Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени Мићо, хвала! Јавићу ако се буде продавао.

Е, сад, данас у новинама:

(1)   У “Политици” у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука” па на стр. 2 тог прилога, имате данас (требало је раније да јавимо…  пардон…) чланак, потписује Љубица Арсић, наслов је “Интелектуалац у бари глупости”, тема је, отприлике, како све људи данас постижу да постану познати као истакнути интелектуалци, а последња, отприлике, четвртина чланка – главнина четвртог ступца – посвећена је књизи (издавач “Лагуна”, преводилац није у овом чланку назначен) Цвеће за Алџернона коју је написао Данијел Киз (раније познат нама као Даниел Кејз; у сажетијој верзији, као прича, ово је објављено код Бобана Кнежевића у Монолиту 2, пре четврт века, године 1984, на стр. 219-236.
Један каснији АБН коментар гласио је:

Монолит 2, стр. 219, Кејз, Даниел, “Цвеће за Алџернона”, превео (и потребне преводилачке акробације и бравуре извео, и то са одушевљењем) Александар Б. Недељковић. Интересантан случај, ово је једино помена-вредно дело тог писца, Кејза, али је тим једним он постао класик светске СФ литературе. Дакле, заиста једно-али-вредно. Причу “Цвеће за Алџернона” Кејз је после развио у роман, али је тај роман само непотребно преопширна верзија исте ствари. Писао је Кејз још годинама, али без иоле запаженијег успеха. По овој причи снимљен је филм Чарли. Алџернон је миш коме је вештачким путем подарена нешто виша интелигенција од нормалне мишје, тако да се боље сналазио у лавиринтима са сиром на крају. А Чарли Гордон, јунак ове приче, је...

(2)   У данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, у прилогу “Недеља”, на стр. (римско) X, изашао је чланак који каже да је познати наш хорориста Ото Олтвањи објавио веселу књигу за децу, под насловом Како сам постао детектив. Чланак потписује К.Л.Д, наднаслов је “књига за децу” а наслов чланка је дат са знацима навода, овако:

Детективске приче “озбиљног” писца

а ови знаци навода као да упућују на неко мало чуђење чланкописца, због нечега.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   У дневном листу “Политика” данас на стр. 9 имате обиман интервју, говори др Милан М. Ћирковић, наслов је “Лажна наука за два клика и 30 секунди пажње”, потписује новинар Дарко Пејовић. Ћирковић критикује многобројне површне, неосноване и лажне тврдње које се пласирају у разним медијима па понекад и на интернету као (тобожња) наука. Каже да су равноземљаши смешни, али да, на пример, анти-вакцинаши праве врло озбиљну и велику штету; критикује анти-Дарвин-исте, итд.

(2)   Бацили смо поглед на наставак ТВ серије Рат светова, наставила се у истом духу, они се крију, и полако лутају, цуњају, по опустошеном свету, имају довољно хране и воде… џентлмени су већином уредно обријани, значи они имају комоцију чак и да се обрију сваког дана (!), онај један старији научник понекад мудро гледа кроз један омањи микроскоп, па, као, нешто ће он да открије, и…  тако.

(3)   Узгред, ово су јубиларне, хиљаду петстоте овакве вести… али, у новембру 2017, кад се угасио форум на Арт Аними (тај сајт је активан и квалитетан и данас, дакле постоји и сад Арт Анима, али нема свој форум), прешли смо на овај форум, код Либеат и Миће, а то су тада биле наше вести број 1275, дакле, само 225 пута смо вам се јавили на овом форуму, овде.

АБН је сачувао свих тих 1500 вести, и нада се да их једног дана окачи, негде, као један текст-документ са преко 2000 страница, као хронику једног времена и магацин података…  али прво треба објавити збирку АБН-ових досад објављених, у научним гласилима, 45 научних радова… такође као један велики обједињен текст-документ.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,
у данашњем “Данасу”, на стр. 16, обиман чланак, потписује Дина Капаева, критикује филм Џокер да се у њему славе насумична убиства сасвим недужних људи као тобоже оправдан облик нечијег протеста против неке друштвене неправде.

[Ghoul]

Цењени    ,
у данашњем “Данасу”, на стр. 16, обиман чланак, потписује Дина Капаева, критикује филм Џокер да се у њему славе насумична убиства сасвим недужних људи као тобоже оправдан облик нечијег протеста против неке друштвене неправде.

stvarno ne razumem zašto prenosite pogrešna i glupa mišljenja nekih nebitnih likova, umesto tačnog i ispravnog suda o tom filmu od strane kompetentnog kritičara:

https://cultofghoul.blogspot.com/2019/10/joker-2019.html

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Па, цењени др Гул, шта филм Џокер подржава или не, то је мени у овом тренутку мање интересантно, а радије бих да чујем Ваш утисак о оној страници у Зборнику, о Вама. Да ли је објективно, тачно, истинито....

Е, сад,

(1)   сазнајемо да је Мухарем Баздуљ написао роман са једним СФ елементом, наиме, дешава се у будућности. Али, само неких седам-осам година у будућности, у пролеће године 2027. Место радње је Беч, Аустрија. Наслов романа сугерише научну фантастику:  Посљедњи мушкарац. То би се могло схватити (такав наслов, сам по себи) као други елемент СФ. Али, у овом тренутку немамо јасне назнаке да је тај роман заиста СФ; немамо таква сазнања.
Промоција романа заказана је да буде у Панчеву, у понедељак 25. новембар 2019, у 19.30, у дворани “Аполо”, Максима Горког 6, Панчево.

(2)   ТВ серија Рат светова се некако, јадно, дошетала до некаквог краја, или су то можда само поновљене две претходне епизоде, нисмо сигурни. Марсовски роботи почињу (неки од њих) да се понашају као тужни гвоздени пси, који само желе да живе и да се спријатеље са нама; то, након седам-осам милијарди убистава; а оне наше бебе које су киднаповали из једне просторије, вратили су живе и здраве (видимо да мрдају…). У последњој сцени (ако је последња) види се један човек у неком нагнутом медицинском као кревету, из тог човека вире неке цеви или жице, он мало подиже леву руку, и, ништа. Можда ипак има још две епизоде? … али, то је небитно, јер у сваком случају серија је промашај, огроман, очајан. Само да се зна, то је она верзија у којој научника игра глумац Габријел Берн (Byrne); али, изгледа да је направљена још једна ТВ серија Рат светова, такође ове, 2019. године (!), али се дешава (ваљда, можда…) у викторијанској Енглеској, у деветнаестом веку…  информације су нејасне, у штампи су се појављивале измешане слике једног и другог, све то скупа изгледа промашено.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)   “Политикин забавник” бр. 3537, петак 22.11.2019, нема СФ причу, али има слабу хумористичну причу (са неком можда трунчицом фантастике): Стефано Бени, “Како су два старчића прешла улицу”, а прешли су иако је то стално било скоро сасвим немогуће јер је било јако много аутомобила а није било семафора. (Помогао им полицајац.)

стр. 1, насловна, наш мозак нацртан као велико, весело градилиште, много зупчаника, радионица, итд.

стр. 4-7, како је Србин по иману Константин јаничар Михаиловић принудно ратовао за Турско царство.

стр. 8-11, досадашњи покушаји да се уграде жице у мозак да би се ухватиле неке мисли.

стр. 12-13, туристичка путовања у свемир, досад седморо, први је био Денис Тито, 28. априла 2001,
а ускоро можда и они краткотрајни скокови, само суб-орбитални, да би се остварило три минута бестежинског стања, са фирмом “Вирџин галактик” или неком другом.

стр. 14, како је Баз Олдрин по слетању на Месец попио мало вина за причест, пре изласка на површину Месеца, а НАСА о томе није известила јавност, тада. И како је у новембру 2019. послато 12 флаша вина на међународну орбиталну станицу, али не сме да се пије. Ово је истина.

стр. 52-54, руска реч кремљ означава не само онај један у Москви, него врсту руске “унутарње тврђаве” у којој су и главне градске институције? било је  више тих кремљова?

стр. 62, укратко о једином боравку Николе Тесле у Београду, 1892, био код краља, добио орден Светог Саве.

стр. 67, претпоследња, испод сентенција о путовању (које су слабе), надреалистичка слика, жена је ваздушни балон и лети кроз небеса.

(2)   Опет (као она коју поменусмо пре неколико дана, Баздуљ: Посљедњи мушкарац) једна књига са једним СФ елементом који се састоји у томе што се радња дешава у врло блиској будућности, кроз само неколико година;

то су, дакле, већ два таква романа, у кратком року један за другим,

наиме, у “Данасу” у суботу 23. новембра 2019. имали сте на стр. (римско) XII кратак приказ тог романа једног писца који ради у БиХ и у Хрватској, Миљенка Јерговића (познаник Светислава Басаре), која је објављена истовремено у Хрватској и Србији, наслов је Херкул, година у роману је “две хиљаде двадесет и нека”, а тема су (наводно; ако смо добро схватили) политичка непријатељства која се беспотребно догоде између неких Хрвата и неких Срба. У једном промотивном тексту који смо видели на нету

https://www.knjizare-vulkan.rs/domaci-roman/50083-herkul

се каже да је то “опомињућа сатира против сваког, а посебно домаћег, национализма”.

(3)   А на стр. X у доњем левом углу био је, под насловом “Јаз на бугарском”, кратак приказ романа Јаз, аутор Дарко Тушевљаковић, тема су догађаји код нас у 1990-тим годинама, истиче се већ у наслову чланка да је роман објављен и на бугарском језику, а помиње се да садржи и елементе фантазмагорије. Чланак потписује К.С.Д, само иницијалима.

Интересантно, само дан касније, у недељу 24. новембра, у “Политици” је, на стр. отприлике 20, у рубрици “Култура”, изашао, у доњем левом углу, врло сличан кратак приказ романа Јаз, потписује (само иницијалима) К.Р, наслов је “Роман Јаз објављен на бугарском”, информације су отприлике исте, и отприлике истим редоследом дате, а поједини делови неких реченица су баш-дибидус идентични, само је чланак краћи за једну реченицу, јер се завршава речима “како преживети историју и сачувати право на властиту различитост”, док у “Данасу” после тих (идентичних) речи стоји још једна реченица.

(4)   У данашњем “Блицу” на стр. 22 – а то је рубрика “Култура” – у колумни “Фантастикологија” Слободан В. Ивков даје веома добар приказ књиге 101 лице фантастике, лексикон жанровских писаца, коју је написао Илија Љ. Бакић. То је збирка 106 есеја у којима Бакић даје биографије и описује главна дела многих иностраних писаца, из разних земаља, али ниједног домаћег писца, што му Ивков итекако замера (у пријатељском тону, али јасно). Осим тога, Ивков јасно замера и то што је у наслову изостављена реч научне, као да је Бакић хтео да се склони од бојкота јер, каже Ивков, “Факат, предрасуде код теоретичара књижевности постоје!”
Издавач је “Агора”. Књига је тврдо укоричена.

(5)   Један СФ филм са врло добром основном идејом! (али скромно, не-баш-најбоље реализованом; ипак вреди га видети). Наслов је блед и нејасан, у суштини лоше одабран, У времену (In Time, 2011) што је код нас преведено на два начина: лош превод, Време је новац, и, други, то је неупоредиво боље и спретније преведено – као Преостало време. Могли сте гледати данас од 12.48 ч на каналу Pink SCI FI & Fantasy.

У филму, у једној будућој Америци, ви живите 25 година, али после свог 25-тог рођендана, живите само још онолико колико можете да купите времена; постоје компаније које га продају; богаташи могу да живе хиљадама година, а сиромаси умиру одмах, или раде, ропски, по цео дан, само да би купили још један дан. Бројач времена је на вашој левој руци, на подлактици, цифре су флуоресцентне, светло-зелене. То је та добра основна идеја, али је сценаристичка реализација прилично клишетирана и конвенционална. Филм је коштао 40 милиона долара а зарадио 160, дакле добро, врло добро, али ништа колосално. (Али да су га правили наши, српски аутори, или неки други на овом данашњем Балкану, вероватно би буџет био 400 хиљада долара, дакле сто пута мањи, за шта постоји појам “микро-буџет”, али филм онда ништа не би ни зарадио, остао би “фестивалски филм”, приказао би се само на неколико фестивала, и, ништа… а паре, те скромне наше балканске парице, би пропале…) Режисер је исти као за прослављени филм, класик, Гатака, а више можете прочитати на: 

https://en.wikipedia.org/wiki/In_Time

[Ghoul]

Па, цењени др Гул, шта филм Џокер подржава или не, то је мени у овом тренутку мање интересантно, а радије бих да чујем Ваш утисак о оној страници у Зборнику, о Вама. Да ли је објективно, тачно, истинито....

a meni je više interesantno da saznam kako vam uspeva da plasirate tekstove sa foruma i neka neobavezna ćaskanja i tok-svesti tirade u zbornike NAUČNIH radova.
to bi stvarno bilo korisno a možda i zanimljivo saznati.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Па, цењени др Гул, то је један извештај о једном догађају, надам се да је чињенично истинит.

У сваком случају, многи одломци ових вести овде, још од 2006. године, још кад је ово било на форуму Арт Аниме, заправо су делови моје будуће књиге Историја српске научне фантастике деветнаестог и двадесетог века (са кратким освртом на почетак 21-вог). Ја отприлике од Нове године крећем са писањем тога, али, ето, заправо је велики део већ написан… овде.

Е сад.

(1)   У “Политици” је у петак 29. новембар 2019. на стр. 28, у рубрици “Мозаик” изашао чланак са насловом “Кинези клонирањем стварају суперпсе”, потписује С. Стијовић, где се каже да Кинези сада, за потребе полиције у Пекингу, гаје и дресирају клониране псе расе “малиноа” (Belgian malinois) који су изузетно паметни, јаки, послушни итд. Ту је и слика у колору, где шест полицајаца (три жене, и три мушкарца) држе свако у наручју по једног од тих паса-клонова.

Линк за тај чланак на сајту “Политике” је:

http://www.politika.rs/scc/clanak/442956/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B8-%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BC-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%81%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%B5

а на енглеском, такође са том истом сликом:

https://www.cbsnews.com/news/cloned-police-dogs-china-beijing-security-forces/

(2)  “Политикин забавник” бр. 3538, петак 29.11.2019, стр. 1, насловна, карикатура у боји, гигантска индустрија пљескавица.

стр. 4-7, како смо 1934. године минирали и тотално уништили древни град Жрнов на врху Авале, испод кога су остаци били вероватно антички, да бисмо саградили споменик Незнаном јунаку.

стр. 17, политичка мапа Европе и околине, године 2100, ако море настави да расте. Имате то и на нету, само затражите: Political map of Europe, July 2100; images; size large.

стр. 22-25, како су Руси 1954. године испробавали ратовање при употреби атомске бомбе, и стварно слали војску у то, стварно бацили атомску бомбу, на полигону Тоцки, у Сибиру, у потпуној тајности. Многи су страдали од радијације.

стр. 48-49, спортски новинар “Политике” Љубомир Вукадиновић (1912-1973) написао је својевремено књигу фантазије о олимпијади животиња, у некој џунгли, где су животиње саме организовале да се такмиче у разним дисциплинама.

(3)   Јавили смо вам овде, на дан 19. новембра 2019, да је Мухарем Баздуљ написао роман Посљедњи мушкарац, који се дешава у блиској будућности, у пролеће године 2027. Сад сазнајемо још један, додатни елемент који говори да је то СФ. Наиме, у “Блицу” је 26. новембра, па на осмој страни уметнутог прилога “Поп & култура”, објављен екстремно похвалан, и изузетно обиман приказ – цела страна! – о том роману, потписује Владимир Д. Јанковић, а око средине другог ступца се каже да је то “приповест о свету из блиске будућности у којем се мушка деца више не рађају, свету на који долази само женска чељад”. То је трећи, а рекли бисмо и досад најјачи аргумент за претпоставку да је то СФ (или Ф) роман. (Узгред, у СФ је више пута замишљан свет без мушкараца.) Онда, ако је СФ, зашто га не оглашавају као научну фантастику? Зашто ни издавач, ни писац, ни критичар не кажу, једноставно, отворено, храбро, да је то научна фантастика?

(3)   У “Политици” је у суботу 30. новембра 2019, на стр. 9, дакле не у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука”, него у главном делу листа, изашао чланак “Тешко питање и паметни одговори” (потписује Борислав Стојков), поводом тога што се Европска Унија упутила питање, на адресу 100 академија науке, како постићи да научници објасне политичарима шта наука мисли о појединим важним питањима, како да објасне, да не би политичари доносили одлуке на бази незнања и неразумевања научних истина; како да објашњења науке (за ту групацију лаика: политичаре!) буду приступачна и корисна. Ово, рекли бисмо, спада у ширу тему популаризације науке.

(4)   У “Политици” исто у суботу 30. новембра 2019, и опет не у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука”, него у главном делу листа, сад на стр. 21 (али, заправо на тој страници није назначена пагинација), у рубрици “Култура”, изашао је интервју, говори писац Зоран Ћирић (средње слово не знамо), наслов је “Апокалипса је ту и то треба да нас весели” (то отприлике у смислу: ако, нек буде крај света, нек пропадне свет, барем ће престати да оптужују нас Србе за све и свашта…), чланак потписује новинарка Марина Вулићевић; ту је и огромна слика, портрет писца, са изразом лица који бисмо оценили као алертан (будно-пазећи) али некако убледео и некако оптужујуће-нерасположен.
Овај интервју најављен је на насловној страници “Политике” као један од најважнијих прилога тог дана, дакле добио је тај третман.

Ћирић, рођен 1962, је добитник неколико књижевних награда укључујући и НИН-ову награду 2001. године (а и награду фонда “Борислав Пекић”, такође) за роман Хобо.

Повод за интервју је тај што је Ћирић сада објавио (код издавача “Дерета”) роман Ланац слободе о алтернативној историји која почиње окупацијом Србије 1999. године, отцепљењем Београда, одлуком да се од остатка Србије направи ваљда државица, названа Администрација за Доњи Балкан, чији главни град ће бити имагинарни град Нишвил, итд; а изгледа да почиње и Трећи светски рат. То је дакле још један од тих наших романа о пропасти Србије под окупацијом НАТО и Европске Уније (као Black Light Миомира Петровића). Имамо утисак да је новинарка врло јасно знала да то мора бити нека врста фантастике, па је више пута помињала појмове “жанр”, “дистопија”, и “жанровски свет”, али изгледа да није хтела да пита оно што писац вероватно није желео да буде питан, нешто отворено и грубо, у стилу – да ли Вам је ово научна фантастика? – не, никако, није поменула (а није ни он) научну фантастику.
Али ћемо зато ми да поставимо то питање! Заправо да поновимо питање; сад није Баздуљ, него је Ћирић, али питање је отприлике исто! – шта мислите, зашто ни издавач, ни писац, ни новинар не кажу, једноставно, отворено, храбро, да је то научна фантастика?

[Ghoul]

Па, цењени др Гул, то је један извештај о једном догађају, надам се да је чињенично истинит

znam da je IZVEŠTAJ, sećam se tog IZVEŠTAJA odavde, sa foruma; zato sam i pitao, koja je tajna vašeg uspeha? kako vam uspeva da IZVEŠTAJE SA FORUMA, pisane neobavezno i poluneozbiljno, plasirate u tekstovima koji se izdaju za NAUČNE, u AKADEMSKIM izdanjima?

[Ghoul]

opasno predavanje danas predveče!

Evropski SF i futuristički film: EVROPA (POSLE) BUDUĆNOSTI

https://cultofghoul.blogspot.com/2019/12/evropski-sf-i-futuristicki-film-evropa.html

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени др Гул, одговорићу, само ово је сад хитније:

програм Лазе за децембар 2019:

2. децембар 2019 - Русофилија у дому српске фантастике: Виктор Пељевин

Руски писац средње генерације Виктор Пељевин је мало познати, али врло цењени скрибоман. Кроз садржај његових дела упутите се на чаробно, али и туробно путовање кроз модерну руску литературу. О Пељевиновом делу, његовом утицају на руско, али и српско и словенско друштво, говоре Петар Петровић и Владимир Матић Курyлев. Модератор: Милош Петрик.

9. децембар 2019 - 1983/4/5: о Пољској и другим антиутопијама

Ерику Артуру Блеру се није допадало куда иде овај свет тамо негде пре око 70 година, па је сео и написао како би то могло да изгледа када власт почне да ефикасно производи симулакруме. (Није му се, кажу, допадало ни што је на почетку а не у средини полица у књижари, па се преименовао у Џорџа Орвела.) Та 1984. је очигледно оставила велики утисак на неке, па онда на неке друге и тако све до прекјуче. О 1984. (мање) и њеним дериватима - Барџисовој 1985, и Нетфликосвој/пољској 1983. (више) а можда и о Великом Брату и о пацовима причају Милош Петрик, Андреј Ћирић и Ивана Дамњановић.

16. децембар 2019 - "Јеси ли и даље, оно...Гррр?" - 20 година вољене серије Ангел

Кад је после треће сезоне "Бафи" постало јасно да се прича главне јунакиње креће у неком новом правцу, могло се десити да останемо без једног од најбољих ликова које нам је ова култна серија подарила. На нашу срећу, Џос Видон је имао друге планове за намргођеног, намученог вампира с душом, па га је преселио из малог места и средње школе у урбанију, грубљу средину Лос Анђелеса, омогућивши му да мање брине о крају света, а више о тражењу искупљења. Од тада је прошло 20 година, а публика се и даље с великом наклоношћу и носталгијом сећа серије "Ејнџел", узбуђења, емоција и хумора који су је красили. Нешто подробније о свему томе, о вампирима и људима, добрим демонима и злим адвокатима... причаће вам Матеја Видаковић, Ненад Беквалац и Јелена Катић Живановић.

23. децембар 2019 - Промоција: Илија Бакић, Четири реке извиру у рају и ине пловидбе

Бакић је награђивани писац и песник, који целу каријеру плови на вировитом ушћу жанра и главног тока. Бакићева проза је мрачна али и хумористична, често експериментална, не штеди ни протагонисте ни читаоце. Четири реке извиру у рају и ине пловидбе је узбудљива књига духовних авантура чију разгранату структуру обликују три новеле, а чији се јунаци појављују у различитим (псеудо)историјским временима носећи терет сопствених животних прича; за сваку од њих везује се снажан симбол судбинског лутања – ПЛОВИДБА.

30. децембар 2019 - Фантастична читаоница #73: Theory of Bastards, Audrey Schulman

Добитник цењене награде Philip K. Dick прошла је углавном испод радара већини читалаца. С правом или не? Оно што је заједничко скоро свим приказима ове књиге на Goodreadsu је да јој не треба судити по корицама. Дођите да причамо о књизи. Модератор: Бојан Бутковић.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Дакле ето окачили смо програм Лазе за децембар,

а што се тиче тог предавања о коме сте јавили, о европским СФ и футуристичким (?) филмовима, па, то врло интересантно звучи, надам се да су снимали и да ће бити окачено негде на сајт те институције (ЕУ инфо центар), па, да ће моћи да се погледа. Молим јавите, овде, ако буде такав снимак код њих па ако сазнате за то.

(2)   А што се тиче Ваше одбране дисертације, дајте окачите овде неки други приказ те одбране (који сте написали рецимо Ви, или неко други од тада присутних) а који би био можда бољи, истинитији, озбиљнији, итд, па, да упоредимо; или једноставно окачите на нет комплетан снимак одбране, па да свако може да погледа, слуша цео ток, и провери да ли су моја сећања тачна. Или нетачна.

Кроз сто, кроз двеста година, шта ће се уопште о тој одбрани знати? шта ће се памтити?

Осим тога, треба да будемо колегијални према неким најбољим студентима, у неком граду, који можда већ имају и објављене радове, и можда управо сада размишљају да пријаве тезу баш из те области, из хорор жанра… и питају се какав би био исход таквог покушаја… Ове белешке о одбрани, какве су – да су, чињенично су истините, и ваљда дају барем некакву оријентацију, а ко може боље, широко му поље.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

У “Данасу” је у уторак 3. децембар 2019. на стр. 20 изашао обиман чланак, потписује Павле Симјановић, под насловом “Госпођа из каде узвраћа ударац”, о хорор-фантази филму (са духовима…) Доктор Слип (Doctor Sleep, 2019) који је наставак Исијавања (Shining, 1980) Ето, после скоро 40 година…

[Ghoul]

о хорор-фантази филму (са духовима…) Доктор Слип (Doctor Sleep, 2019) који је наставак Исијавања (Shining, 1980)

a šta je dr ghoul o tome rekao, piše ovde:
http://cultofghoul.blogspot.com/2019/11/doctor-sleep-2019.html

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
(1)   Код Невидљивог налазимо, на:

https://sfpisb.wordpress.com/2019/12/04/crna-knjiga-jo-jedna-domaca-distopija/

податак о још једном роману о пропасти наше земље у блиској будућности, због уласка у ЕУ и због иностране доминације над нама, итд.

Наслов чланка гласи, код Невидљивог,
“Црна књига – још једна домаћа дистопија”,
а у тексту се каже, између осталог: “Црна књига Луке Трипковића даје интригантну визију српског друштва у блиској будућности. У овој држави на граници одумирања, пуноправној чланици реформисане Европске уније ( … ) откривају (се) узроци пропасти ( … )”  итд.

Али не каже се у ком је то жанру ! ! !

(2)   Данас у “Политици” на страници негде-око-двадесете, у рубрици “Култура”, налазимо, у првом ступцу, врло кратак приказ (само две реченице), наслов је “Будућност у којој је све исто”, потписује само иницијалима К.Р, а вест је, да је објављен роман, аутор је Филип Јарчов, изричито и јасно се каже “сврстао се у ред српских писаца научне фантастике”, наслов романа је Ко ми то шапуће у сновима на јави?, а тема је будућност Србије.