kikiki... pa kad li se to poturči, efendija Ghoule, kad li čalmu steče??!
i gde li tavoriše ti fini sentimenti onomad kad si zapravo
imao empirijske prilike da suočiš mnoga ( i radikalno suprotna tvojemu) viđenja žanra horora??
No obaška sad, nedajmo se mraku cinizma, siblinzi hjumansi.
Mićo, žanr skupo naplaćuje diskonuitete, ko i svi entiteti usavršavani na evoluciji. U tom smislu, pankovi su bili dragocena karika sa današnjim "hard SF" svetonazorom, ma koliko nam danas oni izgledali palpični. Što su i bili, jelda, nema tu spora. Ali ima SF onaj poznati obrazac ekspanzije: najpre singulani vizionar markira najdalji horizont, onda horda palpičnih entuzijasta razgazi teren, onda se malko ozbiljniji majstori bave racionalizacijama tako stečenog inventara, sve dok ga ne uobliče u praktikujući centar. Danas to jeste praktikujući centar, neka vrst uporišta iz kojeg se lansiraju eventualne ekspedicije hardkor graničara. Ali polazni centar često ume da utiče na odredišta, to procentualno gledano, makar po pitanju markiranja staza rado prolaženih, tako da... mi kao čitaoci danas manje-više znamo
kuda se sve to danas rado ide, mada i ne znamo uvek i u potpunosti
šta će se sve tamo naći. Inače, ako smem da primetim - van tog teksta iz Ubiqa (nisam čitala), tvoj nesklad sa savremenim korpusom dao se primetiti još na
Aurori...
e sad, što se Cixina tiče - spejs-opera i danas radi sve što je oduvek radila, bar kad je o inventaru i retrospektivama reč: već godinama grickam i ne uspevam da sažvačem
Cosmonaut Keep, iako sam svesna koliko je uticaja imao... ali eto, da mi je taj sadržaj ponuđen u drugačijem formatu, garant bi me oduševio, no ovako... ne ide pa ne ide.
verujem da je i kod tebe sličan problem u pitanju: verujem da bi ti sam sadržaj posthuman SFa bio veoma intrigantan - jer ko ne bi našao intrigantnim kontemplacije na temu ko smo, i kud idemo, i zašto i kako se tamo upućujemo - ali eto, ne dopada ti se format isporuke.
Od svih evolutivnih promena kojih sam svesna u današnjem SFu, i ja najviše primećujem promenu formata isporuke: ja samo imam tu sreću da mi novi format više prija od staroga, to je sve. Da nije tako, pretpostavljam da bih imala iste probleme kao i ti, jer na kraju se sve to ipak svodi na pitanja estetike.
Baćigalupijev
Vodeni nož dobro predstavlja najnoviji pravac u eko-SFu (više nije eko-pank SF, sad je samo eko-SF): većina definicija koje navodiš ne bi ga ni prepoznala kao SF, pogotovo ne u svetlu Gibsonove procene o neravnomerno raspodeljenoj stvarnosti, pa još dodatno armirane stremljenjima mejnstrima da se bliskim futurizmom i njegovim distopijama bavi u striktno ne-SF, ne-
žanrovskom formatu. Chris James sa
The O.D., drugi Chris James sa
Repulse: Europe at War 2062-2064, Claire Vaye Watkins sa
Gold, Fame Citrus, Warren Ellis sa
Normal, Greg Hrbek sa
Not on fire, but burning, Lionel Shriver sa
The Mandibles... sve je to daleko više mejnstrim nego SF. Naravno, može se čitati i u SF ključu, jer mi smo navikli da bliski futurizam i distopije generalno poistovećujemo sa SFom, ali ne, to
nije pisano za SF, to je pisano striktno za mejnstrim. Naravno, tu se opet otvara situacija u kojoj će SF silno da profitira, u mnogo aspekata, od sofisticiranja žanrovskog formalnog postupka pa sve do daljeg "izlaska iz geta", ako je taj fenomen još uvek uopšte i aktuelan. Ali u isto vreme, samo ovaj malecki korpus nabrojanih naslova pokazaće ti koliko je SF danas izašao iz okvira tih definicija koje navodiš. A ovo su naslovi koje sam pročitala samo u zadnjih par meseci, i to su bili nasumce izabrani, pošto autori uglavnom i nisu žanrovski prepoznatljivi.
Samo taj malecki, minimalni korpus bi ti otvorio oči, da tako kažem, koliko su zapravo sve definicije koje navodiš danas bezvredne, u smislu praktične primenjivosti. Kako prepoznati novum u situaciji u kojoj jedan grad aktivno otima drugom vodu? Da li to uopšte jeste ikakav novum? Pa, ako jeste, upravo taj i takav novum imamo još od filma
Chinatown. Ipak, najmanje 3 gorenavedena romana kreću od upravo te premise i na njoj grade distopiju koja je toliko kratkoročno futuristična, i sa toliko minimalnim odmakom od stvarnosti kakvu znamo, da se može reći kako se događa bukvalno noćas, pa ipak, to
jeste SF, samo ne onaj za koji imaš proviziju u svim tim 60 godina starim definicijama.
A onaj SF za koji još uvek i donekle
imaš tu proviziju - pa, on ti je nečitljiv. Kao
Aurora, recimo. go figure.
