[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

...  ево још једне допуне,

(4)   у данашњој „Политици“, на стр. 9 у културном додатку, имате чланак „Шест деценија сигнализма“, поднаслов „неоавангарда“, потписује Алекса Ђукановић. У последњем, трећем ступцу помињу се аутори који су дали допринос сигнализму код нас, па, међу њима, и Илија Бакић. (Претпостављамо да је то наш Илија Љ. Бакић!) У следећем пасусу видимо реченицу: „Сигналистичка уметност код нас се од краја осамдесетих година све више мешала и приближавала чистој фантастици или постмодерни са елементима фантастике па тако имамо многа књижевна дела стварана у знаку сигналистичке уметности која се потпуно могу уклопити и у чисту фантастику, једнаку оној коју су стварали Станислав Лем или Исак Асимов“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

.... допуна,
(5)   у данашњем „Блицу“, на стр. 20, имате приказ илустроване дечје књиге Ева и њен Рокси, о девојчици Еви и њеном роботу кога она зове Рокси, аутор је Срђан Анђелић Мјехур, а цртала је Тања Стевановић Горостасна; издавач „Лагуна“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
(6)   данас у „Блицу“ опет роботи, сада је то на целој стр. 31, потписује Деда Милорад, о трећој сезони цртане серије „Љубав, смрт и роботи“ (Love, Death and Robots). Наслов чланка гласи „Кад роботи схвате да су паметнији од људи“.

(7)   данас у „Политици“ на страници 16, рубрика „Београдска хроника“, па, под насловом „Писац у библиотеци на Косанчићевом венцу“, врло кратак извештај о књижевном скупу на месту где је у Другом светском рату уништена Народна библиотека Србије, говорио је, о уметности стрипа, писац епске фантазије Дејан Стојиљковић познат некима од нас у фандому као Декса.

(8)  и, такође у „Политици“ али у уметнутом прилогу „Култура, уметност, наука“, па на стр. 3 тог прилога, чланак о књигама др. Зорана А. Живковића. Пренето из „Вашингтон поста“, потписује Мајкл Дирда, превео са енглеског Алекса Ђукановић, наслов чланка гласи „Кога бисте морали да читате“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна, данас три ствари у културном прилогу у „Блицу“:

(9)   на стр. 21 о тој књизи о ставу Едгар Алан Поа о науци;

(10)   на стр. 23 о још једном Јура парк филму, Свет из доба Јуре: надмоћ“  (Jurassic World Dominion, 2022), ваљда седмом у тој франшизи;

и, (11)   на стр. 24, о новим „Бетмен“ стриповима код „Чаробне књиге“.

[Ghoul]

(9)   на стр. 21 о тој књизи о ставу Едгар Алан Поа о науци;

ali, kolega, doktore, molim vas:
о ставу Едгарa Аланa Поа о науци

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
(1)   у данашњој “Политици”, на стр. негде око 20-те, имате чланак са насловом “Фестивал хорор филма у бившој дољевачкој кланици”, потписује Т. Тодоровић, сазнајемо да ће од 1. до 3. јула у Дољевцу код Ниша бити тај интернационални фестивал хорор филма – Slaughter Horor Film Festival, и пратећи програм итд, и да је уметнички директор фестивала др Дејан Огњановић, некима познатији као Ghoul.

(2)   ... а такође у данашњој “Политици”, али у уметнутом “Политикином” магазину, па на стр. 26 и 27 тог магазина, сазнајемо да је професор Стеван Алексић, уметник из Београда, направио плакат за “Дизнијев” СФ анимирани филм Баз Светлосни.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
(3)   у данашњем и сутрашњем „Данасу“ имате, у уметнутом културном прилогу па на стр. XIII, приказ књиге др Милана М. Ћирковића Парадокс нецепања атома. То је књига есеја о науци, са честим освртима на научну фантастику; трећа његова таква књига. Претходне две биле су Артефакт за свемирско путовање и Општа теорија жирафа.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(4)  у данашњем ТВ магазину у „Блицу“, па на стр. 21, Блажа Синеманијак даје приказ француског филма Кисеоник (2021), у коме се једна млада жена буди, не знајући ко је, заробљена у некаквој медицинској комори, сама, али постепено успева, из те клаустрофобичне ситуације, да разговара са некаквим роботом.

(5)   У данашњем “Данасу”, на стр. 21, имате извештај са јучерашње конференције за штампу уочи Гуловог хорор феста у Дољевцу, под покровитељством Министарства културе и информисања. Гул је говорио о разлици између хорор филмова који имају и који немају уметничку вредност. (То је легитимна теза.)

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(6)  у данашњем и сутрашњем “Данасу” имате, на стр. XI културног прилога, приказ књиге, вероватно је СФ роман (али се на једном месту у чланку каже да је дело „донекле бајковито“). Аутор је Томислав Османи, а наслов је са тачком после прве речи, овако: Брод. Конзархија. Са македонског превео Саша Огненовски, издавач српског издања је „Агора“. Дешава се у години 2039, човечанство је ушло у „отуђену и хипермеркантилну“ будућност. Приказ потписује, само иницијалима, К.А.Д.