Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[angel011]

Neko se malo zaneo...

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени      ,

(1)  данас у “Данасу” (и сутра, такође; викенд-број), у прилогу “Недеља” па на стр. XI, чланак, потписује Милан Перић (средње слово не знамо), наслов “Туђински светови и судбина Земље“, то је приказ једне књиге сад изашле код нас; аутор је професор астрофизике на универзитету „Рочестер“:

Адам Френк, Светлост звезда: туђински светови и судбина Земље

са предговором Милана М. Ћирковића   

издавач у Србији је фирма “МакМилан” (McMillan)

О овој књизи имате (а и њену малу слику) на:

https://www.knjizara.com/Svetlost-zvezda-tudjinski-svetovi-i-sudbina-Zemlje-Adam-Frenk-154039

ту се види да је у имену др Ћирковића наведено и средње слово, М. Средње слово је корисно и важно!

Књига је, кажу, изашла у Србији само четири месеца након изласка у Америци.

У овом чланку у “Данасу”, име преводиоца није поменуто, не знамо ко је превео.

(2  Нешто за хорористе:  у данашњој “Политици”, па у културном додатку, па на стр. 7 тог додатка, имате чланак о једном хорор илустратору и цртачу који се зове Ерик Крик (Eric Krick). Ту је и карикатура, где је он нацртао себе како седи у свом атељеу окружен симболима тог жанра.
Чланак потписује Игор Станојевић (али, није наведено његово средње слово; претпостављамо да је то Игор С. Станојевић).

(3  “Политикин забавник” бр. 3486, петак 30.11.2018,
стр. 1, насловна, интересантна слика, човек покушава да угура огромну коцку у једну од многобројних округлих рупа, које су све недовољно велике, тако да сигурно неће успети. Елегантно нацртано. Има елемент фантастике. Много је боља него она од прошле недеље на којој је био прилично неспретно и карикатурално, нескладно приказан диносаурус како седи за радним столом, у улози чиновника, у пословном оделу – сако, кравата итд.

стр. 2, у Риплијевом „Веровали или не“, текст првог прилога гласи „Седишта у авионима често су плава јер та боја делује умирујуће“, а слика међутим јесте онај вероватно најпознатији призор из Зоне сумрака, из славне епизоде „Кошмар на 20.000 стопа“ где путник види гремлина како са спољашње стране вири кроз прозор. Отприлике се препознаје лик глумца (Вилијем Шетнер, познат и као капетан Кирк из Звезданих стаза). („Nightmare at 20,000 Feet”, 1963, то је била, у Зони сумрака, епизода 123-ћа  )

стр. 10-13, обиман чланак, на која места у свемиру бисмо могли путовати, једног дана

стр. 27, Американци пре 1920. године неколико пута покушавали да шаљу малу децу поштом, као поштански “товар”, у поштаревој торби! У неколико случајева то је успело! али је 1920. године забрањено. Ово је стварно било, видети на Википедији:

https://en.wikipedia.org/wiki/Mail_bag

А ту, пред крај чланка у Википедији, имате и слику (па, кад кликнете да је увећате) где један послат бебироно вири из поштареве торбе, скрстио руке, капа је на глави, и гледа он у камеру, са изразом лица који је – неописив!         Рећи да је скептичан и дубиозан, то су слабе речи!   –   Та иста слика је и у ПЗАБ али се фаца много слабије види.

(5)  Нема нас данас у Политици, оно “Идуће недеље у Београду“, није ништа објављено о ма каквом програму ЛК за понедељак. Постоји ли уопште програм Лазе Комарчића за децембар? Упомоћ,   zakk ?  Гледали смо на Бобановом форуму, а гледали смо и на:

http://emitor.rs/dogadjaji/

па и на:

https://www.facebook.com/pg/lazar.komarcic/events/

али, узалуд, нема ничег, нема…

(6)  У „Политици“ је јуче, у петак 30. новембар, на последњој страни (рубрика „ТВ излог“) изашао чланак о једној СФ серији која се тек припрема, и претежно је немачка, али има и два српска глумца, требало би да првих неколико епизода крене крајем 2019. године; зове се Спајдс (енгл. Spides), и говори о инвазији ванземаљаца који нам краду тела, тако што убаце свој ум у ваш мозак, дакле нека верзија боди-снечера (body-snatchers), али не одгајају дупликат људског тела, него преузимају власт над постојећим телом.
Својевремено је био славан филм о боди-снечерима (Invasion of the Body Snatchers, 1956),
који је имао римејк 1978,
и још један римејк 1993, а тај

https://en.wikipedia.org/wiki/Body_Snatchers_(1993_film)

је приказан код нас, гле, баш јуче увече, на неком нашем ТВ каналу.

За онај први од та три филма, 1956, говорило се да је одраз хладног рата између тадашњег Истока и Запада, односно, одраз страха да ће инострана, комунистичка пропаганда да заврне памет Американцима (нарочито младим) па да и они постану комунисти. Поента је што би онда свако за свакога подозревао да је издајник, а било би врло тешко доказати то. Гледате некога, и питате се да ли су га окренули, да ли је постао њихов.

[Ghoul]

(2  Нешто за хорористе:  у данашњој “Политици”, па у културном додатку, па на стр. 7 тог додатка, имате чланак о једном хорор илустратору и цртачу који се зове Ерик Крик (Eric Krick). Ту је и карикатура, где је он нацртао себе како седи у свом атељеу окружен симболима тог жанра.

hvala na vesti, ali ime tog autora u originalu nije Eric Krick nego Erik Kriek.

pisao sam o jednom njegovom izdanju OVDE:
http://cultofghoul.blogspot.com/2014/10/h-f-lavkraft-s-one-strane-i-druge-price.html

na tom mestu imate i ilustraciju koju pominjete:

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на информацији и слици, цењени др Гул.

Е сад,

(1)  видимо да је  zakk  данас на овај форум окачио програм Лазе за овај месец… хвала!

(2)  данас у “Данасу” на стр. 15 вест да ће сутра у Земуну, у “Мадленијануму“, бити од 19.30 изведена плесна представа под називом „Врли нови свет“, што нас наравно асоцира на чувени роман Олдоса Хакслија; ту је и слика; они настоје да путем сценског плесног извођења, рекли бисмо да је то као балет, прикажу роботизацију и неслободу човека у цивилизацији будућности.

(3)  Поводом 200 година постојања СФ жанра, биће трибина у Народној библиотеци Србије, сад у среду 5. децембра, у 19 ч. Плакат, у умањеној верзији, изгледа овако:




Званични текст позивнице гласи овако:

ПОЧЕТАК  ТЕКСТА  ПОЗИВНИЦЕ:

Поштовани,
Позивамо вас да дођете 5. децембра, у 19 сати, у Амфитеатар Народне библиотеке Србије на програм „200 година жанра научне фантастике“.
Учествују: проф. др Александар Б. Недељковић, проф. др Зорица Ђерговић Јоксимовић, проф. др Милан М. Ћирковић и др Тијана Тропин.
На трибини ће бити речи о томе како се жанр научне фантастике развијао током 200 година. Размотриће се елементи фантастике у античким временима, настанак Франкенштајна, као и врхунска научно-фантастична дела попут оних Јевгенија Замјатина, Олдуса Хакслија, Џорџа Орвела, Олафа Стејплдона. Учесници ће добити прилику да предвиде и шта ће се дешавати са жанром научне фантастике наредних 200 година.
Добро дошли!

КРАЈ  ТЕКСТА  ПОЗИВНИЦЕ.  Ето, дакле, позвани сте!

Може ово да се види и на званичном сајту Народне библиотеке Србије на:

https://www.nb.rs/events/section.php?id=118

а кад кликнете на сам наслов те вести (који је написан не црном, него браон бојом), отвори се и ликовна позивница, заправо је то на линку:

https://www.nb.rs/events/event.php?id=34224

Покушаћемо ми да окачимо овде тај плакат и у пуној величини, рецимо сутра. Али неће моћи да стане у простор расположив овде, него ће да “вири” у страну, десно… надајмо се да неће нешто да се убагује.

Народна библиотека Србије је мало изнад Славије, покрај храма Светог Саве. Ту близу, у парку, је и статуа Карађорђа, која као да чува ту узвисину, никоме је не да.

А како се улази? Па, то је она велика конференцијска сала тамо, амфитеатар заправо, у приземљу; хм, знате, кад уђете на велики, главни улаз (онај за народ, за публику, за читаоце) кренете онда једно десетак-петнаест корака лево. Зависи колико су вам дугачки кораци!

Дакле уђете у зграду Народне библиотеке Србије, на главна врата, и онда само мало лево – ту су врата, двокрилна, поприлично велика, којима се улази у дворану. У тај велики амфитеатар.

У среду.

У 19 часова. Добродошли!

(4)  У Београду је недавно већ била једна трибина, али са битно другачијим приступом, о 200-годишњици романа Франкенштајн, или, модерни Прометеј (1818). На тај начин, а и са овом предстојећом трибином која ће бити у среду, дакле са две различите трибине Београд ће, надамо се, достојно испратити тај светски јубилеј.

Одржана је, та претходна, у четвртак 15. новембра 2018, у галерији “Артгет”, Трг републике 5, то је на домак Теразија, непосредно иза палате “Албанија”,

у Културном центру Београда – КЦБ, па изнад оне велике књижаре одакле се отвара поглед према Народном музеју, неки би рекли укратко – “код Коња”.

Наслов трибине био је “Сви наши Франкенштајни”. Додатно је било написано: “Циклус: лакмус времена”.

Учесници су били (ево слике, па, гледано с лева на десно):



Иван Николић, социолог и културолог;
проф. др Милица Љ. Живковић, која предаје енглеску књижевност на Филозофском факултету у Нишу;
Дивна Вуксановић, филозоф;
и, модератор Дејан Симоновић.

Николић је говорио нешто опширније него остали, говорио је можда око 25 минута; понајвише о разним опасностима које су настале због наше, људске, науке, и индустрије; нарочито о светским климатским променама, и, о могућности да у ЦЕРН-у (CERN) настане, при неком од многобројних судара нуклеарних честица тамо, једна, само једна, која би имала ту кобну особину, да се претвори у црну рупу способну да апсорбује околну материју и расте; ускоро би она прождерала целу планету Земљу, и то би нам био крај (ово је истина, то може, заиста, да се деси, ево баш сад, у ма ком тренутку, то што ЦЕРН ради тамо, на граници Швајцарске и Француске, је вероватно најопаснији експеримент у историји науке).

Пре почетка трибине, на сваку од четрдесетак столица стављен је по један примерак анкетног листа, тј. упитника, са пет питања. После је од присутних (слушалаца) затражено да их попуне, и тако попуњене врате. Питања су била од оне врсте која се зове “питања вишеструког избора” (на енглеском би то било: multiple choice questions), где након питања самог, има неколико понуђених одговора, па ви треба да заокружите један. На пример, прво питање је било:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

1.  Нека научна достигнућа, као генетски инжењеринг и вештачка интелигенција, из основа мењају начин постојања људског рода. Да ли вас то:
а)  плаши
б)  испуњава надом
ц)  истовремено и плаши и испуњава надом

КРАЈ  ЦИТАТА.

Двоје младих су били, отприлике, асистенти за ову анкету, покупили су анкетне листиће и пребројали одговоре. Онда смо чули неке од резултата, али, наравно, није било времена за неку озбиљнију статистичку анализу резултата. Па, за то прво питање, већина од тридесетак присутних слушалаца је заокружила последњи одговор, да их та открића истовремено и плаше, и испуњавају надом.

Али ту је импликација била, очигледно, да треба заокружити само један од три понуђена одговора. Међутим за нека каснија питања то није било тако, него су понуђени одговори били формулисани као “може ово, а може такође и ово…” тако да сте ви могли да заокружите и више од једног понуђеног одговора, па чак и да их заокружите све; ово је вероватно могло па и морало да збуни неке од анкетираних, и да доведе до непоузданости резултата. Јер, вероватно је неко заокружио више могућности, а неко само једну.

Србија сада има осам, да се тако изразимо, доктора научне фантастике, наиме, доктора књижевних наука чије дисертације су биле о СФ делима; од тих осморо, две су жене – професорица Милица Љ. Живковић, и, Артеа Панајотовић на Алфа (БК) универзитету на Новом Београду. Професорица Живковић је и један од оснивача Крагујевачке школе научнофантастичних студија.

Професорица Живковић је истакла да Франкенштајн вероватно јесте први икада објављен роман научне фантастике, али, да се не слажу баш сви стручњаци о томе, него има, ипак, и других, другачијих мишљења.

Осим тога, професорица Живковић је рекла да се роман Франкенштајн данас заправо мало чита, али да је веома значајан и присутан културни артефакт, јер су име и појам “Франкенштајн” широко познати и прихваћени.

То и јесте тако; на пример, данас за генетски модификовану грану неки кажу да је “Франкен-храна” (Franken-food).

Памтимо да је пре тридесетак година слично мишљење изнела једна професорица Филолошког факултета у Београду, др Иванка Ћуковић-Ковачевић, у једном уџбенику (из енглеске књижевности) за студенте у Југославији: наиме, написала је, тада, у поглављу о Мери Шели,  између осталог и ово:

на стр. 313:

Ћерка филозофа Вилијема Годвина и списатељице Мери Вулстонкрафт, Шелијева супруга, Мери Шели ( … ) прославила се романом Франкенштајн ( … ) . Објављен анонимно 1818, роман је одмах привукао пажњу читалаца и критике, која га је уврстила међу такозване готске романе. Данас, после сто шездесет година, мало ко га чита. Његова је тема довољно позната захваљујући, међу осталим, и филмској обради. ( … )

на стр. 314:

Причање није непосредно већ аутор уводи наратора који, у писмима трећој особи, препричава оно што му је пријатељ казивао. ( … ) Поред епистоларне форме, Шелијева је преузела и друге особености романа XVIII века, а нарочито дидактичност изражену у ауторским коментарима, који оптерећују радњу наглашеним морализирањем. Њена је једина заслуга што је у причу ужаса, преузету из готског романа, унела нову тему због чега се може сматрати родоначелником научне фантастике. Прича о Франкенштајну ни до данас није изгубила актуелност јер се у облику фантастичне повести транспонује страх који модеран човек осећа пред покушајима науке да продре у тајну стварања живота.
Списатељица је свом роману дала поднаслов Модерни Прометеј и самим тим указала на симболични смисао приче. Она несумњиво подсећа на друге као што су били Икар или Фауст. Али, док Фауст настоји да волшебним путем, алхемијом, открије еликсир живота и због тога тражи помоћ ђавола, Франкенштајн емпиријским путем, у лабораторији, долази до сазнања како настаје живот. ( … )

на стр. 315:

Ни овде а ни на другим местима у роману нема ни приближног описа чудовишта и његових недела. Језива убиства се не дешавају пред читаоцима већ се о њима прича. ( … ) Каснији аутори прича страве и ужаса увелико су усавршили вештину којом изазивају језиве ефекте; у том погледу роман Мери Шели делује неузбудљиво. Њена, пак, научна фантастика није застарела као замисао, још увек побуђује машту у могућност стварања људског бића у лабораторији. Застарео је, међутим, односно, превазиђен је литерарни клише којим је овај роман писан. Једном речи, Франкенштајн је дело од књижевноисторијског значаја, а скромне литерарне вредности.

(крај цитата)

библиографски податак о тој књизи, али, мало проширен АБН коментарима, био би:

Ковачевић, Иванка, Марија Стенсфилд-Поповић, Веселин Костић, и Марија Шербеџија, Енглеска књижевност 2. (Популарно названо код студената англистике “црна књига 2”, јер, комплет се састоји од три такве књиге истог издавача, и код све три, корице су потпуно црне, лакирано-сјајне боје, и врло су тврде, круте. На свакој од те три књиге је портрет по једног великог енглеског писца, то су Шекспир, Чарлс Дикенс, и Џејмс Џојс; али, као графика, нацртана мноштвом врло танких линија, и то, крваво-црвеном бојом, тако да се добија утисак својеврсног негатива: портрети нису црним линијама на белој површини, него црвеним линијама у маси потпуно црне боје. Па, све то блиставо лакирано.) Сарајево, Издавачко предузеће “Свјетлост” и Завод за уџбенике, 1991, ISBN 86-01-04081-0. (Нарочито су значајне стр. 313-315, о Мери Шели.) Пуно име прве наведене уреднице заправо је Иванка Ћуковић-Ковачевић.

То је био коментарисани библиографски податак.

Кад мало размислимо, видимо да је гледиште професорице Ћуковић-Ковачевић суштински парадоксално: роман баш и није неки, са становишта конвенционалне, класичне књижевне вредности, али, јесте од огромне важности, изменио је и обележио нашу цивилизацију, и, штавише, као да сад још и добија на актуелности!

Ако је парадоксално, то не значи да није у многоме и тачно! Можда је и сама истина о том роману донекле парадоксална.

(Цитирано мишљење др Ћуковић-Ковачевић нас подсећа на нешто што је на једном недавном научном скупу – дакле не на трибини у Артгету – рекла др Милица Љ. Живковић: вероватно Мери Шели није могла ни да претпостави да ће овим својим романом

“иницирати један од најутицајнијих митова популарне културе и на најбољи начин демонстрирати потенцијал потпуно новог жанра – научне фантастике. Виктор Франкенштајн као савремени демијург и његово чудовишно биће које сâм ствара у лабораторији стекли су неку врсту бесмртности због асоцијација које изазивају када је реч о развоју науке и технологије. У тренутку када се западна цивилизација налази пред изазовом стварања делимично или потпуно вештачких бића захваљујући биотехнолошком развоју, чини се да Франкенштајново чудовиште никада није било млађе”.)

Па, како то може бити? роман који је због своје прозне, књижевне технике, засноване на готском роману, застарео, и данас слабо читан – али је, ипак, због своје СФ садржине, огромно утицајан! То је, међутим, могуће у аксиологији научне фантастике, јер је она изразито когнитивни жанр, где је за књижевну вредност битна научнофантастична вредност новума, а мање је важно како су распоређени, рецимо, фабула, сиже, итд.

Ето. То вам је био извештај о трибини у Артгету.

А прексутра, у среду, на трибини у Народној библиотеци Србије, приступ ће бити заиста друкчији. Једна од главних тема ће бити:  да ли је Франкенштајн почетак историје СФ жанра.

[Slava]

Poštovani ABN,
Da li ste možda nekada pročitali priču 'Čovek sa planetama' Mihalja Majtenjija? Ta je priča napisana 1933. godine. U originalu je napisana na mađarskom jeziku, ali je moguće da postoji prevod, iako ja nisam našla ni original ni prevod. To bi bila prilično stara jugoslovenska sf priča, ukoliko je to sf priča, a naziv bi mogao da upućuje na sf. Uzgred, pročitala sam knjigu o jednom garabancijašu od istog autora. Zapravo o grabancijašu, tako je prevedeno, iako bi možda bilo bolje da je garabancijaš. Interesantno je poreklo te mađarske reči- od latinske necromancer tj. nekromant, a u maniru sf terminologije to bi možda mogao biti neuromant.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењена Славо, хвала на информацији, али, нисам упознат са тиме.

Е сад:

(1)  У “Данасу” је најављено да ће данас на ТВ каналу “Синемакс” (Cinemax) бити, у 20 ч, СФ филм Блејд ранер 2049.

(2)  Сутра, у недељу, на ТВ каналу “Нешенал џиографик”, имате у 21 ч репризу четврте епизоде, а онда у 22 ч и пету епизоду друге сезоне серије (мешовите драмске-СФ и дискусионе, са интервјуима) Марс.
Узгред, њихов програм можете проверити на:

https://www.natgeotv.com/rs/tv-program/natgeo#day20181208

а кад кликнете на оно плус (десно од наслова серије) отвори се објашњење о садржини.

(3)  “Политикин забавник” бр. 3487, петак 07.12.2018,
стр. 8-11, претпоставке, каква ће бити храна у будућности.
стр. 12, “Бежанија у брда”, како преживети слом цивилизације, ако се догоди распад светског монетарног система; имати оружје, муницију, алате, храну, итд. Као мали, донекле шаљиви, приручник за сурвивалисте. Потписује Н.Б, то је можда Немања Баћковић.

(4)  Била је трибина у Народној библиотеци, полемика, дебата,

плакат-позивница био је, у пуној величини, ево овакав, али то је прешироко, али ваљда неће ништа да се убагује:



Било је тридесетак слушалаца, а после смо чули коментаре, да није било досадно, него је било интересантно.

Приказ, како је на трибини било, имате код Невидљивог, на:

https://sfpisb.wordpress.com/2018/12/05/200-godina-sf-a/


(5)  Такође препоручујемо вашој пажњи чланак, код Невидљивог, о једној анкети коју су спровели двојица научних радника (Chris Gavaler, Dan Johnson), о такозваном, наводном, “тупавом читању” (“reading stupidly”) научне фантастике:

https://sfpisb.wordpress.com/2018/12/07/studija-naucna-fantastika-izaziva-tupavo-citanje/

са убаченом, без посебног разлога, једном предивном, прелепом (али, прилично малом) илустрацијом како би могао да изгледа град у мирној звезданој ноћи на некој (вероватно) другој планети, и са цитатом да је Реј Бредбери наводно рекао, “У научној фантастици, сањамо”.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Пардон, грешка, лапсус! Марс није данас на том каналу, него, сутра, у недељу.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)  данас у “Блицу” на стр. 22, у рубрици “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков даје приказ домаћег романа Пројекат Херкулес, чији аутор је Иван Бранковић (средње слово не знамо), за кога Ивков каже да је “део једне од српских екипа које праве светски познате видео-игре”. Као издавачи наведени су “Порталибрис” и “ЦЕТ”.

Ово је наставак акционог романа Прометејев дневник, о коме је Ивков дао приказ 22. фебруара 2015. године, исто у “Блицу”. (Јавили смо вам то, овде, тог дана, али смо тада имали утисак да је то, жанровски, фантазија.) Дакле то је серијал, а Ивков предвиђа да ће вероватно бити и још наставака. Ивков наговештава да су ова прва два научнофантастични романи (дакле, тако их жанровски одређује) о тајнама и древним заверама, инциденту Розвел из 1947, ванземаљцима, итд, и о учешћу неких наших јунака у томе, Прометеј и Атина су древни ванземаљци, док је Херкул приказан као “андроид, можда и киборг”.

Ако та два Бранковићева романа јесу у жанру СФ, онда уопште није тачно да је продукција научне фантастике у Србији престала.

(2)  Док је у четвртој епизоди друге сезоне серије Марс (која је, серија, узгред речено, снимана у Будимпешти и у Мароку) тежиште било на епидемији, која им се тамо догодила (неке плућне бактерије, један насељеник је умро, десетак су се разболели али су спасени захваљујући добром старом обичном пеницилину, који су послали, из Марсове орбите, Кинези), сад је главна криза била нестанак струје, због чега је код радника престало рециклирање ваздуха па су почели да се гуше, и лако су могли сви умрети (али је струја ипак укључена, у последњи час) а на крају видимо и први порођај на Марсу, али, и наговештај да је ту настао велики проблем.

Такође видимо да су на Земљи гласали представници десетак држава, утицајних у истраживању свемира, а идеја је била да се уведе неки ред на Марсу, тако што би се увеле санкције пословној компанији “Лукрум” (Lukrum, то је име које звучи лукративно) због њеног самовољног и еколошки штетног поступања на Марсу, али, та политичка иницијатива пропада јер су и на Земљи богате компаније утицајније (јер имају велике паре) него научници, и нарочито утицајније него еколози.

У интервјуима се у петој епизоди опширно аргументише па и пропагандише о климатским променама, оптужује се с тим у вези америчка влада, али и опширно оптужује руска влада да прикрива и сузбија истину о неким, наводно, повременим малим локалним епидемијама природног антракса на далеком северу Сибира. Рекли бисмо да серија заступа неку врсту светског демократског просвећеног социјализма, као идеалног друштвеног уређења, које би могло очувати али и паметно користити и Земљу, и Марс. (Месец су, изгледа, заборавили дибидус!)

Идеја да би земаљски пеницилин могао да нас лечи од ванземаљских бактерија врло је неуверљива, али, барем је потегнуто питање епидемија у вештачком, затвореном, малом простору за боравак, на Марсу. Сценарио је слаб, наиван и климав, али повремено, ето, ипак налети на нешто истинито и релевантно за стварну проблематику насељавања Марса.

Права истина је (са технологијом која је приказана у серији, да је као имамо половином овог века) оваква: чак и кад би на Марсу посвуда лежале полуге (инготи) чистог злата, без радиоактивности, па ми само да их сакупљамо и носимо на Земљу и продајемо, такав бизнис се вероватно не би исплатио, јер би цена транспорта била, претпостављамо, већа од зараде. Јер, тона злата (милион грама) данас вреди само око 40 милиона долара, а да бисте ви спустили на Марс, меким спуштањем, рецимо, сто тона горива, за пренос тог товара назад на Земљу, требале би вам милијарде долара. (Осим ако се гориво производи на Марсу, електролизом воде.) Али на Марсу не леже полуге злата на све стране, нити је то у серији приказано тако. Заправо ова серија све време забушава на том најосновнијем политичко-економском питању: како би то капиталисти могли да развијају неки профитабилан бизнис на Марсу; који бизнис. То је главна, огромна слабост сценарија.

У петој епизоди видели смо још кретања лифта, горе-доле, али доле у пећини су куполе стамбених модула, и, мрак; није јасно да ли је научна насеобина просто у дубокој рупи, па на дну, изложена дакле упадању метеорита и радијације (и прашине) одозго, или имају неко проширење те рупе у страну. Да ли је то јако велика пећина до које води вертикално гротло, или, шта је већ.

[Slava]

Danas sam odgledala kratak čas profesora Arkadija. Časovi profesora Arkadija emituju se radnim danima oko 8:50 ujutro na televiziji Vojvodine. Na današnjem času profesor je govorio o ljubavi prema domovini, koja je, čini se, najveća u Srbiji. Profesor se zapitao gde nas je ta neviđena ljubav prema domovini odvela u odnosu na druge narode- rusi su u svemiru, amerikanci u svemiru, kinezi u svemiru, a mi? - red slaninice, pa red luka. Evo najavne špice za Arkadija :

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на информацији, Славо.

Е сад:

(1)  у данашњем “Данасу” на стр. 21 најављено је, да ће вечерас у 20 ч, на каналу ХБО (то је Ха-Бе-о, латиницом је HBO) бити СФ филм са насловом Геосторм (то би ваљда значило “геолошка олуја”?? на енглеском би се читало “џиосторм”, али сасвим довољан и добар превод наслова био би Геосторм), где само неки сателити у орбити могу да спасу Земљу од огромних разорних олуја;

чини нам се да је то још један од оних филмова где се од сателита очекује да учине разне прилично немогуће, неизводљиве ствари, јер, како би могао неки тамо сателит, тежак само скромних неколико тона, да утиче на понашање милијарди кубних километара ваздуха, и преко милијарду кубних километара воде (а то значи, милијарду милијарди тона воде). Зато стичемо утисак да то није особито добра научна фантастика.

(2)  А у недељу, дакле сутра, уноћ, је Марс, шеста епизода друге сезоне. На Нешенал џиографику.

(3)  У Београду се у галерији “Артгет” одржава дводневни скуп о животу и раду Ранка Мунитића (1943-2009) који је пуно допринео проучавању и популаризацији научне фантастике у Југославији а нарочито у Србији. Јуче је на том скупу говорио Зоран Стефановић, претпостављамо да је то Зоран М. Стефановић. Имате опширан чланак, такође у “Данасу” данас, на стр. 14-15.

(4)  И у тим истим новинама, али у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. римско III, имате чланак, заправо је то колумна али заузима целу ту страницу, потписује Зоран Пановић, наслов “Свако види оно што хоће”, углавном је то о политици, али у последњем, четвртом ступцу он каже “Препоручујем за гледање актуелни филм Смртоносне машине (Mortal Engines)” и затим објашњава да су у том филму футурске фантастике градови покретни, цели градови путују по свету и међусобно се прождиру;

Пановић се не изјашњава о жанру, а нама се чини да би тај филм, који тек што је кренуо (сад, у децембру) у биоскопе у Америци, вероватно био у жанру фантазије али са СФ елементима. Али, Пановић онда размишља како би изгледао Београд кад би се попео на точкове, и кренуо у такву Дарвин-овску, предаторску борбу за опстанак.

(5)  У том истом данашњем прилогу “Данаса”, још нешто: на стр. римско X, приказ једне домаће књиге, наслов чланка је “Игра престола на Балкану”, потписује само иницијалима Ј.Б.К, аутор романа је Дамјан Стевкић, наслов романа је Ирина IV, последње упориште. Таква српска принцеза или краљица није стварно постојала, а римски број IV, ако смо добро схватили, не значи да је она четврта краљица по реду са тим именом, не, него је то четврти део саге о њој. Стичемо утисак да је роман у жанру фантазије, не СФ. Међутим у овом приказу тј. чланку, новинар се изјашњава овако:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Жанровски, романе о Ирини могли би да сместимо у историјске, у траговима наслоњене на историјску Ирину илити Проклету Јерину, са елементима постмодернистичког ревизионизма и фалсификовања битних историјских чињеница а ради креирања аутентичног уметничког света. Не би додуше нимало погрешили и ако би их сврстали у трилере  ( … )

КРАЈ  ЦИТАТА.

Наш утисак је да то није научна фантастика. Али, многи романи алтернативне историје јесу СФ.

(6)  “Политикин забавник” бр. 3488, петак 14.12.2018,

стр. 20, тврдња да протони имају неколико различитих округластих облика, зависно од брзине кретања кваркова у њима. То се не може, баш, видети, то су засад само научне претпоставке, али, јесу научно засноване; само нису и доказане.

стр. 21, тврдња да би подводни градови били страшно скупи за изградњу, и, стално у опасности да вода провали унутра па да се удавите, или да престане довод ваздуха па да се угушите, и незгодни за становање. Помишљамо и на цунами…

стр. 62-63, шта је свест и како настаје, кратак али добар чланак (као одговор на питање читаоца). Признају да се то заправо не зна тачно, иако је сасвим јасно да свест на неки начин проистиче из рада неурона (neurons) – нервних ћелија у нашем мозгу.

стр. 67, претпоследња, сентенције о књизи и читању, и, једна дивна, одлична, врло сетна уметничка слика, где је приказана књига младости, виђена из старости.

(7)  У данашњој “Политици”, па у културном прилогу, па на стр. 9 тог прилога, имате чланак, потписује Горан Рујевић, асистент на Одсеку за филозофију Филозофског факултета у Новом Саду; наслов је “Опасне вештачке суперинтелигенције”, али, поднаслов и прве две трећине чланка су о опасности од климатских промена, итд, а тек последња отприлике трећина је о опасности од вештачке интелигенције; ту се помињу Ник Бостром, па, полудели компјутерски господар света решен да само производи спајалице за папир (paperclip maximizer), итд, а на крају чланка је препричана једна одлична мисао проф. др Исака Асимова: да, ако због нашег знања настану проблеми, решење неће бити у – незнању!

(“If knowledge can create problems, it is not through ignorance that we can solve them.”)

Овај цитат смо проверили на једном месту где имате и неколико других Асимовљевих цитата

https://www.goodreads.com/author/quotes/16667.Isaac_Asimov

па, неки су заиста одлични. Да размислимо о овом једном:  можда је човек путем свог ума, знања, индустрије итд, угрозио себе и природу, можда су стварно због тога настали огромни проблеми, али, из тога излаз вероватно није тај да сад потонемо у незнање! Незнање нас, сада, не би извукло!     

[Ghoul]

прилогу “Данаса”... потписује само иницијалима Ј.Б.К,

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Жанровски, романе о Ирини могли би да сместимо у историјске, у траговима наслоњене на историјску Ирину илити Проклету Јерину, са елементима постмодернистичког ревизионизма и фалсификовања битних историјских чињеница а ради креирања аутентичног уметничког света. Не би додуше нимало погрешили и ако би их сврстали у трилере  ( … )

КРАЈ  ЦИТАТА.

zaista je pravi HOROR videti ovoliku nepismenost u prilično uglednim novinama! 
možda je i bolje što se ta nepismena osoba potpisala samo inicijalima, jer za bolje i nije. 

[Miodrag Milovanovic]

Vidi se da slabo pratite domaću fantastiku. Zar ni ti Ghoule ne znaš za čuveni roman "Kvarni vlaški pir" Damjana Stevkića u izdanju KOS-a... Svojevremeno si pretio da ćeš ga pročitati...

[Ghoul]

Zar ni ti Ghoule ne znaš za čuveni roman "Kvarni vlaški pir" Damjana Stevkića u izdanju KOS-a... Svojevremeno si pretio da ćeš ga pročitati...

znam vrlo dobro, i sećam se tih pretnji.
da, počeo sam, pokušao, imao sam želju da to overim - ali su instinkt samoodržanja i poštovanje mog dragocenog vremena odneli prevagu!

[Miodrag Milovanovic]

Možda će ti biti lakše sa tetralogijom o Ireni... 

[Ghoul]

dr ghoul o dr frankenštajnu - u več. novostima:

Frankenštajn je preokrenuo svet

https://cultofghoul.blogspot.com/2018/12/frankenstajn-je-preokrenuo-svet.html?