Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

у Универзитетској библиотеци у Београду



па, у оквиру тог циклуса о словенској и српској фантастици,





било је, у среду 13. март 2019, књижевно вече,




по зидовима су биле изложене табле српских стрипова фантастике, које је окачињао Расткомен са сарадницима, табле су један шаролики избор из 20. и 21. века,





На овој слици, с лева на десно, су: Адријан Сарајлија, Слободан В. Ивков, магистар Зоран М. Стефановић познат некима као Расткомен, и, директор библиотеке, др Александар Јерков, који је дао уводну реч.





Предавање о руском писцу научне фантастике, по имену Александар Романович Бељајев, одржао је проф. др Дејан В. Ајдачић (на слици).




Тек након тога говорили су остали.

Сасвим пред крај, била су питања из публике, и АБН је испричао једну своју успомену на стрип – и, на Бељајева. Наиме, кад је АБН био ђак отприлике у другом или трећем разреду основне школе, прочитао је – да ли у “Кекецу”? или у “Политикином забавнику”? у некој таквој публикацији – стрип “Вечити хлеб”, по истоименој СФ причи Бељајева. У причи, један научник, професор, проналази једну бактерију, која се храни тако што из ваздуха узима, и синтетизује, све што јој је потребно; а кад се намножи, изгледа као тесто, које може одмах да се пече, и то буде одличан хлеб; штавише, може да се једе и сирово. Народ је ово прихватио, са одушевљењем, јер, сад је свако могао бесплатно да једе, једе… Међутим, направили су грешку, неко је оставио једно парче у некој кухињи, на столу, и заборавио. Тесто се повећавало, и до јутра почело да се прелива, полако, из кухиње… кроз прозоре, врата… Ускоро су многе куће у граду биле препуне тог теста, које је кренуло и по улицама.

АБН још увек памти поједине квадрате тог стрипа, где се видело како се људи батргају по улицама, покушавајући да се ишчупају из тог вечитог-хлебног теста.

Е сад, на једном другом форуму, код Арт Аниме (али, тај форум више не ради) окачили смо 3. јануара 2012. године успомену АБН-а на један други стрип; па, добро, пошто то више није тамо доступно, ево поновићемо овде:

ТА  УСПОМЕНА  ЈОШ  ЈЕДНОМ:

… био је у једном југословенском листу за младе, да ли у ПЗАБ, да ли око године 1955 (проверићемо... једног дана; податак је ту негде) стрип о друштву у  коме је време (вашег живота) новац, па, свако добије, кад се роди, рецимо сто година живота, али, можеш да купиш кућу за рецимо износ од 20 година, али онда ти преостаје за толико мање живота, али можеш вредним радом и са јако добром платом током извесног броја година да отплатиш ту кућу и онда си опет обезбедио да живиш сто година; док, обратно, ленштине и расипници, који рецимо стално иду на скупа летовања а ништа не зарађују, једног дана схвате да им је преостало још само годину-две... а још су млади... По улицама се не ретко виде очајници, којима је преостало само још неколико дана или сати, који спопадају пролазнике, вичући „Дајем нов и добар аутомобил, за само један дан! – Дајем кућу за макар само један сат, људи, упомоћ, милост, добра кућа!!!” итд, а тада, промућуран бизнисмен купује од очајника, касније препродаје, и одлично прође и може да живи и много дуже од 100.

Време је новац. – Новац је време.  – Ово је била успомена на један давни стрип.

АБН је тотално заборавио наслов, и аутора тог стрипа, а чак ни Ивков (питали смо га) се није сетио који би то стрип могао бити, па, ако ико сазна, молимо да каже. Реално би тога могао да се сети понајпре неко старији од 60 година. Штета што је тако паметан стрип тако заборављен.

КРАЈ  ТЕ  УСПОМЕНЕ.


(2)   Код Вилине планине изашао је последњи АБН СФ хаику:

https://belegbg.wordpress.com/2019/03/17/sf-haiku-nedeljkovic-8/

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)  У Универзитетској библиотеци у Београду било је прекјуче (20. март 2019) књижевно вече на коме је др Дејан Ајдачић говорио о Станиславу Лему, а затим је Миодраг-Мића Б. Миловановић разговарао са Бобаном Кнежевићем. Сала је била прилично пуна, то значи око 35 или 40 слушалаца, отприлике; у публици су били и Горан М. Скробоња, др Зоран А. Живковић, и један научни радник из београдског Института за књижевност и уметност, била је присутна и Тамара Лујак, Бојан И. Бутковић, Светислав Филиповић Филип, и други.

Разговор са Бобаном био је интересантан и живахан, он је оставио (иако је рођен 1959, дакле има сад отприлике шездесет година) утисак вечито младог и неформалног бунтовника који је несумњиво као фан, издавач и писац веома много допринео, а доприноси и сад, српској култури. Било је ту, због неких његових неочекиваних изјава, повремено и аплауза, а и смеха, итекако.

Е сад, Мића и он су током једно 40 година неуморног рада саставили библиографију са, наводно, око 12.000 одредница ( ! ! ! ) СФ књига и прича објављених на српском, а то је десет пута више него што је АБН постигао; сакупили су дакле то непоновљиво културно благо, непоновљиво између осталог и зато што многи сведоци предратне књижевности (оне пре 1941) са којима су Мића и Бобан (широм Југославије) разговарали, нису више међу живима; њих двојица су испроналазили књиге које нико други није; та њихова библиографија доступна је на Бобановом сајту “Знак сагите”, ако питате за једну-по-једну информацију, али, изгледа неће да је објаве целу; тако да, ако сајт пропадне, то ће све пропасти, заувек, ненадокнадиво; АБН је хтео да им постави питање о томе, у смислу, шта треба да уради Министарство, или, нека од највећих библиотека, или неки покровитељ, мецена… да би библиографија била најзад објављена, али Бобан је забранио да се о томе говори ( ! ) па зато питање, вероватно најважније, није ни постављено! Па ви видите! Све у свему прилично изузетно вече.

(2)  Данашњи “Политикин забавник”, а то је бр. 3502, петак 22.03.2019, има СФ причу, први пут после 19. јануара 2018, дакле после неких 14 месеци. (Онај текст прошле недеље, од Милутина Миланковића, је научно-популарни текст, са елементима СФ приче.) Прича је на стр. 57-59, Артур Кларк, „Хладни рат“ („Cold War“, 1956). Хумористична, комична СФ, лака СФ комедија, из колекције Приче из Белог срца (Tales from the White Heart) то су, као, приче извесног Харвија Парвиса (Harry Purvis) из те кафанице, дакле, кафанске причице које је он, као, говорио својим пријатељима, обично преко кригле пива.

У причи: па, неки појединци, из вицкастих разлога, покушали су, помоћу подморнице и расхладних апарата, да направе санту леда код обале Флориде, да би напакостили савезној држави Флориди, да не буде потврђена као најсунчанија у САД (за ово их је кришом платила Калифорнија) али баш тад наишла руска подморница, и баш тад пала једна америчка ракета баш ту...  Врло слаба СФ, али, СФ.

још у ПЗАБ данас:

стр. 21, кад би се сви астероиди спојили у једно небеско тело, оно би имало (наводно) масу само колико 4 процента масе Месеца.

на стр. 29-40, шпански СФ или фантазијски стрип, изгледа да је забуном написано као да су аутори Роко Варгас и Данијел Торес. Али заправо је аутор Данијел Торес (Daniel Torres) а главни протагониста, јунак стрипа се зове Роко Варгас (Roco Vargas). Наслов је “Балада о сувом мартинију” а тема је космичка, појављују се клонови, роботи, бића у свемиру. Прва слика је тотално црна и у њој је текст “пре мене није постојало ништа”, као да говори творац космоса.

стр. 46-48, обиман чланак о снимању Кјубриковог СФ филма Паклена поморанџа. Наслов “Пакао Паклене поморанџе”, наднаслов “један филм, једна прича”. Поднаслов “Како је Стенли Кјубрик 1973. године, због неколико злочина и многобројних претећих порука, одлучио да повуче свој нови филм из биоскопа у Великој Британији”. Потписује С. Лазић.

на стр. 62, сад је забрањено казати “индијанско лето”, из разлога политичке коректности, него се мора казати “бабље лето” (old wives summer). Е то је стварно веома разочаравајуће.

на стр. 67, претпоследњој, надреалистичка слика, два дрвета, са две стране провалије, гранчицама формирају лик мушкарца, и жене, а корењем се додирују преко провалије.  Име аутора не видимо, изгледа да није потписан уопште.

Иначе, ПЗАБ је, колико нам је познато, доступан и дигитално, на   www.novinarnica.net

[Ghoul]

(1)  У Универзитетској библиотеци у Београду било је прекјуче (20. март 2019) књижевно вече на коме је др Дејан Ајдачић говорио о Станиславу Лему, а затим је Миодраг-Мића Б. Миловановић разговарао са Бобаном Кнежевићем. Сала је била прилично пуна, то значи око 35 или 40 слушалаца, отприлике; у публици су били и Горан М. Скробоња, др Зоран А. Живковић, и један научни радник из београдског Института за књижевност и уметност, била је присутна и Тамара Лујак, Бојан И. Бутковић, Светислав Филиповић Филип, и други.

boban vam, preko svog foruma, poručuje:
"Dakle, poruka za ABN-a... ako nastavi sa ovim divljačkim ubacivanjem srednjeg slova u imena ljudi koji NIKADA to sami nisu uradili, ja ću ovu bibliografiju, ne da štampam, ne da neću da je štampam, nego ću da je obrišem i uništim." 

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на информацији.
Колико видим, ту је кључна Бобанова реч НИКАДА.
Дакле, ако бисте Ви, др Гул, употребили своје средње слово барем једном…   онда бих ја могао да Вас помињем, убудуће. И тако и сви остали, такође.
Како се Ви зовете?   

[Ghoul]

Хвала на информацији.
Колико видим, ту је кључна Бобанова реч НИКАДА.
Дакле, ако бисте Ви, др Гул, употребили своје средње слово барем једном…   онда бих ја могао да Вас помињем, убудуће. И тако и сви остали, такође.
Како се Ви зовете?   

vi kao da ne znate da se u naučnim časopisima ZAHTEVA (ili, barem, traži) srednje slovo.
tako da sam, zbog te prinude, u nekoliko navrata izašao u tom obliku.
ali, od svoje volje nikad i nigde sam sebe ne potpisujem sa srednjim slovom. pa makar me neko zbog toga pomešao sa istoimenim crnogorskim fudbalerom!
https://en.wikipedia.org/wiki/Dejan_Ognjanovi%C4%87

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Па требало би се запитати, зашто се то у научним часописима захтева. И да ли је оправдано. Да ли је корисно, и потребно, са становишта науке о књижевности.
Такође, да ли средње слово уништава нечији идентитет, или достојанство, итд. Све то, виђено са становишта следећих многих генерација, векова.

[angel011]

Ne zahteva se u svim naučnim časopisima.

Što se opravdanosti tiče, ima smisla ako postoji mogućnost da se pomešaju dva stručnjaka iz iste oblasti.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењена ангел 011, има смисла и у неким другим случајевима. Наиме, ако постоји или ће у следећим вековима постојати не само научни радник из исте области, него из других научних области, и било која јавна личност (а да има исто име и презиме) јер не треба да гледамо само себе и свој век, своје окружење, биће и других, биће још много других;

ја се надам да ће моје научне радове неко да чита и у двадесет седмом веку, а до тад може бити још три писца и пет других истакнутих личности, рецимо политичара, уметника, итд, са идентичним именом и презименом, и, онда, кад наиђемо да се у тексту помиње то име и презиме…  запитамо се ко ли је то. На кога, од њих неколико, се мислило.

Из тог разлога, ја у мојим радовима морам да стављам и средње слово, да би се и у 27. веку знало на кога сам мислио. Па, ако ја напишем, на пример, “Миодраг Б. Миловановић”, тако, са средњим словом, неких двадесет пута је мања вероватноћа да дође до забуне. (Не тридесет пута, јер, иако српска ћирилична азбука има 30 слова, мушка имена прилично често почињу неким словима, а прилично ретко неким другим словима, дакле фреквентност употребе појединих слова, за ове сврхе, буде врло различита.)
Па, Руси имају чак и средње име. На пример, писац Александар Романович Бељајев.

Лако је замислити да су ова наша времена – једина времена која ће икад бити; и да смо ми све, главни и заувек једини. Али биће и других времена, и других људи. Других.

Средње слово је потребно и корисно.

Е сад.

(1)  Оно да ПЗАБ можете набавити и електронским путем, да, линк је исправан, за “новинарницу”, а прецизнији линк, баш за ПЗАБ, је:

https://www.novinarnica.net/novine/politikin_zabavnik

(2)   У четвртак 21. марта 2019. била је у Београду у Студентском културном центру – у омиљеном Скцу, дакле – трибина Института за физику, о равноземљашима, под насловом “Пут у средиште равне Земље”, модератор је био Слободан Бубњевић, али, није учествовао ниједан равноземљаш (јер нису ниједног позвали). Они су дискусију и проширили на друге, кудикамо опасније случајеве кад неко прича нешто без везе, а супротно науци, на пример, антивакцинаши.

Е зато је јуче (недеља 24. март) у “Политици” на стр 9, изашао чланак, чији наслов је преко цеее-ле ширине те странице, а каже нам како равноземљаши зову нас! па, ево како:



Дакле они кажу да смо ми “глобусари”! Зато што верујемо у глобус!
Ја се врло добро осећем као глобусар! а ви?    

Чланак је дивно илустрован, карикаруру је дао Срђан Печеничић:  неко има на столу гомилу теста, лоптасту, то је наша планета Земља, и покушава оклагијом да је развуче у пљоснату, равну Земљу! Ову карикатуру можете видети, бесплатно, на линку:

http://www.politika.rs/scc/clanak/425746/Globusari-u-sredistu-ravne-Zemlje

(3)   А сада, један изузетан линк, тешка космологија, са јаким импликацијама за филозофију! На овај линк је указао, на Бобановом форуму, учесник (латиница) mac   , dakle, hvala,     mac-e! 

Да ли желите да знате колико трилиона година ће, вероватно, трајати наша васиона? И шта ће се са њом дешавати, за то време? Ова презентација може малчице да утиче на ваш поглед на свет, по том питању! Е сад, донекле је то хипотетично, не знамо поуздано да је то баш оно што ће се у тим временима дешавати, то су само научне претпоставке.

Презентација траје дуго, ваљда двадесетак минута. (А прво су две рекламе, које наравно досађују и сметају, а ако их иксујете, бринете се да тиме не покупите неки вирус… То је оно што не ваља.)

Утиску доприноси и врло медитацијска, сугестивна музика, тачно у складу са темом.

Назив те презентације, и линк:

Timelapse of the Universe: A Journey to the End of Time:

https://www.youtube.com/watch?v=uD4izuDMUQA&feature=youtu.be

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
у данашњем “Блицу” на стр. 28, Ивков приказује књигу Жике Богдановића Андроид за коју тврди да је Богдановићев први прави СФ роман. Тема изгледа да је човек који је купио роботкињу да му буде кућна помоћница а онда се заљубио у њу.

Уједно Ивков дискутује о укупној, веома продуктивној каријери Богдановића (који је рођен 1932, дакле сад је у 87. години живота), а дискутује и о дефиницији, и данашњем стању, СФ жанра.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени       ,

(1)   у данашњој “Политици” па на стр. 6-7 културног додатка, имате чланке о медијским манипулацијама у модерним временима; о лажним (“фејк”) вестима, пропаганди, о покушајима да се забране свакојаке злоупотребе интернета, итд; у оквиру тога, на стр. 7 је текст у коме се дају неки цитати Олдоса Хакслија, отприлике у смислу да је он предвидео ово што нам се сада дешава. Помиње се и аутор, у новије време, неких полемичких текстова о таквим темама, Џеф Ајнштајн (не Алберт!  Jeff Einstein   ).

(2)   “Политикин забавник” бр. 3503, петак 29.03.2019, нема СФ причу,

стр. 12-13, наслов “Телевизијска теревенка”, наднаслов “Хипноза 21. века”, о појави “онлајн стриминг” (online streaming), многи сад користе могућност да гледају истог дана, узастопно, по две-три епизоде (или више) неке своје омиљене ТВ серије, а то је “бинџинг” (TV binge). Потписује Никола Тодорић. У поднаслову је словна грешка, пише да је то донедавно била само “футиристичка” замисао.

стр. 20, како би људи морали бити грађени ако би им израсла крила (па, да би могли помоћу њих да лете), морали би имати кобилицу и огромне грудне мишиће, и опет не би могли да лете махањем крила, него само да прескачу са једног високог места на друго.

стр. 29-40, наставак стрипа, са јаким СФ елементима, “Роко Варгас”, наставак епизоде “Балада о сувом мартинију”.

(3)   Ето већ је на домаку први априлски понедељак, а ми још немамо програм Лазе за април... па, ако неко може да пронађе...   Данас је у „Политици“ на оној страници „Идуће недеље у Београду“ изашло да ће у понедељак бити у Дому омладине трибина ЛК, али, не каже о којој теми.
Ако неко може да пронађе то на Фејсу, можда…  било би то баш добро.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени       ,

(1)  Универзитетска библиотека, овај циклус разговора о фантастици у књижевности (о СФ, и о фантазији, и хорору),

па, постоји један обиман пратећи чланак, ауторска публикација „Различити путеви српске књижевне фантастике“, ауторке су Драгана Поповић и Сандра Спасић. На овај линк нам је скренуо пажњу Зоран М. Стефановић познат некима као Расткомен (хвала!),

ево дакле на овом линку можете читати, или снимити (командом    save page    )    pdf    документ, то је обухватни преглед историје сва та три жанра у српској књижевности, од најранијих времена до данас, са посебним освртом на ауторе који учествују у том циклусу разговора. Линк је:

http://admin.unilib.rs/wp-content/uploads/2019/02/Razliciti-putevi-srpske-knjizevne-fantastike-1.pdf

па, изволите.

(2)   А можете ли да видите и чујете, на    Youtube   ,  те разговоре саме?  Да. Можете. На тај, други линк, нас је упутио Бобан Кнежевић (хвала!) а то је овај линк:

https://www.youtube.com/playlist?list=PLXmN1pBUTYKAwQE9MpHuZN5n8j4FfEi4d

Гле, тамо, снимку под датумом 13. март 2019, кад је гост био књижевник Адријан Сарајлија, можете, негде отприлике после сат и 45 минута дискусије (па, ако мало појачате тон) да чујете питање које поставља АБН (прилично добро се чује), као и нешто о причи “Вечити хлеб” Бељајева, а затим и одговор Адријана Сарајлије.

Дакле, изволите! То вам је као да сте лично били у Београду, у Универзитетској, тих дана!

(3)   Данас у “Блицу” на стр. 23, Слободан В. Ивков, приказује књигу стрипа, црно-белог, аутор Бранко Тарабић, наслов Пројекат Венус, рекло би се да је фантази са јаким елементима СФ, а тема је:  Хитлерово последње тајно оружје, итд.

(4)   Програм Лазе!

Програм ЛК за половину априла 2019, са њиховог сајта, а то је:

https://www.facebook.com/events/625347274616538/

преузимао парче-по-парче, па скрпио у некакву отприлике као целину, АБН:

1. април 2019:
Љубав, смрт и роботи

Средином марта, Нетфликс је почео дистрибуцију серије Love, Death & Robots из сопствене производње. Осамнаест епизода у различитим стиловима (и степенима) анимације су адаптације кратких прича познатих аутора научне фантастике попут Аластера Ренолдса, Кена Лијуа, Мајкла Свонвика и Џона Скалзија.

Ова серија представља завршетак једанаестогодишњег петљања Дејвида Финчера (Борилачки клуб, Ишчезла) и Тима Милера (Дедпул) око могућег рибута анимиране антологије Heavy Metal.

Колико им је успело и шта им је тачно успело? На ова и многа друга питања одговарају Владимир Матић-Куриљов зв. Шунка, уметник, илустратор, стрпоцртач и човек од хиљаду хобија, Исидора Власак, подпредседница удружења Сакурабана и Милош Петрик, писац, блогер и дизајнер компјутерских игара.

не у Дому омладине него у „Полету“, и то већ у четвртак ове недеље, дакле 4. април 2019,
Velika Game of Thrones tribina/ U susret novoj sezoni/ 4.4. 19h/

Galerija Polet u saradnji sa Društvom „Komarčić“, Geekovacha, i Dopisi iz Diznilenda poziva Vas na veliki razgovor u susret poslednjoj sezoni serije Game of Thrones.

Razgovor počinje 4. aprila u 19 sati, a u okviru razgovora osvrnućemo se na dosadašnji razvoj serije i analizirati prognoze za njen završetak (kojih ima na pretek!.

Dođite da zajedno osvežimo sećanje i zagrejemo se za gledanje nove sezone!

Nakon razgovora slušaćemo muziku u tonu razgovora, ostati se se družimo i ćaskamo o seriji.

Ulaz je slobodan.


8. април 2019:
In memoriam: Grozdana Olujić

Недавно преминула књижевница Гроздана Олујић је за многе од нас прва отворила прозор према савременој фантастици. Призната као наш најбољи представник ауторске бајке, Гроздана је написала и низ до данас актуелних романа за младе свих узраста. О њеним специфичним, лирским и опорим делима ће са становишта фантастике говорити ауторка Ивана Нешић, и др Тијана Тропин са Института за књижевност и уметност.
Ивана Нешић ће причати о њеном делу са читалачког становишта и инспирацији за властито стваралаштво, а др Тијана Тропин представити преглед опуса Гроздане Олујић и његове главне одлике.

15. април 2019:
Корење неба - нове бајке Тамаре Лујак

После збирке прича Приче са облака или Генеалогија неба Тамара Лујак наставља митопоетику свог вилинског бајковитог света књигом Корење неба‚ или генеалогија земље (Пресинг, 2018).

Тамара Лујак (1976, Београд) пише кратке приче, афоризме, епиграме, хаику, књижевне приказе и др. Бави се превођењем. Књижевник, новинар, сарадник и уредник многих часописа. Превођена на пољски, енглески, мађарски, бурмански, немачки и француски.

Поред мноштва збирки у којима учествује прозом и поезијом, има две самосталне књиге прозе: Вилина планина (2006) и Приче са облака (2016), књигу путописа Путописне слике (2018), а уредила је и приредила преко двадесет издања, међу њима и лексикон појмова везаних за свет страве и ужаса Речник страха (друго, допуњено издање, 2018), избор бајки о чудовиштима Како се плаше деца.

То је за прву половину априла, а за другу половину – нисмо нашли!

[angel011]

22. април 2019

Фантастична читаоница #67 - Victor LaValle - The Changeling

Кад је Аполо Кагва био мали, отац му је нестао, оставивши му у аманет кошмаре и кутију с натписом "Improbabilia". Пошто је постао успешан трговац књигама, Аполо је с библиотекарком Емом засновао и сопствену породицу и на путу је ка срећном и дуговечном животу. Али, док се њих двоје још навикавају на нове, родитељске улоге, умор и страхови почињу да узимају данак. Ема постаје све неуравнотеженија, све док једног дана не почини незамислив чин после ког је Аполо приморан да, кроз све наднаравнији Њујорк, крене у потрагу за супругом и дететом које више не препознаје.

Епски роман за наше стрепњама испуњено доба, The Changeling је прича о родитељству, љубави у свом најсировијем и бруталном облику и, на крају крајева, човечности. The Changeling је добитник American Book награде, Локусове и BFA награде за најбољи хорор, као и World Fantasy награде за најбољи роман и био је у ужем избору за још неколико признања.

Модератор: Бојан Бутковић


Ponedeljak nakon toga je Uskrs.

[Ghoul]

(1)  Тај хрватски филм, провокативна политичка зомби-хорор пародија Последњи Србин у Хрватској, о коме се у часопису ЗС 25 јавило да се снима, ево снимљен је, и изгледа да ће 2. марта бити приказан на ФЕСТ-у,

a evo i mog osvrta na njega (pominje se SF!):
https://cultofghoul.blogspot.com/2019/04/poslednji-srbin-u-hrvatskoj-2019.html

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на информацији, ангел011. Сад знамо комплетан априлски програм. И, дакле последњи понедељак у априлу је ускршњи понедељак и тад неће бити трибине у Лази.

Хвала на информацији, др Гул.

(1)   “Политикин забавник” бр. 3504, петак 05.04.2019, нема СФ причу,

стр. 8-11, квантна физика, Шредингерова мачка (лепо илустровано)

стр. 24-25, како су 23. јануара 1961. у Америци пале две њихове хидрогенске бомбе, али су одмах пронађене, код града Голдсбороа (the 1961 Goldsboro B-52 crash) али мало је фалило да једна експлодира.

стр. 29-39, наставља се стрип са СФ елементима “Роко Варгас, Балада о сувом мартинију”

стр. 46-49, о снимању не-фантастичног хорор филма (класик хорора) Кад јагањци утихну (The Silence of the Lambs, 1991), па, како су се и сами плашили, због морбидности филма, итд.

(2)   На Трећем програму Радио-Београда, вечерас у 23.30 ч, можете слушати… па, ево најаве:

ПОЧЕТАК  НАЈАВЕ:

У емисији РЕФЛЕКСИЈЕ, у петак, 5. априла, можете слушати текст Александра Б. Недељковића „Популаризација науке као неконвенционална књижевност”.

Аутор у раду настоји да одговори на питање да ли је популаризација науке уопште проза, и да ли као таква завређује пажњу историчара књижевности. На пример, наш велики научник Милутин Миланковић, пре Другог светског рата написао је чувену, веома популарну књигу Кроз васиону и векове, која је помогла многим генерацијама да лакше и боље схвате идеје и чињенице из науке. Али, како аутор истиче, може се поставити питање да ли је то уопште књижевност, и да ли има књижевну вредност, да ли је, дакле, уметничка проза? Александар Б. Недељковић се у тексту ослања на гледишта Сузане Пелгер, Елизабет Лиејн, и других.

Чита Биљана Јовановић.

КРАЈ  НАЈАВЕ.

Е, сад, како то пронаћи? на вашем компу? (Претпостављамо да имате неки звучник, и можете да слушате емисију) Па, ево овако:  прву најаву имате на линку:

http://www.rts.rs/page/radio/sr/news/1466/radio-beograd-3.html

кад кликнете на то, добијете другу најаву, детаљнију:

http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/1466/radio-beograd-3/3477293/.html

а после само треба да кликнете већ где треба, да то слушате, уживо.

А где треба? Па ваљда на:

http://www.rts.rs/page/radio/sr/live.html

па, ту негде.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   У “Данасу” у суботу 6. априла (викенд-број) на стр. XI културног додатка, изашао је приказ (потписан само иницијалима К.А.Д) књиге, то је колекција прича: Илија Љ. Бакић, Четири реке извиру у рају, и ине пловидбе. Изгледа да су приче фантази, не СФ. Издавач: “Агора”.

(2)   … а на задњој, 20. страни “Данаса” данас, Басара је својој колумни, о политичким темама, дао наслов на латинском и српском, тако мало мешовито: 

Summa sumanutosti

што изазива, зар не, асоцијацију на онај наслов књиге Станислава Лема Summa technologiae.

(3)   Данас у “Политици” у прилогу из културе па на стр. 5 имате чланак “Краљев лажни говор”, о слави или кривици неких особа из Другог светског рата и некој њиховој превари, али, у оквиру тога, провукао се термин, сада актуелан у свету, “дубоко лажне вести” (енгл. deepfake news), па, проверили смо у Википедији, стварно постоји то:

https://en.wikipedia.org/wiki/Deepfake

а наиме то је прављење, помоћу компјутера, преправљених, лажних фотографија али и филмских снимака, тј. видео-клипова, где се види да је неко (на пример, неки политичар) нешто говорио и радио, што, у стварности, апсолутно није говорио, и није радио; циљ је, оклеветати или дискредитовати њега. Овај компјутерски “напредак” постигнут је помоћу врло паметних програма за такво фалсификовање ликовних материјала. Ту је на делу једна врста “вештачке интелигенције”, али дибидус непоштене. Чланкописац (Ђуро Радосавовић) каже да је то створило атмосферу да данас нико ни у шта не верује док не провери да ли је лажно; завладала је атмосфера неповерења.
Хајде да размислимо – шта ће тек бити за педесет година… за сто година…

Ево предлажемо паролу: “Што је више превара и лажи, стварни свет нам је милији и дражи”!

(4)  Била је та емисија на Трећем програму Радио Београда. Да, могли сте је слушати целу на компу.