Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Ghoul]

играо серијског убицу Фреди Кругера

убицу Фредиja Кругера

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

А нисте приметили да се тај Гаталицин роман зове уствари Двадесет пети сат а не Двадесет пети час.

[Ghoul]

А нисте приметили да се тај Гаталицин роман зове уствари Двадесет пети сат а не Двадесет пети час.

ne, ali sam primetio da je pravilno "Гаталичин" a NE - "Гаталицин".

https://kakosepise.com/rec/milicin-ili-milicin/

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

А, не, од његовог презимена настао присвојни придев боље је писати и изговарати са „ц“ а не са „ч“, дакле,

Гаталицин а не Гаталичин,

зато што је то ближе основном облику, препознатљивије и лепше, и сасвим је у духу српског језика.

[Ghoul]

А, не, од његовог презимена настао присвојни придев боље је писати и изговарати са „ц“ а не са „ч“, дакле,

Гаталицин а не Гаталичин,

зато што је то ближе основном облику, препознатљивије и лепше, и сасвим је у духу српског језика.

pa, možda je nekome i "milicin" bliže osnovnom obliku nego "miličin", pa PRAVILO ipak kaže da treba miliČin.
vi pokušavate da se bavite LOGIKOM (a zapravo sviđizmom) po pitanjima koja su utvrđena PRAVILIMA.
dao sam vam gore link za pravilo po pitanju imena koja se završavaju na -ICA.
vi kao doktor nauka i ex-profesor i pedagoški radnik ne možete sada da birate koja pravila vam se sviđaju a koja ne.
mada, moglo bi se reći da ste tokom svoje karijere upravo to radili, vrlo često, i prolazilo vam je.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Колеге лингвисти гледају и слушају како народ говори, и нарочито гледају књижевност, па кад нешто постане јако заступљено, онда, ако је прихватљиво (ако није банално незнање и неписменост), дозволе га као могућу опцију, па, после још много година, ако преовлада, кодификују га као ново правило. То је зато што је српски живи језик, мења се, није мртав језик.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
„Политикин забавник“ бр. 3678, петак 05.08.2022, има СФ причу: стр. 57-59, Иван Ђиковић, „Ентропија“, прича је хумористичка; у свемиру, крајем 21. века, разговарају наш астронаут (капетан нашег великог свемирског брода, којим смо отишли код ванземаљаца у прву посету) и један ванземаљац, поглавар те цивилизације. („Технологија превођења можданих таласа разбија језичку баријеру. Разумемо се са домаћинима“, стр. 57, први стубац.) ЕТ покушава да схвати шта су жене, чему служи алкохол, и шта је женидба, а шта развод. Прича није, баш, о ентропији.

Формула за алкохол, која треба да буде (латиницом) C₂H₅OH дата је погрешно, сасвим погрешно.

У антрфилеу кажу да је аутор, Ђиковић, рођен 1978, да је информатичар, да ради у Београду, и да је 2019. написао а онда недавно код издавача „Прометеј“ у Новом Саду објавио роман Енергокинетички гамбит, али не прецизирају да ли је то СФ.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

...допуна,

(2)   у јучерашњем и данашњем „Данасу“ (који је у продаји само још неколико сати), па у културном прилогу, на стр. XII, имате приказ новог нашег издања тог СФ романа Артура Ч. Кларка (Clarke, Rendesvous with Rama, 1973). Помињу се разна издања (осим “Поларисовог“ из 1991), наслов је био превођен на српски различито (Састанак с Рамом, Сусрет са Рамом, и, сада, Сусрет с Рамом), а да се питао АБН, било би Рандеву са Рамом.

Приказ потписује К.Ч.Д, наднаслов је „СФ“, а наслов гласи „Језа контакта са ванземаљским“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... ево и друге допуне данас.

(3)   Године 1986. настала је у Београду СФ грамофонска плоча (величине ЛП, лонг-плеј, дакле велика), у продукцији ПГП РТБ (Продукција грамофонских плоча Радио-телевизије Београд), са насниманих неколико СФ прича (или, радио-драма; то не памтимо) југословенских аутора. Идеја је била, да ви уместо да купите књигу, купите плочу, па слушате, можда и неколико пута, те приче прочитане, и обогаћене тонским ефектима и драматичним читањем дијалога. Колико памтимо, то је постигло прилично слаб успех. (Захваљујемо се Бобану Кнежевићу који је на свом форуму „Знак сагите“, на дан 2022 08 04, подсетио фанове на ово, на линку:

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?PHPSESSID=c46nbv8c7ui1cd49hsusp1lgq5&topic=17642.msg761379#new

и дао изглед предње и задње стране омота, и информацију о садржини.)

Ову плочу А. Б. Недељковић није купио тада, и нема је ни данас, а нема више ни грамофон на коме би је слушао.

(Читали су угледни глумци: Радмила Андрић, Босиљка Боци, Милош Жутић, Александра Јагодић, Иван Јагодић, Бранислав Лечић, и вокалиста Паја Аксентијевић, тако је назначен али то је вероватно црквени певач Павле Аксентијевић).

Наслов на предњој страни плоче гласи, латиницом, малим словима, „yu naučno-fantastične priče“.

Међутим, ликовни изглед те плоче врло је далеко од СФ. Можда у жељи да сугеришу високи домашај културе и ликовне уметности, а да се максимално удаље од кича и пулпа (па можда и од СФ жанра целог), а да ипак буде неке фантастике, уредници су се определили за сликара Владу Величковића и две његове хорорично-фантазмагоричне анатомске студије човека који, окрвављен, лежи у мртвачници и који (друга слика, на полеђини омота плоче) трком бежи од нас, ваљда мртав. За плочу коју би, претпоставимо, неко могао купити неком детету, добром ђаку, као СФ поклон за рођендан, таква ликовна опрема је неадекватна, сувише је песимистична и морбидна.

Ако добро читамо Кнежевићеву информацију, на плочи су четири приче, и то:

на страни А:

(1)  Мирослав Танасијевић, „Рукопис бр. 3284/69“ – ова прича била је у „Сириусу“ 34, април 1979, стр. 35, исповест египатског писара из доба фараона Аменхотепа о доласку ванземаљаца међу свештенике. Неуверљиво, преопширно, врло скромне вредности. (коментар Велибора Манића)

(2)  Добривој Зарић, „Радојица и мале мачке“, врло запамтив наслов, али неадекватан. Поменули смо ту причу, она је била у „Галаксијиној“ Андромеди 2, године 1977, на стр. 289; приказује како је могао изгледати контакт ванземаљаца са Србима, а нарочито са једним јако религиозним Србином, у Средњем веку.

на страни Б:

(3)  Звонимир Фуртингер, „Порука пријатељства“, ово је било у „Сириусу“ бр. 20, из фебруара 1978, стр. 34, та порука је она коју смо послали урезану на једну златну плочу на космичкој сонди „Пионир 10“. Зато је редакција „Сириуса“ на задњој станици тог броја „Сириуса“ дала и цртеж те златне таблице. Ето шта је могло бити дато као слика или део слике (колажа?) на омоту наше грамофонске плоче.

(4)  Ружица Терзић, „Сребрне кашичице“, дакле од четири аутора једна је жена. Прича је била у „Сириусу“ 33, март 1979, стр. 38, само је наслов био промењен у „Сребрне жлице“. У причи, дечак даје сребрне кашичице ЕТ-у.

Дакле све четири приче биле су већ раније објављене, и фанови су могли, тада, раније, да их прочитају на папиру. Другим речима: ниједна нова.

Није нам познато да је ико икада покушао у Југославији или Србији да сними другу СФ грамофонску плочу.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... ево још једне допуне,

(4)   у данашњем „Блицу“ на стр. 22, Слободан В. Ивков приказује једно дело са врло јаким СФ елементима, то дело је написао нобеловац Чеслав Милош, а сад објавила „Лагуна“ код нас, а наслов је Планине Парнаса. Превела Љубица Росић.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(5)   у данашњој „Политици“ на стр. 12 имате кратак чланак, наш Саша Гаталица добио је награду „Данко Поповић“ за фантазијски (не СФ) роман Двадесет пети сат, о српској књижевној емиграцији.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(6)   у данашњем „Данасу“ на стр. XIII културног прилога, имате обиман текст о књижевном серијалу Дина Френка Херберта, потписује Марко Војновић, наслов „Мудрост долази из пустиње“, наднаслов „август – месец Дине“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,

ево програма Лазе за септембар 2022:

5. septembar 2022 – “Zaustavljeni sat” Nataše Milić, fantastika u folkloru, gotici i moderni

Nataša Milić je poznata po svojim kratkim pričama objavljivanim u brojnim domaćim časopisima, ali i širom regiona. Njena prva samostalna zbirka, “Zaustavljeni sat”, sadrži mešavinu starijih priča i premijernih objavljivanja, a žanrovski se može svrstati u fantastiku, nekad folklornog, nekad gotičkog, a nekad modernog karaktera. O “Zaustavljenom satu” i njegovih petnaest priča o vremenu i ljudima razgovaraće autorka, Nataša Milić i Milka Knežević Ivašković, pisac. Razgovor će voditi Miloš Petrik.

12. septembar 2022 – Obi Van Kenobi i nepodnošljiva lakoća proizvodnje osrednjeg sadržaja

Obi Van Kenobi je miljenik mnogih fanova tokom decenija, i svi smo jedva čekali da ponovo vidimo Juana Megregora u ovoj legendarnoj ulozi. U mini seriji nazvanoj baš po njemu, gledamo Kenobijeve doživljaje u naizgled dosadnom periodu između uspona Imperije prve ozbiljnije akcije buntovnika. Da li smo dobili ono što smo tražili ili je ovo možda ipak nešto što nikom nije trebalo? Dođite i saznajte. Pored Kenobija, osvrnućemo se i na drugu sezonu Bobe Feta kao i najnoviji proizvod diznistarvors mašinerije – seriju Andor o onom liku koga se niko ne seća iz Odmetnika 1. Sa vama su, kao i obično, Nikola Silić, Filip Đorđević (HoloNet) i Sofija Vuković Petrik, a možda bude i neki gost iznenađenja.

19. septembar 2022 – Predstavljanje Digitalne Dosade, izdavača kakvih nema mnogo u Srbiji

Iako posluje već nekoliko godina, Digitalna Dosada je relativno novo ime na domaćoj izdavačkoj sceni. Ono što razliku je Digitalnu Dosadu od ogromne većine drugih izdavača je koncentracija na elektronska i audio izdanja, a u njenom portfoliju mogu se naći dela raznih žanrova, pa i fantastike i horora, dok se na spisku autora mogu videti i poznata i nova imena. Žanrovski deo Digitalne Dosade predstaviće Ivana Katić, direktorka, kao i ko se god zatekne od pisaca, a sa njom će razgovor voditi Miloš Petrik.

26. septembar 2022 – Sendmen, otelotvorena “nemoguća” ekranizacija voljenog stripa

Decenijama je Sendmen Nila Gejmena važio za strip koji se ne može ekranizovati, ali se autor uključio u Netfliksovu realizaciju tog poduhvata. Sendmen je osavremenjen, ekranizacija je izazvala malo gunđanja i negodovanja i mnogo pohvala, kako kritičara, tako i stripadžija, pa i onih najzahtevnijih – fanova. Ipak, konačnu presudu o uspehu ekranizacije i kvalitetu serije daće naš stručni panel koji predvodi Jelena Jokanović.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
(2)   у данашњем „Блицу“, на стр. 29, Деда Милорад даје обиман приказ филма Плен (енгл. Prey) и каже да је то седми филм у франшизи о Предатору, док на Википедији налазимо да је четврти. То је приквел, дешава се године 1719, против свемирског бића бори се неколико Индијанаца. Неуверљиво... и тужно. Подсећа нас то на Терминатора који је после првог филма употребљен још у пет филмова, плус у две-три серије. Тужно, као и Предатор-против-Алиена крос-овери. И Алиенов приквел и сиквели. Таква упорна експлоатација, поново и поново, нечег што је на почетку било добро.

[Ghoul]

... допуна,
Неуверљиво... и тужно. ...Тужно, као и Предатор-против-Алиена

nije baš toliko tužno.
https://cultofghoul.blogspot.com/2022/08/prey-2022.html