Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... и још нешто данас (допуна):
изашла је домаћа књига, изгледа да је СФ, мада то, баш, не кажу,
аутор је Милан Миличић (средње слово не знамо),
наслов Битка за Европу,

поднаслов, на предњој корици, гласи: “тероризам је само оружје у рукама похлепе...”

Илустрација на корици приказује два специјалца са војним шлемовима, и аутоматским пушкама, како нишане ка нечему на десној страни, а у позадини је огроман знак за био-хазард.

Преносимо део данашњег текста београдског Дома културе Студентски град – ДКСГ, о овој књизи:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

„Милан је написао роман у стилу техно-трилера Тома Кленсија, са секвенцама какве доликују неком модерном филмском супер-спектаклу. Ако вас занима ко ће на крају спасити посрнулу и слабашну Европу, и како су се некадашњи противници, предвођени српским обавештајцем, ујединили ради борбе против Диригената депопулације – ово је право штиво за вас.“
Ђорђе Милосављевић, драматург и сценариста

Милан Миличић (1972) рођен је у Београду, а његови корени су дубоко усађени у околину Сиња и на Пивској планини. Више од двадесет година ради на менаџерским позицијама у међународним компанијама. Пише колумне, објавио је књигу Брендопедија, а Битка за Европу је његов први роман. Радио је као новинар, уредник и ТВ водитељ. Живи у Београду.

КРАЈ  ЦИТАТА.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)  у данашњем “Блицу” на стр. 30, Слободан В. Ивков даје приказ тог новог броја часописа „Култура“ са тематом о СФ, и, битно, даје и линк, тако да сваки читалац „Блица“ може и да преузме тај број „Културе“, бесплатно.

(2)   “Политикин забавник” бр. 3583, петак 09.10.2020,

стр. 10-14, како би изгледала, и да ли би била настањива, планета која би орбитирала око црне рупе. Помиње се, више пута, СФ филм Интерстелар.

Пред крај чланка, на стр. 14, убачена је информација да се припрема пројекат са три сателита који ће кружити око Сунца и заједнички мерити гравитационе таласе (који повремено стижу из свемира) по систему званом ЛИСА – ласерска интерферометријска свемирска антена (LISA). То је слично ономе, знате, што се зове ЛИГО.

стр. 20, “Шта човечанство може да уради да би избегло будућу пандемију размера ковида 19?”, чланак, трезвено и добро разматра ову тему. Бољи укупан здравствени систем, што раније уочити почетак епидемије, имати способност брзог реаговања и брзог прављења вакцине, и слично.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)    у „Блицу“ од уторка, 13. октобра 2020, на стр. 13, међу непотписаним ситним вестима (за такве се понекад каже да су „вестице“) изашла је једна, у којој се тврди да је у Србији током 2019. године „објављено 11.897 наслова књига и брошура“, од чега 42 одсто из области лингвистике, филологије и књижевности. Од укупног броја, 85 одсто је на српском језику.

Рачунали смо… то би значило 4997 или, хајде да заокружимо, отприлике пет хиљада из лингвистике, филологије и књижевности.

(2)   Данас у “Данасу” на стр. 18 имате најаву да у Београду у СКЦ данас почиње четрнаести Фестивал српског филма фантастике, који је, колико видимо, претежно у хорор жанру.

(3)   На истој страници и најава да ће у Француској, на фестивалу у Мантону, бити приказан, и да је већ добио седам номинација за награду, кратки играни филм Стевана Филиповића Breaking Point: A Star Wars Story који је сасвим као фан филм, па је можда (нагађамо…) на тај начин решио питање копирајта? О томе би требало да питамо некога ко се у то разуме, на пример Димитрија Војнова.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)   у данашњем (и сутрашњем) „Данасу“, на стр. XII културног додатка, имате чланак „Има ли победника у вечном рату?“, о стрип-књизи заснованој на роману Џоа Халдемана Вечити рат, то је чланак са наднасловом, плавим болд верзал словима:

KUTAK  ZA  DEVETU  UMETNOST  I  SF

а на стр . XIII видимо чланак са наднасловом, такође плавим болд верзал словима, истог стила:

SF / HOROR

тако да то веома лепо изгледа, ту смо, ту је СФ, и на левој и на десној страни.

Тај други чланак има наслов „За децу и одрасле“, а говори о роману Дарла, 172 сата на Месецу, аутор Јухан Хашта. У чланку се покушава створити утисак да је роман подједнако и СФ и хорор, вероватно да би купили читаоци и једног, и другог жанра, па, да се боље пласира на тржишту. Можда се зато и сугерише да је та књига и за децу, и за одрасле.

(2)   “Политикин забавник” бр. 3584, петак 16.10.2020, на стр. 46-47, дакле на месту где то у ПЗАБ није уобичајено, има причу: Александар Каневски (руски писац, рођен 1933), хумориста, “Ја и мој чопор”, то пас (наиме, кучка) говори о људима, својим власницима; она их је, као, дресирала, целу породицу, да здраво и добро живе. Упорно је утицала на њихове животне навике. Ово има елемент фантастике, и то, фантазије, свакако; не СФ.

стр. 21, како је јадно играти фудбал на стадиону али без публике на трибинама, сад кад, због епидемије ковид-19, мора тако.

(3)   У данашњој “Политици” на стр. 2 културног прилога, Бранко Анђић даје чланак “Чувари ‘нове нормалности’”, о новим елементима у садашњој светској тиранији политичке коректности, и нарочито о новој великој забрани, наиме, забрањено је “културно присвајање” (енгл. cultural appropriation), на пример ви сада не смете да отпевате нешто са сомбрером на глави, јер тиме присвајате културно наслеђе Мексика а то може да повреди осећања Мексиканаца, и слично.

[Miodrag Milovanovic]

Pada cena...

https://www.kupindo.com/Naucna-fantastika/63215145_nasih-110-sf-godina-prof-mr-aleksandar-b-nedeljkovic

[Ghoul]

mali predah od blica i polit. zabavnika - da vidimo jedan ozbiljan časopis, POLJA, i u njemu ozbiljan temat o ursuli k. le gvin:

ВРТ: УРСУЛА К. ЛЕ ГВИН

Урсула К. Ле Гвин: МЕЈ И ЊЕН ЛАВ
Урсулa К. Ле Гвин и Ник Геверс: МОЈЕ ПРИЧЕ ПОКРЕЋЕ НЕШТО ДРУГО
Урсула К. Ле Гвин: НА КОЈОЈ САМ ЈА, ЗАПРАВО, СТРАНИ?
Урсула К. Ле Гвин: АМЕРИЧКА НАУЧНА ФАНТАСТИКА И ДРУГИ
Урсула К. Ле Гвин: ДА ЛИ ЈЕ РОД НЕОПХОДАН?
Снеја Гунев: ПРЕОКРЕТАЊА МИТА – ЕВОЛУЦИЈА МОТИВА СЕНКЕ
Н. Б. Хејлс: АНДРОГИНИЈА, АМБИВАЛЕНЦИЈА И АСИМИЛАЦИЈА У ЛЕВОЈ РУЦИ ТАМЕ
Фредерик Џејмсон: РЕДУКОВАЊЕ СВЕТА У ДЕЛУ УРСУЛЕ ЛЕ ГВИН
Шарлота Спивак: „САМО У СМРТИ, ЖИВОТ“ – ДИНАМИКА СТАРОСТИ У КЊИЖЕВНОЈ ПРОЗИ УРСУЛЕ ЛЕ ГВИН
Артеа Панајотовић: УРСУЛА ЛЕ ГВИН И ДАО
Дарко Тушевљаковић: УРСУЛА К. ЛЕ ГВИН, ЊЕНА МЕЈ И ЊЕН ЛАВ
Мирјана М. Вучковић: ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ – ПРИЧА О ПРИЧАЊУ УРСУЛЕ ЛЕ ГВИН

sve je to onlajn, ovde:
https://polja.rs/2020/524/

[Miodrag Milovanovic]

Lepo!

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на информацији, Мићо,

и хвала на информацији о овом великом темату у “Пољима”, др Гул.

Е сад:

(1)   Невидљиви је известио о једном домаћем Star Wars фановском филму:

https://sfpisb.wordpress.com/2020/10/22/a-galaxy-far-away-novi-domaci-fanovski-star-wars-film/

(2)   “Политикин забавник” бр. 3585, петак 23.10.2020, нема СФ причу, али има причу, на стр. 56-59, чији аутор је Роберт Шекли (1928-2005), који је и СФ писац, веома познат. Али ова прича заиста није СФ, него је реалистичка али са елементима апсурдистичке фантазије. Наслов је „Игра утроје кувара и келнера и госта“, енгл. „Pas de Trois of the Chef and the Waiter and the Customer” (превела, али, заправо, написано је: приредила) Бојана Дожић; у причи, у једном ресторану гост једе превише па се јако угоји, а тројица протагониста (власник, гост, и келнер) дају сваки своју верзију догађаја, јако различиту, дакле верзије се не уклапају, па је у томе апсурдизам и фантазија. Није СФ, није. – Узгред, некада је био у моди јапански филм Рашомон (1950), вероватно први икада јапански филм прослављен у свету, у коме се појављују различите верзије истих догађаја, па је у српском језику постојао и израз (који се данас ретко чује) “рашомонијада”.

стр. 8-9, надреалистичка фантазијска слика са луткастим наказним фигурама, карикатуралним, и елементима хорора, аутор Џими Алонсо (Jimmy Alonzo)

стр. 20, ваздух непосредно поред муње достиже 30.000 степени Целзијуса, то је највећа температура која се природно појављује на овој планети.

стр. 21, таблица десет најсмртоноснијих вируса, и њихове слике, корона је засад на другом месту, испод ХИВ-а.

стр. 48-49, чланак о ултра добром карикатуристи, понекад са блиставо паметним елементима фантастике, по имену Гери Ларсон (Gary Larson), који се наводно реактивирао али сада црта по електронској табли, и има сајт

https://www.thefarside.com/

где ће, наводно, да нам поклања по једну карикатуру дневно? За џ?

У чланак су убачене четири карикатуре, од којих је једна о Ајнштајну, а на насловној страници овог броја ПЗАБ је Ларсонова Мона Лиза као крава.

стр. 50, чланак, изгледа да се појавила прича, вероватно у жанру фантазије (пре ће бити да је то, него СФ), у којој један вирус короне почне да расте, расте, и развије се у зеленог човека, у кога се једна докторка заљуби. Наводно има на интернету, али није бесплатно; ауторка је М. Џ. Едвардс, а наслов је “Љубити корона вирус” (M. J. Edwards, “Kissing the Corona Virus”). Наводно се већ појавила и конкуренција, прича ауторице по имену Ли Тејлор, са насловом “Удварање корона вирусу” (“Courting the Coronavirus”).

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

… и, (3),
допуна, у данашњем “Блицу“ на стр. 30, Слободан В. Ивков даје приказ новог издања (код „Лагуне“) романа: Тери Прачет, Боја магије, први роман о дисксвету,

а уједно Ивков и дискутује о оним појединцима који су за озбиљно равно-земљаши, и стварно верују да Земљу-плочу носе четири јако велика слона, који стоје на леђима јако велике космичке корњаче, итд.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)   ако хоћете да видите три блиставо насликане СФ илустрације са јаким астрономским хорор елементима (  !?...  ), пођите на сајт “Астрономска слика за данас” (Astronomical Picture of the Day, APOD) a to je на линку:

https://apod.nasa.gov/apod/astropix.html

па, кад сте тамо, скролујте само мало надоле, и кликните на архиву (Archive) и определите се за јучерашњи датум, 31. октобар 2020. Има шта и да се види. А помињу се и “гама гулови” што би било у вези са једном врстом звездане експлозије која се назива “хипер-нова” и произведе тако гигантску количину гама зрака одједном, да тамо, у широком кругу, ништа не може остати живо.

(2)   “Политикин забавник” бр. 3586, петак 30.10.2020, има СФ причу, на стр. 57-59, причу која нам је одавно, добро позната под насловом “Девет милијарди божјих имена”, а овде је наслов дат мало друкчије, “Девет милијарди имена господа бога”, а аутор је, знате већ, славни Артур Ч. Кларк (1917-2008). Преводилац је потписан овако: “Приредила Бојана Дожић”.

стр. 16-17, мали чланак али са много фотографија, како изгледају два бара у стилу монстер-креатура Х. Р. Гигера, оног који је створио алиена. Наслов: “Капучино код осмог путника”.

стр. 28, како је Орсон Велс 1938. године препао неке америчке слушаоце радио-драмом о нападу Марсоваца, по роману Х. Џ. Велса Рат светова.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)   “Политикин забавник” бр. 3587, петак 06.11.2020, нема СФ причу, али има фантазијску причу, на стр. 57-59; аутор, Енглез, својевремено асоциран са такозваним Новим таласом, је Мајкл Џон Харисон (Michael John Harrison), (рођен 1945), наслов “После буђења”, о високој црвенокосој жени која станује, наизменично, мало код свог мужа, а мало као заробљеница у тајанственој клиници која не постоји, у Енглеској, у Стратфорду на Ејвону. А он, тај муж, је пореклом Јапанац, и хтео би да баци атомску бомбу. Хаотично. Није СФ. Али у антрфилеу се каже да је тај аутор писао и научну фантастику и добијао СФ награде. Дакле читава ова ствар је у блиском суседству са СФ.

(2)   Јучерашња “Политикина ТВ ревија” јавља, на стр. 25, под малчице претераним наднасловом “Горућа питања савремене цивилизације”, да предстоји “месец фантастике на Фоксу”, и то,

приказиваће се на том каналу, од понедељка до четвртка у 21 ч, наставак серије Стотина (The 100) о сто тинејџера, већином млолетних преступника, који се враћају из космоса и налазе планету Земљу упропашћену нуклеарним ратом,

и,
понедељком у 22 ч. прва сезона фантазијске серије Хелстром према истоименом Марвеловом стрипу из 1973,

и,
уторком од 22 ч. наставља се борба са супериорном вештачком интелигенцијом званом Некст.

(3)   Још научних радова о СФ: осим темата (јавили смо вам) у часопису “Култура” бр. 167, и у часопису “Поља” бр. 524, радови о научној фантастици излазили су и у часопису “Липар” у Крагујевцу,

http://www.lipar.kg.ac.rs/

и то следећи:

часопис Липар бр. 65, то је било у години 2018:
два рада о СФ, први је на енглеском:

Mirko Ž. Šešlak,
The Obsolescence of Shakespearean Ideals in the Non-Shakespearean World of Aldous Huxley’s Brave New World
str. 33-53

а други је на српском:

Горан Ј. Петровић,
Превредновање антропоцентризма и евроцентризма у научно-пустоловним приповеткама Х. Џ. Велса: „Морски нападачи“, „Царство мрава“
стр. 93-109
Проверили смо,
то није Горан Т. Петровић, писац романа Опсада цркве Светог Спаса,
него је Горан Ј. Петровић, са Филолошког факултета у Београду.

Ово нам показује да је средње слово (између имена и презимена) важно и корисно, у библиографијама научних радова, а и књижевних дела, јер доприноси да се избегну забуне.

часопис Липар бр. 67, то је такође година 2018:
Јован Б. Савин,
Америчка палп култура и развој научнофантастичног књижевног жанра у петпарачким часописима
стр. 279-284

у часопису Липар бр. 68, а то је година 2019:
Горан Ј. Петровић, Деволуција друштва у кратким причама Х. Џ. Велса: „Украдени бацил” и „Господар динама”
стр. 157-170

и одмах следећи рад у том истом броју, дакле у Липару бр. 68:

Милка З. Бојанић,
Мапирање постпатријархалне будућности у роману Човек празних шака Урсуле Ле Гвин
стр. 171-184

у часопису Липар бр. 70, а то је такође година 2019:
Мирко Ж. Шешлак,
Човек у високом дворцу Филипа К. Дика: могући свет контрачињеничне историјске фикције или научне фантастике?
стр. 169-184.

То би била та информација, о новијим бројевима “Липара”.

(4)   Е, па, ово сад можда није за јавност… можда не би требало да окачим овде… хајде да кажемо да је интерно, само за читаоце овог форума:

година 1818. није само година Франкенштајна и рођења СФ жанра, него се баш те године десило још нешто… Вук Караџић је објавио Српски рјечник, капитално дело од кога на неки начин и почиње историја модерног српског народног језика као научно познатог и признатог (у филологији). Дакле 200 година СФ било је уједно и 200 година тог речника. И сваки будући јубилеј једног, биће и јубилеј другог.

Али то је можда боље да не помињемо, да се не би направила забуна па да неко каже да је Вук Франкенштајн био Караџић! не, чекајте, збунио сам се! да не помисли неко да је Франкенштајн објавио српс…   ма, не! Збуните завесу, спустио сам се ! ! !

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала за информацију (на другом топику, Теоријска дела... ) фебруарску, о књизи о балканским монструмима, др Гул;

и, за информацију данашњу, ангел 011, о часопису „Култура“ 168.

Е сад,
... јучерашњим вестима додајемо и ову,

(4)   у “Блицу” је данас на стр. 30, у рубрици “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков објавио приказ књиге, за коју каже да је пре збирка прича него роман, а која има наслов Палисаде и чадори. Аутор је Тихомир У. Јовановић, већ дуги низ година врло добро познат у фандому као Тика, а жанр је фантазија са многим елементима СФ; једна комична веома алтернативна историја Србије, у којој понешто може да вас подсети на Астерикса и Обеликса, а понешто на Звездане стазе, итд. Илустрацију на насловној страни, карикатуралну и пуну весеља, дао је ветеран нашег фандома, Жељко Пахек.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... и ево допуне још једне:

(5)   у данашњем (уторак, 10. новембар 2020) „Блицу“, па у уметнутом прилогу „Поп & култура“ (тај знак у средини зове се амперсанд, енгл. ampersand), па на последњој страници тог прилога, а то је стр. 8, Слободан В. Ивков даје велики чланак – цела та страница! – са насловом „Слаба предсказања“ (то се мисли на начин како је научна фантастика предвиђала разне огромне епидемије, а како је испало у стварности са овим ковид-19 вирусом...), наднаслов је „Несвакидашња издања“, а поднаслов „Успутне белешке о српском (научно) фантастичном фандому“.

У чланку се говори о Тикином и Филиповом удружењу SCI&FI, али и о удружењима „Лазар Комарчић“, „Српско друштво за научну фантастику“, није заборављен ни некадашњи „Метеор“ из Суботице, помиње се и „Лира“ у Нишу, али, не помиње се новосадска „Фотонска плима“ (Photon Tide);

око средине другог ступца помиње се да су постојали планови „да ЛК истрчи на светску сцену са ‘Емитором’ па на неком годишњем Ворлдкону ( … ) буде првак света” – одакле је то дошло? АБН не памти да је било таквих планова!!! – а помињу се, око средине првог ступца, и све три досадашње историје српске научне фантастике:  Мићина, АБН-ова, и Срђана Ђукића (код Тике и Филипа у фанзину “Тера”).

Чланак има и неколико реченица које донекле понављају материјал из оног чланка прекјуче о Тикиној књизи Палисаде и чадори.

[Miodrag Milovanovic]

Pa valjda možete bolje od ovoga?
Jeste li videli tu Đukićevu istoriju?
Ako niste evo je:
http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/6/pdfs-s/52.pdf
Porediti ovo prepisivanje mog članka iz UBIQ-a objavljenog na sajtu Art Anime sa vašim i mojim radom je, najblaže rečeno, neumesno...
I od onoga ko je to uradio i od vas koji to prenosite bez komentara u neutralnom tonu.
Kao Šapić koji gleda u zemlju...
 

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Извињавам се, нисам гледао, нисам пазио, само сам пренео информацију из новина. Нисам у току, с тим. Пардон!

Ево тек сад гледам, он тамо на почетку каже:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Напомена
Као основа за овај текст послужио је чланак Миодрага Миловановића “Кратак прилог за историју српске научне фантастике”, објављен у хрватском часопису UBIQ Књижевни часопис за знанствену фантастику, бр. 4, април 2009, који се у целости налази и на сајту

http://www.art-anima.com/v/1871-miodrag-milovanovic-kratak-prilog-za-istoriju-srpske-naucne-fantastike

КРАЈ  ЦИТАТА.

Нисам у могућности данас да кренем у то разматрање… али нећу заборавити да размотрим…