Не, не требају ми примери из прозних, књижевних дела, него из критика, коментара, блогова, литературе о СФ: рекли сте posledica često pominjanog saveta da ne bi trebalo sve saopštiti ,
па добро, ја верујем да је неко то саветовао, или, рецимо, хвалио неку СФ причу да је добра јер не каже све ... е па то ми треба, ко је давао такве савете.
Eh, vidite, najpre bi trebalo precizirati da govorim o autorima koji su startovali sa pisanjem unutar fandomskog mehanizma kratke priče, dakle forumi, radionice, fanzini, e-zini i tome slično, što redovito podrazumeva favorizovanja kratke forme, dakle do 10 hiljada slovnih mesta. A u takvom kontekstu, savet da nije nužno sve staviti u reči je ne samo ispravan nego i krucijalan - potrebna je krajnje surova diskriminacija šta je važno a šta ne, šta treba izjaviti a šta podrazumevati, bilo insinuacijom ili elipsom. To stoji i to je ispravno i nije mi cilj da sa time polemišem, naprotiv, to je vrsta saveta koju u datim okolnostima i sama dajem (odnosno, davala sam) i primam.
Ali za takav pristup je ipak potrebno iskustvo, to na nivou samog autora (da napiše makar pedesetak uradaka sličnog formata) i na nivou same priče - naime, da se najpre napiše u punoj, kompletnoj, ničim ograničenoj formi, kao celina, a onda se naknadnim editom izbacuje percipirani višak. Pisati iz prve ruke ekstrakt neumitno dovodi do problematičnih procena šta je zapravo trebalo da se kaže, i kako je to zapravo moglo da se kaže. Otud, problem nije u savetu per se, nego u njegovom ili nepotpunom razumevanju, ili u njegovoj neadekvatnoj primeni, naime, da se isti model primenjuje i onda kad ograničenja nisu potrebna niti se traže.
E sad, Mišić ima dosta takvim priča u zbirci, dakle dosta proznih komada koji su nastali u tim striktnim okolnostima, i, po meni, to se nije trebalo uvrštavati u zbirku. To su stilske vežbe koje su svakako bile dragocene kao takve, i svakako su neke od njih mogle da nose eventualno jezgro budućih proznih koncepata, ali, takve kakve jesu ne bi se trebale objavljivati u autorskoj zbirci. Naravno, e-zini i fanzini i izvesne kolekcije za takva dela su prirodan poligon na kojima se mogu i trebaju objaviti, ali ne i u autorskoj zbirci. Jer autorska zbirka je neka vrst sumiranja autorovog ličnog i proznog razvoja, neka vrst sumiranja razvojnog perioda i preokupacija koje sam autor može da ponudi u datom trenutku. Otud smatram da za njih ne važe bilo kakvi saveti, one su poligon na kom sam autor može i mora da se okuša na način koji će da sumira sve što on zapravo želi i ima da kaže.
Otud, ja nemam citate koje tražite, ali ne sumnjam da će makar kolega Anomander znati o čemu govorim (a možda i par ostalih vlasnika autorske zbire), a to će nam biti sasvim dovoljno.
Za termin cisžanr: ne, ne, jezik je živa stvar a specijalizovani jezik još življa koju ne bi trebalo zatrpavati populističkim prilozima... nema sumnje da će neko akademsko delo već iznaći daleko svrsishodniji termin za dezignaciju fenomena o kom ovde govorim, a do tada, nama je dovoljno samo da se precizno sporazumemo. A ako to precizno sporazumevanje podrazumeva i uvođenje novog termina, tim bolje, mada ja slutim da bi neko sa više akademskog obrazovanja mogao da me prosvetli kako rečeni fenomen već ima ime...
no, do tada, bitno je da sami sebi olakšamo saopštavanja a drugima recepcije saopštenog.
