Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени     ,
(1)  у суботњем (па, дакле, и недељном) “Данасу”, дакле то је био 11. мај 2019, па у културном прилогу “Недеља”, па на стр. (латинско) X, имали сте приказ СФ романа: Иан Мекјуан, Машине као ја. Издавач је “Чаробна књига”; превео је Владимир Д. Јанковић.
Чланак потписује, само иницијалима, К.Ч.Д. У чланку се инсистира на (заиста, врло похвалној) брзини изласка српског издања – “чак пет дана пре америчке премијере, појавио се 18. априла у Британији и Србији”, а такав је и наслов чланка – “Премијерно у Србији и Британији”. У чланку је јасно описано о чему је роман; то је добро. Али имамо замерку. Наднаслов гласи само “фантастика”. Не кажу да је научна фантастика. Гледају дакле да се мало измигоље од тог жанровског одређења, да не признају, баш, да јесте СФ. Него, као, некаква је то можда друга, као, квалитетнија, врста фантастике… Изврдавају, по питању жанровске припадности. То је уступак чаршији. Камуфлажа. Мимикрија.
Требало је часно и храбро да признају да тај роман јесте научна фантастика.

(2)   “Политикин забавник” бр. 3509, петак 10.05.2019,

стр. 4-6, врањски речовник, како ги зборе у Врање. Набројане неке од најзабавнијих речи из тог дијалекта.

стр. 7-11, покушаји да се разуме или искористи Казимирова сила, и друге силе празног простора, па, и за “квантни” погон у вакууму, итд. Потписује Горан Војиновић. Чланак садржи неколико интересантних мисли, али и доста површности и конфузије.

стр. 47-49, о хорор филму чији наслов су превели као Предсказање а вероватно би било боље превести као Омен (The Omen, 1976), то је хорор са религијским мотивима.

(3)  И још нешто за хорористе. Данас у “Блицу” на стр. 25, у графички нешто измењеној колумни “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков даје приказ зборника Некрономикон, треће издање код нас; ово издање је, каже он, опет допуњено и донекле измењено; ту имате 26 прича Лавкрафта, и допунске текстове.
Ивков посвећује један пасус и биографији нашег др Гула.

Ту је и тврдња да Лавкрафт није користио израз “научна фантастика”, него, “међупланетарна проза”. Али, ми знамо да СФ има и друге тематске области, осим путовања у свемир, па зато назив СФ жанра не може да се сведе само на “међупланетарне” приче.

[Ghoul]

о хорор филму чији наслов су превели као Предсказање а вероватно би било боље превести као Омен (The Omen, 1976),

a zbog čega to mislite?
zar u srpskom jeziku postoji reč omen?
možete li navesti u kojem rečniku ste je našli, a još bolje, ako možete okačiti sliku ili sken te odrednice...?

приказ зборника Некрономикон

nije to 'zbornik' nego antologija, iliti izbor priča.
zbornici su knjige koje sadrže izbor esejistike, odnosno pre svega - naučnih radova.

Ту је и тврдња да Лавкрафт није користио израз “научна фантастика”, него, “међупланетарна проза”. Али, ми знамо да СФ има и друге тематске области, осим путовања у свемир, па зато назив СФ жанра не може да се сведе само на “међупланетарне” приче.[/size][/color]

Лавкрафт није користио израз “научна фантастика” zato što je taj izraz skovan tek 10 godina pre njegove smrti, a u opštu upotrebu je ušao NAKON njegove smrti 1937. g.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

(1)   Клајн и Шипка 2006: Иван Клајн и Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Београд, “Прометеј”, стр. 848, први стубац, постоји реч “омен”. Ево:



Али, чак и да не постоји, било би дозвољено предложити је, унети је, нову новцату реч! – у српски језик. (Винавер је то врло добро радио.) Српски језик је жив језик, и зато се стално и помало мења, и то је добро, јер, и свет се мења; а ако једног дана српски буде мртав језик (дакле ако изумремо), е тад се неће мењати, него ће онда остати заувек исти.

Још важније: да би нека реч постојала у речницима, мора прво неко да унесе ту реч, у српски! Мора неко да буде први! да је први употребљава. – Али, ево, постоји у једном речнику.
Предсказање би више било  prophecy   ,  зар не.

(2)   Па, ја сам се ослонио на тврдњу Ивкова да ту постоје и увод, и Ваше белешке (он чак каже “ванредно занимљиве Огњановићеве супериорне белешке о свакој причи”), и један Ваш рад, наиме студија са насловом “Изван овог универзума”, и једна Лавкрафтова исповест, и, нешто као лексикон термина, то ме је повукло да кажем “зборник”, али, можда сте у праву, можда је ипак требало казати “колекција” или “збирка” (не антологија, она је од два или више аутора).

(3)   Не тражим ја да неко каже “научна фантастика”, него, само критикујем један неадекватан покушај да се том жанру надене некакво име. Уосталом питање је у каквом контексту је Лавкрафт то говорио. Па, мора бити да је знао за дела која нису о међупланетарним путовањима – “Времеплов” (Х. Џ. Велсов), на пример.

[Ghoul]

zahvaljujem!
prvi put nalazim na tu reč u našem jeziku, a toliko sam već na srpskom čitao stvari gde bi takva reč morala - tačnije, mogla, po logici stvari - biti upotrebljena, a nije bila.

ALI!

Али, чак и да не постоји, било би дозвољено предложити је, унети је, нову новцату реч! – у српски језик.
Још важније: да би нека реч постојала у речницима, мора прво неко да унесе ту реч, у српски! Мора неко да буде први! да је први употребљава.

DA, ALI...
NASLOV nije najbolje mesto da se u jezik uvode nove, nepoznate ili slabo-do-nikad korišćene reči!
naslov treba da bude što razumljiviji, treba da nosi neku, bilo koju, konotaciju primaocima - a ne da narod blene u poster na kojem piše OMEN i da se pita: om... šta?

po toj logici, mogao je 'osmi putnik' da bude 'preveden' kao ALIEN.
verujem da šipka i tu reč prihvata, kao i omen... ali nije tome mesto u NASLOVU...

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Погледаћу, потражићу, за алиена.

(2)   Код Невидљивог, на “Погледу из свемирског брода”, овде:

https://sfpisb.wordpress.com/2019/05/14/igra-prestola-je-praznik-komercijalnog-licemerja/

налазимо данас чланак (непотписан, дакле морамо претпоставити да је аутор сам Невидљиви) о фан-фикцији , и о једном серијалу; преносимо три најинтересантније реченице:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Oksfordski rečnik fanfiction, fanfikšn, fanovsku, obožavateljsku literaturu, ili još bolje “fanovsko delo”, definiše kao delo čiji je autor ljubitelj tuđe knjige, TV serije ili filma, i koristi njihove likove kao svoje.

Definicija je pomalo nepotpuna jer je ključno da fanovsko delo ima uporište u omiljenom univerzumu i da je tim delom uložen trud da se postojeće priče prošire.

Svakako je uobičajeno da se likovi uzimaju kao noseći, ali to nije presudno bitno, mogu se javiti i novi likovi, a sudbine postojećih mogu biti i drugačije od zamisli originalnog autora.

КРАЈ  ЦИТАТА.

(3)   Ево слике из Универзитетске библиотеке, од прошле среде. Сликао је Бранко Ботић. (хвала !) Гост вечери био је Ото Олтвањи, а са њим је разговарао критичар Васа Павковић. Представљена је и књига О српској књижевној фантастици (зборник научних радова) коју, на слици, држе у рукама АБН и проф. др Зорица Ђерговић-Јоксимовић:

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени     ,

прво, код Шипке нема, али погледао сам у Речник новијих англицизама, аутори Вера Васић, Твртко Прћић, и Гордана Нејгебауер (издавач „Змај“, 2001); 
ево насловне стране:



ево изненађења, алијенка!  ту је, али, не знамо о ком је то филму реч:



и, ево термина у мушком роду, ејлиен:



е сад, њима скраћеница (латиницом)    Dsg   значи “датив сингулара“ тј. датив једнине,

намрштени смајли им значи „неприхватљив правописни облик“, а и лактови окренути као унутра значе то исто,

а два велика слова (латиницом)   ŠT    значе “штампа” вероватно у смислу да су тај облик нашли у штампи, дакле у новинама.

Додао бих и ово: Филозофски факултет у Новом Саду је окачио и електронско,    pdf    издање овог речника, које можете бесплатно да преузмете са линка:

http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-451-1.pdf#overlay-context=sadrzaj/2018/978-86-6065-451-1

(2)   Данас у “Политици” имате на насловној страни започет (прилично упадљиво) а онда на стр. 7 настављен, са још много већим насловом, овим:




чланак, то је о оним роботским рукама које заиста држе разне хируршке инструменте и сецкају пацијента, на операционом столу, али, само под командом хирурга, не самостално; а хирург је ту у близини, он седи (не мора да стоји) и управља, помоћу тастатуре и миша, и гледа на монитору.

Наводно је једна анкета показала да би у неким европским земљама 56 процената пацијената прихватили да их на тај начин оперише “робот”, док је само 45 процената наших грађана пристало на то.

(3)   Главна вест! Кроз једно пет година, отприлике, требало би да се жена шета по Месецу!

Наиме, НАСА је, уз подршку председника Трампа и потпредседника Мајк Пенса, активирала програм “Артемис”, то је уствари женско име, то је Артемида, грчка богиња лова и – Месеца.

Памтимо програм који је пре пола века одвео човека на Месец, то је био програм “Аполо” (па је експедиција “Аполо 11” прва слетела на Месец, године 1969), то је било мушко име, заправо је то Аполон, грчки бог. Е па, у грчкој легенди, Аполон и Артемида су брат и сестра – близанци!

Ако то амерички парламент (конгрес) одобри, а то значи и једно омање повећање буџета НАСА, већ у јуну ове године би почела испробавања појединих ракетних и других компоненти система за то путовање. Постојаће орбитална станица, као трајна база, која ће кружити око Месеца, а са ње ће астронаути – и једна астронауткиња – да сиђу на Месец, и после ка тој станици да се уздигну (ако све буде исправно функционисало… то је најопаснији део…). Одабрано место спуштања је, наводно – Месечев јужни пол! Вероватно се надају да тамо у некој рупи нађу (водени) лед, дакле замрзнуту воду, а то је важно јер се на том месту може започети индустријализација Месеца – електролиза те воде, да би се она разложила на водоник и кисеоник,

зато што су течни водоник, и течни кисеоник, идеално ракетно гориво (еколошки најчистије) за погон ракетних мотора на Месецу и у његовој близини. Јер производ њиховог сагоревања је, напросто, опет – вода, чиста вода,    aqua destilata    , могло би се казати.

Требало би да са Земље полете четворо астронаута, а онда, кад стигну на Месечеву орбиталну станицу, само двоје ће се спустити (један астронаут, и једна астронауткиња) на површину Месеца. Ово би требало да се оствари у лето 2024. године!

Кроз пет!

Ракете и друге справе за ово, биће делимично “државне” а делимично приватне, очекује се да се на тај начин остваре огромне уштеде.

Поента је, и они су тога у некој мери свесни, да више није довољно само се прошетати по Месецу, покупити мало камења и прашине, и вратити се, него, треба започети једно трајније присуство, насељавање тамо. А то би морало значити:  прављење тунела, а у тунелима, изградња модула за становање, и за производњу ваздуха, воде, хране, енергије…

Можете о програму Артемида читати на:

https://en.wikipedia.org/wiki/Artemis_program

(Али постојао је раније неки “Артемис пројекат” који није био то, и није остварен; не треба направити сад конфузију око тога. Ово ново, сад, није “пројекат” него је “програм” али лако је те две речи помешати.)

А све је то генерална проба за Марс! Јер, јурњава да се настани Марс већ је у суштини почела, само то засад још није много приметно!

Дакле:


       Artemis ! ! !            Артемида ! ! !

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,
(1)   у „Политици“, у понедељак 20. мај 2019. (дакле данас) па на страници која је посвећена шаху (нема пагинације; али је негде око двадесете) имате, у првом ступцу, са насловом „Будућност је већ стигла“, чланак (потписује интернационални мајстор Владимир Класан) о једном шаховском мечу између два компјутерска програма. Такмичари су се звали Алфа Зеро, и, Стокфиш. Играли су 100 партија, и победио је, убедљиво, Алфа Зеро, са 28 победа и 72 ремија, а без иједног пораза.

Како изгледа Алфа Зеро? имамо ли слику њега? Не. Немамо. Он не изгледа никако. Он је (ако смо добро схватили) само програм, алгоритам, нема тело. Тако да ту нема посла за фото-репортера...

У чланку, Класан разматра, детаљно, једну партију из тог меча, и показује са колико је мајсторства и елеганције Алфа Зеро, који је водио беле фигуре, победио у тој партији.

Победио би он и вас, највероватније...

Имате о Алфа Зероу на Википедији:

https://en.wikipedia.org/wiki/AlphaZero


(2)  “Политикин забавник” бр. 3510, петак 17.05.2019, стр. 3, стрип, Хогар, па, на последњој слици:
Хогар Страшни међу звездама, са својом бродом (дракаром), около су и планете, и сирене које јашу на кометама, морнари гледају (одушевљено), али све то је само халуцинација која је ухватила њега и посаду јер су појели неку супстанцу у чорби.

(3)   НАСА пропагандни филм, не много добар, нервозно и збрда-здола режиран, од око три и по минута, о решености да се врате на Месец:  “We are going”:

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

(4)   На ТВ каналу   SCI FI   , поред уобичајеног бескрајног низа принцезе Ксене, и сасвим слабих, катастрофално и очајно слабих филмова о гигантским пауцима итд, и бескрајних понављања „Звездане капије“, имате сада, и изгледа да ћа још неколико дана трајати, „Звездане стазе“, и то онај огранак који је хронолошки (по времену кад се дешава) баш први, где су капетан Арчер, и официрка (са планете Вулкан) по имену Т’Пол.

Ове епизоде одскачу квалитетом, неупоредиво су боље. Приказују се ваљда сваког дана вероватно од 18 ч, а можда имају и репризу.

(5)  А и у “Звезданој капији”, Star Gate, је била једна епизода колико-толико добра, само једна, где они наилазе на једну надмоћну расу која стерилизује све жене на Земљи, тако да ми морамо изумрети, па зато покушавају кроз ту капију да баце поруку, у прошлост, самима себи, да нипошто не треба успостављати контакт са том планетом. Ако буду с тиме успешни – онда се ништа од тога неће ни догодити…  ето временског парадокса.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)   у данашњем “Блицу” у уметнутом прилогу “Поп & култура” па на стр. 8 (последњој) имате опширан, сасвим позитиван и промотиван приказ романа Ијана Макјуана Машине као ја, потписује преводилац тог романа, Владимир Д. Јанковић. Он у приличној мери и препричава радњу романа, и кад смо то прочитали, утисак нам је (још више него досад) да је Макјуан нешто као нови Борислав Пекић: велики не-СФ писац који одлучи да се опроба ипак и у СФ, али, пише дело које је усмерено више ка метафоричном приступу, алегоријском, културолошком, антрополошком… а не баш буквално научно-фантастичном… али научна фантастика је буквална, и зато то његово не испадне добро као СФ. Него буде лоше као СФ.

(2)  У данашњем “Данасу” на стр. 19 имате чланак о манифестацији “Винаверови дани” у Шапцу 23-25. маја, где ће бити и радионица “Громобран свемира” а и удружење “Матријаршија и космопловци”.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

у данашњем „Блицу“ на стр. 36, имате информативни чланак у коме се каже да ће од 23. до 25. маја, дакле данас, сутра и прексутра, на Новом Београду, у Комбанк арени (сад се зове Штарк арена?), бити одржан (наведено је: у организацији ХЕРАеду из Београда) четврти по реду Фестивал хуманистике, културе и уметности „Пази шта читаш“, под покровитељством Министарства културе и информисања; између осталог, биће данас у 13 ч – ух, то смо већ закаснили да вам јавимо; ето, каснимо – разговор о једној књизи о Леонарду Да Винчију (аутор Волтер Ајзаксон), ту ће говорити Горан Скробоња, у чланку назначен као преводилац и писац.

То дакле није о СФ, али, Скробоња је значајан и у нашој научној фантастици, зато то јављамо.

[angel011]

To nije bilo u Kombank areni, nego u Kombank dvorani (nekadašnji Dom sindikata).

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на исправци, ангел 011!

Е сад.

(1)  у данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, па у културном прилогу, па на његовој стр. X, имате велики чланак (горња половина странице, и више од половине) са насловом “Арт-Анима у Београду“, наднаслов „фестивали“, потписује само иницијалима К.Д; опширно се најављује предстојећи – кроз неколико дана почиње – Арт Анима фестивал фантастичне књижевности, 6-ти по реду.

Програм имате и на сајту Арт Анима, на:

http://www.art-anima.com/festival-fantasticne-knjizevnosti-art-anima

па, можете погледати… ако смо добро схватили, прва четири дана (30. и 31. мај, и 1. и 2. јуни) биће код оних вредних и храбрих младих људи у “Полету” у прастарој, древној, Бајлонијевој пивари, а последњи дан, понедељак 3. јун, биће у свечаној сали општине Врачар, код Каленића пијаце.

Али, нисмо приметили да се помиње књига, или часопис, Књижевна фантастика, који би био са редним бројем 6 – не видимо да је изашао шести број, нити да ће бити промотиран на фестивалу. Наиме, прва тема првог дана је баш о томе – назначено је, “промоција часописа Књижевна фантастика” али се не каже који је број; да ли је шестица.

(Али, у чланку у “Данасу” ипак се каже, у трећем ступцу, да ће бити презентиран нови, шести број, али се не каже ништа о његовој садржини. Дакле ипак је изашла “шестица”!)

(2)  У данашњој „Политици“, па у културном прилогу, па на првој страници, имате обиман чланак, наслов је „Слет изнад кукавичјег гнезда“, потписује Вуле Журић, он успева да повеже телевизијску фантази серију Игра престола, са (држите шешире!) Јосип Броз Титом и омладинским „слетовима“ који су били по правилу 25. маја (данас је тај дан...) у славу његовог рођендана; објашњава да су грађански ратови приликом пропасти Титове југославије били својеврсна наша, југословенска „игра престола“; један део чланка има под-наслов „Штафета младости и рокенрол“, описује како су Словенци после Титове смрти кренули да исмевају настављену традицију штафете и тих слетова; а на крају се Журић буни против данашње тираније политичке коректности јер се политичка коректност претворила (нарочито у Америци) у својеврсну нову диктатуру.

(3)   У београдској Кинотеци била је у четвртак, 23. маја 2019, са почетком у 18 ч, пројекција српског фантазијског филма (са СФ елементима) из 1986. године, у трајању од око 104 минута, Лијепе жене пролазе кроз град. Режија: Желимир Жилник.

Кад се на крају упалило светло, видели смо тада у сали само врло мали број гледалаца, само неколико.

Прво: жанровска припадност!

Постоје тврдње да је то научна фантастика,

на пример, у веома значајној, сада већ пет година старој књизи:

Ристић, Јован, и Драган Јовићевић, Изгубљени светови српског филма фантастике. Београд, Филмски центар Србије, 2014. Кад окренете књигу, преврнете је, тад можете да видите да је са друге стране енглески текст ове књиге, то су две књиге у једној, дакле ту је и енглеска варијанта: Jovan Ristić and Dragan Jovićević, The Lost Worlds of Serbian Fantastic Cinema. Translation Jelena Kosanović. Belgrade, Film Center Serbia, 2014.

 – па, на српској стр. 49-50, каже се, цитирамо:

“… ( … ) први се огласио Желимир Жилник ( … )  који је даровао Србију њеним првим научнофантастичним дугометражним остварењем, Лијепе жене пролазе кроз град.”

односно, у енглеском тексту ове књиге, каже се, на енглеској стр. 52, цитирамо:

“   ( … )  The first to make himself noticed was Želimir Žilnik   ( … )   giving Serbia its first SF feature film – Beautiful Women Walking About Town”

али, то није тачно. То није СФ филм, то је политичко-сатирична фантазија са СФ елементима. Дакле, fantasy. Има много фантазијских елемената, који преовлађују. Пример: на самом крају, у последњим секундима филма (пре изводне шпице), мртва жена устаје и весело трчи са децом кроз Кнез Михајлову улицу, и чује се, као песма, некакво објашњење у коме се каже, отприлике, да је све било само сан и маштарија.

Друго: квалитет! Очајан, јадан, мизеран. Филм је непојамно лош, испод сваке критике. Одгледати га – врло је мукотрпно. (Али, на идеолошком нивоу ипак има неког смисла: памтимо да је у оним данима, кад је настао, био схваћен као борба за исмевање и расклимавање Тито-истичког политичког догматизма; уметничка јавна борба против диктатуре, али, уз повремено признавање тој диктатури, Титовој, да је ипак у некој прошлости, можда у старту, имала и своје моралне квалитете, моралне вредности и врлине. Вредности засноване, додуше, знатним делом на илузијама; у раскораку са реалношћу; па ипак – моралне вредности; југословенски патриотизам, на пример; сматрамо да у томе има доста истине! То би било оно похвално, позитивно, што бисмо могли констатовати, о овом Жилниковом филму.)

Треће, чини нам се да у овом случају можда постоји и нека својеврсна веза између (очај-лошег) квалитета, и жанровске припадности: филм је толико “капитулирао” по питању квалитета своје садржине, толико је то галиматијас небулозних одломака, и толико је технички јадан, да је утолико теже прихватити га као научну фантастику: јер, и не труди се тај Жилников филм, заправо, да буде научна фантастика, не труди се да за озбиљно презентира свој новум, него остаје склепани, збуџени политичко-сатирични игроказ који нам практично виче да ништа од тога не треба схватити за озбиљно, него само кобајаги; само као збрда-здола набацану политичку пародију скрпљену од декламација, и тирада, итд. – али, ипак, са СФ елементима. Али недовољним да то буде СФ филм.

Памтимо како је својевремено рекла наша уметница косплеја, Исидора В. Власак: није довољно да неко “натакне перику на главу” па да је тиме већ костимиран; па, хајде да размислимо: исто тако, није довољно да се нешто дешава у будућности, па да је самим тим научна фантастика.

Нешто се дешава у будућности, али је фантазија.

Доктор Зоран А. Живковић, у својој Енциклопедији научне фантастике (прво издање; стр. 415) уздржано каже да је овај филм “политичка парабола” и да “више злоупотребљава него што користи жанровски контекст”, али се не изјашњава категорично да ли тај филм јесте, или није, СФ.

(4)  Одмах после тога, у 20 часова, била је трибина о српском цртаном СФ филму Алексе Гајића и његових сарадника Технотајз, Едит и ја, па, ту је било и критике, настојаћемо о томе да вам јавимо у току сутрашњег дана, ако стигнемо.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Уз јучерашње вести, додајемо и ову данашњу:

у данашњем „Блицу“, на стр. 12-13, имате заиста велики текст (две пуне, баш целе странице) о др Зорану А. Живковићу; тај интервју с њим потписује Ранко Пивљанин. Наслов је „Зоран Живковић, писац и професор“, а поднаслов „српски кандидат за новог Борхеса“.



Они који дужи низ година прате Зоранове интервјуе, неће се изненадити што је ту и оно о квизу (наиме, ако вас на неком квизу на телевизији питају, ко је нај... итд... знате), ту је и опширно образложен став да је неправда што, иако је велики број његових дела објављен у иностранству, у преводу, у много земаља, то није праћено и књижевним признањима овде, у Србији; овог пута је та замерка формулисана нешто изоштреније: „Српски књижевни естаблишмент – неформална група канонизатора савремене српске књижевности – и даље ме доживљава као својеврсно страно тело. Ја се у прози не бавим великим темама из националне историје, до чега они превасходно држе, а успех мојих књига изван граница Србије не задивљује их уопште зато што према иностранству, које им је махом недосежно, и иначе имају одбојан, готово аутистичан став“ (стр. 12, други и трећи стубац). Има ту и других изјава које смо већ виђали у његовим интервјуима током година. Али има и новог, о томе да је отишао у пензију, итд.

Нов је и податак да се у САД годишње објави око 160.000 нових књига.

На стр. 13, у претпоследњем и последњем ступцу, Зоран каже да се научном фантастиком интензивно бавио „од 1975. до 1990“, и резимира своју СФ активност, али се и дистанцира, категорично, од жанра; али не каже ништа негативно о СФ жанру, осим да је „некако управо у деведесетим годинама дошло до природног замирања СФ жанра. Више нисмо имали потребу да пишемо научну фантастику – почели смо да живимо у њој. Куцнуо је час да ново доба покуша да обликује нову, особену врсту фантастике – фантастику 21. века“.

Техничком грешком, последње речи интервјуа остале су недовршене, јер је последњи ред текста, ако добро видимо, испао.

Ту је и велика слика – писац у својој радној соби; а иза њега су, на полицама, ако добро видимо, комплет „Сириуса“ (!), и Олдисова Хеликонија лето, и читав низ Бобанових издања из едиције (едиције књига, не часописа) „Знак сагите“, и друго ипак из научне фантастике – после свега, ето, ипак, ипак из научне фантастике...  а и понешто хорора, јер ту су и Клајв Баркерове Књиге крви, итд.

Како беше она пословица... а-ха, да:

прва љубав заборава нема.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

у “Политици” је јуче, у недељу 26. мај 2019, на стр. 9 био чланак из астрономије, о недавном првом директном снимку црне рупе, у галаксији Месиер 87 познатој и као објекат (латиница)   NGC 4486    ; и ту је тврдња да је неко тој слици дао назив, по Господару прстенова, “Сауроново око”. Знамо ту слику (која, узгред, није настала помоћу видљиве светлости, него помоћу радио-таласа…), види се црна округла средина, то би била црна рупа, а око ње, прстен усијаних гасова, налик на жути ђеврек или уштипак, мало дебљи, сјајнији, са леве стране и са доње стране.

Међутим, неко је нешто ту помешао, јер, на интернету налазимо, на неколико места, једну сасвим другу астрономску слику, оптички добијену, са тим називом, “Сауроново око” (Eye of Sauron), а то је објекат (латиница) NGC 4151. Има то овде:

https://news.nationalgeographic.com/news/2014/11/141126-starstruck-eye-sauron-black-hole-astronomy-science/

Питали смо једно стручно лице, о овоме, и, сигурни смо да је тако.
Слика црне рупе, та прва икад направљена, није она којој је дат назив “Сауроново око”.
Дакле – прогешили су! у том чланку!

Па… ко ради, тај и гроши.

(2)  У данашњем “Блицу” на стр. 30 Ивков приказује један (чини нам се) хорор-фантази роман: Алан Невил, Култ. Рекло би се да је то о некој секти, па, убиствима, итд.

[angel011]

Ovde ima opis romana Kult:

https://www.laguna.rs/n3056_knjiga_kult_laguna.html