Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   , 
ово је   

програм ЛК за септембар 2024:

16.09.2024.   ИСТОРИЈА СРПСКЕ НАУЧНЕ ФАНТАСТИКЕ У XX ВЕКУ

Представљање књиге проф др Александра Б. Недељковића која сажима његово академско и фановско бављење научном фантастиком у Срба. Покрива период од прве српске и светске НФ драме После милијон година Драгутина Ј. Илића из 1889. и првог српског НФ романа Једна угашена звезда Лазара Комарчића из 1902, до магловитог краја XX века, и више држава него што би се човек надао. Обухвата најпознатија дела, ауторе, јавне делатнике, упечатљиве појаве, а све по специфичном кључу и избору аутора.
Завир: https://www.everest.rs/ABN/

Учествују: Миодраг Миловановић (аутор књиге Српска научна фантастика) и Зоран Стефановић (аутор будућег Кључа за АБНову Историју НФ...)
Модератор: Жарко Милићевић


23.09.2024.    РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ПОВОДОМ 70 ГОДИНА ОД ОБЈАВЉИВАЊА „ДРУЖИНЕ ПРСТЕНА“

Почетком ове године а поводом 70. годишњице од објављивања првог тома Толкиновог Господара прстенова удружења Толкиново друштво Србије, Удружење љубитеља фантастике „Валинор“ и Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ расписали су конкурс за најбоље радове инспирисане овим делом (поезију, прозу, ликовни рад и стрип).

Дођите да погледате и чујете радове, и сазнате ко су победници.
Учествују: Мина Лукић Gunner, Љубица Долашевић, Жарко Милићевић


30.09.2024.    ФАНТАСТИЧНА ЧИТАОНИЦА #118: ЗНАМО ШТА СТЕ ЧИТАЛИ ОВОГ ЛЕТА

Фантастична читаоница овог пута без задате теме: причаћемо о томе шта се читало преко лета, и о нешто раније него иначе додељеним Хугоима

модератор: Бојан Бутковић

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

допуна   ,

(2)  у данашњем „Данасу“ огроман чланак, говори Дејан Стојиљковић из Ниша (познат многима у фандому као Декса), цела стр. 18 и главнина стр. 19, о филмским пројектима по његовим фантазијским, не СФ, романима, укључујући и Константиново раскршће. Потписује Филип Милосављевић.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

допуна   ,

(3)  у данашњем „Блицу“, па на стр. 16, у колумни С. В. Ивкова, чланак о „Емитору” бр. 500.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

допуна   ,

(4)   у данашњем „Данасу” па на стр. 22 имате обиман интервју, говори британски режисер Питер Вебер о СФ филму Драгн (DRAGN) чије снимање је он започео у Србији. Човек би помислио да је то “dragon”, змај, дакле фантазија, али, не, изгледа да је о будућности, и одбрани од напада вештчке интелигенције и дронова, дакле ваљда СФ. Потписује Ј. Тасић.

Имате опширан чланак о том филму и на сајту „Поглед из свемирског брода“, од пре неки дан, на:

https://sfpisb.wordpress.com/2024/09/10/u-beogradu-se-snima-futuristicki-triler-dragn/

(5)  Као што можете видети у програму ЛК за септембар, који смо вам дали пре десет дана, састанак ЛК о књизи А. Б. Недељковића Историја српске научно-фантастичне књижевности XIX и XX века одржаће се кроз неколико дана, у понедељак 16. септембар 2024, у 19 ч, у трибинској сали. Најаву можете погледати и на сајту Дома омладине, на:

https://domomladine.org/debate/tribina-istorija-srpske-naucne-fantastike-u-xx-veku/

али то је само најава, нећете моћи преко тог линка ништа ни да гледате ни да слушате. Никакво снимање није ни планирано.

Садржај, рецензију и првих педесетак страница књиге, коментарисану библиографију, и индекс помињања (тражило) можете преузети бесплатно са четири, као, дугмета (тако је нацртано) на:

https://www.everest.rs/ABN/

наиме кад кликнете на неко од тих дугмади, нешто од тога се отвори (текст документ) и онда га преузмете.

Па, ако Вам се ти делови књиге допадну, можете купити књигу целу, за 3500 динара, у малој књижари на самом почетку подземног пролаза на педесетак корака десно (узбрдо; тачно у правцу Трга Николе Пашића) од главног улаза у Дом омладине.

Три хиљаде и петсто динара? Да, нажалост морам јавити да је књига поскупела на толико.

Радно време књижаре је радним даном од 12 до 16 ч, а суботом од 12 до 15 ч.

[Miodrag Milovanovic]

допуна   ,

(3)  у данашњем „Блицу“, па на стр. 16, у колумни С. В. Ивкова, чланак о „Емитору” бр. 500.

Može li sken članka ili fotografija...

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

јучерашња дискусија у Друштву љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ (у трибинској сали Дома омладине Београда), о књизи

Историја српске научно-фантастичне књижевности XIX и XX века

снимљена је, са добром сликом и добрим тоном, у трајању од око сат и по (а АБН је, у својству аутора, учествовао и одговарао на питања у последњих отприлике пола сата), то је на:



па, можете погледати. То ће Вам дати не само сазнања о тој књизи (па, и о полемикама о њој), него и општи утисак о начину рада у том клубу, поготову кад је тема таква да учествују и дугогодишњи, старији чланови.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

„Политикин забавник” бр. 3789, петак 20.09.2024, нема СФ, нити икакву причу, али на
стр. 57-59 има чланак: Растко Васић (рођен 1937, докторирао археологију), „Судбина Лили Де Врил”, о тој јунакињи из предратног стрипа „Џим из џунгле”, испољава добро познавање тог стрипа.

стр. 1, насловна, слика, ваљда СФ, где нека госпођица седи и куцка левом руком по нечему што личи на писаћу машину, а десном руком окреће точак неке ваљда штампарске машине, у коју два помагача сипају неку као ваљда течност.

стр. 49, у београдском СКЦ, од 26. до 29. септембра 2024, салон стрипа, двадесет девети.

стр. 50-51, чланак, шта је фан-фикција, примери итд. Потписује А.А. Каже (стр. 50, трећи стубац): „ова поткултура изразито је демократска”.

стр. 56, промо за конвенцију „Крагујевац комик кон“, овог викенда, „Kragujevac comic con“, на плакату је Хелбој који као да је упалио сијалицу, уз коментар „Let there be light”.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

допуна   ,

(2)   на „Погледу из свемирског брода“ имате опширну вест о снимању те СФ серије у Србији:

https://sfpisb.wordpress.com/2024/09/21/stize-druga-sezona-sf-serije-the-ark-snimane-u-srbiji/

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

(3)  и још две ствари, данас... у културном додатку „Политике”, па на стр. 2 и 3 тог додатка (али, на стр. 3 само један стубац), имате чланак: Милена В. Ђорђијевић, „Да ли је Маск прочитао Фауста?”, културолошко размишљање (са наговештајима СФ погледа на свет) о будућности коју би нам могли донети технолошки предузимљиви бизнис лидери као што је Илон Маск.

(4)  У данашњем и сутрашњем „Данасу”, на стр. XI, интервју, Зефирино Граси, који је на челу „Политикиног забавника” већ 38 година.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

допуна   ,

(5)   у данашњој „Политици“ на стр. 21, у рубрици „култура – укратко” (која заузима један стубац, први, од укупно пет стубаца), изашла је вест да је фирма „Вулкан издаваштво” објавила књигу Стивен Кинг: свеобухватно истраживање његовог рада, живота и утицаја, аутор је Бев Винсент. Дакле, ето, и о том жанру имате код нас литературу. Изглед те књиге и чланак о њој имате на Арт Аними.

(6)   Умро је, у 90-тој години, проф. др Фредрик Џејмсон, проучавалац фантастике, пријатељ и велики сарадник нашег Дарка Сувина. Имате и о томе на Арт Аними.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Програм ЛК за октобар 2024:

Знак сагите #27

07.10.2024.

Пред нама је нови, 27. број ЗНАКА САГИТЕ, најстаријег а неумрлог жанровског часописа који се дакле бави искључиво (научном и епском) фантастиком и хорором. Први број је изашао у марту 1993 и под власништвом и уредништвом  Бобана Кнежевића (1959-) изгурао првих 26 бројева и 30 година. Бобан је ваљда да не понови судбину АЛЕФА, који је крепао на 26 бројева заједно са претходном државом, поверио уређивање броја 27 младом Миодрагу Миловановићу (1961-), пуном снаге и жељом да се докаже. Тако је пред нама практично алманах смртоносног габарита од од 350 страна а не само пуки часопис. У њему можете прочитати приче писаца из локала и писац из региона, нешто комунистичко а нешто окултно, све у свему — довољно фантастике да прегурате јесен и без Сајма књига. Не може се нешто издвојити или истаћи, у питању су врсни и познати аутори: Адријан Сарајлија (аутор више збирки прича него романа), Илија Бакић (коме су изашле бар 4 књиге у претходне две године, све фантастика или о фантастици), Наташа Милић (њену збирку смо већ представљали на овом месту), Вероника Санто (која не објављује ни близу довољно колико бисмо волели), Бошко Мартиновић (између приче у прошлом и приче у овом броју објавио и роман, дакле звезда у успону), те сепарат посвећен раду Далибора Перковића, хрватског писца научне фантастике склоног левим скретањима (у фикцији!).
Учествују: Миодраг Миловановић (уредник броја), аутори
Модератор: Жарко Милићевић

Седми путник: Ромул

14.10.2024.

Придружите се у дискусији о најновијем – седмом (или деветом?) – филму из научно-фантастичне / хорор франшизе ALIEN експертима и великим фановима Јовану Ристићу, аутору студије Туђин3: један незаслужени кошмар, и Мирославу Лакобрији, светски познатом мајстору за крваве сценске ефекте. Филм јесте продуцирала компанија Ридлија Скота, човека заслужног за највеће успоне и падове ове приче дуге преко 40 година, али су сценарио и режија на срећу препуштени уиграном тиму Алварез / Сајагез, уругвајским филмаџијама од раније познатим по оживљавању и римејковању познатих хорор серијала Зли мртваци  и Тексашки масакр моторном тестером, као и по сопственом серијалу Не диши. Сазнаћемо доста о концепцији и продукцији, како је филм прешао из стриминга у биоскопе, и да ли је ово мали корак за ксеноморфе а велики за ову франшизу?
Учествују: Јован Ристић, Мирослав Лакобрија, facehugger Грлиша

Окупљање љубитеља фантастике

28.10.2024

Интеракативна фановска дискусија / оворени сто.
Теме: сајам књига: изневерена очекивања и ненадана изненађења; Емитор #501 ? Да ли и када ће га бити? Откријете са нама!
Модератор: Жарко Милићевић

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

допуна,

(2)   данас у „Политици” на стр. 12 имате велики чланак, са мало чудним насловом „Да књижевност не буде са овог света”, потписује С. Ћирић, поднаслов „Награда ’Радован Бели Марковић’ уручена нашем Александру Гаталици за збирку прича Друга виолина и друге приче”. Није то научна фантастика, не, него је у жанру фантазије, али за љубитеље научне фантастике је интересантно зато што је награда додељена у месту Ћелије код Лајковца. Ово нас је одмах подсетило на Зоранов закон: „Летећи тањири не слећу у Лајковац“!

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

допуна,

(3)   у ТВ серији (ситкому) „Теорија биг бенга” (Big Bang Theory), коју смо вам опширно представили у нашим вестима на дан 2024 06 28, постоји епизода у којој не-више-баш-врло-млада конобарица Пени (Penny), која покушава да постане филмска глумица, пристаје, на наговор свог пријатеља, глумца по имену Вил Витон (Wil Wheaton), да глуми у једном стварно смешном и глупом СФ филму, само да би добила какву-такву улогу. И, дају јој да прочита неки јадан, као, синопсис, који гласи:

Crazy killer monkey, in a bikini. He eats bananas and then kills somebody.

(Луди мајмун убица. Он једе банане а онда убије некога.)

Мало после видимо Пени како, у студију, проба костим, који се састоји стварно од једног белог бикинија, али и мајмунског крзна, и проба велике рукавице које су као огромне мајмунске шапе са дугачким страшним мајмунским ноктима налик на канџе. Мало маше њима, испред себе... И наравно чујемо да се публика покривила од смеха.

Тиме је огромно, можда непоправљиво избламиран, за сва времена, мит о Кинг Конгу, јер ће се сад милиони гледалаца запитати у шта би он, заправо, икада могао бити обучен!

(Као и Чу-Бака, Chewbacca, у Ратовима звезда; питање које је одавно поставио др Младен М. Калпић.)

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

допуна,

(4)  „Политикин забавник” бр. 3793, петак 18.10.2024, нема СФ, али има чланак на стр. 44-46, како је сниман Терминатор.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

допуна,

(5)  на телевизији РТС 2, у среду 23. октобра 2024, у једној емисији која се зове „Културни центар”, и која траје близу 50 минута, дат је приказ о књизи Историја српске научно-фантастичне књижевности XIX и XX века. Ту емисију можете да гледате на овом линку:



Тај прилог почиње после отприлике 38 минута и 50 секунди, и траје мало мање од три минута.

Ви можете премотати на тај део, не морате гледати и слушати целу емисију.

Водитељица целе ове емисије „Културни центар” је Николина Дабетић, а о књизи говори Ана Марија Станојевић, уз врло добро одабране визуелне прилоге који су углавном из СФ и из астрономије, као што за такву књигу, наравно, и треба да буду. Види се повремено и књига, стављена на бетонско степениште у неком парку, а пред сам крај се књига појављује ипак у амбијенту неке лепо уређене собе, и ту се види баш добро.

Једна капитална, огромна, битна победа ове књиге, у тој емисији, састоји се у томе што су и Дабетић и Станојевић говориле о
НАУЧНОЈ фантастици,
а и визуелни прилози су били из астрономије

и из  НАУЧНЕ  фантастике, није се догодило мешање жанрова, нису се појавиле тетураве хорде зомбија, нити мачеви и врачеви, караконџуле, акрепи, але и бауци…  . За СФ, у нашем амбијенту, та опасност (мешање жанрова) је стално присутна. Ја сам половину напора у писању те књиге уложио да диференцирам СФ од тих других жанрова. У овој телевизијској емисији победила је стручност, победило је тачно схватање о ком жанру се говори.

Пријатно гледање!