Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени     ,

(1)  Данас у „Политици“ па у уметнутом прилогу „Култура, уметност, наука“, па на стр. 6 и 7 тог прилога, имате веома обиман интервју Горана Скробоње, под насловом „Повратак на место злочина“, потписује Дејан Петровић. Интервју запрема мало више од горње половине стр. 6, и део горње половине стр. 7, укупна ширина је осам стубаца. Ту је и Скробоњина слика у боји, на којој је он сед. Разговор је углавном о хорору, поводом изласка другог издања једне Скробоњине збирке хорор прича, али помиње се и СФ. У разговору је поменут Бобан Кнежевић.

(2)  У понедељак 12. фебруар 2024, састанак „Лазе Комарчића“ у Дому омладине ће бити, не у трибинској сали, него, ако смо добро схватили, у сали која се зове „Клуб ДОБ-а“, дакле клуб Дома омладине Београда, а то је ваљда она црна сала.

(3)  У јучерашњем „Политикином забавнику“ је прича у којој само наслов звучи помало као СФ, „Изумитељ сугестионизма“, али, није СФ, него је помало-фантазијска, о неком као богаташу који купује лоше слике па их продаје скупо. Аутор је француски писац Андре Кастен (1896 – 1943). Али и илустрација има везе са некаквом фантастиком, приказује човека (нацртаног карикатурално) који разгледа неколико уметничких слика са надреалном и фантазмагоричном садржином.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

допуна:

(4)   у данашњем „Данасу“, па на стр. 25, Владимир Ђурић Ђура, у својој колумни „Врли нови техносвет“, даје текст са насловом „Сајберсфера као боља стварност“, углавном о киберпанку (у СФ) и о присуству разних електронских ствари, вештачке интелигенције, итд, у нашем стварном свету данас.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Програм „Лазе Комарчића” за март 2024. године:

4. mart 2024:
CRNOSLOVLJE JE MRTVO

Predstavljamo redakciju - a i četvrti broj - kvltnog vojvođanskog horor fanzina, a oni će nama da čitaju strašne priče za laku noć.

U prethodna tri broja Crnoslovlja čitali smo zavidan broj priča, prikaza, intervjua i svega ostalog što u fanzin ide, sve zapakovano u savremenu horor estetiku. Doktor za horor ih je odlikovao zlatnim ghoulom.

Do viđenja - preuzmite i pročitajte fanzine besplatno sa sajta crnoslovlje.rs

Prizvao ih: Žarko Milićević
Ukazuju se: Yog & Milan Kovačević


11. mart 2024:
55 GODINA KOSMOPLOVA
prvi deo: naučna fantastika

U prostorijama beogradske Duge 1969. pokojni Gavrilo (Gaja) Vučković pokrenuo je KOSMOPLOV, magazin "za kosmonautiku i naučnu fantastiku". Ugašen je posle svega dve godine, ali je vrlo brzo vaskrsao sa praktično istom redakcijom i istim vrednostima kao svima poznati časopis GALAKSIJA.

Uporedićemo stanje 1969. sa stanjem 2024, uz listanje priča koje su objavljene u časopisu.

Naučnu fantastiku pretresaju: Miodrag Milovanović i Žarko Milićević

18. mart 2024:
IN MEMORIAM: Miroslav Tanasijević

Miroslav Tanasijević (1951-2023) je bio srpski orijentalista, urednik časopisa “Kulture istoka”, prevodilac “Egipatske knjige mrtvih”, Gilgameša, tvorac “Rečnika egipatske civilizacije”, autor nekoliko naučno-fantastičnih priča. Bio je dugogodišnji saradnik redakcija Politikinog zabavnika, Belog puta, Makonda.

Vode: Borivoje Grbić, Kristijan Reljić

25. mart 2024:
Fantastična čitaonica #114: Boja magije i Svetlost čudesnog, Teri Pračet

Nedavno smo obeležili 40 godina od početka Disksveta. Vreme je da popričamo i o samim knjigama, 40 godina od objavljivanja originalnog i 26 godina od srpskog izdanja i prisetimo se vesele, eksplozivne i ekstremno ekscentrične ekspedicije, kao i da popričamo o izuzetno nesposobnom i kukavičkom čarobnjaku.
Moderator: Bojan Butković

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

ако смо иоле добро разумели ове вести данас, успешно је испробана огромна ракета, приватно прављена (!), пречника девет метара (!!! па то је вероватно упоредиво са ширином просечног и типичног београдског стана (!?), празна има масу од сто тона (!!!), у старту носи 1.200 тона горива (хиљаду и двеста тона!!!), висока у старту 121 метар (док је палата „Београђанка“ висока 99 метара).

Ако је то тачно, била би то нај-дибидус-највећа „ракетла“ у историји човечанства. (Намењена је да понесе жену на Месец, кроз неколико година.)

Па, кад 15. априла дође у клуб ЛК гост, астроном, молим питајте га да ли су те цифре баш тачне. Јер, на нету смо видели и другачије податке.

(2)
програм ЛК за април 2024:

Program Društva „Lazar Komarčić“ za april 2024.

HOROR U ŽIŽI: „TAJNI SVAT“ MARKA PIŠEVA
1. april 2024.

Posle odlično primljene prvenačke zbirke horor priča Fotofobija (2009), Marko Pišev posvetio se antropologiji. Nakon duge pauze, nedavno se pojavio njegov prvi roman Tajni svat (izdanje Orfelina, 2023) koji takođe pripada horor žanru. Pišev u njemu u jednu celinu spaja raznorodne elemente: atmosferu Beograda u rano proleće 2020, kosmičku stravu na tragu Lavkrafta i pastiš ezoteričnih spisa. Od nas žanrovaca se očekuje da obratimo pažnju ali nas je iznenadio lep prijem romana i visok plasman u trci za NINovu nagradu.
O romanu će razgovarati: Marijana Jelisavčić Karanović, Miloš Cvetković i autor.
Razgovor će moderirati Tijana Tropin.

ZOV ARAKISA: DINA 2, SPEKTAKL KAKVI SE VIŠE NE PRAVE
8. april 2024.

Konačno je stigao i drugi deo DINE Denija Vilneva i razbio blagajne i oduševio sve. Što je logično, jer je u pitanju veličanstveni, epski audiovizuelni spektakl, što je vrsta u izumiranju u Holivudu. Ali, koliko prave Dine sadrži u sebi? Koliko poštuje besmrtno Herbertovo remek-delo i koliko je Vilnev uspeo u ekranizaciji dela koje je nemoguće ekranizovati? Opet. Osim standardnih štrebera, na tribini učestvuje i jedna autentična beogradska Časna majka.
Učestvuju: Pavle Knežević, Ivana Perić, Igor Stanojević, Petar Petrović

55 GODINA KOSMOPLOVA | drugi deo: kosmonautika i astronomija
15. april 2024.

U prostorijama beogradske Duge 1969. pokojni Gavrilo (Gaja) Vučković pokrenuo je KOSMOPLOV, magazin "za kosmonautiku i naučnu fantastiku". Ugašen je posle svega dve godine, ali je vrlo brzo vaskrsao sa praktično istom redakcijom i istim vrednostima kao svima poznati časopis GALAKSIJA.
Zajedno sa dr Milanom Stojanovićem iz Astronomske opservatorije proći ćemo kroz naučno popularni deo Kosmoplova, videti šta je bilo zanimljivo i problematično na vrhuncu trke do Meseca, a šta danas kad se zanimanje za sletanje na Mesec obnavlja.
Učestvuje: Dr Milan Stojanović, Astronomska opservatorija Beograd
Moderator: Žarko Milićević

50 GODINA PEGAZA, REVIJE ZA ISTORIJU I TEORIJU STRIPA
22. april 2024.

PEGAZ – reviju za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem – pokrenuo je 1974. godine Žika Bogdanović (1932-2021). U pitanju je najznačajnija publikacija za izučavanje i teoretsko promišljanje devete umetnosti na našim prostorima.

Učestvuju član redakcije Pegaza i teoretičar i istoričar umetnosti Slobodan Ivkov i moderator Borivoj Grbić (društvo ljubitelja stripa MAKSIM)


FANTASTIČNA ČITAONICA #115: The Book of Love, Kelly Link
29. april 2024.

Pričamo o Knjizi ljubavi (The Book of Love) odavno već poznate autorke Keli Link, romanu prvencu koji dolazi posle niza veoma zapaženih zbirki priča. Ovo delo nas vodi kroz magičnu priču o ljubavi u svim njenim oblicima, ispunjenu saosećanjem i duhovitim zapletima. Pratimo sudbinu Lore, Danijela i Moa koji se nakon godinu dana vraćaju iz mrtvih u svoj mali grad, i moraju ispuniti određene misteriozne zadatke kako bi sačuvali živote i zajednicu. Iako zvuči kao "young adult", ova knjiga to nije. A delo i zaostavština Keli Link zaslužuju svačiju pažnju.
Moderator: Bojan Butković

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(3)  у данашњем (и сутрашњем) „Данасу“, па на стр. VII културног прилога, имате опширан чланак (три цела ступца), наслов је „Роботизација љубавних веза“, потписује Тамара Ђорђевић, испод текста пише „Ауторка је психолошкиња и оснивачица Центра за психолошку подршку, психотерапију и едукацију ‘Psiho Ludens’”, а у чланку се опширно и сасвим озбиљно разматра како би функционисао брак са робот женом, роботкињом; аргументи за и против; итд. Наш је утисак да ауторка не искључује ту могућност, али није ни нешто много одушевљена.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(4)  данас у „Данасу“ на стр. 23, Владимир Ђурић Ђура, у својој колумни „Врли нови техносвет“, даје текст са насловом „Култ Трекерса“, о фандому „Звезданих стаза“. Показује да до неке мере познаје ту област, али нас, ето, у наслову, проглашава за култ, што никако није добро, нити тачно. Чак је и увредљиво. А друга реч у том његовом наслову садржи три грешке. Једна реч – три грешке. Наиме:

(прво) за фанове „Звезданих стаза“ исправније се каже „трекији“, а не трекери;

(друго) то треба писати малим словом, не великим; и,

(треће) не сме ту да буде слово „с“, па онда да се та реч третира као да је то њен основни облик, једнина, па од њега да се прави српска множина; нећемо од множине правити множину. Ево једног примера за ово: за амерички новац нећемо рећи „један долар, два доларса“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(5)  данас у „Данасу“, и то, гле, на стр. 23 (истој као и јуче), имате чланак, под амбициозним насловом „Метаверзум између утопије и дистопије”, потписује Зоран Андрић, обавештава нас о једној изложби где је био, у Немачкој, у Минхену, у „Ленбаховој кући”, где излаже кинеска уметница Сао Фај (латиницом Cao Fei, рођена 1978); чланкописац каже да је та њена уметност „пост-дигитална” и да, ако смо добро разумели, говори о овим нашим модерним временима. У трећем ступцу овог чланка помиње се, као њен извор инспирације, научна фантастика.

На нету смо видели једну слику, фотографију, коју је (претпостављамо) она направила, где у неком возу, у празном путничком вагону, седи једна усамљена астронауткиња (али је задремала) а свира јој један усамљени хармоникаш.

На нету имате и њене слике на којима су разне футуристичке и фантастичне животиње и машине, летеће зграде, итд, а наслови су, на пример, „Дуотопија“, „Ајнштајн на плажи“ (ту је роботкиња, а Ајнштајна не видимо), „Хајп-звер“ (engl. Hypebeast), „Мета-верзум“ (Metaverse), итд.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... и трећа допуна,

(6)  „Политикин забавник“ бр. 3767, петак 19.04.2024, дакле данашњи, нема СФ, али на стр. 10-13 има добар чланак, космологија,
„Велики прасак и касарп икилеВ“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... и четврта допуна, ето за само неколико дана,

(7)  данас у „Политици” на стр. ваљда 12 (јер, та страна је без пагинације), чланак, на два ступца ширине али мали, наслов чланка је „Скробоњине приче страве и фантастике”, потписује М.В, то је заправо вест да ће књига Горана Скробоње Од шапата до вриска, сада у издању „Лагуне”, бити представљена у Београду у СКЦ у кафетерији књижаре „Делфи”, у понедељак 22. априла (али, не кажу у колико сати) и да ће учествовати проф. др Александар Јерков, и уредница те књиге. У чланку се каже и ово:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Збирка нашег познатог писца хорора састављена је од прича које приказују Србију у неком другом времену пуном вампира, мутаната, уцењивача, манијакалних серијских убица, уклетих сплавова, лифтова који возе у другу димензију, крвавих компјутерских игрица... Све је тако блиско, препознатљиво, а уједно невероватно мрачно и језиво.

Захваљујући Лагуни, нове генерације читалаца у прилици су да се упознају са књигом која је – пре безмало тридесет година – потпуно променила рецепцију домаће жанровске књижевности.

КРАЈ  ЦИТАТА.

Треба поздравити то што су у чланку тако јасно и тачно констатовали жанровски статус те књиге.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

На Арт Аними налазимо да ће та промоција, коју смо поменули, бити у 18 ч.

(8)   У „Данасу“ данас налазимо, на стр. 20, чланак „Орвелова дистопија као графички роман“, чланак потписује Филип Милосављевић, дело 1984 је адаптирао и цртао Матијаш Намаи. Изгледа да је ћирилицом.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

допуна...

(9)  данас у „Блицу“ на стр. 22, Ивков у својој колумни даје приказ о антологији Regia fantastica 9, и неколико интересантних коментара о другим сродним темама.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени,

(1)   програм ЛК за мај 2024:

RADIONICA: OSNOVE VILENJAČKIH JEZIKA (QUENYA I SINDARIN) I PISMA TENGWAR

13. maj 2024.
Radionica se sastoji iz kratkog pregleda istorije Tolkinovog rada na razvoju njegovih jezika, sa fokusom na Sindarin – jezik Sivih vilenjaka Srednje zemlje (Sindara) i Quenyu – jezik Visokorodnih vilenjaka Valinora. Objašnjavamo osnovne odlike svakog jezika, njihove razlike, kao i kako se reči pišu i izgovaraju.
Učimo Tengwar, pismo koje vilenjaci Tolkinovog sveta koriste, odnosno njegov nastanak, upotreba, razvoj i osnovne odlike.

Interaktivni deo u koji je uključena publika koji podrazumeva učenje osnovnih fraza i izraza na ovim jezicima, kao i osnove upotrebe pisma. Učesnici u radionici mogu zajedno sa predavačem da napišu neke zanimljive reči ili svoja imena na drvenim pločicama koje na kraju radionice dobijaju kao suvenir.

Radionicu vodi Stormy aka Celeluin Ingalaure, cosplayer i ekspert iz Tolkinovog društva Srbije.

VOLJA SINOVLJEVA: POSTAPOKALIPSA NA SRPSKI NAČIN

20. maj 2024.
U 2023. je okončano duuuuugo snimanje filma VOLJA SINOVLJEVA koji se najavljuje kao prvi srpski dugometražni postapokaliptični film, sa premijerom u novembru 2024. U pitanju je epska avantura inspirisana srpskom tradicijom koja je smeštena u daleku budućnost posle nuklearne katastrofe, vizuelno zadojena estetikom novoholivudskih i japanskih filmova sedamdesetih godina XX veka. U glavnim ulogama su Igor Benčina, Žarko Laušević, Sergej Trifunović...
Naši gosti su autori filma Nemanja Ćeranić (režija) i Strahinja Madžarević (scenario), koji će nam predstaviti ekskluzivne materijale iz filma i procesa snimanja. Do tribine, pogledajte na instagramu     @voljasinovljeva     kako to izgleda.
učestvuju: Nemanja Ćeranić, Strahinja Madžarević
moderator: Žarko Milićević

FANTASTIČNA ČITAONICA #116: THE HUMAN TARGET, Tom King i Greg Smallwood

27. maj. 2024.
Opet je vreme za strip! Kristofer Čens zarađuje za život tako što izigrava metu — prerušava se u klijenta kako bi nahvatao atentatore. Imao je izvanrednu karijeru sve dok ga nije angažovao Leks Lutor, kada su stvari krenule po zlu: Čens je primoran da reši sopstveno ubistvo u roku od 12 dana, tokom kojih treba da otkrije ko u DC Univerzumu dovoljno mrzi Lutora da ga ubije otrovom koji sporo deluje. A glavni osumnjičeni su… Liga pravde?

Strip je dobio dva Ajznera, dođite, podelite vaše mišljenje sa nama.

Moderator: Bojan Butković.


(2)   На телевизији на каналу 72 (“Star Channel”) имали сте и можда ћете имати још неки дан, сваког радног дана око 23.30 ч, дакле пре поноћи, па до око 00.30, по једну епизоду шармантне ситком серије, комедије, о десетак младих људи (па, хм, младих, до 30 година отприлике...) од којих су тројица мушкараца (и, једна девојка, која је биолог тј. биолошкиња, Ејми) запослени на универзитету, у Калифорнији; један је инжењер али окренут ка пословима око међународне орбиталне станице, на којој је неко време и боравио (лансиран из Бајконура), да би обавио неке поправке; две девојке (Пени, и, Бернардет) су келнерице; ту је и један млади научник из Индије, кога зову Раж; један мушкарац (звани Шелдон) има два доктората, и врхунски је експерт за теоријску физику, из области елементарних честица тј. квантне физике, и видели смо га једном у разговору са славним Стивеном Хокингом (али се показало да је у поређењу са Хокингом аматер); они су сви у становима у једној истој стамбеној згради, на истом спрату (али, на четвртом... а лифт већ годинама не ради... треба бити млад па становати тамо), тако да врло лако контактирају, а често виђају и једног сиромашног власника продавнице СФ и фантази стрипова; мушкарци су сви ватрени фанови СФ, а нарочито „Звезданих стаза“ и „Ратова звезда“; склони су и ФРП игрицама; у контакту са њима је (и често их „пређе“) глумац Вил Витон (Will Wheaton) који је својевремено у „Звезданим стазама“ глумио дечака, по имену Весли Крашер, сина докторке Беверли Крашер; појавио се недавно и син покојног глумца Лионарда Нимоја, који је био мистер Спок; из научних разлога гађали су ласером огледало на Месецу, сасвим успешно; као гости у појединим епизодама појавили су се и други славни људи из света научне фантастике; поједине епизоде су мало досадне, али, ипак је та серија радост за нас СФ фанове. Чуди ме да се о њој није говорило у „Лази Комарчићу”.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Koliko smo saznali, tribina VOLJA SINOVLJEVA: POSTAPOKALIPSA NA SRPSKI NAČIN koja je trebala da se održi 20. maja 2024. se odlaže za oktobar po molbi gostiju, jer moraju čekati datum bliži premijeri.
Neće biti nikakve zamene, termin ostaje prazan.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

(4)  допуна,

програм ЛК за јун 2024:


FALLOUT ili ŽIVAHNE POSLEDICE NUKLEARNE APOKALIPSE
3. jun 2024

„Rat. Rat je uvek isti“, naučili smo još u introu prvog Fallouta 1997. godine. „Ratna oluja se vratila 2077. Za dva kratka sata veći deo planete je razvaljen u ugarke. Iz pepela nuklearnog uništenja neko novo društvo niče i bori se za opstanak.“ Iz neizvesnosti hladnog rata i grozničavih vizija budućnosti nakon nuklearne katastrofe nastao je svet FALLOUTa: RPG serijal kompjuterskih igara koji je pošteno zaslužio svetsku slavu svojom mešavinom naučne fantastike, vesterna, te široke nerdovske i pop kulture.
Povod za ovo okupljanje nije glorifikovanje igara (to smo već apsolvirali) već TV ekranizacija iz 2024. koju je Amazon Prime poverio Kilter Filmsu, kući koja je radila Westworld, te smo sigurni da su umeli sprženi pesak i lasere. Ali kakva je i čemu je ova serija? Kolko gađa poentu? Za šta sve krivimo Bethesda Studio, i da li ih treba spaliti ognjem nuklearnim? Ima toliko gorućih pitanja!
Moderator: Nemanja Paleksić

FANTASTIČNA ČITAONICA #117: CAMP DAMASCUS, Chuck Tingle
10. jun 2024

Za Čaka Tingla ste verovatno čuli, a ako jeste čuli to je po spektakularno krindž uspješnicama „Trans Wizard Harriet Porber and the Bad Boy Parasaurolophus“, „Space Raptor Butt Invasion“, „Pounded in the Butt by My Own Butt“, itd itd. U pitanju su bizarne ali smrtno ozbiljne karikature seksi fanfikcija koje pračetovski koriste metod razmatranja vrlo ozbiljnih tema na neočekivan način i u neočekivanom žanru (seksi druženje sa antropomorfnim dinosaurusima, društveno-političkim problemima, fandomskim situacijama). No dobro, mi želimo da se prikažemo kao ozbiljna ekipa pa to ne čitamo javno (već u kafani), a za čitaonicu je dospeo Tinglov neapsurdni horor o ultra religioznom kampu za „lečenje“ od LGBT* sklonosti i demonima sa kojima se susreću kvir osobe negde u američanskim zabitima.
Rekle su da je ovo strašno i T Kingfišer i NK Džemisin pa vi vidite.
LOVE IS REAL.
Moderator: Bojan Butković

KNJIŽEVNA RADIONICA: „ORFISTI“ U „KOMARČIĆU“
17. jun 2024

Posle milijon godina, ponovo književna radionica u „Komarčiću“. Prilika je posebna: mali sudar svetova sa Književnim društvom „Orfisti“ koji već 14 godina usavršavaju svoju nežanrovsku književnost. Sudar „žanrovaca“ sa „mejnstrimašima“ je u XXI veku svakako blaži nego pre 40 godina, ali nas zanima šta će da iskrsne i šta će da nas iznenadi. Dođite da čujete i navijate pošto će biti čitanja i blamiranja uživo.
Vode paradu: Miloš Živković , Žarko Milićević

KVIZ: KO ZNA ZNAĆE, KO NE ZNA – NEZNAĆE!
24. jun 2024.

Na redu je ko zna koje po redu izdanje legendarnog, mitskog i nadasve haotičnog kviza "Ko zna znaće, ko ne zna – neznaće". Nesrećni takmičari pokušavaju da odgovore na neodgovoriva pitanja, često demonstriraju apsolutno neznanje iz žanrova koje, kao, vole. Ali, nemojte ih sažaljevati jer su nesnosni. Kao i uvek: Dođite – nećete se vratiti.
Pripremaju i vode: Miljan Tanić, Pavle Knežević

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

(5)  допуна,

данас је у „Политици“ на стр. 17 обиман интервју са једним писцем претежно фантазије (не СФ), по имену Стивен Ериксон, који је тренутно у Србији, као гост „Лагуне”. Потписује новинарка Марина Вулићевић. Последње питање усмерило се ипак на СФ, а Ериксон је у свом одговору поменуо питање вештачке интелигенције и питање шта је свест. Он каже да садашња вештачка интелигенција још нема свест, „није чак ни близу. Не мислим да је свест производ (…) механизма. Мислим да свесност и осећај нису просто механички, има ту још нечега… (…) Сама дефиниција свесности стварно је неухватљива”.

То је Ериксон тачно рекао. Чули смо да један наш научник љутито одбија да одговори на ма какво питање типа „шта је свест”, јер то није питање о науци, није ствар науке, на пример физике. Не постоји мерни инструмент, нити мерна јединица за свест, ми не можемо научно да докажемо да ли и врабац, или миш, или комарац, имају свест, и, колико. Колико чега? грама? милиметара? неких честица, али којих? Не, то засад стварно није питање за науку.