Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Miodrag Milovanovic]

Ali nije bio tamo. Na tom skupu bili su Lazović i Boban.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)  У “Политици” је у среду 28. августа 2019. изашао, у рубрици “Синоћ у Београду”, чланак, са насловом “Од надреализма до научне фантастике”, потписује А. Куртеш, а у чланку се каже да је почела изложба, у галерији “Полет”, уметнички израђених фотографија, које у себи садрже неке мотиве из разних врста фантастике. Уметница се зове Деа Џанковић.

(2)   “Политикин забавник” бр. 3525, петак 30.08.2019,

стр. 1, насловна, о доласку ванземаљаца, нацртано не-баш-за-озбиљно, гомила летећих тањира изнад неког друма где је застао неки камионет у америчком пустом, сунчаном пределу можда рецимо у Невади. Додат велики натпис “та дивна ванземаљска створења”.

стр. 2, Јапанци имају посебну реч, “цундоку” (tsundoku) за нагомилавање непрочитаних књига.  Има о томе на: 

https://en.wikipedia.org/wiki/Tsundoku

стр. 8-9, о гигантском сударачу у ЦЕРН-у, наслов “У тунелу, испод Алпа…”, а ту је и песма Мишел Де Ђенаро (Michelle De Gennaro) “Сударач”, лепо преведена на српски.
Наиме, четири жене запослене у ЦЕРН-у су својевремено основале женску музичку групу “Les Horribles CERN-ettes”, за комичне песме о науци и научницима, има о томе на:

https://en.wikipedia.org/wiki/Les_Horribles_Cernettes

а саму њихову песму “Сударач”, која чак није ни лоша, имате на Ју-тјубу, на:



а имају оне и песму “Every Proton of You”, песма је слабија али тај наслов је стварно добар.

стр. 10-13, обиман чланак, наслов “Та дивна ванземаљска створења”, наднаслов “наука без граница”, ту су и слике замишљених ванземаљских бића: биљке које ходају, удружене гигант-биљке од по неколико хектара, биљке авиони, биљке летећи балони (у облику медузе)… Потписује С. Николић. Ово је насловни чланак.

стр. 22-25, о страху, и хорор филмовима, помињу и Дракулу и Франкенштајна. Потписује И. С. Има неколико илустрација, озбиљних и неозбиљних.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

у данашњем   “Блицу”, на стр. 22, Ивков даје приказ једне књиге са насловом Летећи тањири , издавач “Атенеум”, Београд, која би могла понеког изненадити, јер је аутор, гле, чувени психолог Карл Густав Јунг (који је умро 1961), е сад на нету кажу да је то само један есеј, а наслов да је знатно дужи:

Flying Saucers: A Modern Myth of Things Seen in the Skies (1958), Carl Gustav Jung

и, хм, колико смо успели да схватимо, Јунг не каже категорично да летећи тањири постоје, али, ни да не постоје, него то оставља као отворено (али, озбиљно) питање, које њега интересује са становишта психологије. Дакле он сасвим озбиљно допушта могућност да ванземаљци стварно постоје. Али, и могућност да не постоје.

У сваком случају интересантно је да једна таква личност има есеј о једној таквој (нашој) теми.

(2)   На истој страници “Блица”, и на следећој (стр. 23) је обиман интервју, саговорник се зове Слободан Нешовић, он је ту представљен као власник компаније “Маском” (Mascom) која се бави, ако сам ја добро схватио, ауторским правима; он каже да многи велики светски дистрибутери одбијају наше филмове и музику јер инсистирају да сви уговори морају бити исправно потписани са глумцима, режисерима итд, а код нас то често није професионално и комплетно сређено; неће да се петљају у туђа неисправно сређена ауторска права. А за наш Закон о заштити права интелектуалне својине, каже да је “прилично добар” али да нацрт тог истог али побољшаног закона чека у Скупшштини већ три године да буде усвојен.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)   у понедељак 9. септ. 2019, на задњој страници “Данаса” приметили смо најаву да ће издавачка кућа “Хеликс” ускоро објавити књигу др Милана М. Ћирковића са темом: СЕТИ, потрага за ванземаљском интелигенцијом. Закључујемо да ће то бити популаризација науке.

(2)   У четвртак 12. септембар 2019, у “Политици” је на страници отприлике 16, рубрика “Синоћ у Београду”, изашао чланак са насловом “Историја будућности”, о једној сликарској изложби, у галерији “Прогрес”; млада уметница је Александра Кокотовић, па, утисак је наш да то није научна фантастика баш, ту је слика али на њој не видимо СФ елементе, али се у чланку појављује, у некој мери, и СФ реторика, у једном фрагментарном и разасутом облику, као слободна вербална допуна уметничком утиску, на пример, уметница каже “да ће у једном тренутку наши потомци, када живот постане неповратно промењен, искористити технологију путовања кроз време и покушати да се врате 100.000 година уназад када је још све било чисто и невино”, али из чланка не сазнајемо да иједна слика приказује, баш, то.

(3)   Данас, понедељак 16. септ. 2019, “Блиц” је изашао у необичном формату, само 8 страница плус једна као танка илустрована свеска-књига у фином колору (и, због тога је скупљи) која се састоји знатним делом од реклама и промоција, што ће читаоце вероватно само да изнервира, јер то и није стварно “Блиц”, али, на стр. 46 има чланак о помрачењу Сунца које ћемо моћи да видимо у Србији, 21. јуна 2020. године, а поента је да помрачење није само по себи опасно, него, само не смемо гледати голим оком у Сунце; никада голим оком у Сунце ! ! !   ; а има начина како се помрачење може безбедно гледати;
и, на стр. 58-59 интервју, наш велики стриписта (и аутор филма Имортела, а то би значило Бесмртна), Енки Билал, али, ту се СФ не помиње много.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)   Сад кад је, пре неколико дана, 14. септембра 2019, наводно десет наоружаних дронова (баш десет?) извело тај напад, па је изгорео велики део једне значајне рафинерије нафте (компаније “Арамко”) у Саудијској Арабији, јасно је да су се дронови појавили на историјској позорници као значајан светски феномен – у стварности. С тим у вези, у “Данасу” је у уторак 2019 09 17, на стр. 16-17 (оне су средње) објавио чланак, потписује Драган Бисенић, са сликом једног војника који изнад себе држи једну малу летелицу која више личи на такозвано авио-моделарство, него на дрона, а испод слике је написано: “Нови начин деловања јесу дронови. То више није научна фантастика. Постоји проблем и питање: како се бранити од дронова?”
Додуше, неки кажу да то можда и нису били дронови, него самонаводеће ракете, али, то не би много мењало суштину овог догађаја.

(2)   Умро је један велики фан и подржавалац СФ, истакнути члан Првог српског фандома, Зоран Пешић Сигма. Сахрана је сутра, у Нишу. Вест видимо код Невидљивог, на:

https://sfpisb.wordpress.com/2019/09/18/in-memoriam-zoran-peic-sigma/

[Ghoul]

(2)   Умро је један велики фан и подржавалац СФ, истакнути члан Првог српског фандома, Зоран Пешић Сигма.

nije bio samo "фан и подржавалац" nego i pisac fantastike - mada, pitanje je u koju biste tačno fioku vi metnuli njegove priče. neke od njih svakako jesu SF.

evo mog osvrta na ovog divnog čoveka:
https://cultofghoul.blogspot.com/2019/09/zoran-pesic-sigma-1960-2019.html

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Па, цењени др Гул, погледао сам Ваш приказ о њему, и, ево само једне узгредне трунчице коментара – за Ваш екстерни хард диск, требало је имати бек-ап, дакле још негде то снимљено; back-up… 

а што се тиче његових прича, нисам сада у могућности да пронађем које су СФ.

Е сад:

(1)   “Политикин забавник” бр. 3528, петак 20.09.2019,

стр. 67, сентенције о Месецу, прва је од Марк Твена и астрономски је погрешна, Месец нема “тамну страну коју никоме не показује”.

стр. 1, насловна, је у вези са стр. 67 (са сентенцијама о Месецу), а на слици је дама која на себи има прозор кроз који се види ноћно небо и Месец. Заправо тај прозор има само дрвене капке, рекли бисмо жалузине, а нема, колико можемо видети, никакве стаклене делове. Лепа уметничка надреалистичка слика. Дакле, фантазија, не СФ. Али је блиска СФ-у.

стр. 8-11, зашто многи не верују да је човек био на Месецу, и, аргументи да јесте.

(2)   Ако смо добро схватили данашњу најаву у “Данасу” која је дата у додатом прилогу “Book talk 2019”,
требало би у петак 27. септ. 2019. да буде у Новом Саду у организацији Матице српске дванаест панел-дискусија,

па, у једанаестој, у галерији ликовне уметности, у 16.30 ч, је тема “Моћ савремене књижевне фантастике” (запазите, књижевне, није написано “научне”… ), модератор је Драгољуб Игрошанац, међу учесницима су Адријан Сарајлија и Слободан Бубњевић;

а у дванаестој, у 17.30 ч, је тема Едгар Алан По, модератор је исто Дража, а међу учесницима су Дина Хрецак (из Београда), Милена Бенини из Загреба (она је имала три СФ приче, године 1982. и 1983, у “Сириусу” 69, 72, и 81), и наш др Гул, а такође и новинар Марко Фанчовић из Загреба који је својевремено становао у Земуну и био веома истакнути члан Првог српског фандома, и то у оним првим годинама – тад смо га звали Маф.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Данас у “Блицу” на стр. 22, Ивков о једном хорор издању код нас, то је Лавкрафт, Сновиђење ка незнаном Кадату, то је вероватно новела, коју су изгледа разни наши издавачи објављивали у разним преводима па можда и са разним насловима, итд, а Ивков помиње, и то баш опширно, и нашег др Гула. Ивков износи и тезу да је “фантастика натприродног” била у Титовом комунизму сузбијана, као “идејно скретање” (и са разним другим политичким дисквалификацијама), али, ја не могу ово да потврдим, не памтим да је у Титовој Југославији био иједан такав напад на хорор жанр (али, можда напросто нисам ни пазио на то, није ме интересовало), него само памтим политичке нападе на СФ жанр као капиталистички.

[Ghoul]

хорор издању код нас, то је Лавкрафт, Сновиђење ка незнаном Кадату

ako je naveo taj bezveznjački, ništaneznačeći naslov, onda mu je za mustru poslužilo bobanovo piratsko posrbljenje hrvatskog prevoda.
autentičan prevod sa engleskog (a ne sa hrvatskog) uradio je dr ghoul, u izdanju makonda, pod naslovom SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM.

http://cultofghoul.blogspot.com/2017/10/snovita-potraga-za-neznanim-kadatom-h-f.html

kao što vidite, jedino ispravno izdanje na srpskom je NA ĆIRILICI!

inače, za ljubitelje deljenja žanrova na jabuke i kruške, ovaj roman nije horor, nego fantasy roman sa elementima horora. dakle, to je jabuška, odnosno krubuka.

[Miodrag Milovanovic]

Ивков износи и тезу да је “фантастика натприродног” била у Титовом комунизму сузбијана, као “идејно скретање” (и са разним другим политичким дисквалификацијама)

Ne znam baš da li ovo može da se potkrepi nekim dokazima... Ghoule?

U Titovom komunizmu gledali smo horor filmove, bez problema... bar mlađani ja...
Knjiga nije bilo mnogo, ali nije ih bilo ni u svetu...
Frankenštajn je davno obljavljen...
Drakula je objavljen 1984...
Munitić je pisao knjige o fantastici na ekranu, pune horora...
Ne znam koliko ovo stoji...

[Ghoul]

Ивков износи и тезу да је “фантастика натприродног” била у Титовом комунизму сузбијана, као “идејно скретање” (и са разним другим политичким дисквалификацијама)

Ne znam baš da li ovo može da se potkrepi nekim dokazima... Ghoule?

pisao sam o recepciji horor filma u sfrj u knjizi U BRDIMA HORORI, pre 12 godina.

ukratko, dominantni diskurs kretao se od indiferentnosti (i indiferencije) do ideoloških osuda (kapitalistička dekadencija, estetika ružnog, tuđe našoj kulturi, itsl), i horor je više bio skrajnut nego što je bio zabranjivan ili cenzurisan.

munitić i još poneko bi ga provukao pod bezazlenim i uopštenim frazama 'fantastika' itsl.
nijedna knjiga u to vreme nije bila posvećena isključivo hororu.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,
(1)   “Политикин забавник” бр. 3529, петак 27.09.2019,
стр. 1, насловна, млади мајстор часовничар у неком ретро и фантазијском амбијенту поправља (или прави) механички часовник, са малим зупчаницима. На глави има разне наочари и лупе, итд. То је у складу са темом на стр. 67, наиме, тамо су сентенције (славних људи) о времену (али, прилично су слабе).
и,
стр. 20-21, колико далеко треба путовати да бисмо напустили ову галаксију

(2)   Приказан је, 2019 09 27, још једном (јер, приказиван је и раније), на неком нашем ТВ каналу за фантастику, канадско-француски СФ филм чији енглески наслов је Upside Down (2012) што би било можда најбоље превести као Горе и доле (али нам је понуђено под насловом Забрањена љубав што наравно одбија гледаоце у Србији јер баш нимало не даје сигнал о СФ теми филма). Основна идеја је величанствена и одлична, о две планете које имају супротне силе гравитације али се додирују само на једном месту, без сударања, буквално лебде једна поред друге, а баш ту се налазе два града, Горњи и Доњи (енгл. Up Top, Down Below). У оба града се говори енглески, а становници изгледају исто, и евидентно дишу исти ваздух, али горњи град је богат, јер експлоатише ресурсе сиромашног доњег града. (То је, ваљда, против капитализма?) Филм је визуелно богат и диван, али је на благајнама пропао, а за то постоји разлог, наиме, очајан сценарио, промашен, пун рупа, и непаметан, а уз то, и једно суштинско неразумевање природе научне фантастике.
Најгори је лик главног јунака, који је у најважнијим сценама толико обузет емоцијама, да само муца и грца, није у стању ништа паметно да каже. Понаша се на јако нервирајући начин. Штета, тако одлична идеја, и такво визуелно богатство, незаборавни призори, а тако непаметан и промашен филм. Помислите само, тај главни јунак, који треба да започне једно ново човечанство, зове се Адам; то је, за ову врсту сценарија, крајње истрошено и клишетирано; очајан промашај. Која је вероватноћа (гледано очима СФ), колико је плаузибилно, да ће се човек са таквом судбином звати баш тако? именом које је тачна метафора за оно што он треба да уради? Ту се хтела постићи књижевна вредност, и, као, симболика, а није се хтела постићи паметна научна фантастика. Већ са тако неуверљивим, намештеним именом главног јунака, филм се срушио.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,
данас у “Политици” на стр. 13 имате велики чланак, заправо интервју, потписује Милица Димитријевић, о изложби радова београдског фантази, хорор и СФ илустратора по имену Добросав Боб Живковић (са сликом тј. портретом, и са једном карикатуром која је његов хуморни аутопортрет; а наслов чланка је “Већ живим у будућности”), помињу се научна фантастика, Знак сагите, алманах Монолит, клуб “Лазар Комарчић”…
и,
у “Данасу” данас, на стр. 16-17, о Бобу и тој изложби, сличан чланак, са више илустрација, потписује Ј. Тасић, наслов гласи “Илустрација је непристајање на несрећу”. На стр. 17 у трећем ступцу каже се: “На почетку каријере био је познат као илустратор научне фантастике – легендарне едиције “Знак сагите” и алманах научне фантастике Монолит”.

Боб је био присутан на београдској фановској сцени још од неких веома раних година Првог српског фандома. Многе његове илустрације биле су у “Емитору” а многе је објавио Бобан Кнежевић, итд.

Сазнајемо да се ова ретроспективна изложба отвара вечерас у Београду у Музеју примењене уметности (Косанчићев венац 18, то је кад идете са Теразија, улицом Кнез Михајловом, па стигнете до САНУ, па једно 150 метара лево, зграда са погледом на парк Војводе Вука, и, мало искоса, на хотел “Палас”… ) и трајаће до 23. октобра.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
баш би добро било кад би неко јавио програм ЛК за октобар… неко ко се сналази на Фејсбуку… мада смо у “Политици” видели да је сад у понедељак о Зони сумрака.

(2)   Ова серија Фринџ, на ТВ каналу “Дива”, изгледа да има неке мале, скромне, далеке сличности са Досијеом икс. Али нису само двоје, него група њих, имају и научника, и полицајку, итд, и, истражују феномене, у данашњој Америци.

[Slava]

Uskoro: