Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Па, цењена Либеат, Ви јесте у праву да у причи самој није нигде прецизирано да је АИ мушко или да је женско; узгред, то је списатељици било веома лако, јер је пустила да АИ говори исповедни монолог, све у првом лицу једнине (ја ово, ја оно...), не говори нико други; и у праву сте да је то одсуство било каквог прецизираног пола (мушког или женског) од великог уметничког значаја за разумевање те артифицијелне електронске особе (чије чак ни име не сазнајемо? чак ни име? је ли то тако? хајде да је зовемо некако! Cat Pictures Please protagonist?).
Узгред, ХАЛ 9000 у Одисеји говори мушким гласом, а не женским, па ваљда зато сви сматрамо, а и астронаути у броду сматрају, да је то “он”.
А у Звезданим стазама, бродски компјутер говори женским гласом.

Ех имам ја један објављени научни рад о (не)могућности постојања женског компјутера – и мушког, подједнако. Али сад баш окачити тај рад овде… па, можда бих и могао.

Али, али, цењена Либеат, и након што смо то све рекли, мој утисак ипак остаје, да се преводилац приче “Cat Pictures Please” на српски, извињава углавном из разлога политичке коректности. Јер, помиње појам родних предрасуда…

Додао бих, аудио верзија те приче:

http://clarkesworldmagazine.com/kritzer_01_15/

постоји и то чита жена, спикерка, женски глас, не мушки. Неко, негде, је донео ту одлуку, можда пуким случајем, у секунди, тотално без размишљања, али, можда и не баш насумично, можда је то била промишљена, добро одмерена одлука. А и било би основа. Јер, Cat Pictures Please protagonist – по темама које је интересују, и којима се бави – каријерно и психолошко саветовалиште, ту негде су и женидба, удадба, брачни односи… па, она као да је више на класичном женском терену. Могла би бити саветница у агенцији за брачно посредовање и саветовање. Она се практично сама јавља да буде нешто као marriage counsellor.

Ваш одговор Слави, о фантази и хорору: ако бих се изразио марксистички, рекао бих да се ту провлачи, у суштини, теорија да су фантази и хорор “опијум за народ” са циљем да се народ успава и замајава празним маштаријама и да изгуби револуционарни потенцијал у реалној друштвеној стварности. Али ја нисам марксиста и ја не кажем то.

Али неки марксиста би могао казати то. И имао би неке аргументе… јер кад неко сто сати времена гледа серијале у којима неки мусави, дроњави средњовековни типови млатарају мачевима и одапињу стреле, и на крају из тога, Гандалфе, не проистиче ништа, баш ништа – онда то јесте млаћење празне сламе. Барем ако се гледа из перспективе Маркса, Енгелса, Лењина…

[Miodrag Milovanovic]

Ех имам ја један објављени научни рад о (не)могућности постојања женског компјутера – и мушког, подједнако. Али сад баш окачити тај рад овде… па, можда бих и могао.

Mogli biste... 

[Ghoul]

теорија да су фантази и хорор “опијум за народ” са циљем да се народ успава и замајава празним маштаријама

pošto ste već natrpali i horor u ovaj džak zajedno sa fantazijom, bio bih zahvalan ako biste izvoleli to i opravdati, odnosno nekako ilustrovati na koji je to način i horor - “опијум за народ”. 

naravno, čisto марксистички. 

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени др Гул, нисам сигуран. То би се можда могло рећи за фантазијски хорор. А за реалистични хорор, па, не знам, нисам марксиста, требало би видети да ли се можда проф. Дарко Сувин, или неко други од марксиста, изјаснио о томе.

[Ghoul]

То би се можда могло рећи за фантазијски хорор.

nisam baš siguran šta time podrazumevate: svaki horor u kojem ima natprirodnog?
ili baš fantasy elemenata...? kao npr? čarobnjaci, vile, trolovi...?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Далеко сам од прецизних дефиниција било чега, у том жанру, којим се не бавим, па ипак, очигледно је да постоји реалистички хорор, о ужасним стварима које могу да се догоде у реалном свету,
и фантазијски хорор (horror fantasy) са натприродним бићима и појавама, итд, дакле са стварима које се не дешавају у реалном свету? Је ли то тако?

[Ghoul]

ne slažem se sa vašim korišćenjem termina 'fantasy' u ovom kontekstu, jer on navodi na pogrešan trag.

postoji supernatural horror, postoji 'natural' (psychological) horror i postoji ambiguous horror (koji bi vas najviše nervirao jer nije ILI/ILI, nije ga lako metnuti u fioku, ne zna se decidirano ima li čega 'fanta' ili ne - npr. poova 'crna mačka' i džejmsov 'okretaj zavrtnja' kao školski, svima prepoznatljivi primeri).

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Дакле постоји природни хорор, натприродни, и сива зона?

О једној врсти сиве зоне можете видети мој рад у алманаху Знак сагите бр. 22, главни уредник Бобан Кнежевић, уредник Ангелина Мерингер; Београд, 2016, стр. 4204-4213:
“Наративна стратегија провокативног можда-постојања натприродних појава, у енглеској књижевности и на филму”

(Узгред, Бобан је рекао да ће број 24 бити “у среду” али та среда, 6. јун, је прошла, а ја не видим нигде да се помиње да је та двадесет-четворка изашла?)

А марксисти би вероватно пошли од једанаесте тезе о Фојербаху, да филозофија не треба само да описује свет него и да га мења, а то би значило, да се бори за његово побољшавање; онда би можда рекли да тај Ваш натприродни хорор, са супер-моћима које се произвољно приписују разним не-научним бићима, одвлачи пажњу младих људи од реалне борбе за побољшавање света.

[zakk]

Izašao ZS 24.

[Lidija]

Па, цењена Либеат, Ви јесте у праву да у причи самој није нигде прецизирано да је АИ мушко или да је женско;

pa kako bi, pobogu, veštačka inteligencija mogla da bude ijedno?   


I mada taj format ispovednog prvog lica može da prođe u kratkoj prozi, u romanu to bude malo zamorno, bar meni. A još kad roman barata sa više različitih rodno neutralnih protagonista (kao Egan, na primer), e onda potreba za alternativnim zamenicama postaje stvarno suštinska. Naravno, sve je to još u eksperimentalnom domenu, svaki autor se dovija na svoj način, ali SF korpus vrlo brzo usvaja takvu vrst noviteta, pa će verovatno i to uskoro da se ustali na nivo standarda. Za sada kao da prednjače “ve” i “e”…

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)  прекјуче, 11. јуна 2018, формално је и свечано у Београду отворена Бобанова књижара у подземном пролазу од Дома омладине ка улици Нушићевој, и,

(2)  истог дана изашао је из штампе часопис Знак сагите број 24, који (колико знамо) ево још није имао никакву промоцију, малтене је још у тајности, али може у тој књижари да се купи за 600 динара. (Вреди толико.) У овом броју, изразито блиста поезија, али, прво да погледамо садржај. Прва страница садржаја изгледа овако (обратите пажњу на последњу ставку, поезија):



а друга страница садржаја изгледа овако:




(3)  Е сад, поезија. Милан Драшковић – Мајк Драсков, објавио је СФ песме и у броју 76-77 угледног часописа “Градина” у Нишу, и у “Емитору” 490 (октобар 2016), и заправо на још неколико других места, а, сада, у Знаку сагите 24, видимо десет његових песама, изузетно добро одабраних. Девет су озбиљне, једна (“Цирцеа”) је комична. Говорили смо раније о његовој поезији, и може се рећи да неке карактеристике остају исте, али, у међувремену нешто се променило, он је постао далеко бољи и зрелији мајстор версификације, овладао је техником поприлично, респектабилно, на махове и импресивно, од хаикуа до сонетног венца. Ово сада у Знаку сагите нису аматерски набацани стихови, ово је квалитетна поезија.

Овој поезији помогле су и илустрације, од којих је последња, на стр. 5140-5141, вероватно најбоља.

Жанр! Да, у ових десет песама Мајк Драскова преовлађују елементи научне фантастике; те песме јесу СФ. Милан Драшковић – Мајк Драсков је у овом тренутку најбољи српски СФ песник, и скоро сигурно најбољи икада (нећемо у том контексту помињати и нећемо узимати у обзир поезију Константина Тезеуса, а такође ни поезију Александра Б. Недељковића, на пример оних десет СФ хаикуа на сајту “Растко”; не данас, не овде). Не знамо за бољег српског СФ песника, од Драскова; а ако неко зна, молимо да јави.

Драсков има два основна тематска поља, донекле преклопљена, којих се држи, и један основни емотивни тон. Али је стално и у једној, карактеристичној за њега, опасности, да на један одређени начин одлута, промаши; ових десет песама у Знаку сагите 24 су у том погледу веома добро одабране, нису промашаји.

Главно његово тематско поље јесте талентована, носталгична поетска шетња кроз наслове, појмове и теме научне фантастике минулих времена, дакле деветнаестог и двадесетог века; Драсков се напросто шета кроз те пејзаже и помиње, евоцира, славне и велике успомене СФ жанра; али, то могу на прави начин да схвате само они (све малобројнији…) из генерација које су чиниле Први српски фандом. Требало је родити се негде средином двадесетог века, као Драсков (1951), па дуги низ година пратити и волети научну фантастику, укључујући помало и руску и француску итд, и запамтити најбоље и најпоетичније наслове и теме – тек онда можете на прави начин разумети алузије и карактеристичне синтагме којима његова поезија обилује. Културолошки гледано, то је једна фрагментарна али високо поетична СФ археологија, једно велико српско сентиментално путовање (sentimental journey, рекли бисмо на енглеском) кроз светове науке и маште деветнаестог и двадесетог века.

Друго његово тематско поље помакнуто је ипак нешто даље, ка новим СФ призорима које он сам ствара, дакле то нису алузије на ранија значајна СФ дела, него нови СФ светови, његови. Али, код Драскова су ти нови светови (засад) углавном само у фрагментима, веома поетичним али и веома кратким, са врло мало (или нимало) континуиране нарације, тако да је новум сав разбијен и више наговештен него дат.

Основна опасност, од које Драсков песник никад није далеко, састоји се у томе што би он лако могао да одлута (и раније је лутао) у нешто налик на сигнализам; сигнализам је млевена па испретурана терминологија нашег технолошког света, версификацијски укомпонована у поезију, модерно-звучећу али без неког конкретног значења; то, напросто, није СФ, јер нема СФ новум. Управо зато многе песме Драскова, или у неким његовим песмама поједине строфе, нису СФ.

Основни емотивни тон песама Милана Драшковића – Мајк Драскова је носталгичан, то је један тихи панорамски поглед из даљине, по другим световима, и само наговештајима неких других живота, друкчијих.

(4)  У штампи се појавила вест, између осталог у “Политици” у уторак 12. јуни 2018, на стр. 13 па у петом, последњем ступцу,
такође то има и на:

http://mondo.rs/a1110928/Info/Drustvo/Evo-ko-su-kandidati-za-nove-clanove-SANU.html

да је међу кандидатима за пријем у статус дописног члана Српске академије наука и уметности – САНУ, био и књижевник Зоран Живковић, али да није ушао у групу оних о којима ће се гласати, дакле, неће бити примљен. Али податак нисмо ни истражили ни проверили како треба. Ако је тачно, и ако је то стварно наш др Зоран А. Живковић, то би био први случај икада да неко ко је годинама био истакнута личност на српској СФ сцени буде кандидован за академика. Покушаћемо да сазнамо више о томе. Ако неко зна, молимо да јави.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

прво нешто за Славу, и друге који воле музику! У јучерашњем “Данасу” па на стр. 17 био је чланак, ево овај, да ће у Београду, на Коларцу, данас (ако смо добро разумели) филхармонија свирати СФ музику:




(2)  А сад нешто о роботском позоришту. У данашњем “Данасу”, па на стр. 15, имате чланак, из Новог Сада, потписује Г. Нонин, наслов је “Пре но што роботи преузму свет”, а читав први стубац изгледа да је (опет, ако смо добро разумели) цитат из говора Виде Огњеновић на конференцији за штампу;



ту она развија тезу да позориште електронски снимљено није права ствар, и неће никад бити, јер у снимку недостаје психолошки контакт правих, живих глумаца са правим гледаоцима; исто тако, да ни роботи глумци неће моћи да буду права ствар, јер робот, ма колико био “сигуран, беспрекоран, хладан и тачан”, никад неће имати тај интерактивни, сваки пут мало друкчији, контакт човека-глумца са публиком. Интересантно је, и за сваку похвалу, ако је тако истакнута личност наше културе, Вида Огњеновић, тако говорила.

(3)  У центру Београда је, у улици Нушићевој 11, отворен Музеј оптичких илузија, то је врло близу Дома омладине а и Бобанове књижаре. Наиме то је она омања модерна зграда од браонкасто-белог мермера,



која се својим леђима уздиже непосредно баш изнад самог излаза из Теразијског тунела. Кроз задње прозоре те зграде, ви видите тај бескрајни ток аутомобила



и отвор тунела. А кад гледате с преда у улаз зграде, десно је степениште којим се силази у подземни пролаз, и кад ту сиђете, гле за неких 80 секунди сте код Бобанове “Знак сагите” књижаре.

Узгред, ако бисмо гледали урбанистички, са становишта старих Београђана, та зграда није требало ту да буде направљена, јер, она је препрека слободном струјању ваздуха; она отежава кретање ваздуха, баш ту, где се сустичу загушљиви тунел и прилично клаустрофобична, загушљива Нушићева (тај део) са само ниским пролазом на Теразије. Па, уме ту ваздух понекад баш да “стане”, и зими, и лети… Није требало ту зидати, али, неко некад (давно) је подигао ту зграду ето баш на том елитном месту. Прошле су многе године, а ево ове године је неко основао овај шармантни музеј и изнајмио за те сврхе баш ту зграду. Па, сад, шта је, ту је.

Музеј има приземље (где можете да купите карту, и/или неке слагалице-збуњивалице изрезане од дрвета, неке коштају отприлике од 500 до 1500 динара, како која) и први и други спрат, е тамо су експонати, оптичке илузије. И мноштво деце. Имате калеидоскоп кроз који се види Ајнштајн (али, не баш…), имате само две слике у фазону 3D  (на једној су зрна кафе, али нећемо вам рећи шта је стварно, у три димензије, у њој! и на коју страну је окренуто!), али, има и десетак холограма, од којих неки дају више ликова; има и парадоксалних цртежа, углавном доста једноставних (очекивали смо да доминира сликар Мауриц Корнелис Есхер, али, није тако). Можете да уђете у једну собу и да се претворите у мноштво, одједном вас има много, на све стране, и близу и у даљинама; можете да уђете и на један мост у мраку, и гле, преврћете се преко главе, кроз звездана небеса, тумбате се латерално (али, не баш…). Сви сликају све, мобилни телефони-фотоапарати само шкљоц-шкљоцају свуда, а срећа је да то није музеј аудио ефеката, јер од силне дечје граје и трчкања не би се чуло ништа.
Неко може, мало издалека, под тачно одређеним углом, да вас слика на столици која заправо не постоји, али на њој сте патуљак. Ту су и собе које кад пређете, постанете врло велики, или, врло мали. Итд. Улаз је 600 динара за одрасле појединачно, али, постоји велики попуст за породичну посету.



Људи који воле СФ, воле (многи, не сви) и разне визуелне и друге парадоксе и загонетке.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

сазнали смо, са најпозванијег места, две чињенице.

дакле:
књижевник Зоран Живковић, који је предложен за члана САНУ, јесте баш, управо, наш др Зоран А. Живковић! А не неки други! У то можете бити сасвим сигурни, гарантујемо да је тако!

чињеница друга:  њега је за чланство у САНУ предложио Филолошки факултет у Београду.

Ето. То су те две чињенице, до којих смо дошли. Прва, и друга.

Е сад, да се отиснемо у нека размишљања, да не кажемо: медитације.

Наше фановско размишљање:

велика је ствар, за нас, да је неко ко је био у нашем фандому, сада предложен за академика! То се никада раније у историји Србије није десило. Размишљамо даље: да ли је заслужио да постане академик? Да, свакако; због његовог укупног ранијег доприноса жанру, јесте заслужио.

(2)  Као што је познато, атмосфера на Марсу је веома слаба, разређена, само око 1 проценат густине наше земаљске атмосфере; не верујте у оно у неким филмовима (као што је Марсовац, са Мет Дејмоном, The Martian, 2015), не може ни најјача олуја на Марсу да обори добро паркирани свемирски брод; неки најјачи торнадо на Марсу евентуално би могао да подигне суви лист са површине и помери га мало даље – кад би на Марсу било сувог лишћа… али, тамо постоји прашина, врло ситна, као најфинији, најлакши црвенкасти пудер, а ту прашину тамошња атмосфера итекако може да подигне са тла и понесе, и носи месецима… хиљадама километара далеко… То су чувене Марсове прашинасте олује (dust storms). На сваких отприлике пет-шест година, или десетак година, буде по једна. Ево сад је баш у току једна, па је ваљда четвртина површине Марса прекривена тананим али мутним облацима тог финог праха који полагано лети. Имате о томе слику на једном врхунски квалитетном и озбиљном сајту, Astronomical picture of the day – APOD, који (већ годинама) даје по једну слику сваки дан, из астрономије, увек са научно валидним објашњењем професионалног астронома (и све те слике су на располагању у архиви, хиљаде њих, довољно је кликнути на неку и она ће се отворити), на:

https://apod.nasa.gov/apod/astropix.html

(3)    Један интересантан текст доктора М. М. Калпића (памтите, магистрирао на Ратовима звезда; а има ево сад и у Знаку сагите 24 обиман чланак… недавно је он био и у Бобановој књижари и сликао се тамо) дакле текст о овом сад филму Соло (из Star Wars серијала) имате на линку:

https://pulse.rs/__trashed-3/

то је у Калпићевом карактеристичном стилу, веома разбарушено писано, са немарно набацаним обиљем знања и тачних увида, на махове веома духовито, ево сам наслов већ говори за себе:

Orlovi rano lete hiljadugodišnjim sokolom ili avanture Han Soloa kao klinca i njegovog Jeti Šumadinca

па, пријатно читање (и гледање десетак слика, од којих је једна помало еротска са принцезом Лејом тамо)!

(4)  Заборависмо, на том поменутом астро сајту била је пре неколико дана, као, “мала планета Сојуз” у Бајконуру (!), а како то може бити, каква је то слика, можете видети на линку:

https://apod.nasa.gov/apod/ap180615.html


(5)  Постоји најава да ускоро креће комична, пародијска СФ серија о истраживачима паранормалног (да ли је то пародија на X Files?)



па, ето, ако смо добро схватили, требало би то да буде у следећих осам четвртака, сваки пут од десет сати увече, по две епизоде узастопно. Као најава, то не звучи особито добро.

(6)  Са овим смо закаснили, недеља је и киосци су сад већ затворени, пардон! закаснило се! Дакле, јуче (16. јун 2018), у викенд-броју “Данаса”, у уметнутом прилогу који буде углавном о политици и о култури, па на стр. римско X, имате чланак, потписује К.К.Д, о петом броју Арт Анима алманаха (то је званично часопис Књижевна фантастика број 5), коректно и сажето је наведено који су главни прилози унутра, избегнуто је питање жанра, а име Урсуле Ле
Гвин је опет, опет написано погрешно, неисправно, како не треба, састављено у једну реч. То је једна баш упорна грешка.

(7)  Поменимо, у “Блицу” је у уторак 12. јун 2018. Ивков дао, на стр. 3 у блоку “Поп и култура”, обиман чланак о нашем стриписти са псеудонимом Александар Зограф; последње речи чланка гласе: “Аутентични надреализам, само без манифеста!”

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)  у данашњем “Блицу“ имате комплетно пренету ту значајну изјаву Виде Огњеновић (то је презиме Огњеновић! са “Е”! док се наш познати хорориста “Ghoul” зове др Дејан Б. Огњановић! са “А”! не треба мешати та два презимена) о роботима. А реченица за коју смо ми мислили да је само наслов једног чланка, заправо је мото целог тог позоришног фестивала:



То је добра, корисна, важна изјава, јер показује свест о ономе што нас чека. О будућности…


(2)  Исто у “Блицу” данас али на стр. 23, Ивков приказује књигу фантази стрипа, изашлу код нас, Персеј, лов на Медузину главу.


(3)  “Политикин забавник” бр. 3462, петак 15.06.2018, нема СФ причу.

стр. 21, шта би се десило кад би на Србију пала сва киша од целе једне године, као једна гигантска кап, одлично објашњено које би биле размере те катастрофе.

стр. 64, зашто нам је врућина на 30 степени (Целзијуса) иако је нормална телесна температура у средишту нашег тела близу 37 степени. Како је могуће да нам смета спољашња температура која је мања од наше унутрашње? Сажето, али добро објашњено.

(4)  У “Политици” је у недељу 17. јуна 2018. на страници негде-око-двадесете, рубрика “Синоћ у Београду”, била је кратка вест да је Музеј оптичких илузија (о коме смо вам јавили) веома посећен, и да се чак чекало у реду испред улаза, ваљда зато што је унутра било препуно па није било места за улазак још публике. Ту је и слика која приказује то.

(5)  А на тој истој страници али дан касније, дакле, данас, имате најаву “Фантастичне читаонице” и да ће се разговарати о роману The Rift једне британске ауторке, у 19 ч, али, није било места да помену да је то у Дому омладине, тако да ће питање локације остати, вероватно, за многе читаоце, ребус. Осим ако су простудирали оно у суботу 16. јуна на страници “Идуће недеље у Београду”, тамо је било најављено (као и за јавни квиз, са личностима из ЛК, “Мој филм је бољи од твог!” у ваљда уторак, дакле сутра, у 19 ч, у клубу ДОБ (Дома омладине Београда).

(6)   Изгледа да је кренула (пропустили смо да вам јавимо на време…) нова ТВ СФ серија, канадска, на каналу Сај Фај (Sci Fi, SyFy),   зове се  Килџојс, а то би у преводу значило “они који покваре расположење, кваритељи весеља” (Killjoys),

о томе је био јуче у “Политици” на стр. 32 (последњој) информативно-промотивни чланак, са потписом “Л.К.”,



о авантурама једне мале групе свемирских агената, иде ваљда недељом у 21 ч?

Али, гле, па ту се појављује једна нова реч! Нови термин! он гласи, као што на слици видите:

научнофантастика

дакле то би била једна реч, именица, па, размишљамо, ово би чак могло и бити прихваћено; да ли ћемо у будућности тако називати наш жанр? Научнофантастика?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

PS, та серија Килџојс, прва епизода, на Sci Fi каналу, изгледа (најављено је) да ће бити реприза у среду у 21 ч.