[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
(1)  у Београду у Дому омладине почиње данас Беокон, вероватно десети по реду, али пошто нико није сигуран у то, онда се и не слави као јубиларни. – Битни СФ програми су сутра и прексутра.

(2)  Данас у “Данасу” на стр. 16, имате чланак, преведен, потписује Марк Леонард, директор Европског савета за спољне послове, а ту се сугерише да ће се у будућности, злоупотребом интернета, и лажних вести, итд, “најгори страхови и Орвела и Хакслија постати манифест … стварајући другачију врсту дистопије”. Ово “постати манифест” вероватно није добро преведено са енглеског, јер, ако је писало “become manifest”, то је требало превести као “испољити се” па можда и “остварити се”.

(3)  Данас је у “Политици” на стр. 17 велики чланак који каже, да ће од 14. до 17. децембра бити у Београду Фестивал науке, и то, једанаести по реду. Да ли је то оно што је својевремено било у оној великој трговачкој згради испод Београђанке, прекопута СКЦ-а, где је сад нека кинеска трговина? Е па сада ће бити на Београдском сајму, у неколико разних хала (!), у циљу популаризације науке, а у хали 5 најављена је, изгледа за млађу публику, “Научнофантастична бина”, а на њој, “заблистаће боје Пољске, Естоније, Бугарске и Израела”. Последњи пасус каже: “Звезда овогодишњег фестивала биће Стив Вулф, комуникатор науке, који ће демонстрирати научне принципе који стоје иза специјалних ефеката у холивудској филмској индустрији”.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
(1)  у Београду у Дому омладине био је Беокон, то је био вероватно десети, дакле, Беокон 10.

Иако то није прави, само-СФ догађај, него смо ми тамо прилично небитни (Бобан Кнежевић је у праву, кад то каже), ипак, добро је што Беокон, макар и овакав, постоји, и добро је што учествујемо на њему. Главни догађај, са становишта СФ, било је гостовање Нормана Спинрада.

Ја се у име свих захваљујем    zakk-u         и мићи на огромном труду који су уложили, веома успешно, вредно помажући, данима, око тог гостовања великог писца.

Мића је овде на овом форуму дао добар приказ о томе, а могли бисмо додати следеће: на теоријско питање, о његовом противљењу изразу “сај-фај”, Спинрад је дао доста нејасно објашњење, у смислу, да је    Sci-Fi  (Sy-Fy)   свака фантастика, све врсте фантастике, па и фантази, али и СФ, дакле широки, обухватни термин, а унутар тога,    science fiction    је један жанр, издвојен својом оријентацијом према науци. Али он је то рекао само врло кратко, и, није нас много убедио.

(2)  Била је на Беокону и трибина (три учеснице) у суботу од 12 до 13 ч, о Маргарет Атвуд и њеном роману Слушкињина прича (Margaret Atwood, The Handmaid’s Tale, 1985). Учеснице су заступале, сложно, политичку идеју да су на данашњем Западу женска права све мања и мања, под сталним нападом, и да се постепено иде ка ситуацији поробљености жена, као у том роману.

После једно пола сата тога, АБН је покушао да усмери разговор ипак, барем мало, ка научној фантастици, указујући да радијација не би могла да функционише тако (као што је у роману намештено… више као литерарна конвенција), и, да би Америка у тој будућности вероватно имала и технологију вештачког оплођења, коју и сад има, итд,

али, узалуд, трибина је од почетка била, па је и остала,  претежно бављење феминистичком политиком, и доказивање да се тај роман бори против америчког председника Трампа! Отприлике, напад на Трампа. Као, ајмо сви, и све жене, против Трампа. Било је то дибидус без везе са СФ, било је као део једне политичке кампање, па је АБН интервенисао из публике, питањем: “А која то права жена је укинуо председник Трамп у ових десетак месеци откад је на власти?” на шта су учеснице изгледале пренеражено, као да је на трибину залутао неки лудак или нациста, биле су запањене да неко брани Трампа, а њихов једини одговор био је, “Па, овај Мајк Пенс је нешто говорио против абортуса”.

(3)  Политикин забавник” бр. 3431, петак 10.11.2017, нема СФ причу, али, на стр. 63, интересанта ситница из астрономије: како Сунце, загревајући трунчице прашине, мале астероиде итд, може да утиче на њихову орбиту, једним интересантним начином. То је познато као ефекат Јарковског (Yarkovsky effect) и има на:

https://en.wikipedia.org/wiki/Yarkovsky_effect

и још је познато као (друга врста) Поинтинг-Робертсонов ефекат (Poynting-Robertson effect) о коме имате на:

https://en.wikipedia.org/wiki/Poynting%E2%80%93Robertson_effect

То су врло мали ефекти, рекло би се занемарљиви, али, настављају се веома упорно, дуготрајно, па, током стотина милиона година дају понекад и велики резултат.

(4)  У “Политици” је у понедељак, 13. овог месеца, на стр. негде-око-двадесете, био је интересантан прилог о појму “змајеве кочије”. Потписује Зорица Мршевић, сарадник у Институту друштвених наука у Београду. Помиње и научну фантастику. Она указује да је наука, својим силовитим кретањем према вештачкој интелигенцији, покренула нешто што има огроман замах, али је питање да ли ћемо ми, ускоро, моћи то да контролишемо. То су “змајеве кочије”. Она каже да је тај појам дао неки Гиденс, не знамо да ли је то британски социолог   Anthony Giddens   , и не знамо како се то каже на енглеском, да ли, можда,   dragon’s chariot    , или како. Али, змајеве кочије! одлично звучи, и много каже.

[zakk]

Александре, ко су ти *ми* који су били небитни на Беокону, и у чему су тачно замерке?

За сада знам само за једну конкретну замерку, од вас, а то је нумерација Беокона. Ако се неко осећа небитним, нек каже зашто.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Па није фер питати да ли се “неко” као индивидуа “осећа небитним”, тј. осећа се као маргинализовани појединац. Јер, лепо сам рекао, ми. Дакле то је неки мали фаул, цењени   zakk   ;  не треба то тако.

Поготову сад кад смо претрпели губитак форума Арт Аниме, кога су вероватно хакери измасакрирали; то је био болан, велики, стварни, трајни ударац нашем озбиљном СФ фандому.

Није ово она врста форума где, као у ТВ риалити програмима, што се јаче и горе свађају, то народ више гледа… не не. На овом Либеатином и Мићином форуму, не треба тако.

Е сад: да ли говоримо о оној, пре неки дан, конвенцији глобалне поп-културе?

Па, тако се зове, зар не. А то можда и јесте. Ту је научна фантастика проглашена за поп-културу, а то је   good-bye   статусу високе, озбиљне, квалитетне књижевности и уметности.

Тај назив конвенције могао би се превести овако: конвенција тривијалне, површне, кич-забаве за најшире народне масе. Мада, наравно, могло би се дискутовати, шта уопште значи синтагма “поп-култура”.

Шта год да значи, ми смо на то пристали, јер нам је то вероватно била једина могућност да уопште имамо икакав Беокон. Ја чак кажем да је то био добар потез. Али прави Беокон више никада нећемо видети, ниједан.

[zakk]

Pitao sam vas lično pošto se očigledno identifikujete. Mislim, stvarno, ne pokušavam da vređam, pokušavam da ustanovim šta biste tačno vi i Boban, šta vas žulja.

Deo odgovora sam dobio, hvala.

[Miodrag Milovanovic]

Ali sve konvencije naučne fantastike imaju taj revijalni karakter. Pogledajte samo fotografije sa ovogodišnjeg WORLDCON-a

https://photos.google.com/share/AF1QipND0mYdt_47pw3IkDjExtUZLnGcZuH-dRBBDy6rA4vT3QEM8stJNdE8y0yj8MsUaA?key=c0tVZkNmTkdjVmFTM2lVNENRMGg0XzhYeHdkM2Vn

Ja ne kažem da sam presrećan što je najveći broj ljudi na konvenciji došao zbog cosplay-a i što 95% ljudi nije nikada čulo za Normana Spinrada, ali to je fakat. Mi nećemo ništa promeniti time što bismo gurali glavu u zemlju i skrivali se od činjenice da je naprosto danas došlo takvo vreme da je nemoguće objaviti Spinrada na srpskom.

Kada smo ga prvog dana pitali koju bi svoju knjigu predložio za prevod rekao je Rusko proleće.
Ali kako da mu kažemo da Rusko proleće ima gotovo 1000 kartica teksta i da bi za dobar prevod i korekturu trebalo da se da 3000-4000 evra, a da možemo da prodamo 300 primeraka u sledećih par godina, možda. Dakle, ništa od Spinrada!

Svet je otišao dalje i konvencije kao što su bili Beokoni iz 1985. naprosto više ne funkcionišu.
Ako ja to u 56 godini vidim, to bi ovi mlađi morali još bolje da vide.
A mi da se borimo da određene vrednosti i dalje ostanu, da pokušamo da im približimo neke vrednosti kao što je
Spinrad. Ja to tako vidim.

Da održavamo neke veštačke događaje sami za sebe sa 10 učesnika, naprosto nema smila.
Možemo da odemu u kafanu ili kod mene kući i da se družimo.

A ono što meni najviše smeta je činjenica koju sve više srećem i u svojoj profesiji. Kada ja nešto nisam organizovao,
onda neću ni da dođem da budem prisutan na tome, pa ma ko došao i ma šta se događalo. Bojim se da toga i
u SF F i H okruženju ima sve više.

Aco, SF je oduvek bio deo pop-kulture. Beokon je uvek imao pop-kulturni karakter. Šta je po vama "pravi Beokon"?
Uvek smo na Beokonima imali te elemente, od "igrica"  , pa do maskenbala...

[angel011]

A ono što meni najviše smeta je činjenica koju sve više srećem i u svojoj profesiji. Kada ja nešto nisam organizovao,
onda neću ni da dođem da budem prisutan na tome, pa ma ko došao i ma šta se događalo. Bojim se da toga i
u SF F i H okruženju ima sve više.

Uh, da. Ima kod nas ljudi koji se bave ili su se bavili naučnom fantastikom, znaju ko je Spinrad, ali nisu došli. Ne razumem zašto. Zašto propustiti takvu priliku? Koliko sam videla, u publici je više bilo mlađeg sveta, ljudi koji ni ne znaju ko je Spinrad, ali eto, već su tu, na konvenciji, on je počasni gost, i radoznali su da nešto saznaju.

[Ghoul]

mene spinrad savršeno ne zanima pa sam njega svesno preskočio sasvim, ali sam zato obišao jedno 5-6 tribina na teme koje su me zanimale, uključujući neke sa učesnicima s kojima inače ne govorim i nisam 'u ljubavi'.

čak sam svratio na neke gde me tema apsolutno ne zanima (moj gejmotron je veći od tvog, npr) ali sam hteo da vidim na šta to liči...

dakle, nisam se rukovodio principom 'nisam ja to organizovao - nisu 'moji' ljudi na tribini - neću da idem'.

jedino mi krivo što se ne prijavih na kviz, kad su svi bili toliko zapeli, rekoh - ajde nek se igraju deca, I'm too old for that shit, a onda dođe petrik, i uprkos stravičnom ispoljenom neznanju, postade pobednik...

inače, što se mene tiče, ovo je definitivno manifestacija za zevzečenje i karnevale, za fanovske sviđizme a ne za teoretisanja i akademike, i svakako masovno privlači vrstu publike koja KNJIGE NE ČITA, ili ako i čita - to je nešto budibogsnama.

prodaja knjiga i stripova išla je vrlo slabo, koliko čujem od kolega.
posle tribine o ligotiju i lavkraftu NIKO nije kupio nijednu od novih knjiga ove dvojice autora.
za ligotija još i da razumem - kult, nije slavan, nije IN, ali za LAVKRAFTA da se NIKO ne uhvati...?!

[angel011]

Sakurabana je stidljiva sa teoretskim/akademskim predavanjima, valjda se boje da niko ne bi bio zainteresovan, pa ih je bilo otprilike jedna po konvenciji, i redovno su punile sale. I kad pitaju prisutne da li bi ih zanimalo još takvih predavanja, odgovor bude poprilično glasno DA.

[Ghoul]

slušalaca mnogo --- kupaca = 0.

no, dobro, zavaravamo se da je neko seme posejano, da će nekome ko je to slušao nešto da se 'primi'.

ps: ne treba smetnuti s uma detalj sa plaćanjem ulaznice, kad se već priča o tom NEKAD I SAD.
ulaznica nije zanemarljiva, 350 din za 1 dan - hej, to je skuplje od ulaznice za sajam knjiga (250 din, za libeat, koja nije odavde).
a za te pare čovek MOŽDA dobije jednu ili dve tribine koje ga zaista zanimaju.
to svakako može biti faktor koji odbija one koji bi inače, da je dž upad, došli.
ipak imajmo na umu da su ljudi koji čitaju KNJIGE po pravilu veća sirotinja od ovih što se karnevališu i glupiraju s tim igricama i animama i koječime.

[zakk]

Za prodaju:
Većina prisutnih su ipak mlađarija bez nekih para. Kupovali su al stvari od 100-300 dinara.
Odrasli su cenim još na sajmu nabavili šta su hteli, ili takođe nemaju para.

Ulaznica je neminovnost i ostaje, a o ceni može da se razgovara. Na manifestacijama sa slobodnim ulazom je bilo krađa, pipača maloletnica, klošara koji ulaze da ištu posluženje pa se dure što nema... sa ulaznicom tome se stalo u kraj.

A gomili ljudi nije bilo problem da plate ulaz ni samo radi jedne tribine — statistika prodaje je jasna.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

zakk, тотално сте у праву за улазнице, оне морају и треба да постоје, и да цена буде озбиљна.

Мићо, прави Беокон не зове се, на постеру, Belgrade comic con.

Публику треба и изградити, створити. Од детињства, од младости. У том смислу, ми трпимо огромну штету зато што у “Политикином забавнику” већ годинама СФ практично нема. И зато што нема српске СФ у школској лектири. И зато што клуб ЛК производи углавном, дакле претежно, фантази и хорор усмерење, још од године 1995. отприлике.
И зато што српских СФ филмова и серија нема, немојмо се заваравати, ту је дебакл тоталан, осим студентских покушаја са микро-буџетом. Празнина толика да је чак ни не примећујемо. Била је нека нада за Шкрбин филм, али, ја не знам, нисам информисан, нисам чуо да су успели.
Пад Арт Анима форума, и ситуација на једном другом форуму где се повремено грозно свађају и псују, тако да то дефинитивно није за децу, па чињеница да наша држава не учествује у истраживању свемира преко ЕСА (European Space Agency) и да још немамо ниједног астронаута нити астронауткињу, део су те слике. Па ипак, па ипак, чак и овакав Беокон много је бољи него ништа. Чак и на оваквом треба учествовати.

Похвала скромном беоконском Емитору, али, оно на задњој корици је нечитко.

[zakk]

Мићо, прави Беокон не зове се, на постеру, Belgrade comic con.

А како би требало да се зове?

Похвала скромном беоконском Емитору, али, оно на задњој корици је нечитко.

Зар не завређујемо ни констатацију да су унутра две чисто-СФ приче, и да су ћирилицом? Хоћете ли их прочитати?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Добро је што су ћирилицом, али, није то битно, нисам ја против латинице. Ниједно писмо на свету није савршено; свако писмо, па и српска ћирилица, је несавршено, свако писмо има и своје слабе стране, тј. мане, и проблеме.

Ех читао сам ја “Карцинома анђеле” још око 1975. године, и сматрао сам да је једна литерарно богата, али не много научна, егзибиција, јако је близу фантазији, па је моја оцена гласила, тада, “GOODISH”.

Али много више ми се допала његова прича:

Norman Spinrad, “The National Pastime” (in: No Direction Home, Glasgow, Fontana Books, 1977, story number 9 in that book) – is combat rugby,
као што сам већ једном поменуо у овим вестима, али на Арт Аними, 3. маја 2015, у тој причи навијачи могу а и морају да се бију, на трибинама, а зато и долазе, то је одличан СФ хумор, а о томе је урађен (и сачуван, итекако; ту је) и један студентски семинарски рад у Крагујевцу. Не сад, по Болоњи, мастер-дипломски; него по оном старом систему, семинарски.

Ови „Ентитети“, е то сам прочитао тек сада, по први пут, захваљујући вама у ЛК; хвала! – то је исто једна бравура, једна богата културолошка егзибиција, јако на трагу „Он који обликује“ Роџера Зелазнија, и, јесте баш СФ, и јесте снажан и искусан покушај да се дочара како ће једна сасвим друга врста свести, електронска, посматрати и покушавати да схвати нас живе. Тешко се и споро чита, и статична је, та прича, али вреди труда, и њено време тек долази. И то не само у Канзасу, Тото, него и у Белгрејду. И свуда где лимене главе буду покушавале (крцкајући трилионе података у секунди) да нас, некако, схвате.

[Lidija]

Е сад: да ли говоримо о оној, пре неки дан, конвенцији глобалне поп-културе?

Па, тако се зове, зар не. А то можда и јесте. Ту је научна фантастика проглашена за поп-културу, а то је   good-bye   статусу високе, озбиљне, квалитетне књижевности и уметности.

Znate, ovo je za nas ovde možda najkontroverzniji deo oko SFa, ta ideja da se nekakva visoka, ozbiljna, kvalitetna (štagod to kome podrazumevalo) SF književnost može postići bez kontakta sa savremenim žanrom. Ja Vam tvrdim da ne može. Jer sve i ako neki pisac uspe da iznaslaže te nekakve efemerno "kvalitetne" rečenice koliko ga volja, ako mu je tekst sadržajno i idejno zastareo u žanrovskom smislu, to će mu biti od male pomoći. A gubitak kontakta sa savremenim žanrom to maltene garantuje, jer ako se mi i danas pozivamo na žanrovsku prozu pisanu pre 50 ili 60 godina, mi tu ne govorimo samo o esencijalno drugačijim žanrovskim normama, nego i o žanrovskom svetonazoru koji danas naprosto ne funkcioniše kao relevantan. A SF mora da bude relevantan da bi bio kvalitetan, zar ne? I to je zapravo aspekt u kome treba tražiti uzroke za pad kritične mase SFa na ex-yu prostoru - ta promena popkulturne paradigme, koja je sa sobom donela i sasvim nov sistem vrednosti.