Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Slava]

Ja sam slučajno, prebacujući programe, naišla na film 'Surogati'. Učinio mi se zanimljiv, pa sam ga pogledala.
Na Internetu se mogu naći mnoge varijante Ala ( to je skraćenica za artificijalko) , ali izgleda da su popularnije Alice tj. ženski humanoidni roboti. Najpopularnija je Sofija. Evo kako ona razgovara sa još jednim robotom:

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на линковима.

Овај трејлер за Едерлези оставља утисак да је то несумњиво баш права СФ, али, камерна, психо-драма, без СФ акције, него само њих двоје у тим собама у свемирском броду… осамдесет минута дугих тишина, озбиљног ћутања, значајних погледа…

Па, ево једног линка и од мене, ово можете слушати.

Поводом смрти Урсуле Ле Гвин, била је 28. јануара 2018. емисија на Радио Београду 2, то је иначе емисија “Соларис” о науци итд, а говорили су водитељ Срђа Јанковић (средње слово не знамо…), и гости др Зоран А. Живковић и др Милан М. Ћирковић. Они су према својим схватањима приказали, у основи компетентно, њен несумњиво огроман допринос научној фантастици. Наравно, АБН би (да је био позван) битно другачије нагласио неке елементе, и неке теоријске помове.

Кад кликнете на тај линк, и појави се као црна страница и прогрес-бар, па, снимите то као аудио фајл – Save Page As – па после слушајте код себе.

http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/Solaris/solaris2801.mp3

А ако само слушате тако на нету, може се десити да се чује дупли тон, тада кликните на оне две усправне беле цртице за “стоп” па ће се чути само један тон, сасвим добро.

Емисија траје око 55 минута, и има неколико интервала сетне инструменталне музике.

(2)  Данас у “Данасу” на стр. 30 имате почетак иницијативе “Наука кроз приче”, за популаризацију науке, потписује С. Бубњевић,



а ту је дат и њихов линк, а он је, ако добро видимо, овај:

www.naukakroz price.rs

а данашња прича је баш интересантна, неко је пласирао у јавност лажно писмо једног немачког универзитета упућено пре рата, као, Ајнштајну, али на енглеском (!) и са додатим поштанским маркама са Ајнштајновим ликом (!) тако да би требало да буде јасно да је фалсификат. Изгледа да постоји читава једна мала индустрија фалсификата, лажи, и разних непроверених тврдњи о Ајнштајну?

(3)  Досије икс, у овој епизоди појавио се тај њен син Вилијам, са телепатским и хипнотичким способностима.

(4)  Постоји најава да ће у понедељак у 20.30 на каналу ТВ 1000 бити британско-амерички СФ филм Потомци (Children of Men, 2006) о будућности (година 2027) кад (ако смо добро схватили) само још једна једина жена на свету може да рађа децу, док су све остале неплодне већ двадесет година. Значи, неплодне још од 2007. године. Наравно то се већ није остварило! 2007. је прошла!!!  дакле то је позната грешка у научној фантастици, пребрзавање са прогнозама, то је непаметно али може да донесе неки привремени успех јер се гледаоци обично више интересују за блиску будућност него за далеку. Не очекујемо да је то добар филм, вероватно и не заслужује да се гледа. То је настојање да се помоћу јефтиног сензационализма, типа “биће скоро пропаст света”, зграби нешто мало пара и успеха, “на први удар”, па кад филм застари – нек застари…

(5)  Бићемо захвални ако неко окачи програм “Лазе” за фебруар?

[angel011]

Children of Men je predivan film.

Program za februar (iskopirano sa sajta Doma Omladine; 5 termina u ovom mesecu, videćete već):

ПОНЕДЕЉАК, 05. ФЕБРУАР 2018. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА

ТРИБИНА: РЕТРОСПЕКТИВА ФИЛМСКЕ ФАНТАСТИКЕ 2017.

Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Учествују: Кристина Ђуковић, Софија Вуковић и Игор Станојевић
Води: Милош Цветковић

Шта смо све лепо и мање лепо гледали на великим и малим екранима.

Између осталог, одговорићемо на питања: Који је најбољи СФ филм године? Који је најбољи суперхеројски филм? Најбољи хорор? Најпријатније изненађење? Највеће разочарање? На крају трибине ћемо се укратко позабавити и оним што нам доноси 2018, а допустићемо и публици да се огласи и помене сопствене фаворите, који ће се можда разликовати од наших. Спојлери се подразумевају!

ПОНЕДЕЉАК, 12. ФЕБРУАР 2018. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА

ТРИБИНА: ЛОВЦИ НА МИСЛИ

Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Домаћица вечери: Тамара Лујак

Заокупљени беспарицом у којој се налазимо, у тегобној борби за квалитет живота, преплављени шундом, често сметнемо с ума да живот чине мале ствари: топла, нежна реч, мудра мисао, свежина јутра, пружена рука, загрљај вољене особе. Све су то ствари о којима не размишљамо много, којима не поклањамо пуно пажње.

Постоје, међутим, особе које такве речи вредно скупљају, носе у себи те мисли, проживљавају их, допуштају им да их оплемене и обогате. Тамара Лујак (1976, писац, преводилац новинар, уредник) је ловац на такве мисли. Жива реч јој је и изазов и инспирација: изазов, јер мами да је ухватите, запамтите и цитирате у пригодној прилици или примените кад вам затреба; инспирација, јер тера на размишљање, на надовезивање, на допуњавање, надоградњу. Тамара нам представља део своје ризнице, блага које је попут змајице сакупљала годинама, из живота и из књига, из главног и из жанровских токова, од познаника и од странаца, сабрано у две књиге: „Ловци на мисли“ и „Међу бисерима“. Богато заступљени у обе књиге су и српски писци фантастике и цитати из њихових дела.

УТОРАК, 13. ФЕБРУАР 2018. У 18:00 Dobro ste videli, ima i u ponedeljak i u utorak, nije greška
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА

ТРИБИНА: У ЧАСТ УРСУЛЕ ЛЕГВИН

Организација: Дом омладине Београда и Удружење љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“
Говоре: Нађа Духачек, Ивана Дамњановић, Јелена Јокановић

"Не можемо дозвати Урсулу Легвин натраг из земље непомичних звезда али, срећом, оставила нам је вишеслојна дела, муком стечену мудрост и изворни оптимизам. Њен здраворазумски, паметни, вешти поетски глас сада је неопходан више него икад. На томе, и на њој самој, треба да будемо захвални." Маргарет Атвуд

Након што је 22. јануара Урсула Легвин преминула, десило се нешто што се писцима не догађа превише често: никла је свест да нас је напустио истински књижевни великан.

Од прве приче, коју је објавила 1961. године, Урсула Легвин представила се као писац широког образовања, високе интелигенције и безграничне маште. Добила је бројна књижевна признања али ју је, изгледа, управо фантазија коштала да се нађе међу кандидатима за Нобелову награду, иако је годинама важила за једног од могућих конкурената.

„Реализам је жанр који нам даје велика дела. Али ако га узмемо као мерило квалитета, ако сведемо књижевност само на тај један жанр, допуштамо да се превише добрих текстова не анализира озбиљно. Превише критичара и професора игнорише и не зна за било коју врсту књижевности која није реализам“, изјавила је једном приликом.

Обликована околностима у којима је одрасла – рођена 1929. године, била је дете током Велике депресије, адолесцент током Другог светског рата, студент у турбулентном поратном периоду – и ниподаштавајућим односом према женама који је искусила на Харварду, у својим књигама је избегавала да ствари приказује црно или бело. Најбоља њена алатка је виспреност, мисао широка, љубопитљива, строга – свим квалитетима који чине изузетног писца показивала је да је фантазија једнако моћно оружје за бављење такозваним великим темама као што је то и реализам.

За добијене награде изјавила је да су јој добро дошле како би у старости повратила самопоуздање, али да права награда за писца није профит, већ слобода.

ПОНЕДЕЉАК, 19. ФЕБРУАР 2018. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА

ТРИБИНА: ПРИЧЕ МИСТЕРИЈЕ И МАГИЈЕ

Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Домаћин вечери: Ото Олтвањи

Да ли сте чули за теорију завере о томе зашто настаје гужва у саобраћају сваки пут кад падне киша? Каква чуда морају да се догоде да би дечак који не жели да буде припадник ниједне од супарничких малолетничких банди у малом граду избегао избор који му околина агресивно намеће? Шта би човек урадио када би му туристичка агенција понудила путовање у прошлост?

У својој новој књизи Ото Олтвањи нуди одговоре на ова и бројна друга питања, при чему не само да се хвата укоштац са све већим променама света већ нам пружа ретко узбудљиву прилику да се запитамо о правој природи наше свакодневице и сазнамо шта се све крије иза кулиса.


„Стварност је крхка попут порцеланске фигурице“, каже јунакиња једне од његових несвакидашњих приповести. Захваљујући својој неспутаној маштовитости, аутор уводи читаоце у мистично-магијску верзију стварности у којој ће се они осећати кудикамо удобније него у реалном свету.

ПОНЕДЕЉАК, 26. ФЕБРУАР 2018. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА

ФАНТАСТИЧНА ЧИТАОНИЦА: “HER BODY AND OTHER PARTIES”, CARMEN MARIA MACHADO

Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Модератор: Бојан Бутковић

Кармен Марија Маћадо је ново име на америчкој књижевној сцени. За кратко време усталасала је читалачку и критичку јавност јаким причама којима је освојила низ номинација и пехара за престижне главнотоковске и жанровске награде.

Њене приче су уврштене у разнородне жанровске антологије најбољих прича године које су уређивали Џо Хил, Елен Детлоу, Кети Коџа, Питер С. Бигл — потпуно покривајући широки спектар жанрова фантастике.

Живи нисмо док не проверимо да ли је толико добро као што звучи.

 

https://www.graywolfpress.org/books/her-body-and-other-parties

[Slava]

Jučerašnju epizodu 'Dosijea X' pod nazivom 'Ghoulies'  bi mogao da prokomentariše dr. Ghoul.

[Slava]

Jedna ispravka: naziv epizode je u jednini. Dakle, Ghouli.
Pitanje za dr. Ghoula- ima li razlike između Gula i Gulija?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени,

(1)  прво, нешто што смо заборавили пре неки дан, требало је окачити ово о Басариној кабаретској СФ представи:



(2)  У “Политици” је јуче, у суботњем прилогу “Култура, уметност, наука”, изашао чланак под насловом “Живот под светлошћу ласера”, потписује Марија Ђурић, уредница портала “Наука кроз приче”. У чланку се каже да су неки наши, српски физичари, са београдског Института за физику, па у тамошњем Центру за фотонику, постигли успех у побољшаној примени такозваних ласерских микроскопа, где микроскоп користи не обичну светлост, него ласерску, за осветљавање онога што снима; а примена је била, да се, на захтев са Биолошког факултета, снимају неки врло ситни организми, и то помоћу такозваног фемтосекундног ласера, који испаљује за само једну секунду милионе врло кратких бљескова светлости.

Њихов научни чланак добио је међународну прихваћеност тако што је објављен у часопису Zoological Journal of the Linnean Society.

Ово је добро. Добро је што наши физичари, и наши биолози,  постижу неке резултате. Понекад се код нас постављало питање, где су нам велики научници, и велики резултати, зашто тога нема код нас… и то се доводи у везу са слабим резултатима српске научне фантастике. Јер, који уверљив СФ новум може да се прикаже, у причи, да је, као, настао у Србији… Научна фантастика је најуверљивија тамо где је наука најјача и где се зна и види да је најјача.

У свету, за научне резултате, потребни су велике државне инвестиције у науку, али, потребне су и огромне, богате приватне индустријске фирме које имају и своје сопствене научне лабораторије где се често запосле баш најталентованији научници; потребна су огромна материјална средства, инструменти који коштају понекад и милионе долара… па је онда и разумљиво што мала земља са скромном привредом и скромним буџетом, у врло мукотрпној транзицији, не може да оствари неке огромне научне резултате. У свету науке, ви са празним рукама не можете нешто много да постигнете, осим можда на нивоу само теорије.

Ево, значи, ипак нешто постижу, то је добро.

(3)  Такође у “Политици” јуче, била је, као и обично суботом у београдском издању, она страница “Идуће недеље у Београду”, штампана врло ситно и збијено, у шест стубаца од горе до доле накрцаних, тако да ту буде најављено можда и 150 или више разних догађаја. Е, па, ту већ годинама успешно излази програм “Лазе Комарчића” (кад га доставе на време!) и то је врло добро. Ево примера; јуче је овако изашло, за ЛК:



Дакле треба похвалити руководство клуба, то јесте један успех, то је за сваку похвалу.

[Slava]

Danas, ponovo slučajno kao i u slučaju filma 'Surogati', na jednom od programa hrvatske televizije, a u nekoj dokumentarnoj emisiji, učinilo mi se interesantno pričanje jednog čoveka o njegovom bavljenju umetnošću zbog koje je dospeo u zatvor. To je bilo za vreme velike Jugoslavije. I tako sam dalje, ne naročito zainteresovano, slušala njegovo pričanje, koje je odjednom postalo vrlo interesantno. Taj umetnik je napravio prvu pozorišnu predstavu u beztežinskom stanju koju je, zajedno sa Arturom Klarkom, gledao , verovatno na televiziji, na Šri Lanki!  On je potom pričao o postgravitacionoj umetnosti, ruskom kosmizmu, transhumanizmu... Reč je o slovenačkom umetniku Draganu Živadinovu. Eto jednog umetnika iz komšiluka koji spaja avangardu i naučnu fantastiku, umetnost i nauku. Jedno pitanje za dr. ABN- da li Vam je poznat umetnički rad Živadinova?
ABN se često žali na skrajnutost i omalovažavanje sf žanra u Srbiji. U Sloveniji se čini da su stvari drugačije. Uzgred, interesantna je slučajna sličnost prezimena Živadinov i Živković.

[Ghoul]

Jučerašnju epizodu 'Dosijea X' pod nazivom 'Ghoulies'  bi mogao da prokomentariše dr. Ghoul.

mogao bi - da je gledao.

ali pošto njega X-files nije zanimao ni ONDA a daleko manje DANAS, od toga nema ništa.
vi mi recite kakvi su bili guli(ji).

[Slava]

Naziv epizode je dat u jednini: Ghouli.
Dr. Guglo kaže da je to starije ime za Ghoula, a potiče sa prostora Magreba. Inače, u epizodi 'Ghouli' Molder kaže da je Ghouli novije stvorenje u odnosu na npr. Frankenštajna i da je Frankenštajn zanimljiviji, a Ghoulija stavlja u negativan kontekst subkulture za tinejdzere i omladinu.
Evo linka za tekst o izložbi koja je pre nekoliko godina priređena u Zagrebu. Tekst je iz časopisa 'Zarez' (ako se ne varam i dr. Ghoul je pisao nešto za taj časopis): http://www.zarez.hr/clanci/retrogardizam-i-post-gravitacijska-umjetnost
Evo i linka za prilog u kojem Živadinov objašnjava svoju predstavu 'Noordung':

[Slava]

Evo stavili su na Jutjub jučerašnji dokumentarac o Živadinovu:

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала, Славо, вероватно не бих никад знао за тог уметника да га нисте поменули.

(2)  У тој епизоди Досијеа икс, тај “гули”, колико сам ја схватио, нема никакве особине које би се везивале уз енглеску реч    ghoul    , него је то просто један телепата који уме да пројектује страх тако да два човека виде један другог као агресивне монструме, и “бране” се тако што покушавају да убију оног другог.

(3)   Данас у “Политици”, на стр 11, то је рубрика “Наука”, велики чланак, потписује Дарко Пејовић, наслов је “Златни рудник прећутаних књига”, наднаслов каже да је то о Институту за књижевност и уметност. (Налази се у Београду.) Ево, то овако изгледа:



а у чланку се тачно и одлично помиње Драгутин Ј. Илић (тако! са средњим словом!) и његова драма, прва СФ драма на свету, После милијон година, а затим се још једном, пред крај, помиње и научна фантастика, баш као жанр, и то са пуним поштовањем. Ово је дакле велики дан за нас. Изузетан, веома важан дан!

[Slava]

Poštovani ABN,
Koliko sam ja shvatila, taj telepata Vilijam projektuje monstrume Gulije u umove njegovih devojaka i one se zbog toga što vide jedna drugu kao Gulija, tuku skoro do smrti. I gledaoci vide tog projektovanog Gulija. Molder posle, kada na Internetu traže informacije o Gulijima, kaže da se Guli piše sa h, dakle na engleskom Ghouli.

[zakk]

(3)  Такође у “Политици” јуче, била је, као и обично суботом у београдском издању, она страница “Идуће недеље у Београду”, штампана врло ситно и збијено, у шест стубаца од горе до доле накрцаних, тако да ту буде најављено можда и 150 или више разних догађаја. Е, па, ту већ годинама успешно излази програм “Лазе Комарчића” (кад га доставе на време!) и то је врло добро. Ево примера; јуче је овако изашло, за ЛК:



Дакле треба похвалити руководство клуба, то јесте један успех, то је за сваку похвалу.

Нажалост, није до нас ни што је то раније излазило, ни што је престало на четири(?) године, ни што се сад ево вратило. Раније је постојала иницијатива Града да се оглашавају програми установа које Град финансира. Изгледа да су је обновили.

[Ghoul]

Нажалост, није до нас ни што је то раније излазило, ни што је престало на четири(?) године, ни што се сад ево вратило. Раније је постојала иницијатива Града да се оглашавају програми установа које Град финансира. Изгледа да су је обновили.

možda je ovog puta najavljeno jer je, recimo, pogurao i. stanojević, koji stalno piše za kult. dodatak, pa je stoga 'njihov'.
pitanje je dal će sledeći LK ivent da bude najavljen u politiki.

[Slava]

Juče je na mojim uređajima koji su povezani sa Internetom (Artificijalkom) Guglo insistirao da se gleda lansiranje rakete Falcon Heavy 9. U toj raketi je bilo još jedno vozilo- fensi crvena kola Tesla. To je vozilo takođe ispaljeno u svemir i evo , Guglo ponovo insistira, čitajte: https://www.theverge.com/2018/2/6/16983744/spacex-tesla-falcon-heavy-roadster-orbit-asteroid-belt-elon-musk-mars
Ono što se meni čini najzanimljivije u vezi rakete sokola i tesla automobila je, čini se,njihova sposobnost samohranosti.
Pa neka soko doleti do Marsa, a Tesla se dovoza do crvene planete.