Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна, (6)   у данашњој „Политици“ на стр. 4 културног прилога, приказ, наш Александар-Саша Гаталица објавио је роман, у жанру фантазије (не СФ), са насловом Двадесет пети сат, о једном фантазмагоричном Београду у коме постоји и то време изван стварног времена, у коме се дешавају чудесне ствари, истакнуте личности добијају двојнике, итд.

Наслов чланка је „Лов на снове“, чланак потписује Наташа Анђелковић, издавач је „Службени гласник“.

У научној фантастици постоји тај основни мотив, време које тече изван службеног, званичног времена, на пример, дан „после-среда“ који наступа стварно после среде, али, пре четвртка, итд.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
(7)   „Политикин забавник“ бр. 3644, петак 10.12.2021,

стр. 8-9, у екипи за наставак проучавања Венере налазе се и две жене нашег порекла, Драгана Перковић Мартин (у радарском тиму) и Сузан Смрекар, шефица.

стр. 21, хипотеза, шта би било кад бисмо направили Дајсонову сферу сачињену од многобројних огледала окренутих ка унутра.

стр. 29-42, стрип са јаким СФ елементима, наслов “Опијум”, са карикатурално искривљеним фацама, аутомобили будућности лете, без точкова су, итд, сценарио Данијел Торес, црта Рамон Маркос Инча.

и, узгред, имате (као и у сваком броју већ месецима) једну страницу са карикатурама Гери Ларсона, овог пута то је на стр. 57.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(8)   у данашњем „Блицу“ на стр. 30, Ивков даје приказ антологије Proto & Classic Science Fiction коју су, на свој фановски начин, припремили и објавили, ове године, Тика и Филип. Изгледа да обухвата период од другог века наше ере (то би вероватно значило, од Лукијана из Самосате), до новијих времена, отприлике до 1960-тих.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(9)   у данашњем и сутрашњем „Данасу“, на стр. XII културног прилога, имате приказ књиге изашле код нас недавно у издању „Чаробне књиге“: Исак Асимов, Роботи и царство, у преводу Мирјане Живковић. Приказ потписује К.Ч.Д. Наднаслов је „научна фантастика“, а наслов „Три закона роботике на испиту“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

…   још и ова допуна,

(10)   „Политикин забавник“ бр. 3645, петак 17.12.2021, нема СФ причу, али има причу: стр. 58-59, Франц Кафка, „Сеоски лекар“, конфузан фантазијски кошмар, сеоски лекар путује надреално и хорорично, вуку га неки натприродни коњи итд. Као запамћен страшан сан. Није СФ.

стр. 6, снимак Теслиног телеграма Влатку Мачеку 1936. године, „једнако се поносим мога србског рода и моје хрватске домовине“.

стр. 8-9, камере за препознавање лица грађана на улици итд.

стр. 21, колики број птица настрада годишње на ветро-турбинама; наводно на свакој по десетак. (Али било је и других података, које смо видели изван ПЗАБ, да их настрада и по 150 годишње, толико их буде пронађено, са поломљеним костима, испод турбине, за годину дана; нарочито страдају у магловитом времену; али, помаже ако су краци турбине обележени упадљивим бојама или производе упозоравајући звук.)

стр. 67, сентенције о интелигенцији, па и вештачкој, надмоћној, која ће нас уништити ако јој то падне на памет (казали су то Илон Маск, Стивен Хокинг… ).

Нарочито су импресивне Маскове речи, надајмо се да се неће остварити, али врло лако би могле: „Вештачка интелигенција не мора да буде зла да би уништила човечанство – ако она има неки циљ, а човечанство јој је случајно на путу да га оствари, она ће га успут и уништити, и не мислећи о томе, без мржње“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   у „Блицу“ данас на стр. 24 имате чланак, Слободан В. Ивков, под насловом „Све, све али занат“ говори углавном о каталогу (са тим истим насловом) Гетове изложбе 220 радова (о којој смо вам јавили пре десетак дана), и о Гетовој биографији. Приложена је и сличица, како тај каталог изгледа, а ту видимо и превод (добар) тог наслова на енглески – HANDICRAFT  ABOVE  EVERYTHING. На корици каталога је и цртеж, мало комични, за децу нацртани змај.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(2)   у данашњем „Данасу“ на стр. 23 имате вест, која има наднаслов „Премијера СФ опере у Центру за културну деконтаминацију“, а наслов „Шизофрени глас и напете жице“, потписује Ј.Т. У вести се каже да ће данас у Београду бити изведена та представа, чији је наслов XX моноопера за шизофрени глас и напете жице (нисмо сасвим сигурни како да схватимо та два слова на почетку, чланак је написан латиницом, то би неко помислио да је римски број и да значи двадесети век, али, пре ће бити да значи икс-икс хромозоме).

У другом пасусу чланка, каже се да је реч „о СФ дистопијској оперској сатири у трајању од једног сата“ и да „мушке ликове мелодијски представља виолончело“ а биће пројектоване и анимације.

Наш је утисак да је то дело наших музичких и сценских ауторица ипак више у жанру фантазије, али, са СФ елементима.

Требало је ово да јавимо много раније, пардон! изгледа да почиње кроз сат-два.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
о тој сценској изведби имате чланак код Невидљивог:

https://sfpisb.wordpress.com/2021/12/24/premijera-sf-opere-u-centru-za-kulturnu-dekontaminaciju/

(3)   У ово-викендном „Данасу“ имате на стр. XIII чланак о једном новом стрипу о Франкенштајну, цртао француски уметник Жорж Бес, објавила код нас “Чаробна књига”.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

...  још две допуне,

(4)   у данашњем „Блицу“, на стр. 24, Ивков даје приказ Асимовљеве књиге Роботи и царство, изашле код нас. (Хмм, могло се то превести и као „Роботи и империја“.)

(5)   У данашњој „Политици“, на страници отприлике тридесетој (трећа пред крај, нема пагинацију) имате чланак о новој серији поштанских марака српске поште, „Знаменити светски књижевници“, ту можете видети прилично велике слике те четири марке, на њима су Шарл Бодлер, Достојевски, Рабиндранат Тагор, и Станислав Лем. Портрете је припремио, ево ко, назначено је: уметничка обрада, магистар Бобан Савић, академски сликар. (Сада само тако, званично, без надимка тј. псеудонима Гето). На самим маркама он је потписан латиницом, верзалом: B. SAVIĆ. Цена такве марке изгледа да је 80 динара.

Сва четворица на портретима су мушкарци, ниједна жена. Двојица с брадом. Осмехује се само један, Лем.

Можда то има да се види и на нету?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

10.  januar 2022  - Vaš prijateljski komšiluk je na muci: Spajdermen: Put bez povratka

Marvelov filmski univerzum štancuje sadržaj brže nego što bilo ko može da organizuje tribine, ali Spajdermen: Put bez povratka je na mnogo načina ključni trenutak nakon zaključenja priče o Kamenju beskraja. Poobarao je gomilu post-pandemijskih rekorda, publika se na mnogim mestima upravo zbog njega vratila u bioskope. Zašto je ovaj film toliko važan, šta se dešava u njemu i šta će se sve dešavati posle njega – “dođite” da porazgovaramo.

17. januar 2022 - Polaganje zakletve na Šajol Gulu: Ekranizacija Točka vremena

Jedna od najpopularnijih (i najdužih) saga visoke fantazije uopšte dobila je svoju ekranizaciju. Naravno, ljubitelji serijala su se odmah podelili na dobro poznate strane i ubeđeni su da su u pravu. Ali, kako je zaista Amazon uspeo da prenese čudesni svet Točka vremena na “male ekrane”? Trčite kada morate, borite se kada morate, odmarajte kada možete. A “dođite” kod nas da nam kažete svoje mišljenje o ekranizaciji i saznate neke detalje koje možda niste znali.

24. januar 2022  – Arcane: League of Legends – Serija koja je oduševila BAŠ SVE

Nisu retki oni koji govore da je Arcane najsvežija i najoriginalnija stvar 2021. godine. Nisu retki ni oni koji govore da je ovo je definitivno najlepša i najkreativnija animirana serija svih vremena, sa savršenim spojem kompjuterske i tradicionalne animacije u vizuelnom ključu koji je melem za oči. Mnogi i laici i stručnjaci govore Arcane podiže standarde animacije u svakom pogledu i postavlja standarde po kojima će se meriti druge animirane serije. Na kraju, skoro svi kažu da je ovo najbolja adaptacija video igre svih vremena. A šta kaže naš ekspertski panel? “Dođite”, recite nam i svoje mišljenje.

31. januar 2022 – Fantastična čitaonica #95: Pulp, Ed Brubaker

U svetu savremenog stripa malo je tako uspešnih, popularnih i cenjenih kreativnih dvojaca kao što su scenarista Ed Brubejker i crtač Šon Filips. Ovaj duo sarađuje godinama, podario nam je brojna nezaboravna dela i avanture, a sada nam donosi i Palp. Priču o čoveku kome nisu ispunjena očekivanja da će umreti mlad i koji sada piše za petparačke romane, dok život za njega ima druge planove. Kao i mnogi, mnogi Brubejkerovi radovi, ova priča je istovremeno setna i nepopravljivo surova. Strip je kod nas izdala Čarobna knjiga. Pobrao je mnoge nagrade, uključujući i onu za američki strip najvažniju – Ajznera za najbolji novi grafički roman. “Dođite” da pričamo o Palpu i Brubejkeru uopšte.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   у данашњој „Политици“, на стр. 3 културног додатка, имате приказ СФ романа (али, нигде није речено да је СФ) са насловом Тријумф трагедије, о избијању Трећег светског рата, који је атомски, негде око године 2070, а кривица за катастрофу је на капитализму итд. Аутор је Ненад Петровић, издавач је Нишки културни центар, чланак потписује Златоје Мартинов, наслов чланка је „Треће светско мултинационално лудило“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... (2)   У викенд-броју „Данаса“ имате на стр. II културног додатка врло обиман чланак, Алексеј Кишјухас о овим годинама са ковид-19 вирусом, па, преткрај другог ступца он каже: „Јер, докле више? Нови таласи и најновији сојеви, разне Делте и Омикрони, прозвани попут негативаца из научно-фантастичних филмова“.

Неко је дакле то приметио. Заправо имамо утисак да се читав фандом уздржава, умрло је неколико милиона људи, и зато ми не можемо тријумфално да кажемо „ето! видите! били смо у праву, за опасност од светских епидемија!“, испало би да ликујемо због нечега што је огромна трагедија. Ваљда зато ћутимо о томе.

(3)   У истом броју „Данаса“, на стр. 16 (о култури), имате два чланка; умро је Питер Богданович, наш човек у Холивуду; и,

(4)   други чланак нам јавља: снимљен је и има успеха сатирични СФ филм Не гледај горе (Don’t Look Up, 2021), ту су Лео ДиКаприо, Кејт Бланчет и Мерил Стрип, а ту је и астероид...

(5)   Арт Анима јавља да је у Црној Гори изашла ова збирка научних радова о југословенској фантастици:

https://www.art-anima.com/putevima-beskraja-recepcija-jugoslovenske-fantasticke-proze/

(6)   Такође јавља Арт Анима, изашла је књига Ђорђа Писарева која, ево читамо вест, „доноси текстове о појединим светским и домаћим писцима, међу којима су имена стваралаца чији опуси у значајној мери или у потпуности припадају књижевној фантастици“, па, ту се помињу и Борислав Пекић, Илија Љ. Бакић, и Горан М. Скробоња:

https://www.art-anima.com/kopipejst-ili-zivot-nova-knjiga-dorda-pisareva/

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(7)   данас у „Политици“ доњу половину стр. 12 и доњу половину стр. 13 (које су наспрамне, лева и десна) заузима огроман чланак који набраја шта се све појавило, у свету, прво у СФ а онда и у реалности (разни проналасци итд). Наслов је „Научна фантастика која то одавно више није“, потписује Ђорђе Петровић за кога је назначено да је научни новинар Центра за промоцију науке.

А на горњој половини стр. 12 и 13 је врло велики чланак о Илону Маску као носиоцу научног и технолошког прогреса човечанства, наслов је „Самозвани градитељ Нојеве барке човечанства“, потписује Јелена Стевановић.

И најзад ту је стр. 14 коју скоро целу запрема чланак „Наука у орбити фантастике и бизниса“, ту су слике троје наших младих научних радника, потписује Дарко Пејовић.

Последњих неколико седмица „Политика“ је сва у знаку позитиве, позитивних вести и тема, па се то ево данас пренело и на нас, приказани смо са респектом, као користан и важан део укупног напретка човечанства.

[Ghoul]

(4)снимљен је и има успеха сатирични СФ филм Не гледај горе (Don’t Look Up, 2021), ту су Лео ДиКаприо, Кејт Бланчет и Мерил Стрип, а ту је и астероид...

po čemu je ovaj satirični film, pored ostalog, i SF?
zato što tu negde ima neki asteroid?
gde je tu NOVUM?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени др Гул, па, да, у том сатиричном филму тај астероид је новум. Много незгодан...

Е сад ... допуна вести,
(8)   данас у „Блицу“ на стр. 24, Ивков даје опширан приказ романа браће Стругацки Град безнађа који у Русији, заправо у Совјетском Савезу (до перестројке), неких 17 година није могао бити објављен, од 1972. до 1989, из политичко-идеолошких разлога, јер је совјетска цензура захтевала више оптимизма. Код нас је ево сад изашао код „Чаробне књиге“ у децембру 2021, дакле пре око месец дана.
Ивков га пореди са филмом Алекса Пројаса Град таме (Dark City, 1998).