Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[angel011]

(2)   Данас видимо у “Политици” програм за трибинску салу у Дому омладине за понедељак:[/size][/color]





… не помиње се ништа електронски…  него, тако, као да епидемије нема?

Nije kao da epidemije nema. Sa maskama i na rastojanju.

Ima snimak:



Inače, tribine su sada na dve nedelje. Plus Čitaonica, koja je onlajn, na sajtu Goodreads.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на коментарима о приказу Ваше књиге, Мићо. Дакле, неће бити другог издања?
А за Сенковског: да, оправдано је, требало је да неко, негде, јави, и спасе од потпуног заборава, те податке, о њему.

Хвала на информацијама, ангел011.

Па, да питам још нешто, о садашњем тренутку:

(1)   Дакле, неко треба да реконструише програм ЛК за септембар…  јер, вероватно нема нигде да се нађе? Цео? три термина?

(2)   Да ли постоји морална одговорост ако ја јавим многима програм, па, због тога неко (привучен) дође, стварно, у ту трибинску просторију (коју је немогуће добро проветрити… јер се прозори могу само мало-малчице одшкринути…) па добије вирус и то баш тешку клиничку слику и – умре? А пре тога и зарази своју породицу?

(3)   То, на сајту Гудридс… како то изгледа? Је ли то форум као овај Мићин и Либеатин, или ту ипак постоји и нека могућност за историјски тренутак, први-икад електронски (као преко Скајпа; Skype) састанак ЛК? У једном тренутку ја сам се понадао да ће на састанцима ЛК, електронским, моћи да учествују, да говоре, да их видимо, и наш Јоханесбург и наш Ниш… и Вршац…

(4)   Ове године, наравно, немогућ је Беокон? Сакурабана? Или сам ја слабо информисан? Нимало ја не замерам, никоме, ако су отказали, али, нису се потрудили да јаве да нема?

[angel011]

Ne znam da li bih to nazvala 3 termina, Čitaonici na Gudridsu može da se pristupi bilo kad, i da se postuju komentari o knjizi. Nije to onlajn sastanak. Evo ga link za Čitaonicu (preneli ste vest o tome, mogli ste i da kliknete na link u vesti i vidite kako izgleda i bez čekanja na nečiji odgovor  ): https://www.goodreads.com/group/show/204845-fantasti-na-itaonica

Jedan termin u Domu Omladine ste videli, sledeći je 28. septembra, 19h, ista sala.

Šonin Mekgvajer: Fantastika na pokretnoj traci

Šonin Mekgvajer je verovatno najproduktivnija žanrovska spisateljica poslednje decenije. Njeni radovi spadaju uglavnom u žanr urbane fantastike, horora i...nečeg između, pri čemu je reč uglavnom o serijalima, i to podugačkim. Osim što piše sve i uvek, crta stripove i svira i snima filk muziku. Kako je sve to moguće, a i šta je filk muzika, saznaćete od domaćica tribine, a to su Jelena Jokanovic i Ivana Damnjanović.

Što se moralne odgovornosti tiče, pa, ne mislim da je prenošenje i inače dostupne vesti moralni zločin. Ima na Fejsbuku, verovatno i na sajtu Doma Omladine (nisam proveravala), bude u novinama...

Nema za sad nikakve najave za Beokon.

[nevidljivi]

(4)   Ове године, наравно, немогућ је Беокон? Сакурабана? Или сам ја слабо информисан? Нимало ја не замерам, никоме, ако су отказали, али, нису се потрудили да јаве да нема?

Sakurabana neće raditi Beokon pošto nije nađena formula za privlačenje publike u Domu omladine - suviše košta za ono malo ljudi koji se pojave. Niti je to bilo interesantno mladima, niti starijima. Šta bi LK uradio po tom pitanju - da li bi se ponovo išlo na neku varijantu filmskog festivala, to je već pitanje

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на информацијама, цењени Невидљиви!

Е сад:

(1)   “Политикин забавник” бр. 3580, петак 18.09.2020, нема СФ причу, али има, на стр. 57-59, одломке из аутобиографских текстова Николе Тесле, из часописа “Електрикал експериментер” из године 1919. Преводилац анонимус. Одломак: “Моја младост”.

стр. 20-21, астрономска објашњења о неутронској звезди, Млечном путу, и о планетама у настањивој зони.


(2)   Једна баш добра вест! Изашао је врло добар, рекао бих одличан темат о научној фантастици, под збирним насловом “Истраживања – утицај научне фантастике на савремену културу”, то је у броју 167 часописа “Култура”, на стр. 331-409, дакле на 79 страница, радови петоро аутора (Љиљана Гавриловић, која је већ од раније давала допринос у проучавањима СФ, и четири имена која су за мене у овој области нова), можете преузети са:

http://casopiskultura.rs/Magazine/Details?magazineId=177

Аутори, свих петоро, третирају СФ као нормални легитимни део модерне светске културе, и истражују разне аспекте интеракције СФ са другим областима културе.

Имао бих две техничке замерке: библиографски подаци не треба да буду у фуснотама, па после опет у библиографији на крају рада, него искључиво у библиографији, а у тексту се само треба у загради, најкраће, позивати на та дела, по систему, аутор-година-страница, на пример: (Харавеј 1991: 180); и, друга замерка, пре почетка сваког рада, испод наслова, треба да буде апстракт, а по завршетку резиме а то је на енглеском Summary.

За рад Весне Перић, за оне странице где она помиње наш филм Едерлези, имао бих, не примедбу, него само допуну: требало је да се сценариста, Димитрије Војнов, консултује са неким ко добро познаје астрономију и астрофизику, јер (о томе смо већ разговарали, сада само понављам), астронаут у скафандру, изван брода би, у близини Сатурна рецимо, пре могао да се смрзне, него да га Сунце прегреје; тамо је веома хладно! Нити се од радијације умире онако брзо и временски прецизно одређено. А Сунце нас и не засипа неком смртоносном радијацијом, па да астронаут, близу Сатурна, од тога умре! То су груби промашаји из области физике, који су јако оштетили филм. Осим тога, пут баш на Алфа Центаури је страшно потрошен, небројено пута употребљен клише. А брзином, коју има њихов брод у Едерлези, они не би ни стигли, хиљадама година, до Алфе Центаури.

Радио-веза са Земљом не може, на тим дистанцама, да функционише тренутно… него су потребна дуга чекања…

Па, не можете у том под-жанру СФ (о путу у свемир) имати филм о путу кроз Сунчев систем а не познавати како функционише Сунчев систем.

Дакле то није замерка раду Весне Перић, него само, од мене, један скроман покушај допуне.

(3)   У данашњем и сутрашњем “Данасу” па у културном прилогу па на стр. XIII, чланак, потписује Д.С, наслов “Српски стрип у америчком Хеви металу”, дакле тамо је, у броју 301, изашао стрип лесковачког стриписте Марка Стојановића. Ту је и његов коментар, о том успеху.
Испод је чланак о некој фантази трилогији (епске фантастике), са насловом Гавранова сена. Претпостављамо да су вране остале без коментара!

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)   У данашњем “Блицу” на стр. 30, у колумни “Фантастикологија”, С. В. Ивков даје приказ књиге, коју је, код београдског издавача “Библиофилиа”, ове године објавио Жика Богдановић (рођен 1932), наш доајен у области проучавања и популаризације научне фантастике и фантазије нарочито у области филма и стрипа. Та његова нова књига је роман, са насловом Књига о тиранији или живот и смрт новог Макијавелија, имамо утисак да је у жанру фантазије, о човеку који се пробудио као инсект (као код Кафке) а онда креће у политички живот. Дело наводно садржи и “уткане фрагменте есеја”.

(2)   У данашњем “Данасу” на стр. 8, у колумни “Ћошкарење”, Гојко Влаовић дискутује, под насловом “Живот на Венери”, о питању зашто у нашој јавности није био јачи одзив на саопштење неких научника, пре неколико дана, да је у атмосфери Венере идентификовано (мада то тек треба да буде чвршће доказано) једно отровно фосфорно једињење, фосфен (Влаовић каже “фосфан”; то вам је, један атом фосфора везан са три атома водоника) које се у неорганској природи ретко појављује, али би могло бити производ животних процеса неких микро-организама, уколико би такви лебдели у хладнијим слојевима Венерине поприлично ужасне атмосфере. Ако таква жива бића тамо постоје, онда су то аутентични, прави ванземаљци, макар колико скромни, каже Влаовић, и закључује да јавност није јаче реаговала зато што такви микро-организми, ако их има, нису интересантни и импресивни као велики ванземаљци у научној фантастици.

(3)   У данашњој “Политици” на стр. 13 (која је испуњена рубриком “Култура”), имате чланак о светском успеху лесковачког стриписте Марка Стојановића (поменули смо то, прекјуче), али и неколицине других, у вези са објављивањем у “Хеви металу”. Наслов чланка је: “Српски аутори у најзначајнијем светском стрип-магазину”, чланак потписује Данило Коцић. На самом крају чланка се каже да тај часопис “био инспирација за два истоимена дугометражна анимирана филма, од којих је први изузетно утицајно остварење у жанру научне фантастике”.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

… овде је потребно да неко помогне, да бисмо сачували за историју тачне информације о томе како је ишао програм ЛК у овој години епидемије. (А после ћу окачити њихов програм за октобар, који сам успео да прибавим.) Дакле молим за информацију – да ли је тачно ово:

прва два термина “Лазе Комарчића” у марту ове године су одржана, преостала три су отказана због епидемије:

дакле, ово је одржано:

2. март 2020. – Препоручено за читање од фантастике у 2019. години

Каква је била прошла година када је у питању велико Ф? Неко каже, никад више хајпа, никад мање добрих наслова. А који су то добри наслови, шта је тачно претерано хваљено, шта није испунило очекивања причаће вам Фексперти Иван Nightflier Јовановић и Бојан Бутковић, а дођите и ви да нам кажете своје мишљење.

9. март 2020. – Удружење Сци&Фи представља своја издања и активности

Удружење Sci&Fi представља своје фанзине Тера и СФ Портал, као и антологију Региа Фантастика. Осим тога, представиће и збирку прича Тихомира Јовановића 27 живота. Наравно, упознаће вас и о регионалној сарадњи и конвенцијама, од којих посебно издвајају СФ Теракон бр. 2. (Тад је АБН добио почасну диплому тог удружења, која њему итекако пуно значи.)

ПРЕОСТАЛА  ТРИ  ТЕРМИНА  У  МАРТУ  СУ  ОТКАЗАНА!  ДА  ЛИ  ЈЕ  ТО  ТАЧНО?

(а било је предвиђено ово:
16. март 2020. – Шонин Мекгвајер: фантастика на покретној траци

23. март 2020. – Једна нова звезда: Документарни филм о Беокону 2006. године

30. март 2020. – Фантастична читаоница #76: House of X and Power of X   )

Дакле молим потврду, или исправку, да би остало тачно забележено, за историју, шта се догодило у марту.

Наравно, знамо да у априлу, мају и јуну није било састанака ЛК.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

и, још нешто:

(4)   у „Политици“ је данас на стр. 12 приказ две драме, изведене на скраћеном (због епидемије) „Битефу“. Једна од те две је Долина језе, са роботом као јединим глумцем. Чланак потписује Ана Тасић. Наслов чланка је „Да ли је човек и даље човек“, а наднаслов „позоришна критика“. Робот, ако смо добро схватили, све време само седи на једној столици.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)   “Политикин забавник” бр. 3581, петак 25.09.2020,

стр. 8-11, о предстојећим па можда и туристичким путовањима на Месец, припремио Срђан Николић.

стр. 21-41, комични стрип (али, није СФ) “Легија непромочивих” о војницима отприлике у стилу Првог светског рата, црта Жељко Пахек; ликови из тог хумористичног стрипа су и на насловној страни. (Неко ће помислити на дело: Јарослав Хашек, Добри војник Швејк, али, ово је друкчије.) И, на стр. 42-43, биографски чланак о Пахеку, потписује Немања Баћковић.

Као што вероватно сви добро знамо: Пахек је ликовни уметник (склон карикатуралном и ведром стилу) који је у Првом српском фандому био од самог почетка, и који је, пре скоро пуних 39 година, у децембру 1981, дао насловну илустрацију за “Емитор” бр. 1 – био је то цртеж свемирског брода у ниском (вероватно анти-гравитационом) лебдењу изнад неког футурског града. Четири деценије Пахековог присуства и доприноса – па, и заслужио је чланак у ПЗАБ, итекако!

(2)   на сајту “Поглед из свемирског брода”, код Невидљивог, видимо, на:

https://sfpisb.wordpress.com/2020/09/23/uskro-stize-regia-fantastica-6/

да удружење SCI&FI припрема шесту антологију Регија фантастика, и, видимо насловну страну (која није СФ), а на њој прецизирано која су три жанра унутра; написано је, латиницом:

ANTOLOGIJA
NAUČNE FANTASTIKE,
FENTEZIJA I HORORA

то изгледа овако:



и, знајући њих, верујемо да ће то и бити садржина антологије, а то је добро, то је теоријски исправно; веома охрабрујуће; јер, фантастика се заиста и дели на та три жанра.

(Додуше, АБН би уместо „фентези“ радије рекао „фантазија“, али, и „фентези“ је сасвим исправно.)

Е, још кад би у антологији било, у садржају, поред сваког наслова приче, и назначено, са по једним „словетом“, ког је жанра та прича...  дакле, помоћу слова SF, F, H...   онда би љубитељ неког жанра (а не остала два) могао да чита оне приче које га интересују, само њих, а не би морао да чита све редом. Али, колико засад знамо, изгледи да се тако нешто оствари – у издаваштву фантастике у Србији данас – нису велики.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

и, још нешто:   (3)  (али, уз коментар АБН:  Програм ЛК, иако је епидемија корона-вируса ковид-19 у току… није престала, још нема вакцине… претпостављам да свако долази на своју одговорност, свестан ризика…)

Програм Лазе за октобар 2020:

5. октобар 2020  –  WESTWORLD: Путеви и странпутице некад најбољег СФ-а на ТВ-у

Прва сезона Западног света побрала је опште панегирике, док је друга примљена знатно хладније, јер мотиви и намере нису били свима јасни. За многе је била компликована, а за неке просто досадна. Где се налазимо после треће и у чекању четврте? Одговоре на сва питања даје аутор подкаста Дописи из Дизниленда и његова екипа која је (некад) помно пратила серију. Домаћин: Миљан Давид Танић.

12. октобар 2020 – ДЕВС: О чему се у ствари ради овде?

Постоји ли слободна воља или је све унапред уписано? Имају ли наши поступци икаквог значаја? Шта се дешава у Силицијумској долини? Много је питања, али ће Милош Цветковић и гости пробати да одговоре и на оно најтеже: О чему се ради у серији Девс?

19. октобар 2020 – SNOWPIERCER

Пре скоро четири деценије, на пут без краја кренуо је воз-ледоломац са последњим остацима човечанства, из маште Жака Лоба, цртан руком Жан-Марка Рошета. Ова вечита трка са смрћу добијала је своје повремене наставке све до 2015. године, а у међувремену је надахнула филм “Ледоломац” потоњег оскаровца Џун-хоа Бонга и телевизијску рибут-серију у производњи Нетфликса.

Прве три епизоде сабране су у интегралу Snowpiercer који су код нас објавили Урбан Реадс и Макондо као прво заједничко стрипско издање. О стрипу, филму и серији говоре Јасмина Марковић-Каровић из Урбан Реадса и Бојан Боснић из Маконда. Модерира Милош Петрик, преводилац.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... и, (4), допуна, у поменутом, најновијем, „Политикином забавнику“, на стр. 48-50, дат је обиман чланак, потписује Сања Лазић, о једном белгијском писцу хорора, са, рекли бисмо, промотивном тврдњом да је то „белгијски Едгар Алан По“. Звао се Жан Реј (Jean Ray, 1887-1964). У антрфилеу на стр. 50 помињу се и наш Гул, и издавачка кућа „Орфелин“, јер спремају издање једног Рејевог хорор романа.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... и још, (5), допуна, у данашњој „Политици“, на стр. негде-око-двадесете (рубрика „Синоћ у Београду“), имате чланак „Стихови Јејтса на филму“, потписује, само иницијалима, Ј.Н.Ц, наиме, била је у СКЦ (Студентском културном центру) дискусија, говорили су Тијана Саватић и Стеван Вуковић, о томе где се у филмовима, разних жанрова, појављују или помињу стихови британског песника Вилијам Батлер Јејтса (William Butler Yeats, 1865-1939), па је у том контексту поменут и робот у СФ филму АИ (артифицијелна интелигенција). На нету налазимо, на:

https://www.readpoetry.com/poetry-in-film/

да су то четири стиха из не-особито-много-познате Јејтсове песме „Украдено дете“ (“The Stolen Child”).

Генерално кад ви цитирате Шекспира или неку сличну литерарну величину, или чак на томе заснујете наслов вашег романа, то вам додаје једну специфичну димензију респектабилности.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

… и друга допуна,  (6)   на Арт Аними имате врло интересантну најаву, на:

http://www.art-anima.com/vesti/fantastika-i-pandemija

за петак, 2. октобар u 18.30; онлајн трибина ”Научна фантастика и пандемија”; говориће Моња Јовић, Драгана Бошковић, Горан Скробоња, Срђа Јанковић и Драган Јовићевић. Модератор трибине биће Драгољуб Игрошанац. Најава је написана логично, трезвено и интересантно, а видимо и одличну илустрацију са графичким симболом биохазарда који се уздиже на небу, на хоризонту, као гигант, што и јесте.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)   у данашњој „Политици“ имате на стр. 7 чланак са насловом:

“Поправити” тело с мером и не постати робот

при чему је прва реч, “поправити”, стављена под знаке навода,

чланак потписује Вишња Аранђеловић; ту је и једна стандардна слика човеколиког робота који гледа у нас и пружа руку ка нама (узета из “Фото Пиксабеј”, вероватно бесплатно), а тема је, аугментација и роботизација човека. Говори прво један представник индустрије, а онда, у последњој (отприлике) трећини чланка, говори и ђакон Александар Савић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Српске православне цркве.

(Да ли сте знали да постоји?)

Савић каже да Црква позитивно гледа на доградњу и поправке да би човек боље живео; на пример, пејсмејкер, или, вештачки кук, дозатор инсулина, и слично; али да је тешко одредити “златну границу” докле с тим треба ићи, и да никако не би требало прихватити уградњу (у људско тело) електронских чипова за бесконтактно плаћање. У тих неколико реченица видимо један трезвен, савремен али умерен став, и одбацивање неких футурских постхуманистичких интервенција.

Можемо тек да замислимо, и да претпоставимо, колико енергично би СПЦ одбила забадање жица у мозак у циљу бржег укључивања на интернет, и сличне екстемне инвазивне технологије.

(2)    Такође у данашњој “Политици” али на стр. 12, имате чланак, наслов “Антика је свуда око нас”, говори етнографкиња Лада Стевановић, она је прикупила називе српских издавачких предузећа, и констатовала да су многи засновани на античком, а нарочито грчком наслеђу; ту су грчка имена особа, заједничке именице, и неки карактеристични појмови, и изведене комбинације, итд, Њен став о томе је, чини нам се, у основи позитиван, у смислу да иако ми нисмо Грци, јесмо наследници и носиоци континуитета јужно-европске цивилизације, настављачи неких достигнућа антике.

Да видимо, издавачи: из грекос: Прометеј, Клио, Хера, Паидеја, Логос, Хеликс, Агора, Партенон, Космос, Архипелаг, Стилос, Геопоетика, Психополис, Плато, књижаре Делфи… нешто мање из лингва латина:  Вулкан, Порталибрис, Соларис…

Ми бисмо додали и Знак сагите, јер сагита је стрела, а то асоцира и на (популарну, код љубитеља астрономије) констелацију Сагитариус (Sagittarius, сазвежђе Стрелац, понекад га цртају као кентаура који затеже лук да одапне стрелу).

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)  у данашњем “Блицу” на стр. 30, Слободан В. Ивков даје приказ једног нашег стрипа који је као пародија или верзија Тарзана, зове се Лијанко (јер се пење по лијанама), а ново издање има код издавача “Форма Б” ове године.

(2)   “Политикин забавник” бр. 3582, петак 02.10.2020,

стр. 8-12, астрономија, соларни орбитер и друга истраживања нашег Сунца. Припремио Срђан Николић.

стр. 14-15, чланак “Ко смо то ми?”, потписује Драган Кесић, тема је: шта чини континуитет наше личности током живота, кад се, заправо, већина наших ћелија промени, а и многе особине. Одговор: па, непрекинуто постојање…

стр. 20, неће скоро бити направљен робот који би стварно умео да обавља разне кућне послове (више разних послова). Ту је и слика где кућни робот усисава прашину.

стр. 44-46, како је сликар Паја Јовановић насликао портрет научника Милутина Миланковића, аутора романа за популаризацију науке Кроз васиону и векове, и како је тај портрет био годинама у Аустралији код породице, а сад је у САНУ.

(3)   Пре 4 дана, у “Данасу”, у викенд-броју (субота-недеља), на стр. V културног додатка, Алексеј Кишјухас, у чланку о политичким и идеолошким питањима, под насловом „Мора ли та Америка“, критикује Русију, хвали Америку да иако је врло несавршена и препуна проблема, ипак је демократска и добро место за бизнис (али, ми се нећемо овде бавити политиком), и, пред крај чланка, у последњем пасусу, даје једну интересантну мисао, која нас наводи да помислимо на нека дела српских СФ писаца, на пример Горана М. Скробоње. Наиме, Кишјухас каже: „Уосталом, и Тесла и Пупин су отишли у Њујорк, не Москву“.

Ту се отварају неке СФ могућности, питања и идеје.