Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Ghoul]

та мало сморна СФ серија Black Mirror.

pustite vi naklapanja onih koji je nisu gledali, i slušajte one koji jesu:
ja vam kažem da serija uopšte nije smorna, dapače.
zabavna je, pametna i vredna gledanja.

[angel011]

та мало сморна СФ серија Black Mirror.

pustite vi naklapanja onih koji je nisu gledali, i slušajte one koji jesu:
ja vam kažem da serija uopšte nije smorna, dapače.
zabavna je, pametna i vredna gledanja.

Potpisujem.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,
у данашњем (субота, 4. август 2018) “Данасу” (може се купити и сутра), па у убаченом прилогу “Недеља”, па на стр. XI, имате приказ, наднаслов гласи “Кратка проза”, наслов је “Англофона међужанровска књижевност”, то је приказ збирке коју је уредио Срђан В. Тешин (видите… има средње слово…) а наслов збирке је У шта смо се то претворили; наводно ту има преко 40 кратких прича, преведених са енглеског, а ниједна, наводно, не припада ниједном жанру. Приказ је потписан необичним иницијалима који гласе (латиницом) “K.A.D. 20” – необично је то “20”.
Добро… јасно су нам рекли, и то је коректно с њихове стране: ниједна од тих четрдесетак прича није СФ. Дакле они који траже СФ, неће бити преварени, неће бити обманути, да читају много страница тотално узалуд. Упозорење је јасно, и фер; нема уваљоце. Па, хвала им на коректности.
Али, не можемо а да не приметимо колики је труд ту уложен да се избегне страшна, разорна стигма СФ, јер ако би се рекло “ово је научна фантастика”, вероватно би чаршија у секунди одбацила целу збирку као тривијалну, као суб-литературу.
Док, ако је (претпоставимо) неки као сатирични магични реализам, онда ће збирка моћи да се окачи о Борхесов огртач и да се провуче у дворане високе књижевности… Битан је дакле потез, јасно се дистанцирати од СФ. Кад тако гледамо, онда је овај приказ (нама, барем) забавно читати. Неко даје приказ једне збирке и инсистира да то није ниједан жанр.

Да ли је то увредљиво за нас? Па, ваљда није, осим што испада да смо ми ту неки губавци.

Тема збирке је, изгледа, друштвена критика, и то критика савременог друштва (нагађамо: само и једино западног?) са становишта медијске и друштвене “будућности која је већ почела”. Хм, то је, као тематика, врло близу СФ.

Значи књига се врти око нашег дворишта али добро пази да у њега не уђе.

Да ли је то победничка формула за књижевну афирмацију, за успех на литерарној сцени, у Србији данас?

(2)  На истој “Данасовој” страници је и приказ (потписује Александар Чотрић) једне колекције афоризама, са насловом, гле, Историја будућности. Аутор је недавно преминули (1929-2014) словеначки афористичар Жарко Петан, велемајстор те тако кратке литерарне форме.
Случајно знамо један његов одличан афоризам: “Историја је цензурисана прошлост” (то је било објављено у дневном листу “Вечерње новости”, Београд, 26. јануар 2014, стр. 23). Да, један велики део националне историје, неких народа (па и неких које јако добро познајемо), јесте, заиста, цензурисана прошлост…

(3)  Данас у културном прилогу “Политике” који се зове “Култура, уметност, наука”, па на стр. 9 тог прилога, Слободан Бубњевић има чланак “Колико је људи потребно за нови почетак?”, поднаслов “о апокалипси”, где он обрађује две-три теме, међусобно блиско повезане: колико би људи требало да буде у генерацијском броду који би путовао рецимо 6000 година до најближе настањиве планете, да би они могли да преживе толико дуго, и онда населе тај нови свет; и, колико мало људи је у некој давној преисторији било живих на нашој планети, можда само неколико стотина, или и мање, па ипак, успели смо да преживимо, да не изумремо, и данас нас има неколико милијарди. Осим тога Бубњевић разматра да ли би у случају глобалне катастрофе било довољно рецимо стотинак преживелих (“стотинак људи, и то, половина жена, а половина мушкараца”), па да се човечанство обнови, да не изумре.

Чланак је интересантан, али избегава (игнорише) питање урођавања, енгл. in-breeding, јер, у том генерацијском броду, или на тако опустошеној Земљи, они би се женили и удавали између себе… па опет између себе… и опет између себе… и врло брзо би сви били једни другима врло блиска родбина. А то онда буде врло штетно.

(4)  “Политикин забавник” бр. 3469, петак 03.08.2018, нема СФ причу, али на стр. 8-11 има обиман чланак о генерацијским свемирским бродовима, наслов “Путовање кроз време”, веома обилато илустровано, потписује само иницијалима С.Н, наднаслов “Наука без граница”.

стр. 20-21, да ли је пре 10.000 година иједан човек имао плаве очи; да ли људи настављају да еволуирају; зашто је скоро свака орбита елипсаста (а није савршени круг); и, ко је нетачно пријављивао да је открио прву планету изван Сунчевог система.

стр. 60-61, чланак “Орвел у учионици”, о камерама за надзор у неким школама данас.

На стр. 67, сентенције о музици, једна је добра: Вуди Ален: “Не могу више да слушам Вагнера, одмах осетим порив да покорим Пољску”.

(5)  Књижара “Знак сагите” изгледа да је добила још бољу локацију, у истом подземном пролазу али много ближе Дому омладине (у Београду). О томе јавља Невидљиви, имате и слику, на:

https://sfpisb.wordpress.com/2018/08/02/knjizara-znak-sagite-ponovo-radi/

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Заборависмо,
и ово данас:
(6)  у “Данасу” али на стр. 19, изнад укрштених речи, чланак из Центра за промоцију науке, наслов “Дубоко мистериозна Мебијусова трака”, потписује Слађана Шимрак, настоји да докаже да Мебијусова трака није само тополошка цака и атракција за забаву народа, него озбиљан тополошки феномен значајан за математику и друге науке, а врло редак у природи.

[Slava]

A propos rečenice Vudija Alena- na  Jutjubu može da se pogleda dokumentarni film o porodici Vagner pod nazivom 'The Wagner Family'. Sagovornici u filmu su potomci i članovi porodice Vagner.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала, Славо.

(1)  У Венецуели је у суботу 4. август 2018. био један можда покушај атентата на тамошњег председника, наводно помоћу два дрона са аматерски прављеним, малим бомбама, или се барем тако тврди у вестима. Размишљамо: да ли то има елементе роботског напада… O tempora, o mores.

(2)  У “Блицу” у понедељак 6. августа 2018. Слободан В. Ивков дао је приказ стрип књиге, са стрипом Мали Немо који је фантазија, не СФ, а настајао је отприлике негде пре Првог светског рата.

(3)  Такође у понедељак 6. август 2018. био је приказан, од отприлике осам сати ујутро, СФ филм 1984, онај са Џон Хертом (John Hurt). По роману Џорџ Орвела.

(4)  Данас, 7. август 2018, сценариста и филмски професионалац Димитрије Војнов објавио је у “Блицу” отворено писмо комисији Филмског центра Србије због тога што његов пројекат са насловом 2020 (мисли се на годину, то је две хиљаде двадесета година) одбијен на конкурсу за доделу пара за продукцију. Он помиње жанр, и у том контексту каже да би тај филм био акциони трилер, али, сценарио је о политичкој будућности и има елементе СФ, јер је о будућој замишљеној, претпостављеној побуни у Србији против сарадње са НАТО пактом. Тако да би то пре био СФ жанр? Писмо је у уметнутом прилогу “Поп и култура”, најављено је на стр. 1 (насловној) тог прилога, цело је дато на стр. 2 (то је пуна страна текста!) а слика Војнова налази се на стр. 3. Од овога би могао испасти најбољи српски СФ филм! Претпостављамо да ће и без тих пара ипак бити снимљен. Само, рок је сувише близу, требало је одредити годину две хиљаде и четрдесету, или тридесету барем, јер, док Димитрије стигне да сними тај филм и док почне приказивање, већ ће и проћи година 2020. па ће филм бити у старту застарео! Осим тога, у научној фантастици је било наслова који су гласили управо “2020”, а то је зато што на енглеском, то “twenty-twenty” значи не само годину, него и одличан вид, јасно гледање, кад неко нема ни најмањи проблем са диоптријом.

Постоји рецимо роман 2020 Vision:

https://www.amazon.com/2020-Vision-Roy-S-Neuberger/dp/1598262130

па, постоји и друга књига са тим насловом, али из области економије;

https://www.amazon.com/2020-Vision-Stan-Davis/dp/0671778153

па, постоји СФ роман једне жене, времепловски, са насловом 20/20 Vision:

https://www.amazon.com/20-Vision-Pamela-West/dp/0345367367

а уосталом још 1974. године била је СФ антологија 2020 Vision, edited by Jerry Pournelle.

у тој антологији, била је, на стр. 121-128, једна добра прича, од једне ауторице:

Dian Girard, “Eat, Drink and be Merry”, a diet enforced by a machine. But the machine does not know that the patient is pregnant and needs more food.

О тој ауторици имате на нету, у Николсовој СФ енциклопедији:

http://www.sf-encyclopedia.com/entry/girard_dian


(5)  У данашњем “Блицу” на стр. 12 налази се чланак о радовима на уређењу једног градског трга у Београду, и то, Славије, па, у поднаслову су нас “поздравили” примедбом да радови највероватније неће бити готови до сутра – такав завршетак био би “раван научној фантастици”:



па, хвала им, много им баш хвала, што нас помињу… тако… 

(6)  Данас у “Данасу” па на задњој страници, Басара у својој колумни дискутује да ли Србима треба трансплантација додатне памети, или, кад би било хируршки могуће, трансплантација целих глава. Његов закључак, о томе, наговештен је већ самим насловом чланка – “Трансплантација памети”. Нама остаје да размотримо да ли је то Басара кренуо у правцу научне фантастике, или хорора. Наиме неко би могао да брани тезу да је та Басарина идеја хорор. А неко други би онда бранио тезу да је то ипак претежно СФ идеја са елементима хорора!

(7)  А у истом листу, али на стр. 22, у чланку из Центра за промоцију науке, расправља се о једној врсти хране, а то су – месне прерађевине; знате већ, паризер, разне виршле, шунке, тобожње “пилеће кобасице” итд; то стоји у самопослузи а не уквари се, између осталог зато што је препуно хемикалија, нарочито нитрата и нитрита; у чланку се расправља о штетности те јаке прехрамбене хемије, па се тврди да то може чак утицати на мозак и навести потрошача, који једе јако много тога, да почне да се понаша као манијак! Наслов чланка је: “Утицај месних прерађевина на манију”.

[Lidija]

(2)  У истом прилогу “Поп и култура” али на стр. 7, у рубрици “Белешке једног уредника”, Гојко Божовић у чланку са насловом “Зашто бирамо?” дискутује о издавачкој индустрији и о питању да ли се издавачи опредељују за максималну продају и приход, или за максимални литерарни квалитет, или кривудају, лавирају између та два, у складу са разним околностима (да, управо то раде… али не сви исто), али, пред крај другог ступца, Божовић каже: [/size][/color]



дакле, видите, ту је питање – да ли је издаваштво књижевни жанр. Заиста нас изненађује да један такав професионалац може да постави такво питање. То је као да се питамо, на пример, да ли је продаја четкица, боја, и платна, један сликарски, ликовни жанр. Како може продаја материјала да буде жанр? Ово нас наводи да се, даље, запитамо, какав је уопште статус речи “жанр” у нашем књижевном простору данас.

Znate, cenjeni ABN, postoji razumna mogućnost da je ova Božovićeva izjava trapavo transkribovana (blic je to... '-' ), no ako ispadne da ipak nije, onda se u potpunosti slažem i delim Vaš nivo zaprepaštenja... i nadam se da ćete ga pamtiti i često koristiti u svrhe empatije za svog sagovornika. 

[Lidija]

Та једна усамљена породица се брани рационалним, паметним средствима, у складу са научним погледом на свет?

Нагласак је на изналажењу интелигентне, паметне одбране? А не на количини крвопролића на екрану?

Ето још елемената који говоре да је то СФ.[/size][/color]

Nažalost, u krivu ste (a verujem da ne bi bili, kad bi samo taj film odgledali do kraja...), to ne samo zato što cenjeni kolega Ghoul misli drugačije, nego zato što većina proučavaoca žanra horora stipulira da je horor "suštinski povezan sa određenim emocionalnim učinkom - konkretno, sa onim od koga je dobio svoj naziv" (Noel Kerol), ili, recimo, da je horor "delo imaginacije koje je sa svesnom namerom uobličeno da prouzrokuje strah kao reakciju (Majkl Stuprič). Dakle, ovaj film radi upravo to - svakom sekundom svog postojanja upinje se da proizvede osećaj strave, strepnje i straha, a na momente i čiste užasnutosti nad sudbinom protagonista. Ta "racionalna i pametna sredstva odbrane, u skladu sa naučnim pogledom na svet" o kojima govorite su svedena na lepljenje papira po zidovima podruma, zarad zvučne izolacije. A i finalni "pronalazak" je sasvim slučajan, a pri tom i racionalno besmislen, ali bože moj - horor je to, ne treba mu smisao, naprotiv. I Ghoul je potpuno u pravu kad vam tvrdi da nema racionalnih naznaka da su u pitanju vanzemaljci - naprotiv, SF bi imao silne muke sa takvim "vanzemaljcima", koji su uspeli da pokore celu planetu i decimiraju njeno obilno stanovništvo, bez da ikada dođu u situaciju da se makar i približe nekom standardnom pojačalu ili da omirišu sound loop u bilo kom formatu, tako da... ima tu inteligencije taman koliko u oko da si natrunite a da vas ne boli nimalo.   

[Miodrag Milovanovic]

Možda je to bio pokušaj šale, koju je novinar bukvalno shvation (a kako bi drugo?).
U razgovoru sa novinarima moraš biti ekstremno oprezan, kao što smo to više puta iskusili.
Nikakve komplikovane reči, nikakve dvosmislice ili pošalice. Sve ti se obije o glavu...

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењена Либеат, могуће је да сте у праву и да је тај филм (Тихо место) ипак претежно хорор; тачно је да га нисам одгледао. Не кажем да јесте хорор (као што Ви кажете, и као што Википедија тврди), само признајем да нисам сигуран.

(1)  данас у “Данасу” у уметнутом прилогу “Недеља” па на стр. (римски број) X тог прилога, видимо приказ, потписује само иницијалима Д.С, наслов чланка је “Добронамерно скенирање”, наднаслов је “СФ” (то је добро! најзад неко не бежи од те жанровске одреднице!!!), а тема је ова садашња (у току је) едиција најважнијих дела Филипа К. Дика, код београдског “Контраст издаваштва”. У чланку се у првом пасусу концизно приказује живот и рад тог великог СФ писца, затим у следећим пасусима та едиција, и онда – изненађење! За разлику од типичног, уобичајеног текућег приказиваштва, где је све увек похвално и само и једино похвално, овде има и критике, баш праве! Наиме, видимо замерке да неки од превода нису баш најбољи, и да је коректура понегде недовољно добра. Чак видимо да приказивач, Д. С, сугерише да би можда добро било да исти издавач објави кудикамо боље, дакле побољшане верзије истих тих романа (не свих, само неких) – са бољим преводом али и бољом коректуром.

(2)   “Политикин забавник” бр. 3470, петак 10.08.2018, нема СФ причу.

Али, насловна страна је СФ, слика времеплова отприлике у духу Х. Џ. Велса, али са два велика блистава златна прстена око времепловца (попречно један прстен у односу на други), ту је наслов “Како заскочити чукундеду” (мисли се на парадокс деде), и наднаслов “Упутство за путовање кроз време”.

То је и тема насловног чланка, који је на стр. 8-11, припремио Срђан Николић, на стр. 8 видимо тај исти наслов и наднаслов. Чланак има увод и пет “пројеката” тј. делова са сугестијама како би се могло путовати кроз време.

стр. 22, да ли антиматерија ствара антигравитацију. (Вероватно не.)

стр. 63, језик племена Пирага има само 10 гласова.

стр. 67, сентенције о животињама, две-три добре.

[nevidljivi]

(1)  данас у “Данасу” у уметнутом прилогу “Недеља” па на стр. (римски број) X тог прилога, видимо приказ, потписује само иницијалима Д.С,

Vrlo je moguće da je reč o Draganu Stošiću - nekadašnjem uredniku kulture, koji je sada urednik (valjda) posebnih izdanja i Plavih strana. On, uglavnom i radi za vikend izdanje...

[Ghoul]

koje mu je srednje slovo?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на информацији, цењени Невидљиви.

Е сад,
(1)  у данашњем “Данасу” (а то је и сутрашњи; викенд-број), у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. X, имате приказ стрип-књиге Бескрвни III, то је трећи део у некој серији. Наднаслов чланка је “9. уметност” (дакле девета уметност), наслов чланка гласи “Get over it!”, потписује Ђорђе Миљеновић. Али овај критичар се служи толико распеваном и размахнутом реториком да нисмо, баш, разумели о чему је стрип. Али ту је илустрација, види се нешто налик на немачки авион “штука” из Другог светског рата, а напада га, пење се на пилотску кабину с предње стране, нешто велико и сиво, можда налик на гремлина; или нам се барем тако учинило. Али нејасно се види, можда је нешто сасвим друго.

(2)  У данашњој “Политици”, на стр. 3 уметнутог прилога из културе, истакнути књижевни посленик Вуле Журић даје чланак “Одисеја у Србији 2020” о педесет-годишњици СФ филма 2001: одисеја у свемиру, и о још једном филму, и затим даје снажну подршку Димитрију Војнову, даје кисеоник публицитета, за прављење филма 2020 о невољама у једној Србији блиске будућности. То је добро, оправдано је, Војнов је заслужио сваку подршку да сними тај филм.

(3)  … а на стр. 9 истог уметнутог прилога из културе, осам кратких илустрованих занимљивости из науке, потписује Јована Николић (средње слово не знамо).

(4)  И такође данас, на последњој страници “Политике”, прилично велики чланак: најава да у новембру, можда око 11. новембра, на телевизији, ваљда на каналу Нешенал џиографик (National Geographic) можемо очекивати наставак (још неколико епизода) оне серије Марс која је 2016. године привукла велику пажњу; знате, оно што је пола документарно, разне дискусије итд, а пола играни филм. Могло би се претпоставити да то неће бити особито добро.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)  у “Блицу” је јуче, у понедељак 20. август 2018, на стр. 22, Ивков презентирао књигу стрипа Валентина, цртао Гвидо Крепакс (Guido Crepax). Наводно су поједине епизоде тог стрипа имале, давно, неке везе са СФ, али је после стрип отишао ка фантазији и еротици, а не СФ.

(2)  Још не знамо програм “Лазе” за септембар, па, ако неко зна, молимо да јави.

(3)  У “Политици” је данас, у уторак 21. август 2018, на стр. 13, чланак, приказ књиге која је ето сада објављена и код нас (издавач “Вулкан”), а то је:
Стивен Кинг, О писању, белешке о занату (Stephen King, On Writing, A Memoir of the Craft, 2000). Приказ потписује Александра Мијалковић. Не сазнајемо ко је преводилац. И, немојте имати нека велика очекивања да ће вам та књига пресудно помоћи да постанете писац. Али има у њој разних, па можда и корисних, савета о томе.

(4)  У “Блицу” је, такође данас, у уметнутом прилогу “Поп и култура” па на стр. 8 тог прилога, изашао обиман чланак Гојка Божовића о књижевном преводилаштву данас, о светским токовима у тој области: брзина, масовност, велики број активних преводилаца. Наслов је “Пронађено у преводу”, наднаслов “Белешке једног уредника”. Интересантно, у поднаслову (и после у тексту) се помиње “предосећање будућности”, али, кад помислите – па, свако предосећање се односи на будућност, наравно, а не на прошлост.

А то предосећање је, између осталог, да ће у будућности компјутери… знате већ… па ће људи-преводиоци остати без посла.

[Ghoul]

STRAVIČNO!
FANTASTIČNO!

običan svet i dalje ne razlikuje SF i horor, dapače: misle da je to isto!!! 

"Nekada je tanka linija između odlaska na more, malog incidenta u saobraćaju- i odlaska u zatvor. Upravo takav, gotovo filmski scenario, dogodio se porodici Vidak.

"Deluje mi totalno kao naučna fantastika. Kao horor priča", kaže Olivera Vidik."

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=08&dd=21&nav_category=12&nav_id=1433609