Bogami, slobodno ga preskačite, ništa ne propuštate. Evo još jednog pisca za preskakanje, mada nisam mislio da ću to reći: Vernor Vinge. Plamen nad ponorom koji je preveden kod nas bi bio remek delo da pisac posle eksplozivnog, perfektnog početka i razvoja priče nije upao u stalling, pa je razvlačio, razvlačio, i završio bezobraznim cliffhangerom. Ali sam mu tada odao priznanje na inventivnosti i stilu. Ali dela u kojima se bavi cyberspace-om (nije cyberpunk, iako je centralna tema budućnost mrežne tehnologije i njeni efekti na ljude, samo bez onog sirovog punk-feelinga) su mu neverovatno i nepotrebno komplikovana, pretrpana, a uz to poprilično naivna. Prvo sam se debelo razočarao romanom ''True names'' u jednom od ranijih monolitha, a sad čitam priču sa sličnom tematikom koja ima iste falinke. Prosto se vidi da mu ta tematika ne leži, a on izgleda uporno pokušava da se bavi njome.
