Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала, Славо.

(1)  Био је у четвртак опет Досије икс, једна прилично боља епизода, једна од оних које су независне од основног тематског тока (оног о ванземаљцима).
Дејна Скали и Фокс Молдер су отворено разговарали о својој долазећој старости, што, можда, води серију ка завршетку.

Они су се у овој епизоди прилично зближили, и зато су се лакше бранили од напада двоје злих телепата. Ови телепати су своје жртве излуђивали помоћу застрашујућих двојника, и онда наводили на спектакуларно самоубиство; а бирали су, за ту сврху, особе које су и иначе склоне менталној нестабилности, хистеричном поступању, и слично. Онда су се наврзли на Дејну и Фокса, али то им је био лош потез.

О овој епизоди јавио је и Невидљиви:

https://sfpisb.wordpress.com/2018/01/20/nakon-25-godina-molder-i-skali-konacno-u-vrucoj-akciji/

(2)  Наставила се, средом касно уноћ, и СФ серија “Орвил”, која је пародијска, иронична имитација, али опет и варијанта, Звезданих стаза; визуелно је у светлијим бојама. Силовито се труди да нашу децу приведе данашњој западној врсти политичке коректности, по разним питањима. То је индоктринација, баш. Серија намерно и упорно иде на то.

(3)  Данас у “Данасу” на стр. 13, приказ о др Зорану А. Живковићу. Наведена је година рођења, 1948; он је две године старији од АБН-а, па ће ове године, у октобру, напунити седамдесет година. У приказу се наводе разни његови резултати, и помиње се још једно америчко издање једне његове књиге која јесте фантастика, али не СФ.

(4)  А у “Блицу” на стр. 22 Ивков у рубрици “Стрипологија” приказује књигу стрипа, код нас изашлу, наслов Драко, сценарио је дао један француски аутор, а цртао је наш ликовно хипер-талентовани Алекса Гајић; изгледа да је то фантази жанр али са јаким елементима СФ, мешавина мача-и-мађије (sword and sorcery) и спејс опере; змајеви лете кроз свемир али пошто не вреди да машу крилима (у вакууму) онда имају придодате и мале ракетне моторе, али, кад треба они пролете и кроз поједине звезде, “а шта у свемиру удишу – не зна се” (каже Ивков), итд.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени     ,

(1)  била је јуче дискусија у клубу “Лазар Комарчић”. Најављена тема била је,

не научна фантастика, не, него много шире, “Фантастика у књижевности 2017”  а план је био да то обухвати и домаћу, српску,

али, испало је да се говорило само о стању, делима, и наградама у америчкој и британској СФ током 2017. године. Па, и тако, потрајало је баш дуго.

Добар приказ ове вечери имате код Невидљивог, на:


https://sfpisb.wordpress.com/2018/01/22/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-fantastika-u-knjizevnosti-2017/


Говорили су, пред двадесетак слушалаца, Бојан И. Бутковић (на слици први с лева), Јелена Катић-Живановић, и Иван С. Јовановић Nightflier.





Они читају јако много, директно на енглеском (не треба им превод…) и то, рекло би се, читају искључиво романе, свако прочита вероватно и по педесет па и више романа годишње (!), а Јовановић каже да је током 2017. године прочитао око 120 (!!!) дакле то мора бити неко брзинско читање, и то (чини нам се) углавном романе у жанру фантазије, не СФ; али та подела на фантазију и СФ није им битна, не помињу је, него оперишу углавном неким стилским или тематским категоријама као што су “grim dark”, “urban fantasy romance”, “young adult dystopia”, итд. Битно им је како роман делује на емоције, а да ли има неку СФ идеју – то је изгледа небитно.

Они су сагласни да су многи романи “хајповани” (hyped), дакле претерано и нереално хваљени, промотирани далеко више него што реално заслужују; с тим што је Бутковић наговестио, отприлике, да је такво поступање на неки начин и легитимно, наиме може се опростити, ако издавач нагомилава огромне похвале, само да би продао своју робу и што више зарадио (издавачки хајп) али није лепо ако то исто раде критичари. С тим у вези, многе битне награде, па и Хуго, су, кажу они, знатно политизиране, и компромитоване.

(Додајмо:  нама је јасно да код критичара постоји хајп из разлога корупције тј. зато што неки примају мито, да би хвалили лоша дела. Недавно је, негде у другој половини 2017. године, на ТВ каналу Би-Би-Си новости, BBC News, једна угледна жена из издавачких и критичарских кругова, коју су питали о пласирању лажних вести и неистинитих ставова, рекла, и то слежући раменима и правећи један згрожен израз лица, да, отприлике, постоји појава многобројних уговора који су сумњиви, нереални, где истакнути појединац добије велике паре, сасвим по закону, легално, али за нешто без везе, нешто у суштини фиктивно, уствари само да би се медијски укључио у неку пропаганду! Али, не можемо ово да документујемо, тачно име, датум тог интервјуа, не: то нам је промакло.)

На питање из публике о кратким СФ причама, Јовановић је одговорио да за њих нема времена. Остао нам је утисак да је то сасвим искрено рекао, али да нема времена зато што зна, или претпоставља, да не постоје никакве шансе да такве приче стигну пред читаоце у Србији.
(Па, да погледамо: у одсуству Бобанових Монолита и Тамних вилајета, стварно, и нема шансе, а Бобан, као мали и off the grid издавач, кад би неким чудом сада и наставио те едиције, некада толико важне за српски фандом, вероватно би у њима 90 посто текстова били хорор и фантази! тако барем претпостављамо! па, тако гледано, заиста – зашто би један професионални преводилац читао кратке СФ приче.)

Бутковић и Јовановић су се служили и техничким средствима током дискусије, а АБН је то гледао очима од пре око четрдесет година, и било је то баш необично видети: говорник нема испред себе никакве белешке, нема папире, књиге, не; али има укључену електронску справицу која је у суштини бежични, радио-телефон, али и компјутер, са екраном на предњој страни, рецимо таблет, и свако-мало, отприлике сваког минута по једном, говорник завирује у то: ту су му подаци, архиви знања, штавише ту унутра чува око хиљаду романа (!) итд. Е па ми смо у оним данима на почетку Првог српског фандома имали појам “електронски мозак” али смо то сасвим другачије замишљали… заиста, нисмо ни слутили да ће се то моћи држати у џепу и по потреби стављати на сто у Дому омладине; а будућност је дошла ето у облику “таблета”.

Не, нису то “таблете”, пилуле, него је таблет, врста, хм… електронског мозга!

Али главно сазнање које смо добили, потврдили су говорници, све троје: у америчкој фантастици је сад време политичке коректности и подобности, али и време јаких политичких сукоба унутар Америке, између једне и друге политичке странке (они, због свог изборног система, имају реално само две). Ви ако нисте на политички исправном курсу, нема готово никакве шансе да будете макар и номиновани за неку јаку награду, а камоли да је стварно и добијете. Пример: тражи се, и захтева, анти-колонијализам.

Стицајем околности, АБН је пре неколико година прочитао једну СФ причу те врсте, а то је: Иан МакДоналд, “Прича младе Тенделео”:

МакДоналд 2001: Ian McDonald, “Tendeléo’s Story”, in: Gardner Dozois, editor, Mammoth Book of Best SF 14, London, Robinson Publishers. ISBN 1-84119-404-2. pp. 619-676.

(Тај наслов је тако превео, али, само наслов, АБН.)

У причи, ванземаљци засипају нашу планету својим некаквим комадима материјала, у суштини пројектилима, сасвим насумично; бацају, расипају по Земљи много тога; из пројектила се развија једна кристална материја звана “чага” која се полако али незадрживо шири; на крају се испостави да је то благодат, прави еликсир младости, здравља, богатства… али, гле! то је пало само у земље Трећег света! па ће само оне прећи у утопијско благостање! неће то Запад добити, не не, него ће остати без. Остаје нам само да извучемо закључак да ће на тај начин Запад бити кажњен за векове колонијализма. Колективна кривица (мада она, по политичкој коректности, не постоји), па зато и колективна казна (е то евидентно постоји). На многим местима у причи, логика СФ се грозно распада под теретом ове политичке подобности. О овој причи је АБН и написао један научни рад, са насловом:

Катастрофално дејство политичке коректности на “Причу младе Тенделео” Иана МакДоналда

Ево АБН ће се сада усудити, па дати још један конкретан пример, наиме, указати на једну причу која је добила велике награде а нити је СФ, нити је особито добра, него је само максимално политички коректна: Кен Лиу, “Папирна менажерија” (Ken Liu, “The Paper Menagerie”, 2011).

Ето… дакле таква су времена, шансе за антологију кратких СФ прича у Србији су отприлике нула, а у Америци, нико вас не пита да ли је СФ прича добра, важно је само да ли је на линији борбе за политичку коректност. Силовито ангажована. (Срећом, није баш увек, баш сасвим тако; провуче се ипак, понекад, али само изузетно, и добра научна фантастика.)

А вама остаје да читате фантази серијале са шест или више наставака од по 500 страница, са насловима типа:

Камен и мач
Мач и камен
Камен испод мача
Мач испод камена
Змај на камену са мачем
итд…
итд…
итд…  ad nauseam   ad infinitum.

(2)  Чули смо ових дана тезу новинара Владе Тодоровића Невидљивог да је велики полет научне фантастике у свету и у Србији током 1970-тих и 1980-тих година био у знатној мери последица искрцавања човека на Месец 1969, и великих очекивања тада насталих.

Ако је тако, онда је садашње слабљење и попуштање СФ можда донекле и последица тога што се очекивања нису испунила.

У теорији књижевности, постоји и добро је позната такозвана “теорија одраза”, суштински блиска марксизму, која каже да је књижевност одраз друштвене стварности, а нарочито околности у којима писац живи и ради. Супротна теорија била би, да се књижевност развија на основу неке своје унутарње логике, интерне. Наравно и многи марксисти су се досетили (а у Титовој Југославији су и смели да кажу!) да има истине и у једном, и у другом том погледу на књижевност, и да треба мало комбиновати, дакле видети и екстерне факторе, и интерне, а не ослонити се само на једно од та два.

Успон и пад СФ у другој половини двадесетог века вероватно имају, стварно, неку везу, неку узрочно-последичну повезаност, са остварењем људског сна о путу на Месец, које се догодило, али и са каснијим прекидом путовања на Месец. Па, ако је тако, онда можемо претпоставити да ће садашња директива америчке владе о слању људи да станују на Месецу а затим и на Марсу, ако се оствари (кроз икс година…), имати опет неке ефекте на статус научне фантастике код народа, нарочито у неким земљама.

У тим оквирима, поменута теорија Невидљивог је вероватно врло близу истине.

[Ghoul]

R.I.P.
Ursula K. Le Guin

(Oct 21, 1929 - Jan 22, 2018)
(age 88)

[Lidija]

Tužna vest, zaista...

RIP

[angel011]

Šteta... 

[Miodrag Milovanovic]

Uh. 

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на информацији, др Гул, да, умрла је, пре два дана, Урсула Ле Гвин (1929-2018), велика СФ и Ф списатељица. Има о томе на нету.

Придружујемо се поздраву    lilit   на форуму Знак сагите, на:

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=24.msg694477;topicseen#msg694477

који гласи, за Урсулу:

nek joj je lak univerzum.

Сад је сигурно да неће добити Нобелову награду, а била је могући кандидат. Награде Хуго и Небула добијала је више пута. Добила је и мноштво других награда и признања.

Њена најбоља и највећа СФ дела су, барем по АБН-овом скромном уверењу, Распоседнути (код нас преведено као Човек празних шака; The Dispossessed, 1974), и једна антропологија далеке будућности, а ипак је то роман, са насловом Стално се враћајући кући (Always Coming Home, 1985). Њена вероватно најважнија и најбоља СФ идеја је “ансибл”, справа која би могла да оствари инстант комуникацију без обзира на удаљеност па макар пријемник био и милионима светлосних година удаљен. (Али, теорија релативитета то забрањује.)

(2)   У данашњем “Данасу” на стр. 9 у доњем десном углу имате вест, потписује новинар Н.Д, да је једна угледна банка у Београду, Рајфајзен банка, укључила једну као особу, али компјутерску, дакле вештачку интелигенцију, АИ особу, која је добила име Реа, и која ће разговарати са корисницима услуга ове банке (дакле, клијентима), наиме даваће им информације, и одговоре на питања; гласом!



Па ако је неко у могућности да то испроба, молимо да нам јави како је испала та конверзација.

(3)  Данас у “Политици” на стр. негде око двадесете (нема пагинације), у фељтону о уметничком друштву “Медиала”, имате веома велику и јасну, одличну репродукцију прилично познате па рекли бисмо и прослављене фантазијске уметничке слике, са јаким СФ елементима, “Пред почетак великог суђења”, аутор је српски сликар Милован Видак (1926-2003), о њему имате на:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D0%BA

дати подаци кажу да је слика настајала од 1962. па до 1965. године, уље на платну, димензије 120 са 105 цм. То је она величанствена перспектива из правилне унутрашњости огромне достојанствене зграде која се отвара према небесима.
Димензије репродукције у “Политици” су око 20 са 17 цм, а то је ваљда шестина од укупне стварне величине оригинала! (Надамо се да су средили питање копирајта.) Изгледа заиста импресивно и дивно.

[Ghoul]

угледна банка у Београду, Рајфајзен банка, укључила једну као особу, али компјутерску, дакле вештачку интелигенцију, АИ особу, која је добила име Реа, и која ће разговарати са корисницима услуга ове банке (дакле, клијентима)

sumnjam u sposobnosti komunikacije te AI osobe, jer evo kako počinje mejl kojisam, kao klijent te banke, dobio u decembru prošle godine:

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на информацији, цењени клијенте те институције која има тог... робота?... али не видимо Реин потпис, фацу? да ли сте чули њен глас?

Е сад.

Данас у “Данасу” на стр. 22 имате обиман чланак о Урсули Ле Гвин, са сасвим оправданим насловом “Класик научне фантастике”, потписује новинар М.К.



(можда би то могла бити Миона Ковачевић, из “Блица”? вероватно никада нећемо знати), са сликом.

Чланак је добро и квалитетно написан, али, презиме је написано састављено, Легвин, а то је погрешка прилично распрострањена код нас; треба растављено, Ле Гвин – јер и она сама се тако потписује, растављено, Le Guin, ко не верује може да провери на нету; а можете проверити и у књизи:



Prćić, Tvrtko, Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena. Novi Sad, “Zmaj”, 2008 (drugo izdanje), str. 120:



Видимо да се и за нека друга имена на овој страници професор др Твртко Прћић изјаснио, у суштини,

да ако се оригинал пише са раздвојеним Ле, онда треба раздвојено,

а ако се оригинал пише са састављеним Ле, онда треба састављено.

Е, па, Le Guin је растављено, према томе треба писати Ле Гвин,

Ле Гвин,

дакле треба растављено, Ле Гвин.

[Ghoul]

bojim se da je sada malo dockan za doktora tvrtka.

doktor zoća nam je odavno usadio LEGVIN i legvin će ostati.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени др Гул, велика је снага те Ваше примедбе, звучи као пресуда судбине... али, остаје једно питање:
како ћете Ви писати њено презиме? ако га будете икад помињали?

[Ghoul]

ja ću je pisati legvin, po svojoj savesti, a eventualnu ispravku prepuštam eventualnom lektoru, ako to bude našao za shodno.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Зар је то по савести – свесно писати погрешно? и зар не треба лектори да науче то од нас? др Гул, зар се Ви мењате? зар – капитулација? Не бих то никад очекивао од Вас.

Али, настављамо, за данас:

(2)  у данашњој “Политикиној” уметнутој ТВ ревији, па на стр. 12-13, обимна биографија, са разним интересантним епизодама, и сликом: Воја Чолановић (1922-2004), први уредник научног програма ТВ Београд, а једно време драматург у Југословенском драмском позоришту у Београду, човек који је као учесник у редакцији  магазина “Галаксија” знатно допринео популаризацији науке, па и СФ, у Југославији.
У првом ступцу је наведено, да је он својевремено, и то, пре тридесет година, добио НИН-ову награду, за роман Зебња на расклапање.

(3)  У данашњем “Блицу”, па у уметнутом прилогу “Блиц ТВ магазин”, па на стр. 11, имате интервју, говори глумац Досијеа икс, Дејвид Духовни, потписује новинар Дафина Достанић. Духовни говори о тој серији, њеном историјату, политичкој оријентацији, говори и о главној глумици, итд. Текст је бео на црној подлози, па се тешко чита, али је интервју интересантан и заслужује пажњу.

(4)  Јуче је била четврта епизода Досијеа икс, била је сва у знаку комедије, ауто-ироније, али и упорног разматрања овог сада толико актуелног феномена лажних вести (fake news). Фокс Молдер се пита шта се то дешава са Америком, и шта ће бити ако су “они”, неки тајни “они”, већ победили.

Знамо да, у серији, Фокс Молдер и Дејна Скали раде за ФБИ, али, такође знамо да данас у стварности постоје тврдње да су поједини делови ФБИ и ЦИА били активно умешани у заверу да се Трампу не дозволи да победи на изборима! Разочарани и уморни Фокс Молдер као да има, можда, и то на уму… и пита се да ли је дошло до преплитања два различита универзума…
Најдуховитији делић ове (ипак, у основи, слабе) епизоде вероватно је онај кад Молдер каже да је поред ТВ серије Зона сумрака (Twilight Zone), постојала и друга, “Dusky Realm”!
То заправо значи отприлике исто, али је напросто – смешно! Ко ли је то смислио!

(5)  У “Политици” данас (на стр. ваљда 36) најављено је, обимним чланком, да на телевизији Војводине (РТВ1) данас одмах после поноћи почиње британска серија, можда научне фантастике (или фантазије), Црно огледало (Black Mirror) која је, колико смо чули, суморна, депресивна, али има известан углед, можда као неки песимистични модерни наследник Зоне сумрака.
После поноћи, строго узев то је субота; Црно огледало би требало да почне три минута после поноћи, а то би било: субота у 00.03 часа.

(6)  У данашњем “Данасу” Басара опет насловом своје колумне залази у област фантастике, па још на енглеском: “Self made golem”. Само, сасвим Басара-ијански, он је то окренуо дибидус на политику; као, неке политичке личности праве себе од блата, итд.

[angel011]

Black Mirror je SF.

[Miodrag Milovanovic]

И то веома добар, бар неколико епизода које сам ја успео да ухватим.
Свидеће вам се то Ацо...