[Anomander Rejk]

16. juna 2018. godine u prostorijama Zavičajnog muzeja u Rumi, održana je promocija Izabranih dela Radoslava Slavnića Raše, jednog od najtalentovanijih domaćih pisaca fantastika, čije je stvaralaštvo nažalost u 30. godini zaustavila teška bolest.
Ipak Rašo je iza sebe ostavio bogat i sadržajan opus ( knjiga ima 600 strana, jedan kraći roman i više priča ). Knjiga se nije prodavala već delila besplatno na promociji i nešto kasnije. Ja nemam više primeraka, osim jednog svog, ali većina Rašinih priča je objavljena, što u elektronskim, što u štampanim zbirkama u Srbiji i regionu, pa će onaj koga zainteresuje njegovo stvaralaštvo ih lako pronaći.
Ne umem izgleda postaviti fotografiju ovde ...nadam se da će Libeat staviti fotku knjige.
Danas ( i narednih dana i nedelja ) komentarisaću roman i priče iz knjige.

[Lidija]

Stavila sam ti u post ovo za početak, jer zapravo i nema mnogo slika te knjige…
Moj primerak je malko propatio u putovanju pa ne znam koliko bi bio reprezentativan, ali videću večeras.

[Anomander Rejk]

E hvala ti, red je ipak da topik s knjigom ima bar jednu fotku, ja nisam uspio postaviti 

[Anomander Rejk]

Izabrana dela počinju sa kratkim romanom pod nazivom PRODUŽENI BEZ MLEKA.
Zaplet je naizgled jednostavan : mlad momak dolazi iz Rume u Beograd na fakultet, i naravno ubrzo se predaje čarima velegradskog noćnog života, roman je svojevrsna ispovest junaka koji je živeo s ,,obe strane šanka''. No, ispod te jednostavnosti ima mnogo toga i suštinskog i načetog i ispričanog, kao i uvek što je kod Raše bilo.
Napuštajući predvidivi, utabani , dosadni život u rodnom gradiću, junak ovog romana odriče se uhodanog puta, roditeljskog nasleđa i planova koje su imali za njega, devojke koju poznaje od detinjstva i predaje se mračnim strastima velegrada-ogromnim količinama alkohola, lakim i težim drogama, i naravno gomili neobaveznog seksa i raznoraznih eksperimentisanja u istom.
Veći deo radnje se odvija u lokalu ,,Kabali'', u kojoj se naš junak zapošljava. Tu će se dogoditi niz komičnih situacija ( smrt gospodina Peričića uz njegov, hm...prilično gadan istovar pre iste  , seks u separeu sa dve, da se izrazimo politički korektno, vrlo elegantno popunjene dame, prlično naopako posluženje uručeno paru koji je vodio ljubav u separeu  , ludačka oproštajna žurka itd ), ali i niz bolnih-sudbina Klausa, upad policije u lokal ( o tome nešto kasnije ).
Mislim da ni ime Kabala nije slučajno odabrano, i da ima u ovom romanu neki okultni i metafizički značaj. Kabala nije samo popularni lokal, već je mesto sa dušom, i privlači sebi kao svetiljka leptire usamljene i umorne duše. Svi ti lokalni alkosi, stari rokeri, gotičari i gotičarke, sitni prevaranti i krimosi, razočarani u život mladići i službenici, samo su usamljene, izgubljene duše željne malo pažnje i ljubavi. Kabala je njihov hram, a njeno osoblje kao sveštenstvo kome se ispovedaju i koje im pruža ljubav. Ali to troši čoveka, užasno troši energiju, potrošiće i junaka ove priče , uvući ga u vrtlog u koji će možda i bežati od svega prepuštajući se mračnim strastima velegrada.
Neki sporedni likovi u ovom romanu, postali su pun pogodak : lokalni diler Cukan ( ,,Šta mi to radiš, bro' '', ,,Nabavio sam novu rstva, oš da duneš?'' ) koji je, sa svojim suludim slengom neka komična verzija obožavaoca i podražavaoca američkih rep gangstera i mešavina lokalnog blente i tipa koji kao da je ispao pravo iz popularnih Mućki, daje neki mangupski i topli ton ovom romanu.
Klaus je na drugoj strani skale. Misteriozni, tihi , redovni posetilac lokala, Klaus je bol, patnja, seta, nemogućnost sreće i nemogućnost izlaska, iskoraka iz (samo)nametnute uloge ,,Odlučio sam da se ubijem u trideset i prvoj godini'', reći će Klaus. Čini mi se da je on na tragu nekih drugih junaka i identiteta, koje će Rašo razviti u drugim pričama.
Iako ima pregršt komičnih situacija, bol je stalno prisutan u ovom romanu. Bol je njegova konstanta. Vratimo se na već pomenuti upad policije u Kabalu. Za nevolju, to se zadesilo, baš kad je našeg junaka posetio otac. Otac, gledajući sina koga pretresaju policajci, pokušava da protestuje, pruži otpor, ali njegov otpor biva slomljen jednom rečenicom policajca, parafraziram, nešto ovako ,,Ćuti matori, ili hoćeš i tebe da pretresemo?''Pobuna biva ugušena u trenu. Otac ropski saginje glavu ( vekovima naučena pokornost vlasti, sistemu, nadređenima, kao da nam je upisana u gene ),dok ga sin posmatra pomešanih osećanja, sa mešavinom sažaljenja i gađenja.
Svega ima u ovom kratkom romanu, i radosti i bola, i dobrog poznavanja psihologije, i preispitivanja o svemu, od ljubavi do mogućnosti sreće i uspeha. Na kraju, krug se zatvara, glavni protagonista romana se vraća u Rumu, ali i dalje nije jasno da li je uspeo, da li je pobedio sebe i druge. Odstupio je od predviđenog i utabanog puta, okusio je slobodu, ali ta sloboda kao da ga je samljela i odbacila nazad na početnu poziciju. Kuda i kako sada dalje? Na čitaocu je da prosudi.
Ne znam za druge, ja sam u ovom romanu istinski uživao.

Sledi prikaz sledećeg dela knjige, zbirke priča RABID SERBIA , koja obuhvata priče fantastike, naučne, epske i urbane fantastike, srpske folklorne fantastike, horora, humora i satire.

[Anomander Rejk]

U KRVI SKOVANO
Došlo je nezvano, jauk jašući-tako počinje ova priča.
Za razliku od prethodnog u ovoj zbirci, romana, koji ima puno humora, vrcavosti i zabave, ova priča sadrži mnogo zlokobniju, tegobniju i strašniju atmosferu. Ova priča je horor do srži. Dotiče se nekih tema koje su Rašu očito veoma interesovale, i koje je obrađivao i u nekim drugim pričama. Demonsko, onostrano, metafizičko, neznano ovaploćeno u telu i mesu. Bolest i propadanje ( epidemija kuge u Irigu ). Motiv nasleđa - u ovoj priči nije porodično nasleđe ipak, nego zlokobni prsten koji nije ni nasleđen, nego otet , ali ipak sličnosti sa nekim drugim pričama ima u pokušaju glavnog junaka da se reši onoga što je primoran da nosi sa sobom, i da izađe iz okvira koji su mu predodređeni. Priča je relativno kratka ( pisana je tematski, za konkurs Refesticona 2014, za zbirku ,,Prsten sa one strane sna'', u kojoj je i objavljena ), a sigurno je imala potencijala i za dužu formu i dalju razradu.

Slede dve priče ( MASKA i NA KOLENIMA ) koje su objavljene u časopisu za folkornu fantastiku ( Omaja ) 2014, čini mi se da su to bili brojevi posvećeni stogodišnjici početka Prvog svetskog rata.
MASKA je tehnički korektno napisana priča, sa solidnim zapletom, razrešenjem i atmosferom kakva se i traži za ovakav časopis. Priča NA KOLENIMA mi je ipak ostavila mnogo jači utisak, pa ću o njoj nešto više.
NA KOLENIMA nudi takođe jedan mučan, zlokoban seting. Okupatorski vojnici siluju i ubijaju ženu i ćerku glavnog junaka, a zatim pucaju i u njega samog. Više od samog groznog čina bol je u ovoj priči njegova nemoć, poniženost, servilnost prema neprijatelju i jačem koju ispoljava čak i u najtragičnijim trenucima, ni tada ne uspeva da povrati ni minimum dostojanstva. Ova priča postavlja pitanja o granicama smisla života i življenja, vredi li živeti u sramoti i poniženosti ili postoje određene granice i tačke koje život čine nedostojnim , kada ga je časnije i svrsishodnije prekinuti. Dva puta u ovoj priči, ona zalazi u te dubine-prvi put nakon opisanog događaja, i drugi put nakon što glavni protagonista priče sreće mračnjaka sa psoglavima koji ga izleči i faktički vraća u život, ali mračnjakove usluge naravno, imaju svoju cenu. Vredi li i takav, ,,drugi'' život ičemu? Ovo su neke od tema koje će se pojavljivati i u drugim pričama-gde su granice kada život postaje besmislen i nedostojan, i ima li smisla u takvim okolnostima uprkos tome insistirati na suprotstavljanju smrti. Teme su teške, ali hrabro i beskompromisno načete i obrađene.

[Anomander Rejk]

OSMATRANI-Apokaliptična vizija budućnosti ovih prostora, nemačke okupacije, ,,dištrikta'' i veštačke, izmišljene države ,,Albanski Aškelon'' koja sigurno jeste neka aluzija na ,, državu Kosovo''. Zatvoreni iza zidina i čekajući red za arenu u kojoj će služiti kao zabava za okupatore, Lopov i Šaljivdžija vode jedan vrlo dobro osmišljen i napisan dijalog, u kome bez zadrške i okolišanja govore o temama identiteta, časti, ponosa, poniznosti i pristajanja na poniženost, poslušništva i otpora, granicama trpljenja , na kraju i ljudskosti-šta je ono za šta vredi zaista živeti, i zbog čega.
Da li je kraj ove priče srećan ili nije, ne bih da otkrivam.

Priče POSLEDNJI DANI i RAMPA U SIVOM imaju tematskih sličnosti i sličnosti u sledu, pa je dobro što su i stavljene jedna pored druge. Pre ili kasnije , logično je da pisac domaće fantastike oproba da u svoju priču ubaci i neke istorijske ličnosti, a koga bi pre na ovim prostorima stavio u priču nego Gavrila Principa i Josipa Broza  Prepliću se u ovim pričama realiteti, prošlost, sadašnjost i budućnost, vreme i prostor, snovi i stvarnost, mešaju se vremena, ličnosti, sopstva...

OBORA : POSLEDNJA GENERACIJA je sjajan, kratak, ali efektan i brutalan horor. Priča koja je mislim, bila i nagrađena na jednom konkursu. Porodična degeneracija u ovoj priči sasečena je brutalno u jednoj krvavoj parodiji svinjokolja, bez milosti, od strane onih koji su takođe na neki način degenerisani , ali vlastitu odbačenost će osvetiti nad onima koje krive za svoje nasleđe.
Iako možda na prvi pogled ne izgleda tako, ima mnogo dubljeg iza ovog pojavnog ,,svinjokolja''-pitanja identiteta, krivice i kazne, bolnih porodičnih odnosa i istina.
,,Dedino lice je smrznuto stravom. Bespomoćno, zgužvano-baš kao što sam očekivao da će biti. U zgrčenim borama utkana je svest o iskonskom grehu i čistoći zaslužene kazne.''
,,Kaplje. Curka. Zarivši zube u tkivo osvete, osetio sam ukus lepši od ljutine kulena ili slatkastog svinjskog mesa.''
ZDRAVKO-Nakon Obore, dolazi jedna dosta laganija i relaksiranija priča ( mada ni u ovoj se ne vodi srećnom kraju ) : seosko varoške ljubavo osvetničke vradžbine prevarene žene poći će malo...u krivom smeru.  Duhovita i zabavna, vrcava priča, no uprkos tome ne fali joj ni mraka. Dobra i fino odmerena kombinacija kontrasta.

[Anomander Rejk]

TRULEŽ, MESO I SITNI KOLAČI-Ova priča je bila među prvim pričama koje sam pročitao od Raše, možda čak i prva ili druga. Objavljena je u zbirci V-fantastične priče iz ravnice. I dalje mi je ova priča u top 5 Rašinih najboljih priča.
Atmosfera mučnog okupljanja na porodičnoj slavi poslužila je kao sjajan temelj na kom se gradila građevina ove priče, a oživljeni mrtvac samo je sredstvo koje pokreće da se neke druge , mnogo krupnije i bolnije stvari ispričaju. Sve što ne valja i što nas boli, i kao pojedince, i porodicu i društvo, skupilo se za tim nesrećnim stolom-devedesete i njihov mračni teret, zlo koje su posejali i čiji korov nikako da prestane da niče; raspad tradicionalnih porodičnih odnosa, neverstva, odsustvo ljubavi i istinske privrženosti ; život po inerciji, nasleđenoj tradiciji ,,zato što se tako mora'' a koja više jednostavno nije srećna ni za koga, ni za onoga ko treba da je sprovodi, ni za onog ko treba da živi po tim pravilima i sluša ; laž idile patrijarhalnog i ,,domaćinskog'' modela života, koji se raspada tu pred očima porodice , za stolom i slavom. Zombirani Gavra zapravo je samo književni alat, potreban da se lakše ispriča suštinska priča. Glavni junak smognuće snage da preokrene tok tradicije, odbije poslušnost i odbaci obmanu, ali čak ni to neće doneti katarzu.
Da ne pričam duže, evo nekih odlomaka :
,,Kako ste putovali?'' zagreba sad moj taja.
,,Kako smo putovali?'' načkiljio sam. ,,Ozbiljno?''
Živeli smo u Rumi, na trideset minuta njive, praznine i balegom umazanog puta.
Kako smo mogli putovati?


,,Nije nas mrzeo, daleko od toga, ali bi svako neupućen stekao takav utisak. Kinjio nas jeste, al po tradiciji i običaju, kako valja i trebuje. Trava pokošena, dvorište uredno, odeća pristojna, molim lepo! Radio i televizija nisu se smeli puštati za vreme slave. Moralo se odati poštovanje pokojnicima...potpunim odsustvom poštovanja prema preživelima.''


,,Devedesete je plavio neukus praćen lošim vestima, a on je bio tipičan izrod okolnosti -najmlađi sin, seoski drkoš, sveže pridošao sa ratišta, krvavih kolena, sa tri uzdignuta prsta i tetovažom pod laktom. Za trideset godina života, izdrndao je sve seoske i prigradske zanatlije, nijedan posao ne zadržavši duže od frtalj godine. Živeo je od dedinih svinja i kokoši, dok je sve skromne prihode od seoskog moleraja i zidarije trošio na rakiju, tikete i uličarke. Babi i dedi, opet, bilo je najbitnije koliko ti je dubok cug, koliko džakova možeš potegliti na ramenu i koliki si Srbin, pa ih nije preterano nagrizalo to što im se mladunče tuklo po kafanama i valjalo po prljavim posteljama.''


SMRDLJIVI JARAC-Kratka, efektna priča sa lokalnim koloritom, specifične atmosfere, zgusnute između neobičnog proticanja vremena, kafanskog dima i pića, nesreće koja se dogodila, fantastike, realnog i nerealnog, živog i mrtvog...


ZLATNA DECA, ZLATNE GODINE-Takođe priča sa lokalnim koloritom, isto kao i Trulež, meso i sitni kolači objavljena je u zbirci V-fantastične priče iz ravnice. I ovom pričom Rašo nam je pokazao , i dokazao, da itekako lokalno može biti odličan ambijent i za fantastiku i za horor, pa i onaj suptilni. I ravni Srem, i Borkovačko jezero sve može biti obavijeno misterijom i tajnom. Prvenstveno sam ovu priču doživeo kao aluziju na bombardovanje 1999.godine, to neko potisnuto sećanje na zlo bombardera koje čini mi se, nikada neće sasvim iščileti iz nas. Ne čini se isprva da je to u pitanju ( tek vrlo kratke aluzije ), radnja teče drugim tokom, pokušajem odbačenih tinejdžera  da smuvaju devojke i neshvatljivom tragedijom koja se desila mlađem bratu jednog od njih-mi zapravo i ne znamo šta je misteriozna svetlost koja se pojavljuje i uzrokuje nestanke ljudi iznad Borkovačkog, i drugih jezera, ali negde između redova tu je i zlokobno bombardovanje, uranijum, rat, sve što smo kao društvo prošli. Tako sam bar ja shvatio priču, moguće da će je drugi čitaoci shvatiti i drugačije, ali u tome i jeste čar kvalitetne priče-da može uvek imati različita tumačenja i da svako u njoj može pronaći nešto specifično.

[Anomander Rejk]

Dosta za sada  . Nastavljam sa prikazom za deset dana otprilike, kad prođu praznici, tamo posle Srpske nove godine.

[Anomander Rejk]

OPROST I ŠEST SUPROTSTAVLJENIH P


Ova priča može se podvesti i pod naučnu fantastiku-prvenstveno zbog izgradnje Polispirala, koje će rešiti problem prenaseljenosti u Evropi. Zaraza zloćudnom amebom koja razara mozak, otvoriće kapije i vrata ka drugim svetovima i realitetima, u kojima će takođe postojati Polispirale, ali sa drugim graditeljima. A možda su i same Polispirale most koji premošćuje razdaljine između svetova i realnosti-to ćemo se definitivno zapitati, jer autor, možda i namerno ne daje potpuno jasan odgovor ( mada se tvrdi da su amebe otvorile ta vrata, ja ipak zadržavam rezervu tumačenja)-u bunilu i snovima izazvanim amebom teško je tačno razlučiti šta je šta.
Na emotivnom nivou, onom dubljem ispod pojavnih oblika naučne fantastike i horora ova priča nam nudi mnogo-melanholiju, setu, kajanje, krivicu. S jedne strane, genijalni klinac koji je uspeo u svetu i stekao svetsku slavu, a s druge strane ostareli, usamljeni roditelj koji provodi poslednje dane u zabiti brdske Srbije, željan bliskosti, lepe reči, pažnje-bez kojih ostaje. I opet pitanja šta je zapravo sreća i uspeh, i je li to uopšte uspeh, šta je smisao života, može li se išta učiniti i promeniti da se preokrene taj večni krug trpljenja i boli.
,,Sistem funkcioniše, ali svaki sistem i omane, zagrcne se'', parafraziram jednu Rašinu rečenicu i misao iz ove priče. Sistem funkcioniše, o da, ali nije pravedan ni human, ne obazire se na naše muke, boli, patnje, tugu.


Ima li izlaza?


Odlična priča. Objavljena je i u 15. broju časopisa za književnu fantastiku UBIQ.


Dva isečka iz priče :
,,Pogrešno deluje, ali nekad i ti ostaneš u Srbiji, pa popiješ vodu iz bunara, zagađenu krvlju, ili mokraćom nekog drugog jadnika sa zažarenim mozgom, a kum te ne nađe na vreme, ili ti još uvek živi roditelji ne pruže adekvatan tretman. Nekada je to deo funkcije, a nekada greška, jer je došlo do fizičke fuzije svetova zbog toga što se mehanizam, eto, zagrcnuo, Omaške su neminovne. Nijedan sistem nije savršen u večnosti! Telo izdaje. Razum, takođe. Njihova veza najčešće, zapravo, može da te ostavi na cedilu, pa nastane belaja.''
,,Ameba te je prosvetlila. Tvoj mozak sada funkcioniše drugačije, probuđeno. Možeš da gvirneš u jednačinu postojanja, a da se činioci ne uznemire. Možeš da vidiš rezultate unija i preseka, razlika i delenja, čak i ako su sve brojke nepoznate. Vremenom ćeš, osuđen na drugačiju spoznaju sveta i svetova, i sam uvideti koliko je osećaj krivice besmislen u sklopu nečega što teče, odvija se, obrće, pa opetuje. Naposletku, i sam si imao priliku da se uveriš da Polispirale postoje i u susednim univerzumima, a to je najbitnije, jer je samim tim glavni tok osiguran.''

[Anomander Rejk]

TKIVNA
,,Plaćena je da je boli.''
Tkivna je takođe objavljena u časopisu UBIQ, jedna od, po meni, najboljih Rašinih priča.
Srbija budućnosti, Srbija naselja Spirala, u zagrljaju Unije ( EU ? ) robotizovana i premrežena novim tehnologijama, ali ispod te površine i dalje živi ona drevna, strasna, divlja, razuzdana, na momente zloćudna i surova Srbija. Dvojica sitnih krimosa, starih drugara iz detinjstva i mladosti, ponovo se sreću u izmenjenom Beogradu budućnosti. Jedan gonjen krivicom iz prošlosti  i navikom na novo i bolje ( da li uistinu u bolje? ) dolazi iz Nemačke, drugi je ostao kući, u kriminalnom talogu i miljeu. Domaćin gostu za zabavu ponudi Tkivnu-devojku koja je plaćena da je boli, čije je telo izloženo na potpunu milost i nemilost onome ko je platio. ( zvuči poznato? proročki? npr. pelene radnicima u fabrikama? razni oblici nasilja u našem društvu, onih koji smatraju da su gospodari tuđih, posebno ženskih života, itd ). Tkivna ( uz bok joj stavljam jedino priče Trulež, meso i sitni kolači i Partiju ) nemilosrdno zaseca naše duboko obolelo društveno tkivo, pošast koja je krenula devedesetih i kojoj kao da nema kraja ( mada su joj uzroci mnogo dublji i sežu daleko u prošlost ), ali ( između redova ) ne propušta da načepi ni licemerni i profiterski tehno svet EU. Sve je u jednoj užasnoj simbiozi, u kojoj se izgubila svaka ljudskost, bliskost i empatija. Surova, mračna i snažna priča.


Neki odlomci :


,,Pa opet, zamirisao bi mi često tuđ parfem, te bih oko bacio pod suknjice uličnih mršavica koje su delile ružičaste vizitke. Ipak, sile prilika bi me za zadovoljstvo obavezno uskratile migom nedovoljno oteklog novčanika, plačnim glasom sa druge strane IP-a, ili produženim radnim vremenom, te bih se zadržao samo na pogledu.
Ali, na izletu u Srbiji, gde se pije prava rakija, maše pištoljima bez kazne i ponoć dočekuje uz ,,Tek je dvanest sati'', a sve što se zbiva ostaje zakopano u mračnim ćoškovima prostačkih jaruga, takva ponuda nije se mogla...ma, nije se smela odbiti.
,,Volim ženu i klinca'', planirao sam da zabalavim, ukoliko mi se odluka dovede u pitanje. ,,To svakodnevno dokazujem. Plaćam stan, potrepštine, malom školovanje, ovoj frizuru. Muško sam i za stolom, i za jorganom. Pa , valjda imam pravo da se malo opustim i zaboravim na dugove i pločice, bar na rodnom tlu!''


Najzad, tek što sam posegnuo za oružjem, na tren sam uhvatio i pospani pogled Tkivne, a iz njega je zaurlalo stotine krvavih noći-vrisak je bio dovoljno težak da zapečati odluku.
,,Ne mogu'', ustuknuo sam. ,,Boli je kume, zar ne vidiš?''
,,Plaćena je da je boli'', ovaj je zarežao. ,,Potpisala je ugovor, primila platu i zaslužila sve što je dobila!''
,,Niko tako nešto nije zaslužio...''
,,Kume, ovo je naša Srbija!'', glas suprotstavljenog je nenadano zadrhtao, a slomile su ga suze odbegle iz tamnih plavih očiju prožetih kapilarima, glaziranih šljivovicom. ,,Ehej, naša Srbija, bre!''
,,To je tvoja Srbija'', podigao sam ruke u vis, nalik razočaranom neprijatelju, a zapravo se ogradio od svega, kao što sam i ranije umeo,
gotovo maestralno.''

[Anomander Rejk]

NIJE-ZDRAVO-REĆI-DOBAR-DAN
Na prvi pogled jedna zabavna priča, puna ( crnog ) humora i ironija, ali u stvari jedna vrlo uznemirujuća i zapravo mračna vizija Srbije pod Unijom ( opet Unija, i opet (Poli) Spirale. Sistem je tako napravljen i ustrojen da je duboko, totalno i neopozivo dehumanizovan i da se
( na njegovom terenu, po njegovim pravilima ) apsolutno nemoguće izboriti sa njim. Ali postoji i jedna drugačija Srbija, još uvek diše negde duboko ispod tehnoloških okova, ona divlja, razuzdana, mračna Srbija, u kojoj se pije rakija, ljube maloletne lepotice, u kojoj se još s divljenjem gleda u zvezde i noć.
RABID SERBIA-Na sličnom tragu, samo sa još više humora, referenci i na svetsku i našu pop kulturu ( ,,Snežo, sine, ide tata u rat''  , npr, aluzija na čuvenu rečenicu iz Mi nismo anđeli )i dodatnim elementom zaraze koja će stvoriti zombirana, truležna bića. Sve je to na površini, metafore, aluzije i iluzije, a ono po čemu se zaista kopa i što se zaista prikazuje, nije Srbija budućnosti, već nažalost, Srbija sadašnjosti, Srbija koja je obolela i koja je puna zombiranih kreatura, živih mrtvaca bez razuma, savesti, morala i osećanja.


Ovim se završava prikaz dela zbirke koji nosi naziv RABID SERBIA.
Slede OSTALE PRIČE ( Naučna fantastika, teorije zavere, srpska folklorna fantastika, horor, kratke priče

[Anomander Rejk]

Čita li ovo iko...ali svejedno, nastaviću  .

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Да, ово чита неко ко ће у књизи Историја српске научно-фантастичне књижевности деветнаестог и двадесетог века, па у завршном поглављу „Кратак осврт на почетак 21. века“ написати, можда (након мале провере), отприлике,

да је прерано преминули Радослав Раша Славнић (па навести годину рођења, и годину смрти; Ви то нисте навели? – а баш не видим ни библиогрфски податак...) објавио неколико дела ноар и хорор фантазије, али и са елементима СФ, и да се придружио тренду предвиђања пропасти, поробљавања, отуђења и нестајања Србије у Европској Унији, где су истакнута и дела (али, често склона гротесци и пародији, што можда код тих аутора показује да они то не мисле баш озбиљно): Миомир Петровић, Black Light; Марко Видојковић, Е баш вам хвала; и друга.

Дакле, моја перцепција ових Ваших приказа је, да Раша није у жанру СФ, али има и елементе СФ, али они не преовлађују. То значи да он није СФ писац. Међутим, ако макар и у само једној његовој причи елементи СФ преовлађују, молим јавите то, која је то прича, па ћу ја покушати да ту једну прочитам; а иначе не. Сасвим сигурно не.

Цењени Аномандер, хвала Вам на труду.

А добро написан библиографски податак би требало да изгледа рецимо отприлике овако:

Андрић 2012: Иво Андрић, Сабране приповетке, друго, допуњено издање, приредила и поговор дала Жанета Ђукић-Перишић. Београд, Завод за уџбенике, ISBN 978-86-17-17801-5, COBISS.SR-ID 189531404, прича “Дедин дневник” стр. 351-353

[Anomander Rejk]

Poštovani ABN,
Radoslav Slavnić rođen je 10. jula 1985. u Sremskoj Mitrovici,  preminuo je 22.oktobra 2015. godine u Rumi.
Evo i u Emitoru nekih bibliografskih podataka : https://emitor.rs/2015/10/in-memoriam-radoslav-slavnic-rasa-1985-2015/
Kad završim kompletan prikaz, pogledaću još jednom sve priče, pa ako ocenim da negde SF elementi preovlađuju, svakako javim.
Verujem da će se i Lidija javiti kad pročita knjigu, a ona je svakako mnogo potkovanija od mene u teoriji i sigurno će preciznije
odrediti da li je nešto SF ili nije, pa verujem da će i ona dati svoj sud.
U svakom slučaju hvala vam što pratite ovaj topik, znači mi.

[Lidija]

Čita li ovo iko...ali svejedno, nastaviću  .

Pratim topik, a i dovršavam knjigu polako (obimna je ta knjiga, zaista) nego sam ovih dana u kojekakvim frkama i slabo pri internetu... osim preko telefona, a to je baš naporno i za čitanje a pogotovo za pisanje.

Ali napredujem polako...