Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени, ево лепих вести,

(1)  комплетна докторска дисертација АБН-а, проширена и допуњена, верзија 2020, налази се сада на Арт Аними, на линку:

art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-disertacija-o-SF.doc

па, изволите, можете је преузети. За ово смо захвални и кажемо једно огромно
Х В А Л А ! ! !
Арт Аними и њеном власнику Дражи Игрошанцу.

Само да не буде забуне:  то је докторска дисертација, то није она Збирка, са 45 објављених научних радова АБН-а, спојених у један Ворд документ ради лакшег претраживања, она Збирка за коју смо вам недавно дали линк, такође на Арт Аними:

http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-zbirka-radova-2020.doc

Дакле главнина онога што је АБН досад у животу урадио (у области научног рада) сад је ето окачена на та два линка и доступна свакоме.

(2)  Да, дефинитивно имамо и десетог доктора СФ у Србији! и четврту жену која је доктор СФ у Србији.

То је Моња Б. Јовић (рођена 1977), а њену дисертацију можете преузети са сајта који се зове

NaRDuS – National Repository of Dissertations in Serbia

линк је овај:

http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10677/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Дисертацију је одбранила на Филолошком факултету у Београду, и то, изгледа, још 2018. или 2019. године, тако да је питање ко је девети а ко десети, али, сумње нема, имамо их десет (доктора СФ). Наслов гласи:

Утопија и дистопија у српској прози друге половине двадесетог века

У дисертацији се разматра неколико дела, међу којима се истичу: Ерих Кош, Снег и лед (1961); Иван Ивањи, На крају остаје реч (1980); и, сва три СФ романа Борислава Пекића. Иако се у наслову не помиње СФ, ипак, у тој дисертацији СФ убедљиво преовладава.

Утопија је једна важна тематска област у научној фантастици, а присутна је, итекако, и у оном другом жанру, фантазији.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени      ,

имамо у Србији десет дисертација о СФ, али засад само три линка, и један линк о фантазији (не СФ) али Урсулиној. И, само да напоменемо, мала исправка: Моња Б. Јовић је наш девети доктор СФ, а Мирјана М. Вучковић десети. Дакле: идемо:

(1)   Зоран А. Живковић:

“Настанак научне фантастике као жанра уметничке прозе”, 1982

линк немамо.


(2)   Александар Б. Недељковић:

“Британски и амерички научно-фантастични роман 1950-1980 са тематиком алтернативне историје (аксиолошки приступ)”, 1994

линк:

art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-disertacija-o-SF.doc

(напомена: ово је проширена и, ове 2020. године, допуњена верзија, а садржи и 24 одабране, најбоље дефиниције СФ, итд.)


(3)   Милица Љ. Живковић:

“Тема двојника у енглеској прози 19. века”, 2000

линк немамо.


(4)   Новица И. Петровић:

“Човек и космос у делу Артура Кларка и Станислава Лема”, 2005

линк немамо.


(5)   Милан Д. Живковић:

“Промене у енглеском језику настале у окриљу англофоне дистопије двадесетог века”, 2011

линк немамо.


(6)   Младен М. Јаковљевић:

“Паралелни светови: однос постмодерне прозе према фантастичној и научно-фантастичној књижевности”, 2012

линк немамо.


(7)   Марко Ј. Тасић:

“Научно-фантастична надградња Уликса Џејмса Џојса у (анти)утопијској новели ‘Јахачи румене наднице’ Филипа Хозе Фармера”, 2015

линк немамо.


(8)   Артеа Д. Панајотовић:

“Једноставност, природност, слобода и неизрецивост: даоизам у делима Урсуле Ле Гвин”, 2017

(напомена: тако треба писати то презиме, Ле Гвин, раздвојено)

линк:
https://www.academia.edu/35470217/Jednostavnost_prirodnost_sloboda_i_neizrecivost_elementi_daoizma_u_delu_Ursule_Le_Gvin


(9)   Моња Б. Јовић:

“Утопија и дистопија у српској прози друге половине двадесетог века”, 2018

линк:
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10677/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y

и, (10)   Мирјана М. Вучковић:

“Сусрет са Другим у научно-фантастичним делима Урсуле Ле Гвин”, 2019

линк немамо, али требало би у будућности да се појави на сајту NaRDuS


Дисертација о хорору, само једна:
Дејан Б. Огњановић,

“Историјска поетика хорор жанра у англо-америчкој књижевности”, 2012

линк немамо.


Дисертација о фантазији (не СФ):
Сава В. Стаменковић,

“Земљоморје Урсуле Легвин у контексту поджанра високе (епске) фантастике”, 2018

линк:
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10808/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Толико линкова имамо, на дан (ово је датум) 2020 05 27.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени      ,

у данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, на стр. XIII културног прилога, имате приказ бугарског романа Раптус (то би на латинском значило: отмица, или, разбојништво), аутор је Светослав Нахум (рођен 1970), са бугарског превела Елизабета Георгиев, издавач “Архипелаг” (у едицији “100 словенских романа”), поговор у српском издању дао Срђан В. Тешин, чланак у “Данасу” потписује К.А.Д,

роман изгледа да је СФ али није назначено да је то (дакле, вероватно избегавају да га означе тако, жанровски; дистанцирају се од жанра, да би постигли већи литерарни углед?), али, дешава се у будућности “која је већ почела”, свет је заражен вирусом лудила, па су људи грамзиви, агресивни, себични, лажљиви итд, што нам некако личи на оне уобичајене, стандардне критике капитализма. Додајмо, није назначена година првог издања, али, било би интересантно то знати, зато што роман, тако описан, очигледно подсећа на Беснило (1983) српског аутора Борислава Пекића.

(2)   У данашњој “Политици” па на претпоследњој, деветој страни културног прилога, Слободан Бубњевић даје чланак о обилатим материјалима које је, у Америци, пре око месец дана, Пентагон објавио (наиме, скинуо ознаке државне тајне) о снимцима и сведочанствима о виђању разних “феномена” за које би се могло помислити да су ванземаљци. Битни закључак: ништа од тога, баш ниједан од тих материјала, није чврст, дефинитиван доказ.

Али гле, наслов чланка је “Ванземаљци у епидемији”, то је зато што Бубњевић успева да повеже тему НЛО (енгл. UFO) са овом сад светском епидемијом корона вируса, а ево како: он износи претпоставку да је објављивањем тог материјала, баш сад, Пентагон “многима на тренутак олакшао мрачну збиљу, скрећући пажњу са … последица епидемије ковид 19”.

[Ghoul]

аутор је Светослав Нахум (рођен 1970)
...није назначена година првог издања, али, било би интересантно то знати, зато што роман, тако описан, очигледно подсећа на Беснило (1983) српског аутора Борислава Пекића.

nisam siguran šta bi vam značila godina izdanja: ako je bugarski autor imao 13 godina kad je izašlo BESNILO, onda je sigurno da je bugarski roman izašao POSLE našeg - nebitno da li posle 5 ili 25 godina.

[Miodrag Milovanovic]

2009. godine - trebalo mi je 2,5 sekunde da nađem tu skrivenu informaciju...

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени Ghoul, и ја сам то помислио, Ви сте ту прилично у праву, али, ипак је интересантно знати.

Цењени Мићо, хвала на информацији. Значи тај бугарски роман је изишао године 2009.

Е сад, вест за данас: имамо линк за још једну од наших дисертација о СФ.

Али, али, ово није једанаеста дисертација, не, него је линк за још једну од оних десет за које смо вам већ (пре три дана) јавили. И то, за седму, коју је одбранио Марко Ј. Тасић. Линк, дакле, где можете преузети његову докторску дисертацију о СФ, је:

http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/4301/Disertacija152.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Ето, дакле, сад знате укупно четири таква линка, за радове који су (хронолошки гледано, по години одбране) други, седми, осми и девети.

Постоји и један други линк, са додатним информацијама о Тасићевој дисертацији, исто на НаРДуС сајту:

http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4301

па, можете и то, додатно, погледати.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

...   и само да допунимо, данас је у “Блицу” на стр. 33 Слободан В. Ивков представио књигу: Милован Глишић, Приповетке, издавач “Порталибрис”, Београд, 2019, са 12 прича,  а Ивков напомиње, у шали, да их “ваљда због урока” нема 13. И, сасвим оправдано, Ивков прецизира да то нису приче научне фантастике, него сеоске фантазије и хорора. Али, пред крај овог чланка, Ивков успева да помене и велику тројку – Драгутин Ј. Илић, драма Кроз милион година (објављена 1889); Лазар Комарчић, роман Једна угашена звезда (1902); и, проф. др Милутин Миланковић, роман Кроз васиону и векове (прво издање 1928).

Две, од те три књиге, изашле су код “Порталибриса”, Илић и Комарчић.

Чекајте, роман Кроз васиону и векове? да ли је то роман? Неки стручњаци уздржано кажу да је то “прозно дело” (што свакако јесте…) или нешто тако; Ивков уздржано каже да је то проза, али не прецизира, баш, да је роман. Ако је проза, свакако мора бити у неком жанру, али, у ком?

После великих дилема и преиспитивања, ваш АБН је закључио да Кроз васиону и векове јесте роман, епистоларни, у једном специфичном жанру, а то би био: роман за популаризацију науке. Дакле не СФ, не фантази, и не хорор. Проза јесте, има довољну дужину (преко 240.000 знакова-са-размацима), има ликове, има препричане наговештаје дијалога између тих ликова (у стилу, отприлике, “госпођице, Ви кажете да…”), има три јединства (времена, места и радње), па… онда је роман.

АБН се сада интензивно, из дана у дан, бави писањем историје српске СФ XIX и XX века, а ту је Кроз васиону и векове један од носећих стубова.

[Miodrag Milovanovic]

Aco, Kroz vasionu i vekove je naučno-popularno delo.
Udžbenik astronomije napisan u formi pisama prijateljici da bi se lakše čitao.
Broj strana ga ne može napraviti romanom, a pogotovu ne SF romanom.
Jedna ugašena zvezda jeste roman, ali i taj roman obiluje naučnopopularnim sadržajima, a pogotovu ezoterijskim sadržajima. Naučnofantastičan je koliko su i Flamarionovi romani naučnofantastični... pre svega tematski, po malo čemu drugom.
Pročitajte ovaj rad, ako već niste:
https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0039368107000428
Istraživanje ezoterijskih korena SF-a moglo bi biti vrlo zanimljivo, pogotovu na ovim prostorima, gde pored Komarčića imamo i Šufflay-a, a našlo bi se još primera, mada ne ovako očiglednih...

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Али, Мићо, гле, у “Галаксијином” алманаху Андромеда 3, па у рубрици “домаћа прича”, има петоро домаћих аутора (једна је жена, Дуња Грбић, са причом „Бити човјек“), али пета прича није прича, него је одломак из књиге Милутина Миланковића Кроз васиону и векове (на стр. 341-346).

У том алманаху постоје и три блока слика, уоквирених црном позадином. У садржају нису уопште најављени. Па, трећи такав блок је убачен између странице 352 и 353. Наслов тог блока је, за прве четири његове странице, „СФ портрет“, ту видимо двадесетак портрета СФ личности, међу којима је последњи др Дарко Сувин, а за других четири странице, наслов је „СФ у Југославији“, то су углавном насловне странице књига објављених у Југославији. Друга од њих је Жил Верн, Пут на Месец, једно послератно српско издање. Али, гле, прва од њих је Кроз васиону и векове Милутина Миланковића.

То би значило да је та редакција сматрала да Кроз васиону и векове јесте научна фантастика.

Само да се подсетимо: главни и одговорни уредник сва три ова алманаха био је Гаврило Вучковић, познат и популаран у српском фандому под надимком „Гаја галаксија“. Истакнуту улогу у редакцијском колегијуму имао је Танасије Гаврановић, познат и популаран под надимком „господин Таса“. Чланови редакцијског колегијума били су још и Есад Јакуповић, Душан Мијатовић, Александар Милинковић, и Јова Регасек, и једна жена, Зорка Симовић, а у импресуму броја 3 видимо и речи: „Избор текстова: Гаврило Вучковић и Зоран Живковић. Избор илустрација Есад Јакуповић“.

Дакле они су сматрали да је Кроз васиону и векове ипак и нешто више, а не само низање астрономских информација?

[Miodrag Milovanovic]

Aco, sve ja to znam. Mogu da vam navedem i druge teoretičare književnosti koji slično tvrde.
Dugo su istraživači naučne fantastike u nju smeštali različita ostvarenja da bi joj podigli kredibilitet, a Milanković je ličnost sa ogromnim kredibilitetom u srpskom društvu i nauci.
Ali pošteno pročitajte tu knjigu i ako u njoj vidite roman slobodno pišite o tome kao o naučnofantastičnom romanu, ali ja i dalje smatram da Milutin Milanković nije pisao tu knjigu kao roman - pisao ju je kao naučnopopularno ostvarenje, koristeći u nekim delovima određene elemente naučnofantastične ikonografije da zainteresuje svoje čitaoce za nauku, a posebno astronomiju. Izdavači ove knjige nisu je smatrali romanom - proučite njenu recepciju kod savremenika.

Slično je, mada ne i potpuno, i sa Komarčićem. Proučite recepciju njegovog romana u vreme kada je nastao. Proučite literaturu koju navodi na početku knjige. Proučite njegova interesovanja i ezoterijske časopise koje je izdavao u vreme štampanja Jedne ugašene zvezde. Proučite način na koji njegovi junaci putuju svemirom. Pogledajte šta biva sa glavnim junakom na kraju knjige. Pa ako vam sve to ukazuje da mu je namera da racionalizuje putovanje kroz svemir naučnim ili paranaučnim metodama, onda slobodno uvrstite u istoriju naučne fantastike i sva žitija svetaca i slične religijske tekstove, jer nema mnogo velike razlike u metodi. Mada ovde ne bih bio toliko isključiv kao kod Milankovića, jer bi se njegova naučnofantastičnost mogla donekle braniti ne tako jasnom granicom između spiritizma i nauke prisutnom u vreme njenog nastajanja. Mada ja izbegavam da Jednu ugašenu zvezdu zovem naučnofantastičnim romanom.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   умрла је хрватска списатељица СФ која је у “Сириусу” својевремено имала три приче (у “Сириусу” 69, “Снег”, у којој је неко наредио роботима да почисте сав снег; у “Сириусу” 72, “Роберт”, о роботу који се заљубио; и, у “Сириусу” 81, “Једино решење”, неко се досетио (у духу Џонатана Свифта и његовог “Скромног предлога”… ) како да реши проблем превеликог броја старих људи на свету.

Имате информацију на Арт Аними:

http://www.art-anima.com/vesti/preminula-milena-benini

(2)   Био је, 2020 05 28, онлајн панел „Фантастика на западном Балкану данас“, учествовао је Милош Петрик:

http://www.art-anima.com/vesti/fantastika-na-zapadnom-balkanu-tema-onlajn-panela

али немамо никакав извештај шта су рекли, и да ли постоји линк где би се то могло одгледати.

(3)   У данашњем “Блицу” на стр. 32, Слободан В. Ивков даје приказ фантазијске (не СФ) стрип-књиге, вероватно намењене за децу, о чудовиштима, која се састоји од педесет “гегова” на по две странице, под насловом Исидор и нељудска бића, сценарио Зоран Пеневски, цртао Душан Павлић. Помињемо јер се појављују и роботи.

Један мали обичај, заправо и клише, из хорор сцена у небројеним филмовима где се појављује гробље, Ивков сажето помиње овако: у последњем, педесетом гегу су “само надгробни споменици, стећци и некрополе, наравно ноћу и уз пун Месец”. Наравно. То је традиција.

(4)   Памтите да смо вам пре десетак дана, 30. маја, јавили да је у “Данасу” изашао приказ бугарског романа из 2009. године (хвала, Мићо) Раптус , аутор Светослав Нахум, и да смо замерили да вероватно избегавају да означе овај роман жанровски, као СФ, то јест да је примењено лукавство са циљем да се дистанцирају од жанра, да би постигли већи литерарни углед? Е па ево данас је у “Политици”, на стр. 12, приказ тог романа, мало опширнији, и, гле, читави пасуси су практично идентични.

(5)   Цењени Мићо, интересантно је читати како је Зоран А. Живковић у својој Енциклопедији научне фантастике, на стр. 466, у чланку о Миланковићу, пажљиво одмерио како ће третирати Кроз васиону и векове, као наш “први СФ бестселер”, као “књигу”, као “дело”, и закључио да је Миланковић “први модерни СФ аутор на српскохрватском језику”.

За разлику од тога, ја тврдим да је то роман, али, није СФ роман, него је роман за популаризацију науке, са јаким СФ елементима.

[Miodrag Milovanovic]

Aco, baš ne znate da pretražujete internet:



Uz svo poštovanje, ovo što je Miloš pričao o srpskoj fantastici je ispod svakog nivoa.

[Anomander Rejk]

Imaćemo predstavnika i na Worldconu : https://sinhro.rs/snezana-kanacki-predstavnica-srbije-na-medunarodnoj-konvenciji-naucne-fantastike/?fbclid=IwAR3okRHr4A8YH4j4bfPX1VD3sbg5mSUdfLU868I5o3T_zGAO1gNy6r0J8eQ

[Ghoul]

Uz svo poštovanje, ovo što je Miloš pričao o srpskoj fantastici je ispod svakog nivoa.

možeš li to, naravno uz sve poštovanje, bar malo elaborirati?

probrauzovao sam njegovo izlaganje, i ne znam šta si tačno našao toliko problematičnim?
možda skoro totalno odsustvo bobana, radmila i tebe? i/ili preveliki naglasak na najpopularnijima? ili...?

[Miodrag Milovanovic]

Uz dužno poštovanje, dovoljno poznaješ oblast da ne moram da ti eleboriram.