле ту је и СФ елемент.
стр. 57, Гери Ларсон, карикатуре, има Ф и СФ елемената.
стр. 67, претпоследња, сентенције о будућности, и слика, као СФ карикатура, о некоме ко се весело вози у (ваљда) времеплову.
(2) Програм Лазе за новембар 2021:
То је пет термина; ако смо добро разумели, све електронским путем, онлајн.
1. novembar 2021 – Lucifere, pevaj, pevaj pa i za pojas zadeni
Kada je najavljena serija Lucifer, svi smo se plašili da to neće biti to što treba da bude. Ispostavilo se s pravom. Ali posle malo lutanja ova serija je otkrila svoj identitet koji nije bio ni to što smo mi očekivali, ni to što su kreatori planirali ali se uživela u njega, prihvatila ga, nagazila taj gas do daske i stekla vernu publiku, toliko da su fanovi uspeli da isposluju čitave tri sezone na Netfliksu pošto je Lucifer otkazan na prvobitnoj mreži. O igranju, pevanju, seksi pinapovima I kako ne završiti u paklu razgovaraju i uzdišu Ivana Damnjanović i Jelena Katić Živanović. Tribinu vodi Bojan Butković.
8. novembar 2021 – Fantastična nauka: Novosti iz sveta astronomije
U saradnji sa Društvom astronoma Srbije pričamo o aktuelnostima u svetu astronomije. Mesec i Mars su u poslednje vreme u centru pažnje – zašto? Svi znaju za Habl teleskop, ali je sada "Džejms Veb" teleskop glavna stvar. Da li su bogataši koji lete u svojim raketama zaista astronauti? O svemu tome i mnogim drugim temama govore dr Milan Stojanović i dr Monika Jurković, predsednica Društva astronoma Srbije.
15. novembar 2021 – Srpske vampirske tikvice i drugi neočekivani uleti: fantastični svetovi Ursule Vernon
Prvo post-probno okupljanje "40+yo ya book cluba" posvećeno je delima Ursule Vernon, čije knjige su nam pružile veselje i utehu u periodu haosa pandemije kovida. Karijeru je počela kao ilustrator, pa je duboko zašla u zahtevno polje ilustrovanih knjiga za decu. Odmakom ka temama za "odrasliju" publiku počinje da koristi pseudonim T. Kingfisher. Od 2015. do 2021. pod oba imena osvaja ozbiljne nagrade na sve strane: za strip, za fantasy priče, za knjige za decu, za horor romane, za YA. Paralelno sa odličnim naslovima koji joj žanju nagrade objavljuje prilično dobre serijale u zajedničkom fantasy svetu (zasad tri serijala i šest knjiga). Dobar deo celokupnog opusa od čak tridesetak knjiga pripada obradama i nadogradnjama klasičnih bajki u obliku priča ili romana sa modernim "fan fiction" senzibilitetom. O Vernon/Kingfisher pričaju: Jelena Jokanović, Tijana Tropin, Ivana Nešić i Žarko Milićević.
22. novembar 2021 – Veseli četvrtak u Lazi
Na redu je tradicionalno gostovanje najvećeg strip izdavača u zemlji u Društvu ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić". Povod nam ne treba, tema je mnogo, kao i uvek. Sa urednicima razgovaramo o aktuelnostima, planovima, budućnosti, realnosti tržišta i mnogo toga još. Uključite se i vi svojim pitanjima i komentarima.
29. novembar 2021 – Fantastična čitaonica #93: The Best of World SF, Volume 1.
U želji da iskoračimo malo iz sve teskobnijih okvira dominantne američke fantastike okrenuli smo se Laviju Tidaru i njegovoj taze antologiji. Tidar, izraelski pisac i urednik, već je decenijama jedan od najvrednijih pregalaca prozelitizacije neanglofonog SFa i u ovoj antologiji je skupio ono što on misli da je najbolje što ovih godina svet ima da ponudi. Čitamo 26 priča iz 23 različite zemlje, napisanih na mnogo jezika, s akcentom na diverzitetu i rodnoj ravnopravnosti. I onda satima raspravljamo o tome!
-
... допуна,
дакле данас смо вам јавили о ПЗАБ, и о програму ЛК, а ево сада две допуне:
(3) у данашњем „Блицу“ имате, на стр. 25, обиман (са сликама – цела страница) приказ нове верзије филма Дина (режисер Вилнев), приказ потписује Деда Милорад.
Да ли се каже „дина“ или „дуна“? Клајн-Шипка речник пресуђује (на стр. 360): на српском, исправно је дина. Али Деда Милорад у наслову користи енглеску реч за то. И онда додаје блиставо формулисан коментар о квалитету филма. Тако наслов чланка гласи:
FILM “DUNE”
Nije da padneš u nesvest, ali...
То би значило: није лош, али није, баш, бог-зна-шта.
и, (4) у „Политици“ данас око стр. 15 (рубрика „синоћ у Београду“), о петнаестом фестивалу српске фантастике, који је, по нашем утиску, претежно уствари фестивал хорора.
-
... допуна,
(5) у данашњем „Блицу“ на стр. 23, Слободан В. Ивков даје приказ (код нас преведеног; превео Владимир Д. Јанковић) романа Машине као ја (а може се превести и као: Машине ме воле), чији аутор је угледни енглески писац Иан Мекјуан (Ian McEwan, Machines Like Me, 2019). Такође помиње и последње објављено дело Жике Богдановића Андроид, мој живот са њом и њен живот са мном (2019).
-
Цењени ,
(1) добили смо следећу информацију, то није о СФ него о другом жанру, фантазији, али јесте о Тамари Лујак која већ годинама даје свој допринос итекако и научној фантастици, и истакнути је и цењени члан нашег фандома; дакле, информација:
Народна библиотека Србије, атријум
петак 12. новембар 2021. у 18 часова
У оквиру програма “2021. — година словенске фантастике”
трибина
„Повратак наше митологије — поводом књига Речник словенске митологије и Речник српских митолошких бића књижевнице Тамаре Лујак и уметнице Марице Кицушић“
Разговор са ауторком Тамаром Лујак и уредником издања Зораном Пеневским води Зоран Стефановић, историчар културе
Увод Милена Ђорђијевић
На примеру две запажене ауторске књиге митова и бајки у издању “Лагуне” разговараће се о суштини словенске и српске митологије, њеном данашњем значају, неочекиваним начинима њеног пројављивања, као и ауторским, издавачким читалачким искуствима оваквог штива.
(крај те информације)
(2) „Политикин забавник“ бр. 3639, петак 05.11.2021,
стр. 1, насловна, надреалистичка слика, поређане (усправно) дебеле књиге, видимо њихове рикне, али то нису само књиге, то су и зграде, књиге-зграде, имају врата и прозоре а три имају и кровове.
стр. 16-17, како се Јекатерина Дмитријева, на Земљи, удала за руског космонаута Јурија Маленченка који је тада био у свемиру, 10. августа 2003. године. До данас је то једино свемирско венчање. У браку су и сад и, по Википедији, имају једно дете.
стр. 56, фантазијско “Бајковање са Суве планине”, наставак 29, “Припреме за Сиријус”.
(3) Поменућемо још једно књижевно вече, биће на Новом Београду кроз неки дан, о неком роману који, колико знамо, апсолутно није СФ, а помињемо само зато што ће се ауторица тог романа јавити и укључити у разговор електронским путем – из Мексика. Можда је то прво у историји Београда књижевно вече у коме један учесник седи у Мексику. Раздаљина би ту била око десет хиљада километара.
-
... само допуна,
(4) у ово-викендном „Данасу“ па на стр. XIII имате врло кратак приказ, потписује КШД, наднаслов гласи „надреалне приче“, ауторица је Асја Бакић, наслов збирке је Марс, састоји се од десет прича, а у тексту се понавља да су надреалне, па, на основу тога нагађамо да су можда фантази а не СФ, али ту се помињу и неки елементи СФ жанра: жена-киборг, жена клон, списатељица прогнана на другу планету, итд. На корици видимо један женски портрет колорисан у пет различито обојених верзија.
-
Цењени ,
(1) допуна, о књизи Марс Асје Бакић: приказ на Арт Аними сугерише да су неке од тих прича, можда, ипак СФ.
(2) Са закашњењем јављамо: у данашњој „Политици“, у културном додатку, па на стр. 4, имате приказ књиге Дарка Тушевљаковића Узвишеност; приказ потписује Драган Бабић, наслов чланка је „Шта ће бити када буде“, а у тексту се каже да је то роман о блиској будућности Београда, и сугерише се, трипут, да је то роман близак научној фантастици.
-
... закаснили смо са неким допунама, пардон,
(3) у викенд-броју „Данаса“, а то је број од 13.11.2021, био је на стр. XIII, под насловом „Застрашујућа постапокалиптична прича“, приказ СФ романа Сахалин, руског писца по имену Едуард Веркин.
(4) „Политикин забавник“ бр. 3640, петак 12.11.2021, стр. 10-13, чланак “Дина, научна планета”, о СФ роману и филму Дина, и каква је та планета, припремио Срђан Николић.
(5) сличан чланак, са насловом „Да ли би људи могли да живе на планети Аракис из Дине“, и наднасловом „научна фантастика“, био је у понедељак 15. новембар 2021 (јуче) у „Данасу“ на стр. 26.
(6) У том истом броју „Данаса“ имали сте на стр. 19 књижевни одломак украјинског писца по имену Андриј Љубка, наслов је „Карбид“, одломак (ако смо добро разумели) говори о добрим и мирним људима у Украјини који желе да се учлане у Европску Унију, а превод на српски дао је Андриј Лаврик, а то је име које знамо још од пре много година, из нашег фандома.
(7) У јучерашњем „Блицу“ на стр. 22 Ивков је дао приказ књиге Тамаре Лујак Речник српских митолошких бића.
-
... само допуна, и то закаснела, пардон,
(8) у данашњем „Данасу“, на стр. XI, приказ књиге: Исак Асимов, Роботи зоре (1983). Приказ потписује Д. Стошић.
и, (9) Пиа Леино, Финска, блиско-футурски дистопијски СФ роман Небеса:
https://www.art-anima.com/nebesa-distopijski-sf-finske-autorke-pie-leino/ (https://www.art-anima.com/nebesa-distopijski-sf-finske-autorke-pie-leino/)
-
... са овом допуном смо стварно закаснили, пардон,
(10) у понедељак 2021 11 22, у „Политици“, на стр. 12, изашао је обиман приказ украјинског романа Карбид, који је сада објављен и код нас, код издавачке куће „Архипелаг“; а ту је и велики репрезентативни портрет (у колору) на коме је млади писац, Андриј Љубка. Чланак потписује К. Р, а наслов чланка гласи „Кроз тунел до Европске Уније“. Изгледа да је баш права СФ.
-
... допуна,
(11) у данашњем и сутрашњем „Данасу“, у културном додатку, па на стр. XIII, имате приказ новеле Животињска фарма Џорџа Орвела, која је изашла сада поново код нас, у преводу Горана Скробоње, и то, са Орвеловим предговором који има свој сопствени наслов, „Слобода штампе“, а који се наводно сада по први пут појављује код нас, на српском језику. Наднаслов чланка је „Алегоријска антиутопија“, наслов је:
О „слободи штампе“ и...
а приказ потписује К.Л.Д.
-
... допуна,
(12) у данашњем „Блицу“ на стр. 22, Ивков даје приказ једне књиге коју је објавио ове година Филмски центар Србије, аутор је др Драган Јовићевић, наслов је Нација, жанр, и изгледа да је то претежно теоријски рад или збирка радова, о нашем филму, па и о филмовима фантастике, можда и о понеком елементу научне фантастике. Дакле то је нешто блиско нашој области.
Својевремено је Јовићевић као коаутор, са Јованом Ристићем, објавио књигу Изгубљени светови српског филма фантастике (2014) која је и на српском и, са супротне стране, на енглеском (The Lost Worlds of Serbian Fantastic Cinema).
Ивков каже да наслов докторске дисертације Јовићевића гласи: “Жанровска историзација и теоријско-жанровска проблематизација: српски филм 1999. до 2009. године”.
-
Цењени ,
Програм Лазе за децембар 2021 (претпостављамо да ће све бити онлајн):
6. decembar 2021. – Začin je život, kako se Vilnev našao u nemogućoj situaciji sa Dinom
"Dinu" je bukvalno nemoguće ekranizovati, ali se iz tog sveta svašta može izvući. Deni Vilnev je hrabro zakoračio u avanturu ekranizacije nemogućeg, uz dodatno opterećenje 21. veka. Koliko je u tome uspeo, da li je njegovo delo dostojno predloška – o svemu tome priča možda najširi panel Laze u skorijoj istoriji. Dođite i kažite nam svoje mišljenje.
13. decembar 2021. – Okultni Lalalend
Šta to ima u varoši tek nešto starijoj od 200 godina što je od nje napravilo fokus za moderne čarobnjake? Diskutujemo o magiji Los Anđelesa i Holivuda i istražujemo način na koji ona nadahnjuje fantastiku i horor serija lociranih ne njenom prostoru snimljenih u poslednjih nekoliko godina. Da li i zašto preporučujemo Penny Dreadful: City of Angels, Brand New Cherry Flavour i Strange Angel opštoj SF/F/H populaciji, i šta bi bio dobar materijal za dalj ečitalačko i gledalačko upoznavanje zapadne obale SAD? Pričaju Andrej Ćirić i Miloš Petrik.
20. decembar 2021. – Mrtvi i nezadovoljni
Prošlo je sedam godina otkad su Taika Vaititi i Džemejn Klement osvojili srca festivalske publike filmom "Šta radimo u senci", a ove godine smo ispratili treću sezonu istoimene serije. Treća sezona nastavlja tamo gde je prethodna stala, pa smo između ostalog videli: Kako se Nađa i Nandor snalaze u ulozi kopredsednika vampirskog saveta? Da li će Laslo i Kolin otkriti poreklo energetskih vampira? Kakva je nova Giljermova uloga telohranitelja, i kako se ostali nose sa činjenicom da žive sa ubicom vampira? Pored svakodnevnih zgoda i nezgoda naših omiljenih šeprtlja, serija se ovoga puta bavi i nekim egzistencijalističkim pitanjima, ali ne očekujte džarmušovske kontemplacije, ipak je i dalje u pitanju komedija. Utiske o trećoj sezoni serije "Šta radimo u senci" za vas rezimiraju Andrea Stojanović i Sofija Vuković Petrik.
27. decembar 2021. – Fantastična čitaonica #94: The Animals in That Country, Laura Jean McKay
Alkoholičarska baka sklona psovanju, zvana Džin nikada nije bila sposobna kada su u pitanju međuljudski odnosi, osim njene unuke Kimberli. Baka Džin je u takvoj situaciji napravila svoj bliski krug sačinjen od životinja, a počela je da zarađuje kao vodič u nacionalnom parku. E, onda je počela čudna pandemija čiji je glavni simptom bio razumevanje jezika životinja. Mnogi su zbog toga izgubili razum…
-
... дакле дали смо вам програм ЛК за децембар, а данас само једна допуна,
(2) у данашњој „Политици“, на стр. 16 (рубрика „синоћ у Београду“) видимо вест, и велику слику у колору: новосадски сценски плесни ансамбл „Вива денс академи“ извео је у Београду, у Позоришту на Теразијама, јуче (2021 12 01) мјузикл под насловом Теорија релативитета, о Милеви Марић Ајнштајн. Учествовала су и деца.
-
Цењени ,
(1) у „Политици“ данас на стр. 15 имате чланак, вечерас у 19 ч отвара се изложба 220 радова ликовног уметника познатог као Гето. Он је током многих година давао само повремени, али итекако важан допринос српском СФ фандому, нашој СФ илустрацији.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2021-12-08-izlozhba-Boban-Savic-Geto .JPG)
Његове фигуре и машине често су биле донекле карикатуралне, можда пулповске, али масивне, препуне снаге и замаха, у богатом јаком колору.
То је у Музеју примењене уметности (примењене! не савремене! немојте погрешити музеј) у Београду, улица Вука Караџића 18, то вам је на домак Кнез Михаилове, којом ако идете према Калемегдану, онда вам је то лево; иза Академије наука; са погледом на парк Војводе Вука; а, гледајући из музеја, наспрамно десно је хотел „Палас“.
(2) Арт Анима јавља, Илија Љ. Бакић објавио је свој нови роман, који је о алтернативној историји у којој је Хитлер направио мноштво атомских бомби, и сасвим победио. Наслов је помало ирационалан, можда да би био интригантан и интересантан: Људска грла или Леворуки. Имате опширан чланак на:
https://www.art-anima.com/ljudska-grla-ili-levoruki-ilija-bakic/ (https://www.art-anima.com/ljudska-grla-ili-levoruki-ilija-bakic/)
Исто имате код Невидљивог, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2021/12/06/novi-roman-ilije-bakica-ljudska-grla-ili-levoruki/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/12/06/novi-roman-ilije-bakica-ljudska-grla-ili-levoruki/)
и,
(3) код Невидљивог, најава да ће у години 2022. бити отворен један велики светски музеј научне фантастике (али, није тачно да је први нити једини):
https://sfpisb.wordpress.com/2021/12/07/otvaranje-prvog-sci-fi-muzeja-na-svetu/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/12/07/otvaranje-prvog-sci-fi-muzeja-na-svetu/)
-
... само две допуне,
(4) Арт Анима јавља да је Илија Бакић (ето, после само неколико дана) објавио још једну књигу, наводе да је то роман, наслов је На крају света, Ксандер, и није СФ, него фантази, о краљу Ксандеру, и древним царствима, итд:
https://www.art-anima.com/na-kraju-sveta-ksander-jos-jedan-roman-ilije-bakica/ (https://www.art-anima.com/na-kraju-sveta-ksander-jos-jedan-roman-ilije-bakica/)
и, (5) данас на задњој страници „Данаса“ Дарко Тушевљаковић одговара на питање шта ових дана чита, слуша и гледа.
-
... допуна, (6) у данашњој „Политици“ на стр. 4 културног прилога, приказ, наш Александар-Саша Гаталица објавио је роман, у жанру фантазије (не СФ), са насловом Двадесет пети сат, о једном фантазмагоричном Београду у коме постоји и то време изван стварног времена, у коме се дешавају чудесне ствари, истакнуте личности добијају двојнике, итд.
Наслов чланка је „Лов на снове“, чланак потписује Наташа Анђелковић, издавач је „Службени гласник“.
У научној фантастици постоји тај основни мотив, време које тече изван службеног, званичног времена, на пример, дан „после-среда“ који наступа стварно после среде, али, пре четвртка, итд.
-
... допуна,
(7) „Политикин забавник“ бр. 3644, петак 10.12.2021,
стр. 8-9, у екипи за наставак проучавања Венере налазе се и две жене нашег порекла, Драгана Перковић Мартин (у радарском тиму) и Сузан Смрекар, шефица.
стр. 21, хипотеза, шта би било кад бисмо направили Дајсонову сферу сачињену од многобројних огледала окренутих ка унутра.
стр. 29-42, стрип са јаким СФ елементима, наслов “Опијум”, са карикатурално искривљеним фацама, аутомобили будућности лете, без точкова су, итд, сценарио Данијел Торес, црта Рамон Маркос Инча.
и, узгред, имате (као и у сваком броју већ месецима) једну страницу са карикатурама Гери Ларсона, овог пута то је на стр. 57.
-
... допуна,
(8) у данашњем „Блицу“ на стр. 30, Ивков даје приказ антологије Proto & Classic Science Fiction коју су, на свој фановски начин, припремили и објавили, ове године, Тика и Филип. Изгледа да обухвата период од другог века наше ере (то би вероватно значило, од Лукијана из Самосате), до новијих времена, отприлике до 1960-тих.
-
... допуна,
(9) у данашњем и сутрашњем „Данасу“, на стр. XII културног прилога, имате приказ књиге изашле код нас недавно у издању „Чаробне књиге“: Исак Асимов, Роботи и царство, у преводу Мирјане Живковић. Приказ потписује К.Ч.Д. Наднаслов је „научна фантастика“, а наслов „Три закона роботике на испиту“.
-
… још и ова допуна,
(10) „Политикин забавник“ бр. 3645, петак 17.12.2021, нема СФ причу, али има причу: стр. 58-59, Франц Кафка, „Сеоски лекар“, конфузан фантазијски кошмар, сеоски лекар путује надреално и хорорично, вуку га неки натприродни коњи итд. Као запамћен страшан сан. Није СФ.
стр. 6, снимак Теслиног телеграма Влатку Мачеку 1936. године, „једнако се поносим мога србског рода и моје хрватске домовине“.
стр. 8-9, камере за препознавање лица грађана на улици итд.
стр. 21, колики број птица настрада годишње на ветро-турбинама; наводно на свакој по десетак. (Али било је и других података, које смо видели изван ПЗАБ, да их настрада и по 150 годишње, толико их буде пронађено, са поломљеним костима, испод турбине, за годину дана; нарочито страдају у магловитом времену; али, помаже ако су краци турбине обележени упадљивим бојама или производе упозоравајући звук.)
стр. 67, сентенције о интелигенцији, па и вештачкој, надмоћној, која ће нас уништити ако јој то падне на памет (казали су то Илон Маск, Стивен Хокинг… ).
Нарочито су импресивне Маскове речи, надајмо се да се неће остварити, али врло лако би могле: „Вештачка интелигенција не мора да буде зла да би уништила човечанство – ако она има неки циљ, а човечанство јој је случајно на путу да га оствари, она ће га успут и уништити, и не мислећи о томе, без мржње“.
-
Цењени ,
(1) у „Блицу“ данас на стр. 24 имате чланак, Слободан В. Ивков, под насловом „Све, све али занат“ говори углавном о каталогу (са тим истим насловом) Гетове изложбе 220 радова (о којој смо вам јавили пре десетак дана), и о Гетовој биографији. Приложена је и сличица, како тај каталог изгледа, а ту видимо и превод (добар) тог наслова на енглески – HANDICRAFT ABOVE EVERYTHING. На корици каталога је и цртеж, мало комични, за децу нацртани змај.
-
... допуна,
(2) у данашњем „Данасу“ на стр. 23 имате вест, која има наднаслов „Премијера СФ опере у Центру за културну деконтаминацију“, а наслов „Шизофрени глас и напете жице“, потписује Ј.Т. У вести се каже да ће данас у Београду бити изведена та представа, чији је наслов XX моноопера за шизофрени глас и напете жице (нисмо сасвим сигурни како да схватимо та два слова на почетку, чланак је написан латиницом, то би неко помислио да је римски број и да значи двадесети век, али, пре ће бити да значи икс-икс хромозоме).
У другом пасусу чланка, каже се да је реч „о СФ дистопијској оперској сатири у трајању од једног сата“ и да „мушке ликове мелодијски представља виолончело“ а биће пројектоване и анимације.
Наш је утисак да је то дело наших музичких и сценских ауторица ипак више у жанру фантазије, али, са СФ елементима.
Требало је ово да јавимо много раније, пардон! изгледа да почиње кроз сат-два.
-
... допуна,
о тој сценској изведби имате чланак код Невидљивог:
https://sfpisb.wordpress.com/2021/12/24/premijera-sf-opere-u-centru-za-kulturnu-dekontaminaciju/ (https://sfpisb.wordpress.com/2021/12/24/premijera-sf-opere-u-centru-za-kulturnu-dekontaminaciju/)
(3) У ово-викендном „Данасу“ имате на стр. XIII чланак о једном новом стрипу о Франкенштајну, цртао француски уметник Жорж Бес, објавила код нас “Чаробна књига”.
-
... још две допуне,
(4) у данашњем „Блицу“, на стр. 24, Ивков даје приказ Асимовљеве књиге Роботи и царство, изашле код нас. (Хмм, могло се то превести и као „Роботи и империја“.)
(5) У данашњој „Политици“, на страници отприлике тридесетој (трећа пред крај, нема пагинацију) имате чланак о новој серији поштанских марака српске поште, „Знаменити светски књижевници“, ту можете видети прилично велике слике те четири марке, на њима су Шарл Бодлер, Достојевски, Рабиндранат Тагор, и Станислав Лем. Портрете је припремио, ево ко, назначено је: уметничка обрада, магистар Бобан Савић, академски сликар. (Сада само тако, званично, без надимка тј. псеудонима Гето). На самим маркама он је потписан латиницом, верзалом: B. SAVIĆ. Цена такве марке изгледа да је 80 динара.
Сва четворица на портретима су мушкарци, ниједна жена. Двојица с брадом. Осмехује се само један, Лем.
Можда то има да се види и на нету?
-
10. januar 2022 - Vaš prijateljski komšiluk je na muci: Spajdermen: Put bez povratka
Marvelov filmski univerzum štancuje sadržaj brže nego što bilo ko može da organizuje tribine, ali Spajdermen: Put bez povratka je na mnogo načina ključni trenutak nakon zaključenja priče o Kamenju beskraja. Poobarao je gomilu post-pandemijskih rekorda, publika se na mnogim mestima upravo zbog njega vratila u bioskope. Zašto je ovaj film toliko važan, šta se dešava u njemu i šta će se sve dešavati posle njega – “dođite” da porazgovaramo.
17. januar 2022 - Polaganje zakletve na Šajol Gulu: Ekranizacija Točka vremena
Jedna od najpopularnijih (i najdužih) saga visoke fantazije uopšte dobila je svoju ekranizaciju. Naravno, ljubitelji serijala su se odmah podelili na dobro poznate strane i ubeđeni su da su u pravu. Ali, kako je zaista Amazon uspeo da prenese čudesni svet Točka vremena na “male ekrane”? Trčite kada morate, borite se kada morate, odmarajte kada možete. A “dođite” kod nas da nam kažete svoje mišljenje o ekranizaciji i saznate neke detalje koje možda niste znali.
24. januar 2022 – Arcane: League of Legends – Serija koja je oduševila BAŠ SVE
Nisu retki oni koji govore da je Arcane najsvežija i najoriginalnija stvar 2021. godine. Nisu retki ni oni koji govore da je ovo je definitivno najlepša i najkreativnija animirana serija svih vremena, sa savršenim spojem kompjuterske i tradicionalne animacije u vizuelnom ključu koji je melem za oči. Mnogi i laici i stručnjaci govore Arcane podiže standarde animacije u svakom pogledu i postavlja standarde po kojima će se meriti druge animirane serije. Na kraju, skoro svi kažu da je ovo najbolja adaptacija video igre svih vremena. A šta kaže naš ekspertski panel? “Dođite”, recite nam i svoje mišljenje.
31. januar 2022 – Fantastična čitaonica #95: Pulp, Ed Brubaker
U svetu savremenog stripa malo je tako uspešnih, popularnih i cenjenih kreativnih dvojaca kao što su scenarista Ed Brubejker i crtač Šon Filips. Ovaj duo sarađuje godinama, podario nam je brojna nezaboravna dela i avanture, a sada nam donosi i Palp. Priču o čoveku kome nisu ispunjena očekivanja da će umreti mlad i koji sada piše za petparačke romane, dok život za njega ima druge planove. Kao i mnogi, mnogi Brubejkerovi radovi, ova priča je istovremeno setna i nepopravljivo surova. Strip je kod nas izdala Čarobna knjiga. Pobrao je mnoge nagrade, uključujući i onu za američki strip najvažniju – Ajznera za najbolji novi grafički roman. “Dođite” da pričamo o Palpu i Brubejkeru uopšte.
-
Цењени ,
(1) у данашњој „Политици“, на стр. 3 културног додатка, имате приказ СФ романа (али, нигде није речено да је СФ) са насловом Тријумф трагедије, о избијању Трећег светског рата, који је атомски, негде око године 2070, а кривица за катастрофу је на капитализму итд. Аутор је Ненад Петровић, издавач је Нишки културни центар, чланак потписује Златоје Мартинов, наслов чланка је „Треће светско мултинационално лудило“.
-
... (2) У викенд-броју „Данаса“ имате на стр. II културног додатка врло обиман чланак, Алексеј Кишјухас о овим годинама са ковид-19 вирусом, па, преткрај другог ступца он каже: „Јер, докле више? Нови таласи и најновији сојеви, разне Делте и Омикрони, прозвани попут негативаца из научно-фантастичних филмова“.
Неко је дакле то приметио. Заправо имамо утисак да се читав фандом уздржава, умрло је неколико милиона људи, и зато ми не можемо тријумфално да кажемо „ето! видите! били смо у праву, за опасност од светских епидемија!“, испало би да ликујемо због нечега што је огромна трагедија. Ваљда зато ћутимо о томе.
(3) У истом броју „Данаса“, на стр. 16 (о култури), имате два чланка; умро је Питер Богданович, наш човек у Холивуду; и,
(4) други чланак нам јавља: снимљен је и има успеха сатирични СФ филм Не гледај горе (Don’t Look Up, 2021), ту су Лео ДиКаприо, Кејт Бланчет и Мерил Стрип, а ту је и астероид...
(5) Арт Анима јавља да је у Црној Гори изашла ова збирка научних радова о југословенској фантастици:
https://www.art-anima.com/putevima-beskraja-recepcija-jugoslovenske-fantasticke-proze/ (https://www.art-anima.com/putevima-beskraja-recepcija-jugoslovenske-fantasticke-proze/)
(6) Такође јавља Арт Анима, изашла је књига Ђорђа Писарева која, ево читамо вест, „доноси текстове о појединим светским и домаћим писцима, међу којима су имена стваралаца чији опуси у значајној мери или у потпуности припадају књижевној фантастици“, па, ту се помињу и Борислав Пекић, Илија Љ. Бакић, и Горан М. Скробоња:
https://www.art-anima.com/kopipejst-ili-zivot-nova-knjiga-dorda-pisareva/ (https://www.art-anima.com/kopipejst-ili-zivot-nova-knjiga-dorda-pisareva/)
-
... допуна,
(7) данас у „Политици“ доњу половину стр. 12 и доњу половину стр. 13 (које су наспрамне, лева и десна) заузима огроман чланак који набраја шта се све појавило, у свету, прво у СФ а онда и у реалности (разни проналасци итд). Наслов је „Научна фантастика која то одавно више није“, потписује Ђорђе Петровић за кога је назначено да је научни новинар Центра за промоцију науке.
А на горњој половини стр. 12 и 13 је врло велики чланак о Илону Маску као носиоцу научног и технолошког прогреса човечанства, наслов је „Самозвани градитељ Нојеве барке човечанства“, потписује Јелена Стевановић.
И најзад ту је стр. 14 коју скоро целу запрема чланак „Наука у орбити фантастике и бизниса“, ту су слике троје наших младих научних радника, потписује Дарко Пејовић.
Последњих неколико седмица „Политика“ је сва у знаку позитиве, позитивних вести и тема, па се то ево данас пренело и на нас, приказани смо са респектом, као користан и важан део укупног напретка човечанства.
-
(4)снимљен је и има успеха сатирични СФ филм Не гледај горе (Don’t Look Up, 2021), ту су Лео ДиКаприо, Кејт Бланчет и Мерил Стрип, а ту је и астероид...
po čemu je ovaj satirični film, pored ostalog, i SF?
zato što tu negde ima neki asteroid?
gde je tu NOVUM?
-
Цењени др Гул, па, да, у том сатиричном филму тај астероид је новум. Много незгодан...
Е сад ... допуна вести,
(8) данас у „Блицу“ на стр. 24, Ивков даје опширан приказ романа браће Стругацки Град безнађа који у Русији, заправо у Совјетском Савезу (до перестројке), неких 17 година није могао бити објављен, од 1972. до 1989, из политичко-идеолошких разлога, јер је совјетска цензура захтевала више оптимизма. Код нас је ево сад изашао код „Чаробне књиге“ у децембру 2021, дакле пре око месец дана.
Ивков га пореди са филмом Алекса Пројаса Град таме (Dark City, 1998).
-
Цењени ,
у данашњем „Блицу“ у уметнутом културном прилогу „Поп & култура“, имате два интересантна чланка, и то,
(1) објављене су, по делима Х. Џ. Велса, четири књиге стрипова, и то, Острво др Мороа, Времеплов, Невидљиви човек, и Рат светова, издавач је (латиница) „300 čuda comics“, цртала је група аутора, сценарије им је припремио Добс (само тако је написано, Добс), чланак потписује Вељко Ивановић.
и,
(2) чланак на страници која је заправо „Блицова“ стр. 20 плус један стубац на стр. 21, изашла је код „Лагуне“ књига која предвиђа како ће свет изгледати, шта ће се променити, до године 2030, дакле у следећих осам година. Аутор је Мауро Ф. Гиљен, наслов је напросто 2030, чланак потписује новинарка „Блица“ Татјана Њежић.
Осам година ће брзо пролетети, па ће се видети да ли је Гиљен тачно предвидео.
-
... допуна,
(3) у данашњем „Блицу“ па у уметнутој Блицовој ТВ ревији, па на стр. 21, Блажа Синеманијак даје приказ филма Не гледајте горе (поменули смо га) и оцењује га углавном позитивно, али каже да на крају када већ иде одјавна шпица постоје два додатка који су, ако смо добро схватили, превише неозбиљни.
-
... допуна,
(4) и у данашњем „Блицу“ посвећује се пажња филму Не гледајте горе, сада не у ТВ ревији, него у листу самом, на стр. 47, потписује сада не Блажа Синеманијак, него деда Милорад, приказ је сада знатно опширнији, прилично је позитиван, а наслов приказа гласи “Трагикомична сатира је једно од најбољих остварења 2021”.
(5) У викенд-броју „Данаса“ данас у културном прилогу па на стр. XI, имате велики чланак о стрипу, са три илустрације, наслов је „Мебијус или нова врата стрипу“, потписује Драган Стошић.
-
... допуна,
(6) данас у „Блицу“ на стр. 32, Ивков о новом издању удружења SCI&FI, односно Тике и Филипа, наслов је Horror & Gothic, корицу илустровао Жељко Пахек. Ивков сугерише да је то по неким елементима више као фанзин, али, ипак је и права књига, антологија са 11 прича (међу којима је и прича: Драгутин Илић, „Под земљом“) и једним стрипом.
-
... допуна,
(7) у данашњем „Блицу“ на стр. 23, у саставу рубрике „Поп & култура“, имате преко целе странице чланак, наслов “Празник фантастике у Ваљеву”, наднаслов “Изложба”, потписује Драган Јовановић Данилов, у Модерној галерији у Ваљеву је отворен први “Бијенале фантастике”, изложба новијег српског сликарства и то (ако смо добро разумели) фантазије, вероватно надреализма, на трагу некадашњег покрета “Медиала”; не СФ.
Па, надајмо се да ће се једног дана, кад-тад, направити и једна изложба СФ сликарства... али не у пулп-кич стилу, него мало озбиљнија, можда и величанствена.
-
... допуна,
(8) у данашњој “Политици”, на стр. 12, имате велики интервју, са великом сликом (портрет, у колору, гледа у камеру), говори писац Дарко Тушевљаковић, потписује Марина Вулићевић, наслов је “Бавим се будућношћу да бих се изборио са свакодневицом”.
-
... допуна,
(9) у „Политикином забавнику“ бр. 3651, петак 28.01.2022, стр. 10-13, технолошки проналасци у филмовима о Џејмсу Бонду (који је у последњем од њих, Није време за умирање – No Time to Die, 2021 – погинуо).
То су разне летелице, пловилице, итд; понешто од тога су елементи СФ.
-
... и још једна допуна данас,
(10) у данашњем “Блицу”, на стр. 22, Слободан В. Ивков даје приказ стрип књиге, објављене код нас, Повратак на Белзагор у којој, као у филму Аватар, добри ванземаљци мирно живе на својој планети а онда из свемира долазе зли капиталисти-империјалисти да грабе за себе једно природно богатство.
-
Поштовани,
не знам да ли је др. АБН овде писао о сатирично-комичној сф серији Space Force. Прва сезона истоимене серије може се погледати на Netflixu. Друга сезона биће емитована од 18. фебруара. Мој омиљени лик из серије је доктор Малори, кога тумачи Џон Малкович.
https://www.youtube.com/watch?v=YFJm_5YT__w
Поздрав од Slave
-
Цењена Славо,
не, нисам знао за ту комедију. Хвала на информацији!
(2) у данашњем „Данасу“ у уметнутом културном прилогу па на стр. XIII, о последњем роману браће Стругацки, са насловом Град безнађа, који даје песимистичку слику друштва, и који је био довршен године 1972, али су га скривали, чували да не сазна КГБ, па објавили тек у време перестројке, 1988. Сада је објављен и код нас, на српском (превела Марија Стаменковић). Чланак је потписан иницијалима Д.С, наднаслов „Фантастика“, наслов „Град-експеримент под контролом Наставника“.
(3) Јуче је у „Блицовој“ ТВ ревији, на стр. 21, Блажа синеманијак објавио неодушевљени приказ о филму Тихо место 2, а то је наставак филма Тихо место (A Quiet Place, 2018) о ванземаљцима који вас нападну чим проговорите или направите неку галаму. Блажа каже: „У плану је и трећи део и тако унедоглед све док буде публике“ вољне да то гледа.
(4) Програм ЛК за фебруар 2022:
7. februar 2022 - 2021: Plodna godina za domaću fantastiku?
Praveći popis izdanja književne fantastike srpskih autora koja su izašla u pandemijskoj 2021. godini, bili smo zatečeni velikom brojem i šarenolikošću naslova pred nama. Preko pedeset naslova, znači bar jedna knjiga nedeljno! Ko to piše, šta se to piše, ko to čita? Pokušaćemo uživo da predstavimo neke naslove, razvrstamo ih i eventualno nešto preporučimo. Moderator: Žarko Milićević
14. februar 2022 – Witcher, prošireni univerzum
Teško je pobrojati šta sve spada u univerzum Witchera. Počelo je knjigama, planetarnu slavu doživelo igrama, onda se raširio na brojna pogranična dela, a onda je ponovo stekao novi talas globalne popularnosti Netfliksovom adaptacijom. Završena je druga sezona, dok čekamo treću i prikvel koji stižu ove godine, naši lokalni vičerolozi seciraju trenutno stanje u franšizi. Dođite da pričamo.
21. februar 2022 – Kako preživeti apokalipsu? Don't Look Up
Pošto već dve godine proživljavamo kolaps civilizacije kakvu poznajemo zbog smrtonosnog virusa koji nikako da nas ostavi na miru, već smo se navikli na konstantno opsadno stanje, a neki su o takvom stanju uma poželeli i da snime filmove. Adam Mekej, scenarista i reditelj poznat po filmovima Opklada veka (2015.) i Čovek iz senke (2018.), kao i mnogobrojnim saradnjama sa Vilom Ferelom, ovoga puta je zagazio u vode naučne fantastike, barem površinski, pošto je Ne gledaj gore pre svega politička satira. Svoje utiske o filmu pretresaju rediteljka i scenaristkinja Staša Koprivica i dežurna gikovškinja opšte prakse Sofija Vuković Petrik.
28. februar 2022 – Fantastična čitaonica #97 - Snow White Learns Witchcraft, Theodora Goss
U osam kratkih priča i 23 pesme, dobitnica Svetske nagrade za fantastiku (World Fantasy Award) ponovo priča i obrađuje bajke braće Grim, Hansa Kristijana Andersena, Šarla Peroa i Oskara Vajlda. Ponekad jeziva, ponekad duhovita, a uvek lirska, dela u ovoj knjizi stavljaju žene u fokus ovih besmrtnih priča.
-
... дали смо вам јуче програм ЛК за фебруар, а сад, једна допуна,
(5) „Политикин забавник“ бр. 3652, петак 04.02.2022,
стр. 12-13, „Роботи и андроиди“, чланак, потписује Миодраг Б. Миловановић, о разлици између та два појма, и о историјату њиховог настанка и употребе (у свету и код нас). Веома стручно и информативно написано, са ослонцем између осталог и на један научни рад др Бојана М. Јовића. У последњем ступцу помиње се и ваш скромни АБН као преводилац.
стр. 3, стрип, Хогар Страшни размишља о људима на Месецу
стр. 8-11, квантни компјутери, шта би све (можда) могли, кад би постојали
стр. 44-46, у неким радио-епизодама око 1946, Супермен се борио против Кју Клукс Клана
стр. 57, Гери Ларсон, карикатуре, једна је изразито СФ
Али насловна тема броја су алхемичари, један је и насликан, карикатурално, на насловној страни (стр. 1)
-
Ево како изгледа наслов тог Мићиног чланка у Забавнику.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/PZAB-2022-02-04-Roboti-i-androidi-Mica-Milovanovic.JPG)
-
Павле Зелић је добио једно инострано признање, о томе јавља Арт Анима:
https://www.art-anima.com/zelicu-americka-nagrada-voren-vesterberg-za-pricu-veliki-vakcinator/ (https://www.art-anima.com/zelicu-americka-nagrada-voren-vesterberg-za-pricu-veliki-vakcinator/)
Исто јавља и Невидљиви:
https://sfpisb.wordpress.com/2022/02/10/pavle-zelic-osvojio-prestiznu-nagradu-za-pricu-u-sad/ (https://sfpisb.wordpress.com/2022/02/10/pavle-zelic-osvojio-prestiznu-nagradu-za-pricu-u-sad/)
Данас ту вест налазимо и у „Политици“ на стр. отприлике дванаестој па у првом ступцу.
Та прича, „Велики вакцинатор“ изашла је у “Политикином забавнику” 19.03.2021, на стр. 58-59, јавили смо вам то дан касније.
(2) Данас у „Блицу“, на целој стр. 47, Деда Милорад даје приказ друге сезоне ТВ СФ серије Вучје васпитање (Raised by Wolves) у којој су ванземаљци уништили Земљу али једна наша колонија опстаје на некој планети али је угрожена људским међусобним неслогама због верских (религијских) разлика.
-
Živkovićeva novela na BBC-u, roman uskoro u knjižarama-Art Anima javlja:
https://www.art-anima.com/zivkoviceva-novela-na-bbc-u-novi-roman-uskoro/?fbclid=IwAR256NHdshi9X0D3uXRd5C1QDTeyCc6VrjwBLZW8Lhj1-VfbFm1EN1ojliA
-
Хвала на информацији, Аномандер.
... допуна, у данашњој (субота) „Политици“, па на првој страни, видимо веома обиман (пренет мало и на другу страницу) интервју са младим украјинским писцем по имену Андриј Љупка, разговор водио Никола Шанта, наслов „Нећу да идем у рат“. Помиње се роман Карбид али се у широком луку избегава да се помене да ли је то СФ.
-
... и још две-три допуне, све у културном додатку јучерашњег (и данашњег; то је викенд-број) „Данаса“. Наиме,
(4) на стр. XI први прилог има наднаслов „епска фантастика“, а то и јесте,
(5) а други прилог има наднаслов само „фантастика“, а заправо је научна фантастика, о свету после атомског холокауста, аутор Ненад Петровић, наслов Тријумф трагедије. Опширни чланак, са насловом “Армагедон или Треће мултинационално лудило” потписује Златоје Мартинов.
и,
(6) на стр. XIII, приказ књиге Поплављени ум, о ХААРП теми, писац је Јован В. Ристић (годинама веома познат у Првом српском фандому), наднаслов чланка гласи „првенац“, наслов чланка гласи „Психолошки трилер о утицају теорија завере“, чланак потписује К.Л.Д.
-
... допуна,
(7) у данашњем „Блицу“ на стр. 22, Слободан В. Ивков даје опширан приказ романа Јована В. Ристића Поплављени ум, о ХААРП теми. Каже да је то „on the road авантуристички роман“, не улази у питање жанра, разматра колико би у тој теми (о намерном микроталасном деловању на јоносферу) могло бити истине, а приказ завршава реченицом која се састоји од само једне речи:
„Језиво!“
-
... допуна,
(8) у данашњој (гле... 2022 02 22, датум који се састоји од шест двојки и две нуле...) „Политици“ па на стр. 16, у рубрици „Београдска хроника – синоћ у граду“, видимо чланак са насловом „Хируршки повећана интелигенција и суровост друштва“, из кога сазнајемо да је јуче на сцени Малог позоришта „Душко Радовић“ изведена представа Кавез по мотивима књижевног дела Цвеће за Алџернона писца Данијела Киза. Чланак потписује Ј.М.
У чланку се инсистира на Чарлију као критичару друштва, а не помиње се СФ.
-
Цењени ,
(1) На Арт Аними налазимо да је Илија Љ. Бакић објавио алтернативно-историјски СФ роман Људска грла или Леворуки (2021 ?? ), имате резиме:
https://www.art-anima.com/roman-ilije-bakica-u-sirem-izboru-za-nagradu-laza-kostic/ (https://www.art-anima.com/roman-ilije-bakica-u-sirem-izboru-za-nagradu-laza-kostic/)
(2) Хипотеза да је постојао мини континент Балканатолиа, који се састојао од делова Балкана и Анатолије (неки је зову и Анадолија):
https://www.yahoo.com/news/strange-animal-fossils-helped-scientists-133300100.html (https://www.yahoo.com/news/strange-animal-fossils-helped-scientists-133300100.html)
(3) Деца паклене поморанџе су у припреми за позориште у Новом Саду, јавља Невидљиви:
https://sfpisb.wordpress.com/2022/02/27/premijera-pozorine-predstave-deca-paklene-pomorandze-27-februara-u-novom-sadu/ (https://sfpisb.wordpress.com/2022/02/27/premijera-pozorine-predstave-deca-paklene-pomorandze-27-februara-u-novom-sadu/)
(4) У данашњем „Блицу“, на стр. 23, Ивков даје приказ српског издања (код „Чаробне књиге“) стрип-књиге Наопачке (2), (сценарио Лука Енок, црта Рикардо Кроза), о свету у коме се гравитација изврнула и повукла многе људе и ствари нагоре, у космос. Али не све. Обратите пажњу на ту двојку у загради: то значи, други део, а Ивков нас је претпрошлог лета обавестио о изласку првог дела, а ми смо вам то јавили на дан 2020 07 20. А једно годину дана пре тога, 2019 09 28, јавили смо вам о филму Upside Down (2012), итд.
Оно што је нарочито интересантно, са становишта теорије књижевности, у данашњој Ивковљевој колумни јесте реченица о жанру, наиме, да се у том стрипу ради о фантастици али „не и о научној фантастици јер нема ни покушаја научног објашњења за катастрофичну појаву“. Строго узев, да би дело било СФ, јесте пожељно али није неопходно да аутор покуша да понуди научно објашњење, довољно је само да не уводи ствари супротне укупном научном начину размишљања и научном погледу на свет. На пример мађију, акрепе, врачеве, караконџуле...
-
... допуна, е ово је стварно требало раније да јавимо, пардон,
(5) у данашњем „Блицу“ на стр. 23 имате обиман чланак који је написао, о свом роману Поплављени ум, Јован В. Ристић. Наднаслов гласи „из угла писца“, наслов „Сви смо ми помало ХААРП“, том истом реченицом се и чланак завршава, а поднаслов гласи „Злоћудна последица пандемије корона вируса је је једна дугорочно опаснија, ментална пандемија“. Ристић каже, на почетку другог ступца, да је његов роман „психолошки роуд-трилер уроњен у зону сумрака“, али не прецизира да ли је СФ.
-
Програм ЛК за март 2022:
7. mart 2022 – Svemirske snage, povratak na zemlju
Iako je diskusija o svemirskim vojnim snagama svakako zanimljiva, ona nije tema ove tribine, već druga sezona istoimene Netfliksove serije. Prva je bila potpuni hit i nastala je u isto vreme kada su osnovane Svemirske snage SAD, sada ostaje da vidimo da li je druga zadržala prepoznatljiv i šarm i kako je prenela borbu njenog časnog načelnika.
14. mart 2022 – Veze (naučne)fantastike, (neo)avangarde i (post)moderne
U razgovoru sa dr Milošem Jocićem pričaćemo o (neo)avangardi i postmoderni - pravcima umetnosti (i književnosti) koji se često vode pod "fantastika" a srodni su sa naučnom fantstikom utoliko što podrazumevaju jedan određen otklon od činjenične realnosti. U jednom trenutku ovi pravci su išli stazama razvoja jako međusobno bliskim, pa se i se mešali i preplitali.
Učestvuju: Dr Miloš Jocić - urednik časopisa Međutim, DNK, književnog magazina Društva novosa
dskih književnika, i priređivač antologije "Čorba od minotaura", kao i Miodrag Milovanović - autor knjige Srpska naučna fantastika. Moderator: Žarko Milićević
21. mart 2022 – Horor podkasti, savršen spoj žanra i medijuma
Podkasti su postali dominantni "netradicionalni" medijum današnjice, ali se, naravno, nisu zadržali samo na informativnom. Ogroman ih je broj od pionira kao što je Nosleep, preko Archive 81, Nocturnal, Voice from the Darkness, ali i onih koji su na granici dokumentarnih, kao što su Lore, The Last Podcast on the Left i brojni drugi. Na engleskom jeziku ih ima stotine. O ovom fenomenu u svetu i kod nas govoriće ljudi koji su plemenitiji za stotine sati slušanja, ali i poneke sate kreiranja podkasta.
28. mart 2022 – Fantastična čitaonica #97: Kazuo Išiguro - Klara i sunce
Klara je VP (veštački prijatelj) – android koji roditelji kupuju svojim tinejdžerima kako bi im obezbedili društvo i podršku. Čak i za jednog androida izuzetno pronicljiva i inteligentna, Klara se hrani sunčevim zracima, a stvarnost, za razliku od ljudi, vizualizuje kroz osnovne geometrijske oblike poput pravougaonika ili kruga. Klaru za VP-a odabira Džozi, 14-godišnjakinja krhkog zdravlja, koja pati od iste bolesti koja je ubila njenu sestru. Između devojčice i robota razvija se pravo prijateljstvo, ali da li bi Klara trebalo da očekuje mnogo od ljudskih obećanja? Ovo je prvi Išigurov roman koji je objavio nakon što mu je dodeljena Nobelova nagrada za književnost 2017.
-
... ево, после програма ЛК за март, доносимо и две допуне,
(2) „Политикин забавник“ бр. 3656, петак 04.03.2022, стр. 8-11, свемирски бродови у „Звезданим стазама“, па и „Ентерпрајз“, какви су.
(3) данас у „Блицу“ на стр. 22, колумна „Фантастикологија“, Ивков даје приказ књиге коју је објавио Светислав Филиповић Филип (председник удружења SCI&FI) са насловом (латиница) Munze konza ex-Yu R.U.R.
-
Poštovani,
u proteklih nekoliko meseci reč slava je dobila jedno sasvim novo značenje u ukrajinsko-ruskom sukobu. Slava Rusiji i slava Ukrajini glavne su parole sa obe zaraćene strane. Nekoliko dana se u medijima pojavljivao snimak porušenog mosta, a preko vode, pored mosta su prolazile izbeglice. Tu su se našla i jedna kola, koja su pala u vodu kada je most granatiran. Na prašnjavom staklu automobila neko je napisao Slava Ukrajini! Mene je ta scena duboko uznemirila. Inače, već od jeseni prošle godine redovno pratim vesti iz Ukrajine. Od početka godine sam brojala dane kada će buknuti ovaj rat u odnosu na koji su ratovi u bivšoj Jugoslaviji, metaforički rečeno, bile male bebe. Ukrajinci i Rusi baštine kulturu kakvu Južni Sloveni nikada nisu imali. Dvoje najznačajnih sovjetskih pijanista bili su rodom iz Ukrajine- Svjatoslav Riher iz Žitomira, grada koji je već razoren i Emil Giljels iz Odese, starog i prelepog grada na moru, čije razaranje predstoji. Slavljenje država pokazalo se kao pogubno i zato Slava svim nedužnim civilima koji su poginuli i ranjeni i onima koji će poginuti i biti ranjeni. Slava svim gradovima koji su razoreni i onima koji će biti razoreni. Sada nema samo Azija Avganistan, ima ga i Evropa. Prostor bivše Jugoslavije već je bio vojno polje Rusije i NATO-a. To bi mogao ponovo postati, ako se sukob iz Ukrajine proširi na okolne države. Nadam se da će se moja nagađanja pokazati kao netačna i neutemeljena.
-
Цењена Славо,
свима нама је жао због тих тужних и жалосних догађаја, али, не треба сад овде да улазимо у коментаре о томе.
Дакле,
...допуна,
(4) изашао је роман Илије Бакића Двостав, приказ је на Арт Аними:
https://www.art-anima.com/novi-roman-ilije-bakica-dvostav-s-popustom-za-posetioce-sajta-art-anima/ (https://www.art-anima.com/novi-roman-ilije-bakica-dvostav-s-popustom-za-posetioce-sajta-art-anima/)
(5) и нови хумористични СФ роман Ивана Срдановића, приказ на Арт Аними:
https://www.art-anima.com/zar-je-to-ljubav-ivan-srdanovic/ (https://www.art-anima.com/zar-je-to-ljubav-ivan-srdanovic/)
(6) у данашњем и сутрашњем „Данасу“, на стр. XII, имате приказ једне студије о Орвелу и, нарочито, о роману 1984. Аутор се зове Доријан Лински, а наслов је мало необичан: Министарство истине, биографија Орвелове 1984. Преводилац је Мирко Бижић, а издавач “Вулкан”.
-
... допуна,
(7) у данашњем „Блицу“, на стр. 22, Слободан В. Ивков даје приказ романа Френка Херберта Божански цар Дине.
-
Цењени ,
у ово-викендском броју „Данаса“, па на стр. XI културног прилога, имате приказ о роману Соње Атанасијевић, са насловом Спавај, звери моја, о животу једне прилично усамљене жене која, рекло би се, мирно живи у Београду у години 2027, а гле ту је и једна паметна камера која говори и мисли као робот, па би због тога читав роман можда могао бити СФ, или, ако не СФ, онда фантазија.
Чланак потписује К.Б.Д, наднаслов чланка је „антиутопија“, што у овом случају баш и не изгледа оправдано, а наслов чланка гласи „О усамљености и вечној потреби за љубављу“ што је као наслов прилично неодређено, и нимало не упућује на било који жанр нити на садржину.
Блиска је то будућност, 2027, брзо ће проћи пет година...
(2) „Политикин забавник“ бр. 3659, петак 25.03.2022, нема СФ причу, али има причу: стр. 49-51, Саки (Х. Х. Манро), „Тобермори“, викторијански џентлмен научио мачора Тоберморија (тако се зове) да говори. Мачор сад почиње да препричава пред окупљеном господом свакојаке интриге које је слушао и гледао, па они дискутују да ли да га убију, да их не би бламирао. Недуховито, и није СФ него Ф, зато што новум није буквалан него је, очигледно, само литерарна конвенција.
-
... допуна,
(3) у данашњем „Блицу“, на стр. 22, Ивков даје приказ стрип-књиге Долазак чији аутор је Шон Тан; у том стрипу, протагонист је грађанин који као економски мигрант путује у неку „потпуно надреалну“ земљу, „да би се скућио па онда позвао код себе супругу и ћерку“. Претпостављамо да у тој земљи има елемената фантастике, па, можда и СФ.
(Гле, тај наслов Долазак подсећа нас на један добар филм – Arrival, 2016.)
Ивков у уводним пасусима говори и о историји стрипа уопште.
-
... допуна,
(4) у данашњoj „Политици“, на стр. негде-око-петнаесте, имате обиман чланак са насловом „Изложба Енкија Билала у париском ‘Музеју човека’“, то је поводом педесете годишњице његовог рада. Чланак потписује Гордана Крстић Фај. На изложби је тридесетак Билалових радова укључујући и одломке из његових филмова. У чланку се, у другом ступцу, изричито помиње и научна фантастика, овако: „Најзначајнији је представник француског научнофантастичног стрипа“.
-
... допуна,
(5) у јучерашњем (и данашњем) „Данасу“ (који је поскупео на 60 динара) имате, на стр. XII културног прилога, обиман приказ романа Јована Ристића Поплављени ум. Наднаслов гласи „модерне жртве“, наслов „У потрази за истином“, потписује Ненад Ланчушки. Не помиње се да ли има елементе СФ.
-
... допуна,
(5) у данашњем „Блицу“ на стр. 22, Ивков даје приказ најновијег филма Дина који је добио 6 Оскара.
(6) „Политикин забавник“ бр. 3660, петак 01.04.2022, стр. 60-61, „Лафорџове очи“ (име погрешно написано, састављено!), какви су изгледи да наука икада направи механичке вештачке очи, као што има Џорди Ла Форџ (Geordie La Forge) у „Звезданим стазама“.
-
Цењени ,
(1) данас на задњој страни „Данаса“, па сасвим на дну странице, Јован В. Ристић се изјашњава у рубрици „читам, слушам, гледам“.
(2) Било је најава да ће састанак “Лазе Комарчића” 11-тог априла 2022, и сви следећи, бити “уживо”, са стварним личним долажењем, а не електронски. Јер, епидемија је мало попустила, наш имунитет је можда мало ојачао…
Програм ЛК за април 2022:
4. april 2022 - Razgovaraćemo o najnovijoj knjizi profesorke Ljiljane Pešikan Ljuštanović: Iza Alisinog ogledala.
Tipološki ogledi o fantastičnom romanu za decu (Andrićev institut, Višegrad, 2021). U ovoj kompaktnoj monografiji, autorka analizira mogućnosti fantastičnog romana za decu i pokazuje širok raspon njegovih transformacija - od Kerolove Alise preko Nosovljevog Neznajka pa do Knjige o groblju Nila Gejmena. Za naše čitaoce biće zanimljivo i što su u analizu uključeni različiti srpski i regionalni autori fantastike, od Uroša Petrovića i Zvonka Todorovskog do Ivane Nešić.
11. april 2022 - Betmen, trijumf nove inkarnacije mračnog viteza
O Betmenu se zaista više nema šta reći, on je konstanta popularne kulture i javne svesti, pitanje je samo kako će izgledati u sledećoj inkarnaciji. Ova poslednja, gde ga tumači Robert Petinson, naišla je na potpuno oduševljenje kako filmofila, tako i stripofila. Naš standardni panel DC dijagnostičara, stripadžija i filmadžija secira ovaj hit Meta Rivsa.
18. april 2022 - Haarpolovci, ili na putu do istine lako je skrenuti, debitantski roman Jovana Ristića
U izdanju Lagune nedavno je objavljen roman-prvenac Jovana Ristića Poplavljeni um, čija se radnja dešava u vreme velikih poplava u Srbiji 2014, i koji kroz priču o potrazi grupice Beograđana za mitskim HAARP-om, optuženim da je skrivio potop, istražuje fenomen teorija zavera, kao i njihov uticaj na ljudsku psihu opterećenu ogromnom količinom fragmentiranih, često protivurečnih informacija na internetu - u okolnostima velikog nepoverenja u medije i institucije. Roman se opisuje kao psihološki roud roman sa elementima Dosijea Iks, a radnja je uronjena u zonu sumraka i fantastiku, čak i u horor. Pored pisca, o romanu Poplavljeni um će govoriti Miodrag Mića Milovanović i Goran Skrobonja.
25. april 2022 - Fantastična čitaonica #98: Anthony Doerr - Cloud Cuckoo Land
Ovaj roman prati pet likova čije su priče povezane ljubavlju prema jednoj knjizi, bez obzira što ih razdvaja skoro šest vekova. Ovo je jedna od najslavljenijih i naprodavanijih knjiga u 2021. godini. Ovo je treći roman dobitnika Pulicera Entonija Dora, koji je postao instant hit i popeo se na sve moguće liste besteselera u SAD, a koji je kritika univerzalno pohvalila. Nije se Fantastična čitaonica jednom opekla na "hajp", ali svakako te knjige nisu bile dosadne. Nadamo se dobroj diskusiji kakva god da ispadne.
-
... ето дaдосмо програм ЛК за април, а сад, о сасвим другој теми, ова допуна,
(3) у данашњој “Политици” на стр. негде после десете, у културној рубрици, приказ позоришне представе у којој се појављује и робот.
Не каже се кад и где је представа изведена, али, нагађамо, можда недавно и можда у Београду.
Наднаслов је “позоришна критика”, наслов је “О роботима и људима”, потписује Ана Тасић, наслов представе је Ролеркостер (то вам је тобоган…), у првој реченици сазнајемо да је то “драмски текст ( … ) Јелене Кајго ( ... ) савремена комедија”, режирала је Милица Краљ, а у трећем ступцу читамо о том СФ елементу: “ироничан обрт, са развојем њеног пријатељства са Шилом, роботом у лондонском стану, који је врло допадљиво уобличен – игра га Теодор Винчић, као суптилно аутоматизованог слугу”.
Наслов чланка, “О роботима и људима”, подсећа на наслов новеле “О мишевима и људима” коју је написао Џон Штајнбек (Steinbeck, “Of Mice and Men”, 1937).
-
... допуна,
(4) у данашњој „Политици“ на стр. 11 имате чланак „Три књиге о теорији и поетици сигнализма“, потписује, само иницијалима, К. Р, а пред крај трећег ступца се каже да су издавачи те три књиге „Еверест медија“ и Међународна културна мрежа „Пројкат Растко“.
-
... допуна,
(5) у данашњем „Блицу“ на стр. 22 Ивков даје приказ Тикине антологије Трагом српске фантастике (2021), та књига је врло богат извор материјала, али претежно су то дела етно- тј. фолк фантастике, дакле у жанру фантазије, не у жанру СФ.
-
... дакле две допуне,
(6) у данашњем „Данасу“ (то је ускршњи троброј, важи и за понедељак), у културном додатку, па на стр. IX, имате чланак о стрипу, наиме изашао је Сребрни летач у колору; наднаслов је “кутак за девету уметност”, наслов је “Свемирски сурфер ‘офарбан’ за десетогодишњицу”, чланак потписује Драган Стошић, а при дну првог ступца сазнајемо да је тај стрип са енглеског превео Дарко Тушевљаковић.
... и, (7), у истом „Данасу“ али на стр. X, сазнајемо да је Х. Џ. Велсов Рат светова изашао код „Лагуне“ у новом преводу – превео је Албин Вилхар; а поговор (или предговор) је написао Милан М. Ћирковић.
-
Цењени ,
(1) ево програма “Лазе Комарчића” за мај 2022; изгледа да је долажење уживо, а не само електронски (?... zakk?) али ће после ипак, можда, бити окачен снимак на Ју-тјуб (?... zakk? молимо информацију о томе). Дакле:
9. maj 2022 – Novosti iz izdavačke kuće Golconda
Šta nam je novo došlo, šta nam se lepo priprema, kada će konačno strip koji ste obećali, kako izgleda život strip izdavačke kuće u Srbiji i mnoge druge teme koje vas zanimaju. Čekamo vas. U razgovoru učestvuju Bojan Riznić, glavni i odgovorni urednik Golconde i Bojan Marković, prevodilac u Golcondi. Moderator: Pavle Knežević.
16. maj 2022 – Mortenauti u potrazi za ljubavlju: Novi roman Ivana Srdanovića – "Zar je to ljubav?"
Ovaj roman je sa humorom ispričana priča o potrazi za formulom ljubavi u okvirima izmišljene kvantne psihofizike, koja vodi protagoniste u prvu naučnu ekspediciju u smrt. Učestvuju: Adrijan Sarajlija, Zoran Stefanović, Ivan Srdanović (autor).
23. maj 2022 – Prva zbirka Relje Antonića - Seni utopljenih doba
Prva zbirka pocerskog čarobnjaka, pisca, ilustratora i urednika Relje Antonića nalazi se pred čitaocima u elektronskom obliku. Čega sve tu ima, o čemu se sve tu radi, zašto sada i zašto tek sada? Na ova i mnoga druga pitanja odgovara autor, a ispitivaće ga Miloš Petrik.
30. maj 2022 – Fantastična čitaonica #100! Den Simons – Hiperion
Knjiga po knjiga... palača. Dogurali smo do stotog izdanja čitaonice i u to ime raspravljamo o klasiku žanra koji smo, većinom, uživo ispratili. A ko nije, može da nam ispriča iz svoje perspektive. Čitamo prvu knjigu, ali moderator kaže da nastavke treba ignorisati. Objasnite mu zašto greši i podelite sa nama iskustva i misli o ovom romanu koji je obeležio generaciju ili dve fantastičara.
(2) у најновијем „Данасу“ (а то је првомајски празнични троброј) имате, у културном додатку па на стр. XI, приказ биографске књиге Едгар Алан По и почеци америчке науке, аутор Џон Треш. Превела Ксенија Влатковић. Поента је да се По, на разне начине, интересовао за науку.
-
... допуна,
(3) значајан научни скуп одржаће се у Београду у следећа три дана, имате на Арт Аними програм:
https://www.art-anima.com/naucni-skup-o-knjizevnosti-u-doba-trans-i-posthumanizma/ (https://www.art-anima.com/naucni-skup-o-knjizevnosti-u-doba-trans-i-posthumanizma/)
-
... допуна,
(4) у данашњој „Политици“, на стр. 3 културног додатка, имате чланак са насловом „О магичној прози Зорана Живковића“, потписује Алекса Ђукановић. Цитирамо поднаслов:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Живковић није писац „научне фантастике“, како се то код нас углавном сматра, напротив, Живковић је творац „чисте књижевности“, оне књижевности која себе не ограничава жанровима, формама, језиком или темама
КРАЈ ЦИТАТА.
-
... допуна,
(5) у данашњем „Блицу“, на стр. 22, Ивков даје приказ романа, изашлог код нас: Исак Асимов, Прелудијум за Задужбину.
-
... допуна,
(6) у „Политикином забавнику“ бр. 3666, петак 13.05.2022, који је још данас и сутра на киосцима, па, на стр. 58-59, прича је у фантазијском жанру, али има јаке СФ елементе: Ефраим Кишон, „И машина је само човек“, у њиховој кући у Израелу, веш-машина, кад није довољно напуњена, скаче и шета по купатилу, па и по кући, па једног дана и бежи на улицу, јер има донекле и разум.
-
Цењени ,
(1) „Политикин забавник“ бр. 3667, петак 20.05.2022, стр. 56-58, Дејан Стојиљковић (познат неким појединцима у фандому као Декса), прича „Д’Aртањанова смрт“, током опсаде Лењинграда, разговарају духови грађана помрлих од глади, па и једног глумца који је умро у паузи позоришне представе у којој је глумио једног од мускетара. Прича је фантази, не СФ.
(2) Такође у ПЗАБ, стр. 10-13, веома обиман чланак „Аутостоперски водич кроз Метаверзум“, о том новом Фејсбуковом пројекту. Помиње се СФ, итекако.
Шта, зар за то „Мета“ мора да се набави кацига? и стави на главу!? Јесте ли ви набавили?
(3) У данашњем (и сутрашњем) „Данасу“, на стр. XI културног додатка, обиман приказ о књизи Аутостоперски водич кроз галаксију, Даглас Адамса, и то о оном „Вулкановом“ комплетном издању из 2013, у преводу Зорана Јакшића, у коме је комплетна та серија, тј. делови Ресторан на крају васељене, Живот, васељена и све остало, Довиђења и хвала на свим рибама и Углавном безопасни. Приказ потписује Драган Стошић.
У левом углу је убачен, знатно ситнијим словима, додатак о једној другој Адамсовој књизи, Дирк Џентли омнибус.
Наслов великог, главног чланка, о Аутостоперском, гласи „Читати поново – (обавезно) без панике“. Изнад тога је наднаслов који гласи „(НИЈЕ) ФАНТАСТИКА“, док се у доњем делу странице налази чланак о некој сасвим другој, не СФ књизи, е ту је наднаслов „СТВАРНОСТ“.
Тако се у истом викенду појављује Аутостоперски водич и у „Данасу“ и у ПЗАБ.
-
...допуна,
(4) У данашњем “Блицу”, стр. 24, цела та страница је посвећена СФ стрипу, који ће ових дана вероватно изаћи код нас, са насловом Карбон и силицијум, а то су уједно и имена двојице главних јунака, они су роботи и тако се зову – Карбон и Силицијум. Приказ потписује Вељко Ивановић; наслов је “Сајберпанк пророчанство дистопијске будућности”.
-
Цењени ,
(1) у јучерашњем (и данашњем) „Данасу“, на целе две средње странице (а то су VIII и IX), имате врло обиман интервју, говори Јован В. Ристић, коаутор књиге Изгубљени светови српског филма фантастикe (2014); интервју водио новинар Раде Радовановић, наслов чланка “Сањам атомске печурке”, има на неколико места о СФ.
(2) У истом „Данасу“, на стр. XI, приказ под насловом “Пола тетралогије Дена Симонса”, то су романи Хиперион и Пад Хипериона, изашли код “Чаробне књиге”, превео Горан Скробоња, приказ потписује К.Ч.Д.
-
Програм Лазе за јуни 2022:
6. jun 2022 – MCU horor iz rediteljske kuhinje majstora: Doktor Strejndž u multiverzumu ludila
Poslednji film u Marvelovom filmskom univerzumu doneo nam je nastavak priče o Doktoru Strejndžu i drugim magijskim likovima iz mnogih univerzuma. Saznali smo brojčanu dezignaciju MCU, dobili smo potvrdu ko je ipak najjači Avendžer (kao da nisu svi znali), a dobili smo i prvi, kao, horor u serijalu, i to iz autorske kuhinje Sema Rejmija, majstora žanra i zanata. O filmu pričaju naši standardni Marvelolozi. Dođite i objasnite im zašto nisu u pravu.
13. jun 2022 – Playstation kao takav, njegove ekskluzive, studiji, prošlost, sadašnjost, budućnost
Playstation je u poslednjih 10 godina izgradio reputaciju kuće koja izdaje vrhunske narativne filmične video igre. To postižu kroz sjajne studije koje poseduju i kroz partnerstva sa drugim odabranim razvojnim timovima. The Last of Us, God of War, Bloodborne, Horizon: Zero Dawn, Ghost of Tsushima su samo neki od bisera koje nam je ovaj izdavač pružio. Prodiskutujmo o svemu što nam je Playstation Studios podario u poslednje vreme kao i o tome kakva nas budućnost čeka na konzolama.
20. jun 2022 – Fantastična čitaonica #101 - Jason Stanford, Plague Birds
Red je da se redovna sezona završi – još jednom najhajpovanom i nagrađivanom knjigom. Plague Birds je u užem izboru za Nebulu i nagradu "Philip K. Dick". Knjiga je smeštena posle kolapsa naše civilizacije u kome simbioti ljudi i veštačke inteligencije služe kao sudije i dželati. Ovo je, po običaju, mešavina žanrova sa hibridima ljudi i životinja, moćnih AI entiteta, žena-vukova, svet daleke budućnosti i mnogo toga još.
27. jun 2022 – Kviiiiiizzzzz! Ko zna znaće, ko ne zna – neznaće!
Posle pune tri godine i preležane kuge, pred vama je ponovo besmisleno laki, apsurdno teški i nemogući kviz sa nepoznatim igrama koji se održava po unikatnim pravilima. Svako može da učestvuje, ne treba se plašiti nikog, a i vreme je da saznamo da li će istorijska pobednica prošlog kviza izgubiti ili nastaviti da nosi najprestižniju, najelitniju i najunikatniju, titulu domaćeg fandoma – Super uber ultra mega gik! Dođite da proverite znanje i da se zabavite!
-
... ето добили смо програм ЛК за јуни, а сад, допуна,
(2) данас у „Блицовом“ ТВ магазину, на стр. 21, Блажа Синеманијак даје приказ филма који је вероватно хорор али са СФ елементима, Кутија за птице (Bird Box, 2018) са Сандром Булок и Џон Малковичем.
(3) а у „Данасу“ Горан Скробоња, на стр. 22-23, има опширан интервју о једној књизи, коју је превео, не СФ: Квентин Тарантино, Било једном у Холивуду, „Лагунино“ издање.
-
... ево још једне допуне,
(4) у данашњој „Политици“, на стр. 9 у културном додатку, имате чланак „Шест деценија сигнализма“, поднаслов „неоавангарда“, потписује Алекса Ђукановић. У последњем, трећем ступцу помињу се аутори који су дали допринос сигнализму код нас, па, међу њима, и Илија Бакић. (Претпостављамо да је то наш Илија Љ. Бакић!) У следећем пасусу видимо реченицу: „Сигналистичка уметност код нас се од краја осамдесетих година све више мешала и приближавала чистој фантастици или постмодерни са елементима фантастике па тако имамо многа књижевна дела стварана у знаку сигналистичке уметности која се потпуно могу уклопити и у чисту фантастику, једнаку оној коју су стварали Станислав Лем или Исак Асимов“.
-
.... допуна,
(5) у данашњем „Блицу“, на стр. 20, имате приказ илустроване дечје књиге Ева и њен Рокси, о девојчици Еви и њеном роботу кога она зове Рокси, аутор је Срђан Анђелић Мјехур, а цртала је Тања Стевановић Горостасна; издавач „Лагуна“.
-
... допуна,
(6) данас у „Блицу“ опет роботи, сада је то на целој стр. 31, потписује Деда Милорад, о трећој сезони цртане серије „Љубав, смрт и роботи“ (Love, Death and Robots). Наслов чланка гласи „Кад роботи схвате да су паметнији од људи“.
(7) данас у „Политици“ на страници 16, рубрика „Београдска хроника“, па, под насловом „Писац у библиотеци на Косанчићевом венцу“, врло кратак извештај о књижевном скупу на месту где је у Другом светском рату уништена Народна библиотека Србије, говорио је, о уметности стрипа, писац епске фантазије Дејан Стојиљковић познат некима од нас у фандому као Декса.
(8) и, такође у „Политици“ али у уметнутом прилогу „Култура, уметност, наука“, па на стр. 3 тог прилога, чланак о књигама др. Зорана А. Живковића. Пренето из „Вашингтон поста“, потписује Мајкл Дирда, превео са енглеског Алекса Ђукановић, наслов чланка гласи „Кога бисте морали да читате“.
-
... допуна, данас три ствари у културном прилогу у „Блицу“:
(9) на стр. 21 о тој књизи о ставу Едгар Алан Поа о науци;
(10) на стр. 23 о још једном Јура парк филму, Свет из доба Јуре: надмоћ“ (Jurassic World Dominion, 2022), ваљда седмом у тој франшизи;
и, (11) на стр. 24, о новим „Бетмен“ стриповима код „Чаробне књиге“.
-
(9) на стр. 21 о тој књизи о ставу Едгар Алан Поа о науци;
ali, kolega, doktore, molim vas:
о ставу Едгарa Аланa Поа о науци
-
Цењени ,
(1) у данашњој “Политици”, на стр. негде око 20-те, имате чланак са насловом “Фестивал хорор филма у бившој дољевачкој кланици”, потписује Т. Тодоровић, сазнајемо да ће од 1. до 3. јула у Дољевцу код Ниша бити тај интернационални фестивал хорор филма – Slaughter Horor Film Festival, и пратећи програм итд, и да је уметнички директор фестивала др Дејан Огњановић, некима познатији као Ghoul.
(2) ... а такође у данашњој “Политици”, али у уметнутом “Политикином” магазину, па на стр. 26 и 27 тог магазина, сазнајемо да је професор Стеван Алексић, уметник из Београда, направио плакат за “Дизнијев” СФ анимирани филм Баз Светлосни.
-
... допуна,
(3) у данашњем и сутрашњем „Данасу“ имате, у уметнутом културном прилогу па на стр. XIII, приказ књиге др Милана М. Ћирковића Парадокс нецепања атома. То је књига есеја о науци, са честим освртима на научну фантастику; трећа његова таква књига. Претходне две биле су Артефакт за свемирско путовање и Општа теорија жирафа.
-
... допуна,
(4) у данашњем ТВ магазину у „Блицу“, па на стр. 21, Блажа Синеманијак даје приказ француског филма Кисеоник (2021), у коме се једна млада жена буди, не знајући ко је, заробљена у некаквој медицинској комори, сама, али постепено успева, из те клаустрофобичне ситуације, да разговара са некаквим роботом.
(5) У данашњем “Данасу”, на стр. 21, имате извештај са јучерашње конференције за штампу уочи Гуловог хорор феста у Дољевцу, под покровитељством Министарства културе и информисања. Гул је говорио о разлици између хорор филмова који имају и који немају уметничку вредност. (То је легитимна теза.)
-
... допуна,
(6) у данашњем и сутрашњем “Данасу” имате, на стр. XI културног прилога, приказ књиге, вероватно је СФ роман (али се на једном месту у чланку каже да је дело „донекле бајковито“). Аутор је Томислав Османи, а наслов је са тачком после прве речи, овако: Брод. Конзархија. Са македонског превео Саша Огненовски, издавач српског издања је „Агора“. Дешава се у години 2039, човечанство је ушло у „отуђену и хипермеркантилну“ будућност. Приказ потписује, само иницијалима, К.А.Д.
-
Цењени ,
(1) „Политикин забавник“ бр. 3675, петак 15.07.2022, стр. 58-59, Ото Олтвањи, „Тилт“, прича блиска СФ, али ипак са преовлађујућим елементима хорора и фантазије. Двојица наших полицајаца, Марић и Трифуновић, чувају, у хотелском апартману, једну глумицу, коју хоће да убије (не знамо зашто) неки нападач који долази из друге реалности тј. из другог универзума, отпоран на метке. Глумица каже да је његов циљ „да саплете свет“. Добро писано, али није СФ. Али је близу СФ. У пресудним моментима подсећа на способности главних ликова у филму Алекс Пројаса Мрачни град (Dark City, 1998).
(2) У том истом ПЗАБ имате на стр. 10-13 чланак о будућности вештачке интелигенције, и у оквиру тога имате на стр. 10-11 врло добру велику слику робота који држи и разгледа лобању.
(3) И, такође, у том истом ПЗАБ имате, на стр. 44-46, чланак „НФТ рудари са Марса“, Miners of Mars, цртач Алекса Гајић и још двојица (Урош Петровић и још један учесник) направили су компјутерску ваљда игрицу са токенима о томе. Чланак потписује Немања Баћковић. Томе је дата и насловна страна. Наиме Гајић је направио велики број портрета, на као неким картицама, тих рудара са Марса, а 19 тих картица-портрета видимо на насловној страни ПЗАБ. Јесте СФ. Наводно то има неке сличности или везе са крипто-валутама, бит-коинима, па се може ставити у промет – нисмо баш разумели.
(4) У данашњем “Данасу” на стр. XII културног прилога имате приказ нове домаће СФ књиге, издавач „Лагуна“, аутор је Ненад Илић, наслов је на енглеском, I Sky, говори о урбаној блиској будућности, главни јунак је пореклом Србин.
и, (5) у том истом “Данасу”, али на стр. 14, је велики чланак, аутор Зоран Теофиловић, а носталгични наслов гласи “Шта би било да постоји Југа” дакле Југославија. Данас. Он замишља да би у тој алтернативној историји отприлике све било као пре.
-
... допуна,
(6) данас у „Блицу“ на стр. 22 Ивков о роману: Ричард Метисон, Негде у времену, изашло код нас код „Чаробне књиге“. Протагониста одседа у једном врло старом хотелу, где му се слика једне жене веома допадне, а онда налази евиденцију да је већ био ту – једног дана у деветнаестом веку.
-
у филму Алекс Пројаса
у филму Алексa Пројаса... ::)
-
... допуна,
(7) данас у „Политици“ у културном прилогу па на стр. 5 сазнајемо: Народна библиотека Србије установила је награду за најбољи домаћи роман (то није НИН-ова) коју ће додељивати жири сачињен од девет писаца, а сваки од њих имао је право да предложи по седам романа. Један од тих чланова жирија овог пута је и Дејан Стојиљковић, претпостављамо да је то наш Декса. У данашњој „Политици“, један други члан жирија, не Стојиљковић, образложио је својих седам предлога. Један од тих седам је, видимо у „Политици“, Скробоњин и Нешићев Фирентински дублет: кјароскуро, чија је садржина ту описана тако да је тотално јасно зашто је то, жанровски, фантазијско дело, не СФ.
(8) А већ на следећој страници, дакле на стр. 6, видимо есеј британске књижевнице Тамар Јелин о књизи др Зорана А. Живковића Вагон, која је објављена у Америци. Тамар Јелин сликовито описује фантазмагоричну садржину Живковићевих поглавља, тако да не остаје много дилеме о жанру, евидентно је и то фантази, не СФ.
-
... допуна,
(9) у данашњем „Политикином забавнику“ тема броја је наш давни (1909-2002) стриписта Ђорђе Лобачев (два чланка потписују Зоран М. Стефановић и Здравко Зупан), а насловна страна, коју је насликао Алекса Гајић, приказује Београд – наиме, једног рекло би се прилично сиромашног дечака који стоји на Калемегдану близу статуе Победника и гледа преко ушћа Саве, у плаве даљине, где се уздиже, само у далеком наговештају, етерични високи златни град.
-
... допуна,
(10) у данашњој „Политици“ у културном додатку имате на стр. 2-3 обиман интервју, Дејан Огњановић разговара са глумцем који је играо серијског убицу Фреди Кругера у хорор филмовима о Улици брестова,
и,
(11) на стр. 5, за награду Народне библиотеке, Љубица Арсић предлаже неколико књига, па, између осталих, и роман Александра Гаталице 25. час, и образлаже шта је добро у том фантазијском (не СФ) роману.
-
играо серијског убицу Фреди Кругера
убицу Фредиja Кругера
-
А нисте приметили да се тај Гаталицин роман зове уствари Двадесет пети сат а не Двадесет пети час.
-
А нисте приметили да се тај Гаталицин роман зове уствари Двадесет пети сат а не Двадесет пети час.
ne, ali sam primetio da je pravilno "Гаталичин" a NE - "Гаталицин". :)
https://kakosepise.com/rec/milicin-ili-milicin/
-
А, не, од његовог презимена настао присвојни придев боље је писати и изговарати са „ц“ а не са „ч“, дакле,
Гаталицин а не Гаталичин,
зато што је то ближе основном облику, препознатљивије и лепше, и сасвим је у духу српског језика.
-
А, не, од његовог презимена настао присвојни придев боље је писати и изговарати са „ц“ а не са „ч“, дакле,
Гаталицин а не Гаталичин,
зато што је то ближе основном облику, препознатљивије и лепше, и сасвим је у духу српског језика.
pa, možda je nekome i "milicin" bliže osnovnom obliku nego "miličin", pa PRAVILO ipak kaže da treba miliČin.
vi pokušavate da se bavite LOGIKOM (a zapravo sviđizmom) po pitanjima koja su utvrđena PRAVILIMA.
dao sam vam gore link za pravilo po pitanju imena koja se završavaju na -ICA.
vi kao doktor nauka i ex-profesor i pedagoški radnik ne možete sada da birate koja pravila vam se sviđaju a koja ne.
mada, moglo bi se reći da ste tokom svoje karijere upravo to radili, vrlo često, i prolazilo vam je. :)
-
Колеге лингвисти гледају и слушају како народ говори, и нарочито гледају књижевност, па кад нешто постане јако заступљено, онда, ако је прихватљиво (ако није банално незнање и неписменост), дозволе га као могућу опцију, па, после још много година, ако преовлада, кодификују га као ново правило. То је зато што је српски живи језик, мења се, није мртав језик.
-
Цењени ,
„Политикин забавник“ бр. 3678, петак 05.08.2022, има СФ причу: стр. 57-59, Иван Ђиковић, „Ентропија“, прича је хумористичка; у свемиру, крајем 21. века, разговарају наш астронаут (капетан нашег великог свемирског брода, којим смо отишли код ванземаљаца у прву посету) и један ванземаљац, поглавар те цивилизације. („Технологија превођења можданих таласа разбија језичку баријеру. Разумемо се са домаћинима“, стр. 57, први стубац.) ЕТ покушава да схвати шта су жене, чему служи алкохол, и шта је женидба, а шта развод. Прича није, баш, о ентропији.
Формула за алкохол, која треба да буде (латиницом) C2H5OH дата је погрешно, сасвим погрешно.
У антрфилеу кажу да је аутор, Ђиковић, рођен 1978, да је информатичар, да ради у Београду, и да је 2019. написао а онда недавно код издавача „Прометеј“ у Новом Саду објавио роман Енергокинетички гамбит, али не прецизирају да ли је то СФ.
-
...допуна,
(2) у јучерашњем и данашњем „Данасу“ (који је у продаји само још неколико сати), па у културном прилогу, на стр. XII, имате приказ новог нашег издања тог СФ романа Артура Ч. Кларка (Clarke, Rendesvous with Rama, 1973). Помињу се разна издања (осим “Поларисовог“ из 1991), наслов је био превођен на српски различито (Састанак с Рамом, Сусрет са Рамом, и, сада, Сусрет с Рамом), а да се питао АБН, било би Рандеву са Рамом.
Приказ потписује К.Ч.Д, наднаслов је „СФ“, а наслов гласи „Језа контакта са ванземаљским“.
-
... ево и друге допуне данас.
(3) Године 1986. настала је у Београду СФ грамофонска плоча (величине ЛП, лонг-плеј, дакле велика), у продукцији ПГП РТБ (Продукција грамофонских плоча Радио-телевизије Београд), са насниманих неколико СФ прича (или, радио-драма; то не памтимо) југословенских аутора. Идеја је била, да ви уместо да купите књигу, купите плочу, па слушате, можда и неколико пута, те приче прочитане, и обогаћене тонским ефектима и драматичним читањем дијалога. Колико памтимо, то је постигло прилично слаб успех. (Захваљујемо се Бобану Кнежевићу који је на свом форуму „Знак сагите“, на дан 2022 08 04, подсетио фанове на ово, на линку:
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?PHPSESSID=c46nbv8c7ui1cd49hsusp1lgq5&topic=17642.msg761379#new (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?PHPSESSID=c46nbv8c7ui1cd49hsusp1lgq5&topic=17642.msg761379#new)
и дао изглед предње и задње стране омота, и информацију о садржини.)
Ову плочу А. Б. Недељковић није купио тада, и нема је ни данас, а нема више ни грамофон на коме би је слушао.
(Читали су угледни глумци: Радмила Андрић, Босиљка Боци, Милош Жутић, Александра Јагодић, Иван Јагодић, Бранислав Лечић, и вокалиста Паја Аксентијевић, тако је назначен али то је вероватно црквени певач Павле Аксентијевић).
Наслов на предњој страни плоче гласи, латиницом, малим словима, „yu naučno-fantastične priče“.
Међутим, ликовни изглед те плоче врло је далеко од СФ. Можда у жељи да сугеришу високи домашај културе и ликовне уметности, а да се максимално удаље од кича и пулпа (па можда и од СФ жанра целог), а да ипак буде неке фантастике, уредници су се определили за сликара Владу Величковића и две његове хорорично-фантазмагоричне анатомске студије човека који, окрвављен, лежи у мртвачници и који (друга слика, на полеђини омота плоче) трком бежи од нас, ваљда мртав. За плочу коју би, претпоставимо, неко могао купити неком детету, добром ђаку, као СФ поклон за рођендан, таква ликовна опрема је неадекватна, сувише је песимистична и морбидна.
Ако добро читамо Кнежевићеву информацију, на плочи су четири приче, и то:
на страни А:
(1) Мирослав Танасијевић, „Рукопис бр. 3284/69“ – ова прича била је у „Сириусу“ 34, април 1979, стр. 35, исповест египатског писара из доба фараона Аменхотепа о доласку ванземаљаца међу свештенике. Неуверљиво, преопширно, врло скромне вредности. (коментар Велибора Манића)
(2) Добривој Зарић, „Радојица и мале мачке“, врло запамтив наслов, али неадекватан. Поменули смо ту причу, она је била у „Галаксијиној“ Андромеди 2, године 1977, на стр. 289; приказује како је могао изгледати контакт ванземаљаца са Србима, а нарочито са једним јако религиозним Србином, у Средњем веку.
на страни Б:
(3) Звонимир Фуртингер, „Порука пријатељства“, ово је било у „Сириусу“ бр. 20, из фебруара 1978, стр. 34, та порука је она коју смо послали урезану на једну златну плочу на космичкој сонди „Пионир 10“. Зато је редакција „Сириуса“ на задњој станици тог броја „Сириуса“ дала и цртеж те златне таблице. Ето шта је могло бити дато као слика или део слике (колажа?) на омоту наше грамофонске плоче.
(4) Ружица Терзић, „Сребрне кашичице“, дакле од четири аутора једна је жена. Прича је била у „Сириусу“ 33, март 1979, стр. 38, само је наслов био промењен у „Сребрне жлице“. У причи, дечак даје сребрне кашичице ЕТ-у.
Дакле све четири приче биле су већ раније објављене, и фанови су могли, тада, раније, да их прочитају на папиру. Другим речима: ниједна нова.
Није нам познато да је ико икада покушао у Југославији или Србији да сними другу СФ грамофонску плочу.
-
... ево још једне допуне,
(4) у данашњем „Блицу“ на стр. 22, Слободан В. Ивков приказује једно дело са врло јаким СФ елементима, то дело је написао нобеловац Чеслав Милош, а сад објавила „Лагуна“ код нас, а наслов је Планине Парнаса. Превела Љубица Росић.
-
... допуна,
(5) у данашњој „Политици“ на стр. 12 имате кратак чланак, наш Саша Гаталица добио је награду „Данко Поповић“ за фантазијски (не СФ) роман Двадесет пети сат, о српској књижевној емиграцији.
-
... допуна,
(6) у данашњем „Данасу“ на стр. XIII културног прилога, имате обиман текст о књижевном серијалу Дина Френка Херберта, потписује Марко Војновић, наслов „Мудрост долази из пустиње“, наднаслов „август – месец Дине“.
-
Цењени ,
ево програма Лазе за септембар 2022:
5. septembar 2022 – “Zaustavljeni sat” Nataše Milić, fantastika u folkloru, gotici i moderni
Nataša Milić je poznata po svojim kratkim pričama objavljivanim u brojnim domaćim časopisima, ali i širom regiona. Njena prva samostalna zbirka, “Zaustavljeni sat”, sadrži mešavinu starijih priča i premijernih objavljivanja, a žanrovski se može svrstati u fantastiku, nekad folklornog, nekad gotičkog, a nekad modernog karaktera. O “Zaustavljenom satu” i njegovih petnaest priča o vremenu i ljudima razgovaraće autorka, Nataša Milić i Milka Knežević Ivašković, pisac. Razgovor će voditi Miloš Petrik.
12. septembar 2022 – Obi Van Kenobi i nepodnošljiva lakoća proizvodnje osrednjeg sadržaja
Obi Van Kenobi je miljenik mnogih fanova tokom decenija, i svi smo jedva čekali da ponovo vidimo Juana Megregora u ovoj legendarnoj ulozi. U mini seriji nazvanoj baš po njemu, gledamo Kenobijeve doživljaje u naizgled dosadnom periodu između uspona Imperije prve ozbiljnije akcije buntovnika. Da li smo dobili ono što smo tražili ili je ovo možda ipak nešto što nikom nije trebalo? Dođite i saznajte. Pored Kenobija, osvrnućemo se i na drugu sezonu Bobe Feta kao i najnoviji proizvod diznistarvors mašinerije – seriju Andor o onom liku koga se niko ne seća iz Odmetnika 1. Sa vama su, kao i obično, Nikola Silić, Filip Đorđević (HoloNet) i Sofija Vuković Petrik, a možda bude i neki gost iznenađenja.
19. septembar 2022 – Predstavljanje Digitalne Dosade, izdavača kakvih nema mnogo u Srbiji
Iako posluje već nekoliko godina, Digitalna Dosada je relativno novo ime na domaćoj izdavačkoj sceni. Ono što razliku je Digitalnu Dosadu od ogromne većine drugih izdavača je koncentracija na elektronska i audio izdanja, a u njenom portfoliju mogu se naći dela raznih žanrova, pa i fantastike i horora, dok se na spisku autora mogu videti i poznata i nova imena. Žanrovski deo Digitalne Dosade predstaviće Ivana Katić, direktorka, kao i ko se god zatekne od pisaca, a sa njom će razgovor voditi Miloš Petrik.
26. septembar 2022 – Sendmen, otelotvorena “nemoguća” ekranizacija voljenog stripa
Decenijama je Sendmen Nila Gejmena važio za strip koji se ne može ekranizovati, ali se autor uključio u Netfliksovu realizaciju tog poduhvata. Sendmen je osavremenjen, ekranizacija je izazvala malo gunđanja i negodovanja i mnogo pohvala, kako kritičara, tako i stripadžija, pa i onih najzahtevnijih – fanova. Ipak, konačnu presudu o uspehu ekranizacije i kvalitetu serije daće naš stručni panel koji predvodi Jelena Jokanović.
-
... допуна,
(2) у данашњем „Блицу“, на стр. 29, Деда Милорад даје обиман приказ филма Плен (енгл. Prey) и каже да је то седми филм у франшизи о Предатору, док на Википедији налазимо да је четврти. То је приквел, дешава се године 1719, против свемирског бића бори се неколико Индијанаца. Неуверљиво... и тужно. Подсећа нас то на Терминатора који је после првог филма употребљен још у пет филмова, плус у две-три серије. Тужно, као и Предатор-против-Алиена крос-овери. И Алиенов приквел и сиквели. Таква упорна експлоатација, поново и поново, нечег што је на почетку било добро.
-
... допуна,
Неуверљиво... и тужно. ...Тужно, као и Предатор-против-Алиена
nije baš toliko tužno.
https://cultofghoul.blogspot.com/2022/08/prey-2022.html
-
Цењени др Гул, прочитао сам ваш приказ, и, видим, то је баш катастрофално, поразно лош филм, дибидус злоупотреба Предатора.
Е сад за данас…
... допуна,
(2) у јучерашњем „Блицу“ (требало је тада да јавимо… пардон) на стр. 22 Ивков је дао приказ романа Проблем три тела (The Three-Body Problem, Liu Cixin, 2006), на српском сада друго издање, роман је на енглеском изашао 2014, добио награду “Хуго” 2015. у Америци, јављали смо вам о њему, био је тема једног састанка “Лазе Комарчића” пре око седам година (Фантастична читаоница: Цишин Лиу, 26. октобар 2015), а име аутора се сада транскрибује (на “Лагунином” издању) Лију Цисин.
-
... допуна,
(4) у данашњој „Политици“ на стр. 16 имате вест о четири бесплатне пројекције филмова, под ведрим небом (ако смо добро разумели, али, то је врло опасно, кад је облачно, јер може да удари гром) а наслов чланка гласи: „Од комедије до научне фантастике“, што је теоријски интересантно, јер би значило да научна фантастика не може бити комедија.
-
... допуна,
(5) у данашњем „Блицу“ на стр. 22 и 23 имате обиман чланак заснован на разговору са Ненадом Илићем који је писац романа (јавили смо Вам овде 16. јула: наслов је на енглеском, I-Sky, говори о урбаној блиској будућности, главни јунак је пореклом Србин). Сада у антрфилеу на стр. 23 читамо да Илић има 65 година, да је дипломирао режију на ФДУ, а касније студирао теологију, постао ђакон, и да је сада старешина храма Светог Николе у Амстердаму.
Чланак потписује Невен Џодан.
-
... допуна,
(6) у данашњем „Блицу“ на стр. 22 Ивков даје приказ романа: Макс Брукс, Светски рат З (латиницом, Z) а то слово долази од “зомби”. Роман је из године 2006. а филм је био 2013. Роман се састоји од квази-документарних интервјуа које аутор води са преживелима, 12 година након тог рата.
-
... допуна,
(7) у данашњем „Данасу“, који је уједно и сутрашњи, имате приказ хумористичне СФ књиге за децу: Рос Велфорд, Како сам путовао кроз време са хрчком. Превела је Јована Кузмановић, а издавач је „Одисеја“.
-
... допуна,
(8) „Политикин забавник“ бр. 3683, петак 09.09.2022, стр. 67, претпоследња, сентенције о утопији, дакле о теми која је блиска научној фантастици.
-
... допуна,
(9) у данашњој „Политици“, на страници негде-после-десете (рубрика „култура“), изашла је вест да је Ото Олтвањи добио награду „Станислав Лем“. Имате ту вест на „Арт Аними“:
https://www.art-anima.com/ (https://www.art-anima.com/)
а имате и код Невидљивог:
https://sfpisb.wordpress.com/2022/09/12/nagrada-stanislav-lem-2021-otu-oltvanjiju/ (https://sfpisb.wordpress.com/2022/09/12/nagrada-stanislav-lem-2021-otu-oltvanjiju/)
-
... допуна,
(10) у данашњем „Блицу“, на стр. 22, Ивков даје приказ Ден Симонсовог Хипериона.
-
Цењени ,
у данашњем „Блицу“, на стр. 24, имате велики чланак о предстојећем (у СКЦ-у у Београду, од 30. септембра до 2. октобра 2022) Деветнаестом салону стрипа, где ће, између осталог, наш Слободан В. Ивков имати своју ретроспективну
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2022-09-20-Slo-Ivkov-nagrada-za-zhivotno-delo.jpg)
изложбу, а биће му и додељена награда за животно дело.
-
... допуна,
(2) у данашњој „Политици“, на стр. 16, је та вест о Деветнаестом салону стрипа (отворен је) и о награди Слободану В. Ивкову за животно дело.
(3) У данашњем и сутрашњем „Данасу“, на стр. XII, имате чланак о издању „Арт Аниме“, часопису „Књижевна фантастика 8“.
-
Програм ЛК за октобар 2022:
3. oktobar 2022: Misterija plave ruže: Kako je Straub plašio i fascinirao generacije
Jedan od najcenjenijih i najvećih autora horora i krimi romana iz druge polovine 20. veka uglavnom nije dobijao priznanja i slavu koju je višestruko zaslužio. Njemu to nije smetao, on je voleo da plaši i nas i sebe, a za sobom je ostavio opus koji će večno trajati. Ali, nije samo strah u pitanju, Straub je svojom prozom uticao na mnoge i sve je rastužio svojim odlaskom u Zemlju senki. Uspomene, emocije i životne ispovesti kroz prizmu Straubovih remek-dela sa vama dele Oto Oltvanji, Bojan Butković i Pavle Knežević.
10. oktobar 2022 – ČK u LK! Čarobna knjiga gostuje u Lazi
Jedan od najvećih strip izdavača u zemlji, sa bogatim spektrom i katalogom izdanja dolazi kao gost, iako je dobrim delom i domaćin. Pričamo o novim izdanjima, planovima, ekranizacijama stripova iz njihovog kataloga i svemu što vas zanima!
17. oktobar 2022 – Refesticon u Lazi!
Refesticon je regionalni festival fantastične proze, i prvi festival fantastične proze u Crnoj Gori, koji organizuje Lokalni javni emiter Radio Bijelo Polje. O samom festivalu, ali i zbirci priča Atropa belladona, govoriće Andrijana Radenović, urednica lokalnog radija, kao i Dragić Rabrenović, prvi čovek festivala. Razgovor vodi Miloš Petrik.
24. oktobar 2022 – Nova priča u Tolkinovom univerzumu ili blesfemija od milijardu dolara?
Svi znamo odgovor na pitanje šta je Lord of the Rings: Rings of Power i kako nadograđuje Tolkinov svet. Svoj bes kanališite u argumente, svoj stav “pa to je samo serija” preformulišite u argumente i ne zaboravite: Nema fizičkih obračuna! Dođite da zajedno spalimo/slavimo Bezosa i njegovu kompanijicu.
31. oktobar 2022 – Na zmajevim krilima: Samo seriozno uživo rekapitulira prvu sezonu House of the Dragon!
Isidora, Miljan i Nemanja rekapituliraju i sumiraju utiske o prvoj sezoni prikvela Igre Prestola - Kuća Zmaja. Gde smo, kuda idemo dalje, šta da očekujemo u budućnosti - Samo Seriozno podkast uživo. Kao pravi podkast, samo je i tu za vaša pitanja, primedbe i opaske. Nije obavezno birati zelenu ili crnu stranu (za sad).
-
... допуна,
(2) добили смо следећу информацију:
ПОЧЕТАК ИНФОРМАЦИЈЕ:
Настављамо с интензивним трибинским програмом у Удружењу књижевних преводилаца Србије.
У четвртак, 13. октобра, у 19 часова, на реду је трибина посвећена, пазите, најутицајнијем домаћем и светском писцу двадесетог века: Џону Роналду Руелу Толкину!
Под геслом „Толкин, српски писац“, пред поклоницима писане речи појавиће се двоје наших врсних толкинолога, Марија Пуслојић и Марко Васић. Биће ту и човек који је посебно заслужан за нова издања Толкинових дела код нас, Марко Сабовљевић, директор издавачке куће „Публик практикум“ из Земуна.
Уредник и водитељ трибине је толкинолог-аматер Владимир Д. Јанковић, а даровитог фотографа опет ћемо имати у младом Милану Константиновићу.
Секретаријат УКПС
КРАЈ ИНФОРМАЦИЈЕ.
А место? Претпостављамо да је то у Београду, Француска 7, сала у приземљу десно.
-
... допуна,
(3) у данашњем „Данасу“ на стр. 23 је чланак у коме се тврди да се нови наставак филмске хорор серије „Хелрејзер“ са Пинхедом снима у Београду. (Ако смо добро разумели.)
-
... допуна,
(4) у данашњој “Политици” на стр. 13 је опширан чланак о плесној представи “Животињска фарма” која је, кажу, заказана за сутра у 20 ч. на сцени Битеф театра, по мотивима Џорџа Орвела. Кореограф Милош Исаиловић свео је ликове на само две животињске врсте, и то овце и свиње.
-
... допуна,
(5) у данашњем “Данасу” на стр. 15 је та најава, отприлике исто написана, за “плесни спектакл” инспирисан Орвеловом “Животињском фармом”, то је данас, у 20 ч … а-ух, па, гле колико је сати, па, то је већ почело…
(6) А у данашњој “Политици”, на стр. 9 уметнутог прилога о култури, уметности и науци, имате чланак о вештачкој интелигенцији, наслов је “Од научне фантастике до уносног знања”, потписује др Бранислав Кисачанин, запослен у Развојно-истраживачком институту за вештачку интелигенцију Србије, у звању водећи истраживач. Поднаслов чланка може да послужи као резиме: “Научници који се баве вештачком интелигенцијом морају свакодневно да размишљају о етичким питањима и могућим последицама свог рада и да развијају само оне аспекте вештачке интелигенције који нам помажу да напредујемо”.
Лепо, зар не? Е сад, шта мислите, да ли су и у војној индустрији чули за то?
-
... допуна,
(3) у данашњем „Данасу“ на стр. 23 је чланак у коме се тврди да се нови наставак филмске хорор серије „Хелрејзер“ са Пинхедом снима у Београду. (Ако смо добро разумели.)
da li je moguće da je tekst toliko konfuzan da se iz njega ne vidi ne da se to sada snima, nego da je prošle godine snimano, a da je pre nekoliko dana izašlo u javnost?
evo mog prikaza:
https://cultofghoul.blogspot.com/2022/10/hellraiser-2022.html
-
... допуна,
(6) у данашњем “Блицу” на стр. 22, Ивков даје приказ (са пуно конкретних детаља) романа Дарка Тушевљаковића Узвишеност. Стичемо утисак да у роману преовлађује хорор, мада има и много СФ елемената: један велики град, и трулу државу, и свет, тероришу некакве магличасте лебдеће кугле.
-
... допуна,
(7) у данашњем „Данасу“ на стр. 19 је опширан чланак о Хелрејзеру и Пинхеду у Београду, потписује Павле Симјановић.
-
... допуна,
(8) у данашњем и сутрашњем „Данасу“ имате уметнут прилог о Сајму књига, странице тог прилога су нумерисане римским бројевима, а на већини страница постоји са стране једна рубрика названа “излагачи на сајму…”, па, на стр. III се помиње издавач “Танеси“ који је раније објавио, знате, ону антологију са насловом Антологија савремене јапанске научно-фантастичне приче 14 ½ , дакле било је четрнаест и по, а сада, сада такође јапанску 18- дакле осамнаест минус. Такође и једну антологију америчких СФ прича.
На стр. VIII се помиње да је Завод за уџбенике објавио једну књигу Зорана Живковића,
а на стр. XI издавач “Хеликс” са неколико књига популаризације науке.
(9) У данашњој „Политици“ на стр. 7 културног прилога, интервју Зорана Живковића, о његовим многобројним издањима, разговор водио Алекса Ђукановић.
-
Цењени ,
у данашњој „Политици“ на стр. 13 је преглед са београдског сајма књига, па, у доњој трећини странице, преко целе ширине странице, чланак
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2022-10-25-antologije-japanske-i-amer-SF.JPG)
о „Танесијевим“ антологијама СФ.
-
... допуна,
(2) у данашњој “Политици” у уметнутом прилогу о култури, па на стр. 4, имате чланак о СФ роману Заувек само твоја ирске књижевнице Луизе О’Нил, чланак потписује Владимир Д. Јанковић (преводилац тог романа, за издавачку кућу “Хеликс”). Наслов чланка је “Мораш бити срећна и опуштена, увек”, а поднаслов чланка је “утапање дистопије”.
-
Цењени ,
(1) у данашњој „Политици“ на стр. 9 културног додатка имате чланак, наслов је “Галактичко посело” о историјату нашег часописа “Галаксија” (то је у сентименталним и носталгичним тоновима, помињу се многа имена) и (али врло сажето и упитно, и не много конкретно) о још једном покушају да се он врати у живот, као интернетски и можда једном у четири месеца као ипак и папирни. Чланак потписује Станко Стојиљковић.
(2) Настојаћемо ускоро да вас обавестимо о програму ЛК за новембар.
-
Програм Лазе за новембар 2022:
7. novembar 2022: Dve decenije Zenice sveta na srpskom i najava Novog proleća
Dve decenije po objavljivanju "Zenice sveta" na srpskom jeziku, čime je započeo preporod epske fantastike na srpskom izdavačkom tržištu, izdavačka kuća Laguna ponovo štampa ne samo "Zenicu sveta" već i čitav serijal "Točak vremena" i to u velikom formatu i tvrdom povezu, ali i prikvel glavnog serijala, "Novo proleće" - ranije objavljeno u Laguninom izdanju u vidu novele koja je bila deo sada već kultne antologije "Legende" Roberta Silverberga. Učestvuju: Mina Kebin, urednica redakcije u Laguni, Nataša Đuričić Marković, lektorka i fan ovog serijala, prevodilac, i domaćin, Ivan Jovanović Najtflajer.
14. novembar 2022: Carstvo vampira – predstavljanje najspektakularnije knjige na srpskom jeziku
Carstvo vampira Džeja Kristofa je knjiga u kojoj se iz najgrimiznijeg grimiza ove najvampirskije od vampirskih zgrada, čuju užasni zvuci užasa koji odjekuje kroz gotske hodnike gotskih dvora... Šalu na stranu, ovo hit izdanje sa više od 700 strana i bogatim ilustracijama konačno je stiglo kod nas u zaista spektakularnom pakovanju. O dovođenju prvog dela (!) ove epske sage govore predstavnici izdavača Urban Readsa. Pričaćemo i o samom romanu.
21. novembar 2022: Veseli četvrtak u Lazi, vesti, novosti, pitanja i odgovori
Sada već tradicionalno u novembru najveći srpski strip-izdavač dolazi u goste Lazi. Pričaćemo o vestima, izdanjima budućim i prošlim, a urednici Veselog četvrtka odgovaraju na sva vaša pitanja i pomno slušaju vaše komentare.
28. novembar 2022: Fantastična čitaonica #101: Black Water Sisters, Zen Cho
Priča o neodlučnom medijumu koji otkriva da čačkanje tkanja sveta može da pusti na slobodu opasne sile. Ova savremena fantazija smeštena je u Maleziju, zemlju koju smo kod nas retko sretali. Džesamin Teo je uvučena u svet bogova, duhova, porodičnih tajni, ali i sporazuma sa duhovima. Moderator: Bojan Butković.
-
... допуна,
(3) у данашњем „Блицу“ на стр. 22 наш Слободан В. Ивков у својој колумни (која, узгред речено, излази понедељком, не другим данима; али, не баш сваког понедељка) даје добар, обиман приказ осмог броја годишњег часописа „Књижевна фантастика“.
-
... допуна,
(4) појавио се часопис „Знак сагите“ број 26, има одличних прилога и прича. Изглед и садржај можете видети на:
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?PHPSESSID=uud2m7p1r9qum790b4oijlc333&topic=17672.msg763350;topicseen#msg763350 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?PHPSESSID=uud2m7p1r9qum790b4oijlc333&topic=17672.msg763350;topicseen#msg763350)
-
... допуна,
(5) у данашњем и сутрашњем “Данасу”, на стр. VIII и IX, које су тачно у средини, наспрамне, појавио се велики чланак (целе те две странице) препун лепих успомена о нашем часопису “Галаксија” (ту су и слике из некадашње редакције, ту је господин Таса, ту је Гаја Галаксија…) а на крају се даје храбра најава да ће се “Галаксија” вратити, прво на интернету, а после и на папиру. Чланак потписује Драган Ускоковић. Наслов чланка, “Нови материјали и нанотехнологије на страницама Галаксије”, односи се на неки давни њен број.
(6) У истом листу али на следећој, дакле на стр. X, велики чланак о учешћу четворо наших учесника (Скробоња, Ото, Ивана Нешић и проф. др Младен Јаковљевић) на Загребачком сајму књига “Интерлибер”. Чланак потписује К. Д. Наслов чланка је “Српска књижевна фантастика на загребачком Интерлиберу”.
(7) У „Политици“ данас, на стр. 1 културног додатка, имате чланак „Од утопије до дистопије и обратно“, потписује Срђан Вучинић, уметнички директор Фестивала ауторског филма. Ту се укратко помињу Орвел и Хаксли, Замјатин и Бредбери, и филмови Метрополис и Одисеја у свемиру 2001. Аутор критикује садашњи светски систем али не нуди неки конкретан бољи.
-
... допуна,
(8) у данашњем (понедељак) “Блицу”, на стр. 22, Слободан В. Ивков даје приказ чувеног СФ (кибер-панк) романа Вилијема Гибсона Гроф нула. У чланку се помињу др Милан М. Ћирковић и др Зоран А. Живковић.
-
Цењени ,
(1) програм Лазе за децембар 2022:
5. decembar 2022 – Warhammer 40000 – kako je mala stona igra izrodila globalni multimedijski fenomen
Warhammer 40000 je počeo kao stona ratna igra, ali je danas mnogo više od toga – to je ogromni fantazijski svet u kome ljubitelji uživaju putem knjiga, video-igara, stripova, umetničkih radova, kospleja i mnogih drugih medija, kako zvaničnih, tako i fanovskih. Jako je malo franšiza koje su popularnije od ove, što je postala i svojevrsna mema. Priključite nam se u ovoj istrazi kako je uopšte došlo do toga i šta znači predstavljati budućnost koja je toliko mračna, beznadežna i tlačiteljska. Tribinu vodi Vladimir Matić-Kurylev "Šunak".
12. decembar 2022 – Doktor Hu, povratak starih imena, priprema za 60. godišnjicu
Najdugovečnija naučnofantastična serija ulazi u novu fazu. Dosadašnja inkarnacija Doktora, odnosno Doktorke, je završila svoj ciklus, sada nam stiže novi, odnosno stari, verovatno najomiljeniji. Da, 10. doktor se vraća kao 14. Sa njim u paketu stiže i Rasel T. Dejvis, višestruko nagrađivani "šouraner", tvorac možda najpopularnijeg perioda serije i čovek koji je serijalu doneo novi život 2005. Sve to u čast 60. godišnjice (!) početka emitovanja serije. Tribinu vode Jelene.
19. decembar – Ormarić čudesa Giljerma Del Tora: Šta se krije u njegovim fiokicama?
Giljermo Del Toro kanališe svog unutarnjeg (a i spoljašnjeg) Hičkoka. U saradnji sa osam reditelja, proizveo je Ormarić čudesa: antologiju od osam gotičkih horor priča, što originalnih, što adaptiranih klasika. Šta se krije u osam otvorenih fiočica? O prvoj i za sada jedinoj sezoni Ormarića čudesa Giljermoa Del Toroa razgovaraće Andrea Stojanović i Miloši Cvetković i Petrik.
26. decembar 2022 – Fantastična čitaonica #102: Ryka Aoki, Light from Uncommon Stars
Šizuka Satomi je napravila dogovor sa Đavolom: mora da isporuči sedam drugih violinskih čuda od deteta da bi izbegla pakao. Isporučila je već šest. Ovo je naučno-fantastična (!) avantura koja se dešava u Kaliforniji i u koju su uključene uklete violine, faustovske pogodbe, kao i druge stvari koje je na srpskom nemoguće izgovoriti, a koje su sada jako popularne u SAD. Zašto opet ovakva knjiga? Niko se neće iznenaditi kada čuje da je veliki hit i da je nominovana za brojne nagrade.
(2) „Политикин забавник“ бр. 3694, петак 25.11.2022, стр. 21, ако бисмо стварно живели у симулацији, шта би онда била стварност. Одговор: не знамо, можда нуле и јединице, па можда нешто изнад тога, и тако у бескрај.
стр. 11, ако окречимо астероид, то би могло мало изменити његову путању.
-
... допуна,
(3) у данашњем (понедељак) “Блицу”, на стр. 22, Слободан В. Ивков даје приказ АБН-ове књиге о СФ филму.
-
... допуна,
(4) у данашњoj “Политици”, па на стр. 9 културног додатка, имате чланак, под насловом “На темељима таоизма”, потписује Игор Грбић, то је о једној докторској дисертацији о СФ, сада објављеној и у облику књиге.
(О елементима таоизма код Урсуле Ле Гвин. О тој дисертацији обавестили смо вас овде, на дан 2018 02 21. Сад је ето изашла и као књига.)
Ауторица је др Артеа Д. Панајотовић (рођена 1985), са англистике на Алфа БК универзитету на Новом Београду, наш осми доктор научне фантастике. Наслов књиге је Урсула Ле Гвин и даоизам.
-
... допуна,
(5) у данашњем “Блицу” на стр. 23 Ивков даје приказ овогодишње књиге (издавач “Порталибрис”) Најбоље приче српске фантастике, стичемо утисак да су то претежно Ф приче, не СФ, и да су из времена пре 1941; Милован Глишић, Симо Матавуљ итд.
-
Цењени ,
(1) сретна Нова година!
(2) „Политикин забавник“ бр. 3699, петак 30.12.2022, има СФ причу, хумористичку, новогодишњу; стр. 56-57, Васил Димитров Цонев, „Јелка за све, научнофантастична шала о Исаку Асимову“; у причи, остарела (има 80 година) Сузан Калвин са десет робота дочекује Нову годину, долази им Деда Мраз, али гле ко је то уствари. У причу је, не знамо зашто, убачен математички задатак са погрешним решењем.
На левој страни прича је илустрована оном чувеном сликом где Асимов поносито седи на великом златном престолу науке.
-
... допуна,
(3) у данашњој “Политици” (двоброј, за 6. и 7. јануар, дакле можда ће се негде продавати и сутра) на стр. 13 имате веома велики чланак о Павлу Зелићу, његовим успесима у каријери у светској медицинској сарадњи, нарочито у борби против епидемија, а у првом ступцу помиње се да је имао и “своју причу из области научне фантастике ‘Велики вакцинатор’”.
Наслов чланка гласи „Није тешко ‘помирити ’ науку, фармацију и књижевност”.
Та хумористична СФ прича била је (обавестили смо вас тада) објављена у “Политикином забавнику” бр. 3606, петак 19.03.2021, на стр. 58-59, и имала је илустрацију, непотписану, на којој један доктор, са претећим и лукавим осмехом, подиже огроман шприц за инјекције. Прича је била слаба, али добронамерна, очигледно мотивисана искреном жељом да се, кроз шалу, охрабре грађани да се вакцинишу против ковида 19.
-
(4) јавили смо вам дакле, малочас, о великом чланку у данашњој “Политици” о Павлу Зелићу, а ево и једне мање вести: у данашњем “Данасу” (такође двоброј, за 6. и 7. јануар) на стр. XII имате приказ о новом издању романа Рама II који су заједнички написали Артур Ч. Кларк и Џентри Ли. У наслову чланка, чини нам се, промакла је гАрешка:
„Раманаци поново у Сунчевом систему“.
(5) … а на стр. 23 у истом “Данасу” чланак о политичким тумачењима филма Аватар 2 (назовимо га тако).
-
Цењени ,
програм „Лазе К“ састоји се од три термина, дакле без 2. и 9. јануара 2023.
Програм Лазе за јануар 2023:
16. januar 2023 – MIPL dolazi među izdavače, tu je prvi tajni projekat Brendana Sandersona.
Ljubitelji društvenih igara vrlo dobro poznaju MIPL, koji sada svoje aktivnosti širi na polju izdavaštva. MIPL će se predstaviti svojim prvim izdanjima - stripom Agent Straha i prvim tajnim projektom Brendana Sandersona. Pričaćemo o tome kako se MIPL odlučio da krene putem izdavaštva, aktuelnim izdanjima, budućim planovima, ogromnom uspehu Brendana Sandersona na kickstarteru, i svemu što vas zanima. Učestvuju urednik izdanja Boris Vuković i prevodilac Jelena Katić Živanović. Tribinu vodi Ivan Jovanović Nightflier
23. januar 2023 – Ursula Le Gvin i Daoizam, Artea Panajotović
U izdanju izdavačke kuće Fedon pojavila se nova monografija Artee Panajotović nastala na osnovu njene doktorske disertacije, “Ursula Le Gvin i daoizam”. U njoj, autorka sagledava delo Ursule Le Gvin sa do sada retko zauzimanog stanovišta, pokazujući kroz analizu njenih najznačajnijih dela kako se u njenom opusu uticaji zapadne misli prožimaju s daoističkim pristupom odnosu sveta i pojedinca. Pridružite nam se u razgovoru o ovoj značajnoj novoj knjizi u kome će učestvovati i sama autorka. Tribinu vodi Tijana Tropin.
30. januar 2023 – Fantastična čitaonica #104: Sequoia Nagamatsu - How High We Go in the Dark
Ko je voleo Clout Atlas i Station Eleven, sigurno će pronaći nešto i u ovom romanu, koji prati čvrsto povezane likove kroz stotine godina. Čovečanstvo pokušava da ponovo izgradi društvo nakon katastrofe klimatske pandemije, izazvane otopljavanjem žrtve drevne bolesti. Nagamacuov roman se protože kroz vekove, kontinente, pa čak i nebeska tela i govori o ljudskoj sposobnosti da prevaziđe nevolje, ljudskom duhu i našoj beskrajnoj sposobnosti da sanjate. Ako do sad niste povratili, dođite da pričamo o debi romanu koga hvale svi.
-
... допуна,
(2) у данашњем “Блицу” на стр. 22 Ивков даје приказ о новом, “Контрастовом” издању (у новом преводу) Кларковог романа 2001: одисеја у свемиру, и при томе оштро и стручно критикује неке Кларкове поступке (након успеха филма) који су вероватно били мотивисани финансијски а не уметнички.
-
... допуна,
(3) е са овим смо закаснили, пардон, „Политикин забавник“ бр. 3698, петак 06.01.2023, имао је чланак на стр. 10-12, нови убрзивач „Фриб“ (Facility for Rare Isotope Beams), у Мичигену, истражује необичне облике језгра код неких елемената, нпр крушкасте.
(4) у данашњем “Данасу”, који је викенд-број, па, на стр. (римско) I уметнутог културног прилога ”Недеља”, имате велику комичну фотографију лутке робота, са много металних точкића итд, који стоји и гледа ка нама, а ту је и почетак чланка, који се онда наставља на стр. II, Алексеј Кишјухас, “Вештачка памет”, где он дискутује за и против вештачке интелигенције, и описује свој разговор са једном таквом, ChatGPT.
(5) А на стр. XI, чланак „Било једном у будућности“, потписује Татјана Смиљанић, о „графичком роману“ са насловом „Меди: било једном у будућности“ (Madi: Once Upon a Time in the Future).
-
... допуна,
(6) у “Политици” је данас на стр. 16, у рубрици “Београдска хроника”, изашла ова информација
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2023-01-23-u-LK-dr-Artea-Panajotovic.JPG)
о вечерашњем, ех то је кроз пола сата, програму у ЛК, о дисертацији др Артее Панајотовић о Урсули Ле Гвин.
-
... допуна,
(7) у “Политици” је данас (а данас је недеља) на стр. 1, 11 и 13 “Тема недеље: где су границе вештачке интелигенције”, па у оквиру тога, на стр. 11 је антрфиле у коме су дати закони роботике Исака Асимова – нулти, први, други и трећи. Али том страницом доминира чланак са огромним насловом “Паметне машине су алатке попут чекића”.
-
... допуна,
(8) у “Блицу” данас на стр. 25 имате од Ивкова приказ књиге, недавно изашле код нас, код “Танесија”, са насловом 21: антологија америчке научно-фантастичне приче, уредница Дина Хрецак.
-
Цењени ,
(1) „Политикин забавник“ бр. 3705, петак 10.02.2023, нема СФ причу, али има фантазијску причу: стр. 58-59, Габриел Гарсија Маркес, „Љубав у доба колере“, доктор Урбино има папагаја генија који говори, пева на француском, итд, али и бежи.
стр. 1, она у фандому одавно позната слика са округлим УФО који у лепом сунчаном дану лебди изнад једног травнатог и цветног брежуљка, а двоје деце, држећи се за руке, истрчавају, изгледа баш безбрижно и весело, на тај брежуљак, на обали неког језера или мора.
стр. 10-13, тема броја, трагање за НЛО, о томе је и насловна страна.
-
... допуна,
(2)
Програм ЛК за фебруар 2023:
6. februar 2023 – Spajdermen, Duh Tokija i još sto drugih priča iz Golkonde
Krajem 2022. izdavačka kuća Golkonda je objavila svoje jubilarno, 100. izdanje, a u novu 2023. ulazi sa gomilom noviteta. Domaće čitaoce je već zaposeo DUH TOKIJA, sajberpank ep Rika Remendera i Šona Marfija, abaš ovih dana se na invaziju na kioske, po prvi put u Srbiji, sprema i “naš drugar iz komšiluka” Spajdermen! Uz njih, u striparnice i knjižare stižu (neki su već i stigli) novi brojevi već poznatih i voljenih Bonelijevih serijala, novi francuski integrali, a na kioske novi brojevi legendarne edicije Lunov Magnus Strip. O novitetima, planovima i aktuelnostima u srpskom strip izdavaštvu govore Bojan Riznić, glavni urednik Golkonde i Bojan Marković, prevodilac. Moderator: Bojan Butković
13. februar 2023 – Greg Ber, osvrt na zaostavštinu i delo istinskog velikana “tvrdog” SF-a
Sredinom novembra prošle godine izgubili smo još jednog od velikana takozvane “tvrde” naučne fantastike – Grega Bera. Kod nas Ber je najpoznatiji po trilogiji čije je izdavanje započelo u ediciji Kentaur romanom Eon, a nastavljeno u ediciji Polaris romanima Večnost i Legat. Ipak, u svetu je najviše priznanja dobio za romane Darvinov radio i Muzika krvi. Miodrag Milovanović će pokušati da detaljnije osvetli najpoznatija ostvarenja ovog pisca, kao i njihovu recepciju kod nas.
20. februar 2023 - Andor: Partizanska eskadrila u svemiru
Serija Andor o onom nesrećniku koga se niko nije sećao iz Odmetnika 1 ispostavila se kao neočekivano prijatno iznenađenje u sada već prenatrpanom “Diznistarvors” portfoliju. Ovo je pravi materijal za one koji su odrasli u ranim danima SW, pa posle poželeli malo ozbiljniji materijal, ali da bude u istom univerzumu. Međutim, koliko god da je serija naišla na topao prijem okorelih fanova, njen odjek u široj publici je bio slabo primetan. Kako? Zašto? Da li će Star Wars franšiza ovim konačno uspeti da se odlepi od etikete “za decu” ili će ovakvi projekti ostati sporadični i biti brzo zaboravljeni? Diskutujemo uživo, a ako dođete možda ćete uspeti i kao član publike da dođete do reči. Sa vama su kao i obično Nikola Silić, Filip Đorđević (HoloNet) i Sofija Vuković Petrik. Special guest star: Nikola Tanasić
27. februar 2023 – Fantastična čitaonica #105: Ray Nayler - The Mountain in the Sea
Ljudska vrsta je otkrila inteligentni život na zemlji: oktopode, koji imaju svest i sopstveni jezik i kulturu. Pojavile su se glasine da je u pitanju hiperinteligentna i opasna vrsta oktopoda. Transnacionalna korporacija zatvorila je arhipelag u kome je vrsta pronađena i pokušava da nađe načina da iskoristi ovu vanljudsku inteligenciju. Ali, ima i drugih igrača koji žele da otmu ovu novu vrstu. Oktopode niko nije ništa pitao. Ovo je triler iz bliske budućnosti o prirodi svesti… Moderator: Bojan Butković.
(3) „Политикин забавник“ бр. 3706, петак 17.02.2023, нема СФ причу, али има фантазијску причу: стр. 58-59, Десанка Максимовић, „Прича старог камена“ који говори, у лепим стиховима, наиме у својим стихованим монолозима, објашњава бубама и птицама колико је стар и шта је све видео током много милиона година свог постојања.
стр. 2, рубрика „Јесте ли већ чули да...“, први од осам текстова гласи:
Драгутин Ј. Илић (1858-1926), српски драматург, новинар и политичар, написао је прву научнофантастичну драму у светској књижевности, „После милијон година: трагикомедија у три чина“ (1889).
стр. 43, Гери Ларсон, карикатуре, једна госпођа помоћу шиваће машине шије чело Франкенштајновог створења
-
... допуна,
(3) данас у „Блицу“ на стр. 43, Ивков коментарише недавне светске тобоже УФО вести, и даје кратки приказ једне књиге (аутор Драган Вујичић, наслов НЛО над Балканом), која није СФ, него је уфологија, наиме, колекција шездесетак разнородних текстова о тој теми.
-
... допуна,
(4) ова лепа најава, коју ево видите, о партизанској ескадрили у свемиру, била је јуче у „Политици“:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2023-02-20-LK-partizanska-esk-u-svemiru.JPG)
-
... допуна,
(5) у српском фандому већ дуги низ година познат као СФ, Ф и Х цртач, илустратор и сликар, Добросав Боб Живковић данас је (са сликом, али малом) на насловној страни „Данаса“, горе лево, и, са много већом сликом (ту је главнина чланка) на стр. 16. То је интервју, питали су га да прокоментарише овај случај да је 15 илустратора позвано да нацрта нешто, као омаж, поводом 50-те годишњице стрипа „Хогар Страшни“, али, само мушкарци, ниједна илустраторка. Разговор је водила Александра Ћук.
-
... допуна,
(6) у данашњем (и сутрашњем) „Данасу“, на стр. XI културног прилога, имате приказ СФ романа Врт Раме, аутори Артур Ч. Кларк и Џентри Ли. Заправо је то Рама 3. Издавач „Чаробна књига“. Чланак потписује К. Ч. Д, наслов чланка је „Свемирско путовање које се не пропушта“, а наднаслов „СФ“.
(7) У истом „Данасу“ али на стр. 14, чланак, наслов „ХААРП није изазвао потресе“, потписује Г. Д, наднаслов „Зељотрес у Турској и Сирији и теорије завере“.
-
Test
-
Имали смо квар.
...zakk је изгледа не само поправио, него и јуче урадио знатну техничку реформу овог сајта... хвала!
... допуна,
(8) у „Данасу“ од суботе, 4. марта 2023, на стр. XI културног прилога, имали сте приказ једне нове књиге стрипа, са насловом Франкенштајн, жив је! живи!
(9) у „Блицу“ сте јуче, у понедељак 6. марта 2023, имали на стр. 22, код Ивкова, чланак поводом трећег издања (код нас) романа Теците сузе моје, рече полицајац Филипа К. Дика.
-
... допуна,
(9) у „Блицу“ данас на стр. 22 Ивков о стрипу: Вил Ајзнер, Уговор с богом, о међуратној економској кризи у Америци. Помињемо само због тог наслова.
-
... допуна,
(10) у „Блицу“ данас на стр. 22 Ивков о књизи Сведочења страних светова. То је антологија словеначке фантастике (не прецизира се ког жанра, да ли и колико има СФ), Београд 2022, издавачи су београдско друштво SCI&FI и Цељско литерарно друштво.
-
... допуна,
(11) „Политикин забавник“ бр. 3709, петак 17.03.2023, још два дана је на киосцима, нема СФ причу, али има причу, у жанру фантазије, аутор Станислав Винавер (велико име српске културе), наслов “Прометеј“, који чека, окован, и још верује у добру будућност људи, а Зевс и други богови (који му долазе у посету) не верују. Фантазија, дакле, али, хмм, и Мери Шели је помињала Прометеја...
-
... допуна,
(12) у данашњем (и сутрашњем) „Данасу“, на стр. 17 културног прилога, имате приказ под насловом „Нови виртуозни циркус“, о дводневном гостовању (у Београду, на двадесетом Београдском фестивалу игре) париског плесног ансамбла „Галактик“ са представом Оптракен где они (петорица њих) скачу и падају и трзају се у амбијенту пропалог сиротињског насеља.
У “Политици” је наслов чланка “Акробације ансамбла Галактик” а поднаслов “Петорица фантастичних акробата тестирају непредвидивост”.
(13) А на стр. XIII у „Данасу“, чланак “Свемирска одисеја, четири пута”, имате приказ управо изашле серије, четири Кларкове књиге засноване на филму 2001, одисеја у свемиру. Наслови тих књига су 2001, 2010, 2061, и 3001.
-
Цењени ,
(1) „Политикин забавник“ бр. 3723, петак 16.06.2023, има СФ причу, али са јаким фантазијским елементом: Брус Дјури (1949 – ), „Шта каже време“, космолошка дискусија, Време хоће да се заустави, да се мало одмори, али, Гравитација, Енергија, Материја, и друге такве категорије, питају шта ће онда бити с њима, ако Време стане, и траже да се и њихови интереси и захтеви поштују. Ту је дакле персонификација употребљена као стилско средство, али на такав начин да ће огромна већина читалаца вероватно схватити да је то стилско средство, тј. да се не мисли да је гравитација живо биће и да стварно говори, итд. Зато ова врло паметна прича остаје у СФ жанру, не прелази у онај други жанр, фантазију.
(2) Данас у „Данасу“ у културном прилогу па на стр. (римско) X, врло велики чланак (на три цела ступца, од укупно четири колико их има), наслов „Арт-Анима фестивал девети пут“, наднаслов „фантастика“, потписује К.Д.
Фестивал ће бити кроз отприлике три недеље, 5. и 6. јула, на новој локацији („Културни центар Град“), неки учесници су исти као прошле године али има и нових.
(3) Такође у „Данасу“, али на стр. XII, наднаслов “легенде Дине“, наслов чланка гласи „Сага о борби људске врсте против машина“, чланак потписује К.Ч.Д, писци тог романа су Брајан Херберт и Кевин Џ. Андерсон, роман се дешава десет хиљада година пре Дине.
-
... прво, једна техничка допуна,
(4) Миодраг Б. Миловановић је знатно допринео проучавању историје српске научне фантастике. Пошто он у својој веома корисној и важној књизи Српска научна фантастика (2016) помиње више од двеста писаца (и других личности) и дела, али нема на крају индекс који би био азбучно сређен и из кога би се могло лако и брзо пронаћи на којој страници Миловановић помиње ког писца, ми смо, са његовим допуштењем, направили тај индекс, можда помало импровизовано, и окачили га на нет, ово је линк:
http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Indeks-pominjanja-imena-u-knjizi-M-B-Milovanovica.doc (http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Indeks-pominjanja-imena-u-knjizi-M-B-Milovanovica.doc)
па, можете тај индекс преузети, и користити кад год затреба да пронађете шта је Миловановић рекао о неком писцу.
(5) In memoriam
У историји Србије било је више истакнутих особа са именом и презименом Ксенија Јовановић, али за нас је овде релевантна проф. др Ксенија Јовановић (1937-1990), преводилац француске СФ. Средње слово њеног имена не знамо, а било би важно и корисно, па, ако неко зна, молимо да јави.
Ксенија Јовановић, преводилац, рођена је 1937. године. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду и постала професорка француског. Докторирала је из француске књижевности (или/и лингвистике) у Стразбуру. Радила је као професорка француског на Економском факултету у Београду. Касније је предавала старофранцуски на катедри за романистику на Филолошком факултету у Београду. Око 1982. постала је истакнути и активни члан фандома научне фантастике у Београду; у јулу 1985. постала је чланица (седмочланог) председништва клуба „Лазар Комарчић“, чији су чланови тада били и Радмило К. Анђелковић (председник), Зоран Р. Нешковић Шкрба, Бранислав Трајковић – Били Треј (благајник), Александар-Саша Гаталица (уредник „Емитора“), Владимир В. Костић из Панчева, и А. Б. Недељковић; и такође чланица (четворочланог) Програмског савета, у коме су били још и Бобан Кнежевић, Гаталица, и А. Б. Недељковић; Ксенија је била једина жена међу тих седам мушкараца (наведено у „Емитору“ бр. 27, из јула 1985, стр. 2). Али и једина од тих осморо запослена на универзитету, јер, А. Б. Недељковић тада још није био професор универзитета у Крагујевцу. Дакле Ксенија Јовановић, и проф. др Милорад Јанковић, били су међу нама једини универзитетски професори, тада.
Умрла је 4. фебруара 1990, са 53 године старости, од рака. Био је то велики и болан ударац за српски СФ фандом.
Иза себе је оставила одраслу ћерку.
Остали су нам њени преводи, јер, проналазила је и преводила најбоље приче француске научне фантастике, које су ушле у поменуту књигу Антологија савремене француске фантастике 1; од тих прича вероватно је најбоље упамћена: Жан-Пјер Андревон, „Малезијска тигрица“.
Остала нам је и ова Ксенијина слика, портрет из младости:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Jovanovic-prof-dr-Ksenija-prevodilac-francuske-SF.jpg)
-
... допуна,
(6) У данашњој „Политици“, на стр. 12, имате велики чланак (више од једне четвртине те странице) о најновијој збирци прича (у жанру фантазије, не СФ) Александра-Саше Гаталице, који је својевремено био и секретар клуба „Лазар Комарчић“.
-
... допуна,
(7) у данашњем „Блицу“, на стр. 22, имате Ивковљев приказ о књизи есеја Илије Бакића Три ока у глави (2022).
(8) Сазнали смо, Ксенијино средње слово је Л, дакле, проф. др Ксенија Л. Јовановић. Захваљујемо се Мићи, који нам је то јавио.
-
(7) ... допуна,
у данашњој „Политици“, књижевник и истакнути полемичар Вуле Журић дао је у културном додатку велики чланак у коме знатан простор посвећује научној фантастици и, што је најважније,
јасно диференцира три жанра – СФ, Ф и хорор.
Ово је веома добро, и важно, јер ће допринети да се и у српским главно-токовским књижевним круговима јасно уочи и прихвати да су то три жанра.
-
... допуна,
јавили смо јуче, сасвим кратко, да је у „Политици“ у културном додатку (на стр. 3 тог додатка) Вуле Журић дао велики чланак у коме знатан простор посвећује научној фантастици и помиње чињеницу да постоје три жанра фантастике. Али не стигосмо да кажемо нешто детаљније.
Изнад чланка је врло велика колорна слика споменика партизанском херојском пробоју на Тјентишту, током битке на Сутјесци, јуна 1943.
Наслов чланка је „Одјеци пригушеног хука“. Опширни поднаслов гласи:
Можда је дошао прави тренутак да неко од домаћих приврженика научне фантастике напише роман који ће се дешавати на Тјентишту или на врховима Зеленгоре. Тада не бисмо могли да кажемо како се ама баш нико на српској јавној сцени није сетио да обележи осамдесету годишњицу Битке на Сутјесци
На почетку чланка, Вуле Журић каже:
Почетком марта ове године, на престижном америчком универзитету Јејл одржана је научна конференција „Нови светови у Новом свету: научна фантастика, фантазија и хорор у савременом латиноамеричком наративу и култури”. Током два дана познаваоци савремене јужноамеричке књижевности расправљали су о културолошком феномену о коме је недавно опширно писао и Њујорк тајмс. (…) Оно што актуелну латиноамеричку научну фантастику чини тако посебном јесте управо спој строгих законитости жанра и бурне геополитичке прошлости и садашњости јужноамеричког континента.
Вуле Журић се у суштини залаже да наши СФ писци више узму у разматрање нашу бурну историју.
Али оно што нас овде највише интересује јесте чињеница да и један истакнути учесник наше културне сцене, али и један тако истакнути светски универзитет, разазнају постојање три жанра фантастике.
(8) „Политикин забавник“ овај садашњи, бр. 3729, петак 28.07.2023, нема СФ причу али има опширан чланак (на стр. 45-47) „Да ли смо животињска фарма?“, о животу и раду великог СФ писца Џорџа Орвела, потписује С. Д.
А на стр. 67, претпоследњој, дато је неколико одличних цитата од Џорџа Орвела.
-
Цењени ,
(1) у данашњем „Данасу“, на стр. 19, имате чланак, потписује Нина Савчић, наслов је „Како настаје научна фантастика“. Она објашњава да је почела да пише нови роман, са темом из реалног савременог живота у Србији, али је осетила да заправо баш и не зна неке ствари сасвим поуздано, па је одлучила да се консултује са неким стручним особама. На пример, један од ликова у њеном роману је болестан, али, она није сигурна да тачно зна како изгледају симптоми, лечење, итд, за ту болест, па је питала једног свог пријатеља који је лекар, и он јој је рекао да је, са становишта медицинске струке, направила (у роману) читав низ грешака, које треба да исправи. Слично је прошла и кад се обратила једном правнику, у вези са неким правним стварима у свом роману, итд. Најзад се разочарала и изгубила вољу да уклапа своје књижевне ликове „у мучан контекст реалности“. У последњем пасусу она каже:
„Можда је заиста решење да измаштам свет неке друге звезде или планете, неког другог сунчевог система, да у њега поставим јунаке саздане према лику какав желим ја, без консултација са стручњацима (...)“
Да ли је могуће да су се неки писци заиста усмерили на СФ зато што немају довољно знања о стварности? То би било неко бежање од стварности, компликоване и мукотрпне?
-
(7) ... допуна,
у данашњој „Политици“, књижевник и истакнути полемичар Вуле Журић дао је у културном додатку велики чланак у коме знатан простор посвећује научној фантастици и, што је најважније,
јасно диференцира три жанра – СФ, Ф и хорор.
Ово је веома добро, и важно, јер ће допринети да се и у српским главно-токовским књижевним круговима јасно уочи и прихвати да су то три жанра.
"F" nije žanr, F je dijagnoza.
Molim vas da ne širite tlapnju da postoji nekakav žanr koji se zove F.
Žanr pod tim imenom ne postoji.
Takođe, ne postoji ni "СФ" - postoji samo SF.
Molim za više terminološke preciznosti oko ovako važnih stvari.
-
... допуна,
(2) у данашњем „Данасу“, на стр. 19, Владимир Ђурић Ђура има чланак под насловом „Криогеника, заблуда или шанса“, о идејама да се путем расхлађивања живот продужи итд, у стварности и у СФ. Чланак има доста грешака и промашаја, али има и интересантних мисли и формулација. Помиње неке филмове итд. Пред крај каже: „Кључно питање је како ће нова супериорна медицина направити душу, електромагнетно поље које нас спаја са енергијама универзума. (...) Такав андроид готово је сигурно никад неће сањати електричне овце“.
-
... допуна,
(3) у данашњем „Блицу“ на стр. 22, Ивков у својој колумни даје приказ књиге Станислава Лема Конгрес футуролога коју је недавно објавио издавач „Еверест медија“ тј. Бобан.
(4) у данашњем „Данасу“, на стр. 20, имате опширну најаву да ће у Кући краља Петра Првог (улица Васе Пелагића 40, Сењак) бити представљен (у четвртак 7. септембар у 19 ч) девети број алманаха Књижевна фантастика, у издању „Арт Аниме“; водитељ Лаура Барна.
-
Цењени ,
у данашњем „Политикином забавнику“ па на стр. 57-59 (три пуне странице, са две илустрације) објављена је српска прича из, изгледа, године 1895, а може да се провуче (једва) као СФ; дакле, ипак јесте СФ прича. Аутор је српски писац Светолик П. Ранковић (1863-1899, то значи да је живео само 36 година; имате његову биографију у Википедији). Прича се зове „У XXI веку“ (дакле, у двадесет првом), и дешава се у ноћи између 8. и 9. јануара године 1895; млади гимназијски професор Никола Николић заспи, мало припит, и сања какав ће свет бити у 21. веку, тамо су зграде велике и дивне, а небом лете машине које машу крилима и носе људе, своје путнике (стр. 57, први стубац). Никола одлази у своју гимназију и тамо у разговору са директором сазнаје каква су та нова времена: сад је мир и добар живот, више нема ратова, жене су на власти, мушкарци раде традиционално женске послове (у кући, домаћинству, око деце) итд.
У књизи која је садашње канонско дело (са највишим ауторитетом) историје српске књижевности, а зове се Историја српске књижевности, професор Јован Р. Деретић помиње (у другом тому) Светолика Ранковића чак на петнаест места, и посвећује му на једном месту чак девет узастопних страница (!) (наиме, у другом тому, стр. 220-228), али, тамо где је било најважније за нас, на стр. 222, догодила се словна грешка, мала, тешко приметна, само у римском броју, али (за нас) катастрофална. Ситна грешка али са поразним последицама: наслов Ранковићеве приче дат је овако: „У XIX веку“, дакле, у деветнаестом! Тиме је уништена цела научнофантастичност тог наслова.
А ту, баш на тој страници, професор Јован Р. Деретић у једном јако обимном пасусу (више од пола странице 222) помиње и научну фантастику (на самом дну тог пасуса).
Професор Деретић између осталог каже и ово (цитирамо): „Ранковић је дао футуристичку пројекцију савремених теорија о научном напретку човечанства, коју можемо упоредити с касније насталим орвеловским антиутопијама, али и с ранијом и, уз то, домаћом визијом будућности људског рода у драми Драгутина Илића После милијон година. Њему, додуше, није требало да иде толико далеко у будућност да би видео упечатљиве слике будућег света: потпуну аутоматизацију друштвених односа, свеопшту контролу државе над појединцима (...) превласт жена над мушкарцима, култ врховног вође. Као у Домановићевим просторним визијама, и у Ранковићевом футуризму основу антиутопије чини тоталитаризам који, између осталог, почива и на неприкосновеном ауторитету врховног вође, једној од доминантних фигура у футуристичким антиутопијама XX века. Иако уметнички није нарочито успела, та приповетка, као и наведена Илићева драма, показује да је наша књижевност тог доба била знатно шира него што се мисли на основу сведеног, по правилу, школског избора писаца и дела. У њој, поред осталог, откривамо елементе разних врста фантастике, од фолклорних сујеверја до научне фантастике, жанра који ће тек у XX веку доживети буран развитак.”
Дакле, можете погледати ту причу у најновијем, данашњем ПЗАБ.
-
... допуна,
(2) у данашњем „Данасу“ на стр. 25, у својој колумни „Врли нови техносвет“, Владимир Ђурић Ђура даје прилично опширан текст „Како зауставити Боргове?“ у коме стварно дискутује о том питању у „Звезданим стазама“, са приличним познавањем.
-
Цењени ,
(1) „Политикин забавник“ бр. 3737, петак 22.09.2023, нема СФ причу али на стр. 58-59 има фантазијску причу “Псе не примамо у рај” која је заправо препричана једна епизода “Зоне сумрака” а као аутор је потписан Род Серлинг, ту је и његова слика и, као антрфиле, биографска белешка о њему.
(2) На стр. 50 је чланак са насловом „500 бројева ‘Емитора'“, наднаслов је „сјајна звезда нашег сазвежђа фантастике“, поднаслов је „Важан јубилеј нашег најпознатијег часописа који се бави овим омиљеним жанром популарне културе“, потписује Миодраг Б. Миловановић. На самом крају чланка је информација да је промоција петстотог броја „Емитора“ заказана за понедељак 25. септембар 2023, у Дому омладине Београда у трибинској сали у 19 ч.
У горњем десном углу је изглед тог јубиларног „Емитора“ бр. 500, са фантазијском (не изгледа као СФ) илустрацијом коју је нацртао Алекса Гајић, а на којој је приказана девојка која јаше на великој корњачи.
-
Цењени ,
(1) за март 2023. немамо, изгубили смо, али имамо програм „Лазе Комарчића“ за април, мај, јуни, јули, и за овај месец који је сад у току, септембар 2023, и, такође, имамо за следећи месец, октобар 2023. Дакле:
за март 2023. немамо
Програм „Лазе Комарчића” за април 2023:
3. april 2023 – Last of Us: Prva dobra ekranizacija video-igre, serija koja je pokorila svet
Do dolaska serije “Poslednji od nas”, mnogi (skoro svi) su mislili da postoji kletva koja sprečava dobre ekranizacije video-igara. I onda je došla ova iz produkcije HBO i sve oduvala sa nogu i postala globalni fenomen kakav se retko dešava. Sve o seriji, o njenim korenima i izvoru priča ekipa iz megapopularnog podkasta “Samo seriozno”, pojačana Milošem Stojkovićem.
10. april 2023- Tesalija i Terra Ignota: najbolji serijali koje nikada nećete pročitati
Apolon, Sokrat, Hobs, de Sad, roboti, vanzemaljci, putovanje kroz vreme, olimpijade na neverovatnim mestima, Homer takođe, a i teraformiranje Marsa su (neke od) stvari genijalno smućkanih u dva naučnofantastična serijala: Tesalija Džo Volton i Tera Ignota Ejde Palmer. O njima govore dr Ivana Damnjanović i dr Tijana Tropin, jedine dve osobe koje su ih zapravo pročitale.
17. april 2023– Državni praznik.
24. april 2023- Fantastična čitaonica #106: R.F. Kuang - Babel
Babel je knjiga studentskim revolucijama, otporu kolonijalizmu, korišćenju jezika i prevoda kao dominantnog oruđa britanske imperije. I o magiji. Izuzetno “hajpovana” knjiga, po svim parametrima “morala” bi da nam se dopadne, a da li je zaista tako – videćemo. Tribinu vodi Bojan Butković.
Програм „Лазе Комарчића“ за мај 2023:
8. maj 2023 – Svetovi Adrijana Čajkovskog
Adrijan Čajkovski je britanski pisac fantastike i naučne fantastike. Profesionalno se bavio trgovinom, zoologijom, psihologijom (!!!), ali se poslednjih godina posvetio pisanju, koje je obožavano i nagrađivano. Čajkovski, Piter V. Bret i drugi biće gosti Festivala fantastike u Nišu u maju. Idealna prilika da se upoznate sa čudesnim svetovima Čajkovskog pre nego što ga lično upoznate. Tribinu vodi Ivan "Najtflajer" Jovanović".
15. maj 2023 – Pikar je živ, živeo Pikar!
Zvezdane staze su… Znate već i sami, vrh plemstva SF-a. Serija "Pikar" je počela kao besramno "pecanje" uspomena i nostalgije. Našla je na mešovite reakcije, ali se pojavila treća sezona koja je oduševila baš sve, i fanove i hejtere. Dođite da pričamo o Pikaru. Tribinu vodi Miloš Petrik.
22. maj 2023 – Promocije knjige "Električni organizam" Miloša Petrika
Najčuveniji "ne član" našeg Društva, Miloš Petrik objavio je novu knjigu. On bi rekao da je "pisao nešto, obavljen negde", ali, srećom, slabo se on šta pita. Nova knjiga je po žanru policijski triler sa blago izraženim elementima naučne fantastike i alternativne istorije. Dođite, "rešetajte" Petrika i njegovog izdavača.
29. maj 2023 – Fantastična čitaonica #107: Barry Windsor-Smith - Monsters
Ovaj strip, dobitnik Ajnzera, izlazi ovih dana ili je već izašao u prevodu naše potpredsednice Jelene Jokanović tako da, ko želi, do kraja maja ima vremena da pomogne domaće izdavaštvo i strip pročita u njenom odličnom prevodu. A onda da dođe i kaže nam šta misli.
Програм „Лазе Комарчића“ за јун 2023:
5. jun 2023 - Yellowjackets, traumatično putovanje kroz teror i transformaciju
Kažu da je “mystery box” format najzarazniji i najnezahvalniji za gledanje. Hoćemo li dobiti sve odgovore ili su naši odgovori u “putovanju i prijateljima koje smo stekli usput”? Ako vas zanimaju ove teme, ili prosto volite ljudetinu, patnju, strah i psihološku transformaciju, Isidora Vlasak, Miloš Cvetković i Miloš Stojković vas vode kroz svet serije Yellowjackts.
12. jun 2023 – Kviz: Ko zna znaće, ko ne zna – neznaće!
Tradicionalni kviz ovog puta ne zatvara sezonu, ali je i dalje kvalifikacioni za najlaskaviju titulu univerzuma: Super uber ultra geek! Odgovori su teški i nelogični, pitanja opskurna i loše postavljena, a voditelji krajnje neprijatni prema učesnicima. I stolice su neudobne. Kao i uvek: dođite. Nećete se vratiti.
19. jun 2023 – Fantastična čitaonica #108: Spear: Nicola Griffith
Dobitnik lokalnih nagrada, kandidat za Nebulu 2022. “Kada bi Ursula Le Gvin pisala priču o Kamelotu”, tako opisuju “Koplje”. Iako se bavi mnogim “modernim” temama, ovaj roman to ne radi napadno i te teme nisu same sebi svrha. “Woke” urađen kako treba, ali stvarno.
26. jun 2023 – Predstavljanje Emitora #498
Fanzin Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komačić”, Emitor, približava se jubilarnom broju 500. Dok čekamo na njega, predstavljamo “avangardni” Emitor broj 498. Urednik ovog broja, Miodrag Milovanović, i njegovi gosti pokušaće da vam dočaraju dugogodišnju neraskidivu vezu između avangarde/neoavangarde i fantastike/naučne fantastike.
Програм „Лазе Комарчића” за септембар 2023:
4. septembar 2023 - Barbi, ružičasto čedo od milijardu dolara za žensku nostalgiju
Jesenju sezonu otvaramo diskusijom o filmu o kome se možda i previše diskutuje - "Barbi" Grete Gervig, ružičasto čedo od milijardu dolara koje celo leto razbija bioskopske blagajne. Pričamo o sledećem - da li je film zaista udar na patrijarhat ili samo simulacija subverzije, do koje mere uspeh proističe iz posezanja za nostalgijom ženskog dela publike kao do sad slabo korišćenom resursu, da li je Ken antagonista ili tragični junak, koliko je katarzično nositi roze bez ustezanja, da li smo se primili na Barbenhajmer, i koje će sve pogrešne pouke filmska industrija izvući iz barbikinog trijumfa, te nam se kanda smeše godine franšiznih uradaka o igračkama. Posle tribine, sledi mini kviz o istorijatu i bizarnostima Barbi brenda, s prigodno ružičastom nagradom za pobednika.
11. septembar 2023 - Evil Dead Rise, dedajti za generaciju Z
Posle tri kultna filma i tri divne sezone, neki romantici su pomislili da su Eš, Dedajti i Nekronomikon otišli u zasluženu penziju. Ali, dok si reko "Tatra, amistrobin, hazarta. Tantiir, manov, mansizon hazanzobar. Sumunda ropsa, darhis haikur dunsderodza. Kanda, kanda, kanda", Čika Sem je najavio novi film u franšizi. Kako se kotira u porodici, da li je dostojan upis u legendarni serijal ili prosto nije dovoljno zvati se "Evil Dead", a i svemu ostalom govori naš ekspertski panel. Dođite da zajedno prizivamo kandarijske demone.
18. septembar 2023 - Fantastična čitaonica #109: Piter S. Bigl - Poslednji jednorog
Jesenju sezonu čitaonice počinjemo klasikom, i to kakvim. "Poslednji jednorog" Pitera S. Bigla od svog prvog štampanja važi za jednu od najboljih fantasy knjiga svih vremena, a nedavno je prvi put objavljen i kod nas, pa kome je zgodno može da se okuša i čitanjem u prevodu. Takođe, ako diskusija skrene u animiranom smeru, niko to neće zameriti. Pozvani ste na priču po Poslednjem jednorogu.
25. septembar 2023 - Emitor, broj PET STOTINA!
Veliki i važan jubilej za naše malo društvo: Slavimo petstoti broj (500!) i 43. godinu postojanja vašeg i našeg omiljenog SF fanzina. A EMITOR 500 sadrži sve ono što smo navikli: kratke priče, prikazi, eseji, i mnogo toga još, sve vezano za fantastičko stvaralaštvo i istoriju Društva, ali na megalomanskih 200+ strana.
Naslovnica: Aleksa Gajić.
Priče: Adrijan Sarajlija, Goran Skrobonja, Miloš Petrik, Zoran Nešković, Boško Martinović, Milan Peca Popović, Pavle Zelić
Istorija: o klupskim književnim konkursima; sve tribine društva Lazar Komarčić.
Teorija i praksa: Ratko Radunović, Tijana Tropin, Ilija Bakić, Miloš Jocić, Goran Skrobonja.
Moderatori: Mića, urednik Emitora i srpska i jugoslovenska SF legenda, i Žarko, predsednik Društva.
Програм „Лазе Комарчића” за октобар 2023:
2. oktobar 2023 – Promocija romana “Električni organizam” Miloša Petrika
Električni organizam je treća knjiga, ama prvi roman Miloša Petrika. Žanrovski je opredeljen kao triler sa blago izraženim SF elementima. Ima alternativna istorija, ima država nadzora, ima borbi droniva, ima kuvana junetina i kuvana rakija, ima šminka, ima moda, ima ženske, ima sve! Ko je čitao Sivu hroniku prepoznaće neke likove, ko nije, neće, ali i ne mora. Učestvuju urednica izdanja Slađana Novaković, Zorana Karapandžin, book blogerka, kao i autor.
9. oktobar 2023 – Horde zla, kolekcionarsko izdanje
Veseli četvrtak predstavlja kolekcionarsko izdanje “Hordi zla”, scenaristički prvenac Ticijana Sklavija, tvorca kultnog “Dilana Doga”, u serijalu o Zagoru ali i jednu od najuticajnijih fantazijskih storija objavljenih u nekadašanjoj Jugoslaviji, koja je ostvarila nemerljiv uticaj na tadašnje mlade čitaoca, a sadašnje pregaoce na polju fantastike u našoj zemlji.
16. oktobar 2023 – Uvek je vreme za “Black Mirror”
“Black Mirror” Čarlija Brukera je u rekordnom roku zaradio kultni status - smešten 10 minuta u budućnost, serijal je proročki palamudio o odnosu čoveka i tehnologije, često neprijatno tačno predviđajući šta nas čeka s novim razvojem sokoćala i aplikacija, i njihovim uticajima na pojedince i društvo. Nakon četvorogodišnje pauze - u godinama kuge, Bruker je rekao da ništa što on može da ponudi ne može da bude crnje od stvarnosti - “Black Mirror” se vraća sa šestom sezonom, koja donosi neke neočekivane tematske i stilske zaokrete. Dođite da divanimo kakvi su nam utisci, i da li je crno ogledalo nepovratno skrenulo u crveno.
23. oktobar 2023– Indijana Džons i artefakt sujete, stradanja i sramote ili drugi najbolji u serijalu?
Indijana Džons je jedna od najvoljenijih franšiza u istoriji kinematografije s kraja 20. i početka 21. veka. Oni koji su voleli prva tri dela i dalje troše novac i gledaju filmove aktivno, ali mnogi su glasno negodovali zbog “Artefakta sudbine”. Opravdano ili ne? Kakav je zaista peti deo? Šta nosi budućnost, ima li budućnosti za ovaj serijal ili mu je sudbina zapečaćena? Dođite da prodiskutujemo sad kad su se utisci i internet prašina slegli.
30. oktobar 2023– Fantastična čitaonica #100: “Nettle & Bone”, T. Kingfisher
Bajka, high fantasy, klasični RPG ili drama? Ili sve to zajedno? U ovom romanu sa prinčevima i princezama, vešticama, vilama, vitezovima i ćerkama čitamo još jednu avanturu čiji obim samo raste. Ovaj roman Ursule Vernon, pisan pod blago apsurdnim umetničkim imenom T. Kingfisher, dobio je, kako ste već navikli, sve pohvale i sjajne recenzije i stekao je veliku popularnost. Opravdano ili ne? Prodiskutovaćemo.
-
... допуна, ево (са огромним закашњењем, али, ипак, постигли смо, уз помоћ председника клуба, коме се захваљујемо!) и за март. Март ове године.
Дакле:
Програм „Лазе Комарчића“ за март 2023:
6. marta 2023 - Sreda ponedeljkom, Barton na Netfliksu
Porodica Adams je konstanta pop kulture još od tridesetih godina prošlog veka. Bilo da ste odrasli uz reprize crno-bele serije iz šezdesetih, filmove iz devedesetih ili uživali u novijim, animiranim adaptacijama, teško da niste čuli za ove likove. Najnovija verzija – Netfliksova serija Sreda snimljena pod rediteljskom palicom Tima Bartona, uspela je da privuče pažnju i starih fanova i nove, mlade publike, mada je bilo i nezadovoljnih glasova. Pretresamo utiske i upoređujemo sa prethodnim inkarnacijama. Učestvuju Andrea Stojanović, Miloš Cvetković i Sofija Vuković Petrik.
13. mart 2023 – Predstavljanje dela Ljubomira Mihajlovskog iz Velesa
Makedonski pisac, novinar i pesnik jedna je od konstanti naučne fantastike u regionu. Objavljivao je i gostovao u brojnim izdanjima, a tribina u "Lazaru Komarčiću" održaće se na srpskom. Razgovor vodi Tihomir Jovanović, iz SCI & FI - Udruženja fanova naučne fantastike.
20. mart 2023 - AI u umetnosti, pre svega u stripu
Napredak veštačke inteligencije (Artificial intelligence – AI) je nešto čiji razvoj pratimo uživo. Osim brojnih primena u raznim poslovnim i sigurnosnim sferama, AI je u 2022. godini napravio krupne korake u polju vizuelne umetnosti. Digitalne slike koje proizvodi AI su došle dotle da mogu da se proizvode u stilu raznih crtača i izazvale prave male potrese i diskusije o budućnosti industrije. O AI-ju u stripu, autorskim pravima, o tome ima li razloga za strah, budućnosti umetnosti stripa kroz prizmu tehnologije govore Jana Adamović, vodeća domaća strip autorka i ilustratorka mlađe generacije, uz video-prilog Vladimira Popova, koloriste brojnih izdavačkih kuća u inostranstvu.
27. mart 2023 – Fantastična čitaonica #106: R.F. Kuang - Babel
Babel je knjiga studentskim revolucijama, otporu kolonijalizmu, korišćenju jezika i prevoda kao dominantnog oruđa britanske imperije. I o magiji. Izuzetno "hajpovana" knjiga, po svim parametrima "morala" bi da nam se dopadne, a da li je zaista tako – videćemo. Tribinu vodi Bojan Butković.
-
допуна, дакле:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2023-10-01-promo-Pjer-Bul-Planeta-majmuna.JPG)
(каснимо три дана, јер, није радио овај Мићин и Либеатин сајт, јер је неко за то време реформисао изглед сајта)
-
(2) допуна:
сазнали смо да је отказан програм „Лазе Комарчића“ за понедељак 16. октобар (требало је да се разговара о новој сезони „Црног огледала“) јер су двоје од троје учесника добили корона вирус, и то са јаким симптомима, па, да се не би ширила зараза, сутра неће бити састанка, а о „Црном огледалу“ ће се разговарати можда већ следећег месеца, или касније.
-
(3) допуна:
у данашњем „Данасу“, на стр. 23, Владимир Ђурић Ђура, у својој колумни „Врли нови техносвет“ (а то је наравно алузија на Олдос Хакслијев наслов Врли нови свет, 1932), даје чланак са насловом „Култ младости и нове технологије“, у коме описује како је човечанство још од давних времена покушавало да избегне старост а да очува младост.
(Јавили смо вам 30. августа ове године да је Ђура имао тог дана чланак под насловом „Криогеника, заблуда или шанса“, о идејама да се путем расхлађивања живот продужи итд, у стварности и у СФ.)
Данас, пред крај чланка, Ђура помиње немачки СФ филм Рај (2023), наводно један од гледанијих на „Нетфликсу“. У том филму, у блиској будућности се развија технологија којом млади људи могу продати своје године старим људима за велике паре.
То је први први пут после дугог низа година да чујемо за немачки СФ филм.
-
Poštovani članovi foruma:
Ovih dana se u kineskom gradu Čengdu održava Svetska naučnofantastična konvencija.
Evo linka: https://en.chengduworldcon.com/?fbclid=IwAR0XFCTE3a4ve3lUpeQqAyLCeYLU8FZFC7YfKD8GUVCDCaSu3x4nPm3JpNE
-
Eno ga Žarko tamo...
-
(4) допуна:
у данашњој „Политици“, у културном додатку па на његовој стр. 3, Вуле Журић даје чланак са наднасловом „Знакови времена“, и насловом „Ситна књига крупном капиталу“, а већ у поднаслову се помиње питање, шта ако Нобелову награду за књижевност једног дана добије вештачка интелигенција.
-
Da li će veštačka inteligencija dobiti Nobelovu nagradu za književnost? Sasvim je izvesno da je veštačka inteligencija već dobila Nobelovu nagradu, možda ne za književnost, već za neku drugu oblast u svojstvu asistenta, pomoćnika onih naučnika koji su dobili Nobelovu nagradu. Pitanje, u neku ruku, pripada prošlosti.
-
Тако је, Славо, то је одлична мисао, компјутери већ учествују у раду научника у многим природним наукама, чувају и обрађују податке, обављају огромна израчунавања, па је веома вероватно да су на тај начин, реално, важни учесници у добијању већ неколико Нобелових награда!
и, (5), допуна:
данас у “Политици” на стр. 12, видимо велики чланак, наднаслов је “Филмска критика”, наслов гласи “Врлине и мане српског Опенхајмера”, потписује Дубравка Лакић, то је приказ новог домаћег филма Чувари формуле у режији Драгана Бјелогрлића. Али филм има и “поднаслов” који гласи Ланчана реакција, видљив на уводној шпици. У том филму приказан је инцидент који се десио код нас, у Винчи, 1958. године, када је (вероватно нечијом грешком) дошло до истицања радиоактивног материјала, па је шесторо запослених претрпело велику дозу радијације, пребачени су у Француску на лечење, замењивана им је коштана срж, петоро су преживели а један је умро.
(Мало је познато да је 1976. године снимљен један телевизијски филм о том догађају.)
Сада већ сам наслов и поднаслов (Чувари формуле – ланчана реакција) звуче помало налик на СФ; а осим тога, у чланку се, у претпоследњој реченици, наговештава да „можда и превише изоштрена фотографија (...) даје Чуварима формуле и извесну дозу футуристичности“. Футуристичности? То нам указује можда на неку трунчицу СФ утиска.
-
(5) допуна:
у данашњој „Политици“, у културном додатку па на његовој стр. 9, чланак „Има ли кога горе“, потписује Момчило Б. Ђорђевић, трезвено разматра, у складу са науком, питање да ли смо у васиони сами.
-
Цењени ,
(1) ево програма Лазе К за Нови Ембар ... just joking... за нов ембар:
6. novembar 2023: Postapokaliptično Banovo brdo (više nego sad) – Predstavljanje romana “Štangla” Boška Martinovića
Posle priča u časopisu Znak Sagite i Emitoru, Boško Martinović nam se predstavlja i romanom Štangla, 76. knjigom edicije Znak Sagite. Nakon neobjašnjene nesreće koja je pogodila svet, oskrnavljeni Beograd ne pruža svima jednake šanse. Dvanaestogodišnji dečak Štangla izgubio je sve, ali nakon pet godina samotnjačkog preživljavanja u devastiranom gradu kojim vladaju brutalna pravila, i dalje ne odustaje od potrage za jednim delićem pređašnjeg sveta – za svojim domom.
O post apokalipsi kao načinu da se priča o sadašnjosti, o Beogradu pre i posle uništenja, o strepnjama od gorih vremena i nadanjima da će biti boljih govore Boško Martinović (autor), Dragoljub Igrošanac (koji živi u Art-Anima.com) i Miodrag Milovanović (znalac, sakupljač, influenser)
13. novembar 2023: Izveštaj sa 81. Worldcona – Laza u Kini: Kakva je SF scena u najmnogoljudnijoj zemlji sveta
Neočekivanim spletom okolnosti i ponajviše na sopstveno iznenađenje, mala ekipa iz Srbije posetila je 81. Svetsku konvenciju naučne fantastike WORLDCON koja se u oktobru 2023. održala u Kini. Grad Čengdu je glavni grad pokrajine Sičuan i ima stanovnika kao tri Srbije. U slobodno vreme je prestonica pandi i napredne tehnologije a sad je na nedelju dana bio prestonica napredne tehnologije, futurologije, naučne i epske fantastike, a pružio je dobrodošlicu fanovima i autorima sa raznih krajeva sveta, ali prvenstveno Kine.
Anglofoni i evropski svet nam je otvoren i poznat, ali kinesku fantastiku upoznajemo na mrvice. Kakva je fantastika iz specifične kineske vizure? Da li je u Kini i to ogromna samodovoljna industrija, kao i sve ostalo? Ko su autori? Ko su fanovi? Šta za njih sve znači Worldcon? Nismo imali pojma, ali otišli smo da saznamo.
Sličice iz Kine vrte: Bojan Tarabić (profesionalni prevodilac sa kineskog) i Žarko Milićević, predsednik Društva Ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”.
20. novembar 2023: Veseli četvrtak u Lazi – Redovni godišnji presek izdanja, najava novosti i druženje sa fanovima
Veseli četvrtak je najveća strip izdavačka kuća na Balkanu i prijatelj je sa Lazom. Svakog novembra, predstavnici VČ prave presek godine, objavljuju planove, odgovaraju na sva pitanja i druže sa fanovima. Šta god ste hteli da pitate – dobro došli ste. Domaćin u ulozi gosta je glavni urednik Veselog četvrtka Dušan Mladenović, a domaćin u ulozi domaćina je Ivan “Nightflier” Jovanović.
27. novembar 2023: Black Miror, opet (i opet) – Jer stalno je vreme za Black Mirror
Tribina je trebalo da se drži u oktobru, ali je kuga imala druge planove. Sada ćemo probati ponovo. Originalna najava:
“Black Mirror” Čarlija Brukera je u rekordnom roku zaradio kultni status - smešten 10 minuta u budućnost, serijal je proročki palamudio o odnosu čoveka i tehnologije, često neprijatno tačno predviđajući šta nas čeka s novim razvojem sokoćala i aplikacija, i njihovim uticajima na pojedince i društvo. Nakon četvorogodišnje pauze - u godinama kuge, Bruker je rekao da ništa što on može da ponudi ne može da bude crnje od stvarosti - “Black Mirror” se vratio sa šestom sezonom, koja donosi neke neočekivane tematske i stilske zaokrete. Dođite da divanimo kakvi su nam utisci, i da li je crno ogledalo nepovratno skrenulo u crveno.
(2) а кроз отприлике месец дана биће ово, на Новом Београду, за љубитеље фантази жанра:
Четвртак 30. новембар 2023. у 19.00
Клуб Магистрала „Драган Ве Игњатовић“
Џ. Р. Р. ТОЛКИН (1892-1973) – 50 година од смрти
Разговор о стваралаштву
Учествују: др Марија Пуслојић, Марко Васић и Вук Жикић
-
...допуна,
(2) у данашњем (и сутрашњем) викенд-издању “Данаса”, па на стр. XIII културног додатка, имате у четвртом ступцу приказ, наднаслов је „фантастика“, наслов је „Прича о опстанку и погледу у непознато“, потписује К.Е.Д, то је приказ романа Штангла, аутор је Бошко Мартиновић (средње слово не знамо, али дат је пасус о ауторовој биографији); прецизира се да је издавач „Еверест медија“ Бобана Кнежевића.
-
Цењени ,
ево, ову плакету добили смо од Удружења књижевника Србије пре око 15 година. Имате је репродуковану на задњој корици „Емитора“ бр. 476.
http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Komarcic-Lazar-2008-plaketa-zahvalnosti-od-UKS.JPG (http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Komarcic-Lazar-2008-plaketa-zahvalnosti-od-UKS.JPG)
-
...допуна,
(2) у „Вечерњим новостима“ на дан 1987 02 28, па на стр. 20, изашла је, ево видите, кратка вест о награди „Лазар Команчић“. Потписао је ваш скромни АБН. Али, то није ишло у компјутер, јер није било компјутера тамо, него је морао словослагач да прекуца, отприлике као да је дактилограф, па су се од растопљеног олова изливала слова, помоћу калупа (који су били стари и истрошени), па је то често испадало прилично кривуљаво. А пошто он није много пазио, појавило се не само то „Команчић“, него и презимена „Сигверберг“ и „Аадамс“.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Vecernje-novosti-1987-02-28-SF-Lazar-KomaNcic.JPG)
[/color]
-
Цењени ,
Програм „Лазе Комарчића” за децембар 2023:
4. decembar 2023 - Kralj je Artur zaslužio, Albion je njegov cio - “Kralj bivši i budući” Terensa H. Vajta
Legende o kralju Arturu su jedan od neiscrpnih izvora inspiracije sa koga su se napajala mnoga dela fantastike. Prvi put na srpskom jeziku dostupno je klasično delo britanske književnosti XX veka “Kralj bivši i budući” Terensa H. Vajta - petoknjižje koje je reinterpretiralo i dalo stabilan i ustaljen oblik brojnim i često značajno različitim mitovima i legendama o kralju Arturu, čarobnjaku Merlinu, vitezovima Okruglog stola, čudesnom maču Ekskaliburu, potrazi za Svetim Gralom i uspostavljanju engleske kraljevine. Zajedno sa piscem Goranom Skrobonjom, koji je i preveo ovo delo za Čarobnu knjigu, proći ćemo kroz široki raspon arturijanskih legendi, od Malorijevog “Le Morte d'Arthur” do Burmanovog “Ekskalibura”, od Diznijevog “Mača u kamenu” do “Svetog grala Montija Pajtona”, od Fosterovog “Princa Valijanta” do Patelovog “Zelenog viteza”.
11. decembar 2023 - O svim tim kornjačama i druge priče iz Golkonde
Već je postala tradicija da izdavačka kuća Golkonda rekapitulira proteklu godinu u Društvu ljubitelja fantastike Lazar Komarčić. Tokom prethodnih 12 meseci, Golkonda objavila svoju prvu mangu (“Oldboj”), započela serijal “Klasici svetske književnosti u stripu”, popularnom Lunovom Magnus Stripu dodala i vanredno izdanje – “Trapera Kerija”, vratila Marvelovog Spajdermena na kioske širom zemlje i objavila još mnogo zanimljivih stripskih naslova. Šta se od toga čitaocima najviše svidelo, šta je aktuelno, a šta “Golkonda” planira za naredni period, čućete od Bojana Riznića i Bojana Markovića. Dođite da u opuštenom razgovoru i (naravno!) uz čašicu dobre “Golkondovače” pretresemo sve najvažnije stripske teme koje vas interesuju. Moderator: Miloš Cvetković
18. decembar 2023 - Kako preživeti susret sa Homelanderom: Saveti i trikovi Boysa iz Generacije V
Ko se boji Voughta još? Možete sakupiti 100.000 folovera i bez pomoći korporacije ili pomoći supiški, uključite se u našu tribinu da saznate kako. Fenomen serije Boys traje već pune četiri i po godine i nema nameru da stane. Ova serija između ostalog pokazuje i da ne postoji “zamor superherojima”, nego da je većina superherojskog sadržaja sada prosto slaba. Kako Boys radi to što radi, kako se Gen V nadovezuje na to, kada će četvrta sezona, šta smo videli do sada i sve ostalo što vam pada na pamet - vidimo se na tribini.
25. decembar 2023 - Fantastična čitaonica #111: The Ballad of Perilous Graves, Alex Jennings
U potpuno neočekivanom obrtu, na redu je knjiga kakvih je do sada malo bilo na Čitaonici: LGBT urban fantasy sa demografskim manjinama u SAD i Mudrim i Moćnim Ženama. Ovog puta, na redu je debitantski roman Aleksa Dženingsa u kome je muzika magija i u kojoj je devet pesama moći pobeglo iz čarobnog klavira koji održava ritam grada Nju Orleansa. Ipak, to nije jedini problem za Perija i njegovu sestru Brendi… Roman je, opet šokantno, znamo, nominovan za brojne nagrade, među kojima su i Lokus i WFA, između ostalih.
-
Цењени ,
у данашњем „Данасу“ (викенд-број, можете га купити и сутра) па на стр. XI, имате обиман чланак (два цела ступца), наднаслов гласи „зборник“, наслов је „За љубитеље и истраживаче НФ“, потписује К.А.Д, то је приказ недавно изашле (код издавача „Алма“) књиге Англофона научна фантастика код Срба, коју је уредила др Зорица Ђерговић Јоксимовић. Овај „Данасов“ данашњи чланак има баш одличну СФ илустрацију.
Тема је рецепција, код Срба, у протеклим вековима, научне фантастике настале на енглеском језику. Ту су и научни радови, али, у другом делу књиге, и интервјуи, и један (АБН-ов) есеј мемоарског типа са сопственим успоменама на начин како је у Београду прихватана научна фантастика око 1957. године. (Ту АБН говори као очевидац и учесник тог давног времена. Говори шта је било и како је било.) Укупно има 17 радова, од чега су 14 на српском и три на енглеском. Седам радова су дале жене, то је мало више од 40 посто.
Ту су Мића Б. Миловановић, др Маријана Терзић из Никшића, др Тијана Тропин, Агнеш Балинж, др Сергеј Мацура, др Младен Јаковљевић, др Зорица Ђерговић Јоксимовић, др Милица Љ. Живковић, др Милан Д. Живковић, др Зоран А. Живковић, др Бојана Вујин, др Кенет Хеншу са универзитета у Регензбургу, др Мирна Радин Сабадош, др А. Б. Недељковић, Горан Скробоња, Бобан Кнежевић, и др Дарко Сувин.
Кад погледате, ту има толико професора и доктора, да би малтене могли да отворе одмах још један универзитет! (Шалимо се.)
-
Цењени ,
јуче у „Данасу“ (који је на киосцима и сад) а данас ево и у „Политици“, на стр. отприлике 15-тој (али, та страница нема пагинацију) објављен је чланак о том зборнику; о рецепцији англофоне СФ код Срба. Ево како изгледа наслов:
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2023-11-26-zbornik-recepcija-anglofone-SF.JPG)
-
А ево и линка на тај комплетан чланак у „Политици“:
https://www.politika.rs/scc/clanak/586465/Naucna-fantastika-je-vise-od-pukog-zanra (https://www.politika.rs/scc/clanak/586465/Naucna-fantastika-je-vise-od-pukog-zanra)
-
Цењени ,
пошто долази неко (наш) из Ирске, променили су програм ЛК за последњи састанак у децембру, па сад гласи овако:
25. decembar 2023: Promocija zbirke “Nijanse gladi”
Promocija zbirke kratkih priča “Nijanse gladi”, u kojoj su sakupljena dela velikog broja domaćih i regionalnih autora. Ovo je treća knjiga u serijalu, posle “Nijansi zla” i “Nijansi vremena”. Priče su fantastične u nekom obliku, a ima i hrane. Govori Nešo Popović, pokretač cele akcije, urednik i pisac, kao i pisci koji se budu zatekli tu. Moderator je Miloš Petrik.
- - а оно што је било првобитно предвиђено за тај термин, биће одложено за јануар.
-
Цењени ,
у данашњем и сутрашњем „Данасу“, на стр. XI културног додатка, имате чланак, наднаслов је “СФ“, наслов је „Лемове две књиге први пут на српском“, потписује Д.С, те две књиге су Конгрес футуролога и Мир на Земљи, и, ако смо добро схватили, у обе је протагониста Ијон Тихи. Преводилац је Андреј Лаврек. Издавач је Бобанов „Еверест медија“, у едицији „Знак сагите“.
(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2023-12-02-Stanislav-Lem-2-knjige-objavlj.JPG)
-
Цењени ,
од Илије Бакића сазнали смо тужну вест, да је прекјуче преминуо Душан Белча (20. март 1938 – 14. децембар 2023), значајан српски писац СФ.
Једино у Живковићевој енциклопедији пронашли смо Белчину слику, то је портрет из младости. Такође смо једино код Живковића нашли податак да је Белча дипломирао на Филолошком факултету у Београду а онда се запослио као библиотекар у Вршцу, и да је не само СФ писац, него и „плодан нежанровски песник, приповедач и романсијер“.
Живковић каже за Белчу да је „чак десет од његових дванаест романа“ у едицији „Икс-100“ (били су то такозвани „рото-романи“, на киосцима) било потписано псеудонимом (латиницом, запажамо ми) “Bell Ch. A” јер су, каже Живковић, „уредници сматрали да ће се дела из ове серије боље продавати ако се потписују америчким псеудонимима“, тако да већина читалаца није ни слутила да је то домаћи писац.
МБМ (дакле, Миодраг Б. Миловановић, у својој књизи Српска научна фантастика) најпре каже да је Белча објавио „највећи број романа у едицији Икс-100 СФ, али и неколико романа у различитим едицијама за децу и омладину“. (стр. 67)
Затим МБМ у својој књизи набраја наслове Белчиних дела; одатле и узимамо те податке. Прва три чине серију за децу, са заједничким насловом Деца свемира, а та три јесу Пријатељ са далеке звезде (1982), Принц седамнаесте планете (1987), и Игра са звездама (1989). Други Белчин серијал је о протагонисти који се зове Марк Силард, и свемирски је херој, стичемо утисак да је то серија баш у духу „пулп СФ“ и „спејс-опере“ тј. свемирске опере; то би била следећа Белчина дела, десет њих: Галактичка стаза (1985), Лов на планети Габон (1985), Планета опчињених (1985), Повратак киборга (1985), Рат за Андромеду 17 (1985 – пет у истој години! – Духови Кајуса Медијуса (1986), Обрачун код црне јаме (1986 – за тај астрономски појам данас се каже „црна рупа“, енгл. black hole, мада је, на српском, израз „црна јама“ много лепши), Повратак Атлантиде (1987), Игра међу астероидима (1988), и Летовање на Силену (1988).
„То су авантуристички романи“, каже МБМ, „писани језиком и стилом прилагођеним млађој публици, али који поштују и жанровске каноне.“ (стр. 67)
МБМ још даје информацију да је Белча године 1999. објавио дело (он каже, роман) Тајна књига вршачких патуљака, фантазијско дело о митолошким бићима тог дела Балкана. А од Илије Бакића сазнали смо да је Белча и прошле године, 2022, још увек писао фантастику, али, не СФ.
Биографију Белче имате на Арт Аними:
https://www.art-anima.com/preminuo-vrsacki-pisac-dusan-belca/ (https://www.art-anima.com/preminuo-vrsacki-pisac-dusan-belca/)
и код Невидљивог:
https://sfpisb.wordpress.com/2023/12/14/in-memoriam-duan-belca/ (https://sfpisb.wordpress.com/2023/12/14/in-memoriam-duan-belca/)
-
Цењени ,
15. januar 2024: Kako preživeti susret sa Homelanderom: Saveti i trikovi Boysa iz Generacije V
Ko se boji Voughta još? Možete sakupiti 100.000 folovera i bez pomoći korporacije ili pomoći supiški, uključite se u našu tribinu da saznate kako. Fenomen serije Boys traje već pune četiri i po godine i nema nameru da stane. Ova serija između ostalog pokazuje i da ne postoji "zamor superherojima", nego da je većina superherojskog sadržaja sada prosto slaba. Kako Boys radi to što radi, kako se Gen V nadovezuje na to, kada će četvrta sezona, šta smo videli do sada i sve ostalo što vam pada na pamet - vidimo se na tribini.
22. januar 2024: Planetarni hit "Četvrto krilo" i razgovor izdavačem, Only Smiley
"Četvrto krilo" Rebeke Jaros je planetarni književni fenomen koji hara buktokom i ne prestaje da bude tema brojnih razgovora. "Krilo" je u rekordnom roku doletelo i na srpsko tržište, u izdanju kuće "Only Smiley", izdavača fantastike u Srbiji, i to iz Niša, koji je nedavno proslavio 10 godina postojanja. Dođite da da pričamo sa Only Smiley, planovima, ambicijama i svemu što vas zanima. Razgovor sa predstavnicima ove izdavačke kuće vodiće Ivan "Nightflier" Jovanović.
29. januar 2024 - Fantastična čitaonica #112: Legends & Lattes, Travis Baldree
Posle života provedenog u bitkama i jurnjavi, Viv je odlučila da okači mač o klin i promeni posao. Ona je ork umoran od ratovanja i rešila je da otvori prvu kafeteriju u gradu Tun, ali se tu sreće sa novim rivalima. A i niko ne zna šta je kafa. Ovo je malo drugačija vrsta fantastike, debitantski roman koji je postao hit i... Znate već kako ide sa kandidaturama i nagradama i svim ostalim.
-
...допуна,
(2) у „Политици“ је данас на стр. 12, у рубрици „култура“, изашао чланак „Шири избор романа за Нинову награду“, потписује М.В, где се каже да је од укупно 188 романа примљених на тај конкурс, у шири избор ушло 38, а међу ауторима видимо три имена која су нам позната из жанрова фантастике, и то, Зоран А. Живковић (дело је о Достојевском: Четири смрти и једно васкрсење Фјодора Михајловича), Ото Олтвањи (Поље медуза) и Лаура Барна (Скупљачи случајева).
-
...допуна,
ево програма „Лазе Комарчића“ за фебруар 2024.
5. februar 2024 – 50 godina strip-magazina TV Zabavnik
Pre 50 godina, iz okrilja izdavačke kuće Borba i magazina TV Novosti, pojavio se na kioscima strip-magazin TV Zabavnik. Bio je koncepcijski sličan TV Novostima koje su se bavile malim ekranima, sa tom razlikom što je u Zabavniku akcenat bio na stripovima, dok je u Novostima bio na tekstovima. I jedan i drugi magazin donosili su stripove koji su rađeni po serijama i filmovima (što igranim što animiranim), pa smo tako u Novostima čitali stripove kao što je Čovek iz Atlantide, dok su u Zabavniku izlazili Daktari, Zvezdane staze, U dimu baruta, Pera Detlić, Pink Panter i drugi. Nakon dve godine i 93 nedeljna broja TV Zabavnik se ugasio, ali nam je ostavio zavidnu količinu kvalitetnih stripova, uključujući i jedan domaći crtan rukom Paje Stankovića, a po franšizi 87. policijska stanica. Vodič kroz prisećanja na ovaj magazin i ulogu izdavačke kuće Borba u istoriji domaćeg strip izdavaštva jeste Borivoje Grbić, predsednik Društva ljubitelja stripa “Maksim”
12. februar 2024. – Čija Zadužbina? TV ekranizacija jednog od najpoznatijih knjiških SF serijala
Posle dve sezone, serija Zadužbina (The Foundation), snimljena uz blagoslov Asimovljeve… pa… zadužbine, dobiće i treću. Šta je ostalo od originalne priče, da li je ovo dobra serija, da li je ovo ona Zadužbina, treba li ovo gledati, može li se gledati mimo knjiga, treba li se gledati mimo knjiga, i druga (ne)bitna pitanja raspredaju Andrej Ćirić i Ivana Damnjanović.
19. februar 2024. – Predstavljanje knjige Književni um i područja fantastike Vladislave Gordić Petković i Mladena Jakovljevića
U ovoj monografiji sakupljeni su različiti radovi ovo dvoje autora posvećeni fantastici, kako anglofonoj (u rasponu od Mervina Pika preko Tomasa Pinčona pa do Vilijama Gibsona) tako i našoj, s fokusom na savremenim autorima poput Milete Prodanovića i Mirjane Novaković. O knjizi će s autorima razgovarati Tijana Tropin.
26. februar 2024. – Fantastična čitaonica #113: The Tusks of Extincion, Ray Nayler
Povratak Nejlera u Fantastičnu čitaonicu. Posle inteligentnih oktopoda, sada su na redu mamuti. Naučnici su ih vratili na zemlju, ali neko mora da ih nauči kako da budu mamuti da ne bi opet bili istrebljeni. Ko je bolji za taj zadatak od najvećeg stručnjaka za ponašanje slonova, žene koja je ubijena godinu dana ranije, ali čija je svest digitalizovana? Kako se odbraniti od lovokradica i snaći se u prirodi? Ima li vremena? Zašto su mamuti uopšte istrebljeni?
-
Цењени ,
(1) Данас у „Политици“ па у уметнутом прилогу „Култура, уметност, наука“, па на стр. 6 и 7 тог прилога, имате веома обиман интервју Горана Скробоње, под насловом „Повратак на место злочина“, потписује Дејан Петровић. Интервју запрема мало више од горње половине стр. 6, и део горње половине стр. 7, укупна ширина је осам стубаца. Ту је и Скробоњина слика у боји, на којој је он сед. Разговор је углавном о хорору, поводом изласка другог издања једне Скробоњине збирке хорор прича, али помиње се и СФ. У разговору је поменут Бобан Кнежевић.
(2) У понедељак 12. фебруар 2024, састанак „Лазе Комарчића“ у Дому омладине ће бити, не у трибинској сали, него, ако смо добро схватили, у сали која се зове „Клуб ДОБ-а“, дакле клуб Дома омладине Београда, а то је ваљда она црна сала.
(3) У јучерашњем „Политикином забавнику“ је прича у којој само наслов звучи помало као СФ, „Изумитељ сугестионизма“, али, није СФ, него је помало-фантазијска, о неком као богаташу који купује лоше слике па их продаје скупо. Аутор је француски писац Андре Кастен (1896 – 1943). Али и илустрација има везе са некаквом фантастиком, приказује човека (нацртаног карикатурално) који разгледа неколико уметничких слика са надреалном и фантазмагоричном садржином.
-
допуна:
(4) у данашњем „Данасу“, па на стр. 25, Владимир Ђурић Ђура, у својој колумни „Врли нови техносвет“, даје текст са насловом „Сајберсфера као боља стварност“, углавном о киберпанку (у СФ) и о присуству разних електронских ствари, вештачке интелигенције, итд, у нашем стварном свету данас.
-
Програм „Лазе Комарчића” за март 2024. године:
4. mart 2024:
CRNOSLOVLJE JE MRTVO
Predstavljamo redakciju - a i četvrti broj - kvltnog vojvođanskog horor fanzina, a oni će nama da čitaju strašne priče za laku noć.
U prethodna tri broja Crnoslovlja čitali smo zavidan broj priča, prikaza, intervjua i svega ostalog što u fanzin ide, sve zapakovano u savremenu horor estetiku. Doktor za horor ih je odlikovao zlatnim ghoulom.
Do viđenja - preuzmite i pročitajte fanzine besplatno sa sajta crnoslovlje.rs
Prizvao ih: Žarko Milićević
Ukazuju se: Yog & Milan Kovačević
11. mart 2024:
55 GODINA KOSMOPLOVA
prvi deo: naučna fantastika
U prostorijama beogradske Duge 1969. pokojni Gavrilo (Gaja) Vučković pokrenuo je KOSMOPLOV, magazin "za kosmonautiku i naučnu fantastiku". Ugašen je posle svega dve godine, ali je vrlo brzo vaskrsao sa praktično istom redakcijom i istim vrednostima kao svima poznati časopis GALAKSIJA.
Uporedićemo stanje 1969. sa stanjem 2024, uz listanje priča koje su objavljene u časopisu.
Naučnu fantastiku pretresaju: Miodrag Milovanović i Žarko Milićević
18. mart 2024:
IN MEMORIAM: Miroslav Tanasijević
Miroslav Tanasijević (1951-2023) je bio srpski orijentalista, urednik časopisa “Kulture istoka”, prevodilac “Egipatske knjige mrtvih”, Gilgameša, tvorac “Rečnika egipatske civilizacije”, autor nekoliko naučno-fantastičnih priča. Bio je dugogodišnji saradnik redakcija Politikinog zabavnika, Belog puta, Makonda.
Vode: Borivoje Grbić, Kristijan Reljić
25. mart 2024:
Fantastična čitaonica #114: Boja magije i Svetlost čudesnog, Teri Pračet
Nedavno smo obeležili 40 godina od početka Disksveta. Vreme je da popričamo i o samim knjigama, 40 godina od objavljivanja originalnog i 26 godina od srpskog izdanja i prisetimo se vesele, eksplozivne i ekstremno ekscentrične ekspedicije, kao i da popričamo o izuzetno nesposobnom i kukavičkom čarobnjaku.
Moderator: Bojan Butković
-
Цењени ,
ако смо иоле добро разумели ове вести данас, успешно је испробана огромна ракета, приватно прављена (!), пречника девет метара (!!! па то је вероватно упоредиво са ширином просечног и типичног београдског стана (!?), празна има масу од сто тона (!!!), у старту носи 1.200 тона горива (хиљаду и двеста тона!!!), висока у старту 121 метар (док је палата „Београђанка“ висока 99 метара).
Ако је то тачно, била би то нај-дибидус-највећа „ракетла“ у историји човечанства. (Намењена је да понесе жену на Месец, кроз неколико година.)
Па, кад 15. априла дође у клуб ЛК гост, астроном, молим питајте га да ли су те цифре баш тачне. Јер, на нету смо видели и другачије податке.
(2)
програм ЛК за април 2024:
Program Društva „Lazar Komarčić“ za april 2024.
HOROR U ŽIŽI: „TAJNI SVAT“ MARKA PIŠEVA
1. april 2024.
Posle odlično primljene prvenačke zbirke horor priča Fotofobija (2009), Marko Pišev posvetio se antropologiji. Nakon duge pauze, nedavno se pojavio njegov prvi roman Tajni svat (izdanje Orfelina, 2023) koji takođe pripada horor žanru. Pišev u njemu u jednu celinu spaja raznorodne elemente: atmosferu Beograda u rano proleće 2020, kosmičku stravu na tragu Lavkrafta i pastiš ezoteričnih spisa. Od nas žanrovaca se očekuje da obratimo pažnju ali nas je iznenadio lep prijem romana i visok plasman u trci za NINovu nagradu.
O romanu će razgovarati: Marijana Jelisavčić Karanović, Miloš Cvetković i autor.
Razgovor će moderirati Tijana Tropin.
ZOV ARAKISA: DINA 2, SPEKTAKL KAKVI SE VIŠE NE PRAVE
8. april 2024.
Konačno je stigao i drugi deo DINE Denija Vilneva i razbio blagajne i oduševio sve. Što je logično, jer je u pitanju veličanstveni, epski audiovizuelni spektakl, što je vrsta u izumiranju u Holivudu. Ali, koliko prave Dine sadrži u sebi? Koliko poštuje besmrtno Herbertovo remek-delo i koliko je Vilnev uspeo u ekranizaciji dela koje je nemoguće ekranizovati? Opet. Osim standardnih štrebera, na tribini učestvuje i jedna autentična beogradska Časna majka.
Učestvuju: Pavle Knežević, Ivana Perić, Igor Stanojević, Petar Petrović
55 GODINA KOSMOPLOVA | drugi deo: kosmonautika i astronomija
15. april 2024.
U prostorijama beogradske Duge 1969. pokojni Gavrilo (Gaja) Vučković pokrenuo je KOSMOPLOV, magazin "za kosmonautiku i naučnu fantastiku". Ugašen je posle svega dve godine, ali je vrlo brzo vaskrsao sa praktično istom redakcijom i istim vrednostima kao svima poznati časopis GALAKSIJA.
Zajedno sa dr Milanom Stojanovićem iz Astronomske opservatorije proći ćemo kroz naučno popularni deo Kosmoplova, videti šta je bilo zanimljivo i problematično na vrhuncu trke do Meseca, a šta danas kad se zanimanje za sletanje na Mesec obnavlja.
Učestvuje: Dr Milan Stojanović, Astronomska opservatorija Beograd
Moderator: Žarko Milićević
50 GODINA PEGAZA, REVIJE ZA ISTORIJU I TEORIJU STRIPA
22. april 2024.
PEGAZ – reviju za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem – pokrenuo je 1974. godine Žika Bogdanović (1932-2021). U pitanju je najznačajnija publikacija za izučavanje i teoretsko promišljanje devete umetnosti na našim prostorima.
Učestvuju član redakcije Pegaza i teoretičar i istoričar umetnosti Slobodan Ivkov i moderator Borivoj Grbić (društvo ljubitelja stripa MAKSIM)
FANTASTIČNA ČITAONICA #115: The Book of Love, Kelly Link
29. april 2024.
Pričamo o Knjizi ljubavi (The Book of Love) odavno već poznate autorke Keli Link, romanu prvencu koji dolazi posle niza veoma zapaženih zbirki priča. Ovo delo nas vodi kroz magičnu priču o ljubavi u svim njenim oblicima, ispunjenu saosećanjem i duhovitim zapletima. Pratimo sudbinu Lore, Danijela i Moa koji se nakon godinu dana vraćaju iz mrtvih u svoj mali grad, i moraju ispuniti određene misteriozne zadatke kako bi sačuvali živote i zajednicu. Iako zvuči kao "young adult", ova knjiga to nije. A delo i zaostavština Keli Link zaslužuju svačiju pažnju.
Moderator: Bojan Butković
-
... допуна,
(3) у данашњем (и сутрашњем) „Данасу“, па на стр. VII културног прилога, имате опширан чланак (три цела ступца), наслов је „Роботизација љубавних веза“, потписује Тамара Ђорђевић, испод текста пише „Ауторка је психолошкиња и оснивачица Центра за психолошку подршку, психотерапију и едукацију ‘Psiho Ludens’”, а у чланку се опширно и сасвим озбиљно разматра како би функционисао брак са робот женом, роботкињом; аргументи за и против; итд. Наш је утисак да ауторка не искључује ту могућност, али није ни нешто много одушевљена.
-
... допуна,
(4) данас у „Данасу“ на стр. 23, Владимир Ђурић Ђура, у својој колумни „Врли нови техносвет“, даје текст са насловом „Култ Трекерса“, о фандому „Звезданих стаза“. Показује да до неке мере познаје ту област, али нас, ето, у наслову, проглашава за култ, што никако није добро, нити тачно. Чак је и увредљиво. А друга реч у том његовом наслову садржи три грешке. Једна реч – три грешке. Наиме:
(прво) за фанове „Звезданих стаза“ исправније се каже „трекији“, а не трекери;
(друго) то треба писати малим словом, не великим; и,
(треће) не сме ту да буде слово „с“, па онда да се та реч третира као да је то њен основни облик, једнина, па од њега да се прави српска множина; нећемо од множине правити множину. Ево једног примера за ово: за амерички новац нећемо рећи „један долар, два доларса“.
-
... допуна,
(5) данас у „Данасу“, и то, гле, на стр. 23 (истој као и јуче), имате чланак, под амбициозним насловом „Метаверзум између утопије и дистопије”, потписује Зоран Андрић, обавештава нас о једној изложби где је био, у Немачкој, у Минхену, у „Ленбаховој кући”, где излаже кинеска уметница Сао Фај (латиницом Cao Fei, рођена 1978); чланкописац каже да је та њена уметност „пост-дигитална” и да, ако смо добро разумели, говори о овим нашим модерним временима. У трећем ступцу овог чланка помиње се, као њен извор инспирације, научна фантастика.
На нету смо видели једну слику, фотографију, коју је (претпостављамо) она направила, где у неком возу, у празном путничком вагону, седи једна усамљена астронауткиња (али је задремала) а свира јој један усамљени хармоникаш.
На нету имате и њене слике на којима су разне футуристичке и фантастичне животиње и машине, летеће зграде, итд, а наслови су, на пример, „Дуотопија“, „Ајнштајн на плажи“ (ту је роботкиња, а Ајнштајна не видимо), „Хајп-звер“ (engl. Hypebeast), „Мета-верзум“ (Metaverse), итд.
-
... и трећа допуна,
(6) „Политикин забавник“ бр. 3767, петак 19.04.2024, дакле данашњи, нема СФ, али на стр. 10-13 има добар чланак, космологија,
„Велики прасак и касарп икилеВ“.
-
... и четврта допуна, ето за само неколико дана,
(7) данас у „Политици” на стр. ваљда 12 (јер, та страна је без пагинације), чланак, на два ступца ширине али мали, наслов чланка је „Скробоњине приче страве и фантастике”, потписује М.В, то је заправо вест да ће књига Горана Скробоње Од шапата до вриска, сада у издању „Лагуне”, бити представљена у Београду у СКЦ у кафетерији књижаре „Делфи”, у понедељак 22. априла (али, не кажу у колико сати) и да ће учествовати проф. др Александар Јерков, и уредница те књиге. У чланку се каже и ово:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Збирка нашег познатог писца хорора састављена је од прича које приказују Србију у неком другом времену пуном вампира, мутаната, уцењивача, манијакалних серијских убица, уклетих сплавова, лифтова који возе у другу димензију, крвавих компјутерских игрица... Све је тако блиско, препознатљиво, а уједно невероватно мрачно и језиво.
Захваљујући Лагуни, нове генерације читалаца у прилици су да се упознају са књигом која је – пре безмало тридесет година – потпуно променила рецепцију домаће жанровске књижевности.
КРАЈ ЦИТАТА.
Треба поздравити то што су у чланку тако јасно и тачно констатовали жанровски статус те књиге.
-
На Арт Аними налазимо да ће та промоција, коју смо поменули, бити у 18 ч.
(8) У „Данасу“ данас налазимо, на стр. 20, чланак „Орвелова дистопија као графички роман“, чланак потписује Филип Милосављевић, дело 1984 је адаптирао и цртао Матијаш Намаи. Изгледа да је ћирилицом.
-
допуна...
(9) данас у „Блицу“ на стр. 22, Ивков у својој колумни даје приказ о антологији Regia fantastica 9, и неколико интересантних коментара о другим сродним темама.
-
Цењени,
(1) програм ЛК за мај 2024:
RADIONICA: OSNOVE VILENJAČKIH JEZIKA (QUENYA I SINDARIN) I PISMA TENGWAR
13. maj 2024.
Radionica se sastoji iz kratkog pregleda istorije Tolkinovog rada na razvoju njegovih jezika, sa fokusom na Sindarin – jezik Sivih vilenjaka Srednje zemlje (Sindara) i Quenyu – jezik Visokorodnih vilenjaka Valinora. Objašnjavamo osnovne odlike svakog jezika, njihove razlike, kao i kako se reči pišu i izgovaraju.
Učimo Tengwar, pismo koje vilenjaci Tolkinovog sveta koriste, odnosno njegov nastanak, upotreba, razvoj i osnovne odlike.
Interaktivni deo u koji je uključena publika koji podrazumeva učenje osnovnih fraza i izraza na ovim jezicima, kao i osnove upotrebe pisma. Učesnici u radionici mogu zajedno sa predavačem da napišu neke zanimljive reči ili svoja imena na drvenim pločicama koje na kraju radionice dobijaju kao suvenir.
Radionicu vodi Stormy aka Celeluin Ingalaure, cosplayer i ekspert iz Tolkinovog društva Srbije.
VOLJA SINOVLJEVA: POSTAPOKALIPSA NA SRPSKI NAČIN
20. maj 2024.
U 2023. je okončano duuuuugo snimanje filma VOLJA SINOVLJEVA koji se najavljuje kao prvi srpski dugometražni postapokaliptični film, sa premijerom u novembru 2024. U pitanju je epska avantura inspirisana srpskom tradicijom koja je smeštena u daleku budućnost posle nuklearne katastrofe, vizuelno zadojena estetikom novoholivudskih i japanskih filmova sedamdesetih godina XX veka. U glavnim ulogama su Igor Benčina, Žarko Laušević, Sergej Trifunović...
Naši gosti su autori filma Nemanja Ćeranić (režija) i Strahinja Madžarević (scenario), koji će nam predstaviti ekskluzivne materijale iz filma i procesa snimanja. Do tribine, pogledajte na instagramu @voljasinovljeva kako to izgleda.
učestvuju: Nemanja Ćeranić, Strahinja Madžarević
moderator: Žarko Milićević
FANTASTIČNA ČITAONICA #116: THE HUMAN TARGET, Tom King i Greg Smallwood
27. maj. 2024.
Opet je vreme za strip! Kristofer Čens zarađuje za život tako što izigrava metu — prerušava se u klijenta kako bi nahvatao atentatore. Imao je izvanrednu karijeru sve dok ga nije angažovao Leks Lutor, kada su stvari krenule po zlu: Čens je primoran da reši sopstveno ubistvo u roku od 12 dana, tokom kojih treba da otkrije ko u DC Univerzumu dovoljno mrzi Lutora da ga ubije otrovom koji sporo deluje. A glavni osumnjičeni su… Liga pravde?
Strip je dobio dva Ajznera, dođite, podelite vaše mišljenje sa nama.
Moderator: Bojan Butković.
(2) На телевизији на каналу 72 (“Star Channel”) имали сте и можда ћете имати још неки дан, сваког радног дана око 23.30 ч, дакле пре поноћи, па до око 00.30, по једну епизоду шармантне ситком серије, комедије, о десетак младих људи (па, хм, младих, до 30 година отприлике...) од којих су тројица мушкараца (и, једна девојка, која је биолог тј. биолошкиња, Ејми) запослени на универзитету, у Калифорнији; један је инжењер али окренут ка пословима око међународне орбиталне станице, на којој је неко време и боравио (лансиран из Бајконура), да би обавио неке поправке; две девојке (Пени, и, Бернардет) су келнерице; ту је и један млади научник из Индије, кога зову Раж; један мушкарац (звани Шелдон) има два доктората, и врхунски је експерт за теоријску физику, из области елементарних честица тј. квантне физике, и видели смо га једном у разговору са славним Стивеном Хокингом (али се показало да је у поређењу са Хокингом аматер); они су сви у становима у једној истој стамбеној згради, на истом спрату (али, на четвртом... а лифт већ годинама не ради... треба бити млад па становати тамо), тако да врло лако контактирају, а често виђају и једног сиромашног власника продавнице СФ и фантази стрипова; мушкарци су сви ватрени фанови СФ, а нарочито „Звезданих стаза“ и „Ратова звезда“; склони су и ФРП игрицама; у контакту са њима је (и често их „пређе“) глумац Вил Витон (Will Wheaton) који је својевремено у „Звезданим стазама“ глумио дечака, по имену Весли Крашер, сина докторке Беверли Крашер; појавио се недавно и син покојног глумца Лионарда Нимоја, који је био мистер Спок; из научних разлога гађали су ласером огледало на Месецу, сасвим успешно; као гости у појединим епизодама појавили су се и други славни људи из света научне фантастике; поједине епизоде су мало досадне, али, ипак је та серија радост за нас СФ фанове. Чуди ме да се о њој није говорило у „Лази Комарчићу”.
-
Koliko smo saznali, tribina VOLJA SINOVLJEVA: POSTAPOKALIPSA NA SRPSKI NAČIN koja je trebala da se održi 20. maja 2024. se odlaže za oktobar po molbi gostiju, jer moraju čekati datum bliži premijeri.
Neće biti nikakve zamene, termin ostaje prazan.
-
(4) допуна,
програм ЛК за јун 2024:
FALLOUT ili ŽIVAHNE POSLEDICE NUKLEARNE APOKALIPSE
3. jun 2024
„Rat. Rat je uvek isti“, naučili smo još u introu prvog Fallouta 1997. godine. „Ratna oluja se vratila 2077. Za dva kratka sata veći deo planete je razvaljen u ugarke. Iz pepela nuklearnog uništenja neko novo društvo niče i bori se za opstanak.“ Iz neizvesnosti hladnog rata i grozničavih vizija budućnosti nakon nuklearne katastrofe nastao je svet FALLOUTa: RPG serijal kompjuterskih igara koji je pošteno zaslužio svetsku slavu svojom mešavinom naučne fantastike, vesterna, te široke nerdovske i pop kulture.
Povod za ovo okupljanje nije glorifikovanje igara (to smo već apsolvirali) već TV ekranizacija iz 2024. koju je Amazon Prime poverio Kilter Filmsu, kući koja je radila Westworld, te smo sigurni da su umeli sprženi pesak i lasere. Ali kakva je i čemu je ova serija? Kolko gađa poentu? Za šta sve krivimo Bethesda Studio, i da li ih treba spaliti ognjem nuklearnim? Ima toliko gorućih pitanja!
Moderator: Nemanja Paleksić
FANTASTIČNA ČITAONICA #117: CAMP DAMASCUS, Chuck Tingle
10. jun 2024
Za Čaka Tingla ste verovatno čuli, a ako jeste čuli to je po spektakularno krindž uspješnicama „Trans Wizard Harriet Porber and the Bad Boy Parasaurolophus“, „Space Raptor Butt Invasion“, „Pounded in the Butt by My Own Butt“, itd itd. U pitanju su bizarne ali smrtno ozbiljne karikature seksi fanfikcija koje pračetovski koriste metod razmatranja vrlo ozbiljnih tema na neočekivan način i u neočekivanom žanru (seksi druženje sa antropomorfnim dinosaurusima, društveno-političkim problemima, fandomskim situacijama). No dobro, mi želimo da se prikažemo kao ozbiljna ekipa pa to ne čitamo javno (već u kafani), a za čitaonicu je dospeo Tinglov neapsurdni horor o ultra religioznom kampu za „lečenje“ od LGBT* sklonosti i demonima sa kojima se susreću kvir osobe negde u američanskim zabitima.
Rekle su da je ovo strašno i T Kingfišer i NK Džemisin pa vi vidite.
LOVE IS REAL.
Moderator: Bojan Butković
KNJIŽEVNA RADIONICA: „ORFISTI“ U „KOMARČIĆU“
17. jun 2024
Posle milijon godina, ponovo književna radionica u „Komarčiću“. Prilika je posebna: mali sudar svetova sa Književnim društvom „Orfisti“ koji već 14 godina usavršavaju svoju nežanrovsku književnost. Sudar „žanrovaca“ sa „mejnstrimašima“ je u XXI veku svakako blaži nego pre 40 godina, ali nas zanima šta će da iskrsne i šta će da nas iznenadi. Dođite da čujete i navijate pošto će biti čitanja i blamiranja uživo.
Vode paradu: Miloš Živković , Žarko Milićević
KVIZ: KO ZNA ZNAĆE, KO NE ZNA – NEZNAĆE!
24. jun 2024.
Na redu je ko zna koje po redu izdanje legendarnog, mitskog i nadasve haotičnog kviza "Ko zna znaće, ko ne zna – neznaće". Nesrećni takmičari pokušavaju da odgovore na neodgovoriva pitanja, često demonstriraju apsolutno neznanje iz žanrova koje, kao, vole. Ali, nemojte ih sažaljevati jer su nesnosni. Kao i uvek: Dođite – nećete se vratiti.
Pripremaju i vode: Miljan Tanić, Pavle Knežević
-
(5) допуна,
данас је у „Политици“ на стр. 17 обиман интервју са једним писцем претежно фантазије (не СФ), по имену Стивен Ериксон, који је тренутно у Србији, као гост „Лагуне”. Потписује новинарка Марина Вулићевић. Последње питање усмерило се ипак на СФ, а Ериксон је у свом одговору поменуо питање вештачке интелигенције и питање шта је свест. Он каже да садашња вештачка интелигенција још нема свест, „није чак ни близу. Не мислим да је свест производ (…) механизма. Мислим да свесност и осећај нису просто механички, има ту још нечега… (…) Сама дефиниција свесности стварно је неухватљива”.
То је Ериксон тачно рекао. Чули смо да један наш научник љутито одбија да одговори на ма какво питање типа „шта је свест”, јер то није питање о науци, није ствар науке, на пример физике. Не постоји мерни инструмент, нити мерна јединица за свест, ми не можемо научно да докажемо да ли и врабац, или миш, или комарац, имају свест, и, колико. Колико чега? грама? милиметара? неких честица, али којих? Не, то засад стварно није питање за науку.
-
(6) допуна,
данас је у „Политици“ на стр. 16, изашао приказ о сликару по имену Драган Здравковић (средње слово не знамо), чије сликарство изгледа да има јаке СФ елементе, то су грађевине из далеке будућности.
(7) У данашњем „Политикином забавнику“ (бр. 3773, петак 31.05.2024), нема СФ приче, као што већ одавно није ни било, али СФ је отприлике, у малом обиму, тема броја, и то, ванземаљци.
На насловној страни је слика (али, врло конфузна) са ванземаљским бродовима изнад Лондона, и насловом „Да ли нам стижу незвани гости? знатижељни ванземаљци“.
На стр. 54-56 је чланак углавном о онима који тврде да су их ванзоси отели.
И, најзад, на стр. 67 (претпоследњој) је прилог са цитатима и пословицама „рекли су... о ванземаљцима“; има ту лепих мисли.
-
(7) допуна,
данас је у „Данасу“ у културном прилогу па на стр. XVI, изашла вест да је проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић добила награду “Арт Аниме”, која ће јој бити уручена у суботу 8. јуна на “Дорћол Плацу” (Београд, улица Добрачина 59) у оквиру десетог, јубиларног Арт Анима фестивала који ће се одржати тамо.
-
Цењени,
изашла је из штампе књига проф. др А. Б. Недељковића, коју је писао већ девет година,
Историја српске научно-фантастичне књижевности XIX и XX века,
има 712 страна, а кошта 3000 динара, у књижари код Бобана, а то је на педесет метара јужно од улаза у Дом омладине Београда, наиме на силаску ту у подземни пролаз који после одатле иде испод улице Нушићеве.
Књига је чврсто укоричена, а предња корица изгледа овако:
[ You are not allowed to view attachments ]
објашњење те фреске, наиме тог детаља на њој, је ово:
[ You are not allowed to view attachments ]
а насловна страна књиге изгледа овако:
[ You are not allowed to view attachments ]
На задњој корици су одломци из рецензије, коју је дао један редовни професор са Универзитета у Крагујевцу.
Књига обухвата 125 писаца, једанаест српских докторских дисертација о СФ, али и неколико српских СФ филмова, итд. – па, ево комплетног садржаја:
Александар Б. Недељковић
Историја српске научно-фантастичне књижевности 19. и 20. века
Садржај
Уводне напомене о овом издању........стр. --
ПОГЛАВЉЕ 1: Година 1889, прва српска, и прва на свету, СФ драма: Драгутин Ј. Илић, После милијон година......стр. --
ПОГЛАВЉЕ 2: Година 1902, први српски СФ роман: Лазар Комарчић, Једна угашена звезда
ПОГЛАВЉЕ 3: Напомене о неким домаћим и страним књигама о СФ
(3-1) година 1931: сер Џон Колингс Сквајер, уредник, Да се догодило друкчије
(3-2) година 1957, Нортроп Фрај, Анатомија критике
(3-3) година 1961: Кингсли Ејмис, Нове мапе пакла
(3-4) године 1965. и 2009: Дарко Сувин, две књиге:
(3-4-1) година 1965: Од Лукијана до луњика
(3-4-2) година 2009: Научна фантастика, спознаја, слобода
(3-5) године 1971-2011: Ранко Мунитић, седам књига:
(3-5-1) године 1971 и 1973, Фантастика на екрану, књ. 1, и, књ. 2
(3-5-2) године 2007-2011, Чудовишта која смо волели, књ. 1-5
(3-6) година 1973: Радојица Таутовић, Хефест у свемиру
(3-7) година 1973: Брајан В. Олдис, Гозба од милијарду година
(3-8) година 1973: Жак Садул, Историја модерне научне фантастике, 1911-1971
(3-9) година 1976: Иван Чоловић, уредник, Научна фантастика, зборник теоријских радова. Станислав Лем, Роберт М. Филмус, Јулиј Кагарлицки, Марк Хилегас, Жан Гатењо, Михаел Пелке и Роберт Лингфелд, Џорџ Зебровски, Зоран Живковић
(3-10) године 1976-8: „Галаксијина“ Андромеда 1, 2 и 3 (алманах научне фантастике, три књиге тј. три броја)
(3-10-1) Андромеда 1
(3-10-2) Андромеда 2
(3-10-3) Андромеда 3
(3-11) године 1979 и 1997: две капиталне светске енциклопедије:
(3-11-1) година 1979: Питер Николс, уредник, Енциклопедија научне фантастике
(3-11-2) година 1997: Џон Клут и Џон Грант, уредници, Енциклопедија фантазије
(3-12) година 1983: Јован Р. Деретић, Историја српске књижевности; ново издање, 2019
(3-13) године 1983-1995: Зоран А. Живковић, пет књига:
(3-13-1) година 1983: Савременици будућности: приче и творци научне фантастике (на основу текста докторске дисертације)
(3-13-2) година 1984: Звездани екран, осам деценија СФ филма
(3-13-3) година 1985: Први контакт
(3-13-4) година 1990: Енциклопедија научне фантастике
(3-13-5) година 1995: Огледи о научној фантастици: поетика, мотиви, филм
(3-13-5-1) поетика
(3-13-5-2) мотиви
(3-13-5-3) филм
(3-14) године 1974-2020: Александар Б. Недељковић, седам књига (Али, друга, трећа, четврта и пета су аматерски штампане; а седма, Збирка 45 радова, је електронски документ, још не папирна књига, али је у суштини књига.)
(3-14-1) година 1974: Научно-фантастични филм. (Прво издање, две хиљаде примерака, је спаљено из политичких разлога. Али, постоји друго издање, фототипско, које је изашло 45 година касније, 2019.)
(3-14-2) година 1983: Наших 110 СФ година
(3-14-3) година 1983: Свет научне фантастике
(3-14-4) година 1985: Историја српске научно-фантастичне књижевности
(3-14-5) година 1989: Историја хрватске научно-фантастичне књижевности
(3-14-6) година 2013: Алтернативне историје 1950-1980 (на основу дисертације)
(3-14-7) година 2020: Збирка радова, у верзији 2020 04 16, електронско издање
(3-15) година 1989: Предраг Палавестра, Књига српске фантастике XII – XX век, I–II (два тома)
(3-16) године 1989-2009: издања Српске академије наука и уметности, две књиге:
(3-16-1) година 1989: Предраг Палавестра, уредник, зборник Српска фантастика. Натприродно и нестварно у српској књижевности (ту књигу можемо да назовемо „бели зборник САНУ“)
(3-16-2) година 2009: Иван М. Ђорђевић, Антропологија научне фантастике: традиција у жанровској књижевности
(3-17) година 1998: Лубомир Долежел, Хетерокосмика, фикција и могући светови
(3-18) године 1999-2016: Миодраг Б. Миловановић, две књиге:
(3-18-1) година 1999: Брзи водич – Science Fiction, мала књига позната и под неформалним називом Блеферски водич за научну фантастику.
(3-18-2) година 2016: Српска научна фантастика
(3-19) година 2002, Вестфал и Сласер, Научна фантастика, канонизација, маргинализација, и академија
(3-20) године 2003-2012: две књиге у Кембриџу:
(3-20-1) година 2003: Џејмс и Мендлсон, Кембриџки водич за научну фантастику
(3-20-2) година 2012: Џејмс и Мендлсон, Кембриџки водич за фантазијску књижевност
(3-21) година 2006: др Бојан М. Јовић, Рађање жанра, почеци српске научно-фантастичне књижевности
(3-22) година 2007: Џеф Прачер, Врле нове речи, оксфордски речник научне фантастике
(3-23) година 2008: Иштван Чичери-Ронеј млађи, Седам лепота научне фантастике
(3-24) година 2009: Петар Пијановић и Александар Јерков, уредници, Поетика Борислава Пекића, преплитање жанрова
(3-25) година 2009: др Зорица Ђерговић-Јоксимовић, Утопија: алтернативна историја
(3-26) године 2009-2016: филозофска литература, инострана, четири књиге:
(3-26-1) година 2009, Николс, Смит и Милер, Филозофија кроз научну фантастику, приручник за наставу, са текстовима за читање
(3-26-2) година 2009, Стивен М. Сандерс, уредник, Филозофија научнофантастичног филма
(3-26-3) година 2010, Даглас Е. Кауан, Свети свемир, трагање за трансценденцијом у филмској и телевизијској научној фантастици
(3-26-4) година 2016, Сузан Шнајдер, уредница, Научна фантастика и филозофија, од путовања кроз време, до суперинтелигенције
(3-27) године 2010-2018, са Филозофског факултета у Београду, пет књига:
(3-27-1) година 2010, Бојан Жикић, уредник, зборник Наш свет, други светови; антропологија, научна фантастика и културни идентитети
(3-27-2) година 2013, зборник, електронско издање, Иван Ковачевић и Љиљана Гавриловић, уредници, Антропологија научне фантастике – Нова српска антропологија, књига 4
(3-27-3) година 2014, Данијел Синани, НЛО религије
(3-27-4) година 2016. прва верзија, и година 2021. друга верзија, проширена и допуњена, Предраг Ј. Марковић и Чедомир Антић, Алтернативна историја Србије
(3-27-5) година 2018: Ана Банић Грубишић, Филмови на тему постапокалипсе, антрополошки огледи
(3-28) године 2007-2019, књиге којима је уредник, или аутор, Дејан Ајдачић, четири књиге:
(3-28-1) година 2007: Дејан Ајдачић и Бојан Јовић, уредници, Словенска научна фантастика, зборник
(3-28-2) година 2011: Дејан Ајдачић, уредник, Тело у словенској футурофантастици
(3-28-3) година 2013: Дејан Ајдачић, Еротославија, преображења Ероса у словенским књижевностима
(3-28-4) година 2019: Дејан Ајдачић, уредник, О српској књижевној фантастици, зборник
(3-29) година 2011: Норман Спинрад, Оквир и ретроспектива
(3-30) година 2012: Лидија Делић, уредник, Аспекти времена у књижевности, зборник радова
(3-31) године 2014-2022: Драгољуб Игрошанац, уредник, „Књижевна фантастика“ (едиција Арт Анима), седам књига тј. бројева
(3-31-1) „Књижевна фантастика“ број 1
(3-31-2) „Књижевна фантастика“ број 2
(3-31-3) „Књижевна фантастика“ број 3
(3-31-4) „Књижевна фантастика“ број 4
(3-31-5) „Књижевна фантастика“ број 5
(3-31-6) „Књижевна фантастика“ број 6
(3-31-7) „Књижевна фантастика“ број 7
(3-32) година 2019: Никола М. Бубања, уредник, После 200 година: два века научне фантастике. Зборник радова са истоименог Научног округлог стола одржаног 28. октобра 2018.
(3-33) година 2016: Милан М. Ћирковић, Општа теорија жирафа, и други есеји
(3-34) година 2022: Маријана Терић, уредница, Fantastica Montenegrina
ПОГЛАВЉЕ 4: Српске докторске дисертације, и други научни радови, о СФ
(4-1) Српске докторске дисертације о СФ
(4-2) Други српски научни радови о СФ
ПОГЛАВЉЕ 5: Српски СФ писци и списатељице
(5-1) Најбоља кратка и дуга прича и најбољи роман
(5-2) Сажет списак имена писаца
(5-3) Листа српских СФ писаца, са чланком о свакоме
(5-4) Неувршћени
ПОГЛАВЉЕ 6: Периодизација и фандом; српски СФ филм; и, остало (разно)
(6-1) Периодизација
(6-2) Фандом
(6-2-1) Наша прва еуроконска награда, за едицију „Кентаур“
(6-2-2) Наша друга еуроконска награда, за фанзин „Емитор“
(6-2-3) Ликовни уметници
(6-2-4) Књижара „Младост“ у СКЦ
(6-2-5) Клубови Првог српског фандома
(6-3) Прво инострано СФ дело икад објављено у Србији
(6-4) Нерешени псеудоними и непознате биографије
(6-5) Најважнији часописи и новине
(6-5-1) „Политика“
(6-5-2) „Политика експрес“
(6-5-3) „Вечерње новости“
(6-5-4) „Политикин забавник“
(6-5-5) „Космоплов“
(6-5-6) „Галаксија“ и покушаји да се она настави
(6-5-7) „Сириус“
(6-5-8) „Алеф“
(6-5-9) „Знак сагите“
(6-5-10) „ИТ новине“ и други
(6-6) Српски СФ филм
(6-6-1) година 1960, филм Вељка Булајића Рат
(6-6-2) зашто филм Лијепе жене пролазе кроз град (1986) није СФ
(6-6-3) година 2009, филм Технотајз, Едит и ја (цртани)
(6-6-4) година 2016, филм Процеп
(6-6-5) година 2018, филм Успон Едерлези
(6-7) Једина српска СФ грамофонска плоча
(6-8) Остало (разно)
(6-8-1) Осврт на прве две деценије 21. века
(6-8-2) радио драме, и, друго
(6-9) СФ као когнитивни жанр и као истраживачко путовање
(6-10) Манифест Крагујевачке школе научнофантастичних студија
(крај садржаја)
-
Ево, овако књига изгледа...
[ You are not allowed to view attachments ]
-
Цењени ,
(1)...Ова вест – са њом смо баш закаснили:
„Политикин забавник” бр. 3775, петак 14.06.2024,
стр.1, насловна, добра слика у јаком колору, роботи иду улицом и дају милостињу једном човеку, који је просјак и седи са стране, јако брадат и са врло неуредном косом. Наслов је „Кад вештачка интелигенција погреши”.
стр. 10-13, о грешкама вештачке интелигенције
стр. 18-19, о једном НЛО случају.
(2)..Са овим смо такође закаснили: у „Политици” је пре двадесет дана, у суботу 2024 06 08, у културном прилогу па на стр. 2 тог прилога, изашао ведар и забаван чланак др Зорана Живковића, под насловом „Освајање Азије”, о разним згодама и незгодама које је доживео дајући своја дела да се објаве у неким азијским земљама. Најбоље је оно што му се десило у Јапану, где је један издавач пристао да објављује његове књиге следећих 8 година, али уз обавезу писца да сваке године учествује у промоцији. Тиме је Зоран потписао уговорну обавезу да буде следећих осам година жив!
(3) На једној телевизији која је доступна многима од нас (то је ваљда канал 72, “Star Channel”) прекјуче је завршена, а јуче изгледа да је кренула опет из почетка, комична серија (sitcom, чују се смех и поклици публике) „Теорија биг бенга” (Big Bang Theory), која има 279 епизода (што значи око годину дана гледања), а приказује се само радним данима (не суботом, не недељом); знамо да сада иде у касном ноћном термину, од 23.50 ч, па до отприлике 00.40 ч, а да ли иде и у неком дневном термину, не знамо.
То је о једној групици пријатеља, од којих су неки теоријски физичари, две жене су биолошкиње, итд, али скоро сви су велики фанови и познаваоци (неке, не све) научне фантастике, а воле и ФРП игрице. Они станују у Пасадени, Калифорнија, већина њих у једној згради, на истом спрату (трећем) па увек могу за неколико секунди са дођу једни другима у посету, али, лифт не ради, годинама, па морају небројено много пута да иду пешке на трећи спрат. Неки од њих су запослени на чувеном универзитету Калтек. Један њихов пријатељ има велику стрипарницу где продаје СФ стрипове (али сиромашан је).
У серији се појављује читав низ славних гостију из СФ филмова (на пример глумац Марк Хамил који је био Лук Скајвокер у Звезданим ратовима, и, канадски глумац Вилијем Шетнер који је био капетан Кирк у Звезданим стазама, неки од њих сада врло стари; и брат Леонарда Нимоја – мистер Спока). Појављује се и славни физичар Стивен Хокинг, у инвалидским колицима. Један мање познати глумац, Вил Витон (Wil Wheaton), који је у Звезданим стазама био дечак Весли Крашер, син свемирске докторке Беверли Крашер, није много остарио (рођен 1972) па је у „Биг бенг теорији” добио знатну активну улогу у неколико епизода (надмудрује се, у фановским стварима, са Шелдоном, генијем квантне физике, и сваки пут га тотално „пређе”).
За разлику од многих других ТВ ситком серија, које се састоје само од гегова заснованих на карактерним манама ликова, у „Биг бенг теорији” (где има и тога, итекако, у великим количинама) ипак скоро у свакој епизоди заблиста барем по једна брилијантна и сасвим озбиљна истина о научној фантастици, или о модерном друштву, науци, и свету. На пример, у једној (ваљда претпоследњој) епизоди рекли су да Бетмен јако воли да избегава поступање по регуларним законским процедурама.
-
Цењени ,
(1)...данас на стр. 5 културног додатка „Политике“, па на почетку претпоследњег ступца, имате један прилично велики пасус о једној новој књизи Илије Љ. Бакића. Та књига, са насловом Краут или саће, није СФ, али, у првој реченици се говори и о статусу СФ књижевности, овако:
Егзистирајући на српској сцени помало по страни, јер се понајвише бави (научном) фантастиком, а познато је да то, често, неоправдано, одводи ка теорији о „нижим“ жанровима, о тзв. елитној и рубној књижевности, Илија Бакић остаје веран свом списатељском дару (...)
-
... допуна,
(2) у „Политици“ је јуче (требало је тад да вам јавимо... закаснили смо...), дакле у четвртак 2024 07 18, изашао, на стр. 13, у рубрици „Култура“, велики чланак, наднаслов је „када ће бити санирано здање у Француској 7“, наслов је, врло великим словима, „Зграда удружења писаца празна уочи јубилеја“, а поднаслов гласи: „Кров се урушава, плафон отпада, компјутери су оштећени, кофе свуда, страдали су и документација, намештај, телефони, а запослени раде од куће“.
Ту је и слика у колору: радни сто, а на њему кофа пуна воде...
У првом ступцу се додаје да „нема интернета, често ни струје“, и каже се да и други корисници, а то су Удружење преводилаца и Српско књижевно друштво, већ годинама траже помоћ да би се зграда поправила. Прописи су до неке мере јасни, наиме, по Закону о одржавању зграда, корисници су сами дужни да здање одржавају. Власник зграде је Република Србија, а корисник је град Београд, међутим, изгледа да ипак није сасвим јасно ко треба да финансира оправку зграде.
-
... допуна,
(2) за оно јуче у „Политици“ о прокишњавању зграде у Француској 7, хм, било је тамо, у трећем ступцу, испод слике, још нешто; ако добро разумемо, питали су уредника „Књижевних новина”, а он је рекао да „постоји отпор према УКС”, а то је већ тешка политика у коју се нећемо упуштати.
А у данашњем и сутрашњем „Данасу”, па на стр. 7, писац Михајло Пантић, кад су га питали о том прокишњавању у Француској 7, рекао је да „има нечег симболичног” у томе.
(3) Такође у данашњем и сутрашњем „Данасу”, али на стр. XV културног прилога, имате обиман чланак, потписује Јелена Тасић, о фантазијским (не СФ) делима Тамаре Лујак.
-
... допуна,
(4) у данашњем и сутрашњем „Данасу”, на стр. 18-19, опширан интервју дао је писац и преводилац (и правник, адвокат) Горан М. Скробоња, поводом поновног објављивања (код „Лагуне”) његове збирке хорор прича Од шапата до вриска (која је први пут објављена 1996, пре 28 година), са врло јасно хорор илустрацијом на корици, и са назнаком „приче страве и фантастике”.
Он своје колеге у том жанру помиње (на почетку првог ступца на стр. 19) ведрим, шаљивим изразом „хорорџије” што сугерише да нису неки морбидни и депресивни типови. А помиње и СФ жанр, у позитивним терминима, као жанр који даје предвиђања о будућности, па се нека од тих предвиђања и остваре (стр. 18, трећи стубац).
На нивоу теорије књижевности, догодио се, изгледа, један добар, оправдан, позитиван помак у Скробоњином схватању жанрова. Наиме, он сада не тврди да су се сви жанрови измешали у једну неразазнатљиву уједињену кашу (а био је близу тога, у неким ранијим интервјуима), него само каже да њему (Скробоњи) није битно, док пише, у ком жанру пише, него само жели да исприча своју причу. Наравно да писац има право на неки такав став, то је лична ствар, важно је само (кажемо ми) да читаоци и потенцијални купци не буду доведени у заблуду.
На стр. 18 је прилично велика слика у колору: Скробоња, са неком отприлике голф капицом са штитником против сунца, гледа у камеру, у некој, рекло би се, доста сунчаној просторији у којој су и књиге.
Интервју је водио, тј. потписује га, Филип Милосављевић.
-
... допуна,
(5) у данашњој „Политици”, па на последњој страни (ако не рачунамо културни додатак), у рубрици „ТВ излог”, имате чланак „Чаролија визуелних ефеката”, о дизајнерима који праве филмска чудовишта, за СФ, фантазију и хорор. Ту је једна мала слика гремлина (привидно безазленог изгледа), и велика слика диносауруса који је агресивно зинуо (са обиљем зуба) ка нама.
То је реклама за филм „Дизајнери чудовишта: комплекс Франкенштајна”, која ће, најављено је, бити на телевизији „Инсајдер” вечерас у 23.00 ч.
-
... допуна,
(6) у данашњој „Политици”, па на стр. 8, имате чланак са насловом „Србија добија први сателит”, податке даје др Милан Стојановић, руководилац тог пројекта и научни сарадник Астрономске опдсрваторије у Београду, а чланак потписује В. Филиповић.
Биће то коцкасти мини-сателит, пречника око 10 сантиметара; обично се једном ракетом лансира, одједном, знатан број таквих „кјуб-сат-а”. План је да то наше буде лансирано крајем 2025. или почетком 2026. године, и да остане у орбити две-три године, а онда да падне. Видећемо са којом фирмом ћемо потписати уговор да лансира наш сателитић у орбиту, да ли са неком америчком, европском, руском или кинеском. Наше сателитче ће имати неки минимум научних инструмената, у чијој изради ће учествовати и наша индустрија, а реални циљ је да најзад, најзад уђемо, макар и тако дибидус-скромно, у тај велики свет истраживања и коришћења космоса.
-
... допуна,
(7) у данашњој „Политици”, па у суботњем културном прилогу, па на стр. 3 тог прилога, имате врло велики (пет стубаца!) чланак са насловом „Та ти, Зоро, сањаш само”, о једном давном, предратном, делу српске СФ књижевности. Чланак потписује Марија Ђорђевић. Поднаслов чланка гласи: „У откривеном роману Шетња кроз будућност из 1924. године у загонетној школи будућности настава се дешава у природи, одвија се кроз уметност, девојчице возе електрична кола”.
Постоји и други, краћи поднаслов који гласи, мало енигматично, „ветрови утопије”.
Већ у првом пасусу јасно се каже да је то дело научна фантастика.
Oпширније о томе говоримо у књизи А. Б. Недељковића Историја српске научно-фантастичне књижевности XIX и XX века, стр. 409-410, па то нећемо овде понављати.
-
... допуна,
(8) у данашњем „Политикином забавнику“ (бр. 3785, петак 23.08.2024), нема СФ, али на стр. 48-49 видимо нешто као чланак о наводној мистерији, „Тајна изгубљеног времена”, потписује Иван Трајковић; у чланку се каже да је, као, неки Рус, Сергеј Пономаренко, двапута прескочио кроз време, наиме, он нестане, и појави се кроз много година али нимало старији. Ово личи на ипак СФ причу али у облику квази-документарног чланка. Подсећа на Зону сумрака и на Досије икс.
-
Цењени ,
(1) у данашњој „Политици”, па на стр. 12, имате леп кратак (горња трећина четвртог ступца) чланак „Представљање часописа ‘Књижевна фантастика’”, потписује К.Р. Биће представљен број 10, посвећен претежно хорору, али, биће представљено и ре-издање првог броја. Говоре Горан Скробоња, Дарко Тушевљаковић и Лаура Барна.
-
допуна – та најава за Књижевну фантастику је и данас у “Данасу” на стр. 21.
То књижевно вече је вечерас у 19 ч. у кући Краља Петра.
-
Цењени ,
ово је
програм ЛК за септембар 2024:
16.09.2024. ИСТОРИЈА СРПСКЕ НАУЧНЕ ФАНТАСТИКЕ У XX ВЕКУ
Представљање књиге проф др Александра Б. Недељковића која сажима његово академско и фановско бављење научном фантастиком у Срба. Покрива период од прве српске и светске НФ драме После милијон година Драгутина Ј. Илића из 1889. и првог српског НФ романа Једна угашена звезда Лазара Комарчића из 1902, до магловитог краја XX века, и више држава него што би се човек надао. Обухвата најпознатија дела, ауторе, јавне делатнике, упечатљиве појаве, а све по специфичном кључу и избору аутора.
Завир: https://www.everest.rs/ABN/
Учествују: Миодраг Миловановић (аутор књиге Српска научна фантастика) и Зоран Стефановић (аутор будућег Кључа за АБНову Историју НФ...)
Модератор: Жарко Милићевић
23.09.2024. РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ПОВОДОМ 70 ГОДИНА ОД ОБЈАВЉИВАЊА „ДРУЖИНЕ ПРСТЕНА“
Почетком ове године а поводом 70. годишњице од објављивања првог тома Толкиновог Господара прстенова удружења Толкиново друштво Србије, Удружење љубитеља фантастике „Валинор“ и Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ расписали су конкурс за најбоље радове инспирисане овим делом (поезију, прозу, ликовни рад и стрип).
Дођите да погледате и чујете радове, и сазнате ко су победници.
Учествују: Мина Лукић Gunner, Љубица Долашевић, Жарко Милићевић
30.09.2024. ФАНТАСТИЧНА ЧИТАОНИЦА #118: ЗНАМО ШТА СТЕ ЧИТАЛИ ОВОГ ЛЕТА
Фантастична читаоница овог пута без задате теме: причаћемо о томе шта се читало преко лета, и о нешто раније него иначе додељеним Хугоима
модератор: Бојан Бутковић
-
допуна ,
(2) у данашњем „Данасу“ огроман чланак, говори Дејан Стојиљковић из Ниша (познат многима у фандому као Декса), цела стр. 18 и главнина стр. 19, о филмским пројектима по његовим фантазијским, не СФ, романима, укључујући и Константиново раскршће. Потписује Филип Милосављевић.
-
допуна ,
(3) у данашњем „Блицу“, па на стр. 16, у колумни С. В. Ивкова, чланак о „Емитору” бр. 500.
-
Цењени ,
допуна ,
(4) у данашњем „Данасу” па на стр. 22 имате обиман интервју, говори британски режисер Питер Вебер о СФ филму Драгн (DRAGN) чије снимање је он започео у Србији. Човек би помислио да је то “dragon”, змај, дакле фантазија, али, не, изгледа да је о будућности, и одбрани од напада вештчке интелигенције и дронова, дакле ваљда СФ. Потписује Ј. Тасић.
Имате опширан чланак о том филму и на сајту „Поглед из свемирског брода“, од пре неки дан, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2024/09/10/u-beogradu-se-snima-futuristicki-triler-dragn/ (https://sfpisb.wordpress.com/2024/09/10/u-beogradu-se-snima-futuristicki-triler-dragn/)
(5) Као што можете видети у програму ЛК за септембар, који смо вам дали пре десет дана, састанак ЛК о књизи А. Б. Недељковића Историја српске научно-фантастичне књижевности XIX и XX века одржаће се кроз неколико дана, у понедељак 16. септембар 2024, у 19 ч, у трибинској сали. Најаву можете погледати и на сајту Дома омладине, на:
https://domomladine.org/debate/tribina-istorija-srpske-naucne-fantastike-u-xx-veku/ (https://domomladine.org/debate/tribina-istorija-srpske-naucne-fantastike-u-xx-veku/)
али то је само најава, нећете моћи преко тог линка ништа ни да гледате ни да слушате. Никакво снимање није ни планирано.
Садржај, рецензију и првих педесетак страница књиге, коментарисану библиографију, и индекс помињања (тражило) можете преузети бесплатно са четири, као, дугмета (тако је нацртано) на:
https://www.everest.rs/ABN/ (https://www.everest.rs/ABN/)
наиме кад кликнете на неко од тих дугмади, нешто од тога се отвори (текст документ) и онда га преузмете.
Па, ако Вам се ти делови књиге допадну, можете купити књигу целу, за 3500 динара, у малој књижари на самом почетку подземног пролаза на педесетак корака десно (узбрдо; тачно у правцу Трга Николе Пашића) од главног улаза у Дом омладине.
Три хиљаде и петсто динара? Да, нажалост морам јавити да је књига поскупела на толико.
Радно време књижаре је радним даном од 12 до 16 ч, а суботом од 12 до 15 ч.
-
допуна ,
(3) у данашњем „Блицу“, па на стр. 16, у колумни С. В. Ивкова, чланак о „Емитору” бр. 500.
Može li sken članka ili fotografija...
-
Цењени ,
јучерашња дискусија у Друштву љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ (у трибинској сали Дома омладине Београда), о књизи
Историја српске научно-фантастичне књижевности XIX и XX века
снимљена је, са добром сликом и добрим тоном, у трајању од око сат и по (а АБН је, у својству аутора, учествовао и одговарао на питања у последњих отприлике пола сата), то је на:
https://youtu.be/2wGZphtTxgk (https://youtu.be/2wGZphtTxgk)
па, можете погледати. То ће Вам дати не само сазнања о тој књизи (па, и о полемикама о њој), него и општи утисак о начину рада у том клубу, поготову кад је тема таква да учествују и дугогодишњи, старији чланови.
-
„Политикин забавник” бр. 3789, петак 20.09.2024, нема СФ, нити икакву причу, али на
стр. 57-59 има чланак: Растко Васић (рођен 1937, докторирао археологију), „Судбина Лили Де Врил”, о тој јунакињи из предратног стрипа „Џим из џунгле”, испољава добро познавање тог стрипа.
стр. 1, насловна, слика, ваљда СФ, где нека госпођица седи и куцка левом руком по нечему што личи на писаћу машину, а десном руком окреће точак неке ваљда штампарске машине, у коју два помагача сипају неку као ваљда течност.
стр. 49, у београдском СКЦ, од 26. до 29. септембра 2024, салон стрипа, двадесет девети.
стр. 50-51, чланак, шта је фан-фикција, примери итд. Потписује А.А. Каже (стр. 50, трећи стубац): „ова поткултура изразито је демократска”.
стр. 56, промо за конвенцију „Крагујевац комик кон“, овог викенда, „Kragujevac comic con“, на плакату је Хелбој који као да је упалио сијалицу, уз коментар „Let there be light”.
-
допуна ,
(2) на „Погледу из свемирског брода“ имате опширну вест о снимању те СФ серије у Србији:
https://sfpisb.wordpress.com/2024/09/21/stize-druga-sezona-sf-serije-the-ark-snimane-u-srbiji/ (https://sfpisb.wordpress.com/2024/09/21/stize-druga-sezona-sf-serije-the-ark-snimane-u-srbiji/)
-
(3) и још две ствари, данас... у културном додатку „Политике”, па на стр. 2 и 3 тог додатка (али, на стр. 3 само један стубац), имате чланак: Милена В. Ђорђијевић, „Да ли је Маск прочитао Фауста?”, културолошко размишљање (са наговештајима СФ погледа на свет) о будућности коју би нам могли донети технолошки предузимљиви бизнис лидери као што је Илон Маск.
(4) У данашњем и сутрашњем „Данасу”, на стр. XI, интервју, Зефирино Граси, који је на челу „Политикиног забавника” већ 38 година.
-
допуна ,
(5) у данашњој „Политици“ на стр. 21, у рубрици „култура – укратко” (која заузима један стубац, први, од укупно пет стубаца), изашла је вест да је фирма „Вулкан издаваштво” објавила књигу Стивен Кинг: свеобухватно истраживање његовог рада, живота и утицаја, аутор је Бев Винсент. Дакле, ето, и о том жанру имате код нас литературу. Изглед те књиге и чланак о њој имате на Арт Аними.
(6) Умро је, у 90-тој години, проф. др Фредрик Џејмсон, проучавалац фантастике, пријатељ и велики сарадник нашег Дарка Сувина. Имате и о томе на Арт Аними.
-
Програм ЛК за октобар 2024:
Знак сагите #27
07.10.2024.
Пред нама је нови, 27. број ЗНАКА САГИТЕ, најстаријег а неумрлог жанровског часописа који се дакле бави искључиво (научном и епском) фантастиком и хорором. Први број је изашао у марту 1993 и под власништвом и уредништвом Бобана Кнежевића (1959-) изгурао првих 26 бројева и 30 година. Бобан је ваљда да не понови судбину АЛЕФА, који је крепао на 26 бројева заједно са претходном државом, поверио уређивање броја 27 младом Миодрагу Миловановићу (1961-), пуном снаге и жељом да се докаже. Тако је пред нама практично алманах смртоносног габарита од од 350 страна а не само пуки часопис. У њему можете прочитати приче писаца из локала и писац из региона, нешто комунистичко а нешто окултно, све у свему — довољно фантастике да прегурате јесен и без Сајма књига. Не може се нешто издвојити или истаћи, у питању су врсни и познати аутори: Адријан Сарајлија (аутор више збирки прича него романа), Илија Бакић (коме су изашле бар 4 књиге у претходне две године, све фантастика или о фантастици), Наташа Милић (њену збирку смо већ представљали на овом месту), Вероника Санто (која не објављује ни близу довољно колико бисмо волели), Бошко Мартиновић (између приче у прошлом и приче у овом броју објавио и роман, дакле звезда у успону), те сепарат посвећен раду Далибора Перковића, хрватског писца научне фантастике склоног левим скретањима (у фикцији!).
Учествују: Миодраг Миловановић (уредник броја), аутори
Модератор: Жарко Милићевић
Седми путник: Ромул
14.10.2024.
Придружите се у дискусији о најновијем – седмом (или деветом?) – филму из научно-фантастичне / хорор франшизе ALIEN експертима и великим фановима Јовану Ристићу, аутору студије Туђин3: један незаслужени кошмар, и Мирославу Лакобрији, светски познатом мајстору за крваве сценске ефекте. Филм јесте продуцирала компанија Ридлија Скота, човека заслужног за највеће успоне и падове ове приче дуге преко 40 година, али су сценарио и режија на срећу препуштени уиграном тиму Алварез / Сајагез, уругвајским филмаџијама од раније познатим по оживљавању и римејковању познатих хорор серијала Зли мртваци и Тексашки масакр моторном тестером, као и по сопственом серијалу Не диши. Сазнаћемо доста о концепцији и продукцији, како је филм прешао из стриминга у биоскопе, и да ли је ово мали корак за ксеноморфе а велики за ову франшизу?
Учествују: Јован Ристић, Мирослав Лакобрија, facehugger Грлиша
Окупљање љубитеља фантастике
28.10.2024
Интеракативна фановска дискусија / оворени сто.
Теме: сајам књига: изневерена очекивања и ненадана изненађења; Емитор #501 ? Да ли и када ће га бити? Откријете са нама!
Модератор: Жарко Милићевић
-
допуна,
(2) данас у „Политици” на стр. 12 имате велики чланак, са мало чудним насловом „Да књижевност не буде са овог света”, потписује С. Ћирић, поднаслов „Награда ’Радован Бели Марковић’ уручена нашем Александру Гаталици за збирку прича Друга виолина и друге приче”. Није то научна фантастика, не, него је у жанру фантазије, али за љубитеље научне фантастике је интересантно зато што је награда додељена у месту Ћелије код Лајковца. Ово нас је одмах подсетило на Зоранов закон: „Летећи тањири не слећу у Лајковац“!
-
допуна,
(3) у ТВ серији (ситкому) „Теорија биг бенга” (Big Bang Theory), коју смо вам опширно представили у нашим вестима на дан 2024 06 28, постоји епизода у којој не-више-баш-врло-млада конобарица Пени (Penny), која покушава да постане филмска глумица, пристаје, на наговор свог пријатеља, глумца по имену Вил Витон (Wil Wheaton), да глуми у једном стварно смешном и глупом СФ филму, само да би добила какву-такву улогу. И, дају јој да прочита неки јадан, као, синопсис, који гласи:
Crazy killer monkey, in a bikini. He eats bananas and then kills somebody.
(Луди мајмун убица. Он једе банане а онда убије некога.)
Мало после видимо Пени како, у студију, проба костим, који се састоји стварно од једног белог бикинија, али и мајмунског крзна, и проба велике рукавице које су као огромне мајмунске шапе са дугачким страшним мајмунским ноктима налик на канџе. Мало маше њима, испред себе... И наравно чујемо да се публика покривила од смеха.
Тиме је огромно, можда непоправљиво избламиран, за сва времена, мит о Кинг Конгу, јер ће се сад милиони гледалаца запитати у шта би он, заправо, икада могао бити обучен!
(Као и Чу-Бака, Chewbacca, у Ратовима звезда; питање које је одавно поставио др Младен М. Калпић.)
-
допуна,
(4) „Политикин забавник” бр. 3793, петак 18.10.2024, нема СФ, али има чланак на стр. 44-46, како је сниман Терминатор.
-
допуна,
(5) на телевизији РТС 2, у среду 23. октобра 2024, у једној емисији која се зове „Културни центар”, и која траје близу 50 минута, дат је приказ о књизи Историја српске научно-фантастичне књижевности XIX и XX века. Ту емисију можете да гледате на овом линку:
https://youtu.be/UQO3JjElgGk (https://youtu.be/UQO3JjElgGk)
Тај прилог почиње после отприлике 38 минута и 50 секунди, и траје мало мање од три минута.
Ви можете премотати на тај део, не морате гледати и слушати целу емисију.
Водитељица целе ове емисије „Културни центар” је Николина Дабетић, а о књизи говори Ана Марија Станојевић, уз врло добро одабране визуелне прилоге који су углавном из СФ и из астрономије, као што за такву књигу, наравно, и треба да буду. Види се повремено и књига, стављена на бетонско степениште у неком парку, а пред сам крај се књига појављује ипак у амбијенту неке лепо уређене собе, и ту се види баш добро.
Једна капитална, огромна, битна победа ове књиге, у тој емисији, састоји се у томе што су и Дабетић и Станојевић говориле о
НАУЧНОЈ фантастици,
а и визуелни прилози су били из астрономије
и из НАУЧНЕ фантастике, није се догодило мешање жанрова, нису се појавиле тетураве хорде зомбија, нити мачеви и врачеви, караконџуле, акрепи, але и бауци… . За СФ, у нашем амбијенту, та опасност (мешање жанрова) је стално присутна. Ја сам половину напора у писању те књиге уложио да диференцирам СФ од тих других жанрова. У овој телевизијској емисији победила је стручност, победило је тачно схватање о ком жанру се говори.
Пријатно гледање!
-
Цењени ,
оно врло обимно, што смо мислили да ће бити поправљено тек кроз јако много времена (или, никад), изгледа да је већ поправљено!
Мићина и Бобанова библиографија изгледа да ради! исправно! потпуно нормално!
То је на Бобановом сајту „Знак сагите”, кликнути на црвена слова „BIBLIOGRAFIJA”, или, на:
http://www.znaksagite.com/sfbiblio/ (http://www.znaksagite.com/sfbiblio/)
Ако ово заиста добро ради, био би то велики допринос даљем проучавању СФ у Србији.
(2) Програм ЛК за новембар још немамо.
-
допуна,
(3) Данас у викенд-броју листа “Данас”, па на стр. XV културног прилога, помиње се да је Александар Недељковић објавио роман АЛТ, са јаким СФ елементима, па, то није Александар Б. Недељковић – то нисам ја. Ово нам показује значај средњег слова.
-
допуна,
(4) данас смо добили програм „Лазе Комарчића” за овај месец. Има само један састанак, који се зове „Весели четвртак”, али, неће бити у четвртак, него у понедељак. Дакле:
Program Društva Lazar Komarčić za novembar 2024
VESELI ČETVRTAK U LAZI ‘24
18.11.2024.
Već više godina naš gost u novembru je Dušan Mladenović, glavni urednik izdavačke kuće Veseli četvrtak, koji će u razgovoru sa publikom komentarisati prethodnu izdavačku godinu ove naše najveće strip kuće. Recept se nije menjao: većinu izdanja čine naslovi italijanske izdavačke kuće Boneli sa našim i vašim omiljenim junacima Zagorom, Dilanom Dogom, Martijem Misterijom i mnogim drugim. Već godinama ta izdanja su redovni deo ponude na kioscima širom Srbije i mnogima su omiljena zabava a nekima i veroispovest. Pored ovih, za fanove su tu i posebna izdanja sa odabranim pričama u daleko luksuznijoj opremi i većem formatu. Ove godine pričamo i o dva nova izdanja edicije Međuvreme: Teksas Kid, moj brat Igora Kordeja (koje se pojavilo neposredno nakon prošlogodišnjeg druženja) i Karmen španskog autora Giljema Marka.
Učestvuju: Dušan Mladenović (urednik Veselog Četvrtka), Pavle Pavičić (moderator)
-
Цењени ,
(1) на последњој страни данашње „Политике”, где су информације о данашњим ТВ програмима, имате доле десно најаву „Из програма РТС наука”, и испод тога мању најаву „Шта је свест?” О тој теми ће се говорити у 16.30 ч. (па смо већ закаснили) у емисији „Наука 50” аутора Станка Стојиљковића. Прва реченица гласи: „Свест је једна од две највеће непознанице у природи, за које наука још нема ни приближно уверљиво објашњење”.
(2) Програм Друштва Лазар Комарчић
за децембар 2024. године
16.12.2024. ВОЉА СИНОВЉЕВА: ПОСТАПОКАЛИПСА НА СРПСКИ НАЧИН
У 2023. је окончано дуууууго снимање филма ВОЉА СИНОВЉЕВА који се најављује као први српски дугометражни постапокалиптични филм, од недавно у биоскопима. У питању је епска авантура инспирисана српском традицијом која је смештена у далеку будућност после нуклеарне катастрофе, визуелно задојена естетиком новохоливудских и јапанских филмова седaмдесетих година XX века. У главним улогама су Игор Бенчина, Жарко Лаушевић, Сергеј Трифуновић...
Наши гости су аутори филма Немања Ћеранић (режија) и Страхиња Маџаревић (сценарио), који ће нам представити ексклузивне материјале из филма и процеса снимања.
учествују: Немања Ћеранић, Страхиња Маџаревић
модератор: Жарко Милићевић
23.12.2024. НИЈАНСЕ ФАНТАСТИКЕ
Пре неколико година се на регионалној књижевној сцени појавила екипа која организује конкурс за (махом жанровске) приче. Ове године, након три антологије: Нијансе зла, Нијансе времена и Нијансе глади чекамо Нијансе части и најављујемо следећи конкурс за приче и нову тему. Придружите нам се у промоцији једне од важнијих ревија домаће фантастике уз старе знанце и нова имена, у причи о томе како настају велике књиге.
Модератор: Милош Петрик
-
допуна ,
(4) На универзитетима постоји звање професор емеритус, а ако је жена, онда се, у српском, исправно каже емерита.
-
допуна ,
(5) у данашњем (и сутрашњем) „Данасу”, па на стр. XVII, Александар Манић (то је скоро сигурно наш Моња) има велики чланак са насловом:
Зашто сам написао књигу о стрипу и посветио је „Београдском кругу 2”.
А наслов те књиге гласи: Стрип, цртање речи и писање слике. Издавач је „Информатика”.
У првом и другом пасусу помињу се клуб „Лазар Комарчић”, и неки од наших из тог клуба – Жељко Пахек, Слободан В. Ивков, Влада Весовић, и други.
-
допуна ,
(5) у данашњем (и сутрашњем) „Данасу”, па на стр. 15 и 16, видимо обиман интервју под насловом „Иза кулиса фармацеутског сектора” и над-насловом „Павле Зелић, писац и стрип-сценариста, о својој новој књизи Горка пилула”. Интервју потписује Владимир Матковић.
Да подсетимо, Павле Зелић је знатно допринео да наш „Емитор” добије, 2004. године, награду „Еурокона” као најбољи европски СФ фанзин. (Ишли смо нас четворица, у Пловдив. О томе можете читати у књизи А. Б. Недељковићa Историја српске научно-фантастичне књижевности XIX и XX века, на стр. 602-604.)
Интервју се, на „Данасовој” стр. 15, претежно односи на ту Зелићеву књигу о неким непоштеним стварима које постоје у индустрији и продаји лекова, у Србији, данас; Зелић, који је стручњак за ту област, разоткрива неке незаконите и нечасне поступке у том бизнису, укључујући баш и буквално фалсификовање лекова. Али у преосталим деловима интервјуа, на стр. 16, он говори о фантастици, стрипу, и о почетку снимања дугометражног играног филма по његовом роману Пешчана хроника, у продукцији (тако је наведено) Living Pictures студија, а у жанру натприродне и крими страве.
-
Цењени...,
данас је интересантан и редак датум, 12 12 2024,
дакле дванаести дан у дванаестом месецу, а 12 и 12 дају збир 24, а ту је и још једна двојка. Значи само су двојке и четворка (која је збир 2 и 2). Следећи пут ће се слично томе, са толиком доминацијом двојке, наместити, гле, кроз двеста година, на дан 12 12 2224.
-
Цењени...,
данас у „Политици”, на страни где су афоризми, хумор итд, имате врло кратку (мало више од пола шлајфне) шаљиву СФ причу „Ванземаљац у Србији”, аутор Жељко Желе Јовановић. На крају је панч-лајн, тад схватимо у чему је виц.
-
Цењени...,
у својој колумни која иде понедељком у „Блицу”, Слободан В. Ивков (на стр. 16) данас говори о 40-тој годишњици (! – толико много!) изласка Гибсоновог Неуромансера (који је тада, године 1984, битно допринео афирмацији кибер-панка); и, разматра нову књигу Илије Бакића Вилијам Гибсон или фрагментарни поглед на кибер-панк, и још нешто. Наиме, вредни и веома стрпљиви Ивков упоређивао је текст првог и другог издања Живковићеве Енциклопедије научне фантастике (1990, и, 2010), чега се АБН више од 30 година није сетио, и – пронашао је (Ивков) разлике. Изгледа да је др Зоран А. Живковић понешто у Енциклопедији мењао, ажурирао.
У првом издању (на стр. 238) читамо реченицу: „Гибсонов приступ СФ жанру постао је основа кратковечног и маргиналног жанровског покрета названог ‘кибер-панк’”.
У другом издању (па, на стр. 141) испале су речи „кратковечног и маргиналног”.
Ивков у данашњој колумни каже да је запазио још понеку измену у другом издању Зоранове Енциклопедије.
-
Цењени...,
(1) са закашњењем сазнајемо (данас, на „Погледу из свемирског брода”) да је вечерас прослава 20 година рада удружења SCI&FI:
https://sfpisb.wordpress.com/
(2) данас у „Данасу” на стр. 27 имате кратак чланак „Омиљени Ратови звезда”, наднаслов „најутицајнији научнофантастични филм по мишљењу науке”, потписује Ф.М. Почиње са неколико кратких коментара, са пуно добре воље, о СФ уопште, генерално.
-
Цењени...,
данас у „Политици”, на стр. 6 културног прилога, имате чланак (приказ), потписује Павле Зелић, наслов „Игра са оностраним”, он говори похвално о једном српском не-СФ роману, изгледа да је то неки хорор-фантази-крими (у неком скупом ноћном клубу пију отрован шампањац а онда се ваљда појављује зли дух, или тако нешто, можда налик на песму „Хотел Калифорнија”), аутор је Ђорђе Бајић, а наслов гласи Једно ђубре мање, коначна верзија (издавач „Лагуна”, 2024). Помињемо само зато што је чланкописац наш Павле О. Зелић.
-
Цењени...,
јуче је у „Политици”, на стр. ваљда 14 (није назначено која је), објављен текст о песнику и уреднику по имену Иван В. Лалић (1931 – 1996), потписује Димитрије Миленковић, ту је дат преглед углавном Лалићевог песничког рада, а ни једна једина реч о томе да је био и уредник СФ едиције „Кентаур” и у том својству добио и награду Еурокона.
Миленковић чак истиче да је био Лалићев добар пријатељ, и цитира неколико речи Лалићеве поезије, а о добијеној европској награди – ништа.
-
Цењени...,
са закашњењем од 1 дан преносимо, са „Погледа из свемирског брода”, следећу информацију:
Predavanje: Vedri horizonti naučne fantastike
U Palati nauke – centru za istraživanje i popularizaciju nauke, održaće se u petak 10. januara, sa početkom u 17 časova, predavanje pod nazivom “Vedri horizonti naučne fantastike”. Evo šta se kaže u najavi:
Na ovom predavanju govorićemo o narativima koji su dominirali svetom fantastike. Iako su distopijski i postapokaliptični narativi bili najistaknutiji u poslednjim decenijama, u novije vreme pojavljuju se novi autori koji se usmeravaju na optimistične i utopijske priče unutar naučne fantastike. Ovi autori, koji se često nazivaju solarpunk ili hopepunk, u svojim delima manje se fokusiraju na tehnološki napredak, a više na njegovu održivost. Takođe, naglašavaju važnost međuljudske solidarnosti i zajedničkog delovanja u stvaranju svetlije ili barem održive budućnosti.
Predavanje će se održati u sali Horizont.
Učesnici
Prof. dr Ivana Damnjanović, Fakultet političkih nauka, Beograd
Dr Tijana Tropin, Institut za književnost i umetnost, Beograd
Cena ulaznice: 600 dinara.
Palata nauke (Kralja Milana 11) – Zadužbina Miodraga Kostića nalazi se u samom centru Beograda, na raskrsnici ulica kralja Milana i kneza Miloša.[/color]
-
Програм друштва Лазар Комарчић за фебруар 2025.
ЗМАЈЕВА КУХИЊА АДРИЈАНА САРАЈЛИЈЕ
3. фебруар 2025. године
19:00
трибинска сала Дома омладине Београда
После две успешне збирке прича: „Мануфактура Г“ (Тардис, 2010) и „Голи гласови“ (Еверест медиа, 2017) пред нама је и трећа збирка Адријана Сарајлије – „Змајева кухиња“, као 81. наслов у едицији ЗНАК САГИТЕ. Сарајлија се етаблирао као аутор са препознатљивим гласом и фасцинантим избором тема већ првим причама објављеним у Емитору. Након тога читамо га у српским и у регионалним збиркама фантастике. Осим што је преступио са кратким романом Огледало за вампира (Чаробна књига, 2012) одржава темпо писањем неколико кратких прича годишње, а најновије су сабране у збирку коју вам представљамо.
Из рецензије Миодрага Миловановића издвајамо: „Нове приче Адријана Сарајлије настављају да измичу терминима којим су приказивачи ранијих остварења настојали да их поставе на неке мање или више препознатљиве полице фантастичне књижевности. У питању је аутор дистинктног приступа књижевности и нема смисла покушавати да његову прозу сместимо у чврсте калупе. Језички разигране, интелектуално изазовне али никада херметичне приче припадају само једном препознатљивом књижевном правцу – прози Адријана Сарајлије. Уживајте!“ У најбољој традицији домаћих приказа из овога се не може закључити много сем да је похвално и да је нека уметност у питању, али не дајте да вас то обесхрабри — дођите у великом броју да започнемо нову сезону!
Учествују: Адријан Сарајлија (аутор), Бобан Кнежевић (издавач)
Модератор: Жарко Милићевић
-
prenosimo sa Pogleda iz svemirskog broda:
LK samo dva puta mesečno u DOB-u, povratak Književne radonice!
Posted by sfpogled on January 21, 2025
Pažljiviji pratioci dešavanja u Društvu ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” su primetili da je od septembra broj dešavanja (predavanja, promocija…) u Domu omladine značajno opao. Mnogi su navikli na druženja ponedeljkom od 19 časova, ali to više nije bilo tako.
Dom omladine je, očigledno, promenio svoju politiku i LK je izgubio jednonedeljni prostor za svoje delovanje u Tribinskoj sali. Sa početkom 2025. godine, stvari su definitivno “zapečaćene”. Doduše LK će i dalje moći da koristi Tribinsku salu, ali to će biti jednom mesečno, prema narednom rasporedu:
1) 3. februar
2) 3. mart
3) 14. april
4) 26. maj
5) 16. jun
6) 15. septembar
7) 13. oktobar
8) 17. novembar
Ako je za utehu, LK će bar moći da i dalje održava svoje sastanke u Tribinskoj sali (gde će sigurno fokus biti na promocijama i predavanjima), dok su drugi korisnici ovog prostora prebačeni u Klub.
Druga pozitivna stvar je što će LK ipak imati dva termina mesečno – taj drugi će se održavati u Psihološkoj radionici – za one koji ne znaju, to je manja prostorija u samom dnu Tribinske sale, gde je već par puta bilo raznih dešavanja, kao jedno druženje sa Ilijom Bakićem, recimo… I LK će te termine iskoristiti za književnu radionicu, fantastičnu čitaonicu i druga manja dešavanja.
Kao što se vidi iz ove najave – književna radionica se vraća! U svojoj objavi LK je pozvao zainteresovane za Književnu radionicu da se:
“jave na lazarkomarcic@gmail.com
i pošalju priču fantastike, žanr nebitan, al hajd nek bude cosy fantasy ako ne znate šta biste. Dužina max 30.000 karaktera ili tu negde. Ne morate biti tu IRL ali poželjno je, kritika bolje leže uz kafu”.
-
Цењени ,
умро је, од рака, један од највећих српских СФ писаца, др Зоран С. Јакшић (из Панчева) кога смо звали Јакша. (Рођен 14. априла 1960.) Сахрањен је данас.
У мојој књизи Историја српске научно-фантастичне књижевности XIX и XX века (2024), Зорану С. Јакшићу посвећен је знатан простор (стр. 461-465), а нарочито његовом најбољем остварењу, роману Крадљивци универзума (друго, допуњено издање, Београд, издавач „Поларис“, 1997).
-
Цењени ,
прво, ја сам на страни студената, они су у праву, подржавам их.
Друго, ово нам је стигло прекасно, одржано је јуче, али, ипак, ево информације:
Tribina LK: Otpor i pobuna u delima fantastike
Tribina pod nazivom „Izmaštane revolucije: otpor i pobuna u fantastici“ biće održana u ponedeljak 03. marta 2025. godine s početkom u 19 časova u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda. Tribinu organizuje Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ a o datoj temi govoriće Ivana Damnjanović i Jelena Jokanović.
Fantastična književnost je gotovo od samih svojih početaka služila ne samo kao ogledalo društva, već i kao prostor za ispitivanje mogućih putanja društvenih promena i društvenih previranja. Prevazilazeći okvire izrazito političkih (i politizovanih) žanrova utopije i distopije, i savremeni pisci fantastike u svojim delima oblikuju društva kojima je revolucija preko potrebna, ona na ivici revolucije i ona koja kroz tu revoluciju prolaze, ali i ona koja se suočavaju sa posledicama revolucije i pobune.
U različitim kontekstima, u izmaštanim svetovima koji preslikavaju, karikiraju, uveličavaju ili do apsurda dovode prošle ili savremene društvene sisteme i procese, ovi autori preispituju različite mehanizme društvene kontrole, staze mogućeg otpora ali i izglede pobune na uspeh. Pri tome oni nekada sasvim namerno, a nekada nesvesno, na teren konkretne akcije, i konkretnih aktera, prevode ideološka i teorijska razmatranja o pravu na pobunu, prihvatljivim i neprihvatljivim načinima iskazivanja nezadovoljstva postojećim sistemom, efikasnim i neefikasnim metodama političke borbe.
Od pesimizma i defetizma klasičnih distopija dvadesetog veka – Zamjatina, Hakslija i Orvela, preko složenijih i nijansiranijih vizija Ursule Legvin i Oktavije Batler i duhovitog ali oštrog društvenog komentara sakrivenog u alternativnim svetovima Pračeta, Sapkovskog i Brusta, do generacijske pobune protiv stega režima u serijalima savremene YA (young adult)književnosti, fantastična književnost ponekad predstavlja predah, ponekad inspiraciju, a ponekad upozorenje.
Predložena literatura:
– Mi Jevgenija Zamjatina – prvi moderni distopijski roman o totalnoj kontroli društva i buđenju individualnosti
– Metropolis – roman Tee fon Harbou i čuveni film Frica Langa o klasnoj borbi, tehnološkoj revoluciji i dolasku fašizma u futurističkom gradu
– 1984 – distopijski roman Džordža Orvela o totalitarnom društvu i individualnom otporu, odnedavno van kopirajta pa dostupan kod maltene svakog izdavača: Laguna, Kosmos, Kontrast, Vulkan, Tea Buks, strip adaptacija Matijaša Namaija iz Darkvuda, Leo Komerc,
– Farenhajt 451 Reja Bredberija – roman o svetu koji zabranjuje knjige i znanje
– V kao Vendeta Alana Mura – strip i film o borbi protiv fašističkog režima
– „Dan uoči revolucije“ – priča Ursula Le Gvin, kao i roman Čovek praznih šaka (u novom prevodu dr Mladena Jakovljevića Lišeni svega, u izdanju Kontrasta)
– Sluškinjina priča – roman Margaret Atvud koji je nedavna TV adaptacija učinila posebno aktuelnim
– Oblik stvari koje će doći Herberta Džordža Velsa, o svetu opustošenom kugom koga obnavljaju anacionalne areligijske tehnokrate i prosvećenom diktaturom vode u utopiju
Spisak dela o kojima će biti reči nije konačan, jer je tribina zamišljena i kao otvoren razgovor u kome će moći da se uključe i posetioci sa svojim predlozima.
Ulaz je slobodan.
-
Цењени ,
прво, ја сам на страни студената, они су у праву, подржавам их.
(2) Недавно је у „Политикином забавнику” (бр. 3813, петак 07.03.2025, стр. 58-59) била СФ прича, али давно позната, неколико пута објављивана код нас: Исак Асимов, „Колико су се само забављали“ кад су деца имала чврсте, штампане књиге.
(3) у садашњем броју, који је још на киосцима: „Политикин забавник” бр. 3818, петак 11.04.2025, стр. 58-59, СФ прича, али хумористична и слаба: Доналд Бартелми, „Позив на главну расправу”, скромни грађанин у бирократском друштву направио, кљештима и шрафцигером, паметног робота (кога на слици видимо са краватом), који му прави друштво.
(4) уз књигу Александра Б. Недељковићa
Историја српске научно-фантастичне
књижевности XIX и XX века
(издавач „Еверест медиа”, 2024)
Допуна књиге – први део
Цењени читаоци, ево шта у овој Допуни дајемо.
Први део Допуне, ту су само две делимично коментарисане библиографије,
и то:
библиографија „Галаксије”,
и, „Сириуса”,
– тиме се завршава први део ове Допуне.
Други део Допуне (то окачињемо као засебан фајл, други), ту су још неке делимично коментарисане библиографије, и то:
„Алефа”,
„Монолита”,
„Знака сагите”,
антологије Тамни вилајет 1, 2, 3 и 4,
антологије Нова (алтернативна) српска фантастика,
антологије Нова српска ОФФ и СФ прича, и,
антологије Прича за крај века;
ту су затим неке додатне напомене у вези са писцима већ увршћеним, исправке, и, разно (о још неким личностима, темама и питањима),
после тога је баш обиман (око 250 шлајфни), детаљан програм рада клуба „Лазар Комарчић” за период 2002 – 2024, у коме, нажалост, поједини месеци недостају;
па онда, на самом крају:
ДОДАТНА ЛИСТА 58 српских СФ писаца.
Све ово заједно јесте текстуелна допуна поменуте врло обимне књиге, књиге која има 712 штампаних страна; ево дакле тих додатних, пратећих материјала, текстуелних.
Ето… то је сада додатних око 1.200 шлајфни (хиљаду и двеста). А пошто ту има баш и доста прореда, кад би се штампало то би вероватно било преко хиљаду штампаних страница.
Али ова допуна није папирна, није штампана књига, него су то два електронска документа, у компјутерском програму Word (није pdf). Окачени су бесплатно на нет. Нису заштићени никаквом шифром. Идеални су за брзо и лако претраживање, можете за трен да пронађете било које име, наслов, датум, појам, било коју реч или цифру (зато и нема индекс помињања), или да извадите неки цитат, ма ког обима. Можете свим својим пријатељима, ако их интересује СФ, препоручити, и послати, ова два документа, или само препоручити линкове.
Ако желите да знате како изгледа поменута (врло обимна, 712 страница, зато је тако дебела) књига, коју ћемо поменути још много пута, али не желите или нисте у прилици да је купите, можете је видети, и ту слику бесплатно узети, овде:
http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-Istorija-srps-SF-foto-2024-06-13b.jpg
А трећи део допуне биће (надамо се), једног дана,
такође текст документ, а у њему
линкови за СЛИКЕ, слике,
неколико стотина линкова за слике у вези са историјом српске СФ.
О том, потом.
дакле, изволите:
http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-Aleksandar-B-Istorija-srps-SF-dopuna-1.doc (http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-Aleksandar-B-Istorija-srps-SF-dopuna-1.doc)
http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-Aleksandar-B-Istorija-srps-SF-dopuna-2.doc (http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-Aleksandar-B-Istorija-srps-SF-dopuna-2.doc)