[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   у јучерашњем, дакле овонедељном, „Политикином забавнику“, а то је бр. 3638, петак 29.10.2021,

стр. 1, насловна, надреалистичка слика господина који има шешир али не и главу, иза њега је сунчано плаво небо са нешто белих облака, и, уместо главе, ту је натпис “тотални опозив, стварање лажних сећања”. Ту се дакле појављује наслов једног СФ филма.

стр. 10-13, чланак “Добродошли у Тотални опозив”, о евентуалном будућем насељавању Марса, али помињу и тај филм као пример СФ о томе. Али у тај исти чланак уграђен је некако и текст о уграђивању лажних сећања у људски мозак, иако су то две сасвим различите теме. Припремио Срђан Николић.

стр. 27, архив музике који се гради на Свалбарду, за далеке будуће генерације

стр. 56, фантазијско (не СФ) “Бајковање са Суве планине”, наставак 28, са насловом “Посета васионском броду”, дакле ту је и СФ елемент.

стр. 57, Гери Ларсон, карикатуре, има Ф и СФ елемената.

стр. 67, претпоследња, сентенције о будућности, и слика, као СФ карикатура, о некоме ко се весело вози у (ваљда) времеплову.

(2)    Програм Лазе за новембар 2021:

То је пет термина; ако смо добро разумели, све електронским путем, онлајн.

1. novembar 2021 – Lucifere, pevaj, pevaj pa i za pojas zadeni
Kada je najavljena serija Lucifer, svi smo se plašili da to neće biti to što treba da bude. Ispostavilo se s pravom. Ali posle malo lutanja ova serija je otkrila svoj identitet koji nije bio ni to što smo mi očekivali, ni to što su kreatori planirali ali se uživela u njega, prihvatila ga, nagazila taj gas do daske i stekla vernu publiku, toliko da su fanovi uspeli da isposluju čitave tri sezone na Netfliksu pošto je Lucifer otkazan na prvobitnoj mreži. O igranju, pevanju, seksi pinapovima I kako ne završiti u paklu razgovaraju i uzdišu Ivana Damnjanović i Jelena Katić Živanović. Tribinu vodi Bojan Butković.

8. novembar 2021 – Fantastična nauka: Novosti iz sveta astronomije

U saradnji sa Društvom astronoma Srbije pričamo o aktuelnostima u svetu astronomije. Mesec i Mars su u poslednje vreme u centru pažnje – zašto? Svi znaju za Habl teleskop, ali je sada "Džejms Veb" teleskop glavna stvar. Da li su bogataši koji lete u svojim raketama zaista astronauti? O svemu tome i mnogim drugim temama govore dr Milan Stojanović i dr Monika Jurković, predsednica Društva astronoma Srbije.

15. novembar 2021 – Srpske vampirske tikvice i drugi neočekivani uleti: fantastični svetovi Ursule Vernon

Prvo post-probno okupljanje "40+yo ya book cluba" posvećeno je delima Ursule Vernon, čije knjige su nam pružile veselje i utehu u periodu haosa pandemije kovida. Karijeru je počela kao ilustrator, pa je duboko zašla u zahtevno polje ilustrovanih knjiga za decu. Odmakom ka temama za "odrasliju" publiku počinje da koristi pseudonim T. Kingfisher. Od 2015. do 2021. pod oba imena osvaja ozbiljne nagrade na sve strane: za strip, za fantasy priče, za knjige za decu, za horor romane, za YA. Paralelno sa odličnim naslovima koji joj žanju nagrade objavljuje prilično dobre serijale u zajedničkom fantasy svetu (zasad tri serijala i šest knjiga). Dobar deo celokupnog opusa od čak tridesetak knjiga pripada obradama i nadogradnjama klasičnih bajki u obliku priča ili romana sa modernim "fan fiction" senzibilitetom. O Vernon/Kingfisher pričaju: Jelena Jokanović, Tijana Tropin, Ivana Nešić i Žarko Milićević.

22. novembar 2021 – Veseli četvrtak u Lazi

Na redu je tradicionalno gostovanje najvećeg strip izdavača u zemlji u Društvu ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić". Povod nam ne treba, tema je mnogo, kao i uvek. Sa urednicima razgovaramo o aktuelnostima, planovima, budućnosti, realnosti tržišta i mnogo toga još. Uključite se i vi svojim pitanjima i komentarima.

29. novembar 2021 – Fantastična čitaonica #93: The Best of World SF, Volume 1.
U želji da iskoračimo malo iz sve teskobnijih okvira dominantne američke fantastike okrenuli smo se Laviju Tidaru i njegovoj taze antologiji. Tidar, izraelski pisac i urednik, već je decenijama jedan od najvrednijih pregalaca prozelitizacije neanglofonog SFa i u ovoj antologiji je skupio ono što on misli da je najbolje što ovih godina svet ima da ponudi. Čitamo 26 priča iz 23 različite zemlje, napisanih na mnogo jezika, s akcentom na diverzitetu i rodnoj ravnopravnosti. I onda satima raspravljamo o tome!

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
дакле данас смо вам јавили о ПЗАБ, и о програму ЛК, а ево сада две допуне:

(3)   у данашњем „Блицу“ имате, на стр. 25, обиман (са сликама – цела страница) приказ нове верзије филма Дина (режисер Вилнев), приказ потписује Деда Милорад.

Да ли се каже „дина“ или „дуна“? Клајн-Шипка речник пресуђује (на стр. 360): на српском, исправно је дина. Али Деда Милорад у наслову користи енглеску реч за то. И онда додаје блиставо формулисан коментар о квалитету филма. Тако наслов чланка гласи:

FILM “DUNE”
Nije da padneš u nesvest, ali...

То би значило: није лош, али није, баш, бог-зна-шта.

и, (4)   у „Политици“ данас око стр. 15 (рубрика „синоћ у Београду“), о петнаестом фестивалу српске фантастике, који је, по нашем утиску, претежно уствари фестивал хорора.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
(5)   у данашњем „Блицу“ на стр. 23, Слободан В. Ивков даје приказ (код нас преведеног; превео Владимир Д. Јанковић) романа Машине као ја (а може се превести и као: Машине ме воле), чији аутор је угледни енглески писац Иан Мекјуан (Ian McEwan, Machines Like Me, 2019). Такође помиње и последње објављено дело Жике Богдановића Андроид, мој живот са њом и њен живот са мном (2019).

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   добили смо следећу информацију, то није о СФ него о другом жанру, фантазији, али јесте о Тамари Лујак која већ годинама даје свој допринос итекако и научној фантастици, и истакнути је и цењени члан нашег фандома; дакле, информација:

Народна библиотека Србије, атријум
петак 12. новембар 2021. у 18 часова
У оквиру програма “2021. — година словенске фантастике”
трибина

„Повратак наше митологије — поводом књига Речник словенске митологије и Речник српских митолошких бића књижевнице Тамаре Лујак и уметнице Марице Кицушић“

Разговор са ауторком Тамаром Лујак и уредником издања Зораном Пеневским води Зоран Стефановић, историчар културе

Увод Милена Ђорђијевић

На примеру две запажене ауторске књиге митова и бајки у издању “Лагуне” разговараће се о суштини словенске и српске митологије, њеном данашњем значају, неочекиваним начинима њеног пројављивања, као и ауторским, издавачким читалачким искуствима оваквог штива.

(крај те информације)

(2)   „Политикин забавник“ бр. 3639, петак 05.11.2021,

стр. 1, насловна, надреалистичка слика, поређане (усправно) дебеле књиге, видимо њихове рикне, али то нису само књиге, то су и зграде, књиге-зграде, имају врата и прозоре а три имају и кровове.

стр. 16-17, како се Јекатерина Дмитријева, на Земљи, удала за руског космонаута Јурија Маленченка који је тада био у свемиру, 10. августа 2003. године. До данас је то једино свемирско венчање. У браку су и сад и, по Википедији, имају једно дете.

стр. 56, фантазијско “Бајковање са Суве планине”, наставак 29, “Припреме за Сиријус”.

(3)   Поменућемо још једно књижевно вече, биће на Новом Београду кроз неки дан, о неком роману који, колико знамо, апсолутно није СФ, а помињемо само зато што ће се ауторица тог романа јавити и укључити у разговор електронским путем – из Мексика. Можда је то прво у историји Београда књижевно вече у коме један учесник седи у Мексику. Раздаљина би ту била око десет хиљада километара.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... само допуна,

(4)   у ово-викендном „Данасу“ па на стр. XIII имате врло кратак приказ, потписује КШД, наднаслов гласи „надреалне приче“, ауторица је Асја Бакић, наслов збирке је Марс, састоји се од десет прича, а у тексту се понавља да су надреалне, па, на основу тога нагађамо да су можда фантази а не СФ, али ту се помињу и неки елементи СФ жанра: жена-киборг, жена клон, списатељица прогнана на другу планету, итд. На корици видимо један женски портрет колорисан у пет различито обојених верзија.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   допуна, о књизи Марс Асје Бакић: приказ на Арт Аними сугерише да су неке од тих прича, можда, ипак СФ.

(2)   Са закашњењем јављамо: у данашњој „Политици“, у културном додатку, па на стр. 4, имате приказ књиге Дарка Тушевљаковића Узвишеност; приказ потписује Драган Бабић, наслов чланка је „Шта ће бити када буде“, а у тексту се каже да је то роман о блиској будућности Београда, и сугерише се, трипут, да је то роман близак научној фантастици.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... закаснили смо са неким допунама, пардон,

(3)   у викенд-броју „Данаса“, а то је број од 13.11.2021, био је на стр. XIII, под насловом „Застрашујућа постапокалиптична прича“, приказ СФ романа Сахалин, руског писца по имену Едуард Веркин.

(4)   „Политикин забавник“ бр. 3640, петак 12.11.2021, стр. 10-13, чланак “Дина, научна планета”, о СФ роману и филму Дина, и каква је та планета, припремио Срђан Николић.

(5)   сличан чланак, са насловом „Да ли би људи могли да живе на планети Аракис из Дине“, и наднасловом „научна фантастика“, био је у понедељак 15. новембар 2021 (јуче) у „Данасу“ на стр. 26.

(6)   У том истом броју „Данаса“ имали сте на стр. 19 књижевни одломак украјинског писца по имену Андриј Љубка, наслов је „Карбид“, одломак (ако смо добро разумели) говори о добрим и мирним људима у Украјини који желе да се учлане у Европску Унију, а превод на српски дао је Андриј Лаврик, а то је име које знамо још од пре много година, из нашег фандома.

(7)   У јучерашњем „Блицу“ на стр. 22 Ивков је дао приказ књиге Тамаре Лујак Речник српских митолошких бића.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... само допуна, и то закаснела, пардон,

(8)   у данашњем „Данасу“, на стр. XI, приказ књиге: Исак Асимов, Роботи зоре (1983). Приказ потписује Д. Стошић.

и, (9)   Пиа Леино, Финска, блиско-футурски дистопијски СФ роман Небеса:

https://www.art-anima.com/nebesa-distopijski-sf-finske-autorke-pie-leino/

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... са овом допуном смо стварно закаснили, пардон,

(10)   у понедељак 2021 11 22, у „Политици“, на стр. 12, изашао је обиман приказ украјинског романа Карбид, који је сада објављен и код нас, код издавачке куће „Архипелаг“; а ту је и велики репрезентативни портрет (у колору) на коме је млади писац, Андриј Љубка. Чланак потписује К. Р, а наслов чланка гласи „Кроз тунел до Европске Уније“. Изгледа да је баш права СФ.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
(11)   у данашњем и сутрашњем  „Данасу“, у културном додатку, па на стр. XIII, имате приказ новеле Животињска фарма Џорџа Орвела, која је изашла сада поново код нас, у преводу Горана Скробоње, и то, са Орвеловим предговором који има свој сопствени наслов, „Слобода штампе“, а који се наводно сада по први пут појављује код нас, на српском језику. Наднаслов чланка је „Алегоријска антиутопија“, наслов је:

О „слободи штампе“ и...

а приказ потписује К.Л.Д.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
(12)   у данашњем „Блицу“ на стр. 22, Ивков даје приказ једне књиге коју је објавио ове година Филмски центар Србије, аутор је др Драган Јовићевић, наслов је Нација, жанр, и изгледа да је то претежно теоријски рад или збирка радова, о нашем филму, па и о филмовима фантастике, можда и о понеком елементу научне фантастике. Дакле то је нешто блиско нашој области.

Својевремено је Јовићевић као коаутор, са Јованом Ристићем, објавио књигу Изгубљени светови српског филма фантастике (2014) која је и на српском и, са супротне стране, на енглеском (The Lost Worlds of Serbian Fantastic Cinema).

Ивков каже да наслов докторске дисертације Јовићевића гласи: “Жанровска историзација и теоријско-жанровска проблематизација: српски филм 1999. до 2009. године”.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

Програм Лазе за децембар 2021 (претпостављамо да ће све бити онлајн):

6. decembar 2021. – Začin je život, kako se Vilnev našao u nemogućoj situaciji sa Dinom

"Dinu" je bukvalno nemoguće ekranizovati, ali se iz tog sveta svašta može izvući. Deni Vilnev je hrabro zakoračio u avanturu ekranizacije nemogućeg, uz dodatno opterećenje 21. veka. Koliko je u tome uspeo, da li je njegovo delo dostojno predloška – o svemu tome priča možda najširi panel Laze u skorijoj istoriji. Dođite i kažite nam svoje mišljenje.

13. decembar 2021. – Okultni Lalalend

Šta to ima u varoši tek nešto starijoj od 200 godina što je od nje napravilo fokus za moderne čarobnjake? Diskutujemo o magiji Los Anđelesa i Holivuda i istražujemo način na koji ona nadahnjuje fantastiku i horor serija lociranih ne njenom prostoru snimljenih u poslednjih nekoliko godina. Da li i zašto preporučujemo Penny Dreadful: City of Angels, Brand New Cherry Flavour i Strange Angel opštoj SF/F/H populaciji, i šta bi bio dobar materijal za dalj ečitalačko i gledalačko upoznavanje zapadne obale SAD? Pričaju Andrej Ćirić i Miloš Petrik.

20. decembar 2021. – Mrtvi i nezadovoljni

Prošlo je sedam godina otkad su Taika Vaititi i Džemejn Klement osvojili srca festivalske publike filmom "Šta radimo u senci", a ove godine smo ispratili treću sezonu istoimene serije. Treća sezona nastavlja tamo gde je prethodna stala, pa smo između ostalog videli: Kako se Nađa i Nandor snalaze u ulozi kopredsednika vampirskog saveta? Da li će Laslo i Kolin otkriti poreklo energetskih vampira? Kakva je nova Giljermova uloga telohranitelja, i kako se ostali nose sa činjenicom da žive sa ubicom vampira? Pored svakodnevnih zgoda i nezgoda naših omiljenih šeprtlja, serija se ovoga puta bavi i nekim egzistencijalističkim pitanjima, ali ne očekujte džarmušovske kontemplacije, ipak je i dalje u pitanju komedija. Utiske o trećoj sezoni serije "Šta radimo u senci" za vas rezimiraju Andrea Stojanović i Sofija Vuković Petrik.

27. decembar 2021. – Fantastična čitaonica #94: The Animals in That Country, Laura Jean McKay

Alkoholičarska baka sklona psovanju, zvana Džin nikada nije bila sposobna kada su u pitanju međuljudski odnosi, osim njene unuke Kimberli. Baka Džin je u takvoj situaciji napravila svoj bliski krug sačinjen od životinja, a počela je da zarađuje kao vodič u nacionalnom parku. E, onda je počela čudna pandemija čiji je glavni simptom bio razumevanje jezika životinja. Mnogi su zbog toga izgubili razum…

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... дакле дали смо вам програм ЛК за децембар, а данас само једна допуна,

(2)   у данашњој „Политици“, на стр. 16 (рубрика „синоћ у Београду“) видимо вест, и велику слику у колору: новосадски сценски плесни ансамбл „Вива денс академи“ извео је у Београду, у Позоришту на Теразијама, јуче (2021 12 01) мјузикл под насловом Теорија релативитета, о Милеви Марић Ајнштајн. Учествовала су и деца.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   у „Политици“ данас на стр. 15 имате чланак, вечерас у 19 ч отвара се изложба 220 радова ликовног уметника познатог као Гето. Он је током многих година давао само повремени, али итекако важан допринос српском СФ фандому, нашој СФ илустрацији.
 


Његове фигуре и машине често су биле донекле карикатуралне, можда пулповске, али масивне, препуне снаге и замаха, у богатом јаком колору.

То је у Музеју примењене уметности (примењене! не савремене! немојте погрешити музеј) у Београду, улица Вука Караџића 18, то вам је на домак Кнез Михаилове, којом ако идете према Калемегдану, онда вам је то лево; иза Академије наука; са погледом на парк Војводе Вука; а, гледајући из музеја, наспрамно десно је хотел „Палас“.

(2)   Арт Анима јавља, Илија Љ. Бакић објавио је свој нови роман, који је о алтернативној историји у којој је Хитлер направио мноштво атомских бомби, и сасвим победио. Наслов је помало ирационалан, можда да би био интригантан и интересантан: Људска грла или Леворуки. Имате опширан чланак на:

https://www.art-anima.com/ljudska-grla-ili-levoruki-ilija-bakic/

Исто имате код Невидљивог, на:

https://sfpisb.wordpress.com/2021/12/06/novi-roman-ilije-bakica-ljudska-grla-ili-levoruki/

и,

(3)   код Невидљивог, најава да ће у години 2022. бити отворен један велики светски музеј научне фантастике (али, није тачно да је први нити једини):

https://sfpisb.wordpress.com/2021/12/07/otvaranje-prvog-sci-fi-muzeja-na-svetu/

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... само две допуне,

(4)   Арт Анима јавља да је Илија Бакић (ето, после само неколико дана) објавио још једну књигу, наводе да је то роман, наслов је На крају света, Ксандер, и није СФ, него фантази, о краљу Ксандеру, и древним царствима, итд:

https://www.art-anima.com/na-kraju-sveta-ksander-jos-jedan-roman-ilije-bakica/

и, (5)   данас на задњој страници „Данаса“ Дарко Тушевљаковић одговара на питање шта ових дана чита, слуша и гледа.