ГАШИН САБОР - фестивал карикатурално-хумористичног и породичног стрипа

Author Topic: ГАШИН САБОР - фестивал карикатурално-хумористичног и породичног стрипа  (Read 5482 times)

zstefanovic

  • Newbie
  • *
  • Posts: 9
www.dkcb.rswww.usus.org.rs

Удружење стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд
позивају Вас
на фестивал карикатурално-хумористичног и породичног стрипа
ГАШИН САБОР
Дечји културни центар Београд
Таковска 8
од четвртка 26. до суботе 28. априла 2018.
од 12 до 18 часова
Шта ће моћи да се види, чује, доживи на фестивалу:
Изложбе • Тржница • Промоције • Предавања • Пројекције • Уметничке радионице • Конкурс за гег-таблу • Стручно-научни скуп • Дружење са уметницима •

Смех, забава и чудеса за понети!

термини за посете основних и средњих школа  су од  12:00 до 18:00 часова
у четвртак 26. и петак 27. априла
L'ASSEMBLÉE DE GASTON
Festival de bande dessinée d'humour, caricaturale et familiale
Centre culturel des enfants de Belgrade
Takovska rue 8, Belgrade, Serbie

Du 26 au 28 avril 2018, de midi à 18 heures

Expositions • Marché • Promotions • Conférences • Projections • Ateliers d'art • Concours de bande dessinée en une planche • Symposium d'experts • Rencontre avec vos artistes préférés •

Rire, joie et merveilles à emporter!

www.dkcb.rswww.usus.org.rs

zstefanovic

  • Newbie
  • *
  • Posts: 9
Саопштење за штампу Удружења стрипских уметника Србије

Лиценца: саопштење је у јавном власништву и може се слободно умножавати и прерађивати.

Београд, 22. април 2018.
Нови фестивал стрипа у Београду и на Балкану
Гашин сабор — три дана смеха, радости и дружења
У Дечјем културном центру Београда, најугледнијој установи за малишане у Србији, од 26. до 28. априла одржава се први „Гашин сабор“, међународни фестивал хумористичко-карикатуралног и породичног стрипа, први своје врсте у Југоисточној Европи.

Назив фестивала овековечује митског јунака српске културе — Лењог Гашу из пера песника и стрипара Јована Јовановића Змаја, а по којем је век касније крштена и српска верзија „Гастона Лагафа“ из пера Андреа Франкена (André Franquin, 1924-1997). Сваке године ће фестивал бити посвећен другом великом светском аутору а најлогичније је било да прве године то буде Франкен, аутор који је са Жаном Жироом Мебијусом отелотворење и главни симбол франко-белгијског стрипа у српској и југословенским културама.

Званични језици фестивала су стога ове године српски и француски, а манифестација се оглашава и у земљама Западне Европе. Прве године је председник фестивала српско-француски уметник Драган Лазаревић (у свету познат као Драган де Лазаре), а домаћини деци и другим гостима биће Владимир Весовић, Бојан М. Ђукић, Лидија Сеничар, Тамара Лујак, Зоран Стефановић и двадесетак других уметника, педагога и стручњака за стрип. Идентитет фестивала је ликовно обликовао награђивани млади уметник Марко Шерер, студент београдског Факултета примењених уметности.

Публици свих генерација се нуди осам изванредних изложби: четири од Франкена, затим главног госта Радича Мијатовића – Мише, Лазе Средановића и других српских и франко-белгијских аутора. Организоване су специјалне вођене туре по изложбама за школе, понуда најновијих и класичних издања стрипова, промоције књига и предавања, пројекција новог филма „Гаша Шепртља“, као и ликовне радионице за децу и одрасле у организацији Школе „Ђорђе Лобачев“.

Биће одржан и стручно-научни скуп са темама о Андреу Франкену, Радичу Мијатовићу и Ђорђу Димитријевићу, а Фестивал расписује и регионални конкурс за хумористичко-карикатурални стрип на једној страни, који се завршава 1. септембра.

Центар за уметност стрипа при Удружењу стрипских уметника Србије представиће део програма фестивала— у сарадњи са Француским институтом у Србији, дистрибутерском кућом „2и филм“, и удружењима „Свет стрипа“, „Бранко Плавшић“  и „Никола Митровић Кокан“, „Страва“ ... — и у Нишу, Лесковцу, Крагујевцу, Новом Саду, Ваљеву и другим градовима земље и региона.
О новом балканском фестивалу стрипа
Организатори „Гашиног сабора“  — Удружење стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд — наводе да је главни разлог оснивање фестивала афирмација племенитих, топлих и забавних штива која благотворно делују на духовне потребе публике и њено ментално здравље, али и на повезивање свих генерација и друштвену интеграцију. Фестивал је догађај интердисциплинарне и хибридне врсте, где се истовремено и под истим кровом пружа лепеза догађаја – од забавно-поучних збивања за малишане и њихове родитеље, до културно значајних стручних скупова.

 „Гашин сабор“ доноси осам изложби стрипа посебног квалитета и привлачности. Средишња изложба је „Мабреее“ посвећена самом Гаши Шепртљи, где се многе илустрације и табле премијерно појављују код нас, а које је Андре Франкен, геније европског стрипа и хумора, цртао по својим и по сценаријима колега као што је то чувени Иван Делпорт. Биће изложене још три поставке Франкена и пријатеља: „Франкен њим самим“ (факсимили црно-белих цртежа Гаше у изворној величини), „Кад је Спира био млад“ (преглед историје серијала Спира и Ћира / Спиру и Фантазио), и „Марсупилами целим својим репом“...

Напоредо, Удружење стрипских уметника Србије (УСУС) представља радове наших стрипара који су били везани за Франкеново окружење или су дали своју посвету мајстору — Божидар Милојковић БАМ, Радич Мијатовић, Никола Масловара, Милорад Жарић, Драган Лазаревић, Горан Трајковић, Саша Арсенић, Урош Беговић, Синиша Бановић... Изложбу прате есеји уредника едиције сабраног „Гаше“ Милана Вулетића, уметника Николе Масловаре, писаца Васе Павковића, Павла Зелића и Зорана Стефановића, који је и редактор едиције и оснивач Гашиног сабора.

У сусрет великом јубилеју српског и југословенског стрипа, пола столећа серијала „Дикан“, излаже се из пера Лазе Средановића најновија епизода „Ђавоља варош“, која је недавно забављала читаоце Малог забавника. Однедавно овај култни серијал сабрано излази у колорним књигама београдске куће „Еверест медија“.

Један од врхунаца манифестације је и самостална изложба овогодишњег главног госта фестивала Радича Мијатовића, где ће се београдској публици ексклузивно приказати најновији радови овог новосадског мајстора стрипа, карикатуре и илустрације, омиљеног на свим просторима некадашње Југославије још од 1970-их.

На захтев публике се продужава и изложба Школе стрипа, илустрације и концепт арта „Ђорђе Лобачев“, заједнице која већ четврт века оспособљава младе уметнике под менторством проф. Владимира Весовића. Школа делује у самом Дечјем културном центру Београда, заједно са другим ликовним, музичким и драмским курсевима.
Промоције смешних и узбудљивих стрипова и стручни скуп
Издавачи ће на „Гашином сабору“, преко промоција и штандова, публици представити палету брижљиво одабраних дечјих и породичних издања из домена хумора, карикатуре и маште, која ће се продавати са знатним попустима.

Као основу за округли сто о односу дела Андреа Франкена и драмских уметности у петак 27. априла ће бити посебна пројекција за стручњаке и новинаре новог француског играног филма „Гаша Шепртља“ у режији Пјера-Франсоа Мартина-Лавала, са Теом Фернандезом у главној улози.

У суботу 28. априла ће бити одржан стручно-научни скуп чија је прва тема лик и дело Андреа Франкена као и утицај његових стрипова на српску и југословенску сцену („Гаша Шепртља“, „Спира и Ћира“, „Аца и Маца“, „Марсупилами“ и „Црне мисли“), друга тема место истакнутог преводиоца Ђорђа Димитријевића у нашој култури, а трећа о значају опуса Радича Мијатовића Мише.

Посебне пројекције филма „Гаша Шепртља“ са дискусијама за публику биће на још једној локацији, у Дому омладине Београда, у суботу и недељу.

У складу са концептом „шепртљења и сањарења“, фестивал ће имати опуштенију форму чак и у организацији и имиџу, са елементима благе разбарушености, доброћудности и опште креативности, што подстиче опуштање публике и стручњака — баш као у Гашиној редакцији. •
АНТРФИЛЕ: О Гаши Шепртљи и сабраним гашоломијама на српском језику
Гаша Шепртља, на француском Gaston Lagaffe, хумористички је стрип Андреа Франкена, који се појавио 28. фебруара 1957. у белгијском магазину Спиру. По избору француске јавности, Гаша је увршћен у Мондов списак „100 најбољих књига 20. века“, заједно са још једним стрипом — Кортом Малтежанином.

„Гаша Шепртља“ је један од најпопуларнијих стрипова и у Србији и Југославији још од премијерног превода 1965. у новосадској Панорами. Од тада је непрекидно објављиван у бројним часописима, као и у осам колорних албума „Дечјих новина“ током 1980-их. Најпопуларнији је у преводима Ђорђа Димитријевића, који је преводио и стрипове „Талични Том“, „Астерикс“ и „Породица Тарана“. Стрип прати догодовштине Гаше, идеалисте, емотивца,  „беспосленог јунака“ који ради у редакцији стрипског магазина, а гегови долазе из његове лењости или „корисних“ изума, што се често завршава катастрофама: поплавом, пожаром или уништавањем канцеларије.

Недавно је под уредништвом Милана Вулетића довршено објављивање целокупног „Гаше Шепртље“ на српском језику у шест књига, са преводом Ђорђа Димитријевића и редактуром Зорана Стефановића, на основу француског канонског издања, укључујући и табле које до сада нису објављиване у Србији и региону. Издавач је београдска издавачка кућа „Бели пут“, позната по увођењу концепта интеграла у наше издаваштво, у сарадњи са „Дарквудом“, издавачем Франкенових стрипова „Спиру и Фантазио“ („Спира и Ћира“), „Марсупилами“ и „Црне мисли“. •
Крај саопштења
www.dkcb.rswww.usus.org.rs


zstefanovic

  • Newbie
  • *
  • Posts: 9
Збирно вести за уторак:

Прорадио налог на Фејсу

https://www.facebook.com/pg/GasinSaborBGD/posts/?ref=page_internal

Почео одзив из Француске. БД-бест објавио велико саопштење

https://www.bd-best.com/assemblee-gaston-un-nouveau-festival-de-bandes-dessinees-a-belgrade-et-dans-les-balkans--news-10059.html

Од данас смо на Опалу увршћени у заједницу франкофоних фестивала стрипа

http://opalebd.com/festivals/details/1858

http://opalebd.com/agenda/festivals

http://opalebd.com/auteurs/fiche/1354

zstefanovic

  • Newbie
  • *
  • Posts: 9
  • Саопштење за штампу Удружења стрипских уметника Србије

    Лиценца: саопштење је у јавном власништву и може се слободно умножавати и прерађивати.

    Београд, среда 25. април 2018.

У четвртак почиње први Гашин сабор у Дечјем културном центру Београда
Мајстори српског хумористичког и карикатуралног стрипа на једном месту
Снимљеним звуком дрндафона, инструмента Предрага Ристића из групе Медијала, као реалне верзије истоименог инструмента Гаше Шепртље из стрипа, у четвртак 24. априла, у подне почиње „Гашин сабор“, јединствен фестивал у Југоисточној Европи, специјализован за карикатурално–хумористички и породични стрип.

Прве године је тема опус франко–белгијског генија хумора Андреа Франкена, па фестивал уз српски има за службени језик и француски, и већ је заступљен у календару франкофоних фестивала Европске Уније, са изванредним одзивима тамошњих стручњака.

На манифестацији чији је концепт „шепртљење и сањарење“, а слогани „три дана смеха“ и „смех, забава и чудеса за понети“, публици ће у Дечјем културном центру Београда бити понуђене изложбе, тржница, промоције, предавања, пројекција, уметничке радионице, конкурс за гег–таблу, стручно–научни скуп и дружење са чувеним ствараоцима.

У педесетак говорних програма и на три округла стола биће представљено стотинак томова разних стрипова, директно уводећи лаике у поље хумористичког и карикатуралног стрипа, и уопште у ову чаробну уметност. Биће подробно представљено и десетак важних уметничких каријера и нови филм „Гаша Шепртља“, а публици свих генерација се нуде и три дана уметничких радионица и мастер класова.
Богат програм за три дана
Око осамдесет уметника, стручњака за културу и педагога је најавило своје присуство и допринос на фестивалу. Више београдских основних и средњих школа колективно ће учествовати, а у име деце и педагога у церемонији отварања ће учествовати и Александра Лончар, директор основне школе „Ђуро Стругар“ са Новог Београда. На отварању ће учествовати и представници дипломатског кора, установа Србије, те организатора фестивала — Дечјег културног центра и Удружења стрипских уметника Србије при којем делује Центар за уметност стрипа, као стручно језгро Гашиног сабора.

Под једним кровом се по први пут специјализовано окупљају мајстори српског и југословенског карикатуралног стрипа и хумора, велики цртачи и писци као што су Лазо Средановић, Лаза Лазић, Радич Мијатовић, Божидар Милојковић БАМ, Никола Масловара, Душан Рељић, Зоран Ковачевић, Лазар Одановић, Драган Перић, Драган Лазаревић, Раде Товладијац, Синиша Радовић, Зоран Пеневски, Саша Арсенић, Синиша Бановић, Милисав Банковић, Урош Беговић и десетине други...

Отвара се и осам изложби и колекција отисака из стрипова франко–белгијских и српских уметника – где се посебно издвајају изложбе Андреа Франкена, ретроспективна главног овогодишњег госта фестивала Радича Мијатовића Мише и нове Диканове авантуре Лазе Средановића. Сабахудин Мурановић Муран је за један од плаката фестивала ексклузивно урадио први сусрет Николе Тесле са шашавим изумитељем Гашом Шепртљом и шармантном живуљком Марсупиламијем.

Учешћем у промоцијама или писањем чланка за стручно–научне скупове допринеће и угледни познаваоци и активисти стрипа — Васа Павковић, Момчило Рајин, Александар Жикић, Владимир Тополовачки, Љубиша Гвоић, Драгослав Јовановић Драгон, Саша Ракезић, Срђан Савић, Зоран Николић, Марко Стојановић, Павле Зелић, Иван Вељковић, Милан Јовановић, Дејан Савић...

Председник фестивала ове године је значајно име српско–француског стрипа Драган Лазаревић (Dragan de Lazare), а у стручном одбору су и Раде Товладијац, Владимир Весовић, Бојан М. Ђукић, Лидија Сеничар и Зоран Стефановић. Координатори за јавност су Павле Зелић и Тамара Лујак, а стручно су допринели и Небојша Јовичић, Гоце Балковић, Ненад Петровић, Златко Миленковић и многи други.

Графички дизајнер фестивала је награђивани млади уметник Марко Шерер, студент београдског Факултета примењених уметности, установе која је светском стрипу дала десетине уметника.
Лепеза светских јунака и наших издавача
Публика ће на једном месту моћи да се сретне с најважнијим јунацима и делима српског стрипа, од темеља као што су шест бајки и сликовница Чика Ђорђа Лобачева, Мике Миша Шеншина, Лазића и Ковачевића, те другим јунацима предратног Златног доба нашег стрипа, све до модерних класика као што су јунаци Иве Кушанића (које је приредио Здравко Зупан са Васом Павковићем), Мија Силеџија, Дикан и Стари Словени, Кики Рот, Мивелови стрипови, Мика Муштикла, Лијанко, Пацери, Киселине црне боје, Ив Рокатански, Филип и Олга, класични и модерни стрипови Лесковца и Ваљева... Ту су и басне у стрипу, српски научници у слици и речи, илустровани векови српске писмености за децу Слободана Станишића итд.

И избор страних јунака који су на једном месту на дохвату читаоцима је импресиван. Осим Франкенових јунака којима је посвећен фестивал — Гаше Шепртље, Спируа и Фантазија (Спире и Ћире), Марсупиламија... — ту су и даље непревазиђени Мали Немо у Земљи снова, али и Попај, Талични Том, Изногуд, Хогар, Мумин, Редов Били, Титеф, Калвин и Хобс, Бил и Бул, Рубина, светска митологија у стрипу, илустровани вечни класици од Барона Минхаузена па надаље...

Своју овдашњу премијеру имаће капитални пројекат од две нове монографије београдског истраживача Владимира Тополовачког Бесконачни итинерер кроз свет стрип албума, том 3 и 4, у издању Стрип агента из Загреба, који су управо објављени овог месеца. У питању је анотирана библиографија–лексикон скоро 10.000 стрипских издања са подручја некадашње Југославије, претежно српско-хрватских.

Биће представљени издавачи стрипова из Србије кроз своја најновија издања, а нарочито Бели пут, Дарквуд, Комико, Систем комикс, Еверест медија, Макондо, Модести комикс, Пчелица, Удружење „Никола Митровић Кокан“, „Свет стрипа“ , Бесна кобила и многи други. Осим аутора из Србије, биће изложена издања истакнутих аутора са простора некадашње Југославије.

Фестивал сваки дан организује и уметничке радионице за све генерације проф. Владимира Весовића из Школе „Ђорђе Лобачев“, која слави четврт века, као и мастер класе међународног стрипског професионалца и оснивача Београдског круга 2, Бојана М. Ђукића. •

ПРОГРАМ ГАШИНОГ САБОРА 2018.

(Дечји културни центар, Београд)
Упозорење посетиоцима — Нису сви догађаји наведени у програму, а нарочито не акције изненађења и импровизације. Организатор задржава себи право измене, укидања или игнорисања овог програма у случају виших сила или појаве Гаше. Ко се метеора и промаје чувао, није се кајао.
Четвртак, 26. април 2018.
Атријум

12–13 часова — почетак рада и свечано отварање фестивала звуком Гашиног дрндафона (инструмент Предрага Ристића)
13–18 ч. — вођене стручне туре по изложбама за пријављене школе
14–18 ч. — промоције књига
12–18 ч. — у Галерији атријума: радионице Школе „Ђорђе Лобачев“ под вођством професора Владимира Весовића
12–20 ч. — Издавачки кутак – продаја издања и сувенира[/l]

Црвена сала

14–18 ч. — Мастер клас – стварање и значај стрипова по Бојану М. Ђукићу, међународном стрипском професионалцу (до четири сеансе по 30 минута)

Програм промоција у четвртак 14–18 часова

— Издавачка кућа „Бели пут“: „Хогар“ и „Редов Били“

— ИК „Систем комикс/Моро“: „Филип и Олга: Књишки мољци“ – Душана Павлића и Зорана Пеневског, „Титеф“, „Астерикс у скицама пријатеља“, „Калвин и Хобс“

— ИК „Макондо“: едиције „Мали Немо у Земљи снова“, „Српски научници у слици и речи“ и „Вечни класици“

— ИК „Розенкранц“ „Детектив Лаконогић“ – Никола Масловара и сарадници

— ИК „Еверест медија“: „Дикан и Стари Словени“ – гостовање Лазе Средановића и пријатеља, потписивање књига

— „Бесконачни итинерер кроз свет стрипа албума“ 3 и 4, Владимира Тополовачког, Загреб 2018, прва београдска промоција!
Петак, 27. април
Атријум

12–18 ч. — вођене туре по изложбама (до 30 минута)
12–18 ч. — промоције (просек трајања по једном издању – 20 минута)
12–18 ч. — У Галерији атријума: радионице Школе „Ђорђе Лобачев“ под вођством професора Владимира Весовића
12–20 ч. — Издавачки део – продаја издања

Црвена сала

12–16 ч. — мастер клас – стварање и значај стрипова по Бојану М. Ђукићу
18 ч. — затворена пројекција филма „Гаша Шепртља“ за дипломатски кор, истраживаче, уметнике и новинаре (Француска, 2018)

Програм промоција у петак 12–18 часова

— ИК „Дарквуд“ и „Маркетпринт“: „Породица Тарана“

— ИК „Весели четвртак“: „Талични Том“

— ИК „Комико“: „Попај“, „Доживљаји Мике Мише“, „Златно доба Српског стрипа“, „Мумин“...

— ИК „Дарквуд“, Београд: „Изногуд“ и „Бил и Бул“

— ИК „Пчелица“: Српске басне у стрипу, Митологија у стрипу, Векови српске писмености...

— Удружење „Никола Митровић Кокан“ и Милисав Банковић представљају хумор и карикатуру у лесковачком стрипу

— ИК „Модести стрипови“ представља: „Стрипске мајсторије Иве Кушанића“, приредио Здравко Зупан са Васом Павковићем, као и преглед хумора и карикатуре у лексикону „Стрипови које смо волели: избор стрипова и стваралаца са подручја бивше Југославије у 20. веку“ Живојина Тамбурића, Здравка Зупана и Зорана Стефановића

— Нова верзија „Мије Силеџија“ Бране Николића, модерног класика српског стрипа

— Божидар Милојковић БАМ, Драган Лазаревић и Лазар Одановић: „Киселине црне боје“ „БАМ – Блогографија“, „Ив Рокатански: Доживљаји у граду светлости“, „Рубина“ и други радови...
Субота, 28. април
Атријум

12–18 ч. — стручни скуп и промоције Франкенових издања (са паузама између сеанси)
12–18 ч. — у Галерији атријума: радионице Школе „Ђорђе Лобачев“ под вођством Владимира Весовића
12–18 ч. — Издавачки део – продаја издања

Промоције и теме стручног скупа

— Промоције књига Андреа Франкена у издању „Дарквуда“ и „Белог пута“ и округли сто о овом аутору
* Сабрани „Гаша Шепртља“
* „Спиру и Фантазио“ („Спира и Ћира“)
* „Марсупилами“
* „Црне мисли“

— Ђорђе Димитријевић као стрипски преводилац

— Радич Мијатовић – Миша — округли сто о главном госту првог Гашиног сабора
18 часова: Свечано затварање фестивала звуком Гашиног дрндафона
(инструмент Предрага Ристића за који је компоновао Зоран Симјановић)
Крај саопштења

https://www.facebook.com/pg/GasinSaborBGD/posts/?ref=page_internal

https://www.facebook.com/events/1900509949967765/

https://twitter.com/Gasin_sabor

https://www.instagram.com/gasinsaborbgd/

http://opalebd.com/festivals/details/1858

http://opalebd.com/agenda/festivals

http://opalebd.com/auteurs/fiche/1354

zstefanovic

  • Newbie
  • *
  • Posts: 9
Позивамо вас у уторак, 8. маја, у 19 часова, у галерији Дечјег културног центра Београда (Таковска 8, поред РТС) на "Завршну церемонију бр 2!" ГАШИНОГ САБОРА, првог фестивала карикатурално-хумористичног и породичног стрипа у овом делу Европе.

Са Гашом никад ништа дефинитивно готово, те церемонија укључује:

* додељивања нових признања великанима духа и хумора из Србије, региона и Европе, где ће присуствовати и многи доајени уметности и културе
 
* најава овогодишње турнеје Гашиног сабора по фестивалима у Србији и Белгији, као и
 
* затварање београдске изложбе коју је од 26. априла према прелиминираним званичним подацима видело преко 6.000 људи.

Добро нам дошли


zstefanovic

  • Newbie
  • *
  • Posts: 9
Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.
Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа
Доделом међународних награда највећим ауторима стрипа из Србије и десетак земаља, и крајем осам изложби, завршен је у Београду Гашин сабор, први фестивал карикатурално–хумористичног и породичног стрипа.

Зачет са скромнијим очекивањима, Сабор се показао једним од већих фестивала Балкана. У педесетак програма од 26. априла до 11. маја 2018. учествовало је осамдесетак уметника, научника, педагога и других стручњака, као и преко 500 ученика из седам београдских образовних установа. По званичној евиденцији изложбе је за две недеље, као пратећи програм, видело уцело или делом преко 6.000 посетилаца Дечјег културног центра Београда, претежно деце и омладине.

Фестивал је ушао у заједницу франкофоних фестивала стрипа и имао је видљиву рекламну кампању на референтним сајтовима за европски стрип.
Мешане реакције на контроверзни Гашин филм
Почетак и крај Сабора обележен је звуком дрндафона, инструмента који је створио Предраг Ристић – Пеђа Исус, као реалног одраза Гашиног инструмента, али и као симболичке везе српског стрипа са Медијалом и сопственом културном традицијом.

Гашин сабор је приказао осам изложби стрипа највишег квалитета. Андре Франкен је био главна тема сабора и за њега су биле везане изложбе „Мабреее“ о Гаши Шепртљи, „Франкен њим самим“, „Кад је Спира био млад“, и „Марсупилами целим својим репом“… Остале су биле од домаћих аутора. Удружење стрипских уметника Србије (УСУС) представило је радове наших стрипара који су били везани за Франкеново окружење или су дали посвету мајстору — Божидар Милојковић — БАМ, Радич Мијатовић, Никола Масловара, Милорад Жарић, Драган Лазаревић (Dragan de Lazare, председник Гашиног сабора), Горан Трајковић, Саша Арсенић, Сабахудин Мурановић, Урош Беговић, Синиша Бановић, Милосав Остојић… Као специјални гост се својим радом пред српском публиком премијерно појавио Бруно Гилсон, угледни белгијски стрипар, активиста и стручњак.

Доајен Лазо Средановић је изложио епизоду култног серијала, „Дикан: Ђавоља варош“, која је недавно забављала читаоце Малог забавника. Један од врхунаца програма је била велика самостална изложба главног госта фестивала Радича Мијатовића, новосадског мајстора стрипа, карикатуре и илустрације, омиљеног цртача са простора некадашње Југославије још од друге половине 1970–их.

У програмима је и лично учествовало десетине уметника и стручњака. Божидар Милојковић је са Драганом Лазаревићем промовисао две књиге узбудљиве за сваког љубитеља стрипа: БлогоГрафија: Бамова авантура у стрипу на српском језику и француско издање албума Киселина црне боје (на јесен излази у Србији). Лазо Средановић је представио едицију сабраног „Дикана“ у књигама у издању „Еверест медије“, као и нове епизоде из Малог забавника. Цртач, педагог и уредник Никола Масловара из Горњег Милановца представио је албум „Детектива Лаконогића“ и друге своје јунаке. Преводилац и уредник Дејан Савић приказао је издања белгијског генија Франкена на српском у издању „Белог пута“ и „Дарквуда“ — сабраног Гашу Шепртљу, Спиру и Ћиру, Марсупиламија и „Црне мисли“.

Београдски ликовни уметник али и представник лесковачке традиције стрипа Милисав Банковић представио је себе и окружење из којег долази, импресиониравши средњошколце и студенте. Колекционар–лексикограф Владимир Тополовачки први је пут у Београду приказао трећи и четврти том свог капиталног лексикона Бесконачни итинерер кроз свет стрип албума (Загреб, април 2018), где је пописано око 10.000 југословенских стрипских издања. Програме је модерирао Зоран Стефановић, уз стручно учешће Бојана М. Ђукића.

Уз пригодни говор Анђелке Јанковић, представнице дистрибутивне куће „2и филм“, затвореној пројекцији новог француског филма „Гаша Шепртља“ присуствовали су новинари, истраживачи поп културе и угледни ствараоци који су узели учешћа на фестивалу. Филм је у стручним круговима очекиван са зебњом да ли ће успети да пренесе дух генијалног Франкеновог стрипа, али је након гледања солидног и забавног остварења од стране многих закључено да чак и оваква, потпуно модерна варијација на тему Гаше умногоме преноси изворни дух данашњој младој публици.

Први округли сто о Франкену, нама и стрипу отворио је стручним експозеом филолог, филмолог и стручњак за историју културе Срђан Савић, актуелни директор Нишког културног центра. Публика је имала јединствену прилику да слуша излагања Љубише Гвоића (подсетимо: творца првог дипломског рада о стрипу у СФР Југославији, Загреб, 1976), Душана Рељића, Бојана М. Ђукића, Владимира Тополовачког, Зорана Туцића, Зорана Стефановића, Бобана Савића — Гета, Марије Ристић, Павла Зелића, Тамаре Лујак… Завршну дискусију је дао Зоран Николић, председник стрипског удружења „Бранко Плавшић“ из Ниша, оснивач фестивала Нифест.
Најезда из београдских школа
Публика је била разнолика и свих узраста, а укључивала је десетине препознатљивих лица културе. Са породицама су били драмски уметници Андреј Шепетковски те Данијел и Евгенија Ковачевић, филолог и мачевалац Василије Милновић, затим популарни историчар–археолог Марко Алексић (такође члан УСУС), доајени научне фантастике Бобан Кнежевић и Тихомир Јовановић, ликовни уметници Боривоје Грбић, Драгана Купрешанин и Селена Даниловић, пољска научница Наталија Новињска–Антонијевић и многи други ствараоци, научници и јавне личности…

Сабор је обележило натпросечно учешће ученика из седам београдских образовних установа, њих преко 500. Основна школа „Ђуро Стругар“ са Новог Београда довела је највећу делегацију од стотинак најбољих ученика разних разреда, као и десетак учитеља и наставника, на челу са директорком Александром Лончар, која је и отворила Гашин сабор. Ученици ове школе су познати по склоности уметности — претходни директор школе је био угледни академски уметник и педагог Ристо Антуновић, „Чаробњак из Херцеговине“ како рече писац Радослав Братић — тако да су са задовољством више сати учествовали на вођеним турама по изложби, промоцијама и мастер класи коју је пред пуном Црвеном салом одржао међународни професионалац Бојан М. Ђукић, оснивач европски значајне групе „Београдски круг 2“.

У програмима сабора учествовали су и ученици од првог до трећег разреда ОШ „Мајка Југовића“, као и ученици првог разреда ОШ „Светозар Марковић“ са Врачара, које је предводио пасионирани учитељ Данило Глигорић. Из Клуба за креативно дружење „Вијугање“ дошли су деветогодишњаци које је водила Љупка Мирковић Дубајић, а посебну радост су сабору донели ученици Специјалне основне школе „Душан Дугалић“ које су предводили дефектолози Сашенка Мирковић и Горан Ројевић.

Два дана заредом долазили су и ученици Рачунарске гимназије, које је пратио секретар школе Никола Јаковљевић. Такође су у два наврата организовано били ученици првог до четвртог разреда Архитектонско–техничке школе, које је довела Душица Јаковљевић, професор српског језика и књижевности, а који су имали прилике да чују доста о споју уметности, науке и технологије кроз излагања Зорана Стефановића и других стручњака.

Осим Бојана М. Ђукића, мастер класе су предшколцима, основцима и средњошколцима држали Никола Масловара, Лазо Средановић и Душан Рељић. Паралелно, под вођством проф. Владимира Весовића, Школа „Ђорђе Лобачев“, сада већ у својој 26. школској години, имала је своје радионице за стрип, илустрацију и концепт арт за филмове и видео игре. (Школа ради у просторијама Дечјег културног центра и сада је у периоду знатног ширења.)

Вођене туре по Франкеновим и српским изложбама држали су Драган Лазаревић, Владимир Весовић и Бојан М. Ђукић. Представљања издавача, издања и аутора водио је Зоран Стефановић.

Незваничне групне посете запажене су и од стране ученика Филолошке гимназије, Дизајнерске школе и других средњих школа, као и студената Универзитета уметности, нарочито са Факултета примењене уметности.
Ко су витези и госпе од духа и хумора?
Важан део сабора била је и додела специјализованих признања уметницима, истраживачима, уредницима и педагозима који су кључно допринели уметности духа и хумора, и тиме обележили српску и међународну културу у другој половини 20. и почетком 21. века.

Церемоније доделе признања 28. априла и 8. маја отворила је уредница ликовних програма ДКЦБ и „Радости Европе“ Лидија Сеничар. Образложења је износио оснивач фестивала Зоран Стефановић, награде је уручивао председник фестивала Драган Лазаревић (и сам награђен рођенданском тортом 8. маја), а целу манифестацију је затворио председник Удружења стрипских уметника Србије Раде Товладијац.

Прва Велика повеља Гашиног сабора — а додељују се за „изузетан допринос светској уметности хумора, карикатуре, шепртљења и сањарења“ — отишла је у Москву, руским Београђанима, породици Лобачев, која преко сто година даје допринос српској и југословенској култури. То је на снази још од времена кад је руски царски конзул Павле А. Лобачев, „познат као човек демократских идеја“ (да цитирамо српску штампу од пре сто година), штитио хришћански живаљ Балкана крајем османске окупације, да би његов син Јуриј Лобачев (1909–2002, код Срба зван Чика–Ђорђе) постао свеевропски уметник–стрипар за кога је речено „Самосвест без охолости и разумевање без таштине“ (Жика Богдановић). Данас племенити дух ове лозе гаје Ђорђев син Димитрије, унук Јуриј и праунуци. Повељу је у Москву већ који дан касније однела проф. Ирина Антанасијевић, неуморни истраживач Беле руске Србије на Сави и Дунаву.
Другу велику повељу Сабора примила је госпођа Снежана Зупан, у име породице Зупан. Њен муж Здравко Зупан (1950–2015) био је међународно важан стрипски уметник, али и главни историчар југословенског стрипа, човек чије духовно и активистичко наслеђе дословно прожима и чини живим данашњи стрип региона. Значајно завештање овог великана УСУС сада колективно наставља кроз дуго припремане издавачке и стручне пројекте, уз подршку ове добре породице.

Велике повеље Гашиног сабора добила су и тројица ванредних стваралаца — главни гост фестивала, новосадски цртач Радич Мијатовић, београдски цртач Божидар Милојковић, као и легендарни преводилац Гаше и многих других стрипова и књижевних дела Ђорђе Димитријевић, за ког је на фестивалу вишекратно речено да је „Станислав Винавер нашег времена“.

Осим повеља, Сабор је доделио и племићка звања. „Госпама од духа и хумора“ проглашене су две београдске професорке — ликовна уметница Владана Ликар–Смиљанић и поменута научница Ирина Антанасијевић.

У двема церемонијама проглашења „Витезова од духа и хумора“ учествовали су лауреати из редова великана уметности и културе Србије — Лаза Лазић, Јован Стојановић из Париза (псеудоним 1950–1960–их: John Radley), у име Добрице Ерића унука Невена Дамљановић, Слободан Станишић, Шпиро Радуловић, Петар Петровић (Пеца Марш), Душан Рељић, Радич Мијатовић, Југослав Влаховић, Растко Ћирић, Владимир Весовић, Љубиша Гвоић, Бојан М. Ђукић, Зоран Ковачевић, Момчило Рајин, Зоран Андрић, Слободан Ивков, Драган Боснић и Владимир Тополовачки.

Витезима су постали и доајени који нису могли бити присутни: Василије Афанасијев, Жика Богдановић, Тошо Борковић, Милан Буковац, Душан Вукојев, Ђорђе Димитријевић, Милорад Жарић, Александар Жикић, Богдан Јовановић, Драгош Јовановић — Фера, Бранислав Керац, Љубомир Кљакић, Бојан Ковачевић, Миомир Кулић, Михаило Куртовић, Никола Масловара, Ненад Микалачки — Ђанго, Божидар Милојковић, Бранислав Милтојевић, Миленко Михајловић, Бранислав Николић — Брана, Светозар Обрадовић, Лазар Одановић, Васа Павковић, Жељко Пахек, Драган Перић, Душан Петричић, Вујадин Радовановић, Градимир Смуђа, Лазо Средановић, Борислав Станковић — Стабор, Фрања Страка, Живојин Тамбурић, Мирољуб Тодоровић, Миомир Томић, Славиша Ћировић и Борислав Шајтинац.

У име публике и колега из Србије, одбор Гашиног сабора је за „Витезове од духа и хумора“ прогласио и дванаест уметника са подручја некадашње Југославије. Из Македоније то је Диме Иванов — Димано; из Црне Горе Лука Лагатор; из Босне и Херцеговине Мидхат Ајановић — Ајан (сада у Шведској); из Хрватске Руди Аљиновић, Боривој Довниковић — Бордо, Недељко Драгић (сада у Немачкој), Дарко Мацан и Јулио Радиловић — Јулес; а из Словеније Цирил Гале, Жига Лесковшек, Николај Мики Мустер (на жалост, преминуо пред крај Сабора, не дочекавши да види награду) и Изток Шуштершич.

Са ванбалканских простора звања „Витеза од духа и хумора“ добили су легендарни франко–белгијски аутори: цртач Франсоа Валтери (François Walthéry) и писац Митик (право име Жан–Клод Смит–л–Бенедикт; Jean–Claude Smit–le–Bénédicte). Ови аутори су вишеструко блиски нашој публици по својим делима као што је серија „Наташа“, а подсетимо да су деловали у кругу у којем је радио и сам Франкен, те да су с нама повезани и преко сарадње са Драганом де Лазареом на серијалу „Рубина“.
Овим је на првом Гашином сабору додељена група признања која вреднују и дефинишу претходну епоху нашег духа и хумора, а од следеће године ће признања бити сведена на текућу продукцију.

Посебно је био значајан и округли сто након друге доделе признања, 8. маја, који је филозофски надахнутим и антрополошки вредним излагањем отворио наш великан пера Лаза Лазић, а где су учествовали Јован Стојановић, Петар Петровић (Пеца Марш), Душан Рељић, Шпиро Радуловић, Југослав Влаховић, Слободан Ивков и Зоран Андрић, са модерацијом Зорана Стефановића. Дирљивост и упечатљивост тренутка била је и у томе што су се ови доајени већином први пут срели уживо, први пут говорили на стрипском скупу и први пут награђени стрипским признањем.
Економска криза за децу, игнорисања и пропусти
Осим специјализованости за хумористички и породични стрип, Сабор је имао за циљ да створи нову публику, али и да скрене пажњу на уметнике Србије и некадашње Југославије.

Такође, циљ му је био подстицај локалном тржишту и издавачима регистрованим у Србији са којима сарађује Удружење стрипских уметника Србије. Зато је одређено да се на првом сабору могу продавати страни дечји и породични стрипови објављени у Србији, као и стрипови аутора бивше Југославије где год да су објављени.

Међутим, тродневна продајна изложба је била прескромна по продаји, изгледа због термина преко радног дана, када родитељи не могу довести децу, али и зато што данашња понуда стрипова у луксузним издањима (намењених библиотекама и колекционарима) надилази могућности дечјег џепа у школским посетама.

Показало се да су најмлађи најбоље прихватили издања домаћих аутора на домаће теме, штампана њима читљивом ћирилицом, али јефтинија, што је погодовало издавачима као што су „Пчелица“ из Чачка или „Макондо“ из Београда (едиција: Српски научници у слици и речи). Нарочито је „Пчелица“ због издавачког профила била спремна за ово место и прилику, али је и додатно имала огласну кампању за Гашин сабор преко друштвених мрежа. У новој књижари ове куће у Београду могу се набавити и бројни хитови овогодишњег лауреата Сабора Слободана Станишића, илустровани од стране чланова УСУС–а.

Радио Београд је пратио Сабор у ударним емисијама, исто као и Дечји дневник РТС, престижна рубрика „Синоћ у граду“ дневника Политика, као инајважнији сајтови за културу региона. На другој страни, била је очигледна незаинтересованост неких средстава информисања, нарочито оних склоних таблоидизацији, иако је догађај био надомак редакција, у самом центру Београда, и био веома привлачан чак и за случајне пролазнике.

Сабор је имао осам привлачних плаката, примећених и у Западној Европи, али из новчаних разлога није могао на време имати штампан каталог, што је пропуст који ће организатори покушати ретроактивно да реше. Такође је као пропуст оцењено непостојање додатних потписа на неким изложбама, јер лаицима ауторски потписи на таблама често нису били довољни.

Гашин сабор, као ни остали главни фестивали стрипа ове године у Србији, није добио помоћ од Министарства културе Србије. Образложење гласи: „пројекат само мањим делом има децу и младе као циљну групу; уопштено дати и кратак опис пројекта и циљ; обилује општим местима“.

С обзиром на овогодишњи успех који има међународне одлике, висок квалитет и масовност сваке врсте, Удружење стрипских уметника Србије верује да би могао постојати другачији однос државне комисије према Гашином сабору.
Закључак: саборовање каквог пре није било
Како фотографије сведоче, Гашин сабор, први своје врсте у Југоисточној Европи, показао се као успешан експеримент, од обима и утицаја. Главни циљ је постигнут: „афирмација племенитих, топлих и забавних штива која благотворно делују на духовне потребе публике и њено ментално здравље, али и на повезивање свих генерација и друштвену интеграцију“.

Зачет једномесечном Гашином изложбом у Француском институту у центру Беорада, Сабор је сада успешно порођен и запажен код шире публике као манифестација богата забавним програмима највишег нивоа, обогаћена присуством уметничке, културне и педагошке елите. Током четири месеца рекламних кампања, кроз електронске и штампане медије, можда је и више од милион људи чуло или прочитало име Гаша Шепртља.

Показало се да је велика предност имати леп и функционалан амбијент Дечјег културног центра Београда, али и изванредну локацију у граду и на Балкану. Сабор је имао можда и најљупкији фестивалски имиџ у земљи, захваљујући високом квалитету уметника са плакатима, те самој теми и стилу Гаше. Имао је светски квалитет изложби, друштвено најкориснији концепт, специјализовану педагошку и културну основу сагласну програмима и стратегијама министарстава просвете и културе Србије, а опет забавну и разбарушену атмосферу…

Сабор се издвојио и међународним дометом из понуде педесетак српских и регионалних фестивала и фестивалчића стрипа — пре свега као место доделе важних међународних признања, јединих у региону специјализованих за карикатуристе и хумористе у стрипу, али и уласком у заједницу франкофоних стрипских фестивала. (Уз српски, службени језик фестивала је ове године био и француски, а следеће ће бити један источни језик.)

Ретко је и да нека стрипска манифестација успе да окупи оволики број деце, школа и професионалаца стрипа и опште културе, од којих су се многи први пут сад уживо срели после каријере од пет, шест, па и седам деценија.

Гашин сабор сада полази на турнеју по Србији презентацијама, изложбама и пројекцијама филма „Гаша Шепртља“, пре свега у Ниш на пети Нифест (24–27. мај), затим у Лесковац на 20. балканску смотру младих стрип аутора (29. јун – 1. јул), па у Крагујевац на Комикон (6–8. јул), Ваљево, Горњи Милановац (прва седмица октобра)…

Изложба српских аутора позвана је да буде изложена у јуну у Бриселу, престоници Белгије и Евроуније, са намером да наши радови буде представљени тамошњим издавачима, новинарима, истраживачима и колекционарима.

Дечји културни центар Београд и УСУС најављују нове стрипске подухвате: као наставак Гашиног сабора биће проглашен међународни конкурс за гег–таблу стрипа, а децембар 2018. биће поново месец стрипа у Београду. •
ИМПРЕСУМ: ОНИ СУ ПРАВИЛИ САБОР
Стручни део Гашиног сабора је спровео Центар за уметност стрипа у организацији Удружења стрипских уметника Србије из Београда и Удружења грађана „Свет стрипа“ из Крагујевца, заједно са стручњацима Дечјег културног центра Београда.

Председник Гашиног сабора је значајно име српско–француског стрипа Драган Лазаревић (Dragan de Lazare), а у стручном одбору су и Раде Товладијац (председник УСУС), Владимир Весовић (Школа „Ђорђе Лобачев“), Бојан М. Ђукић (оснивач „Београдског круга 2“), Лидија Сеничар (уредница ликовних програма ДКЦБ и фестивала „Радост Европе“), те оснивач Сабора Зоран Стефановић (управник Центра за уметност стрипа, Београд).

Ликовно обликовање плаката и других материјала урадио је уметнички директор фестивала, студент Факултета примењених уметности у Београду Марко Шерер, а калиграфи на признањима су били Јелена Радојевић те још два студента ФПУ Лазар Ракоњац и Петар Стошић. Сама признања носе цртежеБожидара Милојковића, Драгана Лазаревића и Синише Бановића.

Координатори за јавност су били Тамара Лујак и Павле Зелић, а фотографи Стеван Нешковић (ДКЦБ), Бранко Ботић и Т. Лујак (УСУС). Вебмастер је био Ненад Петровић, Мијатовићеву изложбу је технички припремио Небојша Јовичић, административни координатор је била Маја Стефановић, а извршни продуцент свих изложби ликовни уметник Гоце Балковић. Преводилац на француски је био Д. Лазаревић, на енглески З. Стефановић. Руководилац продукције ДКЦБ је Далибор Стојановић.

Партнери фестивалу су дистрибутерска кућа „2и филм“, Француски институт у Београду, издавачке куће „Пчелица“, „Макондо“, „Бели пут“, „Систем комикс“, „Комико“, „Модести стрипови“, „Дарквуд“, десетак београдских школа и невладине организације Србије и региона…
ФОТО ГАЛЕРИЈЕ
(слободна лиценца Creative commons 4.0)
Фотограф: Стеван Нешковић (Дечји културни центар Београд),

    ФОТО ГАЛЕРИЈА 1 (26. април) http://www.dkcb.rs/%D0%B3%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0/
    ФОТО ГАЛЕРИЈА 2 (27-28. април) http://www.dkcb.rs/%D0%B3%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-2/
    ФОТО ГАЛЕРИЈА 3 (8. мај) http://www.dkcb.rs/%d0%b3%d0%b0%d1%88%d0%b8%d0%bd-%d1%81%d0%b0%d0%b1%d0%be%d1%80-%d0%b7%d0%b0%d1%82%d0%b2%d0%b0%d1%80%d0%b0%d1%9a%d0%b5-%d1%84%d0%be%d1%82%d0%be%d0%b3%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0/


zstefanovic

  • Newbie
  • *
  • Posts: 9
САОПШТЕЊЕ 2019/1
Поново фестивал Гашин сабор у Београду од 9. до 11. маја 2019.
Три дана смеха, радости и дружења са Диканом, бароном Минхаузеном, Елицом и Малим Немом
Међународни фестивал хумористичко-карикатуралног и породичног стрипа Гашин сабор — тематски јединствен у Југоисточној Европи — своје друго редовно издање поново има у Дечјем културном центру Београда, од четвртка 9. маја, са свечаним отварањем у 12 часова.

Програми ће трајати до суботе 11. маја и биће крунисани завршном церемонијом у 15 часова, са доделом признања Витез и Дама од духа и хумора, као и Великом повељом Гашиног сабора за „изузетан допринос светској уметности хумора, карикатуре, шепртљења и сањарења“.

Током „три дана смеха“, како каже званични слоган фестивала, публици се на опуштен начин нуде изложбе са вођеним турама, бесплатни часови цртања и писања за све генерације, уметничке радионице, промоције, предавања, пројекције, стручни скуп, тржница књига и свакодневно дружење са ствараоцима и стручњацима, уводећи лаике у поље хумористичког и карикатуралног стрипа.

Заинтересоване образовне установе могу да закажу термине групних посета изложбама, мастер класама и радионицама пријавом Лидији Сеничар, уредници ликовног програма фестивала „Радост Европе“ (lidija.senicar (ат) dkcb.rs)
Главне теме „Гашиног сабора 2019“
Главни гост сабора је доајен наше културе, ликовни уметник Лазо Средановић, а главна домаћа тема је обележавање 50 година његовог стрипа „Дикан и Стари Словени“ којег је цртач са сценаристом Николом Лекићем створио 1969. на страницама „Политикиног Забавника“. Средановић ће се три дана дружити са својим бројним читаоцима, представљајући изложбу као и серију књига „Дикан“, која доноси сабране стрипове о најсмешнијем словенском претку у издању „Еверест медије“.

Главна међународна тема је дело једног од очева европског стрипа, великог српско-руског уметника Ђорђа Лобачева (1909–2002), поводом 110 година од рођења, обележена ексклузивном изложбом и промоцијама сабраних дела овог великана у издању куће „Макондо“, те најавом капиталне монографије Здравка Зупана „Лобачев: Чардак и на небу и на земљи“ у издању лондонско-београдске куће „Модести стрипови“. Ове године ће наше стрипске везе са руском културом биће истакнуте и преко представљања доприноса који су дали и дају Василије Афанасијев, Ирина Антанасијевић и други.

Такође, угледна имена европског стрипа Славиша Ћировић и Бојан М. Ђукић представиће ексклузивно своје опусе за децу и младе ауторским изложбама и личним присуством на мастер класама.

Биће одржане и промоције, трибине и предавања о опусима тридесетак аутора, а током трајања фестивала моћи ће да се купе стрипови и друга издања по повлашћеним ценама.

Радионице са децом, омладином и свим другим нараштајима координираће проф. Владимир Весовић из Школе и радионице „Ђорђе Лобачев“, а учествоваће и други великани карикатуралног, хумористичког и породичног стрипа.
Резултати 2018.
Зачет са скромнијим очекивањима, Сабор се већ прве године показао једним од већих и значајнијих стрипских фестивала Балкана. У педесетак програма 2018. учествовало је осамдесетак уметника, научника, педагога и других стручњака, као и преко 500 ученика из седам београдских образовних установа. По званичној евиденцији изложбе је тада за две недеље, као пратећи програм, видело уцело или делом преко 6.000 посетилаца Дечјег културног центра Београда, претежно деце и омладине.

Назив фестивала овековечује митског јунака српске културе — Лењог Гашу из пера песника и стрипара Јована Јовановића Змаја, а по којем је век касније крштен и Гаша Шепртља као српска верзија „Гастона Лагафа“ из пера Андреа Франкена (André Franquin, 1924-1997). Сваке године је фестивал посвећен другом великом светском аутору, а најлогичније је било да прве године то буде Франкен, аутор који је са Жаном Жироом Мебијусом отелотворење и главни симбол франко-белгијског стрипа у српској и југословенским културама.

Гашин сабор је у априлу 2018. ушао у заједницу франкофоних фестивала стрипа и имао је видљиву рекламну кампању на референтним сајтовима за европски стрип.
Они стварају Гашин сабор
Гашин сабор организују Центар за уметност стрипа при Удружењу стрипских уметника Србије, Школа и радионица „Ђорђе Лобачев“, Дечји културни центар Београда, Удружење „Свет стрипа“ из Крагујевца и њихови бројни партнери. Званични језици фестивала су српски као главни, а француски и руски као помоћни језици. Манифестација се оглашава и у земљама Западне и Источне Европе.

Председник Гашиног сабора је српско–француски аутор Драган Лазаревић (Dragan de Lazare), а у стручном одбору су и Владимир Весовић (Школа „Ђорђе Лобачев“), Бојан М. Ђукић (оснивач „Београдског круга 2“), Лидија Сеничар (уредница ликовних програма ДКЦБ и фестивала „Радост Европе“), Раде Товладијац (председник УСУС) и Зоран Стефановић (управник Центра за уметност стрипа).

Ликовно обликовање плаката и других материјала урадио је уметнички директор фестивала, студент Факултета примењених уметности у Београду Марко Шерер, а калиграфи на признањима су два студента ФПУ Лазар Ракоњац и Петар Стошић. Сама признања носе цртеже Божидара Милојковића БАМ-а, Драгана Лазаревића и Синише Бановића. •