Драго ми је да је Изитпајн питао, и да је Зак тако искрено и објективно одговорио, оцртао стварно стање. Хвала.
Не потценити утицај епидемије, разболи се дневно пет, шест, или чак и седам хиљада људи (данас преко 7.600 грађана), па ко ће седети два сата са маском у оној трибинској сали чији прозори могу да се отворе само мало, малчице. Узгред, питање: је ли и прошле и ове године отказан сајам књига? Две године узастопно?
Али, заиста, и независно од епидемије има се утисак да су се неки мотори угасили.
Знате да су пропала два покушаја да се оживи, врати, часопис „Галаксија“.
У свету фијучу секире политичке коректности и кенсел културе.
На овом форуму ја извештавам максимално колико могу, али скоро нико никад не реагује, осим Гул ако нешто погрешим; одасвуд звук тишине. Нови учесници се не укључују (а то и не могу, осим ако се претходно јаве администратору, Заку, и он им дозволи да постану чланови форума), ево и наша Либеат је на паузи.
Ја из дана у дан радим на Историји српске СФ деветнаестог и двадесетог века, у складу са принципом write what you know, материјала имам толико преобиље да је то тешко савладати; већ сад је врло обимно, стотине шлајфни, биће још обимније, али, није незамисливо да то покушам да објавим кроз... па, хмм... надајмо се... кроз годину-две.
Узгред, неки из старе генерације су умрли а ми то ни не сазнамо, нико не јави фандому, не постоји механизам да нас родбина обавести, или тако нешто, да сазнамо. Шта да ради историчар СФ књижевности, ако неко од фанова или писаца напросто престане да се јавља, без информације.