Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Author Topic: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku  (Read 339000 times)

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1.069
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #315 on: April 02, 2018, 07:23:42 PM »
и још нешто данас:
Програм ЛК, распитао сам се код надлежног, па, на томе се ради, знаће се сутра-прексутра.

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1.069
predavanje, Religija i SF, sreda u 19 h, Dom omladine
« Reply #316 on: April 03, 2018, 02:44:57 PM »
Цењени      ,

указао нам је Мајк Драсков – познат и као СФ песник Милан Драшковић – иначе бисмо пропустили; било нам је ово, заиста, промакло; јер, изгледа да нико у фандому није јавио!

дакле:

сутра, у среду 4. априла 2018, Дому омладине у Београду, у 19 часова, имате предавање о религији у научној фантастици.




Као што на слици видите, најављено је да ће говорити магистар Јован Благојевић и магистар Сергеј Беук.

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1.069
PS, dopuna o tom predavanju sutra o religiji u SF
« Reply #317 on: April 03, 2018, 05:18:47 PM »
Указао нам је    zakk     да о том предавању има и овде, много опширније:

http://www.domomladine.org/debate/tribina-religijski-motivi-u-fantastici/

и да ће то бити ипак, изгледа, више усмерено ка епској фантастици него ка научној.

На том линку видимо и треће име – најављено је да ће говорити и Јован Ристић. Па, ако је он читао и сачувао Знак сагите 19, а у њему чланак “Барклијев Н-ти степен у Звезданим стазама: на корак до божанства”, на стр. 3555-3557, можда ће усмерити дискусију и у том правцу.


Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1.069
Vanilla Sky, i, sredom na Sci Fi u 22 h filmovi katastrofe
« Reply #318 on: April 04, 2018, 01:11:52 PM »
Цењени    ,
(1)  у “Политици” на стр. 36, рубрика “ТВ излог”, кажу, у чланку под насловом “Ноћи катастрофе”, да ће на ТВ каналу Sci Fi бити, сваке среде у овом сад месецу, априлу, сваки пут од десет увече, по један филм са планетарном катастрофом која прети Земљи. Данас комета, идуће среде побуњени компјутери, 18. априла о распаду Земљине коре, и 25. априла Нуклеарна породица која се брани од неких дивљака. Утисак је да су то све филмови Б продукције, али, лепо је да тај канал даје неке знаке живота.

(2)  На тој истој страници данас најављују, за вечерас у 22 ч, филм Ванила небо (Vanilla Sky, 2001) у коме се протагониста бори да распозна шта је халуцинантни, визионарски сан, а шта је (ако је ишта) права, будна реалност. Има тај филм неки углед, а има и одјеке Матрикса, и, хмм, романа Убик Филипа К. Дика, итд.

(3)  У данашњем “Данасу” на стр. 30 имате чланак, под насловом “Да ли је постојала средњевековна (sic) физика” (требало је написати: средњовековна). Ту се мисли на физику у Србији. У овом чланку, Слободан Бубњевић разматра да ли су природне науке уопште, па макар и најмање, мало, малецко, стигле у Србију у Средњем веку, или тек (као што мислимо…) након ослобођења од Турског ропства, па негде тамо крајем 19. века. Дакле не говори се ту о Руђеру Бошковићу, нити о територији целе Југославије, него баш о територији данашње Србије. Изгледа да су се неки наши историчари питали о томе. Нажалост, нема ту неких добрих вести, постоји углавном само “Шестоднев” као компилација проповеди и размишљања о темама из Библије, наиме из библијске Књиге постања; опет библијски заснован “Извор знања” Јована Дамаскина; изгледа да је био и неки минимум познавања медицине; итд. Слабо, слабо… могли смо, пре 1389, постићи много више…


angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • Posts: 299
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #319 on: April 04, 2018, 02:19:44 PM »
Vanilla Sky je rimejk znatno boljeg španskog filma Otvori oči (Abre los ojos, 1997).

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1.069
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #320 on: April 04, 2018, 03:27:53 PM »
Заборавих, то је најављено (Ванила небо) да ће бити на Пинку 2.

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 626
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #321 on: April 04, 2018, 07:05:42 PM »
Mada ni Vanilla Sky nije loš...

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • Posts: 299
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #322 on: April 04, 2018, 07:07:56 PM »
Pa, gledljiv je, mada lako možeš da zamisliš Toma Kruza kako zahteva da ga ne poružne baš mnogo.  :P

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • Posts: 98
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #323 on: April 05, 2018, 02:57:06 PM »
Evo linka za jedan dobar dokumentarac o naučnoj fantastici:


Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1.069
Vrli novi svet pomenut u Danasu
« Reply #324 on: April 05, 2018, 11:44:08 PM »
Хвала на линку, Славо.

(1)  Данас (четвртак) у “Данасу” на стр. 22 имате чланак, наслов је “Врли нови свет”, потписује Слободан Бубњевић, то је сажет али прилично добар приказ тог романа. Уз то је уметничка слика, уметник се зове, изгледа, Пољаков (Polyakov), а та слика је означена као фрактални, па у три димензије, приказ града будућности (3D fractal city of the future). Има то да се нађе и на нету, у неколико варијанти у колору али са уграђеним оним ознакама да је слика под копирајтом.

(2)  Е ово смо закаснили: на Фоксу, данас у 22 ч био је наставак СФ серије Легија (Legion) о мутантима, добрим и злим, и њиховим међусобним борбама. Као аутори се помињу Клермонт и Сјенкјевич (Sienkiewicz). То је поменуто на последњој страници данашње “Политике” у чланку под насловом “Наставак приче о најмоћнијем мутанту”.

(3)  Била је јуче трибина о религији и СФ, коју смо вам најавили, припремићемо извештај, а имате добар извештај и код Невидљивог, на:


https://sfpisb.wordpress.com/2018/04/04/fantastika-prepuna-religijskih-motiva/



Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1.069
pogrešna najava danas; drugo u novinama; PZAB
« Reply #325 on: April 07, 2018, 02:24:08 PM »
Цењени      ,

нисмо заборавили трибину која је била у среду; извештај о томе биће касније.

А данас у новинама (сутра нећете моћи да их купите), имате следеће:

(1)  У “Данасу”, на стр. XII уметнутог прилога из културе, уметности и друштвених тема “Недеља“, имате интервју, говори астрофизичар др Милан М. Ћирковић, потписује новинарка Анђелка Цвијић; наднаслов “О пошасти псеудонауке”, наслов је “Опасна делатност која кошта људе живота”, Ћирковић се залаже за популаризацију науке, али исправну и истиниту, а против нестручних и неистинитих прича о науци. Оштро критикује анти-Дарвин-исте и анти-вакцинаше.
Пред крај другог ступца, Ћирковић даје једну заиста одличну мисао: сви знамо да, ако неко хоће да буде спортски новинар, мора годинама да прати, и одлично да познаје, барем неке спортове, оне о којима претендује да извештава; па, ваљда такав ступањ спремности и усмереног знања треба захтевати и од оних који намеравају да извештавају о неким областима науке!

Знамо да је научни журнализам важан део укупног рада на популаризацији науке у модерном људском друштву.

(2)  У данашњој “Политици”,


погрешно је изашло,

на страници “Идуће недеље у Београду”, да ће у понедељак 9. април у 19 ч бити у Дому омладине трибина о Урсулином роману Стално се враћајући кући. Неће бити тада!!! него две недеље касније, у понедељак 23. април. Грешка је настала тако што је првобитно било замишљено за девети, а онда (због празника) одложено за 23-ћи.

Ето… ко ради тај и гроши…

(3)  Такође у “Политици”, али на стр. 9 културног прилога, чланак, потписује Милица Момчиловић (средње слово не знамо…) потпредседница Светске федерације научних новинара, наслов је “Одисеја у свемиру 50 година касније”. Заиста, прошло је невероватних пола века ( ! ! ! ) од кад је снимљен филм 2001, одисеја у свемиру, а он је и данас веома познат, цењен, и значајан, а у понечему и непревазиђен.

А прошло је и 49 година од спуштања човека на Месец. Идуће године, биће и та 50-годишњица!

У чланку се говори углавном о Јупитеру, са становишта астрономије, и о истраживањима усмереним ка тој планети, са посебним нагласком на количину радијације (поприлично опасну) коју би претрпео астронаут кад би остао, слабо заштићен, годину дана у близини Јупитера. Наравно, добра заштита подразумева да би свемирски брод морао бити обложен дебелим и тешким слојевима оклопа, вероватно оловног и челичног, противу радијације, а то значи тежину (па и количину горива…) далеко већу него што је засад, при данашњим ценама лансирања, реално финансијски могуће.

(4)  И такође у “Политици” у том културном прилогу, али на стр. 5, Љубица Арсић, у чланку “Наш празнични биоскоп”, говори о начину како се празници, а нарочито Ускрс, појављују у филмовима. У последњој реченици чланка помиње се СФ филм Сталкер, у коме се, наводно, у једном кадру види православна икона у космичкој станици. Али некако нисмо сигурни да ли се то није мислило на филм Соларис.

Узгред, руски космонаут Сергеј Рижиков стварно је једном приликом однео једну икону на Међународну орбиталну станицу.

(5)  И у том истом културном прилогу, али на стр. 7, Павле Зелић пише о комичном стрипу Гаша (на француском: Gaston) а у претпоследњем пасусу помиње и неке личности или едиције у вези са СФ, на пример, Зорана М. Стефановића Расткомена.

(6)   “Политикин забавник” бр. 3452, петак 06.04.2018, нема СФ причу.
На стр. 21, слика четири најјаче ракете за свемир, међу њима и руска Н1 за коју нисмо ни знали, а која је лансирана четири пута и сва четири пута се завршило катастрофом.
А на стр. 67, претпоследњој, СФ карикатура: велика канцеларија, са пуно радних места, и на свим тим радним местима су роботи, жути, човеколики, а само један човек је ту, али он је хигијеничар, он чисти подове, са кофом и зогером. Нацртано је помало старомодно. Осим тога, он није у радној одећи, него у некој чиновничкој одећи, која није адекватна за тај посао. Али мисао је јасна.


Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1.069
tribina o Ursuli nije danas; i, Ivkov-san, hai
« Reply #326 on: April 09, 2018, 03:37:37 PM »
Цењени      ,

(1)  само да подсетимо, трибина о Урсулиној причи “Они који одлазе из Омеласа” и о роману Стално се враћајући кући није данас,


НИЈЕ  ДАНАС    , него кроз две недеље, 23. априла.

(2) Данас у “Блицу” на стр. 22 у рубрици “Стрипологија” имате приказ о неком јапанском фантази стрипу са елементима СФ, о самурају који се зове Око, гејшама, алиенима итд, потписује (тако је написано у последња два реда!) евидентно неки Јапанац, зове се Ивков-сан. Хаи!


Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1.069
o religiji u SF; Niš; itd
« Reply #327 on: April 14, 2018, 10:14:44 AM »
Цењени      ,

(1)  у Дому омладине Београда одржана је, не у понедељак, него у среду, 4. априла 2018, дакле пре десет дана, трибина о религији и СФ. Тема је гласила: “Религијски мотиви у научној фантастици”. Био је то део једног циклуса трибина са укупном, заједничком темом “Религија у историји и савременом друштву”.
На овој трибини, 4. априла, учествовали су, на слици с лева на десно: Сергеј Беук, магистар Јован Благојевић, и проучавалац научне фантастике Јован В. Ристић. Било је речи о теократији у филму Ридикове хронике, и, о романима Дена Симонса Хиперион и Ендимион; о филму Планета мајмуна; о религији “мерцеризма” у роману по коме је снимљен филм Блејд ранер; о филмовима Прометеј и Алиен: ковенант; Благојевић је говорио више о епској фантастици, и то, нарочито о Толкину (који је био католик), о његовом Силмарилиону, али и о писцу познатом као К. С. Луис или, навикли смо да кажемо, “Си-Ес Луис” (C. S. Lewis) и његовим Хроникама Нарније.




Касније је позван, и придружио им се, ваш скромни извештач, др АБН, и поменуо да наука (тј. природне науке: физика, хемија, астрономија, итд) не може доказати да бог постоји, али, не може доказати ни да не постоји, јер, на пример, у ком то правцу бисте ви окренули неки телескоп, па снимили материјални, физички доказ да бог постоји, или, да не постоји;
али, ипак у једној тачки, само у једној, наука допушта могућност интервенције божје воље, а то је, Велики прасак (Биг бенг). Ако је тачно да се пре око 14 милијарди година догодио Биг бенг, и да пре тог тренутка није постојало апсолутно ништа, онда  ништа није могло бити ни разлог тј. узрок за гигантску експлозију из које је настао читав универзум, и почео да се шири. Тај апсолутни чин несхватљиве чисте воље био би једина тачка у целој науци где се допушта могућност (али, само могућност! то није доказано, није сигурно!) да је бог нешто учинио.
И најзад, АБН је указао да у СФ и у фантазији имате два основна приступа приказивању бога; једно су неуверљиви али популарни “богови” као супер-хероји, као Тор, Локи, Один… итд, који су склони да се посвађају па и потуку између себе, неки су склони алкохолизму, љубомори, итд, па њихов божански статус и њихове међусобне туче и битке не можемо озбиљно схватити, али барем има пуно живахне драмске радње… и друго би био, прави, заиста бог, творац космоса (путем Биг бенга) али зашто би он тражио нешто од неког човека, или нудио нешто човеку, итд. – ту никаква драмска радња не може да се развије, дакле, ту нема посла за писца, или сценаристу. Као најбоље и најзначајније дело свих времена о том озбиљном богу, творцу космоса, АБН је истакао и приказао СФ роман: Олаф Стејплдон, Звездотворац (Olaf Stapledon, Star Maker, 1937, још није преведен на српски) у коме један Енглез иде на астрално (не телесно) путовање са једног брда поред своје куће, у ведро ноћно звездано небо, и пролети кроз милијарде година, сагледа еволуцију целог космоса, па на крају стиже и до бога, али тај бог је звезда чистог ума, која уопште није материјална, па се и не може сагледати материјалним очима, него само умом; али и тако, ви не смете тог космотворца да гледате сувише дуго или сувише изблиза, јер вас његов страховито јак блистави сјај може спалити, спржити (духовно). Ту се роман и завршава, протагониста се враћа на то брдо и у исто време из кога је и кренуо, и једноставно силази назад у своју кућу.

Поменут је и роман (преведен код нас): Роџер Зелазни, Господар светлости (Roger Zelazny, Lord of Light, 1967), итд.

Такође је поменуто једно дело које приказује, на буквални, СФ начин, како би могло да изгледа стварно физичко васкрсење свих који су икада умрли. Уз помоћ веома моћних ванземаљаца. На једној гигантској планети, где постоји и река, фантастичне дужине, дуж чијих обала васкрсли шетају, или помало по њој и плове... чамцима, бродићима.
Али, није било времена да се објашњава компликована издавачка и ТВ историја – а она је, најсажетије: аутор је Филип Хозе Фармер, а целина је позната под укупним, обухватним насловом Свет река (Philip José Farmer, Riverworld), а први, битни део, под насловом Својим расутим телима идите (To Your Scattered Bodies Go) изашао је 1971. године, а код нас у четири наставка у новосадском СФ магазину  “Алеф” (где је Бобан Кнежевић обављао лавовски део уредничког посла…) и то у бројевима 4 (децембар 1987), и 5, 6 и 7 (јануар, фебруар и март 1988), превела Мирјана Булатовић.
Постоји и телевизијска мини-серија Свет река, са четири епизоде, поприлично добра (зато што добро приказује ту основну идеју васкрсења; приказује дакле свој новум, уверљиво и интелигентно; не метафорично, него буквално; али, авантуре су можда мало површне и наивне). Али скоро ништа од тога нисмо стигли да кажемо на трибини.

(2)  “Политикин забавник” бр. 3453, петак 13.04.2018, нема СФ причу.
На стр. 21, чланак, али не особито добро написан, о питању колико би морао бити велики телескоп да би снимио планету код неке друге звезде.
стр. 44-45 велика хорор-фантази илустрација, пејзаж са древним црквеним гробљем и девојком у црнини; слика је преко целе ширине (али, не и целе висине) те две странице, нацртао Гето (један наш аутор).
стр. 67, претпоследња, сентенције о култури, последње две су од Реј Бредберија и од Исака Асимова.

(3)  Данас (субота) у “Политици” на страници “Идуће недеље у Београду” видимо исправну, тачну најаву за програм “Лазе Комарчића” за понедељак.

(4)  Данас у “Данасу” у викенд-додатку “Недеља”, па на стр. XII, видимо најаву за фестивал углавном епске фантазије, који је данас и сутра, у Нишу, под називом “Толкиниш 2018” (то би значило, “Толкин – Ниш”, то су лепо саставили) а међу учесницима видимо двојицу хорориста, од којих ће један, др Гул, говорити на тему “200 година Франкенштајна” и вероватно (знајући њега) заступити тезу да то није СФ роман и да, консеквентно томе, сада није 200-годишњица научне фантастике као жанра. Пошто АБН неће бити тамо, вероватно неће бити никога ко би се том погрешном тумачењу успротивио. (Други хорориста је Горан Скробоња, са којим ће бити разговор о његовом списатељском и преводилачком раду.)

Имате о том фестивалу код Невидљивог на:


https://sfpisb.wordpress.com/2018/04/14/1-festival-fantastike-u-niu-1-dan/

« Last Edit: April 14, 2018, 10:28:11 AM by Aleksandar_B_Nedeljkovic »

Ghoul

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 530
    • the cult of ghoul
Re: o religiji u SF; Niš; itd
« Reply #328 on: April 14, 2018, 09:56:54 PM »
међу учесницима видимо двојицу хорориста, од којих ће један, др Гул, говорити на тему “200 година Франкенштајна” и вероватно (знајући њега) заступити тезу да то није СФ роман и да, консеквентно томе, сада није 200-годишњица научне фантастике као жанра. Пошто АБН неће бити тамо, вероватно неће бити никога ко би се том погрешном тумачењу успротивио.

 istina je! nešto slično tome, samo razrađenije i argumentovanije, zaista sam kazao! i NIKO se nije protivio mom sasvim TAČNOM tumačenju.  8)

to moje, sasvim tačno tumačenje, imate detaljno elaborirano u knjizi POETIKA HORORA, koju imate u svom posedu, pa ako nekad zaželite da diskutujete na ovu temu, ne morate da nagađate, pretpostavljate, učitavate ili zamišljate: kao nekadašnji naučni radnik, možete videti tu tezu (potpuno tačnu, da se razumemo) izloženu u poglavlju o frankenštajnu i onda diskutovati sa njenom argumentacijom, nudeći druge, svoje (naravno, netačne) argumente. ;)

Други хорориста је Горан Скробоња

nadam se da ćete jednog ne tako dalekog dana ugledati svetlo i shvatiti, iz njegovih nastupa, intervjua i delatnosti u poslednjih 15-ak godina, da je skrobonja 'hororista' daleko manje nego što je dr zoća - 'sf-ovac'!

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • Posts: 98
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #329 on: April 16, 2018, 12:42:48 PM »
Poštovani ABN,
 tema predavanja na kojem ste bili 'Religijski motivi u sf-u' mogla bi da se proširi, uzimajući u vidu da mi danas živimo naučnu fantastiku. Naučna fantastika bi mogla da se dovede u vezu sa pojmovima, koji u sebi sadrže i religijske motive, a to su singularitet, trans i posthumanizam, kosmizam... U okviru tih pojmova bi mogli da se detektuju i ideološki motivi i da se takođe povežu sa određenim romanima naučne fantastike.
Ovih dana je aktuelno saslušanje vlasnika 'Fejsbuka' Marka Cukerberga  pred američkim kogresom. Neki ljubitelji 'Zvezdanih staza' su primetili da Mark Cukerberg podseća na androida Dejtu iz 'Zvezdanih staza', ne samo likom, već i androidovo ime ima veze sa onim što Mark radi. Cukerberg se javno deklariše kao levičar, pa se njegovo saslušanje može  lako uporediti sa serijom suđenja komunistima u Americi  pedesetih godina prošlog veka.