Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[angel011]

Цењени   ,
баш би добро било кад би неко јавио програм ЛК за октобар… неко ко се сналази на Фејсбуку… мада смо у “Политици” видели да је сад у понедељак о Зони сумрака.

Ne mora da se snalazi na Fejsbuku, može i da pogleda sajt Doma Omladine.

7. oktobar
Između svetlosti i senke: 60 godina Zone sumraka

Na ovaj dan, 1959, pre tačno 60 godina (i šest dana), na programu mreže CBS je prvi put prikazana epizoda „Gde su svi?“. O svemu što se od tada dogodilo, uključujući najdraže adaptacije kratkih priča legendi naučne fantastike i horora, kulturološkom fenomenu koji je „zonu sumraka“ na nekim jezicima pretvorio u frazeologizam, kao i najnovijem pokušaju američkog reditelja i komičara Džordana Pila da seriju povampiri, govoriće se u Tribinskoj sali Doma omladine. Dođite, ljutite se na gospodina Pila ili ga pohvalite, i prisetite se pete dimenzije, nepoznate čoveku - prostora između svetlosti i senke, nauke i praznoverja. Moderatorka: Andrea Stojanović.

14. oktobar
I svi smo mi policajci

Četvrt veka kultnog pop-magijskog stripa Granta Morisona The Invisibles. O stripu koji se pretvorio u sigil haos-magije i odbrojavanjem do 2000. "zaključio" devedesete govore: Pavle Banjac, mlada nada strip-teoretisanja i student antropologije, neko ko se rađao u trenutku kad su se The Invisibles završili i ko ih je sada po prvi put pročitao. Nađa Pavlica uzdanica levičarskog feminizma i velika ljubiteljka književnosti, stripa i Morisona, te davnašnja ljubiteljka The Invisiblesa. Moderator: Draško Roganović, dežurno strip-smetalo.

21. oktobar
Gradovi u pokretu: predatorski urbanizam Mortal Engines

Mortal Engines prošlogodišnji fimski spektakl/debakl nastao po istoimenom naučnofantastičnom romanu, odnosno kvartetu romana Filipa Riva, je protutnjao a da se na njega usled programske popunjenosti nismo pošteno osvrnuli. Ispravljamo propust i ovom prilikom govorićemo o knjizi i filmu, o postapokaliptičnoj budućnosti mobilnih kanibalskih gradova u borbi za oskudne resurse i političko-urbanističkim metaforama upakovanih u "omladinski" (šta god to značilo...) podžanr SF-a. Moderator: Andrej Ćirić aka Roman Fyodorovich Ungern-Sternberg.

28. oktobar
Fantastična čitaonica #71: Spinning Silver, Naomi Novik

Pred početak zime je možda pravo vreme da se pročita malo drugačiji pogled na igru leda i vatre... Ako ste dobrodušni zelenaš možda nije najbolja životna odluka da se time bavite u selu u kom vas ljudi od početka ne vole zbog vere. Ili da se uopšte bavite pozajmljivanjem novca. Kad je Mirjamin otac doveo porodicu do prosjačkog štapa Mirjam je odlučila da preuzme stvari u svoje ruke. Ispostavilo se da je toliko sposobna da se u jednom trenutku nepažljivo pohvalila da može da pretvori srebro u zlato. Zašto nepažljivo? Nikad ne znate ko, ili šta, može da vas čuje u bajkovitom zimskom svetu Naomi Novik. "Spinning Silver" je nominovana za Huga i Nebulu a osvojila je Mythopoeic nagradu i Lokus ju je proglasio za najbolji fantasy godine. O prethodnoj knjizi Naomi Novik, "Uprooted" već smo veoma pozitivno diskutovali na čitaonici. Moderator: Bojan Butković

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала, Славо! Гледаћемо (кад буду направљене) тих додатних 10 епизода о Жан-Лук Пикару, ако то буде аутентично у оквиру оног правог, првобитног универзума “Звезданих стаза”, а не у неком од оних других, каснијих универзума који су ту серију упропастили!

Хвала, ангел 011 (за окачен програм ЛК за октобар) !

(1)   “Политикин забавник” бр. 3531, петак 11.10.2019
стр. 1, насловна, митолошка илустрација, Сизиф се пење помоћу сегвеја (са два точка) на планину, а стену не гура, него је један дрон подиже испред њега.

стр. 10-13, како би се преживело ако би одједном нестала сва наша техника на овој планети, и све књиге итд; хипотетични чланак, близак научној фантастици. Илустрација (нацртао Жељко Пахек, у свом препознатљивом карикатуралном стилу) показује како од камена неки покушавају да исклешу спејс шатл. (Али, сећамо се да је управо та Пахекова илустрација већ једном била, пре десет година, 2009 07 10, у ПЗАБ.) Потписује М.З.

А да ли смо вас обавестили, пре десет година? Јесмо, и, ево овако је гласило, тог дана:

“Цењени   ,
Политикин забавник бр. 2996, петак 10. 07. 2009, нема СФ, али има, на стр. 10-11, Пахекову илустрацију, у духу карикатуре, која приказује како би изгледало клесање спејс шатла од камена, кад бисмо се сад наједном вратили у камено доба.”

(2)   У “Блицу” је данас (дакле у понедељак 14. октобар 2019), на стр. 22, Слободан В. Ивков посветио колумну “Стрипологија” једном свом личном јубилеју – 40 година рада у тој, стрипској, области; јер, 1979. године је објавио један стрипски рад, и онда наставио тиме да се бави. Уједно је колумна посвећена једној књизи која није изашла, и не постоји, јер је он (ако смо добро разумели) још није ни написао, а била би део неке његове серије књига о стрипологији! На једном месту, пред крај чланка, Ивков помиње своје чланство у једном удружењу, жали се (узгред) да “чак ни филмски редитељи не могу да буду чланови Српске академије наука и уметности”, и додаје енигматичну реченицу “Далеко је сунце САНУ”.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   “Политикин забавник” бр. 3532, петак 18.10.2019,
стр. 8-11, нове свемирске трке, како ће се (можда) путовати и градити у свемиру, и, као тема, лифт за свемир. Лепо илустровано. Потписује Срђан Николић.

стр. 44-45, биографија, илустратор Бобан Савић Гето. Поводом његове недавне ретроспективне изложбе у СКЦ. Потписује Марија Ристић, кустос и историчар уметности. У тексту се на једном месту помиње списатељица Љиљана Праизовић.

(2)   У данашњем (понедељак 2019 10 21) “Блицу”, на стр. 22, Слободан Ивков даје приказ романа Филип К. Дика Валис, који је код нас објављен 2018. године, превео је др Младен М. Јаковљевић.

(3)   Видели смо, у “Блицу” 18. октобра 2019. на стр. 13 уметнутог “Блиц ТВ магазина”, најаву да ће на ТВ каналу “Фокс” кренути, наводно у четвртак 31. октобра (кроз десетак дана) у 21 ч, британска серија са осам епизода (па ће ићи сваког четвртка, осам четвртака) Рат светова, по мотивима Х. Џ. Велса али модернизована, дешава се у овим нашим модерним временима, грађани имају мобилне телефоне, итд, а нападачи долазе чак из друге галаксије, и успевају за само неколико дана да униште главнину човечанства.
Али слике које смо досад видели (да су наводно из те серије) не изгледају много интересантно. Дакле тај први наговештај квалитета не изгледа особито добро.
Има о тој серији на:

https://en.wikipedia.org/wiki/War_of_the_Worlds_(2019_TV_series)

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   колико смо обавештени, код “Службеног гласника” изашла је ових дана књига: Мартин Рис (британски космолог и астрофизичар), О будућности.

(2)   У “Данасу” је јуче, дакле 26. октобар 2019, на стр 22, изашао чланак да је ЦПН – Центар за промоцију науке (државна институција) објавио књигу Увод у научно новинарство. Мисли се на популаризацију науке, како писати за разне медије, о томе. Аутор ове књиге је Мартин В. Англер. (Гле… два Мартина?) Није наведено ко је преводилац. На промоцији, на београдском великом сајму књига, говорила је, између осталих, и Милица Момчиловић, за коју се каже да је председница светске федерације научних новинара.
На рекламној слици тј. карикатури приказан је космонаут који, у неком седећем положају, лебди у космосу и типка по старинској писаћој машини из које излази папир (то је да би се видело да он нешто пише, што из типкања по лаптопу не би било тако очигледно), а око њега лебде разни његови предмети, па и велика шоља ваљда какаоа који, јер га гравитација не држи, већим својим делом излази ван, у празан простор.

(3)   Награду за најлепшу књигу са ликовним материјалом добила је, на Сајму, монографија чији наслов је, једноставно, Добросав Боб Живковић, издавач је фирма “Креативни центар”, књига садржи велики број Бобових цртежа и слика из разних жанрова фантастике, па и СФ. Ово се баш уклопило са његовом ретроспективом у музеју.

(4)  Сад у четвртак 31. октобар, на каналу Фокс, у 21 ч, почиње та нова серија Рат светова, и то, ако смо добро схватили, сваког четвртка по две епизоде, укупно 8 епизода.

(5)   “Политикин забавник” бр. 3533, петак 25.10.2019, нема СФ причу, али има причу, стр. 58-59: јапански аутор Кан Кикући (зар није он био познат нама као Кикући Кан?), “Појава” (па, то је прича “Копље Накамура”, о јапанском ратнику који је самом својом појавом, са великом црвеном перјаницом, изазивао панику код непријатеља, а кад је покушао без тога, без перјанице, нико се није њега уплашио, и он је брзо погинуо, дакле зато што је изостао код противничке војске тај ефекат панике … – па, ово је још пре много година објављивано у Југославији, више пута… у разним, па и СФ гласилима… а уопште није СФ).

стр. 8-9, ЛЕД сијалице, које су у суштини као неонске, и претежно дају плаву боју, ипак нису тако добре за наше здравље, тако да су можда ипак боље наше старе, добре сијалице са усијаним влакном од волфрама (тунгстена), јер оне дају шири, богатији, свестранији, хуманији распон боја, које улазе у састав беле.

стр. 64, осим ауторског права, постоји у закону и много шири појам права интелектуалне својине, нпр. право жига које траје неограничено.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,
(1)   у данашњем “Блицу”, у уметнутом прилогу “Поп & култура”, па на стр. 4 и 5 тог прилога, имате интервју (потписује Татјана Њежић) са писцем и приказ романа: аутор је Мухарем Баздуљ (наш истакнути књижевник, коментатор, и професионални књижевни радник), наслов романа је Последњи мушкарац, издавач је “Вулкан”, роман има јасне елементе СФ – наиме, у будућности (врло блиској, али ипак будућности, кроз само седам-осам година, негде око 2027. године), на свету престану да се рађају дечаци, тј. мушке бебе; рађају се само девојчице; приказано је како то утиче на друштвени живот у Бечу, у Сарајеву, итд. У разговору са Тањом Њежић, која каже да је то дистопијски роман (не каже да је СФ) и да је побудио пажњу на сајму књига, Баздуљ помиње Артура Ч. Кларка, али и Мишела Уелбека, а помиње и појам “дистопијска књижевна визија”, али не каже, ни он, да је његов роман научна фантастика, не, то не каже. Нама се чини да Баздуљ избегава жанровску одредницу, избегава да његово дело буде у јавности означено као научна фантастика, неће тај, хммм, хоћемо ли казати, жиг? – него, настоји да јавности прикаже своје дело као, ето, дистопијску књижевну визију, можда сматра да то звучи респектабилније. Литерарно узвишено; без падања у жанровски гето.

(2)  Такође у данашњем “Блицу”, али на стр. 33, рубрика “Жена”, имате чланак, са енигматичним насловом “Да ли је беба здрава и пре трудноће?”, наднаслов је “Нова метода у Клиничком центру Војводина”, чланак потписује Виолета Недељковић, приложена је слика која приказује силуету труднице али у облику компјутерски повезаних зелених сјајних тачкица и линија у мраку, а поднаслов гласи:

Preimplantaciono genetsko testiranje (PGT) predstavlja najsavremeniju metodu lečenja steriliteta. Zahvaljujući ovoj metodi, gde se embrion tretira kao pacijent, u matericu se ubacuje hromozomski zdrav embrion i tako se šanse za uspešnu trudnoću udvostručuju.

У антрфилеу се каже да се ово примењује у КЦ Војводина, и на Институту за здравствену заштиту деце и омладине у Новом Саду, још од 2013. године. Са новинарком је разговарала проф. др Александра Трнинић Пјевић, специјалиста гинекологије и акушерства.

Дакле ово звучи као научна фантастика...  они провере да је ембрион, пет дана стар, генетски здрав, а онда га усађују да би могао даље да се развија... али, није СФ, него је стварност.
У Србији.
Данас.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   Новембар је почео, можемо ли замолити некога да окачи програм ЛК? Наша главна па можда и једина нада за ово је ангел011.

(2)   У Београду, у Универзитетској библиотеци, била је 24. октобра 2019. дискусија о две засебне теме, прво о предратном филмском уметнику Бошку Токину, који је покушавао бити авангардан, а потом, о сигналистичкој поезији, и истакнутом сигналисти по имену Мирољуб С. Тодоровић. То је потрајало укупно 2 сата и 28 минута, а онда се јавио за реч А. Б. Недељковић, и објаснио своје виђење сродности и везе – али, и битне разлике! – између сигнализма и СФ; сасвим укратко је препричао и своје разговоре о томе са М. С. Тодоровићем; а затим је и прочитао гласно 4 стиха сигнализма, и 11 кратких стихова СФ песме “Земља за добре људе” Милана Драшковића – Мајк Драскова.  Ово имате одлично снимљено (добро се чује) на линку:



па, само треба да премотате (ухватите мишем и повучете на десно…) на тренутак након 2 сата и 28 минута снимка. Ту почиње тај део, дакле, тај коментар из публике, а мало потом је и одговор Зорана М. Стефановића – који је познат неким фановима као Расткомен – што све укупно траје само још два-три минута, а онда је снимку крај.

Ето дакле о једном српском СФ песнику се говорило барем мало у Универзитетској.

(3)   Почела је серија Рат светова, четвртком, реприза прве две епизоде је данас од 23.30 ч. Није много лоше. Главна астрономкиња је Францускиња, ванземаљци нападају људе помоћу “електромагнетске радијације” која нам уништава мозак, осим ако сте се завукли у неки дубоки подрум где ови, ваљда, радио-таласи не допиру; али само људски мозак буде нападнут, док животиње остају живе и здраве (е то је слабо, неуверљиво). Ванземаљски војници су отприлике људске величине, изгледају као роботи који трче на четири ноге, јуре нас, и пуцају из аутоматског оружја налик на наше аутоматске пушке. Није јасно како ће серија попунити још 6 епизода.

(4)   Данас у “Данасу” на стр. XI културног прилога имате кратак приказ једног романа, наднаслов чланка гласи “роман-првенац”, наслов чланка гласи:

Другачије о “животу” после смрти

па, наслов романа је Раван, али мисли се на неку астролошку раван, нешто изнад материјалног живота; писац је Душан Паучковић (поменуто је да је млад), издавач је “Порталибрис”. У овом приказу, који потписује само иницијалима К.П.Д, изричито се каже да је ово научнофантастични роман, али наш је утисак да ће то ипак пре бити у жанру фантазије, јер не видимо неку научну основу у претпоставци да је “пре десет хиљада година један старац пронашао” ту раван, а видимо да се помиње астрологија, која није наука.

(5)   Такође у “Данасу” данас, али на стр. XIII истог уметнутог прилога, видимо други приказ, наднаслов је “кутак за СФ”, наслов чланка је “Споменик модерне научне фантастике”. У питању је Френк Херберт, његов серијал “Дина”, и то, две књиге из тог серијала, Месија Дине (превод Мирјана Живковић) и Деца Дине (превод Вук Перишић). Издавач је “Чаробна књига”. Приказ је потписан само иницијалима Д.С.

(6)   “Политикин забавник” бр. 3534, петак 01.11.2019,

стр. 2, наводно песма из игрице “Тетрис” је век и по стара руска песма која се зове “Коробејњики”, а то значи, путујући трговци.

такође стр. 2, наводно ниједан хемијски елемент, у целом периодном систему њих, нема назив који би почињао гласом Ј   ?  То можда на енглеском, а у српском постоји, јод. Он је 53-ћи по реду.

стр. 8-12, астрономија, обиман чланак, трагање за деветом планетом, ако постоји (не мисли се на Плутон)

стр. 21, радио-порука за свемир, у верзији ПЗАБ-а, препричаћемо један део:  “Поздрављам тетку Танкосаву … из Доњег Рачника,  … (и) ванземаљце из система Глис 3293 … ”

[angel011]

(1)   Новембар је почео, можемо ли замолити некога да окачи програм ЛК? Наша главна па можда и једина нада за ово је ангел011.

(4)   Данас у “Данасу” на стр. XI културног прилога имате кратак приказ једног романа, наднаслов чланка гласи “роман-првенац”, наслов чланка гласи:

Другачије о “животу” после смрти

па, наслов романа је Раван, али мисли се на неку астролошку раван, нешто изнад материјалног живота; писац је Душан Паучковић (поменуто је да је млад), издавач је “Порталибрис”. У овом приказу, који потписује само иницијалима К.П.Д, изричито се каже да је ово научнофантастични роман, али наш је утисак да ће то ипак пре бити у жанру фантазије, јер не видимо неку научну основу у претпоставци да је “пре десет хиљада година један старац пронашао” ту раван, а видимо да се помиње астрологија, која није наука.

1) Trebalo bi da vam je program stigao na mejl.

4) Gde se u članku o romanu "Ravan" pominje astrologija?

[Slava]

Poštovani ABN,
gledala sam prve dve epizode serije 'Rat svetova'. Vidi se da je jedan pas preživeo. To ne znači da su sve životinje preživele napad vanzemaljaca.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењена ангел011, нешто ми је стигло за програм ЛК, сад ћу погледати. Хвала! А вечерас је Тамара Лујак, друго издање њене књиге Речник страха.

А у чланку у “Данасу” се каже: “Давно, пре десет хиљада година, један старац пронашао је пут у другу димензију планете Земље, пут на Астралну раван”, па, Ви сте ту у праву, не каже баш изричито “астрологија”, али, ту је негде, отприлике. Тако да је мој утисак да је то вероватно жанр фантазије, не СФ.

Цењена Слава, тачно је, не значи да су све животиње преживеле. Али тај пас је био у једном стану, изнад земље (а не испод земље), и, колико сам видео, није био у неком Фарадејевом кавезу, дакле био је изложен удару тих некаквих електромагнетских таласа, и није угинуо, па, било би логично онда да су и друге животиње преживеле. Додуше, речено је да су то таласи са неком специјалном модулацијом, специјално подешени да оштете људски мозак, али, ми немамо антену у глави, па да примамо прецизне радио-емисије, тако да је тај новум слабо брањен, неуверљив.

Ево допуне јучерашњих вести: (7)  у данашњем (понедељак 4. новембар 2019) “Блицу”, на стр. 22, са не-баш-тачним насловом рубрике, “Стрипологија”, Ивков даје приказ оне давне књиге Нова српска фантастика (1994) која има са једне стране наслов Нова (алтернативна) српска фантастика, уредио Бобан Кнежевић, а са друге стране Нова (постмодерна) српска фантастика, уредио Сава Дамјанов; ех, па то је било пре скоро четврт века… а Ивков објашњава значај те књиге, објашњава да тај издавач, “Студентски издавачки центар” више не постоји (ех адреса је била Балканска 4 / IV…  бејасмо тамо, једном давно… ), и, Ивков инсистира да још и данас понегде има да се пронађе, па чак и купи, понеки заостали, још непродат, примерак те итекако значајне књиге.

[angel011]

Цењена ангел011, нешто ми је стигло за програм ЛК, сад ћу погледати. Хвала! А вечерас је Тамара Лујак, друго издање њене књиге Речник страха.

А у чланку у “Данасу” се каже: “Давно, пре десет хиљада година, један старац пронашао је пут у другу димензију планете Земље, пут на Астралну раван”, па, Ви сте ту у праву, не каже баш изричито “астрологија”, али, ту је негде, отприлике. Тако да је мој утисак да је то вероватно жанр фантазије, не СФ.

Program je izašao i za novembar i za decembar, trebalo bi da ste dobili.

Što se romana "Ravan" tiče, nema astrologije, ima magije, ima putovanja u drugu dimenziju (nazvanu Ravan, ili Astralna Ravan)... Ravan je nazvana Astralna Ravan jer je ime tog starca koji se pominje Astral, i tu nakon smrti dospevaju ljudi koje je zbog izuzetnih sposobnosti (na primer, odlični su naučnici) odabrao Astral (ili, retko, neko od njegovih pomoćnika), sa ciljem da proučavaju sve što mogu, ili, u slučaju ratnika, da brane one koji proučavaju.

Koliko sam primetila, niko nije uspeo precizno da odredi žanr; elemenata nauke ima malo, magije (ako je ne nazovemo stečenim, odnosno vremenom naučenim ESP sposobnostima) više, a, iskreno, pojma nemam u koji bi žanr spadalo to šta se sa ljudima dešava nakon smrti.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на информацијама, цењена ангел011, мени се чини да је то фантази.

А програм ЛК сам добио, ево га (а добио сам и за децембар, па ћу га окачити кад буде време, негде пред крај октобра…), дакле:

програм Лазе за новембар 2019:

Промоција другог издања Речника страха Тамаре Лујак
Понедељак, 4. новембар 2019. у 19:00 - ДОБ//Трибинска сала

Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Друго и допуњено издање Речника рођено је оног дана када је прво издање угледало светлост дана (2014). Тада су аутори, наиме, наишли на нови податак за који су сматрали да га треба унети у Речник.
Како и сам наслов каже, Речник страха бави се страшним митолошким бићима, била то чудовишта, духови, демони, дивови или богови, како у нашој, тако и у светској митологији.  Уз ове, додате су и одреднице које их боље одређују, а које спадају у нашу свакодневицу. У овом другом, допуњеном издању проширене су поједине одреднице које су се већ налазиле у Речнику и додате су нове: о биљкама, палим анђелима и демонима, „вешцима” који су заиста постојали, ђавољим мостовима, уклетим бродовима и уклетим градовима, пиромантији, варљивој светлости (ватреним куглама).
Учествују ауторка Тамара Лујак и Зоран Стефановић.


Трибина: Златна серија, едиција која не престаје да интригира генерације
Понедељак, 11. новембар 2019. у 19:00 - ДОБ//Трибинска сала
Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Издавачка кућа Весели четвртак постоји од 2008. године и до сада објавила тачно 900 издања. Прошле године покренута је нова Златна серија, едиција која и петнаестак бројева касније не престаје да интригира своје читаоце, баш као и некад.
О Златној серији, Обојеном програму, Загору, Мартију, Тексу, Дилану, Мистер Ноу и плановима за будућност причаћемо с уредницима ове куће – Душаном Младеновићем и Марком Шелићем. Очекујемо вас.

Трибина: Александар Губаш, Гајба и (не)постојећи young adult у Србији
Понедељак, 18. новембар 2019. у 19:00 - ДОБ//Трибинска сала
Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Овог пролећа светлост дана је угледао роман првенац Александра Губаша, Гајба.
Како је у питању научнофантастични „young adult” роман нисмо могли да се не запитамо зашто код нас нема више романа тог жанра, зашто је толико популаран у свету и од чега се састоји.  У проналажењу одговора учествоваће: Александар Губаш, аутор и Ивана Нешић, књижевница.

Фантастична читаоница #72:
The Calculating Stars, Mary Robinette Kowal
Понедељак, 25. новембар 2019. у 19:00 - ДОБ//Трибинска сала
Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Мери Робинет Ковал је 2008. годинe добила Кембела као најбољи нови писац, 2011. је добила Хуга за кратку причу, а прошле године је њен роман The Calculating Stars побрао буквално све најважније награде: Хуго, Небула, Локус…
По чему је убедљиво најбољи СФ роман прошле године. Углавном не верујемо наградама, али видећемо овог пута.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,
ево још нечега данас, али ово сад није ЛК програм, него је нешто сасвим друго,
једна конвенција сад у суботу,

не у ЛК. Ово је у културном центру “Божидар Аџија”, Београд, улица Радослава Грујића 3, то вам је тролејбусом (ако их има, ако нису тролејбуси укинути ових дана) три станице од Славије нагоре према Црвеном крсту, па она попречна улица. Дакле, ево информације, коју смо добили од главних spiritus movensa ове конвенције, а то су Тика и Филип:

Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI organizuje
drugu konvenciju SFTERRACON
Konvencija će se održati u prostorijama Centra za obrazovanje i kulturu Božidarac, 
u subotu, 9. novembra 2019, od 12 do 21 h.
Gosti Konvencije biće:

Ljubomir Mihajlovski GOH – Veles, Makedonija. Osnivač i predsednik Saveza za istraživanje mladih u Velesu. Član Državnog odbora makedonskih istraživačkih akcija za mlade Osnivač i predsednik Centra za naučnu fantastiku Vision u Makedoniji – Veles.

Mirko Grdinić – Pazin, Hrvatska. Predsednik udruge SF&F Albus iz Pazina. Udruga organizuje festival fantastične književnosti kao i konvenciju Istrakon.

Davor Šišović – Pazin, Hrvatska. Novinar i publicista.

Bojan Ekselenski - Celje, Slovenija. Predsednik Celjskog litelanog društva koje organizuje Fanfest, prvi slovenački festival fantastične književnosti.

Andrej Ivanuša – Maribor, Slovenija. Pisac SF-a, izdavač, esejista i urednik.

Dragić Rabrenović – Bijelo Polje, Crna Gora. Direktor radio Bijelo Polje i organitzator regionalnog festivala fantastične književnosti Refestikon.

Anto Zirdum – Vitez, Bosna i Hercegovina. Književnik i direktor festivala SF poezije & Fantasy priče “SCAVACON”, u organizaciji Udrženja Viteški ambijetalni teatar,

Dinko Osmančević – Banja Luka, Bosna i Hercegovina. Pisac, kolumnista, aforističar i enigmata.

dr Zoran Živković – Beograd, Srbija. Profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, pisac, teoretičar i prevodilac. Najprevođeniji srpski pisac.


PROGRAM KONVENCIJE:

- 15:00: Predavanje: Naučna fantastika u srpskom stripu od 1935-te do danas. Zoran Stefanović
-16:00: Predavanje: Fantastika na filmu i Festival srpskog filma fantastike– Jovan Ristić.
-17:00:  Razgovor sa profesorom dr Zoranom Živkovićem
- 18:00: Okrugli sto: Razgovor u naučnoj fantastici u regionu. Učestvuju gosti festivala
-19:00:  Svečano zatvaranje Konvencije uz dodelu diploma
- 20:00: Afterparty

Prateći programi konvencije:

Izložba postera SF filmova.
Izložba SF slika Svetislava Filipovića - Filipa
Strip radionica
RPG igrice
Razmena i prodaja knjiga
DJ 100mu – SF muzika
Ulaz je besplatan za sve posetioce!!!

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   “Политикин забавник” бр. 3535, петак 08.11.2019, нема СФ причу, али има, на стр. 58-59, фантазијску причу, са ипак можда и неким призвуком СФ: Стивен Диксон (рођен 1936), “Писмо”. У причи, протагониста чита кратко, енигматично писмо од неке жене, која се зове Луиса (не сазнајемо презиме), и која се у писму опрашта од њега, али, кад год он узме да чита то писмо, текст је нов, друкчији, она се сваки пут неким другим речима опрашта од њега, али и даље је порука нејасна. Писмо дакле пролази кроз те метаморфозе, али нема изричите назнаке да је то магија. Илустровао Алекса Гајић, портрет девојчице (која јако личи на Едит из филма Технотајз, Едит и ја). С енглеског превео Милисав Савић, али ту су додате и речи “Психополис”, “Просвета” 1988, као да је то неко издање тада било, дакле као да је ова прича узета из те неке књиге од пре тридесетак година.

стр. 8-9, стимпанк музеј, Steampunk HQ, Oamaru, New Zealand

стр. 44-46, из биографије Едгар Алан Поа, о његовом (у стварном животу, на књижевној сцени) подмуклом непријатељу Гризволду који је бескрајно настојао, годинама, да му на сваки начин напакости.

(2)   У данашњем (и сутрашњем; викенд-број) “Данасу”, па у културном прилогу “Недеља”, на стр. (римско) III, обиман чланак, Зоран Пановић, наслов је “Сви смо ми Сара Конор”, то је наравно о филмској серији “Терминатор”, па о шестици, која се не наставља на петицу, не, него на двојку – као да се претходна три филма нису ни снимила – ту постаје компликовано, Пановић помиње радикалну феминизацију франшизе, итд.

Узгред, да ли неко зна, да ли је шестица кренула у нашим биоскопима?

(3)   Такође у “Данасу” али на стр. X, кратак приказ СФ романа: Лију Цисин, Проблем три тела, превод Бојан Тарабић, издавач “Лагуна”. Наднаслов је “Научна фантастика” (тако, са великим словом Н), наслов је “Да ли су човечанству дани одбројани”, потписује, само иницијалима, К.Л.Д.

(4)  И, такође у “Данасу”, али на стр. XI, нешто обимнији приказ српског фантазијског романа Избледеле душе, аутор је проф. др Младен М. Јаковљевић (наш шести доктор научне фантастике), наднаслов је на латинском, “ars moriendi” (вештина како умрети), наслов је “Фантастиком против заборава”, потписује, такође само иницијалима, Р.А.К.

(5)   Серија Рат светова, видели смо трећу и четврту епизоду, много је развучено, у суштини они су један филм развукли на осам сати трајања (!) па зато морају да убацују свакојаки екстерни материјал, нечије породичне проблеме, па дуготрајна ћутања са само мало дијалога, дуготрајна шетања по празним улицама, итд. Има великих неуверљивости, на пример: иако је вероватно преко 99,9% популације поумирало на самом почетку, па су градови скоро сасвим пусти, ипак – има струје, и то у различитој мери, колико је за коју сцену потребно; у кућама, у становима, има струје! водовод ради, такође! Аутори су се више трудили да постигну културолошке и идеолошке поенте (јер, као, и без ванземаљаца наш свет је био пун међусобног насиља и убијања… значи, као, прошли смо како смо и заслужили) итд. Све у свему, слабо. Е сад: прекинути… не гледати до краја? како може ико да сакупи стрпљење за још четири сата ове серије?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

изашао је, на универзитету у Крагујевцу, овај Зборник са прошлогодишњег научног Округлог стола о 200 година СФ, са уводом и 13 радова; дакле јесте штампан (и врло лепо изгледа), наслов је:

После 200 година: два века научне фантастике

али тренутно се још не продаје у папирном облику,

али, у електронском облику можете преузети на:

https://drive.google.com/file/d/1JV1yz_dHq04LBs2BY5jImlsrkRmuDWvv/view

То може да се прибави и овако:  на нету затражите “Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац”,
па, кад се отвори та страница, кликнете на “издаваштво”, ту се отворе три могућности, ви кликнете на ону која гласи “зборници”, и ту се отворе зборници скупова који су одржани ове, 2019. године, али Ви пређите на годину испод тога, а то је 2018-та, е па тамо има наслов “После 200 година”, кликните на њега, и документ ће се отворити, онда га само узмите.

Ако вам једног дана затреба да цитирате нешто из ове књиге, или да је унесете у неку библиографију, библиографски податак био би:

Бубања 2019: Никола М. Бубања, уредник, После 200 година: два века научне фантастике. Зборник радова са истоименог Научног округлог стола одржаног 28. октобра 2018. Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет, ISBN 978-86-80796-30-7, COBISS.SR-ID 280424716

Ово је први у историји српских универзитета научни зборник о научној фантастици.

Зборник има увод и 13 радова. У мом раду имате о првих осам докторских дисертација (о СФ) у Србији, и, опширно, на стр. 25-26, о одбрани наше једине дисертације о хорору (а то је наравно др Гул-ова), и, на крају мог рада, имате образложење зашто је потребан Манифест крагујевачке школе СФ студија, а онда имате и комплетан текст тог манифеста (стр. 29-31).

Али, само да не буде забуне:  од 13 аутора текстова у овом научном Зборнику, само неки јесу потписници тог Манифеста (а то значи, оснивачи те Школе), а неки нису.
Дакле није сваки аутор у овој књизи уједно и оснивач те Школе!

[Miodrag Milovanovic]

Kad se bude prodavao, javite mi da kupim...
Super!