Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)  било је Мићино предавање, врло успело, иако је одржано опет у оној црној сали, која се зове „клуб“, а не у трибинској (где су настављени неки вероватно грађевински радови). Сала (знатно већа, и са више места, од трибинске!) је била баш пуна, око 50 људи, али Мића је говорио врло гласно и јасно, тако да се све одлично чуло. И, помоћу лаптопа и видео-бима пројектовао је ваљда тридесетак слика са скеновима или фотографијама тог материјала (тих старих СФ прича итд) о коме је говорио. Одлично, врло квалитетно предавање. Од оних који често долазе у клуб, били су ту Милош Петрик, Зоран М. Стефановић Расткомен, и само још понеко – релативно мали број. Остали су ваљда слушали Мићу раније, кад је била презентација његове књиге Српска научна фантастика, па сад нису дошли.
АБН је на крају изразио уверење да је хитно, и битно, да Мића објави друго издање, много обимније, али и боље, дефинитивније сређено.
Мићин истраживачки рад, кад би био академски организован, заслуживао би, вероватно, докторску титулу, јер је тако обиман, стручан и успешан. Али не треба заборавити да је велику организациону подршку том раду давао, од почетка (дакле, веома значајно асистирао) и Бобан Кнежевић.

(2)  Свратили смо после Мићиног предавања и у суседну, много већу салу (то је пре пола века била дансинг-дворана, дакле за плес... а сад се зове Американа), где је била пројекција СФ филма а онда разговор на теме из области социологије и психологије. Затекли смо и тамо знатан број људи, преко педесет, углавном младих. У задњем делу сале заиста су биле кокице, у осредње високим шареним папирним чашама, и могао је да их узме ко год је хтео, али, хмм, дало би се претпоставити да је понеко и ожеднео од тога, али, нисмо приметили чаше воде.
У тренутку кад смо погледали, око 20.30 ч, пројекција Црног огледала била је већ давно завршена, а у току је био разговор, који је предводила једна енергична млада водитељица. Неко у публици, један млади човек, држао је микрофон (то је онај преносиви микрофон који се лако додаје тамо-амо по сали), и говорио је. Разговарали су отприлике о питању, да ли се људи данас друже, и како, или остаје свако за себе, усамљен са интернетом.

(3)  Данас у “Данасу” на стр. 11-12, то је у уметнутом прилогу “Бетон”, па у рубрици “Цемент” али пагинација континуирана а не засебна, имате приказ, наслов је “Бедеми жанра”, потписује Саша Ћирић, а тема је колекција прича: Ото Олтвањи, Приче мистерије и магије (издавач “Лагуна”, 2017). Ћирић каже да су то приче “београдског новелисте суботичког порекла”. У погледу жанра, из Ћирићевог приказа нама је савршено јасно да те приче нису СФ, то је за АБН-а главна, битна, довољна информација.
Али ипак поменућемо ово: Ћирић тврди (стр. 12) да наслов Отове књиге није тачан јер у причама заправо нема мистерије него се појављује “загонетка или загонетно” (?), а “магије нема ни од корова”, а затим Ћирић, појмовно нејасно, магловито каже (стр. 13) да неке од Отових прича представљају “необичну комбинацију fantasy, хорор и других жанрова чисте фантастике, са приповедањем историјске и реалистичке прозе“ али да је највећа замерка „останак у границама жанра“.

[Lidija]

Цењена Либеат, наравно да је лоше то, што је свет будућности уведен као сан протагонисткиње; то је јак елемент наивности, и фантазијског (не СФ) жанра. То вуче „Шетњу кроз будућност“ снажно у правцу фантази жанра. Али не мора бити пресудно. У овом случају убедљиво преовлађују елементи СФ.
Узгред, јасно је да аутор није то озбиљно мислио, него је тај “сан” само литерарна конвенција. Само да би се могла презентирати визија будућности.

Ima li uopšte svrhe da potenciram kako takva vrst subjektivnih (i krajnje odokativnih) procena o "provlačenju" istinski degradira akademske napore per se? I neuk čovek ume svašta da "provuče" kroz koješta, pa ako je to sad normativ, onda čemu se uopšte baviti iakvim razgraničenjima? Vi sa otvorenim prezirom odbijate da čitate neke primerke savremenog stvaralaštva čisto na temelju naslova koji vam "zvuči" fantazijski čak i kad to proza ni najmanje nije, dok ovde nemate ni najmanje problema da provlačite oniričku fantastiku kao SF??

 

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Основни, апсолутно неизоставни елемент научне фантастике јесте новум, који мора бити научнофантастичан, што значи да без СФ новума не може постојати СФ дело; новум је смисао постојања, и разлог постојања (франц. raison d’être) научне фантастике; а смисао новума је, да погледамо у могућу стварност, даље од хоризоната засад достигнутог или познатог;
али,
постоје сиве зоне, гранични случајеви кад није лако одредити који елементи преовладавају (да ли елементи СФ жанра, или неког другог жанра). Ову ситуацију можемо упоредити са познатим појмовима „дан“ и „ноћ“: наиме, у току 24 часа, у неким јутарњим и вечерњим интервалима не можемо лако да одредимо да ли је у природним отвореним пејзажима око нас тог тренутка дан, или је ноћ, а ипак је свима јасно да и дан, и ноћ, несумњиво постоје.

Узгред, питање је да ли је „Шетња кроз будућност“ ониричка проза.

[Lidija]

Da ne meandrirate dalje, nema nikakvog  novuma ako je u pitanju bio samo san. To svako normalan zna a i sami ste to izjavili više no jednom, no očigledno nema svrhe prizivati vam u sećanje jučerašnje izjave, pa bolje da se toga i okanemo. Vama svima tamo je SF očigledno postao nekakav ekvivalent za zlatnu viljušku, pa onda dobro, očekujem da ga u najmanju ruku uskoro iskopate i u Vinči.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењена Либеат,
у оном старом Институтовом Речнику књижевних термина (Београд, “Нолит”, 1985) уопште нема одреднице “ониричка проза”; а двадесетак година касније, проф. Тања Поповић (са сарадницима) у свом Речнику књижевних термина (Београд, “Логос арт”, 2007) има одредницу “ониризам” (на стр. 491), где каже да се то односи на мотив сна (у књижевности, или сликарству) или на поступак “којим се снови у делу представљају као да су стварни”.
Али у „Шетњи кроз будућност“ очигледно није намера, не за озбиљно, да поверујемо да је девојчица Зора имала тако детаљан и реалистичан пророчки сан о политички, педагошки и технички реформисаном школству у Србији кроз сто година, него је то само литерарна конвенција да би се приказала замишљена будућност, која је у складу са научним погледом на свет.

Садржина Зориног сна није ониричка уопште, него је то један рационалан (али, лош) пројекат у духу “слободне деце Самерхила”.

Е сад.

(1)  У „Данасу“ је у четвртак 20. септембра 2018, на стр. 14, изашао чланак са насловом „Зомби као универзални симбол“, у коме се тврди да у Младеновцу почиње снимање једног краткометражног филма, и то „хорор комедије“ која ће се звати Малишан.

(2)  Заборависмо, у ПЗАБ 14. септембра (али, он више није на киосцима) биле су, на стр. 67, сентенције о науци, неке и од славних научника; три-четири су биле добре.

(3)  У данашњем (петак, 21. септембар 2018) “Данасу“, на стр. 29, из ЦПН – Центра за промоцију науке, чланак о квадратном корену из два, а то вам је (речено језиком математике) један ирационалан број, у животној пракси отприлике 1,41 али не баш тачно него мало, малчице већи... ех, али, математички прецизно гледано, то је број који се никада неће моћи израчунати до краја, него би вечно могао да се израчунава са све већим и већим бројем децимала. Вечно. Већ је израчунато до десет хиљада милијарди децимала... Ово нас подсећа на један други број који је такође израчунат до неког о-громмм-ног броја децимала, без икакве наде да се тај посао икада оконча – број „пи“, на енглеском „пај“, графички симбол за њега изгледа отприлике као мало заталасано П   .  а то је, знате, 3,14  али не баш тачно, него мало, малчице више… али то малчице, се протеже у бескрај, бескрај…

(4)  … а на “Данасовој” стр. 21, па сасвим на дну, имате данас једну сентенцију о моралу, од Исака Асимова (1920-1992); наводно је рекао, “Не дозволите да вас ваш морал спречи да учините добру ствар”.

(5)  Такође у тим истим новинама, “Данасу”, данас, на задњој страници (а то је стр. 32), Басара закорачује опет у неки простор између политике и СФ, па каже, да је неким Србима “промакло да је после Треће, информатичке револуције, геополитика замењена хронополитиком и да је у току колонизација времена.
     Следствено, такозване ‘велике силе’ више не теже да загосподаре простором, него временом, што је само наоко научнофантастично, а у ствари је  ( … )  врло прагматично”; па, због тог незнања, каже Басара, Срби своје време “бесплатно дају темпоралном империјализму”. Страшна грешка, аргументише Басара, јер онај ко влада временом, завладаће и свим осталим…

Ех да је Филип К. Дик ово прочитао, онда кад је био у најбољој снази, имали бисмо данас један ултра-добар роман о… 

[Lidija]

Цењена Либеат,
у оном старом Институтовом Речнику књижевних термина (Београд, “Нолит”, 1985) уопште нема одреднице “ониричка проза”; а двадесетак година касније, проф. Тања Поповић (са сарадницима) у свом Речнику књижевних термина (Београд, “Логос арт”, 2007) има одредницу “ониризам” (на стр. 491), где каже да се то односи на мотив сна (у књижевности, или сликарству) или на поступак “којим се снови у делу представљају као да су стварни”.
Али у „Шетњи кроз будућност“ очигледно није намера, не за озбиљно, да поверујемо да је девојчица Зора имала тако детаљан и реалистичан пророчки сан о политички, педагошки и технички реформисаном школству у Србији кроз сто година, него је то само литерарна конвенција да би се приказала замишљена будућност, која је у складу са научним погледом на свет.

Садржина Зориног сна није ониричка уопште, него је то један рационалан (али, лош) пројекат у духу “слободне деце Самерхила”.

Cenjeni ABN, meni je istinski žao što sam slab sagovornik u situacijama u kojima moram da se raspravljam sa postavkama koje smatram za apsurdne, a jedna od njih je i ova u koju smo upali nas dvoje ovde: Vi vrlo dobro znate na šta se dezignacija oniričke fantastike ovde odnosi - ovde nema nikakvog pogodbenog sveta, ovde se prezentuje samo san glavne protagonistkinje, koja je ujedno i dete, pa je otud i njen san prezentovan krajnje infantilno. A da je u pitanju literarna konvencija, pa, to se podrazumeva, jer kako bi mi inače doznali za san književnog protagoniste?

No, da se vratimo surovoj realnosti: kao prvo, u dečijoj književnosti se ne "pronalaze" žanrovi tipični za literaturu odraslih, to vam je naprosto datost, obaška što postmodernisti drugačije insistiraju. Kao drugo, ovde je u pitanju prvenstveno direktna ideološka propaganda, lukavo oblikovana kao literatura za decu, mada je u suštini literatura za široke, neobrazovane mase sirotog nam populusa, kojeg i najprostije književne konvencije i dandanas silno impresioniraju, to da bi mu se predmet društvene kritike teksta učinio prijemčivijim, tako "viđen" (sagledan) kao kroz oči njegove sopstvene dece. Kao što je i sama gospođa Andonovska precizirala u svom osvrtu - "imaginarno (re)kreiranje boljeg sveta, kako bi se bolje osetila i potreba da se ovaj postojeći podrvgne kritici i promeni". Što je, primarno, jelte, definicija utopije, a ne SFa, jer kako i vrapci već znaju, utopije nisu nužno SF, one mogu ravnopravno pripadati svim žanrovima, tu je presudno kvalitativno premeravanje pogodbenog sveta kojeg nam rečena utopija već nudi. Tako da - da, ovo jeste nekakva utopija. Ali ne SF, to iz razloga koji su nam oboma poznati. Utopija kao žanr prepoznatljivo postoji već najmanje 5 vekova, a datira se i u antiku, tako da ona ovde nije problem per se.

Ono što jeste glavni problem ovde nije uopšte žanrovske prirode, pa čak ni one književne: njegova priroda je čisto ideološka. Ovo tipičan primer korištenja radikalne književnosti u izvesnu post-festum još radikalniju upotrebu, koja sasvim efikasno vrši izvesnu filtraciju, da ne kažem polarizaciju svog čitalaštva. Jer kad se iole obrazovan čitalac suoči sa tvrdnjom da je ovo SF, njemu preostaju samo dve reakcije: ili će da prigrli tu tvrdnju, sav ushićen što je pronašao SF i u dečjoj utopiji - to nakon svog onog silnog revizionizma u nadrealizmu i folklornoj fantastici - ili će da mu se zdravo sloši što se još jedna jalova nebuloza koristi za jalovije doktorate.

Be that as it may, ovaj MO je drastično nalik bratovskom mu MOu iz 90tih, kad je podrška sličnoj premisli podrazumevala da čovek zdravo negira sve što je do tada mislio ili rekao, pa da bar Vas toga poštedim - ajde da batalimo ovu temu dok je vreme. Nek vam bude ovo "prvi SF ikada", jer otvoreno je pitanje da li ste ga posle toga i imali.

(ako zanemarimo Bobana i Ćureta, ali bože moj, prioriteti su nam nejasno kraljevsko-feudalno doba, a ne ono mundano post-drugosvetsko, jer mi smo esefični, jelda? Tražimo SF samo tamo gde smo stoposto sigurni da ga ne može biti.)

((PS. zaista mi je žao ako ovi moji retorti prenose ( a prenose je sigurno, iako se trudim da to izbegnem)  indignaciju koju osećam za ovakve (zlo)upotrebe književnosti: to zaista nema nikakve veze sa Vama lično, niti sa Vašim stavovima, to je čisto  rezultat mog prezira za ideloške makinacije SFa i književnosti uopšte.  ))

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењена Либеат, имате Ви ту нешто, у чему сте у праву, није Ваш став сасвим без основа… на пример, прича „Шетња кроз будућност“ јесте политички пропагандна, вероватно намењена више СКОЈ-евцима (СКОЈ, Савез комунистичке омладине Југославије) него деци; и гле, та политика ево и после више од 90 година може да подели и завади посматраче; итд. Е сад, не могу да не поменем, утопије не могу равноправно припадати свим жанровима, не могу припадати хорору, јер ако је нешто хорор, није утопија (идеално добра друштвена заједница). Осим тога, додао бих, итекако постоји СФ књижевност за децу, на пример, новела (али штампана као засебна књига; и, узгред речено, штампана латиницом): Душан Белча, Пријатељ са далеке звезде, Нови Сад, издавачи “Ћирпанов” и “Дневник”, 1982. То је једна баш добра дечја СФ приповетка.
И, не кажем да сам ја сто посто у праву; не.
„Шетња кроз будућност“ јесте једна комунистичка пропагандна употреба књижевности, у складу са оним стиховима у њиховој “Интернационали”:

нек старом свету нема трага,
и свакој беди биће крај.

Добра је идеја да ту причу оставимо у магацин, до даљњег; да се не нервирамо око ње. Таква је каква је, идемо даље.

[Lidija]

Е сад, не могу да не поменем, утопије не могу равноправно припадати свим жанровима, не могу припадати хорору, јер ако је нешто хорор, није утопија (идеално добра друштвена заједница).

Samo par dodatnih objašnjenja:

Ovo je veoma, veoma delikatan domen na kom je zaista teško naći oslonac dovoljno čvrst da nas oboje izdrži: naime, sama definicija "idealno dobre društvene zajednice" je za mene krajnje maglovit koncept. Ne sumnjam da su nacisti imali vrlo preciznu ideju utopije za kojom su čeznuli, pa ipak, teško da je ta konkretno vizija mogla da bude deljena na ostatku planete. I danas to pravilo važi - izraelska utopija je arapska distopija, i tako dalje i tako bliže. Po meni, SF po pravilu stremi ka civilnim slobodama koje ja lično lako mogu da delim, no to ne znači da bi moja utopija nekom drugom ovde SF pokloniku prijala. Isto tako, najkvalitetniji deo SF žanra svakako deli levičarske tendencije, ali opet, ja iz sopstvenog iskustva znam da nije nužno imati levičarsku vladu da bi zemlja cvala po pitanju ličnih sloboda: verujem da nema poželjne savremene društvene tekovine koja nije našla svoje mesto u ustavu zemlje u kojoj živim (da, eto, u utorak je ustavni sud dekriminalizovao i privatnu upotrebu i gajenje kanabisa, kao deo neotuđive lične slobode, iako se vlada tome grčevito protivila  ), a eto, kapitalistička je u glavnini profila, i parlamentarna je demokratija, sa neskrivenom averzijom za standardna levičarska stremljenja. I zato, recimo samo da bi nas dvoje morali veoma pažljivo da argumentujemo svoje mišljenje da li je neko konkretno delo koje zajedno čitamo zapravo utopija ili distopija, i svakako ne bi mogli da se po tom pitanju iole oslonimo samo na blarb na njenim koricama.

Осим тога, додао бих, итекако постоји СФ књижевност за децу, на пример, новела (али штампана као засебна књига; и, узгред речено, штампана латиницом): Душан Белча, Пријатељ са далеке звезде, Нови Сад, издавачи “Ћирпанов” и “Дневник”, 1982. То је једна баш добра дечја СФ приповетка.

ovo je također domen veoma nestabilnog terena, jer ja svakako nisam osoba koja na SF olako postavlja ikakve limitacije: smatram da SF može da provuče kamilu kroz iglene ušice, i to svakako ne kažem ovde samo u prenesenom značenju. A ni o dečjoj književnosti ne znam dovoljno da bilo šta ovde kategorički tvrdim, i eto, nisam čitala delo koje pominjete, pa zato samo par generalnih opaski po tom pitanju: ipak se ne slažem da se SF može pronaći u dečjoj književnosti, prosto zato jer ona ima svoje zakonitosti koje su nekompatibilne sa onima na koje se SF primarno oslanja. Naravno, sve se može na silu, pa i pisati SF za decu, ali onda će to biti jedan normativno veoma simplificiran, da ne kažem infantiliziran SF. Ja znam da velik broj ljudi iskreno smatraju da je moguće tako "obraditi" mnoge narative namenjene odraslima, ali ja ne delim taj stav, niti smatram da deca imaju koristi od infantiliziranog koncepta za odrasle. A druga velika zamerka koju imam je da takva nezdrava zajednica dvaju suštinski različitih normativa proizvodi štetu i za SF, jer da se ne zavaravamo, ovo nije prvi put da se književnost za decu najdirektnije suočava sa SFom, a iz prethodnog takvog suočavanja znam da se takvim hibridnim delima pristupalo ne kao iznimkama koje potvrđuju žanrovsko pravilo, nego kao iznimkama koje ga direktno kompromituju. Jer standardni odgovor na svaku žanrovsku kritiku takvih bio je po pravilu nekakav lakonski, "ah, ali ovde to ne važi, jer ovo je proza za decu...". I dandanas mislim da se tako u velikoj meri izgubio dotadašnji žanrovski konsenzus kad je SF u pitanju... mada naravno, nije izgubljen samo na dečijoj književnosti, tu je bio i problem nadrealizma, postmodernizma, i klasičnog, odnosno folklornog fentezija, tako da je sve to zajedno akumuliralo branu na kojoj je konsenzus presahnuo, da bi na kraju ostali samo oni koji se slažu po svim tim pitanjima.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,
данас у уметнутом културном додатку „Политике“ па на стр. 9 тог додатка, чланак „Где су ванземаљци?“, потписује Марија Ђурић, коректно и стандардно о Фермијевом парадоксу, помиње књигу др Милана М. Ћирковића, која ће вероватно имати и српско издање. Овај чланак доноси нам једну нову, интересантну мисао др Ћирковића: ако је тачна теорија зоо-врта, дакле ако су ванземаљци (у нашој галаксији, ако постоје) заиста ставили забрану на све комуникације са нама, јер смо по њиховом мишљењу заостали, примитивни, ратоборни, опасни итд... па, ако се та забрана заиста тако строго поштује, и нико је, нико из целе галаксије, не крши, нимало... онда би то значило да је „то друштво врло строго контролисано, односно – тоталитарно“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)  “Политикин забавник” бр. 3476, петак 21.09.2018, још само данас је на киосцима; на стр. 54-56, о хорор филму Носферату, удовица Брем Стокера је, због сличности са Дракулом, тужила и захтевала да се и негатив, и све копије тог филма униште, као плагијат или недозвољена, незаконита адаптација. Суд је тако и пресудио, и то је извршено, али је неколико копија ипак преживело, а филм је задржао своје место као значајно дело у историји филмске уметности. Чланак потписује Сања Лазић.

(2)  Јуче у “Данасу” на задњој страници (стр. 24), писац и музичар Игор Маројевић изјаснио се да сада гледа три предратна филма режисера Фриц Ланга о доктору Мабузеу, мистериозном злочинцу. То су хорор-фантази филмови са јаким елементима СФ. Пре много, много година, АБН је, као дете, видео један тај црно-бели филм, ваљда у биоскопу; зли др Мабузе је гађао људе некаквим експлозивним “иглама” али било је конфузно и неуверљиво.

(3)  … исто јуче на тој истој страници Басара је свом тексту дао наслов “Време (полу)смрти” што асоцира на време полу-распадања радиоактивних изотопа тј. елемената. Али асоцира и на наслов код Добрице Ћосића, Време смрти.

(4)  Данас у “Данасу” на стр. 22, чланак из науке, зашто се лишће многих врста дрвећа ујесен “потруди” да постане не само жуто, него и црвенкасто, што не проистиче директно из нестанка хлорофила него захтева посебне, додатне биохемијске процесе. Потписује Иван Умељић.

(5)  … и исто данас у “Данасу” али на стр. 22 обиман чланак са сликом на којој се види Слободан В. Ивков како председава на Међународном салону стрипа у Београду у СКЦ.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)  Имамо ли програм “Лазе” за понедељак, и за октобар цео? Јуче у “Политици” није изашао.

(2)  “Политикин забавник” бр. 3477, петак 28.09.2018,

на насловној страни је цртеж астронаута који се, у стилу планинара, пење (уз помоћ дебелог конопца) уз неку планину, вероватно на некој другој планети. Ту је и настпис “Чаша марсовске воде”.

стр. 8-10, чланак (насловни, јер о њему је насловна страна), “Чаша марсовске воде”, о открићу воде на Марсу.

стр. 11-14, о чему су тајно разговарали Нилс Бор и Хајзенберг 1941. године (да ли направити атомску бомбу)

стр. 20, да ли је могуће да трудна жена затрудни (у Забавнику се тврди да је то могуће, а на интернету налазимо тврдњу да вероватно није могуће али да је ипак забележено, сад у модерним временима, десетак сумњивих можда-случајева тога:

  https://en.wikipedia.org/wiki/Superfetation      ).   


(3)  Јуче (субота 29. септ.) у “Политикином” културном прилогу, па на његовој стр. 9, чланак, на отприлике четвртини укупног простора те странице, Никола Пилиповић, наслов “Насељавање других планета је бесмислица”, први поднаслов “Заборавимо мале зелене, ако негде постоје остаће на својој планети, као што ћемо и ми остати на Земљи”, други поднаслов гласи “Преиспитивања”. Аутор прилично конфузно и неубедљиво, али барем врло сажето, заступа неколико теза, међу којима је главна да ће у свакој заиста напредној цивилизацији, на власти бити неминовно компјутери и роботи, а ниједну вештачку интелигенцију неће интересовати никакав контакт са људима, јер “нема слободу мисли која је само органском бићу иманентна те не може ни да мисли ван каузалитета”.

[zakk]

имамо програм

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на програму! Цењени   zakk, молим информацију, ко је у ЛК нови надлежни за прављење програма?

Е сад:

(1)  данас у “Блицу” на стр. 23 у рубрици “Фантастикологија” Слободан В. Ивков даје поприлично добар и конкретан, чињенично постављен, приказ, како он сам каже, “алманаха? часописа? годишњака?” Књижевна фантастика 5, који је изашао почетком јуна ове године. Ивков, у само мало расположивог простора, погађа многе истине. А у првом пасусу стиже да нагађа колико има кандидата из Србије за Нобелову награду за књижевност, за годину 2019; има “најмање 4”, каже он.

Ех, па, то је цифра, 4, не види се да ли су “четворица” (све мушкарци) или има и жена.

Треба знати правилник, ко има право да кандидује, а онај ко кандидује самог себе, испао је самим тим, доживотно; по правилима Нобеловог комитета, строго је забрањено кандидовати себе.

А и тај Нобелов комитет има, сада, своје интерне организационе проблеме…

(2)  У данашњем “Данасу” на стр. 21 је чланак “Нови стрип по Дејану Стојиљковићу”, потписује Ј.Т, жанровски то је фантази. Сценарио је написао исти аутор – наш Декса. Издавач System Comix у сарадњи са “Лагуном“. Стрип је ћирилицом, а гле на насловној страни има велика слова и где их по правопису не би требало да буде – “Дуге Ноћи и Црне Заставе” (sic). Ту је и слика, средњовековни хероји са мачевима, у златној светлости (иако је ноћ), изнад тврђаве.

[Ghoul]

pronađena je još jedna horor priča meri šeli, autorke čuvene po FRANKENŠTAJNU, gotskom horor romanu (sa proto-SF motivima):

http://wormwoodiana.blogspot.com/2018/10/a-ghost-story-newly-attributed-to-mary.html?

[zakk]

Хвала на програму! Цењени   zakk, молим информацију, ко је у ЛК нови надлежни за прављење програма?

https://emitor.rs/2018/09/skupstina-2018/