2021

[zakk]

GALAXIA 42 #17 MAI / 2021
temat o srpskoj fantastici

https://galaxia42.ro/revista-galaxia-42-17-mai-2021


EDITORIAL
Serbia, o altă insuliță, de Alexandru Lamba
TRADUCERI
Houston, aici Luna, de Relja Antonić
Febra de vineri seara, de Tihomir Jovanović
Valurile Supreme, de Ivana Milaković
Dragoste adevărată, de Nataša Milić
Sumo, de Oltvanji Oto
Dumbrava fermecată, de Nenad Pavlović
Cinci rețete pentru apocalipsa ce urmează, de Miloš Petrik
Mai mult decât un simplu joc, de Goran Skrobonja
Produs în Thailanda, de Darko Tuševljaković

[zakk]

Kovid 19+
Marko Vidojković

„KOVID 19+ Marka Vidojkovića je leksikon budućnosti Srbije, budućnosti koja se već dogodila, samo većina to još ne vidi jer kroz život ide širom zatvorenih očiju. Beznadežna zapuštenost je prirodno stanje u kojem se u Srbiji obitava.

U tom urnebesu od zemlje normalno je da mlade generacije ne znaju šta su to novinari, da radnici u fabrikama nose pelene, da malo ko sumnja da je planeta ravna ploča, da muškarci rađaju decu, da satanisti jedu bebe, da se vakcinama čipuje stanovništvo. Bolesnici se leče u pekarama, nadrilekari umesto lekova prepisuju drogu. Rasulo je potpuno, pa tako Pobednik sa Kalemegdana zameni mesto sa Stefanom Nemanjom, a pre toga obojica malo ruše po Beogradu.

Čitava Srbija pretvorena je u azil, odakle se nema kud pobeći osim u ludilo. Krug je zatvoren. Vreme se zaustavilo. Gore na nebu i dalje traje sednica kojom sam Bog predsedava, a srpski sveci podnose izveštaj o svom posrnulom narodu.

Dobro došli u svet Marka Vidojkovića! Tu ste kod kuće.“

– Dragan Velikić

„U podnaslovu ove zbirke pripovedaka moglo bi pisati Đavolove priče. Marko Vidojković je u svome elementu, provokativan, paranoičan, ironičan, blasfemičan u opisu opšteg haosa i konfuzije, naopakog vremena pandemije koje nas je sve raspametilo.“

– Filip David


https://www.laguna.rs/n5185_knjiga_kovid_19_laguna.html

[zakk]

Mesečari Monterijera
Morea Banićević (Hrvatska?)

Snovi privlače jedni druge, preklapaju se, sudaraju, spajaju, razdvajaju... Gledajte, deco, snovi su sazdani od dragocene rude. Mi je zovemo „omerano“. Od nje se grade ideje, a ideje su mehanizam živog sveta.

Trinaestogodišnja Giga jeste punačka i ima raščupanu crvenu kosu, i to nije jedini razlog što se svađa sa Elenom iz odeljenja. Ali kad u gradić Monterijer jedne noći ulete dormi, bića iz sveta snova koja nabavljaju rudu snova – omerano, njih dve će morati da se udruže i zajedno spasu sve njegove stanovnike. Da li će uspeti da zaustave zlo iz snova koje preti da se izlije u našu javu?

Nakon izuzetne trilogije (Demon školske biblioteke, Dvojnici iz tame i Tragovima Crnog Petra), Morea Banićević donosi originalnu priču koja filmskom brzinom govori o prijateljstvu, porodici i poverenju.

https://www.laguna.rs/n5124_knjiga_mesecari_monterijera_laguna.html

[zakk]

Besan 3 : priče za besanu noć. Vol. 3
urednik Lena Markuš

Slovensko Slovo, 2021
isbn 978-86-86039-78-1


1. Milena Stojanović – Štriga
2. Milan Kovačević – Dan svinje
3. dr Marjan Urekar – Teško meni sa tobom
4. Dunja Milanković – Zombizam
5. Vanja Vidović – Razjapljena usta kosmosa
6. Lazar Vuković – Čovek iz magle
7. Ivan Nešić – Pod prozorom
8. Eric Johansson (Leontin Čapo Milenić) – Posljednja kritika
9. Snežana Kanački – Strigoj
10. Milan Simić – Sipa
11. Siniša Sušić – Sedam prinčeva
12. Tihomir Jovanović – F-1
13. Igor Ristovski – Pomozi mi
14. Bojan Ekselenski – Vampirska večerja

[zakk]

MUNZE KONZA - EX YU R.U.R.
naučnofantastična drama u tri čina
Svetislav Filipović Filip

samostalno izdanje, 2021

[zakk]

Pali inkvizitor
gotska novela
Aleksa Đukanović

izabrana dela, knjiga 2
Presing, 2021

https://www.presing.org/изабрана-дела-алексе-ђукановића/

[zakk]

Hronike Helma: Poslednji lov
Dragan Milojković
Reizdanje!

U srpskoj državi za vreme kralja Stefana Dečanskog vlada napetost zbog unutrašnjih razmirica i odnosa sa susedima. Zajedno sa svojim prijateljem, Pribcem Hrebeljanovićem, mladi kralj Dušan učestvuje u krvavim bitkama, dok ga istovremeno mori slutnja da njegovim ocem upravljaju nečastiva bića, koja su se udružila sa kraljicom, Marijom Paleolog. Buneći se protiv ugovorenog braka koji mu otac sprema Dušan kreće u pohod da spase Anu, izabranicu svog srca. Na tom putu pred njim i njegovim vernim prijateljem, Pribcem Hrebeljanovićem, pojaviće se mnoge opasnosti. Obojica će se naći pred velikim iskušenjima, dok budu otkrivali da li je legenda o vrkodlacima istinita. U svakoj opasnosti mladi kralj, Dušan Nemanjić, moraće da pokaže da li je dostojan naslednik prestola. Svaki njegov potez imaće odlučujuću ulogu, ne samo za njegovu ličnu sreću, već i za sudbinu srpske države…

https://www.presing.org/dragan-milojkovic-poslednji-lov-hronike-helma/

[zakk]

AVET DON KIHOTA
Milan Milivojević

Junakinja romana “Avet Don Kihota” je Divna Lavrentijević koja radi kao asistent u prestoničkom Institutu za nacionalnu istoriju. Ona je samohrana majka koja živi sa ćerkom. Njena životna nevolja nalazi se u njenim snovima. Avet konjanika, koja se često, tokom noći, pojavljuje u snu, delujući kao da je stvarna…

Neprestano umorna, teško odgovara obavezama i u Institutu i u odgajanju ćerke. Ulazi u nepotrebne sukobe sa kolegama, što joj pravi problem oko doktorata i stalnog zaposlenja na Univerzitetu.

U jednom trenutku odlazi i do psihoterapeuta, koji joj predlaže da uzme odmor i ode negde na selo. Divna, sa ćerkom, odlazi kod svojih roditelja u provinciju. Avet iz snova tada preskače granicu između stvarnosti i imaginacije, pa ona njeno lice jednog dana ugleda na ulici provincijskog gradića u kojem joj žive roditelji oličeno u meštaninu koji sebe vidi, ni manje ni više, nego kao zaštitnika interesa srpskog naroda…

Karakter tog lika ima, u izvesnoj meri, sarkastičan potencijal po svemu nalik na Servantesovog Don Kihota, a sam tok romana (uključujući i zaplet) ismejava misao o izabranosti i mesijanstvu uvreženo kod Balkanaca, ali i, s druge strane, lažni elitizam.

https://www.presing.org/objavljen-treci-roman-milana-milivojevica-avet-don-kihota/

[zakk]

Lemniskat
Žarko Milenković

Radnja prati dve paralelne priče.

Prva priča se odvija u fantastičnom svetu “večne” uzbrdice gde primitivni ljudi sputani zakonom “senke” pokušavaju da prežive, otkrivajući muziku, strah od smrti, religiju kojom pokušavaju da daju smisao svome postojanju. Jutarnja senka, ona koju uspravljeni ugledaju sa prvim jutarnjim svetlom, granica je koju ne smeju da prekorače u toku dana. Sam život u takvom okruženju je teskoban i strašan. Pratimo jednu grupu ljudi, mada, na večnoj uzbrdici postoje i drugi, sa kojima se povremeno ukršta njihova staza uspinjanja…

Druga priča je u realnom svetu.

Ovde je glavni protagonista bezimeni, prvo dečak, kasnije student, i na kraju uspešan poslovni čovek sa Pešterske visoravni, koji vaspitavan od strane svoga dede, duhovnog čoveka, ne uspeva da se održi upućenom stazom duhovnosti i, školujući se na zapadu, postaje vodeći čovek kompanije za proizvodnju savremenih raketnih sistema, koje prodaje na Bliskom istoku. Njegov život se završava u poslovnoj zgradi, koju ne može da napusti, i iz koje, čekajući do u “večnost”, gleda ljude koji se u koloni kreću po pomenutoj večnoj uzbrdici.

Te dve priče se ukrštaju, na kraju dajući smisao nepronalaženja, ali i gubitka sebe. Ovde je “Ja” kao otelotvorenje kroz protagoniste obe priče, s tim da u epilogu, koji je u potpunom kontrastu sa životom primitivnih ljudi, iako se zasniva takođe na životu primitivne grupe lovaca-sakupljača, dobijamo u jednoj ravni poništenje svega onog što smo mogli da izvučemo kao smisao njihovog života i kretanja…

Iako na prvi pogled fantastičan roman, vrlo brzo se pokazuje kao egzistencijalno-antropološka potraga svakog čoveka za samim sobom.

https://www.presing.org/zarko-milenkovic-lemniskat/

[zakk]

"Srce Dinare"
Boris Mišić

U prodaji je nova zbirka priča Borisa Mišića – Srce Dinare.

U Srcu Dinare su srpske i balkanske planine odabrane kao mesto oko koga se odigravaju događaji; oni su umnogome potaknuti samim osobinama određenog geografskog podneblja, ekosistema, odnosno planinskog masiva.

Same priče, međutim, ne počivaju isključivo na fikciji. U njima se prožimaju realistički i istorijski događaji sa svetom koji obično pripada žanrovskoj literaturi. Pisac ih često kombinuje sa događajima iz poslednjeg rata, i podstaknut dubokim ličnim razočaranjem u čovekovu prirodu i domete, često svoje aktere odvodi u usamljenički život u kome oni sreću nalaze u društvu medveda i zmija, zatim ptica, vukova i drugog životinjskog sveta. Planine (ali i reke) u Srcu Dinare nisu samo gomila stena, niti predeli koji imaju zadatak da razonode turiste; one poseduju određenu svest, i kao i ma koji živi svet mogu da sanjaju, osećaju, ali i da kažnjavaju ljudsko zlo i pohlepu. Dužnost čoveka je da taj svet osluškuje i da se ne pravi većim nego što zaista jeste; jer, ne sanjaš ti planinu, nego sanja ona tebe.

U sistemu koji Mišić gradi ova svest počiva na određenoj mnogostrukosti svetova prirode. Pisac u svojoj fikciji razvija poznatu pretpostavku fizičara da istovremeno može postojati više univerzuma, i on im jednostavno na planini daje mogućnost da se susretnu. U tom susretu, međutim, bića prirode su na strani dobra, dok su zločinci iz poslednjih ratova deo ništavila i kao takvi zauvek treba da ostanu u njemu. Planina je samo naizgled mirna i tiha, ona ima svoje metode da kazni neiskrenost, zločin i svaku vrstu beščašća.

Stiče se utisak da se Mišićeva uverenja razvijaju i na religioznim temeljima, i otuda se u zbirci provlači priznanje srpskim manastirima na dugotrajnom radu i trajanju na zadatku koji su sebi postavili tokom svih ovih nemirnih vekova.

Zbirka je sadržajno na ivici horora i fantastike. Često su (raz)rešenja iznenađujuća, a neka su, poput priče GLAD, koja je nastavak nedovršene priče Edgara Alana Poa – „Svetionik“, prava remek-dela žanrovske literature.


https://www.presing.org/boris-misic-srce-dinare/

• Zvuk je boja, boja je svetlo, svetlo je Gračanica
• Eshafanski mozaik
• Smrt i Staretina
• Srce Dinare
• Glad
• Korita
• Roj
• Pavel (Ararat)
• Pećka sokolica
• Žuta planina
• Grmečke kiše
• Na Moravi snovi
• Staza svetlosti
• Maša, Saša i Daša

[zakk]

Predrag Peđa Petrović – Lela i druge priče

U prodaji je zbirka kratkih priča Predraga Peđe Petrovića pod imenom Lela i druge priče.

Naslovna priča “Lela” gotovo bi se mogla posmatrati i kao kraći roman. Radijski urednik, svojevrsni životni entuzijasta, zaljubljuje se u nekadašnju narkomanku. Bez obzira na znake koji mu govore da treba biti oprezan, on se ovoj vezi ipak prepušta bez zadrške. I kao što to u životu obično biva, njegova iskrenost se ne nagrađuje, već, naprotiv, dovodi do dramatičnog razočaranja. Priča ima i svojevrsnu muzičku podlogu i čitalac će uživati u omažu omiljenim bendovima američke, engleske i balkanske rok scene.

Ostatak zbirke čine nešto kraće priče. Neke od njih čak idu ivicom žanrovske literature, sf-a i horora, doneseći iskorak iz uobičajenog manira pisanja manje-više tematski zaokruženih knjiga priča. Tako se u priči “Sveća” susreće onostrano sa ovozemljskim u snovima bahatog meteorološkog službenika, a sve u cilju ispravljanja davno nanesene nepravde.

https://www.presing.org/predrag-peda-petrovic-lela-i-druge-price/


ovo je zaslužilo da bude na spisku već samo zbog bahatog meteorološkog službenika

[zakk]

fanzin Sci&Fi Portal broj 1, septembar 2021

IZ REČI UREDNIKA
Udruženje SCI&FI je uvek težilo da bude avangardno i beskompromisno pa je tako i u oblasti izdavaštva ostavilo duboki i neizbrisivi trag u maloj ali neophodnoj subkulturi zvanoj naučna fantastika Naime 2005.g objavilo je prvi broj sf fanzina "Terra", a 2012 prvi broj fanzina "SF Portal". Znači od 2012.g smo jedini u ex-YU, na Balkanu i Evropi koji smo imali dva štampana  fanzina. Do 2021. g objavljeno je 29 "Terra" i 42 "SF Portala" sa ukupno 9.824 stranica.
Kosmičke sile povezane sa teorijama zavere, vanzemaljcima, UFO i ostalim misterijama, a naročito zbog odlaska u penziju naterali su Filipović Svetislava i Tihomira Jovanovića urednike ovih fanzina da naprave simbiotički, novi fanzin nazvan "Sci&Fi Portal" čiji prvi broj  držite u rukama i gorite  od znatiželje šta Vam možemo ponuditi.
U svakom slučaju srž fanzina će biti: sf kratke priče domaćih i stranih pisaca, sf eseji, sf trivia i pikanterije, biografije velikana sf-a, edukativni članci o pojmovima iz astonomije i nauke, delovi iz pojedinih sf romana, obeležavanje sf jubileja ili događaja iz sf-a i sf strip.
Uz geslo udruženja "Fanovi naučne fantastike svih zemalja UJEDINJENI" zaboravite na sve probleme i čitajte novi fanzin.

Urednici: Svetislav Filipović; Tihomir Jovanović
SADRŽAJ
1. Reč urednika               
2. Himna udruženja građana Sci & Fi   
3. In memoriam Žika Bogdanović       
4. SF ukrštenica - Dinko Osmančević
5. Neidentifikovani leteći objekti -  Svetislav Filipović
6. Karik i Valja - sovjetska omladinska literatura
7. SF aforizmi - Dinko Osmančević
8. Deca o kosmosu - Osnovna škola "Sonja Marinković"
9. Huk vetra u metalnoj šumi (SF priča) - Nenad Pavlović
10. Pirati u svemiru (SF priča) - Frank Hampson
11. Ovo je tužna priča (SF priča) - Svetislav Filipović - Filip
12. Sivi leteći tanjir (SF strip) - Sidni Džordan

[angel011]

Varoška legenda: Đavolji tefter
Autor: Tajana Poterjahin
ISBN: 978-86-6457-366-5

U smrtonosnom vrtlogu sreće, pravde i straha...

 

Smrtno ranjen, Maksim Nestorović napušta varoš u kojoj ključaju političke netrpeljivosti, a nesposobna liberalska vlast ne može da uspostavi red. To će učiniti novi varoški učitelj, čovek s tajanstvenim namerama, Damjan Uzunski. Spretan političar i svirep mladić, obeležen mržnjom još na rođenju, pridobiće varoš koja više ne sanja Maksimov povratak. Na udaru su i liberali i radikali, Damjan neumoljivo progoni svakoga na koga mu kao na nepoštenog pokažu prstom siromašni i slabi. Imena krivaca upisuje u sveske čuvene po zlu širom Srbije. Ipak, u Кraljevu će upasti u smrtonosnu zamku. Zavoleće lepu Stevku, opančarevu kćer. Sreća će prizvati strah i savest, i zato će prvi put posumnjati u svoju pravdu. Кada ga varošani izaberu za predsednika opštine, Damjan pomišlja da napusti svoj krvavi put, ali već je otišao predaleko, oko njega se zatvara krug. Mnogima odavno smeta, jednom čoveku najviše. Ivanjdanski atentat na kralja Milana doneće Damjanu odgovor na pitanje da li će ga đavo prepoznati kada dođe po svoje. Može li zloglasne teftere da trampi za spasenje svog doma...

https://dereta.rs/p/12083/Varoska-legenda-II-Djavolji-tefter

(Ima elemente fantastike, manje nego u prvom delu, ali ima ponešto)

[angel011]

Sićušne priče
Grupa autora (među njima i Oto Oltvanji)
ISBN: 978-86-6351-074-6
Književna radionica Rašić
urednik: Dragan Babić

Mikropriča je stilski eksperiment, samoinicijativno ispitivanje granica proze, maksimalna redukcija teksta do tačke gde on prestaje da bude proza i pretvara se u smislen zbir nasumično spojenih reči i fraza. Kada uspeju da stanu na korak pre te tačke, srpski prozaisti stvaraju vrlo upečatljivu, potentnu i kvalitetnu mikroprozu koja u tek nekoliko rečenica ili pasusa uspeva da dočara svu surovost, raznolikost i nesnađenost sveta oko njih. Drugim rečima, oni mikroprozom mogu da opišu sve one događaje, osećanja i stavove koji ih okružuju, i to neretko na efektniji način nego u obimnijim kratkim pričama i romanima.
Dragan Babić

Zb(i)rku je priredio Dragan Babić, i sam autor kratkih priča. U njoj su se razbaškarili i dijele i mudruju David Albahari, Ivan Antić, Vladimir Arsenijević, Mića Vujičić, Danica Vukićević, Zvonka Gazivoda, Zvonko Karanović, Radmila Lazić, Dragana Mokan, Oto Oltvanji, Srđan V. Tešin, Enes Halilović, Oto Horvat i Uglješa Šajtinac.


U nekim pričama ima fantastike.

[angel011]

Kraj raspusta i druge priče
Ana Miloš

Ana Miloš je stvorila autentičan pripovedni svet s upečatljivim likovima, pre svega ženskim. Priče u ovoj zbirci prikazuju isečke iz života, ističući samoću, pokidane emotivne veze, socijalnu tenziju i međusobno nerazumevanje. Iza svakog lika kriju se emotivne napukline i izgubljenost koja ih sprečava da se uklope u uloge koje im društvo nameće.

Kraj raspusta i druge priče oslikava duh književnog trenutka. Osećaj za važnost detalja, ekonomičan izraz, dinamičko pripovedanje i zgusnutost emocija karakteristične su za priče Ane Miloš, koje doba o kojem govore prikazuju kao klatno između tragedije i groteske.

https://www.booka.rs/knjige/savremena-knjizevnost/kraj-raspusta-i-druge-price/