Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени др. Гул, наравно да је Франкенштајн први значајан прави
СФ роман,
а израстао је из традиције готског хорор романа.

Цењени   zakk   , хвала на информацији, и извештају, дакле Андреј Ћирић је нови мештар од програма!

Е сад,

(1)  у “Данасу” је у четвртак 4. октобра 2018. на стр. 22 изашао чланак, потписао Ђорђе Петровић, о једној од најстаријих животиња на свету, која носи назив “дикинсониа”, а стара је око 550 милиона година. Нађени су баш добри фосили, итд. О томе имате на Википедији:

https://en.wikipedia.org/wiki/Dickinsonia

(2)  Ваш скромни извештач АБН родио се 1950. године. Те исте 1950. године, први пут је са Кејп Канаверала успешно испаљена у свемир, до висине од око 400 км, ракета, комбинација немачке (пореклом из Другог свестког рата, али, онда реконструисане у Америци) “Фау-2”, и америчке, много мање (која је послужила као други степен) “Бампер”, тако да се та целина звала V-2 Bumper WAC Corporal.

(3)  У “Данасу” је у уторак 2. окт. 2018. године, на стр. 22, изашао чланак Центра за промоцију науке, потписује Ивана Николић, у коме се тврди да су неки научници закључили да су најстарије бајке настале пре око 7000 година. Ако је то тачно (а могло би бити тачно) онда је жанр фантазије стар седам хиљада година, много више него жанр СФ коме је, сад, тек двестагодишњица.

(4)  А у среду 3. октобра, такође на “Данасовој” стр. 22, чланак исте ауторице, сада о теми да ли су у преисторији деца морала да раде, и да ли има доказа о томе (наводно има, неки алат врло мали…), али, промакла им је словна грешка, наслов им гласи:

Деца (пра)историје, заборављена јефтина радна снага

дакле пра-  , а требало је:  пре-  .

По правопису, каже се прадеда, прабаба, али преисторија. Логично је: оно пре историје је преисторија.

(5)  Данас (петак 05. октобар 2018) у “Данасу” на стр. 17, рубрика о култури, имате чланак, потписује Павле Симјановић, колумна са називом “24 лажи у секунди”, наслов чланка је “Чир друштва”, па, први стубац је о тридесетак година старом британском филму сатиричне фантазије, али са елементима СФ, Како напредовати у свету рекламе (How to Get Ahead in Advertizing, 1989) где један професионалац у свету рекламе добије чир на врату, који израсте у нову његову главу, а та нова, окрутна и лишена савести, склона да хладно и без кајања лаже, убрзо преузме власт над њим, али и постиже успехе у реклами. Други и трећи стубац овог чланка су више о политици, српској.

(6)  А на стр. 25 истих новина, чланак “Раскош полена”, потписује Иван Умељић, о зрнима полена; многе врсте биљака, “више стотина хиљада врста”, производе то, и размножавају се тако, па ипак, ни две врсте немају тотално идентичан изглед полена, него код сваке врсте изгледа друкчије. Ту је и фотографија са шест зрнаца, од којих је једно, у средини,баш естетски интересантно, једна сферично-мрежаста мини-фантазија лепоте и врло комплексне симетрије.

(7)  “Политикин забавник” бр. 3478, петак 05.10.2018,

стр. 2, у Риплијевом “Веровали или не”, наводи се, као чудо, податак да су неке лубенице изнутра жуте. Наводи се то са узвиком. Али, многи старији Београђани, као на пример АБН, и данас памте да су такве лубенице јели! Ваљда их има у Србији и сад? То би могао бити елемент за промоцију нашег туризма, да задивимо туристе…

стр. 20 и 21, о Аристарху са Самоса, који је, колико знамо, први рекао, око 200 година пре наше ере, да се Сунце не окреће око Земље,
и, други мали чланак: ако свемир није бесконачан, онда у шта се шири.

стр. 44-46, како је настала и како је снимана фантази ТВ серија Игре престола по делима Џорџа Р. Р. Мартина. Потписује Немања Баћковић. На насловној страни је велика фантази слика где лепотица јаше (без седла, без узди, без икакве опреме…) на огромном бодљикавом змају, преко тога су исписане две речи – Игра престола.

[Ghoul]

Цењени др. Гул, наравно да је Франкенштајн први значајан прави
СФ роман,
а израстао је из традиције готског хорор романа.

dragi ABN, ne bih ovo pretvarao u rat tipa "moj font je veći od tvoga"; možete tu tvrdnju umesto braon ofarbati u crveno i ispisati je slovima veličine još pet puta veće, to nju neće učiniti ništa istinitijom.

umesto toga, možete li mi reći koji je NOVUM prisutan u GOTSKOM HOROR romanu FRANKENŠTAJN i kakve veze ima sa naukom i tehnologijom?

[Lidija]

Mislim da je postojanje novuma u tom romanu neosporno i očigledno: kreiranje humanoida iz nežive materije svakako nije pretpostavka koja je bila deo empirijskog sveta Meri Šeli (a bogami nije ni ovog našeg danas), tako da prisutnost novuma u ovom romanu uopšte ne bi trebalo dovoditi u pitanje.

A ako se procenjuje sam kvalitet novuma, to je također prilično očigledno: norma nalaže hegemoniju novuma, znači, da on bude toliko centralan i značajan narativu da ustanovljava i samu narativnu logiku, a i to je, po meni, ovde prilično očigledno: da nema Stvorenja i načina na koji je napravljen, ne bi bilo ni priče koju nam Šeli nudi.

A ako se dalje procenjuje žanrovska pripadnost novuma, e to jeste najdelikatiniji deo, i svakako da ne ispunjava sve parametre savremenog SFa, (za razliku od horora, naravno, koji i nema takve parametre, jer nema ni svoju savremenu varijantu), no proto-SF nije ni obavezan da iste ispuni, jer se generalno uzima u obzir kontekst nastanka. A to dalje znači da je za Meri Šeli ova pretpostavka svakako mogla biti rezultat ekstrapolacije ondašnjeg naučnog znanja, sporadičnog kakvo već jeste bilo za ljude na margini pedantnijeg naturalističkog obrazovanja, tako da samu pretpostavku ipak ne možemo dovoditi u pitanje iz današnje perspektive uslovljene savremenim žanrovskim kontekstom.

Tako da, jeste, ovo delo nudi primetne žanrovske tendencije koje smo eventualno prihvatili kao deo SF identiteta, i kao takvo se redovito uzima u obzir kad se govori o poetici SFa, dakle o tendenciji koja je eventualno iskristalisala unikatan savremeni SF pristup spekulativnoj fikciji.

Što, naravno, ne sprečava ovo proto-delo da bude i ravnopravan pra-roditelj (ili barem nekakav lateralni evolutivni predak, na nivou na kom su to sva ostala dela kvazi-naučne fantazije iz viktorijanskog doba) i žanra horora kao takvog, pošto se i horor parametri isto tako verno poštuju od strane ovog narativa. 

[Ghoul]

draga lidija,
nekoliko je ovde stvari sporno.

pre svega, ti kazuješ jedno a ABN drugo.

ja uopšte ne sporim *tvoju* tvrdnju, da je F= proto-SF roman.
on to jeste. to nije sporno.

ja sporim *ABN-ovu* tvrdnju, „да је Франкенштајн први значајан прави СФ роман“.

takođe, sporim i tvrdnju da je oživljavanje krpenjače od leševa, u tom romanu, izvedeno na kvazi-naučan način.
od „nauke“ nam se u romanu pominju paracelzus, agripa i tako neki okultisti i alhemičari, i uzgred nešto-nešto-elektricitet.

u filmskim verzijama se to pretvorilo u steam-punk laboratorije, po uzoru na goticizovane TESLINE, sa strujama i varnicama koje vrcaju na sve strane i sa svetalcima koja trepere levo i desno.
u knjizi nema ništa od toga.

meri šeli, naprosto, nije našla za shodno da objasni taj vaš nazovi-novum, ne kaže KAKO je tačno doca oživeo stvora, a to što njegov metod možda ima NEKE veze sa elektricitetom (ne sporeći ulogu okultizma u spoju sa alhemijom i drugim ćiribu-ćiriba radnjama) čini to jednim VRLO klimavim „novumom“ za nešto što je, po ABN-u, „први значајан прави СФ роман“.

[Lidija]

Da, jeste, u pravu si, ta tvrdnja je uvelike preterana, ako ne i sasvim netačna, i nije mi bila namera da je odbranim per se.
U principu sam odgovorila samo na tvoje pitanje oko novuma u ovom romanu.

E sad, ako govorimo o samoj žanrovskoj pripadnosti, tvoje zamerke donekle stoje, jer ovo jeste čista kvazi-naučna fantazija, isto kao recimo i Džekil-Hajd, ili Ostrvo doktora Moroa, no upravo zato ih niko ozbiljno ne svrstava u SF, iako se ponekad navode kao nekakvi preteče kad god se poteže pitanje pedigrea i žanrovske evolucije.

Kako bilo, povod je bio veoma dobar da ukažem na upravo ključne probleme koje imamo oko sagledavanja SFa: postojanje novuma NIJE garantija SF pripadnosti, i pogodbeni svetovi MOGU ravnopravno pripadati u mnoge druge žanrove osim SFa, i za prepoznavanje SFa je neophodno kvalitativo procenjivanje novuma, a ne samo štrpkanje (kvazi)esefičnih motiva.
 

[Ghoul]

pazi, "novumi" u DŽEKILU i MOROU su tvrdi kano klisurine, to je bre hard science, čista tehnologija iz udžbenika u poređenju sa ovim u FRANKU.

šta god da je dr džekil mućkao, smućkao je samo neke hemikalija, nije nad njima bajao uz pomoć agripe i paracelzusa, a isto tako i dr moro - kolko god taj njegov metod bio naučno neubedljiv, ipak ne sadrži ništa od alhemije i čikica sa smešnim šeširima i čarobnim štapićima, kakve imaš implicitne i explicitne kod meri šeli.

pa makar i struja vrcala iz čičinog čarobnog štapića, kod meri šeli, to je i dalje čista fantazija... u okviru jednog nesumnjivo horor romana...

[Lidija]

I to je tačno, ali ipak, ne bi trebalo zaboraviti da je Šeli bila svega 20 kad je roman napisala, a i napisala ga je 60-70 godina pre no što su ova drga dva nastala... to je ogromna vremenska razlika, i ima zaista ogroman uticaj na opšte znanje kad su prirodnjačke nauke u pitanju.

[Ghoul]

jasno je i to, i nesporno, ali ne možemo sad neki roman proglasiti za PRVI PRAVI SF samo zato što je njegov autor ili autorka imao-la-lo 18-19 godina kad ga je začeo-la-lo.
mene zanima samo to što piše između korica, a ostali auto - bio - i ostali grafski podaci su mi samo fusnote i anegdote a ne činioci na kojima ću da gradim definicije i tumačenja.

'nauka' u tom romanu je duboko kompromitovana i sumnjiva, nedovoljno razlučena od okultizma, i kao takva, meni neprihvatljiva.

mislim, nalazim se u apsurdnoj poziciji da JA, 'hororista', branim 'vaš' SF od vas samih, tj od dr ABN-a i njegovog insistiranja da je taj gotski horor roman - „први прави СФ роман“... 

[Lidija]

znam, znam... nemaš pojma koliko sam toga svesna.
da ironija bude veća, ja ti tvrdim da recimo krajem 80tih stanje uopšte nije bilo takvo. Ali uopšte. Postojali su kojekakvi ekstremi, naravno, ali definitivno ne na razini ovog danas, ovod totalnog povratka u štajaznam, sredinu 19tog veka, kad je poimanje SFa u pitanju. Ti krajem 80tih jednostavno nisi mogao da nađeš čoveka koji ne zna da se SF ne može naći u oniričkom materijalu, pa kakav god da je, fantastički ili ne. To je jednostavno bila prosta stvar oko koje si mogao da navedeš 8 od 10 ljudi da se glatko slože, čak i kad ih teorija ni najmanje ne zanima, niti je čitaju.

ovo danas je fascinantno, zaista. 

[Lidija]

Nego, pošto se upravo bavim nečim konkretno vezanim za SF i ovaj problem, evo da podelim sa svima vama par citata koje sam izabrala da mi ilustruju tekst:


“… žanrovska pripadnost određuje se, naime, ne prema ishodu, već prema prirodi dejstva činioca “fantastičnog”. Primera radi, od Lukijana Samosaćanina do Žila Verna postojao je niz dela o putovanju na Mesec, koja su neki izučavaoci žanra olako proglasili za naučnu fantastiku, previdevši pri tom činjenicu da u ovom slučaju merilo utvrđivanja žanrovske pripadnosti nije sam čin prispeća na Mesec, (odnosno, ishod dejstva činioca “fantastičnog”), već način na koji je to ostvareno (odnosno, priroda dejstva činioca “fantastičnog”).” 

Da, ovo je citat Zorana Živkovića, iz njegovih "Ogleda o naučnoj fantastici". Ogledi su štampani 1995te, ali sami tekstovi datiraju dvadeset godina ranije, kako to zam ZŽ kaže, dakle, datiraju u sredinu 70tih. A i zaključci u ZŽovim ogledima su više nekakva sistematizacija Suvinovih opažanja, koji pak datiraju u sredinu 60tih.

Eto, dakle, odakle potiče taj naš nivo opšteg žanrovskog znanja iz kraja 80tih. Bukvalno sam mogla da nasumično izaberem 10 ljudi u klubu i da imam 8 njih koji se slažu oko ovoga, da sam čin prispeća na Mesec nije SF, ako si tamo stigao u snu, ili u halucinaciji, ili ispaljen iz džinovskog topa ili katapulta ili šta ja znam kakve super-praćke. 

A kao i sa svim SF normama, i ova poseduje visok stepen funkcionalnosti: zamenite u ovom citatu "putovanje na Mesec" sa "futurizmom" i dobićete potpuno isti rezultat - ako stigneš u tu budućnost u snu ili halucinaciji ili ispaljen iz ....

Danas naprosto ne postoji dvoje ljudi koji ovu normu mogu ne samo da shvate, nego i prihvate. Jednostavno ih nema.

[Lidija]

"I između svetova koji se zamišljaju u sklopu fantastičke proze postoje, međutim, razlike – i upravo te posebnosti predstavljaju differentie specifice pojedinih “vrsta”, odnosno žanrova, unutar roda fantastike. Ne treba posebno dokazivati da se između, recimo, fantastike bajke, alegorijske fantastike, fantastike natprirodnog, oniričke fantastike i naučne fantastike – da nabrojimo samo neke vrste – nikako ne može staviti znak jednakosti:"

Dakle, iz istog izvora, vrlo lepa i lako primenjiva diferencijacija mnogih stvari o kojima danas izgleda niko nema pojma: da, cenjeni ZŽ je bio svestan oniričke fantastike, i njenog odnosa prema SFu, sve to decenijama pre no što je izvesna Tanja Popović objavila svoj "Rečnik"... 

I kaže ZŽ "ne treba posebno dokazivati..." ma ajde?! Ne treba? Pa, "onda" zaista i nije trebalo, a danas izgleda da nema svrhe.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Не могу да верујем да је цењени колега рекао:
“umesto toga, možete li mi reći koji je NOVUM prisutan u GOTSKOM HOROR romanu FRANKENŠTAJN i kakve veze ima sa naukom i tehnologijom?”,
некако је невероватно да је то цењени др Гул за озбиљно рекао.

Цењена Либеат, молим библиографски податак, цитирате ЗЖ, Огледе... , молим наведите за ту књигу не само име аутора и наслов, него и град где је објављена, издавача, годину објављивања, и, нарочито битно, страницу са које је тај цитат. Ја мислим да знам, и да имам ту малу али корисну књигу, али, можда нема свако од оних који прате овај форум.

Него, ево да погледамо мало, зашто је Франкенштајн прави СФ роман. Одавно је ово окачено, неколико слика; ја се надам да ови стари линкови још увек раде.





Ево, ово је следећи скен из тог издања:





Па још један скен:





А гле шта налазимо на овој страници:





Ево и још једне странице:





Ето, то би били аргументи.
Она је гвоздено упорно, бетонски упорно, инсистирала да је чудесни новум постигнут помоћу врхунске расположиве науке… НАУКЕ…  е зато је она, Мери Годвин Вулстонкрафт Шели, мајка научне фантастике.

[Lidija]

Živkovićevi "Ogledi o naučnoj fantastici - Poetika, Motivi, Film" su objavljeni 1995, u Beogradu, u biblioteci XX VEK, urednik je tu bio Ivan Čolović. Citati koje navodim mogu se naći na stranama 48 i 72 (ova ilustracija o putu na Mesec je na 48), no datum originalnog objavljivanja seže do 1976te, u izdanju Bigza. Te originale nemam ali Mića bi mogao da Vam pomogne po tom pitanju. Živkovićeve sistematizacije Suvina (i nekih žanrovskih proučavalaca) su nam svakako bile dragocene, jer smo ih nalazili više "user friendly", da tako kažem... 

Što se Vaših skenova tiče: značaj Frankenštajna nije sporan, kad se osvrćemo na poreklo i poetiku SFa. No, kao i sa svim proto delima, njegov značaj nije toliko u hronološki direktnom pedigreu, koliko u ilustraciji jedne značajne faze za SF. Naime, nije sporno da sve to što ste podvukli u okačenim skenovima ima funkciju worldbuildinga, no to se ipak ne bi trebalo posmatrati van narativnog konteksta. A unutar tog konteksta, mislim da bi lako došli do zaključka da navedeni opisi Viktora imaju inkriminirajuću funkciju, da služe više Viktorovom prokazivanju, negoli svrsi u koju ste ih Vi podvukli... Drugim rečima, upravo ti delovi koje ste podvukli grade "argument" protiv Viktora, argument koji u celini romana stoji kao neka vrst tehnofobičnog upozorenja, koje je tako često prisutno u proto SFu. Budući da se ovde radi o amanetu gotika u ovakvim delima, nema sumnje da bi Ghoul mogao pobliže da objasni taj mehanizam per se, ali u kontekstu poetike SFa, rekla bih da je taj sentiment zapravo sušta žanrovska negacija SF stremljenja, te da je njena podrobnost svrhovita samo toliko koliko je autoru neophodno da iskaže svoj stav na moralnom nivou. Ili, da još više pojednostavim - ti podvučeni delovi služe primarno u svrhu karakterizacije, da nam objasne koliki je (i kakav) to Viktor zapravo bio zabludeli grešnik, koji se pačao u Božji posao.

Ne znam da li je uopšte potrebno potencirati koliko je ta perspektiva u suprotnosti sa SF svetonazorom, no vredi napomenuti da je ovaj roman značajan i upravo zbog toga: recimo da služi kao nekakav marker za podrobnije sagledavanje čega je sve to SF morao da se ratosilja, u toj specifičnoj fazi svog nastanka. A ti balasti - koji su direktno poticali od svetonazora u sestrinskim žanrovima sa kojima je SF odrastao u simbiozi, da tako kažem - su uvelike poslužili kao elektrode kojima je žanr postepeno eliminisao primese uticaja sestrinskih žanrova, da bi eventualno došao do svog sopstvenog i unikatnog pristupa kreiranju pogodbenog sveta.

Naravno, ne tvrdim da je to bio nekakav kratkoročni proces koji se završio upravo sredinom 19tog veka; pre će biti da je u pitanju konstantan proces koji i dandanas traje, a trajaće verovatno dok je i samog SFa. U pitnaju je konstantna evolucija kojom žanr stalno pribavlja nove mutacije, usvaja one koje služe napretku (viđenom iz žanrovske perspektive, naravno), a ratosilja se onih drugih. Jer SF ima zaista unikatan mehanizam za veoma suptilno razgraničavanje između puke tehnofobije i kritičkog sagledavanja tehnološkog napretka; recimo da otvoreno favorizuje upravo ovo potonje.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала за податак о књизи. Да, ја је имам. Али, коју то илустрацију о путу на Месец помињете, ја је не видим.

Суштина питања, да ли је Франкенштајн СФ:  не разумем баш. Да ли Ви то кажете да дело мора да буде оптимистично, дакле ведрог расположења, да има срећан крај (happy ending), и да хвали науку као позитивну друштвену појаву, да би било СФ?

[Lidija]

Хвала за податак о књизи. Да, ја је имам. Али, коју то илустрацију о путу на Месец помињете, ја је не видим.

Ne, nema ilustracija, to je samo rezultat moje nepreciznosti u izražavanju, naime, referisala sam se na citat o letu na Mesec;

“… žanrovska pripadnost određuje se, naime, ne prema ishodu, već prema prirodi dejstva činioca “fantastičnog”. Primera radi, od Lukijana Samosaćanina do Žila Verna postojao je niz dela o putovanju na Mesec, koja su neki izučavaoci žanra olako proglasili za naučnu fantastiku, previdevši pri tom činjenicu da u ovom slučaju merilo utvrđivanja žanrovske pripadnosti nije sam čin prispeća na Mesec, (odnosno, ishod dejstva činioca “fantastičnog”), već način na koji je to ostvareno (odnosno, priroda dejstva činioca “fantastičnog”).” 

Dakle, samo uzimanje leta na Mesec ovde ilustruje koliko je ova zakonitost zapravo versatilna, odnosno, koliko to ima aspekata i situacija u SFu gde ona može da posluži kao veoma stabilan parametar.

Naravno, prva na listi je ova direktna primena, da se na Mesec mora stići (žanrovski) realističnim putovanjem, pa ZŽ tu prepoznaje Vernovu rudimentarnu raketu, kao prvi pokušaj koji uslovno ispunjava taj uslov. No ima tu i jako puno drugih aspekata u kojima je ova norma korisna; recimo, posredno nam definiše i onu sitnu ali često veoma značajnu razliku između samog novuma i njegovog instrumenta. U ovom slučaju, ta zamišljena raketa svakako jeste nekakav novum per se (pošto u to doba nije postojala, niti su postojale njene glavne naznake koje bi Vernu ‘pomogle’ pri ekstrapolaciji), ali, u suštini, njena funkcija bi trebalo da bude samo na nivou instrumenta novuma, odnosno elementa koji će novum da omogući i uspostavi: dakle, raketa je samo instrument koji će da protagonistu odnese do Meseca, a sve ono što on tamo zatekne i doživi je zapravo novum.

Taj naoko sitan, ali suptilan i suštinski parameter, omogućio je SFu da se ne samo iskobelja iz svoje tinejdžerske palp-magazinske verzije koja je na Mesecu ‘nalazila’ zelenokože devojke u bikinijima, nego je omogućila i distinkciju od stripovske super-herojske ‘esefičnosti’, a kasnije i filmskog vizuelnog ‘triksteraja’, kojim su dominirali vizuelno atraktivni, ali suštinski ne-zdravorazumski pogodbeni svetovi. SF delo je moralo biti esefično od svog naslova pa do poslednje interpunkcije, i tu više nije bio dovoljan samo jedan singularni i suštinski nekonzekventni element kao što je sama raketa.  Novum je žanrovska nadogradnja na svet kakvog empirijski znamo, pa je otud i razlog postojanja SF dela - dakle, cilj je ne samo da novum uspostavi u prvom poglavlju romana, nego se i podrobno ostvari kroz celo delo.

Naravno, Suvin se po tom pitanju silno uvijao, jer mu nije prijalo da kroz taj parametar izgubi neka književno vredna dela (metaforička u svojoj suštini i svrsi), no to nam je šta je; SF nema potrebnu da ugodi našem (često snobovskom) osećaju za kvalitetnu beletristiku, nego ugađa isključivo sebi i sopstvenim stremljenjima. Jedna od spoznaja koju sam stekla još u poznom detinjstvu je da SF, baš kao i svaki drugi pojedinačni žanr, nema za cilj vaskoliku dominaciju svih naših proznih prohteva, niti želju da nam bude samodovoljan u kulturnom pogledu, u smislu da teži zadovoljavanju svakog nam bogovetnog apetita. Otud, SF više stremi da udovolji ovaj jedan konkretan, a za ostale naše gladi ka vaskolikoj fantastici, pa, to su nam ostali žanrovi, njih tušta i tma. Raznovrsnost je tu imperativ, baš kao i pri svakoj drugoj konzumaciji.