Програм Друштва љубитеља фантастике "Лазар Комарчић" 2018-2019

[zakk]

Редовна скупштина Друштва "Лазар Комарчић"
3. септембар, 19.00, Бркати паб, Нушићева 8, пасаж ка Дому синдиката, па подрумче
Пред нову сезону - радни састанак.
Дневни ред:

• избор лица задуженог за трибински програм
• Беокон 2018 - планови
• Аномалија #3 (где је запело и како пребродити)
• Емитор - часопис и сајт
• Емитор - дигитализација и објављивање претходних бројева
• остала учешћа (фестивали, конвенције, итд)
• евиденција чланства
• разно

Емитор 494: Шетња кроз будућност (1924)
10. септембар, 19.00, Клуб Дома омладине Београда
У Емитору 494 објављујемо текст до сада непознатог домаћег научнофантастичног романа Шетња кроз будућност. Роман је у наставцима објављиван од јуна 1924. до априла 1925. у листу Будућност, првом комунистичко-пролетерском књижевном часопису за децу у југословенској средини. Часопис је покренуо и уређивао лекар и комунистички активиста Драгутин Т. Владисављевић, први преводилац Марксовог Капитала на српски језик. Главни лик и "ауторка" романа је Мала Зора, која се појављује већ од првих бројева Будућности као ауторка различитих књижевних прилога, али и као протагонисткиња поучних анегдота из свакодневног живота малих пролетера. Пошто је Зорин лик имао програмски карактер и опстао кроз све фазе и идеолошке мене часописа, иза овог псеудонима се по свој прилици крије перо покретача и уредника Будућности др Драгутина Владисављевића.
Шетња кроз будућност остварена је у жанровском кључу социјалне утопије дате из угла детета и фокусирана пре свега на нови тип школе у футуристичкој пројекцији идеалног комунистичког друштва, које се имагинира као дечји рај на земљи. Будућност о којој се ради јесте наша савременост: футуристичко-утопијска пројекција смештена је у време око 2024. године, праћена одговарајућим технолошким али пре свега друштвеним напретком. Шетња је у том смислу заиста и променада кроз основне поставке часописног програма и његове, како је Владисављевић говорио, „борбене комунистичке педагогије".
Роман је у току научноистраживачког рада запазила др Биљана Андоновска, која је уз ово издање романа приложила и текст који даје увид у околности под којима је дело настало, могуће узоре и основну анализу дела. 
Модератор: Жарко Милићевић. Гости: др Биљана Андоновска, Институт за књижевност и уметност; Миодраг Миловановић, аутор књиге "Српска научна фантастика"


Српска научна фантастика до другог светског рата
17. септембар, 19.00, трибинска сала Дома омладине Београда
Кад се (данас) упустите у изучавање историје српске научне фантастике лако се сазна за Једну угашену звезду (1902) Лазара Комарчића и "После милијон година" (1889) Драгутина Ј. Илића као прва самостална дела научне фантастике у српској књижевности. И онда се деси Мајски преврат, па рат, па Велики рат, па Други, па се промени парадигма друштва, па слетимо на Месец и већ смо у познатијим и жанровски дефинисаним водама Космоплова, Сиријуса, Кентаура… Али остаде нам више деценија у којима је Србија пратила и читала не само Верна, Велса, Мери Шели, Орвела, Замјатина већ и руски и амерички палп, што у часописима што у стрипу, гледала Пут на месец, Метрополис... Какви су одјеци тога у домаћој књижевности? Да ли, и какву, фантастику пишу наши писци у том периоду?
Миодраг Миловановић, аутор књиге "Српска научна фантастика", покушаће да нам расветли ову епоху из угла научне фантастике, укаже на проблеме са којима се сусретао изучавајући је, као и нека кључна дела из тог периода.


Фантастична читаоница #60: Најбоље НФ/Ф приче #12, уредник Џонатан Стран
24. септембар, 19.00, трибинска сала Дома омладине Београда
За летњу паузу изабран је обимнији и шарен наслов: Најбоље научнофантастичне приче године, 12 том, који је уредио Џонатан Стран.
Садржај је следећи:
"The Mocking Tower", Daniel Abraham (The Book of Swords)
"Don’t Press Charges and I Won’t Sue", Charlie Jane Anders (Boston Review)
"Probably Still the Chosen One", Kelly Barnhill (Lightspeed)
"My English Name", R. S. Benedict (The Magazine of Fantasy & Science Fiction)
"Zen and the Art of Starship Maintenance", Tobias Buckell (Cosmic Powers)
"Though She Be But Little", C.S.E. Cooney (Uncanny)
"The Moon is Not a Battlefield", Indrapramit Das (Infinity Wars)
"The Hermit of Houston", Samuel R. Delany (The Magazine of Fantasy & Science Fiction)
"The Discrete Charm of the Turing Machine", Greg Egan (Asimov’s Science Fiction)
"Crispin’s Model", Max Gladstone (Tor.com)
"Come See the Living Dryad", Theodora Goss (Tor.com)
"Bring Your Own Spoon", Saad Z. Hossain (The Djinn Falls in Love)
"Babylon", Dave Hutchison, 2084
"The Faerie Tree", Kathleen Kayembe (Lightspeed)
"Fairy Tale of Wood Street", Caitlin R Kiernan (Sirenia Digest)
"The Worshipful Society of Glovers", Mary Robinette Kowal (Uncanny)
"An Evening with Severyn Grimes", Rich Larson (Asimov’s Science Fiction)
"The Chameleon’s Gloves", Yoon Ha Lee (Cosmic Powers)
"The Smoke of Gold is Glory", Scott Lynch (The Book of Swords)
"Sidewalks", Maureen McHugh (Omni)
"Concessions", Khaalidah Muhammad-Ali (Strange Horizons)
"The Martian Obelisk", Linda Nagata (Tor.com)
"The Secret Life of Bots", Suzanne Palmer (Clarkesworld)
"A Series of Steaks", Vina Jie-Min Prasad (Clarkesworld)
"Belladonna Nights", Alastair Reynolds (The Weight of Words)
"Eminence", Karl Schroeder (Chasing Shadows)
"The Lamentation of their Women", Kai Ashante Wilson (Tor.com)
"Confessions of a Con Girl", Nick Wolven (Asimov’s Science Fiction)
"Carnival Nine", Caroline M. Yoachim (Beneath Ceaseless Skies)
Као што можете видети, у питању је стандардна понуда старих и нових имена, са помена вредном појавом уласка и већег броја преведених прича у конкуренцију и избор.
Модератор: Бојан Бутковић

[Miodrag Milovanovic]

Prilično si me aktivirao! 

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Добро је што смо добили, на време, програм „Лазе К“, е сад, две мале сугестије:

 - -   то књижевно дело (све похвале што је пронађено!!!) Шетња кроз будућност, псеудонимне “Мале Зоре”, да ли смо сигурни да је роман? или је, рецимо, новела? То зависи од обима текста. Да би било роман, мора имати барем 240.000 карактера-са-размацима. Колико често је излазио тај часопис?

 - -  та антологија на енглеском, са 29 прича, прво кажете да је НФ/Ф, а затим да је само научна фантастика. Молим неког ко је јако, јако стрпљив и вредан, ко ће прочитати свих 29, да из септембарског програма ЛК захвати мишем, и сними, тих 29 наслова прича, и направи нови Word документ, и, док чита, да испред (или после) сваке приче окачи слова Ф, СФ, или Х, ако је прича фантазије, или СФ, или хорора. Евентуално и ознаку (жанр???), дакле тако, са три знака питања, ако не можете да се одлучите. Па, тако добијен садржај, жанровски прецизиран, да нам окачи на овај форум.

Много би помогло. Мени, на пример. (И можда још понекоме.) Да се не малтретирам узалуд са, рецимо, петнаестак прича које не желим и нећу да читам, него, да одмах пронађем оних неколико које желим да прочитам. Било би то стварно хумано, кад већ уредник антологије није био довољно фер да то уради.

[zakk]

Скупштина у кафани прошла без изгреда.

https://sfpisb.wordpress.com/2018/09/03/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-redovna-skuptina-drutva-lazar-komarcic/

Решени смо да радимо, видећемо колко ће нас држати...

[zakk]

Гости из фандома: SCI&FI
1. октобар 2018, клуб Дома омладине

У издању београдског удружења фанова научне фантастике SCI&FI појавила се књига REGIA FANTASTICA 3, антологија регионалне (научно)фантастичне приче. Заступљено је тридесет четири аутора из свих делова бивше СФРЈ. Књига је посвећена одјецима две педесетогодишњице: књиге/филма: 2001 ОДИСЕЈА У СВЕМИРУ Артура Кларка и Стенлија Кјубрика и приче "Сањају ли андроиди електричне овце" Филипа Дика (и филма ИСТРЕБЉИВАЧ/BLADERUNNER Ридлија Скота). Осим прича у антологији се налазе и есеји Илије Бакића и Светислава Филиповића, као и о прича "Стражар" (The Sentinel) Артура Кларка из које је потекла "2001".
Чућете и путопис о посетама регионалним фестивалима (Рефестикон - Бијело Поље, Фестивал фантастичне књижевности - Пазин, ФанФест - Цеље, и други), а биће представљени и нови бројеви фанзина TERRA и SF PORTAL удружења SCI&FI, од којих се најновији појавио за београдски Салон стрипа.
Учествују: Светислав Филиповић – СФ Филип; Тихомир Јовановић – Тика


Електрични снови Филипа К. Дика
8. октобар 2018, клуб Дома омладине

Неупадљива и незаслужено непримећена ББЦ-јева антологија инспирисана причама великана научне фантастике. Нискобуџетни такмац Црном огледалу или омаж аутору који за живота није успео да види културни утицај који је његов визионарски опус остварио на начин на који мислимо будућност, која сваким даном постаје све сличнија његовој фикцији?
Учествују: Ћирић Андреј; Милош Цветковић


О Хугоима и људима: 47/65 година неформалне историје
15. октобар 2018, клуб Дома омладине

Од 1953. године, када је први пут додељена награда названа по Хугу Герншбеку, једном од „очева“ савремене научне фантастике и очајно лошем писцу, проглашење победника је централни догађај годишње Светске конвенције научне фантастике (Worldcon). Током деценија правила су се мењала, уведене су нове категорије контроверзе су се низале, неколико пута је било нерешено али две ствари су остале исте: Хуго је наутицајнија награда коју додељују фанови (додуше само они који купе карту за Worldcon) и једина награда која има опипљивог ефекта на продају књига.
Подстакнута нерешеним резултатом гласања за најбољи роман 2010, када су награду добили и Град и град Чајне Мијевила и Механичка девојка Паола Баћигалупија, канадска списатељица Џо Волтон је почела да пише блог о победничким и номинованим романима, који су прерасли у у књигу „An Informal History of the Hugos: A Personal Look Back at the Hugo Awards, 1953-2000“. Без претензија на објективност, Волтон покушава да смести и добитнике и номиноване у шири контекст догађања у свету научнофантастичне књижевности, и успут установи у којој мери су победнички романи данас релевантни.
О прошлим и овогодишњим добитницима, о скандалима, и о Џо Волтон причају Бојан Бутковић и Ивана Дамњановић.


Фантастична читаоница #61: „Снови пре почетка времена“ Eн Чарнок
22. октобар 2018, клуб Дома омладине

Када неплодност постане превазиђена, када мушкарац може да створи дете без жене, жена направи дете без мушкарца, а вештачке материце елиминишу муке трудноће и порођаја, шта заправо значи бити родитељ? Нечије дете? Породица?
Ен Чарнок је ове године добила награду Артур Кларк за „Снове пре почетка времена“, низ повезаних вињета које обухватају пет генерација и прате животе Мили и Тони и како се суочавају са прогресом док њихова деца и унуци прихватају нове начине за стварање потомства.
Тема трудноће и порођаја и напретка технологије на том пољу није често ни довољно обрађивана у делима научне фантастике. Колико је Ен Чернок успела да попуни ту празнину једно је од питања на које ћемо покушати да дамо одговор.
Модератор: Бојан Бутковић


Марвел на Нетфликсу - кратак је пут од љубави до мржње (и опет љубави?)
29. октобар 2018, клуб Дома омладине

Нетфликсове серије о Марвеловим јунацима слављене су као нешто најбоље у суперхеројском жанру кад су покретне слике у питању, али можемо рећи да је то већ прошлост.
Почев од Ајронфиста, цео овај серијал је малтене у слободном паду, осим изузетног Панишера. Да ли је Нетфликс прекинуо агонију, јесу ли се серије "вратиле"?
Да ли је то тако, зашто је то тако и како је друга сезона Ајронфиста осетно поправила цео тај део Марвеловог филмског универзума - причају Јелена Катић Живановић и Павле Кнежевић.
Модератор и домаћин - Бојан Бутковић.
Дођите да причамо, кажите нам своје мишљење, поготово ако се не слажете са нашим.

[angel011]

A satnica za Beokon? 

[Miodrag Milovanovic]

Ima ovde

http://beokon.rs/

[zakk]

Завера распојасаних шкотских вукодлака
12. новембар. 2018, трибинска сала Дома омладине

Недавно је почела да се приказује (досадна) серија, снимљена по (још досаднијем) серијалу All Souls Деборе Харкнес. Овај сплет несрећних околности подсетио нас је а) да су urban fantasy књиге, а нарочито серијали у суштини душу дали да се адаптирају у серије али и б) да већина серија које овом жанру припадају није заснована на књигама. Каква је завера у питању, куда воде чудни путеви продуцентски, и што је најважније: где су секси шкотски вукодлаци какве заслужујемо?! — озбиљно ће размотрити еминентне стручњакиње за ову проблематику Јелена Јокановић и Ивана Дамњановић.


Castle Rock: Мрачни genius loci светова Стивена Кинга
19. новембар. 2018, трибинска сала Дома омладине

Испитујемо суморне сокаке и слепе улице митског града, узгред помињаног у бројним делима Стивена Кинга, сада коначно и на малим екранима и у главној улози. Хоће ли се америчка телевизија икад заситити Кингових екранизација и обзиром на њихов традиционално неуједначен квалитет - на шта овај покушај личи? Сазнајте од „сертификованог кинголога“ Миљана Танића.


Фантастична читаоница #62: Михаил Булгаков „Мајстор и Маргарита“
26. новембар. 2018, трибинска сала Дома омладине

Повратак класицима фантастичне књижевности. У обиљу научнофантастичне, хорор, фантази, омладинске и остале жанровске продукције није наодмет подсетити се и класичних ремек-дела фантастике. Омладина може и да се упути, дакле лепо и корисно.
Модератор: Бојан Бутковић

[zakk]

Програм друштва „Лазар Комарчић“ за децембар 2019.

Менди — Кејџовска пост-метал екстраваганца
3. децембар, трибинска сала
Један од најупечатљивијих филмова овогодишње продукције је Mandy Паноса Косматоса. Визуелно раскошан, психоделичан, бруталан… апотеоза Николаса Кејџа. Ако мислите другачије, понесите секиру.
Специјални бонус: коментари о још неким занимљивим, а мало помињаним филмовима из текуће године.
Анимир-даме: Андреј Ћирић и Милош Цветковић

Стен Ли, In memoriam
10. децембар, трибинска сала
Обележавање смрти стриповског великана и bona fide митопоете. Подсетићемо се значаја Лијеве имагинације која је превазишла оквир медијума и омеђила поп-културни имагинаријум не само друге половине двадесетог, већ и прве половине двадесет првог века. Мало је људи којима је тако несто пошло за руком.

Стен Ли је умро око месец и по дана пре свог 96. рођендана. То је дугачак живот, а када се у обзир узме шта је све "Стен Д Мен" направио за то време, добијамо титански опус коме нема равног у свету суперхеројског стрипа. То је човек који је уз сарадњу са другим великанима створио имена као што су Спајдермен, Фантастична четворка, Икс-мен, Дердевил и многи други; аутор који је пре скоро 60 година усмерио суперхеројски стрип у новом смеру и који се није устручавао да дигне глас против друштвене неправде тренутка. На основу његовог дела направљена је и најуспешнија филмска франшиза свих времена. О лику и делу Стена Лија има много да се каже. Дођите да причамо, да се подсећамо, да се дивимо и да делимо приче о Марвеловим јунацима из пера Стена Лија.
Ексцелзиор!

Модератор: Миљан Танић

Нова сезона Doctor Who
17. децембар, трибинска сала
Шта има ново код Доктора, или боље рећи Докторке? Какве нам згоде и незгоде приређује BBC, и ваља ли то уопште чему. Две Јелене: Јелена Јокановић и Јелена Катић Живановић ће нам представити нову сезону, контроверзну и пре емитовања по томе што је након вишегодишњих захтева дела публике Др коначно постао жена. Шта веле феминисткиње а шта остали? Дођите и сазнајте!


Фантастична читаоница #63: John Crowley "Ka: Dar Oakley in the Ruin of Ymr"
24. децембар, трибинска сала
Човек који и даље пише фантастику након што је пре 12 година добио World Fantasy награду за животно дело, прошле године објавио је запажен роман у којем један човек прича о врани Dar Oakley и њеним немогућим животима и смртима у земљи Ка. Dar Oakley, прва врана која је икада имала лично име, рођен је пре две хиљаде година, а кад један човек научи његов језик коначно добија шансу да исприча своју причу. Почиње од тога што је у младости дограбио бесмртност намењену људима, још пре но што се Цезар запутио у келтске земље. Описује како је отпловио на запад с ирским монасима који су тражили рај за свеце и како је стално путовао у подземље и враћао се оданде. Током авантура у Ка, земљи Врана, али и широм света, натрапао је на многе тајне које би могле да промене живот људи и сад је, можда, време да их све открије.
Џон Кроули је један од оних писаца који се провукао незапажено и непреведено код нас, мада је још 1981. године Урсула Легвин за његов роман "Little, Big" изјавила да је њиме редефинисао фентези. Да ли је и после четрдесет година још увек тако актуелан покушаћемо да сазнамо овим малим скретањем пажње на њега.
Модератор: Бојан Бутковић

[zakk]

Програм Друштва “Лазар Комарчић” за јануар 2019.

Спајдермен: нови свет
14. јануар 2019, трибинска сала Дома омладине Београда
Интересовање за Спајдермена је никад веће, а таман пред крај године добили смо - како многи критичари кажу - један од најбољих филмских изданака Марвеловог јунака, и то анимирани! Спајдермен: Нови Свет спаја све познате и непознате верзије Спајдермена у један филм, а богами нас је одувао и феноменалном анимацијом.
О филму, шта можемо да очекујемо даље, о нашој синхронизацији... говоре Владимир Марковић Looney, режисер синхронизације и глас Spider-Hama, Ђурђина Радић Đixx, глас Спајдер-Гвен и Марко Марковић, глас једног од двојице Питера Паркера (биће вам јасно ако сте гледали филм).
Модератор: Миљан Танић



Научна фантастика Урсуле Легвин
Уторак 22. јануар 2019, трибинска сала Дома омладине Београда
Обележићемо годишњицу смрти Урсуле Легвин, ауторке која је у склопу новог таласа научне фантастике увела цео низ нових тема — од описивања имагинарних, али сасвим реалистичних етнографија до испитивања политичког значаја рода и пола — јединственим гласом који је убраја међу светске књижевне великане XX века.

Ако се мора једном речју сумирати центар њених промишљања, та реч је слобода. “Могуће је одупрети се свакој људској власти, и свака се људска власт може променити делатношћу људских бића. Отпор и промена често почињу у уметности, а врло често у нашој уметности – уметности речи”, рекла је у чувеном говору при додели награде за животно дело америчке National book foundation.

Осврт на њено дело и значај за фантастику уопште даће вероватно најбољи познаваоци њеног опуса у Србији - астрофизичар и футуриста др Милан Ћирковић и др Зоран Живковић, издавач, аутор и професор Филолошког факултета


Фантастична читаоница #64
"Пето годишње доба" Н.К. Џемисин
28. јануар 2019. трибинска сала Дом омладине Београда
Нора Џемисин је ново и блиставо име фантастичне књижевности. Од 2010. године причама и романима без престанка је међу номинованима за најбитније жанровске награде. Трилогијом Сломљена земља постигла је невероватан успех - сва три дела освојила су по Хуга, а последњи део серијала и Хуга и Небулу и Локуса. Први део "Пето годишње доба" се 2018. појавио и у преводу на српски у издању Вулкана, па је и повод за празнично читање.
Земљотресе, вулкане, мини ледена доба и сурове промене природе ("Пета доба") бедни остаци некад напредне цивилизације преживљавају користећи пси-способност појединаца "орогена" да смирују потресе. Преживљавање у таквом свету диктира сурове културне и друштвене норме. Орогени су због своје дивље и смртоносне способности омражени и најстрожије их надзире каста Чувара. Серијал тако почиње пратећи три изабране жене - девојчицу Дамају која доспева у школу за "чаробњаке", девојку Сијенит - орогена у служби Царства, мајку Есун која тражи мужа који је убио њиховог сина и одвео ћерку, у тренутку кад се дешава најсмртоносније од свих Петих доба.
Ауторка започиње па напушта и надграђује познате нам жанровске и митолошке обрасце на иновативне и узбудљиве начине, да би на крају све зачинила обртима које нисмо ни слутили. Ликови су трагични, моћни и несавршени, дубоко повређени и обликовани суровошћу окружења. Један од битнијих аспеката дела је преиспитивање друштвених међуодноса и покушај да се изгради нешто боље.
Шта се деси кад се они што напусте Омелас врате да га спале?
Модератор: Бојан Бутковић

линк: https://www.vulkani.rs/6bae0d3b-439e-4d46-929e-1ffe362075de/PETO-GODISNJE-DOBA.aspx

[zakk]

Црни Бандерснеч
4. фебруар 2019, 19.00, трибинска сала Дома омладине Београда
После божићног специјала из 2014, омиљена телевизијске дистопија добила је још једну крњу „сезону“: интерактивни специјал Bandersnatch.
Да ли је овај испунио очекивања фанова после нешто слабије примљене четврте сезоне, иначе прве у „Нетфликсовој“ производњи? Која су уопште била очекивања? Смемо ли да их имамо, и, ако да — када се очекује коначна забрана?
На ова и многа друга питања одговарају: Милош Петрик, Софија Вуковић Петрик (Мој филм је бољи од твог), и Милош Стојковић (подкаст Филмфикс).

Провиденс
11. фебруар 2019, 19.00, трибинска сала Дома омладине Београда
Чаробна књига наставља са издавањем опуса Алана Мура, заокружујући његово неомодернистичко и бруталистичко читање Лавкрафта започето Неономиконом серијалом Провиденс, од којих су недавно изашла прва два тома, док је трећи у припреми.
Горан Скробоња, писац и преводилац стрипа ће говорити о Муровом (не)делу и његовом искуству са њим. Домаћин је Андреј Ћирић.

НЕШТО ДИШЕ У МОЈОЈ ТОРТИ 7
18. фебруар 2019, 19.00, трибинска сала Дома омладине Београда
Представљамо седми том новогодишње збирке Нешто дише у мојој торти из кухиње Еснафа В а први пут у уредништву Реље Антонића:
„Седми том Торте је најобимнији до сада. Касни, јер смо толико закаснили на почетку да умало престане дисати. Али обећања су обећања, а оно што дугујемо зачетницима пројекта су дугови (па макар и касно били исплаћени). Зато овога пута сазвасмо госте из целог „Региона“, а од редовних чланова Еснафа В дариваху они који су постигли. Спаковано је много материјала и порађено је доста на илустрованом делу, који је пречесто одсуствовао из збирке. Писаца је тридесет и једно, што се поклапа са датумом када сте славили Нову годину. Илустратора је десетак (нисмо заокружили, још стижу прилози). И писци и илустратори су већ релативно афирмисани, зависно од тога колико сте пратили домаћу фантастику. Лекторка је најбоља могућа, иако је уредник помало шепртља (нико се није уредништву научен родио).
„Признајемо да овога пута, у најопширнијој Торти до сада, још и више но раније флертујемо са другим жанровима поред „чистог“ хорора - имамо тарантиновске беседе, разне упливе у друге врсте фантастике, крими драме и мистерије, а овога пута се и више но иначе чешемо о хорор свакодневног живота и мука које дочеци доносе. Торта је заиста шаренија него икада – и по књижевним мотивима а и по разнобојним филовима које су нам илустратори даривали. Нисмо Вас издали – али понека се рата дуга исплаћује са закашњењем, а некада чак и поклони намењени разним годишњим фестивалима могу да закасне.“

https://www.facebook.com/NestoDiseUMojojTorti/


Фантастична читаоница #65
Tomorrow Factory Рича Ларсона
25. фебруар 2019, 19.00, трибинска сала Дома омладине Београда
У двадесет три приче које чине Tomorrow Factory упознаћемо разне будућности, од штрокавог сајберпанка до разигране спејс опере, срешћемо постљудске хедонисте, ванземаљског офтамолога, брод духова који лута дубоким свемиром, андроида који жели да сања, предаторске гљивице и ко зна шта још.
Рич Ларсон важи за „младу наду“ жанра, посебно ако бисмо гледали по годинама и романима. Први роман Анекс изашао је тек 2018. Али зато кад су кратке приче у питању ту је права стара кајла са више од стотину објављених кратких прича од којих су најбоље сада сакупљене на једном месту.
Збирка је побрала похвале еминентних уредника попут Гарднера Дозое, Џонатана Страна и Рича Хортона. С обзиром да се кратке приче ноторно не преводе код нас ово нам је прилика да се упознамо са овим релативно непознатим писцем и сами проценимо да ли се оправдано за њим диже толика прашина, а најкраћи месец у години је право време да се мало посветимо краћој форми.
https://www.goodreads.com/book/show/36949914-tomorrow-factory
Модератор: Бојан Бутковић