Хвала на информацији, Славо.
Е сад,
(1) та емисија коју смо вам најавили била је у недељу, у 22 часа на ТВ каналу “Историја” (History), наслов је Superheroes decoded - - дакле суперхероји декодирани, дешифровани; било је пуно примера тј. илустрација, па ипак, лоша емисија, упорно су наметали тумачење да појава суперхероја у стриповима јесте одраз социјалних проблема у Америци (теорија одраза), на пример великог пада берзе 1929. године, итд, и наставили су тако, са позиција отприлике социјалистичких и марксистичких, ДВА САТА, упорно, досадно, а СФ аспекти их нису много занимали.
Показали су нескривено партијско, страначко опредељење, на једном месту, кад су за једног суперхероја (вероватно за Супермена; нисмо добро запамтили то) рекли да се борио за добро народа, и бранио народ, као социјалиста, “као Берни Сендерс на стероидима” (“Bernie Sanders on steroids”, што би значило да је тај старији политичар америчке Демократске странке, зато што је по идеолошком опредељењу близак социјализму, налик на Супермена; физички не тако јак, али морално племенити бранилац народа – дакле и Супермен је социјалиста. То је дибидус политика!
Најавили су наставак, где би вероватно било више одломака из новијих филмова, али, ко ће претрпети још два сата једног-те-истог тумачења?
Ко би очекивао, такав талас марксизма али и страначке обојености, у једној америчкој емисији.
(2) Јуче, дакле у понедељак 4. децембра 2017, у “Блицу”, на стр. 23, Ивков је дао приказ заснован на тој трибини (коју смо вам најавили) која је била у четвртак 30. новембра у Француском институту, и то, дао је приказ једне књиге стрипа, аутор је Фред, наслов је Путовање неверника, Ивков сам каже да је то “фантазија над фантазијама” тако да је јасно који је жанр, али има СФ елементе, нпр. планету са два сунца.
(3) Јуче је у “Политици” на стр. 12 у рубрици “Наука” (чини нам се; вероватно) погрешио Слободан Бубњевић, рекао је, у научно-популарном чланку “Шта је снег”, да је вероватноћа да икада на нашој планети настану, током свих милијарди година њеног постојања, две апсолутно идентичне, до последњег молекула једнаке, пахуљице снега, “равна нули”.
Није равна нули. Нек је и један кроз гуголплекс – али ипак је некаква, није једнака нули. Јер, пре свега, поставља се питање дефиниције, шта је пахуљица; могло би се дефинисати да и најмањи кристалић леда који пада кроз ваздух, па макар се састојао од само два молекула воде, јесте пахуљица. Друго, питање је шта тачно значи да су молекули H2O “распоређени” идентично, или не идентично; до ког нивоа величине се гледа, да ли се рачуна само цео молекул, што би ваљда било оправдано, или сваки протон и електрон засебно, или сваки кварк! да ли се посматра до Планкове константе, итд.
Треће, молекули воде често не иду као слободне луталице, индивидуално, него се држе један за други, у групама, па можда и у неке пахуљице снега могу да се уклапају тако.
Према томе, вероватно ипак постоји (зависно од одговора на горња питања) нека, можда јако мала, али ипак некаква, вероватноћа да настану две исте пахуљице.
(4) Кад се догоди промоција неке књиге па је сви хвале, а нико ни да зуцне о жанру – ког је жанра, та књига! – то вероватно значи да је фантази али да се надају да “прође” уједно и као СФ.