[Miodrag Milovanovic]

Pošto će uskoro (tjara-riri-riri) d'iziđe knjiga o srpskom SF-u (neminovnost koja je proistekla iz činjenice da smo Boban i ja shvatili da Antologija sprskog SF-a  - čiji je to trebalo da bude uvod - ne može biti gotova još godinu dana i da će tekst značajno ostariti), ja vredno radim na još značajnije proširenom tekstu za tu buduću mega-Antologiju... 
E sad, hteo bih u tom budućem tekstu da na jednoj stranici dam i pregled SF-a negde od kiberpanka do danas i to pre svega kroz pravce "čistog SF-a".
Ja sam do sada smislio da pomenem kiberpank, stimpank (dobro, ovo je daleko od čistog, ali...) , trans-i posthumanizam...
Šta mi još fali? I koje bi pisce, dela i teorijske knjige naveli za svaki od njih?
Ovo je, prevashodno, pitanje za lidiju, koja trenutno najviše prati savremenu SF scenu, ali ako i neko drugi može da pomogne, više je nego dobrodošao!

[Berserker]

Iako se distopije računaju još od pre 100 godina zahvaljući Zamjatinu, Orvelu i Haksliju, mislim da su doživele pravi bum u poslednjih 20ak godina, pogotovo u novoj YA reinkarnaciji u kombinaciji sa postapokalipsom. Jesi planirao i koju reč o njima?

[Miodrag Milovanovic]

Nisam bio svestan da je to tako rašireno. Generalno, slabo poznajem YA. Može li neka pomoć? Na šta da obratim pažnju? Ima li nekih dobrih primera kod nas? Tj. ima li uopšte primera?

[Lidija]

Eh, biću ti ja ovde od sitne koristi, moja interesovanja su sad već silno isfiltrirana i sužena, mene intenzivno zanima samo transumanistički SF, i to uglavnom njegov radikalni posthuman korpus od one Hartvelove linije na smeni vekova, koji se sad već dobrano poklapa sa demarkacijama prošlovekovnog hard-sfa. Otud se glatko mimoilazim sa većinom "pankova", iako se sam kiberpank, a onda i bio, nano i eko pank danas generalno prihvataju kao rane faze transhuman SFa. (ne njegova "proto" verzija, nego samo rana faza.) A u tom kontekstu, stimpank, i ostale njemu slične retro-futurističke derivacije poput dizelpanka ili mitopanka su po meni zapravo sušta suprotnost kiber/bio/nano pankovima, i to ne samo zato što zdravo spadaju u fentezi, nego i zbog siline kvaziracionalizacije na kojoj su formirane. Oud o tom korpusu ama baš ništa ne znam, jer ga aktivno izbegavam, i tu može dosta Zakk da ti pomogne, on je dosta toga od korpusa pročitao. A kolega Berserker je prilično dobro pokrio modernu spejs-operu, plus je tu i Melkor koji je slistio celokupni Banksov opus.

Što se literature tiče, za posthuman SF je po meni N. Katherine Hayles tu alfa i omega, ima je dosta na Science Fiction Studies, i to baš ono najrelevantnije za ovakvu vrst overvjua na kakvu si se namerio. Dalje je važan i Istvan Csicsery-Ronay Jr. što se tiče teorijskog pokrivanja samog proznog dela SFa, dok za druge medije (pogotovo igre) stvarno ne znam, mada smatram da su rečeni radovi verovatno primenjivi i na te domene.

O YA distopijama koje Berserker pominje isto tako ne znam ništa, čula sam samo za ove megapopularne što su filmovane, ali niti sam ih gledala niti čitala predloške... generalno govoreći, znam da ih se svrstava u SF korpus, ali slutim da tu spadaju taman koliko i stimpank, i to po istim osnovama, ali nemam baš decidirano mišljenje po tom pitanju, uglavnom zato što me korpus iskreno ne zanima da bih na njemu iole testirala svoje predrasude... 

i tako, opet sve ovisi o tvojoj tački gledišta: ako te zanima taj period u teorijskim okvirima SFa, onda bi se sumarizacija lako mogla staviti na jednu stranu teksta. Ali ako te zanima taj period u komercijalnim okvirima SFa, eee, onda ti za takvu sumarizaciju ne bi bilo dovoljno ni 50x toliko slovnih znakova... 

[Miodrag Milovanovic]

Ma, samo po par reci mislim da kazem o svakome.

[Miodrag Milovanovic]

Može kratka pouka o razlikama između posthumanizma i transhumanizma

[Jevtropijevićka]

Nisam bio svestan da je to tako rašireno. Generalno, slabo poznajem YA. Može li neka pomoć? Na šta da obratim pažnju? Ima li nekih dobrih primera kod nas? Tj. ima li uopšte primera?

Ja sam čitala prve knjige ovih najpopularnijih YA distopijskih serijala (Igre gladi, Divergentni, njihov daleki prethodnik The Giver koji je u međuvremenu dogurao do školske lektire) i mogu da kažem da su Lidijine predrasude opravdane tj. to može da prođe kao SF samo ako se zažmuri na oba oka. Moguće je da su recimo u proteklih godinu-dve kod nas najmlađi autori počeli da pišu distopije, ali sumnjam da to vredi čitati. Načula sam da ima boljih primera koji nisu doživeli komercijalan uspeh, ali oni mi nisu dopali ruku.

[Lidija]

Mićo, ako time misliš na neku preciznu, korisnu, jezgrovitu, i primenjivu definiciju kao što je bila Suvinova o novumu, e za to ti ja ne znam. Verovatno postoji, ali za nju bi trebalo cimati pi-ejč-di deo ekipe, pogotovo ovu stidljivu Jevtropijevićku. (Jevtro, da sam bliže, pozajmila bi ti moje plavo ćebence od kašmira, ali pošto nisam, mogu samo ovako (kontraproduktivno?) da te bockam.  )

A što se korpusa tiče, ja mislim da je transhuman korpus star koliko i SF, ili barem koliko SF ideja o kiborgu.  (Tu mi uvek padne na pamet Perzefona i Had, moj prvi ozbiljni susret sa transhumanističkom idejom, sa sve onom ultra sugestivnom naslovnicom… ) primarno augmentacija i alteracija, ukratko rečeno.

Ali posthumanistički korpus je striktno dete novog milenijuma, i smatram da ima još uvek dvocifren broj ozbiljnih proznih uradaka, tako da ga je još uvek relativno moguće detaljno iščitati. (govorim to generalno, jer ja stvarno ne uspevam to da postignem.)

Hayles posthumanizam primarno vidi kao Millennial Reassessment of Consciousness and the Cognitive Nonconscious, i to jeste centralna tema kojom se korpus bavi, bar kako ja to vidim, ovako ga selektivno iščitavajući.  Ona to kontemplira upravo na Eganovom opusu, pa ako sam ne nabaviš taj njen rad, javi da ti ga šibnem. Ja se ne usuđujem da to ovde dajdžestujem iz million razloga, a glavni je upravo problem jezika i terminologije uopšte, ja se ne usuđujem to ni sebi da prevodim. Opet, ovo bi bio posao striktno za Jevtru.

[Miodrag Milovanovic]

Ma, ne. To bih samo opisno dao... nikakve precizne definicije... Nije cilj ulaziti u detalje, samo dati pravce u kojima se SF krece u poslednje vreme.

[Jevtropijevićka]

(Jevtro, da sam bliže, pozajmila bi ti moje plavo ćebence od kašmira, ali pošto nisam, mogu samo ovako (kontraproduktivno?) da te bockam.  )

Pa nisam toliko stidljiva koliko sam se smorila ove Nove godine kad sam sela i pogledala koliko sam čitala SF-a, a koliko fentezija i dečjih knjiga tokom prošle godine :/ mnogo mi se pomerio taj čitalački opseg na ono čime se bavim i ne stižem da pratim ni ono od SF-a što me zanima, a kamoli da nešto vadim štih-probe iz savremene produkcije. I tako, ne usuđujem se da pričam napamet. (Od domaćih pratim koliko-toliko šta se piše, ali tu se uglavnom ne usuđujem da pričam uopšte, sindrom duvanja u jogurt.)

[Lidija]

Slutila sam da je tako, izvini zbog prozivke. 

Nego, kad si već tu, treba mi prevodilačka pomoć: imam silan problem sa prevodom termina “consciousness” kao svest/svesnost, jer se time ne podrazumeva svest/nesvest (kao u smislu “pri svesti”, suprotno od “padanja u nesvest”), niti svesno/nesvesno kao u smislu nehotično ili nenamerno, niti se radi o pojmu “svesti” kao puke lucidnosti ili samo koherentnosti kao u onom zakonskom “pri punoj svesti” smislu, nego se radi o generalnoj spoznajnosti, o sposobnosti poimanja, o sposobnosti uma da shvati apstraktne koncepte… imamo li tu neki konkretniji, precizniji  termin koji bi trebalo koristiti u ovom slučaju?

[Miodrag Milovanovic]

Pa, "svest"... 
to što svest ima i druga znacenja ne oduzima mu znacenje koje navodiš...
"spoznaja" mislim da ne bi bilo odgovarajuće, a meni ništa drugo ne pada na pamet...

[Jevtropijevićka]

Pa ima "svest" i to uže značenje, nema potrebe da se sužava, naročito ne ako je u originalu consciousness. Postoje izrazi spoznaja i kognicija, ali oni imaju baš precizno i usko određeno značenje i engleske ekvivalente tj. cognition i... cognition pa ne bih consciousness prevodila nekim od njih.

EDIT: de baš istovremeno

[Lidija]

Znaš šta, Mićo, da si mi davao po dinar svaki put kad smo pod jednim terminom podrazumevali dve različite stvari, sad bih mogla da kupim… tvoju knjigu! 

U pravu ste, prevesti “consciousness” kao “svest” jeste prihvatljivo kad o njemu govorimo ovako zasebno i van konteksta, ali problemi nastaju u daljoj manipulaciji tim terminom, kao što je “cognitive conconscious”, na primer. A najveći razlog tim mojim problemima je što mi ovde govorimo o konceptima koji nam nisu žanrovski nepoznati, naprotiv: svi mi već godinama znamo za “digitalni transfer svesti”, i znamo šta to podrazumeva u žanrovskom žargonu još i od pre kiberpanka, a posle pogotovo.

Ali ako hoću precizno da vam kažem šta konkretno se u tom transferu zapravo aploduje, ako želim da preciziram kako se time aploduje ne samo čovekova svest, ne samo čovekova memorija, nego da se aploduje zapravo self-consciousness, i da je u pitanju model, konstrukt kojim sami sebe sebi reprezentujemo (onako kako je to vizualizirano u filmu Matrix, recimo), koliko tu onda funkcioniše termin “samo-svest” (ili “samosvest” verzija)? Ja sam par puta koristila termin u razgovoru i nikad nije bio shvaćen kako sam to očekivala.

Dalji problem je što mi korištenje termina “svest” ne ostavlja mesta za preciziranje između consciousness i awareness, pogotovo kad je reč o istom tom self-experience fenomenu: tu onda potpuno izgubim nijansiranja za termine “self-consciousness” i “self-awarness”.