Elem, juče mi najzad stigla Luzitanija, i stvarno nisam uspela da odmaknem daleko sa čitanjem, dan mi bio isuviše hektičan, ali čak i ovako u plićaku knjige, utisci su mi veoma povoljni. To što Mića zapaža o preopterećenosti rečenice, to stoji i s tim se slažem. Isto tako, priznajem da nikad nisam bila ljubitelj ovog konkretno stila, ne znam tačno zašto, no uvek me se doimao kao ripof sintakse miteleuropejskih autora sa smene vekova. Recimo da mi je uvek bio isuviše pompezan, teatralan, isuviše parvenijski, skorojevićki… ali, to je već domen mog ličnog afiniteta, pa me ne sprečava da vidim kako je ovde to upražnjeno u daleko pošteniju svrhu, jer ovo malo romana što sam sinoć stigla da pročitam svakako ne bi imalo toliko impakta da je isporučeno drugačijim stilom.
pa me utoliko više čudi taj vaš veoma suzdržani, da ne kažem skroz hladnjikavi prijem, Endži i Mićo (pogotovo Mićo; da li zaista smatraš kako je ovo rezultat ‘skromnog spisateljskog izraza’, roman ‘jedva nešto bolji od prosečnog’?)…
