Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.
Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа
Доделом међународних награда највећим ауторима стрипа из Србије и десетак земаља, и крајем осам изложби, завршен је у Београду Гашин сабор, први фестивал карикатурално–хумористичног и породичног стрипа.
Зачет са скромнијим очекивањима, Сабор се показао једним од већих фестивала Балкана. У педесетак програма од 26. априла до 11. маја 2018. учествовало је осамдесетак уметника, научника, педагога и других стручњака, као и преко 500 ученика из седам београдских образовних установа. По званичној евиденцији изложбе је за две недеље, као пратећи програм, видело уцело или делом преко 6.000 посетилаца Дечјег културног центра Београда, претежно деце и омладине.
Фестивал је ушао у заједницу франкофоних фестивала стрипа и имао је видљиву рекламну кампању на референтним сајтовима за европски стрип.
Мешане реакције на контроверзни Гашин филм
Почетак и крај Сабора обележен је звуком дрндафона, инструмента који је створио Предраг Ристић – Пеђа Исус, као реалног одраза Гашиног инструмента, али и као симболичке везе српског стрипа са Медијалом и сопственом културном традицијом.
Гашин сабор је приказао осам изложби стрипа највишег квалитета. Андре Франкен је био главна тема сабора и за њега су биле везане изложбе „Мабреее“ о Гаши Шепртљи, „Франкен њим самим“, „Кад је Спира био млад“, и „Марсупилами целим својим репом“… Остале су биле од домаћих аутора. Удружење стрипских уметника Србије (УСУС) представило је радове наших стрипара који су били везани за Франкеново окружење или су дали посвету мајстору — Божидар Милојковић — БАМ, Радич Мијатовић, Никола Масловара, Милорад Жарић, Драган Лазаревић (Dragan de Lazare, председник Гашиног сабора), Горан Трајковић, Саша Арсенић, Сабахудин Мурановић, Урош Беговић, Синиша Бановић, Милосав Остојић… Као специјални гост се својим радом пред српском публиком премијерно појавио Бруно Гилсон, угледни белгијски стрипар, активиста и стручњак.
Доајен Лазо Средановић је изложио епизоду култног серијала, „Дикан: Ђавоља варош“, која је недавно забављала читаоце Малог забавника. Један од врхунаца програма је била велика самостална изложба главног госта фестивала Радича Мијатовића, новосадског мајстора стрипа, карикатуре и илустрације, омиљеног цртача са простора некадашње Југославије још од друге половине 1970–их.
У програмима је и лично учествовало десетине уметника и стручњака. Божидар Милојковић је са Драганом Лазаревићем промовисао две књиге узбудљиве за сваког љубитеља стрипа:
БлогоГрафија: Бамова авантура у стрипу на српском језику и француско издање албума
Киселина црне боје (на јесен излази у Србији). Лазо Средановић је представио едицију сабраног „Дикана“ у књигама у издању „Еверест медије“, као и нове епизоде из Малог забавника. Цртач, педагог и уредник Никола Масловара из Горњег Милановца представио је албум „Детектива Лаконогића“ и друге своје јунаке. Преводилац и уредник Дејан Савић приказао је издања белгијског генија Франкена на српском у издању „Белог пута“ и „Дарквуда“ — сабраног Гашу Шепртљу, Спиру и Ћиру, Марсупиламија и „Црне мисли“.
Београдски ликовни уметник али и представник лесковачке традиције стрипа Милисав Банковић представио је себе и окружење из којег долази, импресиониравши средњошколце и студенте. Колекционар–лексикограф Владимир Тополовачки први је пут у Београду приказао трећи и четврти том свог капиталног лексикона Бесконачни итинерер кроз свет стрип албума (Загреб, април 2018), где је пописано око 10.000 југословенских стрипских издања. Програме је модерирао Зоран Стефановић, уз стручно учешће Бојана М. Ђукића.
Уз пригодни говор Анђелке Јанковић, представнице дистрибутивне куће „2и филм“, затвореној пројекцији новог француског филма „Гаша Шепртља“ присуствовали су новинари, истраживачи поп културе и угледни ствараоци који су узели учешћа на фестивалу. Филм је у стручним круговима очекиван са зебњом да ли ће успети да пренесе дух генијалног Франкеновог стрипа, али је након гледања солидног и забавног остварења од стране многих закључено да чак и оваква, потпуно модерна варијација на тему Гаше умногоме преноси изворни дух данашњој младој публици.
Први округли сто о Франкену, нама и стрипу отворио је стручним експозеом филолог, филмолог и стручњак за историју културе Срђан Савић, актуелни директор Нишког културног центра. Публика је имала јединствену прилику да слуша излагања Љубише Гвоића (подсетимо: творца првог дипломског рада о стрипу у СФР Југославији, Загреб, 1976), Душана Рељића, Бојана М. Ђукића, Владимира Тополовачког, Зорана Туцића, Зорана Стефановића, Бобана Савића — Гета, Марије Ристић, Павла Зелића, Тамаре Лујак… Завршну дискусију је дао Зоран Николић, председник стрипског удружења „Бранко Плавшић“ из Ниша, оснивач фестивала Нифест.
Најезда из београдских школа
Публика је била разнолика и свих узраста, а укључивала је десетине препознатљивих лица културе. Са породицама су били драмски уметници Андреј Шепетковски те Данијел и Евгенија Ковачевић, филолог и мачевалац Василије Милновић, затим популарни историчар–археолог Марко Алексић (такође члан УСУС), доајени научне фантастике Бобан Кнежевић и Тихомир Јовановић, ликовни уметници Боривоје Грбић, Драгана Купрешанин и Селена Даниловић, пољска научница Наталија Новињска–Антонијевић и многи други ствараоци, научници и јавне личности…
Сабор је обележило натпросечно учешће ученика из седам београдских образовних установа, њих преко 500. Основна школа „Ђуро Стругар“ са Новог Београда довела је највећу делегацију од стотинак најбољих ученика разних разреда, као и десетак учитеља и наставника, на челу са директорком Александром Лончар, која је и отворила Гашин сабор. Ученици ове школе су познати по склоности уметности — претходни директор школе је био угледни академски уметник и педагог Ристо Антуновић, „Чаробњак из Херцеговине“ како рече писац Радослав Братић — тако да су са задовољством више сати учествовали на вођеним турама по изложби, промоцијама и мастер класи коју је пред пуном Црвеном салом одржао међународни професионалац Бојан М. Ђукић, оснивач европски значајне групе „Београдски круг 2“.
У програмима сабора учествовали су и ученици од првог до трећег разреда ОШ „Мајка Југовића“, као и ученици првог разреда ОШ „Светозар Марковић“ са Врачара, које је предводио пасионирани учитељ Данило Глигорић. Из Клуба за креативно дружење „Вијугање“ дошли су деветогодишњаци које је водила Љупка Мирковић Дубајић, а посебну радост су сабору донели ученици Специјалне основне школе „Душан Дугалић“ које су предводили дефектолози Сашенка Мирковић и Горан Ројевић.
Два дана заредом долазили су и ученици Рачунарске гимназије, које је пратио секретар школе Никола Јаковљевић. Такође су у два наврата организовано били ученици првог до четвртог разреда Архитектонско–техничке школе, које је довела Душица Јаковљевић, професор српског језика и књижевности, а који су имали прилике да чују доста о споју уметности, науке и технологије кроз излагања Зорана Стефановића и других стручњака.
Осим Бојана М. Ђукића, мастер класе су предшколцима, основцима и средњошколцима држали Никола Масловара, Лазо Средановић и Душан Рељић. Паралелно, под вођством проф. Владимира Весовића, Школа „Ђорђе Лобачев“, сада већ у својој 26. школској години, имала је своје радионице за стрип, илустрацију и концепт арт за филмове и видео игре. (Школа ради у просторијама Дечјег културног центра и сада је у периоду знатног ширења.)
Вођене туре по Франкеновим и српским изложбама држали су Драган Лазаревић, Владимир Весовић и Бојан М. Ђукић. Представљања издавача, издања и аутора водио је Зоран Стефановић.
Незваничне групне посете запажене су и од стране ученика Филолошке гимназије, Дизајнерске школе и других средњих школа, као и студената Универзитета уметности, нарочито са Факултета примењене уметности.
Ко су витези и госпе од духа и хумора?
Важан део сабора била је и додела специјализованих признања уметницима, истраживачима, уредницима и педагозима који су кључно допринели уметности духа и хумора, и тиме обележили српску и међународну културу у другој половини 20. и почетком 21. века.
Церемоније доделе признања 28. априла и 8. маја отворила је уредница ликовних програма ДКЦБ и „Радости Европе“ Лидија Сеничар. Образложења је износио оснивач фестивала Зоран Стефановић, награде је уручивао председник фестивала Драган Лазаревић (и сам награђен рођенданском тортом 8. маја), а целу манифестацију је затворио председник Удружења стрипских уметника Србије Раде Товладијац.
Прва Велика повеља Гашиног сабора — а додељују се за „изузетан допринос светској уметности хумора, карикатуре, шепртљења и сањарења“ — отишла је у Москву, руским Београђанима, породици Лобачев, која преко сто година даје допринос српској и југословенској култури. То је на снази још од времена кад је руски царски конзул Павле А. Лобачев, „познат као човек демократских идеја“ (да цитирамо српску штампу од пре сто година), штитио хришћански живаљ Балкана крајем османске окупације, да би његов син Јуриј Лобачев (1909–2002, код Срба зван Чика–Ђорђе) постао свеевропски уметник–стрипар за кога је речено „Самосвест без охолости и разумевање без таштине“ (Жика Богдановић). Данас племенити дух ове лозе гаје Ђорђев син Димитрије, унук Јуриј и праунуци. Повељу је у Москву већ који дан касније однела проф. Ирина Антанасијевић, неуморни истраживач Беле руске Србије на Сави и Дунаву.
Другу велику повељу Сабора примила је госпођа Снежана Зупан, у име породице Зупан. Њен муж Здравко Зупан (1950–2015) био је међународно важан стрипски уметник, али и главни историчар југословенског стрипа, човек чије духовно и активистичко наслеђе дословно прожима и чини живим данашњи стрип региона. Значајно завештање овог великана УСУС сада колективно наставља кроз дуго припремане издавачке и стручне пројекте, уз подршку ове добре породице.
Велике повеље Гашиног сабора добила су и тројица ванредних стваралаца — главни гост фестивала, новосадски цртач Радич Мијатовић, београдски цртач Божидар Милојковић, као и легендарни преводилац Гаше и многих других стрипова и књижевних дела Ђорђе Димитријевић, за ког је на фестивалу вишекратно речено да је „Станислав Винавер нашег времена“.
Осим повеља, Сабор је доделио и племићка звања. „Госпама од духа и хумора“ проглашене су две београдске професорке — ликовна уметница Владана Ликар–Смиљанић и поменута научница Ирина Антанасијевић.
У двема церемонијама проглашења „Витезова од духа и хумора“ учествовали су лауреати из редова великана уметности и културе Србије — Лаза Лазић, Јован Стојановић из Париза (псеудоним 1950–1960–их: John Radley), у име Добрице Ерића унука Невена Дамљановић, Слободан Станишић, Шпиро Радуловић, Петар Петровић (Пеца Марш), Душан Рељић, Радич Мијатовић, Југослав Влаховић, Растко Ћирић, Владимир Весовић, Љубиша Гвоић, Бојан М. Ђукић, Зоран Ковачевић, Момчило Рајин, Зоран Андрић, Слободан Ивков, Драган Боснић и Владимир Тополовачки.
Витезима су постали и доајени који нису могли бити присутни: Василије Афанасијев, Жика Богдановић, Тошо Борковић, Милан Буковац, Душан Вукојев, Ђорђе Димитријевић, Милорад Жарић, Александар Жикић, Богдан Јовановић, Драгош Јовановић — Фера, Бранислав Керац, Љубомир Кљакић, Бојан Ковачевић, Миомир Кулић, Михаило Куртовић, Никола Масловара, Ненад Микалачки — Ђанго, Божидар Милојковић, Бранислав Милтојевић, Миленко Михајловић, Бранислав Николић — Брана, Светозар Обрадовић, Лазар Одановић, Васа Павковић, Жељко Пахек, Драган Перић, Душан Петричић, Вујадин Радовановић, Градимир Смуђа, Лазо Средановић, Борислав Станковић — Стабор, Фрања Страка, Живојин Тамбурић, Мирољуб Тодоровић, Миомир Томић, Славиша Ћировић и Борислав Шајтинац.
У име публике и колега из Србије, одбор Гашиног сабора је за „Витезове од духа и хумора“ прогласио и дванаест уметника са подручја некадашње Југославије. Из Македоније то је Диме Иванов — Димано; из Црне Горе Лука Лагатор; из Босне и Херцеговине Мидхат Ајановић — Ајан (сада у Шведској); из Хрватске Руди Аљиновић, Боривој Довниковић — Бордо, Недељко Драгић (сада у Немачкој), Дарко Мацан и Јулио Радиловић — Јулес; а из Словеније Цирил Гале, Жига Лесковшек, Николај Мики Мустер (на жалост, преминуо пред крај Сабора, не дочекавши да види награду) и Изток Шуштершич.
Са ванбалканских простора звања „Витеза од духа и хумора“ добили су легендарни франко–белгијски аутори: цртач Франсоа Валтери (François Walthéry) и писац Митик (право име Жан–Клод Смит–л–Бенедикт; Jean–Claude Smit–le–Bénédicte). Ови аутори су вишеструко блиски нашој публици по својим делима као што је серија „Наташа“, а подсетимо да су деловали у кругу у којем је радио и сам Франкен, те да су с нама повезани и преко сарадње са Драганом де Лазареом на серијалу „Рубина“.
Овим је на првом Гашином сабору додељена група признања која вреднују и дефинишу претходну епоху нашег духа и хумора, а од следеће године ће признања бити сведена на текућу продукцију.
Посебно је био значајан и округли сто након друге доделе признања, 8. маја, који је филозофски надахнутим и антрополошки вредним излагањем отворио наш великан пера Лаза Лазић, а где су учествовали Јован Стојановић, Петар Петровић (Пеца Марш), Душан Рељић, Шпиро Радуловић, Југослав Влаховић, Слободан Ивков и Зоран Андрић, са модерацијом Зорана Стефановића. Дирљивост и упечатљивост тренутка била је и у томе што су се ови доајени већином први пут срели уживо, први пут говорили на стрипском скупу и први пут награђени стрипским признањем.
Економска криза за децу, игнорисања и пропусти
Осим специјализованости за хумористички и породични стрип, Сабор је имао за циљ да створи нову публику, али и да скрене пажњу на уметнике Србије и некадашње Југославије.
Такође, циљ му је био подстицај локалном тржишту и издавачима регистрованим у Србији са којима сарађује Удружење стрипских уметника Србије. Зато је одређено да се на првом сабору могу продавати страни дечји и породични стрипови објављени у Србији, као и стрипови аутора бивше Југославије где год да су објављени.
Међутим, тродневна продајна изложба је била прескромна по продаји, изгледа због термина преко радног дана, када родитељи не могу довести децу, али и зато што данашња понуда стрипова у луксузним издањима (намењених библиотекама и колекционарима) надилази могућности дечјег џепа у школским посетама.
Показало се да су најмлађи најбоље прихватили издања домаћих аутора на домаће теме, штампана њима читљивом ћирилицом, али јефтинија, што је погодовало издавачима као што су „Пчелица“ из Чачка или „Макондо“ из Београда (едиција: Српски научници у слици и речи). Нарочито је „Пчелица“ због издавачког профила била спремна за ово место и прилику, али је и додатно имала огласну кампању за Гашин сабор преко друштвених мрежа. У новој књижари ове куће у Београду могу се набавити и бројни хитови овогодишњег лауреата Сабора Слободана Станишића, илустровани од стране чланова УСУС–а.
Радио Београд је пратио Сабор у ударним емисијама, исто као и Дечји дневник РТС, престижна рубрика „Синоћ у граду“ дневника Политика, као инајважнији сајтови за културу региона. На другој страни, била је очигледна незаинтересованост неких средстава информисања, нарочито оних склоних таблоидизацији, иако је догађај био надомак редакција, у самом центру Београда, и био веома привлачан чак и за случајне пролазнике.
Сабор је имао осам привлачних плаката, примећених и у Западној Европи, али из новчаних разлога није могао на време имати штампан каталог, што је пропуст који ће организатори покушати ретроактивно да реше. Такође је као пропуст оцењено непостојање додатних потписа на неким изложбама, јер лаицима ауторски потписи на таблама често нису били довољни.
Гашин сабор, као ни остали главни фестивали стрипа ове године у Србији, није добио помоћ од Министарства културе Србије. Образложење гласи: „пројекат само мањим делом има децу и младе као циљну групу; уопштено дати и кратак опис пројекта и циљ; обилује општим местима“.
С обзиром на овогодишњи успех који има међународне одлике, висок квалитет и масовност сваке врсте, Удружење стрипских уметника Србије верује да би могао постојати другачији однос државне комисије према Гашином сабору.
Закључак: саборовање каквог пре није било
Како фотографије сведоче, Гашин сабор, први своје врсте у Југоисточној Европи, показао се као успешан експеримент, од обима и утицаја. Главни циљ је постигнут: „афирмација племенитих, топлих и забавних штива која благотворно делују на духовне потребе публике и њено ментално здравље, али и на повезивање свих генерација и друштвену интеграцију“.
Зачет једномесечном Гашином изложбом у Француском институту у центру Беорада, Сабор је сада успешно порођен и запажен код шире публике као манифестација богата забавним програмима највишег нивоа, обогаћена присуством уметничке, културне и педагошке елите. Током четири месеца рекламних кампања, кроз електронске и штампане медије, можда је и више од милион људи чуло или прочитало име Гаша Шепртља.
Показало се да је велика предност имати леп и функционалан амбијент Дечјег културног центра Београда, али и изванредну локацију у граду и на Балкану. Сабор је имао можда и најљупкији фестивалски имиџ у земљи, захваљујући високом квалитету уметника са плакатима, те самој теми и стилу Гаше. Имао је светски квалитет изложби, друштвено најкориснији концепт, специјализовану педагошку и културну основу сагласну програмима и стратегијама министарстава просвете и културе Србије, а опет забавну и разбарушену атмосферу…
Сабор се издвојио и међународним дометом из понуде педесетак српских и регионалних фестивала и фестивалчића стрипа — пре свега као место доделе важних међународних признања, јединих у региону специјализованих за карикатуристе и хумористе у стрипу, али и уласком у заједницу франкофоних стрипских фестивала. (Уз српски, службени језик фестивала је ове године био и француски, а следеће ће бити један источни језик.)
Ретко је и да нека стрипска манифестација успе да окупи оволики број деце, школа и професионалаца стрипа и опште културе, од којих су се многи први пут сад уживо срели после каријере од пет, шест, па и седам деценија.
Гашин сабор сада полази на турнеју по Србији презентацијама, изложбама и пројекцијама филма „Гаша Шепртља“, пре свега у Ниш на пети Нифест (24–27. мај), затим у Лесковац на 20. балканску смотру младих стрип аутора (29. јун – 1. јул), па у Крагујевац на Комикон (6–8. јул), Ваљево, Горњи Милановац (прва седмица октобра)…
Изложба српских аутора позвана је да буде изложена у јуну у Бриселу, престоници Белгије и Евроуније, са намером да наши радови буде представљени тамошњим издавачима, новинарима, истраживачима и колекционарима.
Дечји културни центар Београд и УСУС најављују нове стрипске подухвате: као наставак Гашиног сабора биће проглашен међународни конкурс за гег–таблу стрипа, а децембар 2018. биће поново месец стрипа у Београду. •
ИМПРЕСУМ: ОНИ СУ ПРАВИЛИ САБОР
Стручни део Гашиног сабора је спровео Центар за уметност стрипа у организацији Удружења стрипских уметника Србије из Београда и Удружења грађана „Свет стрипа“ из Крагујевца, заједно са стручњацима Дечјег културног центра Београда.
Председник Гашиног сабора је значајно име српско–француског стрипа Драган Лазаревић (Dragan de Lazare), а у стручном одбору су и Раде Товладијац (председник УСУС), Владимир Весовић (Школа „Ђорђе Лобачев“), Бојан М. Ђукић (оснивач „Београдског круга 2“), Лидија Сеничар (уредница ликовних програма ДКЦБ и фестивала „Радост Европе“), те оснивач Сабора Зоран Стефановић (управник Центра за уметност стрипа, Београд).
Ликовно обликовање плаката и других материјала урадио је уметнички директор фестивала, студент Факултета примењених уметности у Београду Марко Шерер, а калиграфи на признањима су били Јелена Радојевић те још два студента ФПУ Лазар Ракоњац и Петар Стошић. Сама признања носе цртежеБожидара Милојковића, Драгана Лазаревића и Синише Бановића.
Координатори за јавност су били Тамара Лујак и Павле Зелић, а фотографи Стеван Нешковић (ДКЦБ), Бранко Ботић и Т. Лујак (УСУС). Вебмастер је био Ненад Петровић, Мијатовићеву изложбу је технички припремио Небојша Јовичић, административни координатор је била Маја Стефановић, а извршни продуцент свих изложби ликовни уметник Гоце Балковић. Преводилац на француски је био Д. Лазаревић, на енглески З. Стефановић. Руководилац продукције ДКЦБ је Далибор Стојановић.
Партнери фестивалу су дистрибутерска кућа „2и филм“, Француски институт у Београду, издавачке куће „Пчелица“, „Макондо“, „Бели пут“, „Систем комикс“, „Комико“, „Модести стрипови“, „Дарквуд“, десетак београдских школа и невладине организације Србије и региона…
ФОТО ГАЛЕРИЈЕ
(слободна лиценца Creative commons 4.0)
Фотограф: Стеван Нешковић (Дечји културни центар Београд),
ФОТО ГАЛЕРИЈА 1 (26. април)
http://www.dkcb.rs/%D0%B3%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0/ ФОТО ГАЛЕРИЈА 2 (27-28. април)
http://www.dkcb.rs/%D0%B3%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-2/ ФОТО ГАЛЕРИЈА 3 (8. мај)
http://www.dkcb.rs/%d0%b3%d0%b0%d1%88%d0%b8%d0%bd-%d1%81%d0%b0%d0%b1%d0%be%d1%80-%d0%b7%d0%b0%d1%82%d0%b2%d0%b0%d1%80%d0%b0%d1%9a%d0%b5-%d1%84%d0%be%d1%82%d0%be%d0%b3%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0/