Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Lidija]

Цењена Либеат, не разумем, ако би можда и тачно било, да је код нас сада жанр фантазије добро прихваћен, не видим како то помаже научној фантастици. То су два засебна жанра. Ни хиљаду пост-модерних, надреалистичких (или магичног реализма, итд) романа, још увек нису СФ.

Vidite, problem je što se taj stav “čaršije” nikada nije tako diferencirao kako ga Vi ovde postavljate; reč je bila o sumarnom otpisivanju populističke, trivijalne književnosti kao takve, i niko tu nije razlučivao SF per se da ga izdvoji ovako kako ga Vi izdvajate…

Dakle, stav ondašnjeg establišmenta je bio da se za dobru, vrhunsku književnost pisac mora držati što dalje od populističkih žanrova. I nije da je tom stavu manjkalo argumenata; žanrovska književnost je u biti formulaična, a na tome se svakako ne postiže narativni nivo kojeg zahteva i kojim barata visoka književnost. 

A pošto je to evidentna datost, to onda važi i danas, jednako kao i onda: žanrovska formulaičnost je nespojiva sa kvalitetnom literaturom; upravo su pisci novog talasa SFa (LeGvinova, Balard, Diš…) dokazali da vrhunsko delo može da bude žanrovsko, ali ne sme da bude formulaično. I sam taj njihov podvig je zapravo ustanovio savremenu definiciju SFa.

Ali to u velikoj meri stoji i za druge žanrove, ne samo SF. Horor također proizvodi vrhunsku književnost kad se udalji od sopstvene formulaičnosti, baš kao i detektivac ili krimić. Taj podvig nije svojstven samo SFu, pa otud SF i ne bi trebalo izdvajati od sestrinskih žanrova.

A zapažanje koje Vi nudite – da na našim prostorima manjka domaće SF literature – po meni je ipak više rezultat činjenice da domaćim piscima naprosto ne prijaju norme koje SF podrazumeva (norme koje su veoma bliske paradigmi realističke književnosti), negoli što je rezultat nekadašnjeg prezira akademskog establišmenta za žanrovsku literaturu.

Mada, naravno, neko preciznije istraživanje u tom smislu svakako bi bilo dobrodošlo, jer bi pomoglo ne samo oko istorijata SFa (između ostalog) nego i oko direktnijeg sagledavanja uticaja cajtgajsta na populističku literature.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

(1)   У “Блицу” је у понедељак 25. фебруара Слободан В. Ивков на стр. 22 дао приказ књиге, стрипског издања, са насловом Џеремаја (то је мушко име), и са тематиком која је, изгледа, једним делом футурска и пост-холокаустна, наиме, храбри и самостални протагониста лута по свету који је убедачен нуклеарним ратом, и где међу преживелима дивљају разне секте, лажни пророци, банде, итд. То су, наравно, елементи СФ дистопије. Издавач је “Чаробна књига”, Београд.

(2)  Цењена Либеат, то је сад један необичан термин, мени и јасан, и не баш јасан: “популистички”, шта ли то значи? Је ли то нешто као “за широке масе, слабо образоване”, дакле СФ,
док је фантазија, шта, елитни жанр? за оне боље образоване, интелектуалније читаоце? Је ли то? да ли то чаршија мисли, тако?

На пример, ако по друмовима јуре камиони без возача, а води их вештачка интелигенција, што би врло лако могло да се оствари већ у овом веку – то је популизам, СФ;

а ако у Сарајеву 1914. леже у мртвачници Франц Фердинанд и његова жена, мртви, и током ноћи разговарају, што се сасвим сигурно није десило – то је елитна књижевност, интелектуална, дакле фантази, високо цењена? Је ли то?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
данас у “Политици”, у културном додатку, па на стр. 4 и 5 тог додатка, имате чланак, потписује Јелена Новаковић (средње слово не знамо), о француском писцу који се звао Сирано Де Бержерак, који се родио пре 400 година (Cyrano de Bergerac, 1619-1655), наслов је “У духу интелектуалне распусности”, а у чланку се тврди да је он писао научну фантастику. Конкретно, на почетку последњег, петог ступца (који се једини налази на стр. 5) читамо: “ова два дела сврставају се међу прве научно-фантастичне романе”. То није тачно; Сиранове фантазијске приче о путовању на Месец, и на Сунце, нису СФ (јер онда зашто не и барон Минхаузен? Пинокио? глинени човек Голем? Хомерова Одисеја? итд), него су фантазије са СФ елементима.

Многе нације се такмиче за славу прве нације која је имала научну фантастику, и, понесене том жељом, спремне су да прогласе било шта, било какву фантазију, за научну фантастику. Али, убеђивати књижевну јавност у ствари које нису истините, зар је то патриотизам?

У истом културном прилогу, али на стр. 9, је чланак са насловом “Демистификација вештачке интелигенције” (први део, најављено је да ће идуће недеље бити објављен и други део), потписује Дамјан Крстајић, где се тврди да још не постоји ништа ни налик на вештачку интелигенцију, него само постоје машине које брзо сређују велике количине података, те да би их требало називати “помоћна интелигенција”. Аутор чланка греши, јер заправо меша појам вештачке интелигенције и појам свести; компјутери данас још увек немају свест. Али итекако могу да вас победе у шаху, на пример; па, чак и светског првака; а недавно је један компјутер победио светског првака у позиционој игри која се игра на табли и зове се “го”.

Узгред, на стр. 4 овог прилога је и чланак “Деловање дубоке Академије” у коме се врло оштро критикује прошлогодишњи поступак и начин избора у САНУ и то у одељење друштвених наука. Потписује Бојан Јовановић, средње слово не знамо.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)  најављeно је да ће се у четвртак, 7. март 2019, са почетком у 19 часова, одржати промоција четири књиге удружења SCI&FI – знате већ, ту су главни Тика, и Филип – у библиотеци “Милутин Бојић”, улица Илије Гарашанина 3.

То место, то вам је кад силазите улицом Таковском, поред Телевизије, и зграде општине, и стигнете до раскрснице где заокрећу неки тролејбуси (а неки не), и, силазећи, десно видите узану троугласту пијацу Палилула (али, то је сад у изградњи као зграда, троугласта али са више спратова),
па, ту код горњег “шиљка” Палилулске пијаце, ту је на почетку низбрдице један мали простор, као проширење, кроз који се улази у једну као општинску, државну зграду са многим канцеларијама на више спратова, где грађани добијају пријаве и одјаве неких докумената, али ту је и библиотека “Милутин Бојић”. Тамо већ деценијама, по традицији, наша научна фантастика има повољан приступ, и пријатељски третман.

Солидну информацију о овој промоцији које је заказана за четвртак, имате код Невидљивог, на:

http://www.art-anima.com/vesti/promocija-novih-sci-fi-izdanja

па, можете погледати тамо, а овде ево само једне допуне:

тај научни рад А. Б. Недељковића, сад објављен у Тери 25, био је раније три пута одбијен ! ! !    то се АБН-у још никада није десило! Комплетни наслов је:

Како мислити исто што и сви остали: приручник за додворавање чаршији

а одбијен је (први пут) са образложењем да то и није толико научни рад, колико полемички чланак, расправа;

ово се и могло очекивати, јер то јесте текст са неким врло драстичним и оштрим, истинитим формулацијама, о нашем књижевном амбијенту, и о неким људима, институцијама и каријерним стратегијама; можда најоштрије што је АБН икада написао и потписао;
сад је најзад објављено, нашло дом, у овој публикацији Тера (то значи Земља) број 25, гле, јубиларној, и то, гле, баш у истој години кад је Бобан објавио свој јубиларни, двадесет пети број Знака сагите. (Хм, да ли је то “синхроницитет”?)

У раду се, дакле, разоткрива како се неки људи шлихтају чаршији и успут, у циљу књижевне каријере и литерарне признатости, морају да напусте СФ. Или барем они мисле да морају да плате ту цену. Ово је АБН гледао већ око 40 година непрекидно… и сад је, ето, коначно, из четвртог покушаја, објавио.

Захваљујемо се Филипу и Тики на храбрости, јер, то нико други није хтео или смео да објави.

(2)  У данашњем “Блицу”, на стр. 24, Слободан В. Ивков даје приказ новог издања СФ романа Станислава Лема Глас господара.

(3)  У данашњем “Данасу”, на стр. IX уметнутог прилога “Копаоник бизнис форум”, веома успешни издавач Дејан Папић (да се подсетимо, “Лагуна” издаје отприлике један наслов дневно…) каже да проблем неуредне наплате сада у српском издаваштву не постоји, новац протиче уредно, исплате стижу на време, али би требало да држава појача борбу против пиратерије, а и да више откупљује за државне библиотеке, и да више помаже објављивање наших аутора у иностранству.

(4)  “Политикин забавник” бр. 3499, петак 01.03.2019, знатно већи број страна, овај јубиларни број има тачно 100 страница, вероватно због стр. 4-14, једанаест страница (а о томе је и илустрација, насловна, на стр. 1) поводом јубилеја,

а то је, 80 година излажења Политикиног забавника. То би било од 1939. до 2019, то је заиста 80 година, мада, запрво, није излазио у време и неку годину после Другог светског рата, од априла 1941 до неког датума 1952, дакле, неких 11 година заправо није излазио. Али они и тих једанаест урачунавају.

стр. 84-86, чланак, потписује П.З, како је пре много година радио стриписта Ђорђе Лобачев, и, како је његов стрип “Баш Челик” био у ПЗАБ, итд.

(5)   изашао је још један АБН хаику:

https://belegbg.wordpress.com/2019/03/01/sf-haiku-nedeljkovic-4/

[Lidija]

(2)  Цењена Либеат, то је сад један необичан термин, мени и јасан, и не баш јасан: “популистички”, шта ли то значи? Је ли то нешто као “за широке масе, слабо образоване”, дакле СФ,
док је фантазија, шта, елитни жанр? за оне боље образоване, интелектуалније читаоце? Је ли то? да ли то чаршија мисли, тако?

На пример, ако по друмовима јуре камиони без возача, а води их вештачка интелигенција, што би врло лако могло да се оствари већ у овом веку – то је популизам, СФ;

а ако у Сарајеву 1914. леже у мртвачници Франц Фердинанд и његова жена, мртви, и током ноћи разговарају, што се сасвим сигурно није десило – то је елитна књижевност, интелектуална, дакле фантази, високо цењена? Је ли то?[/size][/color]

Ne, nije to… 

“populistička literatura” se koristila da označi književnost ne samo namenjenu “širokim, neobrazovanim masama” kao što kažete, nego  prvenstveno stvorenu unutar istih tih masa. Drugim rečima, to nije bila žanrovska dezignacija, kako Vi uporno pokušavate da ovde to predstavite, nego je bila primarno kvalitativna, i označavala je korpus stvoren od strane erm… manje kompetentnih autora. Žuta štampa, jeftine sveščice, polupismeni i neobrazovani autori… bilo je dovoljno da prelistate bilo koje od tih izdanja i videli bi da je asesment tačan.

Niko tu nije izdvajao SF per se, to se naprosto odnosilo na svu popularnu literaturu ne samo vaskolike fantastike, nego i uključujući detektivske, erotske, vestern, pustolovne i ljubavne romane. Celokupna produkcija je otud označena kao populsitička, jer ona je to u osnovi i bila: šablonska, eskapistička i ikonografična, pisana od strane slabo obrazovanih autora za ili tinejdžere, ili naprosto ljude sa skromnim zahtevima kad je o književnosti reč.

I taj asesment stoji i danas, zato i imate cenjenog Miću koji će vam sasvim precizno ukazati kad je izvesno delo naprosto ‘budalaština’ ; parametri na kojima se taj zaključak donosi se suštinski nisu promenili od 70tih, i svi to vrlo dobro znamo.

Naravno, čak i onda su mnogi cenjeni književni teoretičari (Solar, recimo) bili svesni da između populističke i ‘visoke’ književnosti postoji uzajamno delovanje, i da na tematskim i formalnim uzorcima populističke književnosti mogu nastati i dela ‘visoke’ književnosti (dakle, Ursula, Balard, Dilejni... tako ta ekipa), no to nije menjalo samu dezignaciju korpusa o kojem govorimo. Drugim rečima, podvig kojim su ovi nabrojani visoko obrazovani pisci napisali remek-dela unutar tematike SFa nije magičnim štapićem pretvorio Ratove Zvezda u kvalitetno delo, jer ono je naprosto infantilni eskapizam. Dakle, populistički korpus nije transformisan kroz ove umetnike, nego su samo tematike SFa dobile afirmaciju u visokoj književnosti, a budalaštine su i dalje ostale u populističkom korpusu.

Naravno, fentezi je prastari žanr koji je izrodio modernu populističku fantastiku; od Beovulfa preko Hiljadu i jedne noći, pa preko aladina, Alibabe i Alise u zemlji čuda, sve do Tolkinove “visoke” fentezi, to su sve priznata dela koja niko normalan nikad nije dovodio u kvalitativno pitanje. Otud, ako Vi kad kažete “fentezi” mislite samo na njen populistički korpus koji je nastao početkom 20tog veka, onda da, to jeste bio jednak šund kao i ostali žanrovi populističke književnosti.

[Lidija]

Ne znam kako da ti pomognem sa novim NIN-ovim pobednikom, ali mislim da se nećeš načitati...
Meni je to apsolutno nečitljivo...

Mala zanimljivost…

Kad su objavili pobednika, ime mi nije ništa značilo, ali kad sam overila onaj fribi na Laguninom sajtu, stil mi je odnekud bio strašno poznat…. I setim se na kraju da sam ja zapravo škicnula u njegovog prvenca, pre par godina, mada još uvek ne mogu da se setim kod koga. I tako, iz tih dvaju samplovanja, mislim da ću ipak moći da dočitam… ustalom, ako sam dočitala Black Light, onda stvarno ima jako malo toga što ne mogu da savladam, kad naumim. Ali naravno, problem je vreme... 

BTW, dok sam tako preturala po sećanju gorepomenuti incident, shvatim i šta me ono kopkalo oko početka Black Lighta; taj deža vu filing koji sam imala je zapravo opravdan: ta scena sa lešom koji niotkuda tresne o asfalt, to je zapravo veoma veoooma slično onom Marčelovom romanu Malterego, gde isto na samom početku neka novinarka padne mrtva s neba pravo na Trg.

[Miodrag Milovanovic]

Ma, svašta se može čitati...

BTW, da li si imala prilike da pročitaš Šufflay-ev Na Pacifiku godine 2255. ?

[Lidija]

Ne, nikad ni čula za to...

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хм, цењена Либеат, ја бих се ипак ограничио на нешто узаније дефинисане појмовне просторе.

Једно је жанр, нешто је СФ а нешто није.

Друго је циљна генерацијска група: нешто је за младе читаоце, а нешто не.

Треће је питање квалитета, нешто је добра књижевност, квалитетна, а оно остало није квалитетна.

Дакле то су различите области за дискусију, није то једна тема.

(2)   Узгред, да ли ико зна шта је било јуче у клубу ЛК? Месец март је почео, требало је јуче да буде састанак, али, ја још увек не успевам да сазнам о чему је био, нити да уопште пронађем програм за март.

[Lidija]

Naravno, naravno, ali mi ovde ne raspravljamo definicije…

Poenta je da se u 70tim godinama na žanrovsku književnost referisalo tako kako se već referisalo, i u tom kontekstu je i nastalo zapažanje koje pominjete, nejmli “ako hoćeš pisati kvalitetnu književnost, drži se podalje populističkih žanrova”.


Hauever, od tada, kontekst se znatno izmenio:

1.   Akademski establišment je onda sa prezirom odbijao da o žanrovskoj književnosti uopšte raspravlja, a danas imate ogroman procenat ljudi koji magistriraju i doktoriraju na upravo žanrovskoj književnosti

2.   Umesto nekadašnjeg getoiziranog izdavaštva “žute štampe”, roto romana i jeftinih sveščica, danas se žanrovska književnost preselila u mejnstrim izdavačke kuće

3.   Ogroman procenat godišnje produkcije je upravo žanrovska književnost, pa se u tom smislu može primetiti kako nekadašnja ‘književna matica’ jedva da postoji

4.   Nagrade koje su tradicionalno bile okrenute književnoj matici i visokoj književnosti danas sasvim ozbiljno razmatraju uglavnom žanrovsku književnost (verovatno jer nemaju šta drugo)


Moglo bi se tu iznaći još relevatnih parametara, ali ovo su najbitniji koji su i onda premeravali situaciju na koju se rečeno zapažanje referiše.

Dakle, u svetlu tih drastičnih promena okolnosti, menja se i kontekst u kom je ta pominjana tvrdnja originalno nastala - da ne kažem promenila se sama paradigma - te otud naprosto nema dovoljno proverivih činjenica koje bi rečenu tvrdnju danas iole poduprle. Naprotiv, smatram da sve činjenice ukazuju da je danas stanje dijametralno suprotno – da se danas proizvodi, čita i razmatra uglavnom populistička književnost.

Dokaze u korist tog mog zapažanja mogu pronaći u nekom veoma laganom istraživanju koje ne zahteva ni da napustim udobnost dnevne sobe; dovoljno je na internetu pretražiti izdanja bitnijih izdavačkih kuća, tretman tih izdanja u javnim glasilima, na društvenim mrežama i na šortlistinzima relevatnih nagrada, i overiti  liste akademskih radova po tom pitanju.

Vi, pak, u podršku svoje tvrdnje niste izneli niti jedan jedini argument, pa sam smatrala da je nužno na to skrenuti pažnju. Recimo, mogli bi iskoristiti ovaj ciklus predavanja o fantastici koji ste pre neki dan ovde pomenuli, to kao platformu da se i ova konkretno dilema dotakne...

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

(1)  у “Данасу” је у суботу 9. марта на стр. IX културног додатка био чланак о издању, код нас, стрипа “Надзирачи” (Watchmen) са елементима СФ.

(2)   На истој страници је написано да смо ми тривијална литература: наиме, ту је приказ књиге, преведене са словеначког, аутор Андреј Блатник, наслов Промени ме, превод Ана Ристовић, издавач “Геопоетика”, књига има елемената СФ али се аутор одлучно потрудио да дело не буде СФ, отуд чланак има наднаслов “поигравања жанровима” и, у чланку, се каже: “У свом новом роману Блатник се суверено поиграва жанровима тривијалне литературе, користи елементе научне фантастике”, дакле, јасно је, то дело настоји да се ушлихта чаршији управо тиме што није СФ. Па, добро – онда није СФ.

(3)   Истог дана, али у “Политикином” културном прилогу, па на стр. 8 и 9 тог прилога, Милена В. Ђорђијевић имала је чланак о руској научној фантастици, и то, о познатом филму Сталкер Андреја Тарковског (1932-1986), (а не о Соларису) али, и о његовој књизи (чланака и дискусија и есеја, чини нам се) Запечаћено време, која је изашла код нас 2018. у издању издавача “Академска књига”, превод Милица Спасић и Ненад Спасић; и, о једном новом режисеру, то би био Алексеј Балабанов, са филмом Хоћу и ја (2012) са, рекло би се, СФ елементима.

Поента чланка би била у њиховим трагањима за остварењем духовности, искрености и врлине, а не за комерцијалом.

(4)  У истом културном прилогу “Политике” али на стр. 9, чланак који тврди да нема никакве разлике између мушког и женског мозга (а наравно нико данас не сме ни да зуцне о било чему супротном од тога… тако да у дискусији учествује само једна страна), и,

чланак о томе да ли је неоснован страх од вештачке интелигенције.
Са овим најновијим падом авиона, то питање је добило нови грозан изглед…

(5)   Програм ЛК, са закашњењем од око две недеље, објавили су, крајње сажето.
Јуче  (11. март) је било са темом: Џо Скалзи, “Бригада духова”,
18-тог ће бити “Капетаница Марвел”,
и 25-тог ће бити читаоница, “My Favourite Thing Is Monsters”

Можда има опширније на Фејсбуку? У “Политици” суботом на оној страници “Идуће недеље у Београду” изађе само да ће бити ЛК трибина, а не и о чему.
Ако неко може да пронађе лепо написан, комплетан програм ЛК за март, као што смо добијали док је то zakk  радио, добро би било.

(6)  Била је одлична трибина Тике и Филипа у библиотеци “Милутин Бојић”, даћемо извештај ускоро…

[Ygg]

(5)   Програм ЛК, са закашњењем од око две недеље, објавили су, крајње сажето.
Јуче  (11. март) је било са темом: Џо Скалзи, “Бригада духова”,
18-тог ће бити “Капетаница Марвел”,
и 25-тог ће бити читаоница, “My Favourite Thing Is Monsters”

Можда има опширније на Фејсбуку? У “Политици” суботом на оној страници “Идуће недеље у Београду” изађе само да ће бити ЛК трибина, а не и о чему.
Ако неко може да пронађе лепо написан, комплетан програм ЛК за март, као што смо добијали док је то zakk  радио, добро би било.

Са Фејсбука:

Џо Скалзи „Бригада духова“, 11. март 2019.

Џон Скалзи, амерички писац, критичар и блогер, бивши председник Америчког удружења писаца научне и ине фантастике, поново се појавио у домаћем преводу у издању Чаробне књиге.
Други део његовог најпознатијег серијала Старчев рат - "Бригаде духова" наставља причу о бесконачној војни Колонијалне уније против готово целог остатка познатог свемира. Скалзи је изабрао да у другом делу своје саге не настави причу протагонисте из првог дела, већ се окренуо редовима Бригада духова, тајанствених Специјалних јединица, генетски и кибернетски модификованих суперљуди којима се поверавају најтежи задаци.
У овом случају, једна мала група свежих клонова на бранику човечанства имаће кључну улогу у развргавању савеза трију великих сила против људи и привођењу правди Шарла Бутена, бриљатног научника и опасног издајника људског рода.

Панел воде Милош Петрик и Андреј Ћирић

Капетаница Марвел, 18. март 2019.

Нови филм из кухиње Марвеловог универзума, оваплоћује иконичан лик, који је и раније преживљавао бројне инкарнације у женској изведби. Да ли је у питању тек помодарство феминистичке реинтерпретације карактера или пак има материјала за оригиналан развој лика откриће нам Јелена Јокановић и Јелена Катић Живановић

Фантастична Читаоница #66 - My Favourite Thing is Monsters, 25. март 2019.

„My Favourite Thing is Monsters“ ауторке Емил Ферис, недавно награђен престижном наградом за стрип остварења Ангулему. Идиосинкратично преиспитивање поп-културних стререотипа о чудовиштима, људима и људскости. Заплет се одиграва врућих шездесетих у САД, где болесна девојка истражује смрт својих комшија, не верујући у званичну верзију. Дело које истински завређује често рабљену одредницу „графичка новела“, одбијајући да се сврста било у чисто литераран, стриповски медијум.
Гостујућа модераторка: Јелена Јокановић

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала, Ygg! 
Е сад, нећемо да ситничаримо, али, било би корисно да знамо и шта је било на програму 4. марта, ако је било.

И, ако може, пре краја марта, програм за април… 

Нема свако Фејсбук, и не треба свако да буде на Фејсбуку. Неки од нас су само овде, а не тамо.

(2)  у “Блицу” је прекјуче (петак, 15. март 2019) редитељ Горчин Стојановић дао чланак, на стр. 40, и између осталог се подсмехнуо онима који немају шта да кажу, али користе тешке термине из филозофије и из науке о књижевности, сасвим беспотребно и без везе, само да би задивили присутне, тј. да би доказали да су паметни. Знате, оно: херменеутика, хеуристика, хетеротопија… егзегеза, есхатологија… У свом чланку, Горчин се подсмехнуо изразу “феноменолошки приступ”.

Па, добро, шта значе те речи, “феноменолошки приступ”? Ништа. Кад се користе тако, само као цака да се публика задиви, тад не значе ама-баш-ништа.

(3)  у викенд-броју “Данаса”, за 16. и 17. март 2019, па на стр. XI културног прилога, имали сте приказ једне публицистичке књиге о будућности нашег света: аутор је Јувал Ноа Харари, наслов је 21 лекција за 21. век, превод Татјана Бижић, издавач „Лагуна“.

(4)   “Политикин забавник” бр. 3501, петак 15.03.2019,

има текст са елементима СФ:
стр. 57-59, проф. др Милутин Миланковић, “Месец и његови предели”, то је заправо одломак (једно писмо) из његове веома познате научно-популарне књиге (у епистоларној форми) Кроз васиону и векове. И сам тај одломак, ако се гледа засебно, претежно је научно-популарни текст, има врло мало елемената СФ – углавном део где он води њу, у машти, на шетњу по Месецу. На стр. 59, у антрфилеу, је и његова слика, и кратка биографија, и објашњење одакле је узет текст. Текст има и две илустрације, старинске, отприлике из доба Жил Верна.

стр. 1, насловна: лепа надреалистичка слика жене чија хаљина је пејзаж природе, брда, небо, облаци итд.

стр. 21, још једном о питању колике су димензије свемира; сад је то као питање “Колико је ‘висок’ свемир?” Погрешно тврде да је најстарија светлост коју видимо стара 46 милијарди година.

стр. 49, преко целе странице, реклама за ТВ СФ серију Орвил која иде четвртком у 22 ч на ТВ каналу Фокс.

стр. 52-53, Александар Гаталица, чланак, наднаслов “Шта је књижевност без сузе”, наслов: “Јунак неће у роман”, ово су инструкције како писати романе, како стварати главног јунака. Дата је, лево, слика Чарлса Дикенса како замишља своје многобројне ликове, и, десно, портрети пет писаца: Достојевски, Душан Матић, Томас Ман, Гаталица (дакле ту је и његова слика) и, Светислав Басара.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,
у Београду је одржана, у библиотеци “Милутин Бојић”…

а то је сасвим близу Таковске, у улици Илије Гарашанина 3, то је заправо на домаку горњег, шиљатог, узаног дела пијаце Палилула, која се сад гради као једна огромна зграда; прво уђете у једно мало проширење улице у леву страну, отприлике, као, хм, на почетку низбрдице…

дакле ту је одржана презентација фановске публикације “Тера”, и то јубиларног, 25-тог броја. Немојте то помешати са, гле, такође јубиларним Бобановим “Знаком сагите 25” који је изашао отприлике у исто време; то су тотално засебне публикације, само им се редни број подударио, случајном игром историје нашег фандома. На овој слици су, с лева на десно: АБН, Тика, Филип, и водитељ Карло Астрахан. Био је најављен и Радмило К. Анђелковић, али није дошао.



Учествовали су Тихомир У. Јовановић – Тика, Светислав Филиповић Филип, и АБН. Било је осам посетилаца, међу којима само једна жена.

На столу је било неколико (од досадашњих многих!) публикација тог фановског удружења, које многи знају као “оно удружење које воде Тика и Филип”.



Изашла је дакле “Тера 25” (баш обиман број, са 228 страница), а у њој, на стр. 15-28, тај чланак АБН-а који је раније три пута одбијен, и сада по први пут објављен; али ви сте већ могли да га прочитате на овом форуму (Мићином и Либеатином) 14. јануара 2018, то вам је и сад доступно око средине странице 11, само треба прелистати на ту страницу.



У истом броју “Тере” изашао је, на стр. 8-14, чланак Радмила К. Анђелковића са насловом “СФ је део литерарног диверзитета; есеј о настанку, животу и нестанку”, текст који сумира историју (и покушава да предвиди будућност) СФ (и проучавања СФ) у свету и код нас, разматра и дефиницију СФ, итд. – дакле ту је, на само седам Радмилових страница, неколико веома широких тема.



У “Тери 25” има још тридесетак разних прилога, међу којима се нарочито истиче текст проф. др Светлане Слапшак (која је сад у пензији, у Словенији; дуги низ година била је у Београду), са насловом “Мистер Спок и сентиментално васпитање у Југославији”.

Тика и Филип су представили слушаоцима и своју широку фановско-издавачку активност у  ex-Yu  земљама, а АБН је, на линији свог чланка, полемисао са мишљењима да је СФ лошија, мање вредна врста књижевности.

[Ghoul]

АБН, Тика, Филип, и водитељ Карло Астрахан.
... Било је осам посетилаца...

4 govornika za 8 slušaoca...
ne znam samo da li je do teme (sf nikoga ne zanima?) ili do govornika...?