[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(6)  у данашњем (и сутрашњем) „Данасу“, на стр. XI културног прилога, имате приказ СФ романа Врт Раме, аутори Артур Ч. Кларк и Џентри Ли. Заправо је то Рама 3. Издавач „Чаробна књига“. Чланак потписује К. Ч. Д, наслов чланка је „Свемирско путовање које се не пропушта“, а наднаслов „СФ“.

(7)  У истом „Данасу“ али на стр. 14, чланак, наслов „ХААРП није изазвао потресе“, потписује Г. Д, наднаслов „Зељотрес у Турској и Сирији и теорије завере“.

[angel011]

Test

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Имали смо квар.
 ...zakk је изгледа не само поправио, него и јуче урадио знатну техничку реформу овог сајта... хвала!

... допуна,
(8)   у „Данасу“ од суботе, 4. марта 2023, на стр. XI културног прилога, имали сте приказ једне нове књиге стрипа, са насловом Франкенштајн, жив је! живи!

(9)  у „Блицу“ сте јуче, у понедељак 6. марта 2023, имали на стр. 22, код Ивкова, чланак поводом трећег издања (код нас) романа Теците сузе моје, рече полицајац Филипа К. Дика.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
(9)   у „Блицу“ данас на стр. 22 Ивков о стрипу: Вил Ајзнер, Уговор с богом, о међуратној економској кризи у Америци. Помињемо само због тог наслова.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
(10)   у „Блицу“ данас на стр. 22 Ивков о књизи Сведочења страних светова. То је антологија словеначке фантастике (не прецизира се ког жанра, да ли и колико има СФ), Београд 2022, издавачи су београдско друштво SCI&FI и Цељско литерарно друштво.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
(11) „Политикин забавник“ бр. 3709, петак 17.03.2023, још два дана је на киосцима, нема СФ причу, али има причу, у жанру фантазије, аутор Станислав Винавер (велико име српске културе), наслов “Прометеј“, који чека, окован, и још верује у добру будућност људи, а Зевс и други богови (који му долазе у посету) не верују. Фантазија, дакле, али, хмм, и Мери Шели је помињала Прометеја...

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
(12) у данашњем (и сутрашњем) „Данасу“, на стр. 17 културног прилога, имате приказ под насловом „Нови виртуозни циркус“, о дводневном гостовању (у Београду, на двадесетом Београдском фестивалу игре) париског плесног ансамбла „Галактик“ са представом Оптракен где они (петорица њих) скачу и падају и трзају се у амбијенту пропалог сиротињског насеља.

У “Политици” је наслов чланка “Акробације ансамбла Галактик” а поднаслов “Петорица фантастичних акробата тестирају непредвидивост”.

(13)  А на стр. XIII у „Данасу“, чланак “Свемирска одисеја, четири пута”, имате приказ управо изашле серије, четири Кларкове књиге засноване на филму 2001, одисеја у свемиру. Наслови тих књига су 2001, 2010, 2061, и 3001.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,
(1)  „Политикин забавник“ бр. 3723, петак 16.06.2023, има СФ причу, али са јаким фантазијским елементом: Брус Дјури (1949 – ), „Шта каже време“, космолошка дискусија, Време хоће да се заустави, да се мало одмори, али, Гравитација, Енергија, Материја, и друге такве категорије, питају шта ће онда бити с њима, ако Време стане, и траже да се и њихови интереси и захтеви поштују. Ту је дакле персонификација употребљена као стилско средство, али на такав начин да ће огромна већина читалаца вероватно схватити да је то стилско средство, тј. да се не мисли да је гравитација живо биће и да стварно говори, итд. Зато ова врло паметна прича остаје у СФ жанру, не прелази у онај други жанр, фантазију.

(2)  Данас у „Данасу“ у културном прилогу па на стр. (римско) X, врло велики чланак (на три цела ступца, од укупно четири колико их има), наслов „Арт-Анима фестивал девети пут“, наднаслов „фантастика“, потписује К.Д.
Фестивал ће бити кроз отприлике три недеље, 5. и 6. јула, на новој локацији („Културни центар Град“), неки учесници су исти као прошле године али има и нових.

(3)  Такође у „Данасу“, али на стр. XII, наднаслов “легенде Дине“, наслов чланка гласи „Сага о борби људске врсте против машина“, чланак потписује К.Ч.Д, писци тог романа су Брајан Херберт и Кевин Џ. Андерсон, роман се дешава десет хиљада година пре Дине.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... прво, једна техничка допуна,

(4) Миодраг Б. Миловановић је знатно допринео проучавању историје српске научне фантастике. Пошто он у својој веома корисној и важној књизи Српска научна фантастика (2016) помиње више од двеста писаца (и других личности) и дела, али нема на крају индекс који би био азбучно сређен и из кога би се могло лако и брзо пронаћи на којој страници Миловановић помиње ког писца, ми смо, са његовим допуштењем, направили тај индекс, можда помало импровизовано, и окачили га на нет, ово је линк:

http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Indeks-pominjanja-imena-u-knjizi-M-B-Milovanovica.doc

па, можете тај индекс преузети, и користити кад год затреба да пронађете шта је Миловановић рекао о неком писцу.

(5)  In memoriam

У историји Србије било је више истакнутих особа са именом и презименом Ксенија Јовановић, али за нас је овде релевантна проф. др Ксенија Јовановић (1937-1990), преводилац француске СФ. Средње слово њеног имена не знамо, а било би важно и корисно, па, ако неко зна, молимо да јави.

Ксенија Јовановић, преводилац, рођена је 1937. године. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду и постала професорка француског. Докторирала је из француске књижевности (или/и лингвистике) у Стразбуру. Радила је као професорка француског на Економском факултету у Београду. Касније је предавала старофранцуски на катедри за романистику на Филолошком факултету у Београду. Око 1982. постала је истакнути и активни члан фандома научне фантастике у Београду; у јулу 1985. постала је чланица (седмочланог) председништва клуба „Лазар Комарчић“, чији су чланови тада били и Радмило К. Анђелковић (председник), Зоран Р. Нешковић Шкрба, Бранислав Трајковић – Били Треј (благајник), Александар-Саша Гаталица (уредник „Емитора“), Владимир В. Костић из Панчева, и А. Б. Недељковић; и такође чланица (четворочланог) Програмског савета, у коме су били још и Бобан Кнежевић, Гаталица, и А. Б. Недељковић; Ксенија је била једина жена међу тих седам мушкараца (наведено у „Емитору“ бр. 27, из јула 1985, стр. 2). Али и једина од тих осморо запослена на универзитету, јер, А. Б. Недељковић тада још није био професор универзитета у Крагујевцу. Дакле Ксенија Јовановић, и проф. др Милорад Јанковић, били су међу нама једини универзитетски професори, тада.

Умрла је 4. фебруара 1990, са 53 године старости, од рака. Био је то велики и болан ударац за српски СФ фандом.
Иза себе је оставила одраслу ћерку.
Остали су нам њени преводи, јер, проналазила је и преводила најбоље приче француске научне фантастике, које су ушле у поменуту књигу Антологија савремене француске фантастике 1; од тих прича вероватно је најбоље упамћена: Жан-Пјер Андревон, „Малезијска тигрица“.
Остала нам је и ова Ксенијина слика, портрет из младости:

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(6)  У данашњој „Политици“, на стр. 12, имате велики чланак (више од једне четвртине те странице) о најновијој збирци прича (у жанру фантазије, не СФ) Александра-Саше Гаталице, који је својевремено био и секретар клуба „Лазар Комарчић“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(7)  у данашњем „Блицу“, на стр. 22, имате Ивковљев приказ о књизи есеја Илије Бакића Три ока у глави (2022).

(8)  Сазнали смо, Ксенијино средње слово је Л, дакле, проф. др Ксенија Л. Јовановић. Захваљујемо се Мићи, који нам је то јавио.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

(7)  ... допуна,

у данашњој „Политици“, књижевник и истакнути полемичар Вуле Журић дао је у културном додатку велики чланак у коме знатан простор посвећује научној фантастици и, што је најважније,

јасно диференцира три жанра – СФ, Ф и хорор.

Ово је веома добро, и важно, јер ће допринети да се и у српским главно-токовским књижевним круговима јасно уочи и прихвати да су то три жанра.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

јавили смо јуче, сасвим кратко, да је у „Политици“ у културном додатку (на стр. 3 тог додатка) Вуле Журић дао велики чланак у коме знатан простор посвећује научној фантастици и помиње чињеницу да постоје три жанра фантастике. Али не стигосмо да кажемо нешто детаљније.

Изнад чланка је врло велика колорна слика споменика партизанском херојском пробоју на Тјентишту, током битке на Сутјесци, јуна 1943.

Наслов чланка је „Одјеци пригушеног хука“. Опширни поднаслов гласи:

Можда је дошао прави тренутак да неко од домаћих приврженика научне фантастике напише роман који ће се дешавати на Тјентишту или на врховима Зеленгоре. Тада не бисмо могли да кажемо како се ама баш нико на српској јавној сцени није сетио да обележи осамдесету годишњицу Битке на Сутјесци

На почетку чланка, Вуле Журић каже:

Почетком марта ове године, на престижном америчком универзитету Јејл одржана је научна конференција „Нови светови у Новом свету: научна фантастика, фантазија и хорор у савременом латиноамеричком наративу и култури”. Током два дана познаваоци савремене јужноамеричке књижевности расправљали су о културолошком феномену о коме је недавно опширно писао и Њујорк тајмс. (…) Оно што актуелну латиноамеричку научну фантастику чини тако посебном јесте управо спој строгих законитости жанра и бурне геополитичке прошлости и садашњости јужноамеричког континента.

Вуле Журић се у суштини залаже да наши СФ писци више узму у разматрање нашу бурну историју.

Али оно што нас овде највише интересује јесте чињеница да и један истакнути учесник наше културне сцене, али и један тако истакнути светски универзитет, разазнају постојање три жанра фантастике.

(8)  „Политикин забавник“ овај садашњи, бр. 3729, петак 28.07.2023, нема СФ причу али има опширан чланак (на стр. 45-47) „Да ли смо животињска фарма?“, о животу и раду великог СФ писца Џорџа Орвела, потписује С. Д.
А на стр. 67, претпоследњој, дато је неколико одличних цитата од Џорџа Орвела.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,
(1)  у данашњем „Данасу“, на стр. 19, имате чланак, потписује Нина Савчић, наслов је „Како настаје научна фантастика“. Она објашњава да је почела да пише нови роман, са темом из реалног савременог живота у Србији, али је осетила да заправо баш и не зна неке ствари сасвим поуздано, па је одлучила да се консултује са неким стручним особама. На пример, један од ликова у њеном роману је болестан, али, она није сигурна да тачно зна како изгледају симптоми, лечење, итд, за ту болест, па је питала једног свог пријатеља који је лекар, и он јој је рекао да је, са становишта медицинске струке, направила (у роману) читав низ грешака, које треба да исправи. Слично је прошла и кад се обратила једном правнику, у вези са неким правним стварима у свом роману, итд. Најзад се разочарала и изгубила вољу да уклапа своје књижевне ликове „у мучан контекст реалности“. У последњем пасусу она каже:

„Можда је заиста решење да измаштам свет неке друге звезде или планете, неког другог сунчевог система, да у њега поставим јунаке саздане према лику какав желим ја, без консултација са стручњацима (...)“

Да ли је могуће да су се неки писци заиста усмерили на СФ зато што немају довољно знања о стварности? То би било неко бежање од стварности, компликоване и мукотрпне?

[Ghoul]

(7)  ... допуна,

у данашњој „Политици“, књижевник и истакнути полемичар Вуле Журић дао је у културном додатку велики чланак у коме знатан простор посвећује научној фантастици и, што је најважније,

јасно диференцира три жанра – СФ, Ф и хорор.

Ово је веома добро, и важно, јер ће допринети да се и у српским главно-токовским књижевним круговима јасно уочи и прихвати да су то три жанра.

"F" nije žanr, F je dijagnoza.

Molim vas da ne širite tlapnju da postoji nekakav žanr koji se zove F.
Žanr pod tim imenom ne postoji.

Takođe, ne postoji ni "СФ" - postoji samo SF.

Molim za više terminološke preciznosti oko ovako važnih stvari.