[Lidija]

(5) Цењена Либеат, жанровске норме су остале углавном исте, само се оне данас (и у Србији, и у свету) у знатној мери напуштају, али, то не значи да морамо да напуштамо и ми.

Pa, ako time podrazumevate norme koje se odnose na samo žanrovsko stremljenje, dakle, na cilj koji SF želi da postigne, onda da, slažem se sa Vama.
Ali ako pri tom mislite na norme (konvencije) koje regulišu način na koji to SF postiže, e tu već nailazimo na problem, jer taj način je po pravilu veoma podložan duhu vremena, a taj se, jelte, rapidno menja. Kao što se menja i sve ostalo, naravno.

Recimo, lakšeg sporazumevanja radi, možda bi bilo praktičnije da u Vašoj izjavi “Да, јесу СФ, у оној мери колико се држе научног погледа на свет и научног начина размишљања, за сврхе правдања својих новума” taj deo “naučni način razmišljanja” preformulišemo u “racionalni, realistički način razmišljanja”. Tad bi već neke nedoumice bile eliminisane, jer bilo bi jasnije da se ne radi toliko o podilaženju samoj nauci (koja, jelte, može a i često i jeste i sama bila u silnim zabludama), nego se radi više o načinu razmišljanja (toku svesti) koji izbegava iracionalnosti, odnosno - izbegava nelogični, neracionalni, dogmatski tok misli i razmišljanja. U tom smislu, smatram da razlučenje između kognitivnog žanra kao što je SF i nekognitivnih kao što su horor ili fentezi postaje prilično jasnije.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Тачно је, цењена Либеат, да је СФ когнитивни жанр, то је суштина и главни део његове привлачности и његове књижевне, дакле литерарне, вредности. Специфичан жанр, специфична и аксиологија! Дакле:  I want to know! Vorrei sapere!

Е, сад,
са знатним закашњењем, али, ипак, ево вести:

(1)  За хорористе: у данашњем “Блицу”, на стр. 24, у рубрици “Фантастикологија”, па под насловом “Вампири у позоришту”, Ивков приказује књигу за коју не бисте помислили да постоји: наслов је Драмска баштина, издавач је Музеј позоришне уметности Србије (да ли сте знали да такав музеј уопште постоји?), а ако смо добро разумели, они су објавили неколико српских старих драма у којима се појављују вампири, али, само у једној за озбиљно, а у осталима само као део комедије, само кобајаги.

(2)  У данашњој “Политици”, на стр. 3 (дакле, то је близу почетка, обично је то место за веома важне теме) имате чланак под насловом “Роботи убице силазе са филмског платна”, потписује Јелена Каваја; ово је о војним и полицијским дроновима, који су све мање научна фантастика, а све више су стварност. Ауторица на самом крају закључује, оправдано и истинито, да ће такви роботи моћи да се користе, цитирамо, “ … и против цивила у репресивним режимима. Док учесници побуне против диктатуре могу да рачунају на савест и самилост оружаних снага, роботи би свакако бранили режиме без много преиспитивања”.

Да; то је тако. Диктатор кога буду бранили роботи, моћи ће да им нареди… било шта.

(3)  Такође у данашњој “Политици”, али на стр. 11, два чланка из астрономије, и то оба о планетама, а то је тема за коју се народ доста интересује; један је под насловом “Лов на нову настањиву планету”, дакле, о трагању за таквом планетом изван Сунчевог система, потписује Слободан Бубњевић, а други је под насловом “Најлакши смо на Плутону, најстарији на Меркуру”, потписује С. Гуцијан (то ће бити Сандра Гуцијан, вероватно), где се, са илустрацијом, приказује да година различито траје на разним планетама, а и ваша тежина била би веома различита на тим планетама, па, рецимо, ако имате овде тежину 70 кг, на Плутону бисте имали тежину од само 4,6 кг, дакле нешто преко четири и по. Е сад, због једноставности Сандра је користила “кг” као меру тежине, мада је то, строго узев, мера за масу, док је килопонд мера тежине. Килопонд, неки га зову (на енглеском) и:   kilogram-force.  Дакле ваша маса, строго узев, остала би свуда 70 килограма, и ви на Земљи имате тежину 70 килопонда, али бисте на Плутону имали исту масу а тежину од само 4,6 килопонда – али, у популаризацији науке, та врста компликације се често избегава, да не би многи читаоци “укрстили очима” и одустали.

(4)  Басара се опет ближи неким нашим терминима, данас у “Данасу” на стр. 20 (задњој) свом чланку даје наслов “Миленијумска робија” и размишља да ли би то значило хиљаду година робије. Али наравно оријентише се на политику и сатиру.

[Lidija]

Тачно је, цењена Либеат, да је СФ когнитивни жанр, то је суштина и главни део његове привлачности и његове књижевне, дакле литерарне, вредности. Специфичан жанр, специфична и аксиологија! Дакле:  I want to know! Vorrei sapere!

Naravno, ne bi trebalo smetnuti sa uma čovekovu urođenu sklonost ka iracionalnim uverenjima, koja redovito stvaraju daleko uverljivije (a da ne pominjem i zanimljivije) intelektualne uvide… kao rezultat, iracionalno razmišljanje više prija, plus i ostavlja privid sve-znanja kakvom racionalno razmišljanje teško može da parira.

A to pak dalje znači da niti jedna čovekova aktivnost nije toga pošteđena, pa ni sama nauka: osim pseudo-nauka kao takvih, fer je priznati i da su sve grane nauke bile (i ostaće) tome podložne, u manjoj ili većoj meri i pogotovo u svojim ranim fazama. Otud, što se samog žanra SFa tiče, i on je tome bio (i ostaće) podložan, kao što Vaš primer sa Supermenom to dokazuje: naravno da je svakom jasno da je Supermenova ‘sposobnost’ letenja puka iracionalnost, koja se kvazi-racionalizuje isto tako iracionalnim aksiomima da na drugim planetama vladaju uslovi koji se ne povinuju prirodnim zakonima kakve  poznajemo. Dakle, tu imamo dobar primer neracionalnog sleda razmišljanja opravdanog kvazi-racionalnim ‘argumentima’, no kao što i sami primećujete, taj konkretno nekognitivni “deo” SFa je nastao unutar specifičnih uslova koji su žanr oblikovale baš kao i što su ga posredno oblikovale sve ostale dogme.

Trebalo bi imati u vidu da je upravo taj pseudo-racionalni deo SFa onaj najtanji deo žanrovske membrane koji je ne samo dopustio mešanje SFa sa nekognitivnim žanrovima, nego ga maltene i uslovio.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Фантазија уме да буде дивна, прекрасна.
Док је постојао форум Арт Анима, ја сам тамо, и то 16. јуна 2015, рекао:

ПОЧЕТАК ЦИТАТА:

Ако сведемо на само по једну реч, шта захтевамо од ког жанра, те речи биле би: СФ треба да буде интелигентна, фантазија треба да буде дивна, а хорор треба да буде ужасавајући.

КРАЈ ЦИТАТА.

То се односи и на СФ, фантазијско, и хорор сликарство. Поједина дела фантазије су тако дивна, да је научној фантастици практично немогуће да их надмаши… али понегде и у СФ има дивних ствари.

Интересантно је што помињете мембрану. Ја сам склонији да то видим као сиву зону: границе између жанрова умеју да буду понекад магловите и несигурне, па ипак, оне постоје.

(2)  Узгред, наишао сам, у антологији The 2017 Rhysling Anthology, на један диван, нов, СФ, приближно-хаику (near-haiku), ауторица је позната у СФ поезији и зове се Каролин М. Хиндерлитер (Carolyn M. Hinderliter), наслов је “Божић на Марсу”, али не смем овде да окачим превод, а тек оригинал сасвим сигурно не, јер немам дозволу од ауторице, са становишта копирајта.

Такође узгред, та антологија је ове године много ситно и бледуњаво штампана, раније је била боље штампана. А што се тиче жанра и квалитета: има тамо отприлике подједнако песама СФ и фантази, па можда и понека хорор, а од оних које јесу СФ, већина је слаба, али има неколико добрих, па и одличних.

[Miodrag Milovanovic]

I ja sam divan, ali nisam fentazi...

Aco, jeste li pitali autoricu za dozvolu? Verujem da biste dobili dozvolu da okacite svoj prevod na nas sajt.

[Miodrag Milovanovic]

Uzgred, predlozio bih da se na forumu otvori poseban topik za Acine vesti, jer su vesti koje donosi meni jako zanimljive, ali, s obzirom na to da vrlo cesto se ticu i stvari koje nisu vezane za domacu fantastiku, zasluzuju poseban topik, ili mozda da se prebace u ostalo. Slicno je je i sa najavama za dogadjanja u Drustvu Lazar Komarcic i sl. Mozda da se topik nazove Vesti iz fantastike?

[Lidija]

Uzgred, predlozio bih da se na forumu otvori poseban topik za Acine vesti, jer su vesti koje donosi meni jako zanimljive, ali, s obzirom na to da vrlo cesto se ticu i stvari koje nisu vezane za domacu fantastiku, zasluzuju poseban topik, ili mozda da se prebace u ostalo. Slicno je je i sa najavama za dogadjanja u Drustvu Lazar Komarcic i sl. Mozda da se topik nazove Vesti iz fantastike?

Tražite i biće vam dato… 

Trebaju mi samo detalji, dal da istrebim ovaj topik od svih digresija pa ih strpam u novi topik, ili da ostavim sve ovo kako jeste a da tvoj predlog praktikujemo od sada pa nadalje i ubuduće? 

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Одувек је било разних дигресија, које настану из нечијих коментара обично; то је неминовни саставни део ових вести. И треба да буде. Па, не би то требало раздвајати.

Да ли сам питао Каролину М. Хиндерлитер за дозволу да објавимо њену песму у преводу? Нисам, не стижем ја све… ни приближно све…
Имам ја евиденцију свих добрих (па, и одличних) СФ песама из тих антологија у последњих десетак година, и евиденцију одличних кратких СФ прича, иза те евиденције стоје многе хиљаде сати мог читања, али, не видим издавача који би могао да плати преводиоца (мене, рецимо) и да плати копирајт тј. ауторско право, па да то
(не-пиратски) објави у Србији, и још да му се исплати… не видим то… а ако бих ту моју евиденцију објавио, то би се завршило вероватно масовним пиратисањем тог материјала… било би, опет, дакле, несавесно. Дакле ја из чисто неког академског разлога чувам ту евиденцију о блиставо доброј научној фантастици објављеној у последњих петнаестак година, и не видим никакву перспективу да од тога буде ма и најмање користи, за било кога.

[Miodrag Milovanovic]

Nisam mislio da se topik očisti od digresija. Ja obožavam digresije. Mislio sam da se topik prebaci iz dela o srpskoj fantastici u poseban odeljak da svima odmah bude jasno da je to Acin odeljak. Ovako se utapa u odeljak vezan za srpsku fantastiku. Samo to. Naravno, ako se svi složite. Ne smeta ni ovako. Mislio sam samo da bude vidljiviji...

[angel011]

Ja sam za, koliko piše, stvarno zaslužuje sopstveni odeljak. 

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Да, може, ја сам сагласан.  - -  I’m OK with it.

[Slava]

Hvala ABN-u i Libeat što su mi pomogli oko registracije za ovaj forum.
Za ljubitelje 'Zvezdanih staza' je dobra vest da je u toku prikazivanje novog serijala pod imenom 'Discovery'. Nove epizode su dobile pozitivne kritike. Izgleda da su neke od epizoda 'procurile' na Dailymotion. To bi trebalo proveriti.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Поздрав, цењена Славо, добродошли сте на овом форуму!

Е сад,

(1)  вест у данашњој “Политици” на стр. 14 каже, да ће вечерас у 18 часова бити вече стрипа, у Француском институту у Београду (да ли је то оно што старији Београђани зову “Француска читаоница”, у Кнез Михајловој?) и да ће говорити и Слободан Ивков, доајен СФ извештавања, који нас је толико пута заступио у “Блицу” и другде.

(2)  У “Политикином забавнику” који је још само данас на киосцима (требало је раније да јавимо… пардон…), насловна тема је руска Октобарска револуција, дакле “Црвени октобар” године 1917. Гле, стогодишњица. Па, у ПЗАБ, главни текст о томе потписује историчар (сада и политичар) др Предраг Ј. Марковић, а након тога, на стр. 7-9, је текст са насловом “Острво доктора Мороа” али то је уствари текст који је написао и у “Политици” године 1919. објавио, гле, Станислав Винавер, где он износи своја сазнања о тој револуцији и пореди ту револуцију са тим СФ романом Х.Џ. Велса, из 1896. године. Каже Винавер, “читаоци се можда сећају романа енглеског социјалисте утописте Х. Велса Острво доктора Мороа” и онда развија то поређење, и извлачи неке политичке закључке. За нас је овде важно да је Винавер још 1919. имао толико на уму тај СФ роман!

Другим речима, најбољи међу нама имали су неку свест о научној фантастици, барем о најбољој светској, још тада, и ценили су је!

[Slava]

Evo jos jedne dobre vesti. Uskoro kreće četvrta sezona serije 'Crno ogledalo'. Prva epizoda pod nazivom 'Uss Callister' biće prikazana pred Novu godinu. Izgleda da je ta epizoda usko povezana sa prvim serijalom 'Zvezdanih staza'.
Takođe, ABN je podosta pisao o seriji 'Sluškinjina priča'. Mene ta serija podseća na češki film 'Lebensborn'. I tematika te serije kao da potiče iz tog bizarnog nacističkog programa 'Lebensborn'.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на информацији, Славо.

Е сад:

(1)  данас у “Данасу” (викенд број) па у уметнутом културном прилогу “Недеља”, па на стр. VIII, имате приказ једне књиге која је изашла код нас: Реј Бредбери, Мрачни карневал, колекција 13 прича. Чланак потписује Д. Игрошанац, то је вероватно Драгољуб Дража Игрошанац од Арт Аниме. Наднаслов је “Хорор” а наслов гласи “13 пилула ужаса које не треба узимати пре спавања”. То су одабране приче из једне Бредберијеве колекције (Dark Carnival, 1947).

Дража лепо описује, најсажетије, о чему су поједине приче. Инсистира да су хорор, али, знајући Бредберија, претпостављамо да су у оном под-жанру хорора који је фантазијски; фантази-хорор. (А не реалистични хорор.) Ту дистинкцију Дража не помиње. Такође не помиње ни преводиоца. А треба помињати преводиоце… тврд је то хлеб, треба да се поштује.
Али најинтересантније би било: ко је издавач. Наведен је на енглеском: McMillan. Добро, МакМилан, али зар није то енглески издавач? – код нас? Ово није објашњено.

(2)  У данашњој “Политици”, па у суботњем културном додатку, па на стр. 10 тог додатка, имате кратак чланак, наслов је “Паника у колору”, поднаслов “реч уметника”, десно је прилично велика слика неких грађана који у лакој летњој одећи беже преко неког травнатог, вероватно спортског терена (сасвим кратко покошена трава), чланак потписује Иван Јовановић (средње слово не знамо), имамо утисак да је он тај уметник, он је то насликао, а у чланку се прецизира да је то слика из циклуса “Tehnikolor Panik” (тако је написано), а да се тај циклус уметничких слика заснива на филму Дан кад је Земља стала (The Day the Earth Stood Still, 1951). Дакле на тој, првој верзији, а не на римејку из 2008. Не прецизира се да је то СФ филм, али, ваљда је то читаоцима јасно. Јовановић каже да је његова тема: оживљавање „парадигме човекове параноје и оправданих, а сублимираних страхова“.

(3)  У истом културном прилогу али на стр. 9, врло обиман чланак (пола стране) потписује Слободан Бубњевић, наслов “Шта је живот”, тема је то што наука не може да докаже којим хемијским и физичким процесима је настао живот на Земљи (нити да их репродукује), па, отприлике на средини четвртог ступца, помиње идеју да је цела планета Земља у једном метафоричном смислу “жива” као једно колективно живо биће састављено од многобројних појединачних живих бића, та идеја “јављала се и у ес-еф литератури као мотив”.
Добро. Јесте. Надамо се да ће читаоци тог листа схватити шта је ес-еф.

(4)  Изнад тога је чланак о генетици, где се помиње хипотеза да у нашем ДНК има свега и свачега, што се накупило током стотина милиона година, дакле и много пре него што смо постали људи; па, и остаци појединих вируса, који су успели да се уграде у гене наших предака. Ми их, и не знајући, носимо у себи, и понављамо их… репродукујемо, у свакој следећој генерацији… То је, барем, претпоставка. Наслов је “Древни вируси у нашим телима”. Потписује Милица Момчиловић, за коју се, испод чланка, каже да је потпредседница управног одбора Светске федерације научних новинара. А председник је Мухамед Јахија из Египта.

(5)  У истом прилогу, али на стр. 4, чланак, потписује Милена В. Ђорђијевић, о провокацији кад је неки уметник донео WC као експонат за сликарску изложбу, и сличној провокацији у једном филму режисера по имену Буњуел, и зашто такве ствари данас више не изазивају неку особиту реакцију или узнемирење у јавности, а на самом крају, видимо ову реченицу: “Шта би на све то рекла Софија, хуманоидни робот, први у историји човечанства који је недавно добио држављанство?”

Имате о тој Софији на:

https://en.wikipedia.org/wiki/Sophia_(robot)

а добила је држављанство Сауди Арабије.

(6)  и, поменули смо пре неколико дана, а ево сад, са малим закашњењем, и слике, дакле био је овај чланак, овај наслов:




(7)  Заборависмо: јуче, 1. децембра 2017, је у “Политици” био убачени “Политикин ТВ магазин” са програмима телевизије за седам дана, а у том магазину, на стр. 34, оно што (памтите) потписује Владан Пауновић, са приказима филмова и назнаком “видео”, то би дакле били филмови доступни у некој видео-варијанти; овог пута приказао је четири филма, а од та четири, један је СФ, веома озбиљан, Гатака (Gattaca, 1997) о будућности у којој се на вашој генетици заснива одлука колико ћете грађанских права имати, а и стално се по тој основи проверава ваш идентитет – али један човек покушава да се провлачи мимо и изван система;

а други је са насловом Епски филм (Epic Movie, 2007), што је код нас изгледа преведено као Хит филм, нецензурисано, а то је једна фантази-општи-џумбус-кросовер-комедија у којој се ликови из Нарније, али и пирати са Кариба, јуре са Икс-менима и другим СФ фигурама, видимо ли тамо у гужви и Супермена, итд; забавни општи хаос и микс фантастике; снимљен за око 20 милиона долара, добио лоше критике, али зарадио око 80 милиона долара. Пауновић му даје крајње скромну оцену, али закључује: „Ипак, гледљиво је, а то је за многе сасвим довољно“.