[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)  данас у “Политици” на стр. ваљда 32, задњој, имате велику, импресивну слику Халка (Hulk), онако зелено-плавог, изнад тога је наслов “Акциона фантазија”, а испод је информација да на Сај-фај каналу данас имате два филма о Халку, узастопно, у 18.30 па, онда, иста прича али друга верзија, у 21.20 часова. Евидентно, ово би био део напора тог ТВ канала да се мало ојача.

(2)  Исто у данашњој “Политици” али у суботњем културном додатку, па на стр. 6-7, имате чланак о СФ стриповима, потписује Игор Станојевић, са насловом “Јеванђеље по Џеку Кирбију”, углавном о супер-херојима куће Марвел, и о једном новом издању тога код нас под насловом Чудесни, код “Чаробне књиге”. Илустровано је сликом где један супер-херој има бледо назначена симболична крила као анђео, а носи на рукама неко дете.

(3)  У данашњем (и сутрашњем; викенд-број) “Данасу”, па у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. (римско) X, имате чланак, потписује И. Матијевић, у коме се у првом пасусу каже да је на Београдском сајму књига, награда за младог дизајнера књига додељена тако да је деле дизајнери из две издавачке куће, од којих је једна сасвим нова а једна релативно нова, а та друга је “Контраст” и добила је то “за дело Књижевна фантастика”.
Е сад, а АБН је управо у овим вестима недавно критиковао Књижевну фантастику 4 управо због дизајна! Ето, укуси се разликују.

(4)  Политикин забавник” бр. 3432, петак 17.11.2017, нема СФ причу, али има чланак за хорористе: на стр. 44-46, како је јефтино, “сиротињски”, сниман хорор (не СФ) филм Халовин (Ноћ вештица), са Џејми Ли Кертис, где лудак Мајкл Мајерс са ножем прогања тинејџере и увек је некако изненада близу, а нико нема пиштољ да се одбрани (нити присебност, нити паметну подршку осталих).

На стр. 47-49, клонирање паса, мачака, коња итд.

На стр. 50, како је у Енглеској око 1830 била продаја лешева за медицинске факултете, па и убијених за ту сврху, баш као у причи: Robert Louis Stevenson, “Body Snatcher” (1884).

Стр. 62, разлика циклона (шири појам) и урагана (врло јак циклон).

На стр. 67, претпоследњој, афоризми и сентенције (има баш лепих) о масовним медијима а нарочито о телевизији. Али... гле... па ниједна та сентенција није из старог Рима, и Грчке, из антике? Ниједна... како то? Чак ниједну није дао ни Кант, ни Хегел...? Ни Виџинија Вулф? Па, зашто не?     Али има једна од Шарл Бодлера о штампи.

(5) Цењена Либеат, жанровске норме су остале углавном исте, само се оне данас (и у Србији, и у свету) у знатној мери напуштају, али, то не значи да морамо да напуштамо и ми.

Ако би једне године, у будућности, сви писци СФ почели да пишу само о пчеларству и производњи меда, то не значи да бисмо и ми прихватили то као нову парадигму па тако и ре-дефинисали жанр. Не. Само бисмо констатовали да су га они напустили.

[Ghoul]

Халовин (Ноћ вештица), са Џејми Ли Кертис, где лудак Мајкл Мајерс са ножем прогања тинејџере и увек је некако изненада близу, а нико нема пиштољ да се одбрани (нити присебност, нити паметну подршку осталих).

pištolj je imao doktor (!) i ispalio ceo šaržer - pa eno koliko mu je to pomoglo.
ko je gledao film, znaće, a verujem da većina ovde - s izuzetkom dr ABN-a - jeste.

има једна од Шарл Бодлера о штампи.

 Šarla Bodlera

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Уупс… хвала на исправци, др Гул… о том хорор филму.

А оно што сте Ви мени већ неколико пута замерали: наиме, што се тиче сусрета нашег система падежа (српских), са иностраним именима, која могу бити дводелна или троделна,

ту понекад има сувишног, има проблема; могло би се поједноставити. Па мењати само онај последњи део.
Пример: ако се неко зове Лиу Шао Чи, како бисте написали да сте отишли у посету ког њега? “Отишао сам код…”  кога? Па, не бисте ваљда написали “код Лиуа Шаоа Чиа”?

Хм, па и ако је дводелно, неко се зове Тригве Ли, ех ја помало чак и памтим његово време (Trygve Lie)…  Васко Да Гама… наравно питање је великог слова код Де, Да, Ван (Гог), Фон (Штојбен), али то је већ друга тема.

А кад разговарају Џек и Чак (Jack, Chuck), и, поздрављају се, да ли бисте Ви то превели “Здраво, Џече.” – “Здраво, Чаче.” У том случају номинатив звучи много боље. Само се треба одважити на то.

Па, рецимо, ако правите белешку о Роберт Луис Стивенсону… или о Хенри Дејвид Тороу… хм, о политичару Џон Квинси Адамсу… наравно главни проблем је, где се зауставити са том реформом, али, ако ће читаоцу бити јасно, и ако нема проблема за изговор, онда је то ваљда ОК.

Е сад.

(1)  У данашњем “Блицу”, па на стр. 24, Слободан В. Ивков даје кратки приказ једне врло необичне дисертације коју је, стварно, неко одбранио на универзитету Колумбија, а која је, буквално, стрип-књига! Аутор је Ник Сузенис,

https://en.wikipedia.org/wiki/Nick_Sousanis

а код нас је то сад објављено као стрип-књига Одравњивање.

На енглеском, податак би био:


Nick Sousanis, Unflattening (2015, Harvard University Press)

Он се ослонио на добро познату и важну, интелектуално утицајну, новелу из деветнаестог века, са јаким елементима научне фантастике, “Флетленд” (Edwin A. Abbott, “Flatland”, 1884) о пљоснатом свету чији становници живе у само две димензије и одбијају да поверују да је могућа и трећа димензија.

Па, Ник Сузанис нас позива да не будемо ограничени досадашњим навикама у размишљању, и да више размишљамо неком мешавином слика и речи. Имате на нету неколико снимљених страница те књиге, лако се нађе. Рецимо, овлаш скицирана људска глава, из које испадају или теку, као реке, многе мале слике али и речи. Дакле његов пледоаје био би, да престанемо да будемо равни, и да се винемо у неке интелектуалне просторе са више маште и додатним (ликовним) димензијама.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
у данашњем “Блицу” па у уметнутом прилогу “Поп & култура”, па на стр. 7, Иван Карл пише да и најновији филм са неколико супер-хероја из разних имагинарних универзума, измешаних, дакле крос-овер (crossover), Лига правде (Justice League, 2017), не ваља, није паметан, празан је... наравно.



Крос-овери могу бити прихватљиви у жанру фантазије, наравно,
али, у СФ само изузетно, и то углавном у неком не-баш-озбиљном, или у сасвим комичном модусу (типа Абот и Костело наишли на Франкенштајна), јер тада нам не сметају, или не много, логичке неуклопивости (неспојивости) различитих имагинарних универзума.

[angel011]

SF? Da li biste rekli da su filmovi o Supermenu ili Betmenu SF?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Да, јесу СФ, у оној мери колико се држе научног погледа на свет и научног начина размишљања, за сврхе правдања својих новума.

Док, рецимо, крос-овер филм Лига екстраординарних џентлмена, иако има читав низ СФ ликова, ипак није СФ, него је претежно фантази, јер је такав галиматијас да се и не може схватити као научна фантастика, и, конкретно, садржи као свој интегрални део поједине ликове и елементе из фантазије, на пример, ту је Вилхелмина – Мина Харкер, из Дракуле, коју глуми Пета Вилсон, а ту се, гле, нађе (и буде употребљена) и она уметничка слика са натприродним моћима из романа Слика Доријана Греја, итд. Али тај филм је на свој начин и забаван, и успешан, али није СФ.

[angel011]

Supermen može da leti zato što je vanzemaljac. Nisam baš sigurna da se to može nazvati "naučni pogled na svet". 

Justice League nisam gledala, gledala sam Betmena protiv Supermena, i tu nije problem što je u pitanju kros-over (sukob između Betmena i Supermena je više puta obrađen u stripu, tako da taj kros-over nije ništa novo, baš kao što i Justice League postoji kao strip već decenijama, a bilo je već i filmova i serija), problem je što je to jednostavno loš film. Predugačak, dosadan, pokušava da ispriča nekoliko priča odjednom, a ne ispriča nijednu kako valja... Tretman likova da i ne pominjem, moj 20 godina mlađi brat se bunio na Supermena, kaže, gleda ga u dva filma (Čovek od čelika i Betmen protiv Supermena) i i dalje ne zna kakav je on kao osoba, pa mu je potpuno nebitno kad pogine (a valjda ne bi smelo da se desi da gledate kako Supermen gine, a ne osećate ama baš ništa).

Ovi novi filmovi iz DC univerzuma uglavnom ispadaju loše, pohvale sam čula samo za Wonder Woman, pa me ne bi čudilo da je i Justice League brljotina.

[Ghoul]

Supermen može da leti zato što je vanzemaljac. Nisam baš sigurna da se to može nazvati "naučni pogled na svet". 

neka leti na svojoj planeti - ili unutar svoja 4 vanzemaljska zida- ali da leti po planeti zemlji, sa njenom gravitacijom, bez ikakvih pomoćnih čuda-muda, e, to neće moći!
zar je to 'naučni pogled na svet' koji se nudi mladim naraštajima?!

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Др. Гул, дајте да се ограничимо на пристојне нивое дискусије. – Please watch your language.

Супермен, да, њему се замерало, много пута, да нема никакав видљиви механизам на себи, за летење. Али, планета Криптон, технолошки огромно испред нас, па, отац научник, итд. – то га одржава изнад црте, он остаје СФ.

Могући погон? Па, дало би се замислити. Рецимо, космос помоћу своје гравитације вуче све нас, веома јако, све време, у свим правцима подједнако, па зато и не осећамо то. Ако би се могао успоставити неки штит против гравитације на пример лево од вас, ви бисте полетели страховитом снагом на десно. То би био идеалан космички погон, којим би се итекако могло убрзавати годинама непрекидно, и достићи блиско-светлосну брзину.

[angel011]

Verujem da se Ghoul našalio i da nije nameravao da bude nepristojan.

Zaista mi je teško da "nauku" u stripovima/filmovima o Supermenu shvatim ozbiljno, a čisto sumnjam i da joj sami autori ozbiljno pristupaju. Nivo "nauke" je taman prikladan za ovakav kros-over.

[Ghoul]

Супермен, да, њему се замерало, много пута, да нема никакав видљиви механизам на себи, за летење. Али, планета Криптон, технолошки огромно испред нас, па, отац научник, итд. – то га одржава изнад црте, он остаје СФ.

tata mu naučnik, pa prema tome - to je sf?

prajsles rizoning.

nego, ček, kad smo kod letenja, je li za vas E.T. tvrdi sf ili meka fantazija?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Одакле сад тај израз “тврди СФ”, знам ја да постоји тај израз (неки људи га користе, hard SF) али ја га нисам употребио. И, питање је шта Ви, др Гул, мислите кад кажете “тврди СФ” а нарочито је питање како бисте онда означили оно поље изван тога, неки, као, СФ који није тврди а јесте СФ.

Зар бисте Ви, у спорту, рекли да постоји, рецимо, “тврди фудбал” и “фудбал”. Или, рецимо, “скијашки скокови” и “тврди скијашки скокови”.
Ја бих замолио да то мало објасните, и то са неким примерима, конкретним. Дајте неке примере, једног и другог.

[Ghoul]

И, питање је шта Ви, др Гул, мислите кад кажете “тврди СФ” а нарочито је питање како бисте онда означили оно поље изван тога, неки, као, СФ који није тврди а јесте СФ.

ovaj forumski post nije bio naumljen kao deo akademskog rada te se izvinjavam što nije bio praćen definicijama i fusnotama.
tvrdi sf, kako ga ja shvatam, je onaj koji se maksimalno trudi da bude naučno utemeljen, da se ne protivi poznatim naučnim činjenicama o prirodi i vasioni.
pošto me ta vrsta sf-a nikad nije zanimala, ne znam da li su primeri pravi, ali čini mi se da su oni crveni plavi zeleni i ostali marsovi primer tvrdog sf-a. i mnoga dela klarka, asimova, lema (ali ne sva).

sf bez te 'tvrdoće' je onaj kojem to utemeljenje nije naročito bitno, koji se ne drži nauke kao pijan plota - npr. hiperion dena simonsa.

meki sf je, za mene, sinonim za fantasy sf (ili, ako naginje na tu stranu, horror sf) - stvari kao E.T., supermen, ratovi zvezda, itd.
recimo, za moj groš je E.T. pripadnik sf-a tačno toliko koliko je THE ROCKY HORROR PICTURE SHOW = horor film.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Примере СФ сте добро изабрали. Ким Стенли Робинсон, Марс те једне, друге, и треће боје, ОК. И, тако је, многа али не сва дела Асимова, Кларка, и Лемов Соларис. Да. Ту се могу сложити. Јесте то СФ. Само ја га не зовем тврди СФ. Него, просто:  СФ. Тако сам и говорио студентима.
Али, али, шта Вам је ово даље (сад, латиницом):

fantasy sf   ??
horror sf   ??

a oba su    meki sf   ??   a to je sinonim za    fantasy   ??

Wow!

A kad pomenuste   Rocky Horror Picture Show, to donosi uspomene – eh, u jednom davnom trenutku, Skrobonja je napravio horor-Emitor sa oko 100 stranica (!!!) i mislim da je u njemu bilo o tome. Ali ja to nikada nisam pročitao. Ali, beše li tamo da se kosturi ratnici pomoću merdevina penju uz zidine tvrđave, a tip ih odozgo mlati, mačem?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
(1)  у данашњем “Блицу” па на стр. 19, писац Дејан Стојиљковић кога неки зову (латиница) Dexa даје обиман чланак, који са илустрацијом заузима скоро целу ту страницу, са насловом “Копље судбине: завештање Светог Лонгина”, и ту он примењује једну стратегију: износи рационално и трезвено причу о тој легенди, помиње да је било неколико примерака за које се тврдило да су баш то копље, или део њега (па, јасно, ако има неколико примерака, сви осим једног су свакако лажни…) али, али, ипак, пред крај, помало и усмерава ка претпоставци да један део једног тог копља може бити права ствар, аутентично то копље, што би имало и импликацију да можда има неку натприродну моћ. Дакле прво наступа као скептични и резервисани објективни историчар, али онда, кад на тај начин стекне поверење читаоца, заокреће делимично и ка промотирању фантастичне претпоставке.

(2)  Наишли смо на вест да је робот Роби (Robby) из филма, који је свакако класика СФ, Забрањена планета (Forbidden Planet, 1956) продат недавно, као предмет, као сценски реквизит са снимања тог филма, сада заправо музејски примерак, за нешто преко пет милиона долара.

Нашли смо то на:

https://sfpisb.wordpress.com/2017/11/25/robi-prodat-za-536-miliona-dolara/