Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Ghoul]

Добили су књигу са потписом глумца Марк Хамила (који је глумио Лук Скајвокера).

Doktore Nedeljkoviću: nije on "глумио Лук Скајвокера" nego je глумио Лукa Скајвокера.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени др Гул, хвала на коментару.

Е сад, о нечем другом:

...   једна исправка, није наслов књиге Маркуса Чона само Чаробњаци, него: Чаробњаци, велики умови и чудо науке.

(7)   и, допуна, данас у „Блицу“ на стр. 30 Ивков даје приказ романа: Роберт Ансон Хајнлајн, Странац у туђој земљи, издање Београд, „Чудесна књига“, 2020, име преводиоца нисмо запазили.

[Anomander Rejk]

Mala ispravka, Hajnlajnov Stranac u tuđoj zemlji-izdavač je Čarobna knjiga.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Да, тако је, хвала на исправци, цењени Аномандер.

(2)   „Политика“ 1976 08 28, стр. 17, обиман чланак, потписује Гаврило Вучковић, наднаслов “Писмо из Пољске”, наслов “Полет научне фантастике”, поднаслов “На трећем конгресу европске научне фантастике у Познању, Иван Лалић добио награду EUROCON-а, за уређивање едиције ‘Кентаур’“.

Да, то је било пре 45 година. Ову нашу награду смо мало заборавили!

Да ли је ико видео и рецимо снимио ту награду?   да ли је то нека као повеља? или нека статуа, наградни предмет? Постоји ли данас? Или су му само рекли “е па Ви сте добили награду”?

у “Галаксији” бр. 54, октобар 1976, на стр. 30, има чланак о томе да је он добио награду, али није дат никакав снимак да је уручена, тако да можда никад нећемо знати. А није мала ствар, еуроконска награда, добијена тако много година пре оне у Пловдиву.

Гле, и Познањ и Пловдив почињу словом “п”, и двосложне су речи, и садрже слово “о”.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   Бобан Кнежевић је пронашао на нету списак еуроконских награда за 1976. годину (у Познању) и, тамо је и наш Иван В. Лалић, песник, и уредник едиције „Кентаур“; тиме је Бобан постао учесник у овом открићу:

https://en.wikipedia.org/wiki/Eurocon#1976_European_SF_Awards:_Pozna%C5%84,_Poland

(2)   “Политикин забавник” бр. 3616, петак 28.05.2021, нема СФ причу али има причу: Густав Шваб, “Тезеј”, легенде о том древном јунаку, није потписан преводилац. Вероватно у циљу политичке коректности, страшна места су приметно ублажена. У сваком случају Тезеј је ту позитивни херој. У нашем фандому, Константин Тезеус није о овоме дао никакав коментар.

стр. 1, дакле насловна страна: велика панорамска илустрација, у колору, центар Београда (трг код Коња) из стрипа “Дружина Дарданели”, са 6 ликова из тог стрипа, а изнад Народног позоришта је балон, дирижабл.

стр. 2, “Рипли, веровали или не”, тврдња да је редитељ Кристофер Нолан дао да се 2014. године за филм Међузвездани (Interstellar) засади 20 ари кукуруза.

стр. 21, дуга може да се види (али, веома ретко, сасвим изузетно, само у идеалним условима, па и тад сасвим слабо) и ноћу, због светлости Месеца.

стр. 28, како је 1976. отворена пруга Београд-Бар, дуга 114,4 км. Хмм, то је био неки амбијент оптимизма, позитиве, баш некако уочи настанка Првог српског фандома.

стр. 29-39, стрип “Дружина Дарданели”, углавном само црно-бели.

стр. 40-41, Павле Зелић (знамо да је средње слово његовог имена О, дакле, заправо је он Павле О. Зелић), потписује обиман чланак “Дружина Политикиног забавника”, то је чланак о стрипу “Дружина Дарданели”. Ту је и слика на којој су Зелић, Хајдук Станко (нацртан) и Драган Пауновић. Наднаслов: “Реч-две о нашем стрипу”. Поднаслов: “Ко каже да се дечји снови не остварују”.

стр. 51, наставља се фантази “Бајковање са Суве планине”, наставак 6

(3)   На Арт Аними налазимо да ће бити снимљена ТВ серија по књизи Марка Видојковића Е баш вам хвала:

https://www.art-anima.com/srdan-dragojevic-snima-seriju-po-romanu-e-bas-vam-hvala/

То је одлична идеја, за сваку похвалу... ако успе.

Најаву налазимо и код Невидљивог:

https://sfpisb.wordpress.com/2021/05/25/srdan-dragojevic-snima-seriju-po-romanu-e-ba-vam-hvala/


(4)   Такође на Арт Аними а и код Невидљивог налазимо најаву да ће ускоро изаћи источно-европска антологија СФ и Ф прича (то би морало значити да је барем једна од њих СФ...) на енглеском, под насловом The Viral Curtain (е то је можда алузија на послератну политичку „гвоздену завесу“, the Iron Curtain), Србију је заступио Милош Петрик:

https://www.art-anima.com/the-viral-curtain/

код Невидљивог:

https://sfpisb.wordpress.com/2021/05/26/the-viral-curtain-prva-istocnoevropska-sff-antologija/

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... само допуна, за данас:

(5)   данас у “Блицу” на стр. 30 Ивков даје приказ једне збирке са старим фантазијским причама: Вашингтон Ирвинг, Легенда о Успаваној долини. Да, ту је и “Рип Ван Винкл”. Није СФ, јесте Ф, јесте класика. Београд, издавач “Отворена књига”, година није наведена али би могла бити можда ова или прошла, преводилац није наведен.

(6)   И, данас у “Данасу”, на последњој страни, рубрика “Читам, слушам, гледам”, изјашњава се Павле О. Зелић.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)   нешто за хорористе: данас у „Данасу“ на стр. XIII културног прилога, приказ, потписује К.В.Д, наднаслов „хорор“, наслов „Невероватна прича психолошког ужаса“, то је о књизи Глава пуна духова, аутор Пол Трамбле. Издавач „Вулкан“.

(2)   Програм Лазе за јун 2021:

Love, Death + Robots 2
7.јун 2021. - online
Love, Death + Robots је серија која је пре загрејала механичке пумпе у грудима милиона љубитеља научне и ине фантастике пре две године, а ових дана смо имали прилику да видимо и њен други серијал.

Као и свака антологија, садржи уратке различитог стила, приступа, жанра и квалитета. Када смо пре две године разговарали о првој сезони, једнодушно смо закукали што овога нема више. Да ли је други серијал одржао ниво? Да ли смо добили упоредив жанровски и стилски микс? Који су предлошци обрађени?
Други серијал за вас ће анализирати Милош Стојковић, коаутор подкаста Филмфикс, и специјални гост - Милан Николић, дизајнер ликова за епизоду Snow in the Desert.
Разговор ће водити Милош Петрик.

Кратак увод у Гришаверзум
14.јун  2021. - online
Свет у коме постоји магија, али је то заправо наука. Свет у коме постоје свеци, али су они заправо људи. Свет у коме се преплићу разна чудовишта, државне политике, дрске пљачке и нове технологије, али где се људи заправо боре за правду... и наравно бесмртност. Гришаверс се, засад, састоји од једне трилогије, две дуологије, две збирке прича – и прве сезоне Netflix-ове серије. Ауторка Ли Бардуго је очито створила свет који довољно интригира публику да му остане верна већ скоро десет година.
Зашто је то тако покушаће да нам објасне Јасмина Марковић Каровић, уредница издавачке куће Urban Reads, и Јелена Катић Живановић, преводитељка.
Модератор: Бојан Бутковић.

Кентаро Миура: БЕРЗЕРК
21.јун 2021. - online
Чувени мангака Кентаро Миура је недавно преминуо у 54. години живота, оставивши за собом недовршен серијал БЕРЗЕРК. У питању је невероватно популарна, утицајна и награђивана хорорична епска фантазија смештена у псеудо средњевековно окружење која уз краће или дуже паузе излази од 1989. године. Развила се у рекордно продавану франшизу са више аниме адаптација, филмова, видео игара...

Берзерк прати животни пут ратника Гатса од перспективног младог плаћеника скромних жеља и видика до кључног актера у сукобу против натприродних сила и (полу?)богова који желе да освоје овај свет. Оно што издваја Берзерк од мора сличних фантасy наслова је Миурина црна и гротескна визуелизација, као и широк захват тема које као једини аутор обрађује у делу: Берзерк је студија о пријатељству, издаји, религији, слободној вољи и судбини, моралу, људскости... Миура и Берзерк су трајно обележили наредне генерације стваралаца, не само у стрипу/манги, већ и у анимацији и видео играма.
Учествују и ламентују: Јелена Јокановић, Матеја Видаковић

Фантастична читаоница #89: The City We Became од Н.К. Џемисин
28.јун 2021. - online
Н. К. Џемисин поново у Читаоници! Опет с књигом која се окомила на све велике награде! Опет... а не, овог пута је урбана фантастика.

Сваки град има душу. Неке су малтене митски старе, друге младе и деструктивне попут деце. А Њујорк? Њујорк их има пет.
И пет Њујорчана се мора удружити да би га одбранило.

О градовима, њиховим душама, прастарим ужасима који се крију испод њих дискутујемо у новонормалном online термину. Добродошли.

https://www.goodreads.com/book/show/42074525-the-city-we-became

https://www.goodreads.com/group/show/204845-fantasti-na-itaonica

Модератор: Бојан Бутковић

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   “Политикин забавник” бр. 3618, петак 11.06.2021, нема СФ причу али има фантазијску хумористичну причу: стр. 57-59, Реј Бредбери, “Птичја симфонија”, о птицама на једном дрвету које су давале читаве симфоније. Прича није претежно СФ, али, то је Бредбери… како би рекао Мајк Драсков (Милан Драшковић), “Бредберијева берба”… а осим тога, и није много далеко од СФ.

У антрфилеу је биографија Бредберија, која се завршава великом грешком, тврдњом да је Фаренхајт 451 написао “кад је имао 92 године”. То апсолутно није тачно, написао је 1953, кад је имао 33 године. (Али, јесте живео 92 године, 1920-2012.)

Ту је и један портрет Бредберија преломљен кроз наочаре.

(2)   Данас у “Политици” на стр. 16 (заправо, без пагинације, али одмах после стр. 15, рубрика “Синоћ у Београду”) видимо кратки приказ књиге чија промоција је била у хотелу “Москва”. Аутор је Александар Марић, студент завршне године Саобраћајног факултета, наслов Писмо из будућности, издавач “Нова поетика”. Појављују се деда и унук, па, острво среће, и острво бола, итд. Стичемо утисак да је дело у жанру фантазије, али са можда неким елементима СФ.

(3)   У данашњем “Данасу” на стр. XII приказ две књиге које су обе делови истог романа: Кристофер Паолини, У мору звезда снити, том 1, и, том 2, превео Мирослав Башић Палковић, издавач “Чаробна књига”, вероватно изашло прошле или ове године. Јесте СФ: једна научница открива, у свемиру, нешто у вези са ванземаљцима, ускоро почиње свемирски рат, па, баш од ње зависи спас човечанства, итд. Наднаслов приказа гласи “СФ”, а наслов “Ванземаљске дивоте и страхоте свемира”. Приказ потписује Д.С.

[Ghoul]

нема СФ причу али има фантазијску хумористичну причу ... Прича није претежно СФ, али, то је Бредбери… како би рекао Мајк Драсков (Милан Драшковић), “Бредберијева берба”… а осим тога, и није много далеко од СФ.

Doktore Nedeljkoviću, kao zastupnika žanrovske čistote i jasnoće i preciznosti molim vas da ne unosite zabunu ovakvim mutnim i nejasnim izjavama: šta, u ovom kontekstu, znači da priča "није претежно СФ"? Šta vam znači ovo pretezanje? Zar vi niste davnašnji zastupnik o žanrovima kao jabukama i kruškama? Kako nešto može biti "pretežno" jabuka (ali, pomalo, donekle, i kruška)? Šta vam znači ovo "blizu" i "daleko" u kontekstu žanra? Kako se meri ta daljina?
Ima li u toj priči NOVUMA, ili nema? Ima li ga samo "donekle"? Ili ta fantazi priča "nije daleko" od novuma?
Molim pojašnjenje.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

А, па знате, често има елемената једног у другоме. То нас враћа на дилему да ли је Ејлиен (Alien, 1979) СФ или хорор; шта од та два преовлађује. И слично.

А новум може постојати и изван жанрова фантастике. На пример, неки путописни роман открива нове ствари, које дотад нису биле познате, о некој далекој земљи. Или, неки историјски роман садржи неке историјске истине које дотад нису биле познате јавности, итд.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

(4)   У „Блицу“ данас, 2021 06 19, имате, на целој стр 55, приказ (потписује Деда Милорад) ТВ стриминг серије Слатки зубић (Sweet Tooth) која, евидентно, има многе елементе СФ. У серији, вируси нападају човечанство, број мртвих је неки огроман, а онда почињу да се рађају деца која су неки микс са животињама, на пример дечак који је главни јунак има на глави јеленске рогове, али мале.

(5)   “Политикин забавник” бр. 3619, петак 18.06.2021,

стр. 8-11, о бесконачности у математици, филозофији, и (можда) природи.

стр. 27, Гери Ларсон, карикатуре

стр. 50, фантазијско “Бајковање са Суве планине”, наставак 9

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

наш Александар-Саша Гаталица овако је описан у једном чланку данас: „писац, преводилац са античког грчког и музички критичар“.

То је чланак у листу „Данас“, 2021 06 22, на стр. 23, рубрика „Култура“, чланак потписује Р. Р, наслов је „Колико је филмична наша књижевност“, помиње се и фантастика, наднаслов гласи „трибина у оквиру циклуса ‘Идентитет српског филма – српски филм у 21. веку’“, тема је формулисана и овако: „књижевност на филму: у сусрет новом конкурсу Филмског центра Србије“, а Гаталица је уредник тог циклуса трибина који се сада одржава у београдском Дому омладине. Једна сесија је заказана за сутра, 23. јун, у 19 ч, у сали „Американа“. Није ово без материјалног ослонца, држава би могла дати паре, за снимање по вашем књижевном тексту, ако се пробијете...  па, напред СФ писци!

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

...  само две-три допуне,

(2)   у данашњем “Данасу” на стр. XI имате приказ књиге прича др Зорана А. Живковића Са окусом соли (о Медитерану; није СФ),

а на стр. XII имате приказ две књиге др Исака Асимова, Прелудијум за Задужбину и У сусрет Задужбини, изашле ових дана код “Чаробне књиге”, у преводу Жике Богдановића.

(3)   У културном прилогу “Политике” данас, 2021 06 26, имате неколико текстова о принудној политичкој коректности, родно осетљивом језику, и другим таквим драматичним друштвеним појавама које су искрсле у овом нашем времену.

(4)   У јучерашњој “Политикиној ТВ ревији”, па на стр. 25 и 26, био је интервју, говори ТВ режисер Мирослав Лекић, о домаћој серији Бележница професора Мишковића, стичемо додатни јак утисак да је то фантази, а не СФ. Али, ко зна, можда ће нека епизода скренути мало ка СФ.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   у Београду ће ових дана бити (у недељу, и у понедељак) седми Арт Анима фестивал, па ће се појавити и седми број часописа “Књижевна фантастика”. О томе имате на сајту Арт Аниме:

https://www.art-anima.com/promocija-novog-broja-knjizevne-fantastike-4-jula/

и, програм, на:

http://art-anima.com/festival/program-2021/

(2)   Тамара Лујак написала је, својевремено, обиман чланак, „Како одолети фантастици?“, Београд, часопис који се зове „Новине београдског читалишта“, број 26-27-28, датум: октобар-новембар-децембар 2007, стр. 48-49. Чланак је сажети историјат СФ у Србији, а нарочито од 1980-те године, са помињањем многих имена. За проучаваоца српске СФ, ту има корисног материјала. У новије време може се преузети на:

https://belegbg.wordpress.com/2017/12/25/tamara-lujak-kako-odoleti-fantastici/

(3)   Александар Гаталица добио је од наше државе, Републике Србије, златну медаљу за заслуге; и не само он, него и известан број других добитника. Додељивање ових медаља било је у уторак 29. јуна 2021. (али, то је било поводом Видовдана, 28. јуна 2021). Медаље је уручивао председник републике, Александар Вучић. Видели смо на телевизији баш сам тренутак кад је Гаталица примио ову медаљу од председника.

Чланак о овој додели медаља имате на:

https://www.politika.rs/scc/clanak/482273/Vucic-urucio-odlikovanja-povodom-Vidovdana

Ту су имена неких од добитника, па, и Гаталицино име. Прецизирано је: писац Александар Гаталица. Медаље су добили и глумица Ева Рас, музичар Оливер Мандић, музичар Зафир Хаџиманов, и други. Вест се може погледати у интерпретацији разних редакција, на пример на:

https://www.danas.rs/drustvo/predsednik-srbije-urucice-odlikovanja-povodom-vidovdana/

(4)   Гаталица је објавио и нови роман, Двадесет пети сат, са елементима фантастике, о двојницима, али, из овог чланка (код Невидљивог, о промоцији) не стичемо утисак да је то СФ, него пре једна фантазијска шетња кроз историју наше културе:

https://sfpisb.wordpress.com/2021/07/01/novi-roman-aleksandra-gatalice-dvadeset-peti-sat-stvarnost-fantasticnija-od-fantastike/

па, видећемо како ће проћи на НИН-овом конкурсу кроз пола године.

(5)    „Политикин забавник“ бр. 3621, петак 02.07.2021, нема СФ причу али има фантазијску причу, стр. 58-59, Марк Твен, „Продато ђаволу“, о човеку који је одлучио да прода душу ђаволу, али и да заради на томе, па можда и унапреди човечанство. Појављују се елементи СФ – помињу се поједини научници, нарочито мадам Кири, и, као битни појављују се хемијски елементи радијум, бизмут и други. Тај грађанин помишља и да можда продаје ђавола део по део као извор радијума, итд.

Квалитет превода нисмо проверавали али што-шта у тексту могло би се, са тог становишта, критиковати.

На страници испред ове приче је чланак о Марк Твену. Ту је и она чувена фотографија на којој су Марк Твен и Никола Тесла. Ту су и неке Твенове шаљиве изреке о науци.

стр. 48, фантазијско “Бајковање са Суве планине”, наставак 11, сада под насловом “Шашава бајка”.

стр. 67, претпоследња, сентенције (углавном слабе) о навикама, али, ту је и необична СФ илустрација која приказује како мобилни телефон држи једну жену за лице и главу, као у филму Алиен (Alien, Осми путник), наиме као она етапа у развоју тог монструма која се зове “грлитељ лица” (face hugger). Идеја је да је моб преузео контролу над нашим животом, па смо сад сви постали робови свог моба.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   у јучерашњем (субота, 3. јули 2021) “Блицу“ изашла је, на стр. 53, опширна, лепа и сликом појачана најава за седми Арт Анима фестивал (који почиње данас; јавили смо вам). Потписује Слободан В. Ивков.

Узгред, ако добро памтимо, “шестица” је била године 2019…  а сад ево седмице, у години 2021. То значи да је једна година прескочена, а ви знате зашто…

(2)   А на “Блицовој” стр. 55 имате опширну филмску критику, потписује Деда Милорад, о овогодишњем филму Тихо место 2 (A Quiet Place, Part 2). Цела страница 55 је посвећена томе. Критичар поприлично хвали тај филм, и не крије да је то једноставно наставак првог; нагађа да ће бити снимљен и трећи део. Филм је о инвазији слепих ванземаљаца који ће вас пронаћи и убити ако говорите гласно.

(3)   У јучерашњем “Данасу”, који је и данашњи, на киосцима је (јер је викенд-број), поменуто је чак шест књига фантастике, у уметнутом културном прилогу “Недеља”.

На стр. XI, која је цела посвећена фантастици (!) прво имате, на левој страни, стубац са насловом “Још два Кларкова бисера”, наднаслов “СФ”, потписује К.Ч.Д. Ово је о новим издањима, код нас (код “Чаробне књиге”), Кларкових романа Град и звезде и Рајски водоскоци.

Десно од тога је опширан чланак “Лавкрафт и његови фанови”, наднаслов “две-три књиге”, потписује Драган Стошић (средње слово не знамо), а те три књиге су Лавкрафтијана, Некрономикон 2,

и нови роман Бобана Кнежевића Паганин, за који се каже да је “рађен ( … ) као омаж Лавкрафтовој прози. Тачније, као недвосмислено ауторово ‘трагање’ за оставштином Хауарда Ф. Лавкрафта”.

Најзад, на “Данасовој” стр. XIII, имате у десном ступцу кратак приказ управо изашле (код “Лагуне”) збирке прича Павла Зелића Дум дум. Наслов чланка гласи “Уплашити и разнежити читаоце”, наднаслов гласи “18 прича”, потписује К.Л.Д. На основу чланка стичемо утисак да су то већином приче хорора и фантазије, али да би ту могла бити и понека СФ прича. Цитирају се Зелићеве речи да ова збирка “кроз 18 прича представља рекапитулацију моје књижевне каријере од исто толико година” што би значило да је његова књижевна каријера цела у овом, 21. веку, није почела у двадесетом.