Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... дакле две допуне,
(7)   сада у викенд-броју „Данаса“ имате, на стр. XI, обиман чланак, потписује Драган Стошић, наслов је, латиницом:
Technotise, Edit i ja, u frejmovima
сазнајемо да је СФ филм Алексе Гајића Technotise, Edit i ja сада изашао и као стрип. Уједно сазнајемо да је Алекса Гајић настојао да покрене пројекат за наставак тог филма, а наставак (дакле тај следећи филм) би се звао
Technotise: Prorok 1.0
али је то, ако смо добро схватили, сада у застоју.

(8)   Многи делови дискусије у ЛК о књизи др Моње Јовић налазе се, препричани, на Арт Аними, на:

http://www.art-anima.com/predstavljena-studija-monje-jovic-o-utopiji-i-distopiji/

и, (9)   ово сад нема никакве везе са СФ, али, ето, ваш скромни АБН жели да се похвали да је превео једну песму, са 8 стихова, са српског на енглески, и да је тај мали превод недавно објављен.

оригинал, на српском:
Иван Горан Ковачић                                      Ivan Goran Kovačić (1913-1943)
Мој гроб                                  My Grave

У планини мркој                                                  Out in a mountain grim
нек ми буде хум.                                                  there let be my mound.
Над њим урлик вука,                                          Under black branches dim
црних грана шум.                                               wolf: a howling sound.

Нико да не дође                                                  No one should come to visit
сем пријатељ драг.                                             except a dearest friend.
А када се врати,                                                   The path: he should conceal it
нек поравна траг.                                                at his visit’s end.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

… допуна,

(10)     данас у “Блицу” на стр. 32, из пера С. В. Ивкова, имате приказ још једне велике књиге о Лавкрафту, објавио прошле или ове године Бобан Кнежевић, припремили Владимир Завадовски и Бобан, наслов књиге је Лавкрафтиана. Помињу се и Лавкрафтови сонети, којих у тој књизи има 36, а превео их је ваш скромни АБН.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)     прво једна допуна оне десете допуне прошлих вести: АБН-ов превод 36 Лавкрафтових сонета изашао је у великој, тешкој, масивној књизи:

Хауард Ф. Лавкрафт, Некрономикон 2, приредио Владимир Завадовски, уредник Бобан Кнежевић. Београд, „Еверест медиа“, 2020,
књига има 912 страница, тираж 289 примерака.
ISBN 978-86-7756-117-8, COBISS.SR-ID 19152393

Тај циклус сонета је на стр. 600-619.

Додајмо, на неколико страница пре тога (594-599) су преводи (неких других Лавкрафтових песама) које је урадио, дакле превео је, Милан Драшковић, наш Мајк Драсков. Погледали смо само првих неколико строфа прве од тих песама („Провиденс“) и упоредили са енглеским оригиналом, и, те строфе су заиста одлично преведене, задивљени смо, наш Мајк Драсков израста у озбиљног, одличног преводиоца поезије!

(2)   Имате информацију, на Арт Аними, на:

http://www.art-anima.com/mladen-jakovljevic-o-utopiji-i-distopiji-u-emisiji-citaliste/

да је проф. др Младен М. Јаковљевић (памтите: наш шести доктор из области СФ књижевности) говорио у емисији “Читалиште”, о утопији и дистопији, и да то можете слушати и гледати на:



(3)   Програм Лазе за април 2021, све електронски:

5. april 2021 - Neki još noviji svet (TV serija Brave New World, 2020)

Dr Ivana Damnjanović i Sofija Vuković Petrik upoređuju antologijski roman Oldasa Hakslija sa najnovijom adaptacijom u vidu TV-serije od 9 epizoda. Serija je objavljena originalno na striming servisu Peacock, a od nedavno je dostupna i u Srbiji preko Netflixa. Koliko je serija verna Hakslijevoj distopijskoj viziji budućnosti spolja, a koliko iznutra? Šta je od unetih izmena dobro a šta loše? Kako nam se ovde dopao Lažni Han Solo? Vredi li ovo uopšte gledati? Uključite se na prenos uživo i saznajte.

12. april 2021 – WandaVision: Neočekivani vrhunac superherojske umetnosti i zabave!

Serija koja iščekivana sa velikim nestrpljenjem i još većom skepsom je ispunila sva očekivanja, pa i više od toga! Glavna faca iza serije nije krila da nije čitala stripove i da ne obraća pažnju na njihovu bogatu istoriju, ali je uprkos svim strahovanjima uspela da seriju isporuči kao potpuni trijumf kreacije i zabave i da legitimni, zasluženi i dostojni nastavak filmova iz MCU. Pričaćemo o SVEMU vezano za seriju.

26. april 2021 – Fantastična čitaonica #87: The Only Good Indians, Stephen Graham Jones

Vreme je za horor! Ovog puta u pitanju je savremena američka priča, roman je objavljen prošlog leta i govori o četiri mlada američka Indijanca koje proganjaju demoni prošlosti. Kritičari knjigu slave kao fenomenalnu mešavinu autentične horor priče i čvrste studije karaktera koja prija i ljubiteljima žanra i ljubiteljima književnosti. Pojedini mediji Džonsa čak pominju kao jednog od najboljih pisaca današnjice. Šta kaže "Lazin" ekspertski panel sastavljen od vas – saznaćemo zajedno.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени     ,

(1)   “Политикин забавник” бр. 3608, петак 02.04.2021,

стр. 9-12, свемирске сонде које смо у највећу даљину послали (пет њих, и то, “Пионир 10” и 11, “Војаџер” 1 и 2, и “Њу хорајзонс” који је стигао до Плутона 2015, ...  ух, невероватно да је од тад пројурило толико времена…)

стр. 16-17, визије фантастичних градова, али, врло мале, и, непотписане

стр. 57, још 4 карикатуре, Гари Ларсона, добре, то иде сад сваког петка, неке од њих су у неком од жанрова фантастике.

(2)   Данас, субота 3. април 2021, у културном прилогу “Политике”, па на стр. 4. тог прилога, имате чланак, потписује Владимир Ђурић Ђура, наслов “Убиствене хармоније”, поднаслов “музика и пандемија”, аутор у неколико реченица помиње ванземаљце Оверлорде из романа Артура Ч. Кларка Крај детињства.

(3)   ... а данас у „Данасу“, на стр. XI културног прилога, имате обиман чланак, потписује Драган Стошић, о предратном стриписти Ђорђу Лобачеву, са три велике илустрације његових насловних страна, на којима има и СФ.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

...  допуна,
(4)   данас у „Политици“ на стр. 13 имате чланак са великим насловом „Кад Црвена армија освоји Марс“, потписује Димитрије Буквић, а у том чланку се наводи да Мина Саблић Папајић, драматуршкиња која се бави историјом анимираног филма, каже, између осталог, да је у СССР, године 1924, снимљен цртани филм Интерпланетарна револуција у коме група црвеноармејаца одлази на Марс и ослобађа га од владавине капиталиста.

Нама се чини, дакле, да је то био политичко-пропагандни СФ цртаћ.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,
добили смо ову вест, коју нам је послао Зоран М. Стефановић, из Центра за уметност стрипа при Удружењу стрипских уметника Србије:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

У суботу 3. априла 2021, у Ургентном центру у Београду, од последица срчаног удара преминуо је Жика Богдановић, велико име нашег друштва, интелектуалац коме многи од нас дугују темеље у кључним областима популарне и опште културе: филму, џезу, стрипу, илустрацији, научној фантастици, тумачењу европских и српских духовних токова...

Био је и први председник Удружења стрип аутора Србије (1986-1992) чији је наследник Удружење стрипских уметника Србије.

Упркос изузетно тешким здравственим околностима, до последњег дана је радио на трилогији о медијима визуелне нарације и новом броју Пегаза.

Јавићемо накнадно термин сахране.

КРАЈ  ЦИТАТА.

Одавде, коментар проф. др Александра Б. Недељковића:

Жика Богдановић је велика, веома угледна личност наше СФ сцене, као издавач (са др Зораном А. Живковићем покренуо је едицију “Поларис” 1982) и као проучавалац.

У књизи Миодрага Б. Миловановића Српска научна фантастика (2016), имате о Жики Богдановићу на стр. 26 и 83.

У предстојећој књизи А. Б. Недељковића Историја српске научно-фантастичне књижевности 19. и 20. века требало би да изађе, између осталог, и следећи текст:

ПОЧЕТАК  ОДЛОМКА:

Жика Богдановић, у “Галаксијиној” Андромеди 1 (1976), завршава ову плејаду шест аутора, чланком много дужим, око једанаест и по страница, „Научна фантастика у визуелним медијима“. Богдановић има у виду не само филм, него и стрип, и СФ сликарство. Из тог разлога, Богдановићев чланак додаје целу једну димензију, ликовну, овом блоку текстова у Андромеди 1.

На дну прве странице тог чланка (стр. 388, у Андромеди 1) видимо додату кратку биографију аутора, која гласи:

ЖИКА БОГДАНОВИЋ је рођен 1932. у Београду. Студије (историја уметности) у Београду, усавршавање (визуелне уметности, масовне комуникације) на универзитетима Колумбија и Стенфорд (САД). Објавио књиге Велики век филма, Од филма до филма, Килиманџаро, земља дрхти, и Дечаци и лутке. Публиковао већи број есеја и чланака са подручја популарне културе, посебно из области филма, телевизије, џеза и стрипа. Као главни уредник води „Пегаз“, ревију за „историју и теорију стрипа, као и визуелних медија који се изражавају графичким путем“. Професионални новинар; уредник културне рубрике НИН-а.

КРАЈ  ОДЛОМКА.

Жика Богдановић има, дакле, своје трајно место у историји српске научне фантастике.

[Ghoul]

Жика Богдановић има, дакле, своје трајно место у историји српске научне фантастике.

nesumnjivo ga ima.

ali zašto nema srednje slovo?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Па, цењени др Гул, не знам средње слово, јер нисам питао и забележио онда кад је требало.

...   (1)   имате in memoriam о Жики Богдановићу данас у „Политици“, потписује М. В, на страници где је културна рубрика (око стр. 20, али, без пагинације) и то, цео леви стубац те странице, са сликом (црно-белим портретом),

и, (2)    у „Данасу“, на стр. 23, то је далеко опширније, цела, пуна страница, потписује Зоран М. Стефановић, ту је и портрет, исти.

Додајемо податак да је Богдановић 30. маја 2016. добио награду „Арт Анима“ за допринос популаризацији фантастике. Доносимо три одличне слике са уручења те награде, тог дана, у Римској дворани библиотеке града Београда, а то је на крају улице Кнез Михајлове, баш код самог улаза на Калемегдан. Ове три слике снимио је Бранко Ботић, коме се захваљујемо.

Узгред, невероватно је, како је брзо пролетело пет година...

На првој слици су Слободан В. Ивков, Драгољуб Игрошанац, и, Жика Богдановић са наградом „Арт Аниме“:



На другој слици су такође њих тројица, и, десно, Зоран А. Живковић, и ваш скромни АБН:



На трећој слици су Ивков и Богдановић, у разговору:

[Miodrag Milovanovic]

S obzirom na to da niko ništa ne čita, promaklo je prikazivačima da je Žika Bogdanović, pored nekoliko romana koji bi se mogli nazvati romanima fantastike, napisao i jedan čist SF roman - Android : moj život sa njom i njen život sa mnom.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Мићо, па хвала на информацији, нисам знао, молим дајте комплетан библиографски податак и приказ, приказ! евентуално и једну малу слику изгледа те књиге, ако је могуће.

...   и, само допуна, у данашњем „Данасу“, на стр. 25, у доњем левом углу имате велики нацртани, са пуним поштовањем, портрет Жике Богдановића; аутор је познати карикатуриста Коракс,

Жика је приказан како гледа у нас, на глави има капу са натписом (латиницом) Belgrade, а из Жикине луле се уздиже, и из мало дима полеће увис, Супермен.

Овај портрет је уоквирен тако, као засебна карикатура, није део никаквог чланка. (А сав преостатак те странице попуњен је in memoriam чланком о другој особи, наиме, о познатом певачу Тозовцу, који је пре неки дан преминуо од вируса корона-19.) У саставу карикатуре је текст:

In memoriam
Predraga Koraksića Coraxa
Žiki Bogdanoviću

Ми смо захвални за ову карикатуру, која чврсто повезује Богдановића са научном фантастиком, којој он и јесте дао, као уредник, издавач и проучавалац, велики допринос, несумњиво.

Није немогуће да је та карикатура окачена негде на сајту „Данаса“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   данас у „Политици“ на страници трећој-пред-крај, имате чланак, наслов „Складиште ДНК на Месецу“, наднаслов „технологија“, потписује Александар Тодоровић, идеја је да се у тунелима на Месецу чувају, дубоко замрзнути, гени неколико милиона врста биљака и животиња, да би се те врсте могле једног дана реконструисати, и вратити у живот, ако се на Земљи догоди нека огромна катастрофа. Ово је, реално гледано, сасвим изводљиво, али би коштало неколико милијарди (или, десетина милијарди) евра. Ту је и астрономска слика, вероватно монтажа, на којој се виде и Сунце, и Земља, и Месец. Чланак одступа од науке углавном само у једној ствари, наиме, каже (у средњем ступцу, па, испод слике) да би се тај материјал чувао „у тунелима од лаве и пећинама којих има доста на површини Месеца“ а то није баш у целости тачно, можда их има, требало би да их има, снимили смо известан број удубљења која указују на постојање „лава-цеви“ (lava tubes),

https://en.wikipedia.org/wiki/Lunar_lava_tube

али, барем колико је АБН-у познато, засад још ниједан такав тунел нисмо стварно прегледали, и поуздано се уверили да је стварно тунел. Не би вредело чувати драгоцени материјал у некој, напросто, рупи, него само у правом тунелу, дубоко испод површине.

(6)   Нешто за хорористе, наишли смо на податак да ће у понедељак 12. априла, у 20 ч, на ТВ каналу „АМЦ“ (?), бити приказана једна епизода документарне серије Елај Ротова историја хорора у којој (серији) говоре Стивен Кинг и други истакнути хорористи.

(6)   ... а у 22 ч, али на каналу “Нешенел џиографик” (National Geographic), емисија о овом најновијем роверу на Марсу. Али, највероватније неће моћи да буде укључено оно што ће у том тренутку бити најинтересантније, а то је, прво полетање мини-хеликоптера на Марсу, које би требало да буде баш тог дана. Узгред, ако смо добро схватили, у њему се налази један квадратни сантиметар платна које је исечено са једног крила авиона (који је очуван, аутентичан, у музеју) браће Рајт, из 1903. године.

(7)   Начули смо неку вест, непроверену, да ће ових дана у Индији вакцинисати против ковида-19 можда чак 300.000 људи дневно, и то ће се сматрати за велики успех, али, ако добро рачунамо, математика показује да би им тим темпом требало више од десет година да вакцинишу цело своје становништво.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

...  само допуна,
(8)   у данашњем „Блицу“, на стр. 55, имате приказ, потписује деда Милорад, о СФ ТВ серији The Nevers што је неко превео као Немогуће. Дешава се у Лондону пред крај Викторијанског доба; ако смо добро разумели, нека сила из свемира се наднесе над Лондон, онда неки људи добијају чудесне моћи, итд. У приказу се каже да је ова серија „микс комедије и SCI-FI“, али, то није исправна употреба термина, јер СФ је жанр, који није супротан од комедије и трагедије итд.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... само допуна,

(9)   у данашњем „Блицу“ на стр. 30, у колумни „Фантастикологија“, Слободан Ивков даје биографију Жике Богдановића, између осталог да је он имао националну пензију, коју је трошио да финансира знатан број (можда шездесет!) самоиздања, у врло малим тиражима од по 20 до 50 примерака; да је ту било и десетак романа; да је један од тих романа, са насловом Андроид, учествовао пре две године у НИН-овом конкурсу.

(Да се подсетимо, пре две године, 25. марта 2019. године, Ивков је у „Блицу“ дао приказ романа Андроид, и рекао да је то први прави СФ роман Жике Богдановића, а тема изгледа да је била: човек који је купио роботкињу да му буде кућна помоћница а онда се заљубио у њу.)

Овом колумном, током година, Ивков се показао као итекако значајан историчар српске научне фантастике; штета је што су његови текстови тако разасути кроз „Блиц“ и кроз године, тешко доступни сада.

Данас Ивков нарочито разматра Богдановићеву збирку Приче с обе стране случаја: година убрзаног живљења, Београд, издавач Атенеум/Realisation, не знамо годину издања.

(Сасвим независно од ове Ивковљеве колумне, нашли смо један интервју, у „Вечерњим новостима“

https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:482939-Zika-Bogdanovic-Za-duse-prijatelja

где новинар каже да многе књиге Жике Богдановића нису никада ни биле у продаји, него је било могуће добити их “искључиво код издавача или у Народној библиотеци Србије”. Богдановић је у том интервјуу потврдио да је то тако, и дао своје образложење.

(Ово нас, гле, подсећа на Радмила К. Анђелковића и његов начин “герилске” продаје његовог романа Уназад. О томе се Радмило изјаснио на Бобановом форуму:

2017 09 16:

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=12233.msg684176;topicseen#msg684176

и,

2017 09 25:

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=5177.msg684945;topicseen#msg684945

Дакле, није Жика Богдановић једини са тако необичним начином дистрибуције књиге.)

[Ghoul]

Дакле, није Жика Богдановић једини са тако необичним начином дистрибуције књиге.

није Жика Богдановић једини.
a ni Rangelakis.

2. i 3. izdanje mog romana NAŽIVO i 1. izdanje ZAVODNIKA bili su samizdati, a takav će biti i moj 3. roman, PROKLETIJE (coming soon, ali ne u knjižare).

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени Гул, можете ли онда да нам објасните који би били аргументи у прилог таквог начина публиковања? Или, ако не аргументи (тврда је та реч, и бирократска, можда, у овом контексту), онда, који духовни став, емоција, визија...?