Цењени Ygg , браво за тај линк за кратки филм, несумњиво је то тај, и, одличан је, једно трезвено и реално упозорење.
(2) Браво zakk и Мића, за програм “Лазе”.
(3) Снимљен је биографски филм Први човек (First Man, 2018) о првом човеку на Месецу, Неилу Армстронгу, и већ је приказан, и то као први на програму, на једном филмском фестивалу (у Венецији). Очекује се да у биоскопе у Америци крене кроз једно месец и по дана – 12. октобра.
(4) “Политикин забавник” бр. 3473, петак 31.08.2018, нема СФ причу, али има на стр. 58-59 хумористичну причу о начину како туристички водичи говоре у Италији.
стр. 20-21, да ли је Исак Њутн крао идеје од Роберта Хука, а из ривалске суревњивости рушио Хуков углед. О овоме није лако знати истину, сада, после неколико векова.
стр. 22-24, како меримо удаљеност звезда: помоћу паралаксе, и цефеида, итд. Потписује Г. Војиновић.
(5) Данас, у суботу 1. септембар 2018, у “Политици”, па у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука”, па на стр. 9 тог прилога, имате биографски чланак “Далекосежно завештање Жила Верна”, потписује Срђа Јанковић, један поднаслов “Носталгија за будућношћу”, други поднаслов много опширнији . Чланак у основи прилично реалистично и трезвено оцртава живот, каријеру и дело Жил Верна, и његов допринос настанку и развоју СФ жанра (да, СФ… не неког другог…), па и Вернов статус данас; чланак је написан без много лутања или грешака, а нарочито је добра једна реченица у последњем пасусу (који је отприлике и закључак чланка): “Неизмењена је остала једино наша неутажива потреба да (…) свет још дубље упознамо и још боље разумемо.” То наглашава суштинску карактеристику, когнитивну, СФ, мада је требало некако поменути да СФ настоји да гледа и многе друге светове, не само ову планетушку овде.
(6) У истом “Политикином” културном прилогу али на стр. 4, Бојан Јовановић потписује чланак, али је у наслову промакла словна грешка: “Реалност посткритичног доба”. У самом тексту чланка, Јовановић је писао исправно, “посткритичког” доба. Ако смо добро разумели, његова теза је да су некад критичари књижевности и уметности били значајни, јер су писали стручно, објективно, истинито, дакле било је то критичко време, а данас је ново време, посткритичко, наиме критичари пишу скоро искључиво похвално, промотивно, дакле лажу нас, а с друге стране је маса аматерских критичких коментара на друштвеним мрежама, у фазону “свиђа ми се – не свиђа ми се”, тако да ни томе не можемо много веровати.
