Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Такође данашње вести, обе из истих новина:

(1)  у данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, рубрика “Гледам, слушам, читам”, која је обично на дну последње странице, хоризонтално раширена, и то у колору, сада је на стр. 17, и то црно-бела, и усправна; а на та три питања – која дела гледа, слуша и чита ових дана, одговорио је овог пута Зоран М. Стефановић (напомена испод његове слике гласи: писац, издавач, историчар културе) познат неким фановима и као Расткомен, због сајта српске књижевности “Растко”.

(2)  Такође у “Данасу” али у уметнутом културном прилогу “Недеља”, нешто из фантази жанра: на стр. X дакле римско десет, имате прилог, потписује Јелена Тасић (средње слово не знамо), наслов чланка “Мајстор иновативне фикције”, наднаслов “Свет легенди”, а тема је књига: Нил Гејмен, Нордијске легенде. Ако добро схватамо, аутор је испричао известан број скандинавских легенди и митова, али, како год се њему хтело, дао им је неки свој потпуно лични “спин”, прерадио их и преправио по свом укусу.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)  данас у “Блицу” на стр. 20 у рубрици “Фантастикологија” Слободан В. Ивков даје веома похвалне коментаре о једној књизи која је изашла код “Порталибриса” ове године, а то је књига са два остварења Драгутина Ј. Илића (али, Ивков не помиње то средње слово, Ј, а оно је важно, јер, постојао је и један други књижевник Драгутин Илић) и то, СФ драма После милијон година (1889, прва научнофантастична драма у историји светске књижевности) и фантази “о раџама, гуруима и тигровима” Секунд вечности.

Али, Ивков оштро критикује што дело После милијон година још није преведено, али, ми знамо да јесте преведено (као што смо вам, уз помоћ др Гула, јавили, још одавно, 31. маја 2016, на форуму Арт Аниме…), наиме, осморо студената код проф. др Зорице Ђерговић-Јоксимовић, у Новом Саду, превели су то дело, а професорка је проверила и уједначила превод, и тако сада оно постоји на енглеском, најзад, најзад, и то, на линку:

http://www.ikum.org.rs/files/biblioteka/ilic_knjiga1.pdf

али, на неки начин Ивков и јесте у праву: на енглеском није још на папиру штампано, и, није промотирано у земљама енглеског говорног подручја, а што је најважније, (колико знамо…) није још ниједном изведено на позорници тамо, у свету. Била би заиста дужност наше државе да око тога помогне – а да ли смо се ми из СФ ангажовали да укажемо Министарству на то? Чија је то дужност? Па, то је наша дужност…

(Узгред, Ивков је у “Блицу” помињао Кроз милијон година и 15. августа 2016.)

(2)  Било је у штампи ових дана нешто о неком руском филму епске фантастике, мачеви, врачеви, и онај велики медвед (Коловрат?), неко је рекао да је то имало 15 милиона гледалаца у Русији, и зарадило 4 милиона долара? Да ли се тај филм приказао сад на нашој телевизији? Не, ову вест заиста нисмо добро ни схватили, ни испратили…

(3)  Они који критикују капитализам, а не помињу никакву алтернативу (како се она зове, итд) могли би погледати у овај сад “Политикин забавник”, дакле бр. 3437, петак 22.12.2017, који нема СФ причу, али, на стр. 12-15 има обимно о кибуцима у Израелу, који јесу један облик комунизма, заснованог на верској и националној припадности. Потписује Н. Мрђеновић. Интересантно је то, што чланак добро приказује да заправо постоје веома различите врсте кибуца, и да се они с временом и мењају. Е сад један израз, руски, за чланове кибуца је, “кибуцники”, помиње се већ у наслову, који је (наслов), ех, дат словима црвене боје (као комунистичке заставе…). Па, ако вам се не свиђа капитализам, можете постати кибуцник.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
данас је у “Блицу” преко целе стр. 24 реклама, у колору, за едицију књига (ћирилицом) за популаризацију науке (рекло би се претежно за децу), наслов едиције “Сто открића”, издавач “Књига комерц” из Београда. Изгледа да ће се ова едиција продавати на киосцима, сваке среде по једна књига, по цени од 469 динара. Садашња књига је Сто открића: астрономија.

Међутим, нису потписани ауртори, него је само наведено да је радила екипа ликовних уметника, “а податке су бирали и обрађивали врхунски стручњаци из сваке области”.

Наднаслов овог чланка у “Блицу” није добар, гласи овако:

Едиција “Сто открића” даје одговоре на сва питања

а то наравно не може бити буквално тачно, може само да се схвати као стилска фигура, хипербола, јер, нико не може дати одговоре на сва питања. У популаризацији науке, такве реченице нису добре.

[Slava]

Može se postaviti pitanje odnosa avangarde i naučne fantastike. Da li bi bilo naučne fantastike bez avangarde tj. da li je naučna fantastika ponikla iz avangarde? Na ta pitanja bi odgovore trebali dati stručnjaci, ukoliko smatraju da ta pitanja imaju smisla.
Ja gajim pozitivan stav i o avangardi i o naučnoj fantastici. Danas sam na sajtu Peščanika pročitala jedan tekst u kojem se avangarda stavlja u negativan kontekst. Tekst nosi naziv Srbija - avangarda populizma, a autorka teksta je istoričarka Dubravka Stojanović (http://pescanik.net/srbija-avangarda-populizma-2/). Avangarda je loša, populizam je loš, a Srbija tj. ceo Balkan je loš primer za obe pojave.Srbija je to već iskusila, a napredni svet upravo prolazi kroz te loše stvari, a mogao bi nešto da nauči i iz negativnog srpskog iskustva, pa da se opameti. To bi otprilike bila poruka teksta.
Ali da li je avangarda nastala u Srbiji? Da li je avangarda bila modernistički ili antimodernistički pokret?  Avangarda i populizam svakako se mogu povezati i to je autorka odlično povezala. Ipak pojam avangarde je mnogo širi. To je cvet sa hiljadu i jednom laticom.
Na forumu Art-Anime pisalo se o sf literaturi ruskog autora Natana Dubovickog. Evo na jednom sajtu objavljen je engleski prevod desetog poglavlja iz njegove knjige 'Oko nule'. Iznenađujuće je da se mogu naći sličnosti u pisanju Dubovickog i našeg pisca fantastike Zorana Živkovića: http://www.inpatientpress.com/blog/2017/5/3/almost-zero-by-natan-dubovitsky-aka-vladislav-surkov
A evo i snimka jedne avangardne kompozicije  Nauma Lurije (kompozicija je iz 1914. godine!) :

[Miodrag Milovanovic]

Dubravka Stojanović je odličan istoričar i sve njene knjige koje sam pročitao, a posebno Kaldrma i asfalt, jesu odlične knjige. Svako povezivanje avangarde kao umetničkog pokreta i Dubravkinog korišćenja termina u izvornom smislu "prethodnica" ja mislim da je pogrešno. Dubravka nigde ne govori o avangardi kao umetničkom pokretu, a još manje ga smatra lošim. To što populizam smatra lošim, teško da joj se može zameriti, bar po mom mišljenju.

 A što se tiče odnosa avangarde i naučne fantastike, to je već  složenije pitanje. Ja ne mislim da je naučna fantastika potekla iz avangarde, to je gotovo sigurno. Opet, kažem, pod pretpostavkom da se složimo šta je avangarda. Ali da je bilo određenog uticaja avangardnih pokreta (futurizam, ekspresionizam, i sl.) u prvoj polovini dvadesetog veka na naučnu fantastiku - to bih već mogao da podržim. Određena ostvarenja koja se danas nalaze u bazi naučne fantastike kao žanra - Roman Mi Jevgenija Zamjatina ili film Metropolis Frica Langa, sasvim sigurno duguju dosta toga pokretima koji se mogu svrstati pod terminom "avangarda". Ghoul bi mogao da izvede slična i još jača poređenja sa hororom i uticajem nemačkog ekspresionizma na taj žanr. Ali to zahteva posebnu elaboraciju...

[Slava]

Ja avangardu shvatam istovremeno i kao umetnički i kao politički i društveni pokret ili grupu ljudi koja se zalaže za određene ciljeve.
U tekstu Dubravke Stojanović proizilazi da su i ženska prava ugrožena zbog avangardnog populizma. Doduše, ona samo jednom upotrebljava te dve reči zajedno- avangardu i populizam. I evo direktno se možemo zapitati- gde su žene i muškarci plaćeni isto za isti posao koji obavljaju, a gde nisu? U Srbiji su zarade male, ali za isiti posao žena i muškarac su isto plaćeni. Čemu možemo zahvaliti na tome?  Možda onima koji se danas pogrdno nazivaju komunjarama? Ovim pitanjima ne želim da podržim komunizam, a osporim kapitalizam, već jednostavno ne želim da se stvari vidim crno-belo.
U jednom od postova dr. ABN se iščuđava kako se u jednoj američkoj seriji o superherojima eksplicitno promovišu levičarske ideje, ali to je prirodna posledica stvari. U Sjedinjenim Američkim Državama su iste visine zarada žena i muškaraca za obavljanje istih poslova još uvek naučna fantastika tj. daleka budućnost. Kada vam neko drži lekcije o ljudskim pravima i humanosti treba se držati činjenica i biti na Zemlji, a ne na Marsu ili Mesecu.
U prethodnom postu sam podelila link za kompoziciju prvobitno sovjetskog, a potom  američkog kompozitora Nauma Lurije tj. Artura Lurijea. On je bio avangardni kompozitor futurista, koji je u Sovjetskom Savezu radio u Narkomprosu ( https://en.wikipedia.org/wiki/People%27s_Commissariat_for_Education).
Ruski i sovjetski naučnik Jakov Perelman ili Pereljman je prvi put upotrebio kovanicu naučna fantastika u jednom od časopisa za promovisanje nauke. To je verovatno bio njegov prevod kovanice science fiction. Perelman je takođe aktivno, kao i Lurija, učestvovao u izgradnji sovjetskog obrazovnog sistema. Pisao je udzbenike i bio jedan od sastavljača školskih planova i programa.

[Slava]

I još nešto u vezi obrazovanja. Danas se sve više propagira školovanje koje se skupo plaća, jer ako platite onda će školovanje biti kvalitetnije. Dakle, plati da bi stekao pravo na učenje i obrazovanje. Isto se dešava i u zdravstvu. U nekom ranijem dobu propagiralo se besplatno školovanje,omasovljavanje pismenosti i podizanja opšteg obrazovnog nivoa stanovništva. Postavlja se pitanje šta je za jednog običnog civila bolje- da plati ili da se besplatno školuje, da plati ili da se besplatno leči?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

То сам ја нешто помињао о оној емисији (у два наставка, по два сата) на ТВ каналу “Историја” (History), политички грозно пристрасној, у корист садашње америчке левице; наслов је био Superheroes decoded  - -  суперхероји декодирани.

Пре Другог светског рата, политички и уметнички покрети, претежно европски, названи авангарда, и, футуризам, свакако су имали неке додирне тачке са СФ; међусобно струјање утицаја.

Свакако да су комунисти за понешто били и у праву; ранији режими нису тек тако пали, без разлога, него су били у много чему трули. Ето, на пример, жене су (након много година упорне борбе сифражеткиња) добиле право гласа (на “великим” изборима, за парламент) у Америци 1920. године (а пре тога, само на локалним, малим изборима, то је било, као, експериментално), у Британији 1928, а у Краљевини Југославији (колико је мени познато) никад! Због овога су многе школоване младе жене приступале организацији СКОЈ (Савез комунистичке омладине Југославије), постајале скојевке, а могла се због тога и глава изгубити. Онда, у рату, колико сам нешто чуо, постојали су пропагандни плакати левице, на којима се види како млада партизанка гласа, убацује листић у гласачку кутију (али, никад нисам лично видео ниједан такав плакат). Додуше ни мушкарцима, након увођења Шестојануарске диктатуре, није право гласа много вредело.

Али није левица све у праву! Далеко од тога!

Америка данас? Нисам нешто баш сигуран да професорка у државној школи у САД добија мању плату него професор, службеница или рецимо лекарка мању него службеник или лекар, итд. – не знам да је то тако.

Али ми ту одосмо много у политику.

[Slava]

Jedna ispravka moje greške u čitanju. Dubravka Stojanović piše o avangardi populizma, a ne o avangardnom populizmu. Ipak na početku teksta stavlja socijalizam Svetozara Markovića i radikalizam Nikole Pašića u isti negativni koš populizma, što je možda i bio razlog moje greške u čitanju.

[Slava]

Što se tiče plata u državnim institucijama u Sjedinjenim Američkim Državama, pretpostavljam da su plate žena i muškaracaza obavljanje istih poslova  iste, ali za privatni sektor nisam sigurna.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Да, цењена Славо, и онда у Америци буде дебата, да ли држава има право да прописује равноправност у платама код приватника, итд.

Е сад.

(1)  ту књигу (коју смо поменули) популаризације науке, па, о астрономији, видели смо данас и на киоску, на корици је слика астрономске опсерваторије са отклопљеним оним прорезом горе, за телескоп.

(2)  У “Политици” данас на стр. 15 најава, наслов је “Филхармонија свира музику из холивудских блокбастера”, чланак није потписан никако (па ни иницијалима), а каже се да ће вечерас и сутра на “Коларцу” у Београду, а 30. децембра у Српском народном позоришту у Новом Саду, свирати Београдска филхармонија, са 107 чланова, диригент Алан Бјелински, а музика ће бити из филмова о супер-херојима – о Супермену, Бетмену, и из Ратова звезда, итд.

О овоме извештава, са сликом, данас, и Невидљиви, на:

https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/28/superheroji-na-kolarcu/

па, можете их видети, али на тој слици нису баш свих 107, рекло би се да се види само око седамдесет њих.

(2)  Такође у “Политици” али на страници где је рубрика “Погледи” (негде око двадесете…), чланак једног читаоца, то је професор социологије Милан М. Мишковић (у пензији), наслов “О будућности се не може мислити без утопије”, аутор покушава да измени значење именице “утопија”, па, да одсад не значи идеално боље друштво које се не може остварити, него, да одсад значи (ако смо добро разумели): нада, код грађана, да је могуће неко много боље друштво, и веровање да се треба упорно трудити да се то и оствари. Помиње се “комунизам и његова нижа етапа социјализам, како их је Маркс поимао”.

Редакција је сматрала за прикладно да овај чланак илуструје једном карикатуром где се појављују срп и чекић, али, чекић близу, а срп далеко – чак на небу.

Пред крај чланка аутор прецизира многе елементе за које се залаже, па, између осталог: да у Европу буде примљено 65 милиона избеглица, да престану ратови и сиромаштво, да буде “космополитска толеранција”, итд, и закључује да су то ствари које “носе утопијску димензију људске егзистенције којом осветљавају путеве за излазак левице из практичне и концептуалне кризе”.

Овим аутор имплицитно приписује десници да прижељкује све супротно – дакле ратове и сиромаштво, мржњу, и генерално дистопију. Кад погледате, па, то је жесток политички напад на “десницу”. Присвајање комплетног појма утопије (и прогреса, и побољшавања друштва) само за левицу! Тај чланак је типичан за ова наша времена.

[Slava]

Interesantno je da će tim novogodišnjim koncertima beogradske filharmonije dirigovati hrvatski dirigent Alan Bjelinski. On je sin kompozitora Bruna Bjelinskog. Hrvatski pijanista Berislav Arlavi ( sa kojim sam imala jednu kraću prepisku u vezi jugoslovenskog pijanizma, a i još nečega...) svira kompozicije Alanovog oca Bruna. Evo jednog snimka:

Inače pijanista Berislav Arlavi je završio studije klavira kod jednog od najboljeg klavirskog pedagoga i pijaniste bivše Jugoslavije, a sada Hrvatske Vladimira Krpana. Ćerka Vladimira Krpana je takođe pijanistkinja i evo jednog njenog novog snimka gde izvodi jednu, reklo bi se avangardnu, klavirsku kompoziciju Ive Josipovića koji je široj javnosti poznat pre svega kao bivši hrvatski predsednik:

A na jutjub kanalu Serbian Composers nalazi se ovaj snimak pijaniste Vladimira Krpana:

I još nekoliko sitinica: Verovatno su Vladimir Krpan i Dušan Trbojević bili najznačajniji jugoslovenski pijanisti koji su promovisali muziku domaćih kompozitora, a Krpan je npr. i osnovao klavirsku katedru na Muzičkoj Akademiji u Skoplju. Njih dvojica su bili prijatelji, ali je sa raspadom Jugoslavije prestalo i njihovo prijateljstvo. O tom prijateljstvu mi je pričala ćerka Dušana Trbojevića.

Jugoslovenska avangarda je u muzičkoj umetnosti dala izvrsne rezultate. Evo snimka jedne izvrsne kompozicije iz zaboravljenog ormana jugoslovenske muzičke avangarde:

 

[Slava]

U vezi prethodnog posta- Stjepan Šulek nije bio avangardni kompozitor, ali sam njegvu kompoziciju 'Epitaf za izgubljenu iluziju' stavila metaforički u jugoslovenski avangardni orman zbog samog njenog naslova.

[Slava]

Upravo je u jednoj televizijskoj emisiji bilo reči o seriji 'Senke nad Balkanom' u kojoj se istorija meša sa izmišljenim stvarima. Ta serija ima veze i sa alternativnom istorijom. Jedan od učesnika razgovora je dao negativan komentar o seriji. Postavlja se pitanje koliko daleko se može ići u izmišljanju i insinuiranju. Meni je najviše zasmetala insinuacija da je princ Ðorđe Karađorđević bio povezan sa okultnim društvom Tule. Da li je u redu da se tako nešto insinuira, a potomci porodice Karađorđević su danas živi i aktivno učestvuju u javnom životu Srbije? Sigurna sam da bi se svako loše osećao kada bi neko insinuirao takve loše stvari o njegovoj ili njenoj porodici. Kada se izmišljaju činjenice o istorijskim ličnostima treba imati na umu i žive potomke porodica iz kojih te  istorijske ličnosti potiču. Jednostavno nije u redu da se bez osnova baca ljaga na porodice, a u ovom slučaju konkretno na porodicu Karađorđević.

[Slava]

S'obzirom da u seriji 'Senke nad Balkanom' ima horor elemenata možda bi Ghoul mogao da nešto napiše o njoj ? Ako ne i zbog toga što poznaje neke od tvoraca serije onda čisto zarad malo zabave.