Pa, na ovom nivou konverzacije, mi uglavnom i govorimo o individualnim doživljajima, uz svu simplifikaciju koju to podrazumeva, kao što se vidi iz Jamesovog primera.
A kad je o simplifikaciji reč – da, slažemo se da postoje najmanje dva načina da percipiramo fenomene oko nas: jedan prepoznajemo kao naučni, a drugi (da ispoštujemo Jevtrinu primedbu o neadekvatnosti religijsko/magijske odrednice
) možemo da za ove potrebe okrstimo kao ne-naučni, iako je to možda ipak sve varijanta dileme o imenu ruže. Ali poenta je da se naglasi kako je taj potonji sušta suprotnost onom prvom, i to je sve. I možda je Irena u pravu, možda se oni ipak dokazano ne isključuju – isključivost je ionako teško održivo stanje – ali ja smatram da se isključuju.
Recimo, ja se veoma dobro sećam svoje šokiranosti nad jednom izjavom von Neumanna kako je apsolutno nemoralno za naučnika da ne postigne sve ono za šta smatra da jeste ostvarivo.
Naravno da shvatam šta hoće time da kaže, i shvatam zašto to smatra, baš kao što mi je i jasno zašto to saopštava kroz negative: ali svejedno, ja se sa onim što ta izjava predstavlja tako duboko ne slažem, da mi nema druge nego da u tome prepoznam isključivost. A to moje neslaganje nije direktna posledica činjenice da je izjava data u kontekstu Openhajmerovog Šive, niti moje sklonosti za religioznost, a još manje za magiju: naprosto, ta izjava predstavlja svetonazor koji ne delim, to iz million bazičnih razloga.
Što me precizno dezignira na onu ne-naučnu stranu, naravno, svesna sam toga. Ali ako, stvari su takve kakve jesu.
E sad, kako na tom prostom faktu dokazati isključivost dveju oprečnih percepcija kad se i sama ova konverzacija odvija uz pomoć tehnologije za koju mogu da zahvalim upravo von Neumannu i njegovom specifičnom naučnom svetonazoru?
Pa, nikako, ali smatram da ta moja hipokrizija svakako nije adekvatan dokaz
uključivosti dvaju percepcija. Jer izvan ovog individualnog pristupa, postoji i onaj masovni, globalni, a on svakako nije prost zbir individualnih: recimo da prevagu ne odnose gole brojčane snage po tom pitanju, otud i ne smatram tačnom tvrdnju da je ijednu prevagu odneo prost veći broj naučnih percepcija. U tom smislu, uopšte nije bitno da li akupunkturu i hipnozu svrstavamo na ijednu stranu striktno na temelju većeg broja naučnih ili ne-naučnih mišljenja – naprosto, ako postoje argumenti i za jednu i za drugu stranu, prevagu uglavnom odnose oni dokazivi. A ako ni jedni nisu dovoljno očigledno dokazivi, e onda prevagu odnosi ono što je uvek i odnosi, ono što je odnelo prevagu i na nukleanim istraživanjima – procena potrebe i profitabilnosti.
Što nas opet vraća na pominjanu hipokriziju: eto, ja ne delim moral pribavljanja znanja pod svaku cenu, ali jednom kad je to znanje ipak pribavljeno, ja nemam bog zna kakvih problema da koristim njegove plodove u svrhu lične dobrobiti.
Ali to je generalna sudbina sviju nas, ta politika “svršenog čina”, iz koje se Irenina uključivost verovatno i ne može negirati. No ako se osvrnemo na istoriju, na one specifične momente-u-vremenu u kojima se takve odluke ipak
nisu mogle mogle tretirati kao “svršen čin”, e onda je ta isključivost daleko jasnija. Naravno, njen najbolji primer je Inkvizicija, to prosto zato što nam je to najbolje dokumentovan pokušaj kontrole nad procesom pribavljanja znanja, ali svakako je bilo mnogo sličnih pokušaja u istoriji, to na manjoj skali ali sa više političke/diplomatske veštine i sa manje dokumentovanog uticaja. Iz te perspektive, isključivost je meni ipak mnogo, mnogo vidljivija.
Ali naravno, van tog mračnog perioda istorije i našeg urođenog fetiša za lomače, isključivost je mnogo teže dokazati, pogotovo onoj percepciji ogrezloj u benevolenciju demokratskog poimanja tolerancije… što ipak ne znači da je
nema.
Što me dalje vraća na odgovor o akupunkturi: da li je naučna ili ne?
Smatram da nije.
Zašto?
Pa eto, ja ću rado da saslušam sve argumente u korist naučne dezignacije akupunkture, i rado ću se njima podrobnije da pozabavim, i spremno ću da im se divim bude li za to razloga, ali jednu činjenicu već unapred znam, i pre takve eventualne konverzacije: da se ikad zateknem u situaciji da neku smrtonosnu boljku lečim tradicionalnom naučnom operacijom ili alternativnom akupunkturom, ja bih odabrala ono prvo bez ijedne milisekunde razmišljanja.
Otud, eto i mog odgovora, u svoj njegovoj maestralnoj isključivosti...
