Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[angel011]

(3)  Умрла је СФ списатељица Вонда Мекинтајер (Vonda N. McIntyre, 1948-2019), коју памтимо по једном роману.
Да се подсетимо:
Бобанов Монолит 1, година 1984, стр. 7, Мекинтајер, Вонда, Гуја сна, преводилац није наведен али могао би бити Мића Миловановић, СФ роман о неким биолошким стварима, могао би се окарактерисати као “женско писмо”.

Umrla je pre tri i po meseca...

U COBISS-u se kao prevodioci u Monolitu 1 navode Boban Knežević, Aleksandar B. Nedeljković i Miodrag Milovanović (zasebne odrednice za Guju sna nema). Ni u bibliografiji na ZS ne piše ko je preveo.

[Ghoul]

U COBISS-u se kao prevodioci u Monolitu 1 navode Boban Knežević, Aleksandar B. Nedeljković i Miodrag Milovanović (zasebne odrednice za Guju sna nema).

pa onda eto rešenja: ako nije preveo abn, a nije ni mića - onda je preveo pirat boban!
četvrtog nema! 

[Miodrag Milovanovic]

Tada je postojao zakon da samo prevodioci mogu da izdaju knjigu. Verovatno taj prevodilac nije zeleo da se navede kao izdavac...

Ja sam sasvim siguran da sam preveo Varlija iz Monolita 1. Neke teorijske tekstove, takodje... Mozda jos neku od kracih prica, ali nisam siguran. Davno je bilo...

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Испало је да сам се и ја сад (али, само један тренутак) преиспитивао: да нисам, ипак, ја то превео???

Па, не, па, ваљда нисам. Сећам се да ме је тај превод наслова, Гуја сна, мало изненадио, и да сам тад помислио да је то можда нека жена превела.

То би једино Бобан могао знати, ко је то превео. Ако памти…

(2)  Умро је глумац Рутгер Хауер, који је у Блејд ранеру био Рој Бети (неки су то име изговарали „Бејти“), вођа андроида. И, гле, фанови су приметили, филм (снимљен 1982) Блејд ранер се дешава године 2019, и у тој години Рој Бети умре, а ево у стварности Хауер је умро баш те исте године, тако да у Рој Бети и он умрли исте године. Наводно је Хауер убацио у Бетијев последњи монолог оне речи, незаборавне, које су ушле у легенду, у историју филма:
“All those moments will be lost in time, like tears in rain”.

Можете ту сцену погледати на:

https://en.wikipedia.org/wiki/Tears_in_rain_monologue

опширни коментари глумца (Рутгера Хауера), са пуно поштовања, о тој сцени:




(3)   Данас у “Данасу” на последњој страници, Светислав Басара одбацује теорију да је спуштање Апола 11 на Месец било лажно: “Осим што је дубински кретенска, та варијанта је и површински имбецилна”, каже он. После додаје да су многи игнорисали ту педесет-годишњицу, а онда – нагли преокрет! – прихватили чињеницу да је седам српских инжењера учествовало у раду на програму “Аполо”, и додаје да их сад неки славе као, својевремено, седам секретара СКОЈ-а.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
заборависмо, Басара је том свом чланку дао баш адекватан наслов “Лунарни обрт”, што би, хм, могао бити и СФ наслов.

Е сад.
(1)   И са овим смо закаснили: у прошлом броју ПЗАБ, а то је био бр. 3519, петак 19.07.2019,
па стр. 21,
био је чланак: центрифугална сила због ротације Земље постоји, понајвише на екватору, али је и на екватору око 1000 пута слабија од гравитације (било је написано у том чланку у ПЗАБ-у). То би значило да човека од 70 килограма, центрифугална сила на екватору вуче снагом од 70 грама, нагоре. – Међутим, Википедија каже да је, на екватору, та сила око три пута јача од тога, дакле, три хиљадита дела наше тежине. То би било око 210 грама. – Али, у чланку су помешали појмове (тј. термине) центрипетална, и центрифугална сила, па су написали за центрифугалну да је центрипетална.
У сваком случају, ми смо се на ту центрифугалну силу навикли, па не примећујемо. Додајмо, свакако је у Србији знатно мања него на екватору… а и не вуче вертикално увис. Него мало ка југу, али ви сте се на то навикли, па не падате на ту страну.

(2)   е сад, нови, садашњи “Политикин забавник” (ето сад не каснимо), то је бр. 3520, петак 26.07.2019,

стр. 11-13, поређење Жил Верновог имагинарног пута на Месец, у његовим књижевним делима, и стварног пута на Месец, Апола 11, дакле, које су сличности, итд. У чланку се ово представља као тријумф не толико СФ као жанра, него, Верна као појединца; али се ипак, само мало, помиње и СФ.
Потписује НБ, то би можда могао бити Немања Баћковић.

(3)   Данас у “Политици” велики чланак на страници ваљда 14, рубрика “Синоћ у Београду”, јављају да је на Калемегдану, у Природњачком музеју, отворена изложба о Месецу и путовањима на Месец, о утицају Месеца на живи свет на Земљи, ту су и неки предмети у вези са Аполом 11, и (видимо на слици) један велики модел Месеца, рекло би се да је преко 2 метра у пречнику, плавичасто-беле боје. Наводно ће ова изложба бити отворена до краја године. Не кажу пошто је улазница…
Ако неко оде и погледа ову изложбу, можда и шкљоцне фотоапаратом пар пута, па нам јави, и можда и окачи неку слику… баш би добро било.

(4)   У данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, у уметнутом прилогу из културе итд, цела стр. III, чланак, Зоран Пановић, наслов је “Милојко”, а тема је:  откуд неверовање (код неких) да је човек стварно био на Месецу. Пановић томе даје боју не само психолошких него и социолошких и политичких тумачења.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
у данашњем “Блицу” на стр. 22 Слободан В. Ивков, у колумни “Стрипологија”, у тексту (имамо тај утисак) знатно опширнијем него обично, описује једну књигу стрипа о јунаку по имену Марти Мистерија, помиње да је сценариста “заузео иронијску дистанцу” и напросто из зафрканције убацио у стрип све-и-свашта, галиматијас идеја које ни сам не схвата озбиљно (али су неке СФ),

и уз то, Ивков  у свом другом пасусу (од четири) стиже да се запита како су Флаш Гордон и слични хероји решавали свој проблем са пасошима и другим личним документима. Ово је интересантна идеја!

Ми уз то додајемо: ако Флаш Гордона почне да боли зуб (знате већ… то уме да буде неподношљиво…), па он мора да иде код зубара, да ли ће моћи да се ослони на своје здравствено осигурање (?!  у којој држави? на којој планети?) или ће морати сам да плати стоматологу, али, шта ако је за плаћање електронским путем неопходан идентитет проверен и потврђен у некој банци… на основу личне карте, или пасоша…?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени      ,
у данашњем “Блицу” па у уметнутом прилогу “Поп & култура”, прве чак три странице (од укупно осам) су посвећене теми “Фантастика у српском сликарству”, чланак потписује Невен Џодан, а у чланку је дато неколико слика, које су углавном све фантази, и рекли бисмо понека и хорор, а ниједна није СФ. Неке су нове, настале после 2000-те године. Углавном су у фазону као Милић од Мачве, или као Салвадор Дали, или нека мрачна и грозна фантазија која би доликовала Хиеронимус Бошу, и понешто као из Медиале,

али једна, и то, четврта на првој страни; та је у доњем десном углу; написано је да је аутор Горан Митровић (средње слово не знамо), и да је настала 2016. године, а да је наслов слике “Панонски светионици”, могла би да послужи као илустрација на некој антологији можда и СФ, било је таквих случајева у свету; та слика приказује нешто као на хидроавион, са два велика мотора (са пропелерима, који рекло би се да мирују, не видимо да се нешто брзо окрећу…) али тај авион уједно је и лађа, брод са јарболима итд; ова направа лебди изнад равнице, а у даљини се види црква помало налик на храм Светог Саве у Београду. Визионарски… није СФ, али има, ипак, и СФ елементе. А пре свега има импресивност.
У опширном чланку се каже да су то слике са изложбе која је отворена у уметничком простору “Париски круг” у Београду, и која се отприлике исто зове, али нисмо пронашли где је то, и до кад је отворена, и у којим сатима или данима; помиње се и нека луксузна књига која се отприлике исто тако зове; а исказује се нада и очекивање да ће у Ваљеву ускоро бити отворен музеј који би требало отприлике тако да се зове (јављали смо вам о томе). Кључни појмови у свим тим називима су: фантастика, српска, сликарство.

Добро је за нас, и похвално је, да фантастика (било ког жанра) стекне додатну респектабилност, али, евидентно ту неће бити нимало места за научну фантастику. Барем је такав први утисак.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени      ,

(1)  у данашњем-и-сутрашњем “Данасу”, па у уметнутом културном прилогу, па на стр. XII, имате приказ о књизи: Зоран Живковић (претпостављамо да је то наш др Зоран А. Живковић), књига Медитерански светионик, издавач Матица српска, година 2019, није роман, нити збирка прича, него је, ако смо добро схватили, књига о том делу света, и о улози Медитерана у култури и уметности Срба током векова. То би дакле била публицистичка књига о том аспекту српске историје.

(2)  У данашњој “Политици”, па у културном прилогу, на стр. 3 тог прилога, обиман чланак “Сиријска сахрана за Фокса Молдера”, потписује Владимир Вукасовић, говори о многим, разним теоријама завере као симптомима укупног културног и политичког (и информативног) духа епохе (хм, некад се то звало “цајт-гаст”, реч узета из немачког, Zeitgeist), ту се нашло места и за Досије икс, и за равноземљаше, и за оне који не верују да је човек био на Месецу, итд.

(3)  У истом листу и уметнутом прилогу, али на стр. 9, обиман чланак “Вероватноћа бога”, потписује Слободан Бубњевић, идеја је да се математички израчуна колика је вероватноћа да бог постоји, али, то је без ослонца на икакве податке, тотално произвољно, неки тамо аутор у свету је нешто рачунао па као дошао до неког резултата, али (колико видимо), могао је доћи, исто тако, и до било ког другог резултата.

(4)  “Политикин забавник” бр. 3521, петак 02.08.2019,

стр. 8-10, чланак, потписује З. М, кад се историја васионе упореди са само једном годином, онда постојање човека захвата само сат и по током последњег дана, 31. децембра, те године, а развој наше цивилизације само последњих неколико десетина секунди. Али, могуће је да овог пута нису то добро израчунали. Било је таквих израчунавања и раније, заправо доста често.

стр. 12-15, необичан чланак о будућности, мешавина разних футурских тема, потписује Срђан Николић, наслов “Галопом у пасји живот”, наднаслов “Из прикрајка сутрашњице”, почиње о коњима некад и сад, па о томе како су пси данас мало корисни нама, нису нам суштински неопходни, али их чувамо као кућне љубимце, па се наставља темом да ли ће роботи у будућности хумано поступати према нама или ће покушати да нас униште (или барем да убију свакога ко је сиромашан и гладан), помиње се (на стр. 14, при крају првог ступца) роман Харија Харисона Сојлент зелено (Soylent Green, овде преведено као Зелена соја) (не помиње се истоимени филм) где се од људских лешева прави, у тајности, храна за људе; па, наставља се причом о капиталистима (и шта ће се десити са обичним људима, кад више не буду потребни капиталистима; каже се да већ сада сав новац припада капиталистима, стр. 14, пред крај трећег ступца) и најзад је ту приповест о данашњим крипто-валутама, као што је биткоин, које су (каже се овде) лажни новац али опет и стварни.

стр. 48-49, чланак “Господар свемира или преварант?”, како извесни Денис Хоуп продаје плацеве на Месецу, има своју галактичку владу, итд. Помиње се да је то без законског основа, помиње се и документ Уједињених нација о томе, итд.

Има о томе (и о том Хоупу, и о знатном броју других, сличних покушаја, и знатно прецизније о правним аспектима тога, који нису сасвим једоставни) на Википедији, на:

https://en.wikipedia.org/wiki/Extraterrestrial_real_estate

Испада да, кад једног дана буде неко стварно, де факто, становао, баш буквално становао тамо, тада ће ипак моћи, можда, да прогласи неко своје власничко право над нечим.

(5)   Заборависмо, у том “Политикином” прилогу данас имате, на стр. 6, приказ четири књиге стрипа, потписује Игор Станојевић, једна од тих књига има наслов Надзирачи (то су Watchmen), превод Горан Скробоња, похвале су у чланку изречене огромне, неко би рекао претеране, а посебно су упућене похвале за превод.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на информацији, др Гул! Одмах сам узео ту дисертацију.

Е сад.

(1)  данас у “Данасу” на претпоследњој страници (стр. 23) најава да ће у 16.10 ч данас бити на РТВ 1 (то би значило, телевизија Нови Сад) говорна емисија, дискусије са Ридли Скотом и другим истакнутим личностима, о СФ. Почетак серије тога. А биће убачене фотографије и кратки инсерти из разних филмова. То не обећава да ће бити нешто много интересантно.
Наслов чланка је:
“Научна серија: пророци научне фантастике”.
Али, ово је већ било?  на некој телевизији? У марту 2017, у 23.30 на телевизији РТС2, била је Би-Би-Сијева “Права историја научне фантастике”, била су четири наставка те (енглеске, државне) серије – да ли је то то?

(2)  Исто у данашњем “Данасу”, али на стр. 17, обиман чланак о недавно преминулом глумцу Рутгер Хауеру, и, нарочито, о његовом труду да у Блејд ранеру допринесе са оном једном феноменално добро погођеном реченицом.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Прва епизода је о Мери Шели и Франкенштајну, и сасвим потврђује њен статус као особе која је, тим романом, створила, основала, СФ жанр. То је у овој епизоди речено поново и поново, јасно, конкретно, поуздано. Исто тако јасно је прецизирано да се научна фантастика заснива на науци, та веза је поново и поново истицана.

Говорили су СФ писац Ким Стенли Робинсон, и, популаризатор науке (и научник, професор теоријске физике) Мичио Каку, и још неколицина научника (генетичари, и проучаваоци мозга, итд) а главни наратор је била једна жена, једна госпођа чије име се није добро видело због титлова (превода).
Наслов серије је “Prophets of Science Fiction” а то је преведено, на екрану, као “Визионари научне фантастике”. Епизода је трајала око 45 минута, и није имала ниједан прекид за рекламе.
Један од извршних продуцената, на неки начин главни, је Ридли Скот.
Видели смо кратке глумљене сцене из Мериног живота, и њене портрете (то је десетак пута понављано), и слике из стрипова (неке од њих помало анимиране), а и кратке одломке из филмова о Франкенштајну (нажалост понајвише из оног са Роберт Де Ниром, глумцем који је катастрофално лош и неуверљив у тој улози Франкенштајновог монстера… а само неколико слика Борис Карлофа су дали… дакле није баш све у овој емисији било добро). Али су фундаменталне теоријске и историјске поставке заиста врло добро дате.

Ово је прва од осам епизода, а писци (плус један филмски аутор) који ће бити представљени су:

1  Мери Годвин Вулстонкрафт Шели
2  Филип К. Дик
3  Х. Џ. Велс
4  Артур Ч. Кларк
5  Исак Асимов
6  Жил Верн
7  Роберт Ансон Хајнлајн, и,
8  Џорџ Лукас.

Надајмо се да ће и ових преосталих седам епизода бити тако добре као ова прва! Али, реално, може се очекивати да ће бити ипак нешто мање интересантне.

Имате информације на:

https://en.wikipedia.org/wiki/Prophets_of_Science_Fiction

[Miodrag Milovanovic]

Прва епизода је о Мери Шели и Франкенштајну, и сасвим потврђује њен статус као особе која је, тим романом, створила, основала, СФ жанр. То је у овој епизоди речено поново и поново, јасно, конкретно, поуздано. Исто тако јасно је прецизирано да се научна фантастика заснива на науци, та веза је поново и поново истицана.

E, ako su rekli na televiziji, onda mora da je tako... 

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Па ја морам да их похвалим кад кажу нешто тачно (а тако значајно).

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
(1)   наставила се серија “Визионари научне фантастике”, изгледа да ће ићи из дана у дан, јуче је било, у 16.15 ч, о Филипу К. Дику, али врло монотоно, са много понављања практично истих мисли, у само мало различитим реченицама, опет па опет. Нису нешто много погрешили, са становишта тачности биографије, али су помало одлутали у правцу мистификације, а укупно је емисија била слаба и, мора се признати, била је (барем за познаваоце Филипа К. Дика) помало досадна.

(2)   Ево видимо на другом топику, јавио је данас  zakk   ,Србија је добила и деветог доктора научне фантастике (а трећу жену), то је већ друга дисертација
о Урсули Ле       Гвин,
са тако написаним презименом, како треба, раздвојено, Ле Гвин. Захваљујемо се! хвала,   zakk   ! ! !

Можете преузети (ја сам одмах преузео) и дисертацију, а (засебно) и реферат комисије, са линка:

http://uvidok.rcub.bg.ac.rs/handle/123456789/3478


па, изволите…

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)   дакле, ако смо добро схватили и пазили, одбрањене су, у Србији, три дисертације о Урсули, једна за другом: о њеном таоизму, о њеним фантазијским делима, и о сусретању са Другим, у њеним СФ делима? Је ли то тако? Ако је тако, онда су то стварно велики дани за проучавање стваралаштва Урсуле Ле Гвин.

(2)   Јуче, дакле 2019 08 08, та емисија, била је епизода о Х. Џ. Велсу, много боље је успела, јер су могли сваких неколико минута да говоре о неком следећем, другом Велсовом делу, и о научним идејама тј. шта је у ком роману (и, у једном филму) био новум. То је био тако богат терен, садржајан, да напросто нису успели да направе досадну емисију.

Сада, кад се мало боље размисли о оној претходној епизоди (која је била о Филипу К. Дику), јасно је да су промашили, превидели, велики значај Диковог романа Човек у високом дворцу; требало је том роману да посвете много више пажње, више времена. А много мање Диковом (пред крај живота) мистицизму.

(3)   “Политикин забавник” бр. 3522, петак 09.08.2019,
стр. 3, нешто за хорористе: Хогар Страшни у хорор амбијенту у мрачној шуми на Прелазу духова, који нападају.

стр. 7, квадратни таласи, кад се на мору два система таласа укрсте под правим углом, понекад се (али, врло ретко) неко време виде квадрати настали од тих таласа. Постоји на Википедији чланак о томе, Cross Sea

https://en.wikipedia.org/wiki/Cross_sea

илустрован тачно том истом сликом.

стр. 8-11, ако би човечанство одједном изумрло, шта би и колико дуго преостало, било сачувано, на овој планети (који предмети, подземне грађевине итд), и, колико милиона година. То подсећа на ону одличну ТВ серију After People.

стр. 12-13, како је руски модул “Луна 9” слетео (постигао меко слетање) на Месец, фебруара 1966. Потписује НБ, то би могао бити Немања Баћковић.

стр. 42-43, како је неки стари хотел на удаљеној планинској локацији послужио Стивен Кингу као инспирација за хорор-фантази роман Исијавање (Shining).

[Ghoul]

послужио Стивен Кингу као инспирација за хорор-фантази роман Исијавање (Shining).

a otkud "фантази" u žanrovskoj odrednici ovog romana (koji sigurno niste ni čitali)?