Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Ghoul]

Цењени Гул, можете ли онда да нам објасните који би били аргументи у прилог таквог начина публиковања? Или, ако не аргументи (тврда је та реч, и бирократска, можда, у овом контексту), онда, који духовни став, емоција, визија...?

krajnje pojednostavljeno i sažeto:
1) nepristajanje na neadekvatne, skromne uslove kod većine malih i srednjih izdavača koji bi nešto žanrovsko uopšte objavili (ali nisu u stanju da to plate, ili prikladno promovišu – pa autor ionako to mora sam, a ogroman deo prihoda ide izdavaču);
2) nepripadanje, i želja za distancom, od oficijelne književne scene;
3) vera u sebe i svoje sposobnosti da se alternativnim putem (u mom slučaju: blog, forumi, internet, instagram itd) dopre do svoje publike (makar ona bila mnogo graničenija od one, široke, koja ide u knjižare)…

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на одговору.

Жеља за дистанцом, да... радити „за своју душу“, како су говорили наши стари... А може ли ту да улети и реч гето?   - -   ghetto   ?    Пре много година водили смо велике дискусије о томе.

Замислите да је Данило Киш имао тај став... Борислав Пекић?

Штета што не можемо овде чути став Радмила К. Анђелковића о томе... Није могуће пријавити се на овај форум, па учествовати, осим ако се неко обрати админ-у, а то је наш цењени    zakk   .

[Ghoul]

Жеља за дистанцом, да... радити „за своју душу“, како су говорили наши стари... А може ли ту да улети и реч гето?   - -   ghetto   ?

радити „за своју душу“ je to kad uradiš 30-50 primeraka.
to jeste гето.

raditi samizdat u 500 (što je prosečan tiraž i 'oficijelnih' naslova u srbiji), ili čak 1.000 primeraka, to nije гето nego kult (cult).

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)   у викенд-броју „Данаса“ па на стр. XIII културног прилога, имате мали прилог о стрипу, наиме, у Нишу је изашао, на 80 страница, студентски „Стрип пресинг“ бр. 21, у коме има и о Жил Верну, и о Бетмену, итд.

(2)   На Арт Аними можете пронаћи и преузети, једну по једну, 6 иностраних поштанских марака које су, свих шест, о СФ, и већином су одличне, то је на:

https://www.art-anima.com/postanske-markice-naucna-fantastika/

(3)   Код Невидљивог имате (текст, и промо инсерт) о једном новом руском можда СФ (или ипак хорор) филму, са српском глумицом Миленом Радуловић, који се зове Супер-дубина (Superdeep), а говори о најдубљој бушотини на свету, која, заиста, у стварности, постоји у Русији, далеко на северу, на полуострву Кола, близу руске границе са Норвешком. Ту су избушили до дубине од 12 километара и још две-три стотине метара... па, постоји легенда, ако смо добро разумели, да се у једном тренутку из дубине чуло нешто, крици и вриска, као из пакла... а у филму, из те дубине нешто и долази. Имате на:

https://sfpisb.wordpress.com/2021/04/15/superdeep-sa-milenom-radulovic/

(4)   Ко би очекивао, ово не знамо да ли је ико у СФ икада предвидео: баш сад у овако страшној и огромној епидемији, кад би се очекивало да цело човечанство заједнички прионе на посао да се одбрани од тог вируса ковид-19, изгледа да поједине државе, односно компаније, покрећу подмукле медијске кампање, са анти-пропагандом, дакле негативном пропагандом, о вакцинама других произвођача, опањкавају, са циљем да посеју сумњу у те друге, па онда што боље (и са већом зарадом) да продају свој производ, своју вакцину. Дакле мотив је профитерство, грабеж и отимање за паре (и престиж), али, ако милиони људи поверују у те лажи, па одбију да се вакцинишу неком одређеном вакцином (а не добију никакву другу), и онда неко због тога умре, то је убиство. Десетине хиљада убистава...

(5)   “Политикин забавник” бр. 3610, петак 16.04.2021, нема СФ причу него две српске пародијске, хумористичне фантази приче, на стр. 57-59: повезане су, једна се на другу наставља: аутор обе је Драган Јовановић, заједнички им је наднаслов “бајковање са Суве планине”.

Наслов прве приче, која је нешто као уводни текст за серију, гласи “Принцеза Тара и змај Драгон”, и ево како почиње други пасус у њој: “Седео сам у НИН-у, кад у редакцију бану, као без душе, Бујке. Враћао се са конференције за штампу” итд. После се појављују Карл Густав Јунг, па Теслине наочари, бог Вид и његов храм, и змај који каже: “Ако хоћеш да пишеш за Политикин забавник бајке о принцези Тари и мени …”  итд.

Наслов другог текста, који је представљен као прва бајка у серији, гласи “Змај Драгон и цар Константин”, а у њеном првом пасусу налазимо и СФ елемент: читамо: “Принцеза Тара пала је на Земљу са Сиријуса, са својим белим псићем Стрибором! Добро, није баш она гекнула на Земљу. Пао је њен васионски брод”, итд. После, у причи, змај показује своју снагу, а цар Константин Велики бежи у Наис, итд.

стр. 41, о девет нових издања стрипова код нас, има ту можда и понешто фантастике

стр. 63, цртеж, српски стрипски јунак Дикан, видимо да се он вакцинише, и каже, кроз маску, “Ми смо се вакцинисали, урадите то и ви”. Ту је и болничарка, са маском и визиром, она му даје, у раме, инјекцију са вакцином.

стр. 67, претпоследња, сентенције о медицини, неке су добре

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)   први лет хеликоптера на Марсу, историјски тренутак, то је на овом линку, данас:

https://apod.nasa.gov/apod/astropix.html

а сутра, прексутра итд, биће доступно на истом линку али ће бити потребно да потражите одредницу „архив“ (Archive) и онда, кад се отвори архив (то је један као дугачак списак, на који се сваког дана додаје, одозго, још по један прилог...) пронађете прилог од 20. априла 2021, дакле данашњи, и отворите га.

(2)    Данас у „Данасу“ на стр. 20 у рубрици „Култура“, па у колумни „24 лажи у секунди“, Павле Симјановић даје опширан приказ два руска СФ (или хорор?) филма, један је Супер-дубина (о коме смо вам јавили пре два дана) (а Симјановић га помиње на енглеском, као Superdeep), а други је Спутњик (што би овде значило, чини нам се, „сапутник“; јер, евидентно не значи данашњу руску врсту вакцине против вируса ковид-19, не, а вероватно не значи ни први сателит икада постављен у орбиту око Земље) у коме нас, године 1983, напада ванземаљац ждерач мозгова, кога су донели космонаути у повратку.

Симјановић замера филму Супер-дубина да у једном тренутку, кад се појави одрасло створење из дубина, постаје наиван, „тада сва страва нестаје и одједном се налазимо у дечјем филму“, каже Симјановић, у другом ступцу.

Али, гле, он не помиње новац, питање комерцијалне експлоатације, евентуалног финансијског успеха; како ће ти филмови зарадити новац, сад кад нас је овај вирус избацио из биоскопа; да ли имају српски превод; да ли су то уопште филмови намењени за биоскоп, са намером да зараде, или су у категорији „фестивалски филм“ као што се десило српском филму Едерлези? Дакле Симјановићев приказ уопште не залази у та питања, као да су та два  руска филма из неке сасвим друге цивилизације где се о таквим питањима и не размишља.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   у данашњој „Политици“ на стр. 12 имате чланак под насловом „Повратак ‘уснулих душа’“, потписује Слободан Самарџија, о једном компјутерском музичком пројекту у Канади, наиме, једна група покушава да реконструише какве композиције су могли сачинити музичари који су рано умрли, и то, умрли пре него што су напунили 27 година; у компјутер се учитају елементи њихове музике а онда компјутер то некако смути и направи хипотетичну музику која звучи тако некако, слично, али је ипак нова, али без битно нових елемената. Него: мешавина, микс, старог, препакована у нова (компјутерова) музичка дела.

Ово нас је подсетило на пројекат Горана М. Скробоње (и његових сарадника) „Гумена душа“, јер, ту неке далеке сличности постоје.

Али, наравно, исти компјутерски процес могао би се применити и на музичаре свих времена, и преминуле али и живе, без обзира на године; могао би ваш компјутер да наштанцује музику коју је Лудвиг Ван Бетовен, или рецимо Јохан Себастијан Бах, можда могао да компонује, отприлике нешто слично, смуљано од онога што јесте компоновао. Могли би и данас живи музичари да то користе да лако и брзо направе многа нова дела у истом фазону као што су већ направили.

Зашто научна фантастика није ово предвидела? Шта смо чекали?

(2)   На Арт Аними имате добар чланак Илије Бакића о великим епидемијама описаним у СФ:

https://www.art-anima.com/globalne-bolesti-u-naucnoj-fantastici/

[Ghoul]

Али, гле, он не помиње новац, питање комерцијалне експлоатације, евентуалног финансијског успеха; како ће ти филмови зарадити новац, сад кад нас је овај вирус избацио из биоскопа; да ли имају српски превод; да ли су то уопште филмови намењени за биоскоп, са намером да зараде

on to ne pominje jer podrazumeva da je čitalac elementarno informisan da se taj film upravo DAJE U SRPSKIM BIOSKOPIMA, što je činjenica koja izlišnim čini ta vaša pitanja, na koja ste sami mogli za manje od minut da proverite/odgovorite...

što se tiče toga kakva su ta dva ruska filma, da li su horor ili sf, to sve piše ovde:

https://cultofghoul.blogspot.com/2020/10/sputnik-2020.html

https://cultofghoul.blogspot.com/2021/02/superdeep-kolskaya-sverhglubokaya-2020.html

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени Гул, хвала на информацији, ја ипак мислим да је у тај чланак уграђен један широки отклон од комерцијалних консидерација, а то је на неки начин повезано са чињеницом да су ти филмови руски.

Е сад:

у данашњој „Политици“, на стр. 3 културног прилога, имате обиман чланак, са веома великим насловом (преко целе ширине те странице) „Научном фантастиком против цензуре“, потписује Бисерка Рајчић, тема је живот и дело Станислава Лема. Све похвално и позитивно. Око средине последњег, четвртог ступца помиње се Зоран Живковић, двапут: да је дао допринос популаризацији Лема у бившој Југославији, и, да су награду „Станислав Лем“ (али није прецизирано ко је и где, и за коју врсту достигнућа, додељује) добили седморица (све мушкарци) међу којима су и Зоран, и Илија Бакић, и Горан Скробоња. Све у свему, веома позитивно за наш жанр.

(2)    ... а на стр. 4 истог прилога, чланак преузет из стране штампе, и то, из британског листа „Гардијан“, под насловом „Катастрофални филмски хитови“, потписује Кетрин Бреј, превела и приредила Наташа Вучуровић Ђукић, наслов оригинала „One Star Wonders“, поента је да су неки филмови постали славни баш по томе што су непојамно, катастрофално лоши, а ту је као истакнути пример описан СФ филм План 9 из космоса (Plan 9 from Outer Space, 1959), где је Бела Лугоши играо мртав (путем сецканих одломака из ранијих његових филмова). У чланку се много напада и филм Шоугерле (Showgirls, 1995) али се пропушта „ситница“ да је накнадно, после скромног резултата на благајнама биоскопа, и после лоших критика, зарадио још преко 100 милиона долара путем изнајмљивања касета итд.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   данас у „Блицу“ на насловној страни и на стр. 12-14 имате чланак, обилно илустрован, о стварима које су некад биле свакодневно око нас, а сад су нестале и, барем код млађих генерација, нестају и из памћења, на пример: џу-бокс, пејџер, радио-касетофон, и аудио-касета, сат-будилник који јако куцка („векерица“), ручни млин за кафу, писаћа машина, и нешто што ваш скромни АБН уопште не памти, а то је наводно била „гондола на телевизору“ (???), итд.

Узгред, колико сте ЦД или ДВД дискова нарезали у последње време?

(2)    “Политикин забавник” бр. 3611, петак 23.04.2021,

стр. 1, насловна, има велику слику стрипске астронауткиње из неких ранијих времена, која салутира и каже “Правац Марс!” али наравно кад би се та њена прозирна кацига пробушила, астронауткиња би одмах остала без ваздуха, и угушила би се. Лево од ње видимо свемирску ракету у неком стилу од пре једно седамдесет година.

стр. 4-8, чланак, југословенски бомбардери нешто су и постизали у априлском рату 1941.

стр. 8-9, чланак о једном селу у Британији које се зове Готам (Gotham), исто као Бетменов град.

стр. 10-13, чланак “Велеград на Марсу”, пројекат са куполама на површини Марса, што је наравно сасвим погрешно, јер би такво насеље било изложено радијацији и метеоритима и опасности да се негде нешто провали и да сви остану у вакууму и поумиру одмах, без ваздуха.

стр. 50-51,    14 забавних података из историје књига у свету, наднаслов је “У почетку беше реч”, а наслов је “Читам, значи постојим”.

стр. 57, карикатуре Гери Ларсона

стр. 67, сентенције о писању и писцима, али, нису особито добре. Ту је и илустрација, надреалистичка, видимо један као градски трг (или је то већ некаква раван) са шетачима, испред њих је огромна усправна широко отворена књига, па, неки од њих залазе међу њене странице.

[Ghoul]

стр. 57, карикатуре Гери Ларсона

dragi abn, stalno ponavljate ovu grešku.

i ime i prezime se menjaju po padežu.

kao što se ne kaže "novi roman dejan ognjanovića", nego "novi roman dejana ognjanovića",  tako se ne kaže ni "карикатуре Гери Ларсона" nego - "карикатуре Гериja Ларсона"

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Ви сте ту само делимично у праву, не баш у целости. Пре свега, као што каже (недавно преминули) др Иван Клајн, у свом Речнику језичких недоумица, у његовој одредници „двострука имена“, ми код француских имена спојених цртицом, типа Жан-Пол Белмондо, не мењамо; па, на пример, ако бисмо разговарали о оном капетану „Ентерпрајза“ у Звезданим стазама, претпостављам да ни Ви не бисте рекли да је нешто „о Жану Луку Пикару“.

Друго, исто код Клајна, у његовој одредници „име и презиме“, налазимо да „ипак променљивост изостаје код многих ваневропских имена ( ... ) исто и код свих кинеских имена“. Помислите само, Мао Це Тунг.

Али ја то водим и корак даље, па не мењам прво име него га остављам непромењено тамо где је то по мом утиску звучније, спретније, боље; јер, знате, падешки облик је једно одступање од основног облика, па зато умањује препознатљивост и мења звучање имена. Запитајмо се шта ће боље и препознатљивије да звучи. Могуће је ту мало побољшати нашу језичку праксу; српски језик је живи језик, па зато треба и да се понекад, у понечему, мења.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

… само допуна,

(3)   данас у „Блицу“ на стр. 30, Ивков даје обиман приказ нове збирке Илије Љ. Бакића са насловом У одвајању. Издавач „Агора“, Зрењанин. То је збирка 9 прича које су настајале током последњих 18 година, али стичемо утисак да нису СФ, него нека ноар фантазија, намерно тешка за читање, са јаким елементима хорора и свакојаких грозота. Дакле не интересује нас та збирка, нимало, али је помињемо јер је то Бакић, аутор најбоље српске СФ кратке приче двадесетог века.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   прво, једно разјашњење, нисмо рекли да та књига Илије Љ. Бакића није СФ, него, само, да на основу приказа у „Блицу“ стичемо утисак да тих девет прича нису СФ. Утисак. Дакле нисмо то проверили. Извињавамо се Илији ако је зазвучало као дефинитивна, категорична констатација.

(2)  Браћа Стругацки, роман који смо знали као Голаћ на урвини, сада ново издање, 2021, код „Чаробне књиге“, сад је наслов друкчије преведен, као Пуж на падини, имате о томе на Арт Аними, на:

https://www.art-anima.com/puz-na-padini-strugacki/

(3)   “Политикин забавник” бр. 3612, петак 30.04.2021,

стр. 1, насловна, поводом Ускрса (који је, за православне, данас; па, желимо срећан Ускрс, свима који га славе!), Хогар Страшни са својим друштвом (ужим, породичним, не војници) на, као, Тајној вечери, али, није он у центру, него је Хелга у центру, дакле централна улога, Христова, дата је жени, она спокојно наздравља Хогару, а Хогар, са леве стране, весело наздравља њој. То је у складу са овим модерним временима. Узгред, није вечера, види се напољу плаво небо и понеки бели облак, то би дакле био ручак.

стр. 10-11, вицеви груписани у 11 група по три вица, па се ви определите који су вам најсмешнији – уједно то је психо-тест који ви на тај начин полажете. (Неки, можда пет-шест њих, су добри.) На претходној страници је тема “имате ли смисла за хумор”.

Пример:

– Како се Ви зовете?
– Пе Пе Пе Петар.
– А, па Ви муцате?
– Не. Мој отац је муцао.

Али, упозорење! Можете бити доживотно “поништени” (кенселовани, cancelled) ако икоме испричате овај виц, јер, он може да повреди осећања оних који стварно муцају, па су из тог разлога сви такви вицеви забрањени! Заувек! И скоро сви други вицеви о било чему и било коме!

стр. 12-15, велика изумирања у историји планете Земље

стр. 20-21, пет кратких чланака од чега су четири интересантна за нас, о судбини Сунца, Земље, и диносауруса, и о коришћењу Сунчеве енергије.

стр. 22-26, обиман чланак из астрономије, сачињен углавном од слика, који показује колико су велике или мале поједине планете, и звезде, кад се њихова величина упореди. Али на доњим половинама ових страницама је неки сасвим други чланак, не о астрономији нити СФ.

стр. 47, карикатуре Гери Ларсона, четврта је СФ, о паду у Сунце.

(4)    Програм Лазе за мај 2021:

3. maj 2021 – U ime celog čovečanstva

Svi znaju ko je pobedio u trci do Meseca i osigurao za svoju zemlju ugled i prestiž visoko tehnološke supersile: 26. juna 1969, kosmonaut Aleksej Leonov zabio je crvenu zastavicu u podatno belo telo Zemljinog najbližeg suseda.

Стоп!  СТОП!   пардон!   није!...
није Леонов никад био на Месецу нити забио црвену заставицу тамо, али, јесте остварио, 1965, прву “свемирску шетњу” (space walk) тј. излазак из свемирске капсуле, у празан космички простор, у коме је, наравно у скафандру, боравио неко време. Дакле он јесте то остварио пре Американаца, али, није никада био на Месецу. (То вам ваш скромни АБН баш дибидус гарантује.) Тако да имамо утисак да је у овом делу програма ЛК промакла нека грошка; неко је прогешио?

Kako to utiče na ispunjenje obećanja koje je predsednik Kenedi dao osam godina ranije? Dokle su dve velike sile spremne da idu u borbi za supremaciju? Na ta, i mnoga druga pitanja odgovaraju Miloš Petrik i dr Ivana Damnjanović.

10. maj 2021 – The Falcon and the Winter Soldier

Najnoviji uradak iz MCU sveta donosi nam priču o, jel'te Falkonu i nekadašnjem Winter Soldieru. Šta ih spaja, šta razdvaja, protiv koga se bore i koliko ovo zaista ima smisla? Jedino je jasno da posle fantastičnog WandaVision neće biti lako da se nastavi u tom univerzumu. Da li su uspeli? Rastumačićemo zajedno.

17. maj 2021 – Slatki Dome, Sweet Home

K-drama zasnovana na popularnom horor webtoon-u, vrsti digitalnog stripa nastaloj u Južnoj Koreji. U sirotinjskom stambenom kompleksu, hikikomori se bori protiv zaraze koja ljude pretvara u čudovišta. Sentimentalna i na momente patetična melodrama sa stripskom fotografijom prati preobražaj snatara koje je muka naterala da od gotovo potpunih stranaca postanu svojevrsna porodica. Pored pregleda stripa i serije, biće govora o tome kako danas više ljudi čita stripove nego ikada ranije (preko telefona!), i zbog čega su ljudi širom sveta lude za korejskim serijama.

24. maj 2021 – Dan peškira!

Naši stariji članovi znaju šta je predstavljao 25. maj nekada, ali u sadašnjem svetu to je Dan peškira. Naravno, u pitanju su ljubav i poštovanje prema Daglasu Adamsu. Sećamo se velikana i analiziramo 42. Svi ste pozvani.

31. maj 2021 – Čitaonica #88: Strip H.P. Lovecraft's At the Mountains of Madness

Januar je 25. 1931. godine, ekspedicioni tim dolazi na Antarktik… I nalazi gomilu leševa. Dobro poznata priča, sada u formi stripa, odnosno grafičkog romana. Ovog puta je u formi stripa, da ne kažemo grafičkog romana prilagodi Gou Tanabe.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

А-ха, то је само у америчкој серији За цело човечанство (For All Mankind), дакле само у тој серији, у тој алтернативној историји, Леонов стиже први на Месец. Хмм, требало је то некако нагласити.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   у “Политици” је у уторак 2021 05 11 на стр. 12 изашао чланак, потписала Јелена Новаковић, у коме се каже да је недавно преминуо канадски писац српског порекла Негован Рајић, 1923-2021, који је написао дело Људи кртице. (Помињан је ранијих година и као Његован Рајић.) Нисмо нашли потврду, на нету, да је преминуо.

(2)   У листу „Данас“ у петак 14. мај 2021. изашао је врло кратак чланак, на дну стр. 16, наслов „Амбасадор САД посетио нишке џедаје“, поднаслов „занимљивости“, потписује Т. Д.
Ту је и мала слика у боји, амбасадор са двоје младих чланова тог СФ клуба. Добили су књигу са потписом глумца Марк Хамила (који је глумио Лук Скајвокера). На крају чланка помиње се да је оснивач овог удружења Милош Антић. Има назнака да је то не само клуб, и фандом, него и отприлике као невладина организација. Видимо и антрфиле, бела болд слова наспрам лила позадине, са насловом „Светски дан Ратова звезда“.

(3)   Стижу вести да је кинески ровер назван „Журонг“ слетео успешно на Марс. Тиме је Кина постала друга нација у историји која је успешно спустила ровер на Марс. Немамо слике нити нешто много конкретних детаља, не видимо промотивну кампању.

Колико нам је познато, Руси нису имали среће са Марсом, све што су покушали тамо да спусте промашило је ту планету, или се слупало.

(4)   У данашњем „Блицу“ на стр. 55, у рубрици „Критиком ћу те“ (потписује деда Милорад) имате, под насловом „Не постоји луђа и боља ствар на телевизији“, опширан чланак (са три слике у боји) о ТВ серији Љубав, смрт и роботи (Love, Death & Robots, 2019) која се, изгледа, састоји од 18 мини-епизода у трајању од пет до 17 минута, са анимацијом али и са глумцима, у жанровима фантазије, СФ и хорора, рекло би се да су то већином апсурдистичке пародије, рецимо, Совјети у Другом светском рату призивају натприродну армију мртвих, итд.

(5)  У данашњем (и сутрашњем) „Данасу“, на стр. XI, имате приказ, потписује К.Ч.Д, наднаслов „СФ“, наслов „Визија браће Стругацки од које застаје дах“, о њиховом роману Пуж на падини. Видимо тврдње да је Аркадиј радио и као уредник, а Борис да је био дипломирани астроном и да је неко време и радио у опсерваторији. (Ово није тако наведено, него је друкчије речено, у Зорановој Енциклопедији СФ на стр. 693.) Пред крај приказа сазнајемо да је ово већ трећи роман Стругацких у издању београдске „Лагуне“, претходно су објављени Понедељак почиње у суботу и Тешко је бити бог.

(6)   Такође у данашњем „Данасу“, на стр. XIV и XV, целе те две пуне стране, видимо једно цело поглавље из научно-популарне књиге: Маркус Чон, Чаробњаци, Београд, издавач „Лагуна“, превела Татјана Бижић, издање вероватно овогодишње, 2021.
Поглавље је о успесима астрономије средином 19. века. Наслов текста је „Велики умови и чудо науке“. На десној страни је велика слика планета поређаних да се упореди њихова величина, и да би читалац видео њихов редослед.