[Ghoul]

sutra ću obesiti luzitaniju, neka mi ga del toro nek se još malo danas baškari kao udarni tekst na blogu...

[Miodrag Milovanovic]

Kasniš, kasniš... reče jedna životinja...

[Ghoul]

ja se nadam da će taj roman biti aktuelan barem još nekoliko dana...

[angel011]

I duže od toga! Krasiće police, stočiće i sl. (obavezno na što vidljivijem mestu) bar nekoliko meseci.

[Ghoul]

i, kakav je taj roman što je juče dobio NINA?
evo, sve lepo piše:

https://cultofghoul.blogspot.rs/2018/01/luzitanija-dejan-atanackovic.html

[Lidija]

  ah, naš dragi Ghoul ume da pogodi u centar:


"Fali mi malo „prljavosti“, iracionalnosti, ludila, fali mi strasti! Hoću književnost koja dolazi iz srca a ne iz mozga (tačnije: koja dolazi više iz srca nego iz mozga) – hoću roman koji vibrira od duboke unutarnje potrebe autora da izrazi nešto što je njemu lično strašno bitno, koji govori iz svog najdubljeg JA, a ne iz našeg najopštijeg MI."

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Браво, цењени др Гул… браво.
У том свом приказу, кажете:
ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Jedna jedina tema svekolike ovdašnje književnosti je ISTORIJA. Kod nas postoji samo jedan književni žanr: ISTORIJSKI ROMAN.

КРАЈ  ЦИТАТА.

Жанр! рекли сте, жанр! рецепт за успех је, национална историјска тема, а нарочито Први светски рат, али помешати је са фантастиком и то строго фантази, и обавезно у постмодерном маниру, и – ако је веома квалитетно написано – ето признатости. А од научне фантастике бежати као од куге, јер, будућност не интересује никога. Доминантни токови интересовања су усмерени, код нас, ка прошлости.

Па, неки Ваши ставови у овом Вашем приказу о Лузитанији се практично подударају са мојим радом “Како мислити исто што и сви остали…” који сам окачио прекјуче, на овом форуму, на вестима. Практично исто увиђање шта се овде цени, која парадигма је овде владајућа. Изгледи су да ћемо под тим аксиолошким стакленим звоном тематике Првог светског рата (плус постмодернизам) остати још много година… можда вековима… можда заувек.

[Slava]

Pročitala sam Ghoulov osvrt na roman 'Luzertanija' tj. 'Luzitanija'. Mene se naročito dojmila jedna rečenica u vezi romana 'Zavera budala' u kojoj Ghoul, kao nešto pozitivno i pohvalno, navodi da pisac tog romana istražuje vezu između ludila i gluposti i po cenu sopstvenog života. Šta je pisac teksta time hteo da kaže ? Možda bi Ghoul to ovde mogao malo pobliže da  objasni.

[Ghoul]

možda će biti jasnije ako se pročita i tekst o toj knjizi.
a ako nakon toga nije jasno, onda... nema veze.

[Slava]

Pročitala sam I tekst o knjizi. Ako sam dobro razumela, taj pisac je tip ja pa ja pisca u stilu prolivam krv tj. emocije po papiru, pa posle odem da izvršim samoubistvo. Za mene je to malo previše ja pa ja.

[Miodrag Milovanovic]

Bojim se da Ghoul to nije napisao. 

[Slava]

Nego pre metaforički? Jedino što je pisac romana 'Zavera budala' izvršio samoubistvo.

[Ghoul]

to je samo dokaz koliko mu je pisanje značilo.
životno!
a ne rekreativno.

ne verujem da bi se atanacković samoubio da mu niko nije hteo objaviti luzitaniju - tim pre što on već ima karijeru drugde...

[Slava]

Da li ti, Ghoule, u tome što se pisac samoubio, jer niko nije hteo da mu objavi knjigu, vidiš vrednost? Pa da je njemu životno značilo pisanje on taj svoj život ne bi uništio tj. ne bi se ubio. Ja na primer vidim vrednost kada neko iz osećanja  potištenosti, nezadovoljstva, besmisla  krene da piše ili da se na neki drugi način kreativno izražava kako bi prevazišao ta feeling blue stanja. Romantizma i transcendencije  ne bi ni bilo bez toga.

[angel011]

Pročitala.

Naslovna je bolja od same knjige. 

Ok, dao se čovek u istraživanje, i knjiga deluje kao da ga cela ta priča zaista interesuje, i jeste interesantna priča... Odnosno, interesantni su ti fragmenti, samo što nije moralo da bude toliko fragmentarno. Moglo je, recimo, sve lepo da ide iz ugla nekog pacijenta, pa bi bilo i ličnije, i znatno luđe (ovako je knjiga o ludnici, a ludilo definitivno fali), i više bi uvlačilo čitaoce u priču.

Nego, pitanje za one koji su pročitali knjigu: da li su i u vašim primercima na dva mesta ispretumbane strane, ili sam ja baksuz kome je zapao feleričan primerak?