Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... само допуна,

(5)   у петак у подне у Бгд, у галерији АртГет, која је на адреси Кнез Михајлова 5, то вам је иза палате Албанија, код Коња, из ње ако погледате удесно видећете Народни музеј и Народно позориште,

трибина о словенској и српској књижевној фантастици, биће ту вероватно понешто и о СФ, и биће презентација две нове књиге, па, погледајте опширну најаву на Арт Аними, то је боље него да ми препричавамо:

https://www.art-anima.com/u-artget-u-tribina-o-srpskoj-i-slovenskoj-knjizevnoj-fantastici/

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... само допуна,

(6)   у „Политици“ данас на стр. 13 имате вест да је Дејан Стојиљковић, познат неким фановима као Декса, добио Андрићеву награду за збирку прича Неонски блуз у издању „Лагуне“.
Иста вест појавила се данас и у „Блицу“ на стр. 27, мало краћа али са његовом сликом, где он стоји са скрштеним рукама, у неком амбијенту књига, наиме иза њега су неке полице са књигама.
Први утисак је да су приче из савременог градског живота, али, не знамо у ком су жанру и да ли су фантастика.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... само допуна,

(7)   требало је да јавимо још у суботу (пардон),

ако смо добро схватили, била је на неком, ту негде, позоришном фестивалу, једна позоришна представа из града Есена, названа Будућа судбина (Future Fortune) у којој се на позорници појављује један омањи бели робот са великим црним очима, пун знања, и, један дрон који напросто снима публику, а била је и друга представа, из Загреба, у којој се представа А. П. Чехова Вишњев сад изводи тако што глумци седе свако код своје куће и напросто читају свако своју улогу, преко интернета, преко једног система за конференције, који је сада много у употреби, и који се зове Зум (Zoom) (и само да знате, ми случајно знамо да у стварној пракси то захтева да сваки компјутер има јак и добар, брз процесор, а мрежа да има добру проточност... не може то са сваком старом спором шклапоцијом... то исто захтева и систем Гугл Мит – Google Meet). Дакле то су ваљда неки авангардни покушаји са елементима СФ и најновије технологије.

Ово је објављено у „Данасу“ у суботу 2021 09 25, на стр. 14, чланак потписује Златко Паковић.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

ево програма „Лазе Комарчића“ за октобар. Данас је од овог вируса ковид-19 у Србији број новозаражених (у току последњих 24 часа), званично, близу осам и по хиљада (!), а то је више него иједног дана досад (!), дакле врхунац епидемије, па, било би логично да се састанци ЛК одржавају електронски, а не физичким стварним доласком у трибинску салу, али немамо у овом тренутку јасну информацију о томе.

Дакле:
Програм Лазе за октобар 2021:

4. oktobar 2021 – Viralna zavesa: Razgovor o antologiji SF priča pisaca iz Istočne Evrope

Smrtonosni virus nezaustavljivo se širi Evropom. Bogate države zatvaraju svoje granice, a siromašni rođaci sa istoka ostaju na cedilu, zabavljeni sami sobom. Ovo je, naravno, fikcija. Fikcija sadržana u zbirci kratkih priča pisaca sa područja istočne Evrope. Iz 10 zemalja dolazi 10 priča povezanih jednim zadatim motivom: potpuno izmišljenom zarazom i njenim posledicama. O zbirci, pričama, i načinu na koji je nastala razgovaraju Darijus Hupov, koordinator projekta, Oleh Silin, autor doprinosa iz Ukrajine i Miloš Petrik, autor doprinosa iz Srbije.

Razgovor će se voditi na lingua franca Istočne Evrope - engleskom.

11. oktobar 2021 - Star Wars: Visons – Samuraji sa svetlosnim sabljama

U moru serija kojima je Dizni rešio da nas zaspe u nadi da ćemo zaboraviti očajni fijasko poslednje trilogije filmova, pojavile su se i Vizije. U pitanju je antologija od 9 anime epizoda na japanskom, koje sve predstavljaju potpuno nove priče smeštene u univerzum Zvezdanih ratova. Stiče se utisak da su autori primenili ranije ideje za anime i samo nalepili svetlosne sablje umesto katana, ali svašta smo gledali jer smo zavisnici, a ovo čak deluje i originalno. Seriju seciraju za vas dežurni SW štreberi Nikola Silić, Filip Đorđević i Sofija Vuković Petrik

18. oktobar 2021 - SF U SFRJ: Mnogo više nego što biste pomislili

Šta se moglo čitati od naučne fantastike u  SFRJ? Više nego što mislite! U ex-YU produkcija roto-romana je bila ogromna, postojao je veliki broj časopisa raznih tematika koji su objavljivali i NF priče, što je kulminiralo specijalizovanim izdanjima (Kospomplov, Galaksija), a NF se nalazila i u programima izdavačkih kuća u edicijama za decu, omladinu i odrasle. Nema nikog upućenijeg da nam predstavi obim prisutnosti naučne fantastike u štampi od autora bibliografije naučne fantastike Bobana Kneževića i Miodraga Milovanovića. Moderator: Žarko Milićević

(Bibliografija nf:            www.znaksagite.com/sfbiblio            )

25. oktobar 2021 – Fantastična čitaonica #93: Mexican Gothic, Silvia Moreno-Garcia

Mlada i glamurozna Noemi Taboada dobila je panično pismo od svoje rođake, koja se nedavno udala, u kojoj je moli za spas od nepoznate opasnosti. Noemi odlazi u udaljenu kuću u dubinama Meksika, nesigurna šta će tamo naći. Muž njene rođake je zgodni stranac, a Noemi zna zaista malo o meksičkim ruralnim krajevima. Vrlo kratak opis romana koji se može opisati sa dve reči, upravo one iz naslova: Meksički gotik. Moderator: Bojan Butković.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... и, допуна,

(2)   у данашњем „Блицу“ на стр. 25 имате опширан чланак, потписује Татјана Њежић, наднаслов је „Почињу дани Станислава Лема у Београду“, наслов је „Масовна култура је анестетик а не лек“ (то је цитат, да је Лем то рекао), ту су информације шта се све одржава и где, ту су Зоран А. Живковић, и Горан Скробоња, и други, а на крају се помиње да ову манифестацију подржава амбасада Републике Пољске у Београду.

То је у суботу и недељу, 2. и 3. октобра.

Детаљан програм имате на Арт Аними, на:

https://www.art-anima.com/program-manifestacije-dani-stanislava-lema/

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... и данас, допуна,

(3)   у данашњој „Политици“, на стр. 13, имате чланак о те три позоришне представе (на београдском позоришном фестивалу који се зове „Педесет четврти и педесет пети Битеф“) где је на позорници робот итд, наслов је „О људима, роботима и дроновима“, наднаслов је „Позоришна критика“, потписује Ана Тасић, оцењује те три представе као (у знатној мери) успешне, и гле, сазнајемо да се у првој од њих (Future Fortune) појављују чак и одломци из Карел Чапековог РУР-а, па ипак, па ипак – у чланку нигде нису поменуте речи „научна фантастика“.

(4)   Такође у данашњој „Политици“, али на стр. 12, имате знатно краћи чланак о једној ликовној изложби, наслов је „Квантна физика у уметничким делима“, потписује, само иницијалима, Б.Л, сазнајемо да се сликарка и вајарка зове Јелена Кршић, цитиране су њене речи о природи фотона (да су истовремено и таласи, и честице), и о још понечему из квантне физике, али, то остаје само на вербалном нивоу, није подржано нечим конкретним, јер на приложеној слици видимо само једну стојећу женску фигуру, високу и мршаву, у некој једноставној узаној хаљини можда помало металног изгледа, а испред ње је, на поду, рекло би се дечја лутка, велики бели зека који седи. Не примећујемо ништа што би било буквално из квантне физике.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... ево још једне допуне данас,

(5)   на Арт Аними је јављено да је манифестација „Дани Станислава Лема“ одложена, због ове епидемије.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

...  само две допуне,

(6)   Невидљиви јавља да је збирка прича фантастике Павла Зелића Дум-дум постала „Лагунина“ књига месеца, имате то на:

https://sfpisb.wordpress.com/2021/10/01/knjiga-meseca-u-laguni-dum-dum-pavla-zelica/

и, (7)   „Политикин забавник“ бр. 3634, петак 01.10.2021, стр. 10-13, чланак “Ласерски позив на кафу”, о разним нашим покушајима да упутимо поруку ванземаљцима, потписује Срђан Николић. Ту су две-три слике како замишљамо ванземаљце.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

по први пут у историји човечанства, неко снима играни филм у космосу. Полетели су петог октобра (2021 10 05), и ушли у Међународну свемирску станицу, где ће боравити до 12. октобра. Троје су полетели, и то: главна глумица тог филма Јулија Пересилд, режисер Клим Шипенко, и један искусни прави астронаут, Антон Шкаплеров. Филм се зове Изазов, а у филму она је докторка и покушава да спасе живот једном астронауту.

Амерички глумац Том Круз се надао да он буде први, али, ето, Руси стигоше први.

Кратки чланак о овоме, са малом сликом која приказује лансирање ракете „Сојуз“ са космодрома у Бајконуру, имате данас у „Политици“ на стр. 9 додатка „Култура, уметност, наука“.

Има њихових слика на нету, баш би било добро да неко окачи овде бар једну, не може АБН све да стигне.

(2)   У данашњем (и сутрашњем) „Данасу“, на стр. XI, имате обиман чланак, потписује К.Ч.Д, наднаслов „(научна) фантастика“, наслов „Култни серијали, сада илустровани“. Прва отприлике половина (можда мало мање од половине) је о некој фантази књизи Вештац, сада илустрованој, а друга половина је о Френк Хербертовој Дини, за коју се јасно и гласно, изричито каже, трипут, да је научна фантастика.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

...и, узгред, Шипенко је казао да би наставак могли да сниме на Марсу! Е то је храбро и духовито.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   у данашњем „Блицу“ на стр. 23, Ивков, под насловом „Деца Дине“, објашњава шта и како напредује (или не) у књижевном и филмском серијалу „Дина“ (Френка Херберта).

(2)   На истој страни у „Блицу“, мањи чланак: пошто је сајам књига отказан због епидемије, многи издавачи су организовали, као замену, „сајамске дане“ од 15. до 31. октобра, у појединим књижарама; неке попусте, итд. Па, и разговоре са писцима. Има ту и имена из наше области. На пример, данас у 17 ч. у књижари „Ј.Ј. Змај“ у Новом Саду говориће Растислав Дурман. Ухх... па то је кроз 5 минута.

У среду у Делфи књижари „Борислав Пекић“ од 17 ч. говориће Тамара Лујак и Дарко Тушевљаковић.

и, (3)  Вратила се руска филмска екипа са орбите, а отишло троје Кинеза (али у другу, засебну орбиталну станицу, своју), а у међувремену је скок горе до космоса (али краткотрајан) начинио и глумац Вилијем Шетнер, стар 90 година, познат као капетан Кирк.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

...  допуна, извињавамо се што окачињемо тако касно,
(4)   данас у „Блицу“ на стр. 22 имате кратак чланак са насловом „Стрип са темом из Другог светског рата“, о изложби која је почела (и трајаће до 1. новембра) у Београду на Тргу републике. То су стрипови у којима се похвално приказује борба партизана против окупатора, а такође, у неким од тих стрипова, и борба четника против окупатора. Ту је и слика на којој се види како Ивков, и један градски функционер (Андреја Младеновић), стоје на тргу и гледају изложбу.

и, (5)   сличан чланак о тој изложби, само већи и са много већом сликом, имате и у данашњој „Политици“ на стр. отприлике 15-тој. На слици се види испред Ивкова и један од 33 изложбених паноа.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

(6)   такође данас у „Политици“, али на стр. 8, видимо вест да је преминуо, и да ће бити сахрањен на Новом гробљу у Београду у петак, проф. др Владимир Ајдачић, нуклеарни физичар, који је, у другој половини двадесетог века, својим радом у часопису „Галаксија“, и другде, дао велики допринос и охрабрење популаризацији науке, и научне фантастике, у Србији.

Његов син је проф. др Дејан В. Ајдачић, велики проучавалац српске и словенске фантастике.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна, (7),
данас у „Блицу“ на стр. 23, Ивков даје приказ Мебијусове књиге Металне хронике и хаос, која је изашла код нас, и уједно приказ Мебијусовог живота и рада. Наравно, говоримо о ликовном уметнику са псеудонимом Мебијус, а не о математичару који се тако звао и по коме је названа једна геометријска ствар, Мебијусова трака.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(8)   у данашњем „Данасу“ постоји уметнути културни прилог под називом „Вирус књиге“, нешто као утеха и замена за неодржани сајам књига, па, на стр. IV тог прилога, имате врло обиман чланак о књигама дечје књижевности, и, у четвртом ступцу, слику (у колору) књиге Тамаре Лујак Речник словенске митологије (приче и легенде). Чланак се наставља још једним ступцем на стр. V, а тамо се, у доњој половини тог ступца, та књига Тамаре Лујак и помиње.