Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Ghoul]

S'obzirom da u seriji 'Senke nad Balkanom' ima horor elemenata možda bi Ghoul mogao da nešto napiše o njoj ? Ako ne i zbog toga što poznaje neke od tvoraca serije onda čisto zarad malo zabave.

video sam samo prvih 20a-k min. prve epizode i ugasio, zgađen tako lošim dijalozima, glumom, klišeima, otranim situacijama, kretenskim 'likovima' za koje bi u narednim epizodama valjda trebalo da navijam a koji me smesta nerviraju jer iz njihovih usta sve vreme čujem onog dexu, itd.

[Lidija]

Ja odgledala 4-5 epizoda, isto kao i seriju “Ubice mog oca”...
Vrlo poučno.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала свима на информацијама и прилозима, ех кад би се укључили и још неки људи, рецимо Nightflyer, дискусија би била додатно ојачана.

Е сад.

(1) у данашњем, празничном (који ће, изгледа, важити четири дана! али ће се вероватно продавати само данас и сутра) броју “Данаса”, па у уметнутом прилогу који се сад не зове “Недеља” него “Нова година”, па на стр. 26-26 (гле, нису римски бројеви, они можда после броја рецимо двадесет постају “броблем”?), имате веома обиман чланак, потписује Ивана Шундић Миховиловић, наслов је “Свемир ће бити наредни фронт Сједињених Држава”, наднаслов је “Амерички председник Доналд Трамп има велике планове за НАСА”. Тема је, куда иде америчко истраживање свемира у предстојећим годинама. Директива коју је он 12. децембра потписао

 - -    јавили смо вам о томе, и јавили смо да је можете прочитати целу на 

https://www.whitehouse.gov/the-press-office/2017/12/11/presidential-memorandum-reinvigorating-americas-human-space-exploration

јасна је, усмерава не само НАСА (која је државна агенција) него и приватнике, да настањују прво Месец а затим и Марс, па касније и друге светове. Али врло је кратка, главни део гласи:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Lead an innovative and sustainable program of exploration with commercial and international partners to enable human expansion across the solar system and to bring back to Earth new knowledge and opportunities. Beginning with missions beyond low-Earth orbit, the United States will lead the return of humans to the Moon for long-term exploration and utilization, followed by human missions to Mars and other destinations


КРАЈ  ЦИТАТА.

Али у разговору са присутнима, током потписивања, Трамп и потпредседник Мајк Пенс су говорили много опширније, па је Трамп, између осталог, рекао оно “to Mars. And perhaps, someday, to many worlds beyond”.

Чланак се дотиче питања имовинског и политичког статуса евентуалне имовине на тим небеским телима, помиње се међународна регулатива о томе, истиче се да су још многе године потребне до остварења директиве и да је сад, наравно, питање, да ли ће се ишта од тога уопште и моћи финансирати и остварити, итд.

Уз чланак приложена је и слика на којој се види да је на потписивању директиве био присутан и практично бесмртни Баз Олдрин (Edvin Eugene “Buzz” Aldrin, 1930 - ), који је са Аполом 11, знате, јула 1969, слетео на Месец и постао други на-Месецо-ступајући човек у историји човечанства; њега позивају амерички председници у оваквим приликама, као носиоца (и доказ) старе славе. То вам је као оно кад се у Русији на некој прослави историјских датума испрси, са медаљама, неки ветеран из одбране Стаљинграда…

(2)  Такође у “Данасу” данас али на стр. 37-38, чланак, још опширнији, потписује Иван Пановић, наслов је, гле, “Рама, Војаџер и Тито”, а тема је: каква су била очекивања и веровања Југословена, и разних светских ауторитета, пре пола века, о истраживању свемира, а шта се од тога јесте или није остварило. Повод је недавна вест да је на свемирској сонди, лансираној 1977. године, “Воиџер 1” (Voyager 1) остварено, сад у новембру, наиме 28. новембра 2017, поновно паљење (врло малих…) ракетних мотора, дакле она и после 40 година ради!

Али Пановић се осврће и на један ранији датум – прво искрцавање људи на Месец, 21. јула 1969, дакле пре око 48 година, скоро пола века. (То слетање је АБН гледао у директном преносу, на црно-белој телевизији, те ноћи, а коментаре нам је давао инжењер Миливој Југин.)

За ове сада ровере на Марсу, Пановић каже да су “тракторчићи”, и додаје да су очекивања била много већа. Цитирамо: “реалност је далеко испод оптимистичких очекивања једног Артура Кларка, Исака Асимова, Карла Сагана и нашег Миливоја Југина. Да их је неко те 1969. питао за 2017. годину, сви би вероватно очекивали људске насеобине на Јупитеровим месецима или неки контакт са ванземаљцима”.

Затим Пановић пореди негавно откривени астероид веома издуженог облика, који је у Сунчев систем улетео вероватно из међузвезданог простора, са Кларковим СФ романима о “Рами”, ванземаљском веома великом броду који улеће у Сунчев систем и одлази игноришући нас. Отуд “Рама” у наслову чланка.

Пановић помиње и недавно откриће да је америчка влада од 2007. до 2012. године имала пројекат (у оквиру министарства војног, дакле Пентагона) мотрења на евентуалне податке о НЛО (енгл. UFO), дакле, нешто налик на “Досије Икс“.

Пановић помиње да је румунски мислилац Мирча Елијаде говорио да ми о свемиру фантазирамо да бисмо побегли од депресивне друштвене и економске стварности на Земљи; дакле да нам то буде, као, бекство од “отуђења” и недостатка смисла егзистенције.

Помиње и Холивуд као место где су (наводно) напади ванземаљаца били само метафора за напад комуниста; затим, филмове ЕТ и Соларис као одступање од тога;

помиње Месецо-скептике који не верују да се ико икад стварно спустио на Месец;

помиње тврдњу, или маштарију, легенду, да је Тито 18. јуна 1949. године у кабинету Александра Ранковића основао Одељење за космичка питања, које је требало да истражује да ли су стварно виђени НЛО изнад Југославије;

помиње и филм словеначког режисера Жиге Вирца из 2016. године Хјустоне, имамо проблем, као провокативни лажни документарац, намерни покушај збуњивања гледалаца, да стварно поверују да је Тито продао свемирске тајне НАСА-и, тј. да је Југославија била толико научно напредна и јака. “Хјустоне, имамо проблем је нитроглицеринска доза југоносталгије”, каже Панић, пред крај овог чланка.

(3)  А на стр. 35 истог “Данасовог”прилога се помињу неки стрипови, а о њима говори између осталих и Павле Зелић.

(4)  И још један чланак у данашњем “Данасу”! Наиме, на стр. 24 тог прилога, велики чланак, потписује новинар Александар Рокнић, наслов је “Како је Тито правио атомску бомбу”, али наднаслов је “Историчар Драгомир Бонџић, научни сарадник Института за савремену историју”.
То је као интервју, наиме засновано је на разговору са Бонџићем; он је објавио књигу Између амбиција и илузија, нуклеарна политика Југославије 1945-1990. Не, Тито ипак није правио атомску бомбу, али је у три маха Југославија озбиљно разматрала могућности да крене у неки такав подухват, каже Бонџић, и описује каква је била улога Ранковића, отпор Павла Савића, улога југословенских налазишта уранијума (Кална, итд), Винче, наш наводно крупан и озбиљан нуклеарни пројекат “Козара”, па, зашто нисмо критиковали несврстану Индију кад је стекла своје нуклеарно оружје, како се један преварант са презименом Киш убацио са лажним “зрацима смрти” и пар година профитирао од тога (а уствари је само мишеве убијао струјом у једној малој електричној столици – ето, ех, нечег можда за хорористе…) али се не зна шта је после било са тим преварантом, итд. Битни став изгледа да је отприлике овај: још док је Тито био жив и на власти, држава се политички конфедерализовала, полако постала нефункционална, па, иако је основана Савезна комисија за нуклеарну енергију, па, знате већ, у Словенији 1981. године прорадила нуклеарна електрана Кршко (из које ево и данас Словенија добија четвртину своје струје, а Хрватска 15% своје) – ипак та комисија никад није активирала тајни “план Б” за производњу малих, тактичких нуклеарних пројектила за војску.
Право питање било би, колико је, и да ли је, Бонџићева књига солидно заснована и истинита. Али, изгледа озбиљна. Али брине нас и колеба тај неозбиљни наслов чланка, јер, Тито није правио атомску бомбу, то је сензационализам у наслову, ваљда да би се привукли читаоци.

(5)  “Политикин забавник” бр. 3438, петак 29.12.2017, нема СФ причу, а има, на стр. 12-13, леп чланак: кад би се историја Земље сабила у само једну годину, па кад бисмо погледали ког “датума” је шта у тој “години” било, историја човечанства (за разлику од преисторије) захватила би само последњи минут.
На стр. 21, астрономија: Јупитер је могао да постане звезда. (Онда бисмо се испекли, вероватно.)
На стр. 55, сентенције о срећи, једну добру је, наводно, дао велики физичар Нилс Бор: “Ја у то не верујем, али мислим да потковица доноси срећу, веровали ми у то или не”. Ово је као изјава веома забавно, јер је толико накриво састављено, да наш коментар може само бити: хаа хааа.

(6)  У данашњој “Политици”, на страници са рубриком “Синоћ у Београду”, велики наслов:

“Супернова” за крај године у Београдској филхармонији

а то је, можете и сами погодити, о оном концерту (јавили смо), са диригентом Бјелинским, музике из СФ филмова. Само су сад мало појачали наслов концерта.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Ево како то изгледа у данашњој “Политици”:



Лепу слику овог концерта, на којој се види и како пројектују Суперменов симбол, имате на сајту Невидљивог,  на:

https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/30/supernova-spektakl-na-kraju-godine-u-filharmoniji/

[Slava]

Za Ghoula i ostale, a u vezi serije 'Senke nad Balkanom' - slučajno sam na Fejsbuku naišla na komentar Dejana Stojiljkovića u vezi televizijske emisije u kojoj je gostovao zajedno sa još nekoliko učesnika među kojima je bio i reditelj i pisac Kadijević. Kadijević je u emisiji dao negativan komentar o seriji. Stojiljković je na televiziji bio uljudan, ali  je komentar koji je napisao o Kadijeviću na Fejsu neodmeren i nepotrebno uvredljiv. 

[Slava]

Hvala ABN-u za vest o novogodišnjim koncertima sa muzikom iz filmova o superherojima. Američki kompozitor Michael Daugherty je inspirisan stripovima o Supermenu komponovao odličnu simfoniju 'Metropolis'.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Симфонија Метрополис? Нисам знао за то, Славо. Наравно питање је да ли има неких модернистичких и футурских призвука.

Е сад.

(1)  У данашњој “Политици” (ево, последњег дана у години), па у убаченом “Политика магазину”, па на стр. 6-8, имате опширан биографски чланак (илустрован и породичним фотографијама) и интервју, а тема је: писац Александар-Саша Гаталица, ту сазнајемо шта је све постигао у животу, а и нешто што раније нисмо знали или смо заборавили (пре студија на Филолошком факултету, две године је студирао физику?),

али ни најмањег помена нема да је био активан у СФ, учествовао на конкурсима за СФ причу, па чак неко време, 1984. године, био и секретар “Лазе Комарчића”.

За тај део биографије није се нашло простора. Узгред, он је рођен 1964.
Чланак потписује Александра Мијалковић.

Међутим, читамо сада у овом чланку, и то на стр. 6, прво, већ у самом наслову, да је он маштар;



друго, видимо већ у првом ступцу наслов одељка (одељка тог чланка) “Последњи аргонаут”; уследи очекивано и логично питање шта Гаталица планира после великог успеха фантазијског историјског романа Велики рат (о Првом светском рату), и онда, у другом ступцу,

на наше велико изненађење, ове речи:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Сад радим на једном научном роману, Последњи аргонаут, заснованом на недавном открићу да беле или глијалне ћелије којих у мозгу има 90 одсто, за које се дуго није знало чему служе, међусобно комуницирају преко калцијумских таласа – открива Гаталица.

КРАЈ  ЦИТАТА.

Wow! Научни роман!

Научни роман.

То су елементи научне фантастике, који би могли и преовладати ако Гаталица остане доследан научном погледу на свет, и научном начину размишљања; али, могла би то бити и фантазија, ако он посустане под прећутним притиском оних многобројних у чаршији који одбацују СФ; а ту негде као да се отварају простори у којима је био тако успешан, памтимо, СФ али и фантази писац Роџер Зелазни, магистар књижевних наука, добитник три Небуле и шест Хуга (Roger Zelazny, 1937-1995).

Сад ће многи размишљати да ли ће и са колико успеха, кроз можда годину дана, овај наш аргонаут да заплови са белим једром по сунчаном плавом мору НИН-овог конкурса за роман године.

Наравно, ако буде СФ, роман ће вредети, не онолико колико буде добра проза, не (али, верујемо да ће проза бити одлична), него колико буде добар, квалитетан, интересантан, логичан, интелигентан новум… оно нешто научно, а фантастично, у роману.

(2)  Такође у “Политици”, али не у том магазину, него на стр. 5 “Политике” саме, видимо чланак, потписује Јелена Каваја, о једној Италијанки по имену Кјара Кокијара (Chiara Cocchiara), која се нада и припрема да једног дана отпутује на Марс, али, не као самоубица, него само ако буде припремљен и безбедан повратак. Наслов чланка је “И сателити могу да буду мета хакера”, на шта ми кажемо:  добро јутро, Колумбои! добро сте се сетили!

(3)  У “Блицу”, који данас има изузетно много страница јер је празнични број (72 странице), и то не у магазину, него баш у “Блицу” самом, па, на стр. 12-13, имате прогнозе шта би могло проблематично или лоше да се деси у следећих десетак година. Потписују Ивана Кешански и Милица Бајић. Наднаслов је “Песимистички водич за 2018-2028, пет сценарија који би могли да преокрену целу декаду”, али, заправо, то баш и није декада, јер век се ваљда састоји од десет целих декада, које се све завршавају нулом, на пример 2001-2010, па онда, 2011-2020, то су ваљда целе декаде (деценије) овог века.

А наслов гласи “Трамп осваја нови мандат, биткоин уместо банке”, чиме се “Блиц” укључује у пропагандну кампању против америчког председника Трампа. Чланак се састоји од пет целина, које су нумерисане од 1 до 5, а прва је о Трампу – да ће се америчка привреда срушити због његове пореске политике, а у градовима избити народни оружани устанци због укидања здравствене политике Обамакер, итд. Испод овога пише, при дну његове огромне слике, ваљда као крајњи досег катастрофе: “Трампов рејтинг и сарадња са Кином би могли да порасту”.

Друга целина је, да ће апстрактна компјутерска валута биткоин достићи цену од милион долара (за један биткоин) а онда се тотално срушити и повући у пропаст цео светски банкарски систем. Трећа целина је “Северна Кореја напада”, четврта целина је “Рат генерација уништава Европу”, а последња је “Електрични аутомобили и крај ере нафте”.

Е сад, треба сачекати до краја 2028. па видети шта ће се од тих предвиђања остварити…

(4)  Исто у “Блицу” на стр. 13, преглед највећих научних открића у 2017. години, али, избор је поприлично укриво отишао. Чланак је непотписан. Последња реченица гласи “Научници су пронашли и планете на којима може постојати интелигантног живота, а они из Кине успели су и да телепортују фотоне у свемир”.

Интелигантног? Да. Sic. Шта, они из Кине? Који? Који ли су то они из Кине, питамо се…

(5)  И такође у “Блицу“, на стр. 14-15, чланак, потписује Ивана Кешански, наслов “Хоће ли нас роботи заменити и истребити?”, наднаслов “Српски професори говоре за Блиц  о развоју вештачке интелигенције и где је ту наша земља”, говоре проф. др Милан Милосављевић са Факултета за информатику и рачунарство, и др Зоран Шеварац, доцент на Катедри за софтверско инжењерство на Факултету организационих наука. Укратко њихов одговор на горње питање је, отприлике: па, лако би могло да се деси…

(6)  И одмах већ на тој стр. 15, и чланак, непотписан, “Свађа Хрвата и Словенаца уништава ЕУ”, где се помало сензационалистички прогнозира будућност у смислу да је у немачком листу “Велт” неко рекао да би та свађа (око Пиранског залива) могла бити иницијална каписла за тотални распад ЕУ.

(7)  И даље у “Блицу”, на стр. 50, глумац Жарко Лаушевић даје свој ауторски текст у коме износи своја размишљања о принцу Ђорђу Карађорђевићу који је пре рата држан у лудници да би био далеко од власти, а после рата, под Титом, живео као савршено паметан и нормалан грађанин; Лаушевић у овом свом чланку опширно, детаљно, разматра алтернативну историју – шта је могло бити да је Ђорђе дошао на власт (а не Александар), да ли је Краљевина Југославија могла имати бескрајно бољу, демократскију и мирнију судбину; тачно које је потезе Ђорђе могао вући другачије.

(8)  Свима срећна нова 2018, која је уједно и 200-годишњица настанка СФ!

[Slava]

Evo linka za Simfoniju Metropolis:

Tema Gataličinog novog romana je izuzetno interesantna. Baviti se kalcijumskim talasima je uzbudljiv posao. Pesnici su očarani srebrnom bojom i belinom. U unutrašnjem uhu se sreću kalcijumski mikro kristali koji su slični malim kalcijumskim kristalima u pinealnoj žlezdi u mozgu. Da li su ti kalcijmuski kamenčići i kalcijumski talasi nekako povezani? To što je Gatalica odabrao kalcijumske talase za temu romana je jednostavno odlično!

[Ghoul]

Свима срећна нова 2018, која је уједно и 200-годишњица настанка СФ![/size][/color]

izvinite, a šta vam je ovo "СФ"?
nije mi poznata takva skraćenica na ćirilici.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Славо, та симфонија јесте пуна футурских и модернистичких тонова, који доликују за СФ музику. Хвала!

Dr Ghoul:   па, значи, у српском језику али на латиници би скраћеница СФ била прихватљива? Дакле латиницом СФ би било ОК?

Али, сад се искључујем за данас.

[Slava]

Hvala dr. ABN na čestitiki za Novu godinu. Pa da se sa kulturom i umetnošću živi i opstane i u ovoj godini!
Jedan izuzetno lep i umetnički film može se pogledati ovih dana u bioskopima.  Reč je o filmu 'S'ljubavlju Vinsent'. To je animirano-igrani film ispirisan delima Vinsenta van Goga. Tema filma je doduše sumorna, ali u film je uloženo mnogo truda i rada i vredi ga pogledati.

[Ghoul]

Dr Ghoul:   па, значи, у српском језику али на латиници би скраћеница СФ била прихватљива? Дакле латиницом СФ би било ОК?

dragi dr abn, vi dobro znate da SF znači nešto, a da СФ ne znači ništa - ili biste barem morali to znati.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Е сад тек не разумем.

[Ghoul]

od čega je "СФ" skraćenica?
od „Сајенс Фикшн“?
шта на српском уопште значи Сајенс Фикшн?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Чекајте па немојмо сад мењати и ширити (и избегавати) тему.

Питање је било: писмо, ћирилица или латиница. Само то, једино то је било питање.

Ви сте рекли да, цитирам, “SF znači nešto, a  …  СФ ne znači ništa”.