Ben H. Winters

[Lidija]

Jaooo Endži, pa i ti si to čitala, a? isto u prevodu?   
(Misliš li na one eksperimente oko sifilisa ili sterilizacije? )
Ali u principu da, ostao mi je dojam nekog tako pomalo alternativnog vremenskog toka…

[angel011]

Jesam čitala, u prevodu. 

Da, ti eksperimenti. Jezivo. A onda me to podseti na nešto što sam pročitala negde drugde (crnkinje ne osećaju bol kao belkinje, možemo slobodno da ih sečemo naživo, ništa im neće biti).

Poprilično je alternativan tok, više stvari je natrpano u taj period, plus je izmenjeno uređenje nekih država (o čijem uređenju ionako ne znam skoro ništa, pa mi te izmene nisu mnogo značile).

Dok sam čitala, nije mi nešto teško padalo, al' onda kad se setim gomile stvari, zaista ne znam da li bih čitala opet.

[Miodrag Milovanovic]

Definitivno ima mnogo elemenata fantastike. Mada, opet, ne mogu da kažem da poštuje kanone alternativne istorije, jer apsolutno nije moguće (bar se meni tako čini) odrediti tačku u kojoj se odigrala promena - nešto što bi se očekivalo da je u pitanju alternativna istorija koja potiče iz žanra. Ali, kao i kod Fabera, s obzirom na to da sam ocenio da piscu to nije bitno, prestao sam ubrzo da tragam. Roman koji se ne zaboravlja tako lako.

[Lidija]

Slažem se. po meni, sve su ovo pisci kojima fantastika naprosto nije u skladu sa žanrovskim kanonima, iako jeste lako prepoznatljiva žanrovcima. U isto vreme, sva ta proza je za par kopalja iznad književnog nivoa svojih žanrovskih pandana – to je istina, ma kako meni to bilo teško da priznam. Štogod čisto žanrovskog da sam čitala u zadnjih 5 godina, recimo, naprosto ne može da parira ovim romanima na književnom planu.  Dakle, to mu je to.

S druge strane, svi ovi romani su itekako zapaženi od strane ne-žanrovske kritike i nagrada, tako da nema razloga za tvrdnju kako se sama žanrovska komponenta ikako prezire od strane ne-žanrovske kritike i čitalaštva. Otud, pre će biti da čisto žanrovska dela naprosto nisu dovoljno dobra u književnom smislu, da bi se ravnopravno nosila sa ovim romanima.  Zašto je to tako, druga je priča.

(Nego, sad vidim da sam ovaj topik otvorila sve ogorčena da Winters nije uzeo Sidewise nagradu za svoj Unerground Airlines…  naravno da jeste uzeo, nego sam ja našla za shodno da cvilim više od pola godine prerano… tenkre. )

[Miodrag Milovanovic]

Problem je kod nas u tome što se to ne može primeniti na našu scenu. Ako pogledaš dobitnika ovogodišnje NINove nagrade, videćeš da on je na čisto književnom planu tek nešto uznapredovali amater. Čovek zaista ima šta da kaže i tematski mi roman veoma prija, ali je, sa čisto književnog stavnovišta, ako ćemo pošteno, to prilično kilavo, da ne upotrebim neprimerenije termine - od predugih kitnjastih rečenica, ispresecanih digresijama, do, po meni, kranje nepotrebnog i egzibicionističkog fragmentiranja čitavog romana, da se dodvorimo malo postmodernističkim kritičarima. Ovih pedesetak stranica koje sam pročitao vuku me da čitam dalje, jer me tematika zanima, način razmišljanja pisca mi je interesantan, ali, opet, nekako se ne mogu oteti utisku da bi, pre četrdesetak godina, neki pravi urednik u Prosveti uhvatio ovo i deljao mesecima da dobije čist i gladak tekst.

[Lidija]

Pa, ja svakako nisam htela da insistiram da ovo konkretno zapažanje primenjujem na domaću scenu. S druge strane, to kao da jeste kokoška-jaje dilema: da li je standard mizeran zato što korpus proizvode isključivo priučeni amateri ili je zapravo obratno? 

[Miodrag Milovanovic]

Ma nisam ni mislio da si htela, samo sam našao povod da se jadam... 

[Lidija]

 

Hauevr, to je oduvek bio fenomen  za koji sam smatrala da je relevant (ili da uopšte i postoji) samo na globalnom žanrovskom nivou, za šta domaća scena prosto ne može da stekne neophodnu kritičnu masu po pitanju samog kvantiteta. Znači, nerealno je za očekivati da se nešto takvo uopšte može desiti na malom uzorku, a biti razočaran što se nije desilo znači biti tvorac sopstvene mizerije…

[zakk]

Čovek zaista ima šta da kaže i tematski mi roman veoma prija, ali je, sa čisto književnog stavnovišta, ako ćemo pošteno, to prilično kilavo, da ne upotrebim neprimerenije termine - od predugih kitnjastih rečenica, ispresecanih digresijama, do, po meni, kranje nepotrebnog i egzibicionističkog fragmentiranja čitavog romana, da se dodvorimo malo postmodernističkim kritičarima.

Nekako pre mislim da autori misle da to tako treba, nego što ih bole uši za kritiku.